ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ВИДОВДАН У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Поштовани

Препоручујемо вам на сајту видовдан.орг

ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА ВИДОВДАН У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

(30.9.2010. у сали МЗ Центар у 19 часова)

НЕВИДЉИВА РУКА ЈЕРЕМИЋА ВУКА

ЕУ КАО МАЈКА СВИХ СРПСКИХ СПИНОВА

ДА ЛИ ЈЕ ВУК ЦРНА ОВЦА

ОКЛЕВЕТАНИ ПАТРИОТИЗАМ

ЗАУСТАВИТИ УБИСТВО ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА

СТУПИДНО ПОИГРАВАЊЕ СА РУСИЈОМ

И КОСОВО И ГЕЈ ПАРАДА

ФОРУМ ВИДОВДАНА

WWW.ВИДОВДАН.ОРГ

www.vidovdan.org

Milka Vujnovic

HRID I VALOVI

Složno talasaju naši valovi
Svetskim vodama
Hrid iz njihova kraja
Priziva ih,
Dočekuje raširenih ruku.
Žure, iskreno je ljube, raduju se
Prijateljski bi da nazdravljaju.
Mračnom dušom hrid ih prima
Lomi, seče, razbija,
Bezdušno ih ostavlja.
Krvare, boluju, izdani i prodani
kao nikada pre
Od svoje hridi, poznanice.

Nekad nije takova bila.
Da li ju promeni sredina
Ili ova nova klima.

Hridi naša, rode nas
Svoje lažeš i lomiš
Moćnom se predstavljaš;
Njih ljubiš, pomažeš
Čuvaš, hvališ, kupuješ.
Jad će i na tvoja vrata stići
Hoće li ti oni doći i pomoći.

Valovi plutaju, rane zaceluju,
Vetar ih gura, svesni su toga.
Hridi iz našeg kraja
Da li si sada ponosna sa sobom.

________________________

SEĆANJE

Opet se mravi natjeĆu
Utrobu joj seckaju,
Tugu seju u duŠi,
Kroz oči ujedaju.
Uzdasi joj dušu cepaju
Blokiraju i pale
Isprekidane nervne kanale.
Mozak krvari,
Gubi se, luta,
Ne zna što, zašto,
gde i zbog čega traži
U snu, noćima, danima
Samo tvoje ime zna,
Njime sve ljude doziva.
Telefon ju muči,
Stalno ćuti, opet ona sama
Priča s tobom svakog dana.
Vreme prolazi, već je zima
Suze se lede, od soli pucaju,
Lice bledi, modri, maska je;
Ona plače, pa samo plače,
Hoće secanje da zaledi
Svoj bol u njemu da sahrani.

________________________

SUNCOKRET

Rekao je „gotovo je“
Istinom se kleo
Pregazio sve
Što je rekao.
Znaš li voleti?
Ipak suncokreti
Ostaju suncokreti.

Ona je hodala
Kiša tragove skrivala
Vulkani su cureli
Mozak led ispijali
Dani je mrvili
Noći gušile.

Magla se povlači
Rosa rane celiva.
Da li se to svitac probija,
Il se jutro rađa?
Ovo je sunčev sjaj.

Suncokretu
Ti samo uživaj.
S nama je kraj.

________________________

GLAS

Pešćani glas
Svilenog sokola
srcu stiže kresnicama
Ljubavlju obogaćen
Kičmom ga oblaže
Iznova spaja
Mozak ispire
Hladi nerve
Prokuhanoj kosi,
Noktima sabira
Prelijava u njedra
Svetionik je
Zakopanih čula,
Školjkama plaća
Zalihe da donose
cara šapata
Boje glasa
Blažena osmeha.
Nek teče
Trulim živcima
Nek živi
U golim snovima.
Njegov glas,
Glas njegov.

________________________

ZABORAV

Zalemiše joj se um, srce i duša
Nastala je silueta,
Nije više bila žena
U srećno dete se pretvorila.

Samo o tebi je mislila
Maštom ti plovila,
Sebe nije cenila
Tebe prekomerno volela.
Na krilima je živela
Tvojim govorom se hranila
Očima svet gledala
Nadom budućnost planirala.
Bio si prva ljubav
San i java, želja,
Sadašnjost i budućnost.
Ostao si ime života.

Na zaboravu ti si doktorir’o
Molim te, podući ju ti
Kako da te zaboravi.

Da. Zaborav.
Ona treba hitno zaborav.

7 pesama- milka vukiic vujnovic

PLAVA   KOSULJA

Najpre sam je izljubila celu,

Na nju bi prislonjena i moja glava…

Da li te greju poljupci po telu,

Čuva li ih poklonjena ti košulja plava?

Da li je s ljubavlju gledaš,

Za počinak kad skidaš je nekad,

Da li se i ti mislima predaš,

Kao i ja što, evo, mislim sad?

Osetiš li kroz nju prste moje,

Podseti li te nekad na mene?

Kroz nju sam ljubila telo tvoje,

Probudi li kad-kad naše uspomene?

…Kad jednom ona postane stara,

Ne bacaj je, ostavi u ormar da spava ,

Nek čuva uspomenu ljubavnog žara.

Ta divna tvoja košulja plava…

Milka Vukic Vujnovic

UA:A [1.9.3_1094]

SUNCE  U NJEDRIMA

Njena samoca te cuva,

Rob je tog crnog bola.

Pucaju joj kosti, drobi se,

Krv glasno jeca,

Bol nesvesticu sapinje

Nestaje,

Tvoje sunce u nedrima greje je.

Bezumna, nema, slepa tetura,

Sa suncem u njedrima.

BISERNA    LUNA

Duga gori suzom zaledjena,
Knjiga dogovora slovima place,
Nju si ubio, drugu poveo.

Sapuce li tvoje ime u zanosu,
Dal’ telo ispira, ljubi, greje,
U krevet kafu, pice, cigaretu servira,
Ponosi li se tobom medj’ ljudima…
Setate l’ planinskim stazama,
Uzivate banjskim vodama….

Probudi li te ikad vapaj njenog bola !?
Krila i let si obecao, zetvu odneo.

Ljubicaste magle isparavaju,
Ljuska je postala,
Secanja krkljaju mrtvim stazama,
Ocean prokuhao ledom kobnog izdaha.

Bio si joj najmocniji slap zivota
Biserna luna i njena sahrana.

“  MOJOJ  CURICI  “

-kcerki Biljani

Biseru moj, nezni, blagosovljeni,
Ruzo kalemljena, latice snezna,
Istina, um, dobrota, lepota… i ostalo
Ponos si svog roda, prijatelja, naroda..

I Sunce ljubi lice cisto, ponosno…
Curice moja, Andjele… sigurna snago i vero.

MOZDA HOCE

Gnojem govore opekotine duse

Vristi kulja savest izneverena,

Frkce konjski krik, sramno izdise

Golub zivota lazna nadanja…

Da li ce moci oci prema Hristu podici…..

Mozda hoce,

Ako je Bog pogleda

TVOJE   “ JA “

Zamoljeno malo dobre volje
Uz par reci protuotrova,
Sloboda ti potpuna,
Zgazi to kao mrava.

Zedj ljubavi te steze
Svaku kap odradjujes…
Tvoje “ja“ propada.

TRAGOVI LJUBAVI

Po bastama i putevima,
po klupama,
Skolskim ucionicama
Secanja spavaju.
Dok ptice pevaju
Bliskosti- razvijenosti,
Tada- sada ne moze nestati…
Tragovi proslosti
Samo naizgled umiru
U izgubljenoj sadasnjosti…

S N E Z A N A milka vukic vujnovic

Snezana je zavrsavala poslove oko cepanja drva. Zeljela je jad koji ju je danas gusio, oci palio, dusu cepao isterati teskim fizickim radom.
Sama je veceras u kuci. Zavila se u toplo cebe i sjela u fotelju.
Zapalila je pripremljenu svecu za svoju pokojnu priajteljicu. Olju je izgubila pre osam godina. Osetila je da treba njoj sve ispricati, svu muku s kojom prozivljava svoje dane.
Macak joj je prisao, uvukao se u krilo. On uvek oseti njena raspolozenja,tada se uvuce pa prede dok ne zaspi. Sumrak se gnezditi u kucu. Sveca je par puta zatreptala, pomislila je da ce se ugasiti, tad ojaca zapucketa i pusti odsjaj sjene na suprotni zid sobe.

– Olja, znas li koliko mi sada nedostajes.Uvek si govorila da svako bice mora voleti.Tvrdila sam da sam drugacija,verovala da nemam za to sposobnost. Savetovala si da si dam sansu, kad osetim ono „ nesto“ da se prepustim.
– Bila sam svedok vase srece, vaseg optimizma i verovala da ste jedinstveni. Mislila sam da je, to, sto si mi govorila nemoguce osetiti. Na zalost, prerano ste otisli, zajedno ste otisli. Covek koji vas je ubio kamionom izasao je iz zatvora. Samo pet godina, za dva ljudska zivota. Opet pije i pijan divlja po cestama.- usutjela je Snezana.
Pocela je maziti macka daleko odlutavsi u tu tuznu proslost u kojoj su njeni priajtelji, verenici, poginuli. Nastavila je gotovo sapatom, kao da se plasi da bi ju neko mogao cuti u praznoj kuci.
– Poznavala si Bojana.Tvrdila da je dobar, iskren, covek koji zeli nesto stvoriti od zivota. Da, sve je to istina, pokazuje vreme.
Ne znam kako da zapocnem tu pricu. Pomislim katkad da si bila meni u pozadini i tu svu radnju pratila. Nisam ti jos moju dusu ispovedila.
Rekao je da ga vezu osecanja za mene, ponekad me ne zeli sresti. Nije siguran u moju reakciju, ne zeli povrediti nase poznanstvo. Njegovim recima srce mi je samo zatreptalo. Preplavio me val topla maglena zanosa srece i uzbudjenja. Osecala sam se tim opijena. Leptirici su uskocili u zeludac, bas onako kako su mi ti opisala osecaj svoje zaljubljenosti.
Skolovao se u nasem glavnom gradu. Zavrsio je svoj fakultet, ostao raditi u tvornici u kojoj je radio zavrsnu diplomsku radnju.
Kod sledeceg susreta priznala sam moje vibracije prema njemu.
Sledeli su dani. U mom telu vulkan ljubavi je kljucao, jacao i sagorevao.To je bilo stanje kao da sam pod hipnozom. Dopustila sam ljubavi da me nosi, uverena da je to dar Bozji.
Olja moja draga, sve u mom zivotu imalo je njegovo ime. Cvece je cvalo samo za njega. Kod svakog glasa od muska poziva mog imena uvek sam najpre cula njegovu boju. Nasa reka je zuborila njegovim imenom. U slobodno vreme otisla bih i slusala tu harmoniju njegova imena i punila se blazenastvom. Punila sam se kao baretija. Stvarno, ma znam da mi verujes.Ptice su tada pevale vise nego ikad pre, svaka mi se javljala svojim cvrkutom. Preko njih slala bi mu u mislima moje reci ljubavi. Vazduh je mirisao njime, vetar mu nosio moje zagrljaje, moje osecaje. Verovala sam da on to prepoznaje i oseca. Mislila sam, u svakom trenutku on zna da sam mislima uz njega. Boze, koliko li sam volela, to je nemoguce izreci recima.
Njegova blizina, njegova rec, ljubav koju je pokazao dizala me nebesima.Gledala sam u njega kao petogodisnje dete u cirkusnu predstavu, u Bozje i Andjeosko prividjenje. Sve sam mu pricala, slusao je, smeskao se, verovala sam da mu to godi. Mislila. Bio je moje jucer, danas i moje sutra. Ne znam kako sam zivela pre njega; kako sam mogla misliti, spavati, disati. Ne znam, ni sada, poslije svega kako zivim.S tim secanjem se krecem, disem.
Koliko li sam zvezda na nebu gledala s prozora moje sobe s zeljom da mu osvetle prozor, uljepsaju san. Zelela sam da budem Mesec, mastala da on sedi u mom krilu. Nosila bih ga tada preko sveta, obasjala mu zemlju iskricavom zlatnom svetloscu. Rekla bih mu da svaka iskrica je moja pusica, moja dusica njemu posvecena.
Sunce sam molila da ga umesto mene mazi, da mu usreci svaki dan, raspolozenje dopuni. Zelela sam da on mene oseca na isti nacin, da zivi nosen mojim nacinom emocija. Bila sam jedno telo punjeno s duse dve.
Vetric sam htjela biti u njegovoj kosi se igrati. Og njegove kose stvarala sam harfu u mojoj dusi na kojoj mu sviram i pevam. Zeljela sam mu svaku vlat kose poljubiti, svaku sjajom pozlatiti. Sacuvati ju za dolazece zivotne godina. Molila sam Boga da se ponosi sobom, svojim izgledom, znanjem, talentom, da se ceni.
Zeljela sam biti njegov sluga, njegov prijatelj, zena, dama pokraj koje ce ponosno da seta. Uverila sam sebe da me voli kao ja njega.
Rekao je jednom, negde pred pocetak kraja da me ne voli na isti nacin. Mislila sam da mi svoju ljubav ne zeli priznati, da se samnom sali.
Planirala sam se njemu oko vrata saviti. Jastuk mu biti na kom ce njegova glava spavarti, sanjati. Zeljela sam postati kosulja koja mu telo obavija, koja bi ga milovala, ljubila i maza u svakom pokretu ili drhtaju tela. Moje misli i masta su me nosile daleko. Bila sam u ljubavnom ludilu, nesposobna sebe kontrolisati.
Ponekad sam mastom ulazila vazduhom u njegovu utrobu, da je vidam, da ju svakog stresa sacuvam. Da, zeljela sam da ne dozvolim njegovoj utrobi stres, niki bol.
Oblak sam ponekad bila, pratila ga ulicama, da ga vrelina dana zaobidje. Zeljela sam biti rosa na njegovu dlanu, da me njezno razvuce izmadju dlanova, pomazi ,umorna ruke osvezi. Zelela sam sve za nejga, bio mi je vazniji od svega.
– Olja moja, najlepse vreme zivota sam imala u njegovim rukama. Dodir njegovih prstiju me je hranio, uzdizao, protrnula bih do koske i pre nego me dotakne.
Topila sam se u moci njegovih poljubaca. Bili su tako vreli, toliko njezni, pozudni, meki i snazni, grubi ponekad ali ne bolno vec onako pravo “muski“. Njegov glas me je posedovao. Barsunast je, pitak, pun melodijskih atoma koji mi golicaju dusu, srce stimaju ko violinske zice, iznutra utrobu razaraju od elektriciteta. Ne umem ni da se pravilno izrazim, oprosti.
Bilo je dana kada sam puno pricala. Svim recima sam zelela da opisem sve osecaje, verovatno sam ga davila tom snagom emocija. Ponekad, kada me nazove, sutjela sam. Pitao bi me sto ne pricam. Ja sam sutjela samo da bih dusu punila njegovim recima, bojom glasa, mislima koje sam mu pratila kroz razgovor. Kasnije kada ostanem sama, najcesce u krevetu, ozivljavala sam taj glas, recitirala svaku njegovu izgovorenu rec. Znam, reci ces da sam bila luda. Jeste, u pravu si. Bila sam od luda od ljubavne srece u svom bicu, od zaljubljenosti. Da sam ju mogla pretociti u struju, osvetlila bi celu zemaljsku planetu. Ljubav je iz mene isparavala.
Da…. Olja, to sam bila ja. Mislim da sam pogledom ljubavi milovala i hranila svaki komadic neba i zemlje. Nikad nas grad nije bio ljepsi nego tada.Govorili su mi svi da sam lepa, da sijam, da zracim, i jesam. Zarila i palila me ljubav u kojom sam gorjela, kojom sam volela moga Bojana. Niko nikad nije to mu mogao pruziti niti ce moci. Ni ja vise ne bih mogla. Neki osecaji kad gore i sagore, ne mogu takovi vaskrsnuti.
Bila sam umilna voda za sve oko sebe. Sampanjac je tekao mojim venama, za njega penio, penom me opijao. Nisam pila pre ni posle, bila sam pijana danonocno.
Mozda mislis da smo delili telesnu ljubav? Ne, na moju zalost, nismo. Nasa veza je trajala godinu dana, to mi je prolazilo tako brzo, kao da je jedan mesec, ma u jedan tjedan bi sve stalo. Cak u jedan dan.
Predlozio mi je to jednom prilikom. Delom sebe sam to zelela vise od zivota. Prevladao je u tom trenutku neki glupi um, rekla sam da sacekamo veridbu. Ne znam da li ga je to pogodilo, nije pokazao. Nastavio je da me ljubi, polako smiruje moje uzavrele strasti. Da je upitao, samo rec jos dodao, pristala bih na sve. Nikad vise nije to pomenuo, nije me do tog poriva dovede. Telesno sam ostala ovo sto sam sada, ali dusom nisam.
Cesto sam puta razmisljala o tom kako bi izgledala telesno da smo povezani. Pocela sam da vodim s njim ljubav u mojoj masti, ne znam ni kada tacno. Ponekad bih se toliko unela u svet maste da me utroba bolela, telo mi lomila. Nije pomoglo kupanje hladnom vodom, trebalo je da se sam organizam smiri. Morala sam poslije kontrolisati misli ljubavi.
Vidis, bila sam najveca gresniica. Danas to razumem dok ti o tom pricam. Da, bila sam bludnica, zelela sam mu biti najvrelija ljubavnica.
Zao mi je, necu si oprostiti sto to nisam osetila u stvarnosti. Reci ces; ma pun je svet muskaraca. Ne, za mene ne postoji vise niko, niko ne moze njega zameniti. Ja nisam vise ona „ja“. Ja sam se promenila. Patnja, bol, razocarenje u samu sebe, pa tek potom u ostalo zdrobile su me temeljno u cestice..
Da, i ovo. Olja, gresna sam na razne nacine. Gresila sam previse. Bojana sam stavila ispred Boga, ispred svega. On je za mane bio Bog, on je bio moc, zivot, kisik kojim disem. Umesto da sam se molila Bogu da me razumom vodi svojim putem, ja sam bila u rukama sastana.
Secam se nocu o njemu samo mastam. Pesme ljubavi mu recitiram, slikam mu najlepse slike moje maste. Radim mu sve ono za sto znam da voli. Zelela sam mislima da ga usrecujem. Zelela sam telepatijski da me oseca, da uziva u ljubavnoj popunjenosti. Videla bih u masti njegovo drago nasmeseno lice, znala da je srecan. Sve je to bila zabluda.Taj san u meni zivi, danas je u drugom obliku, draga Olja.
Secam se da je nekad neko reko “ pazi, ako svoj zivot nekom poklanjas sreca ti ostaje oduzeta, odstranjena.” Tako mi je bilo, moja sreca je nestala u par dana. Odjednom, je postao mnogo zauzet poslom. Sve manje je imao vremena za mene. Sve redje i sve krace se javljao. Kada je dolazio kuci, u nas grad, nije vise bio samnom. Zauzet je obavezama, poslovima. Drugim devojkama se javno nabacivao, znao da ce to do mene doci. Zeleo je na taj nacin da me pripremi za kraj. Planirao je da sve to shvatim pre nego se kaze ona zadnja.
Istini za volju, ni pored svih mojih nastojanja ne mogu se setiti kojim redom, recima i nacinom je sve proteklo.To me je slomilo.
Znas Olja, ne moze se ni umreti kada pozelis, vec kada dodje tvoje vreme. Bila sam ocajna. Ja koja sam za tu ljubav zivela, disala, ispalo je ko da sam samo to snivala. Malte ne, doslo mi je to s njegove strane toliko hladno, kruto. Ponio se kao da nikad nije “to sve” s menom delio. Pitala sam se da li je to moja halucinacija, da sam bila u vrucici i bunacala.
Vremenom sam shvatila da ja nisam bila dovoljno dobra za njega. Ko sam ja, gde sam ja od njega. Ne mogu uciniti onoliko dobra za njega, sto druga zena moze. Rodbina ko rodbina, uplela se, on ih je poslusao.

Zamorena od price i svih prozivljenih trenutaka sto je izrekla, Snezana je nesvesno gledala u plamen svece koja je pocela opet da treperi. Sedela je ukoceno, kao da ne dise, ne zivi u ovom prostoru. Poslije vala nervoznog iznenadnog kaslja koji ju je vratio u stvarnost pocela je da se dira po kosi. Videli su se jasnio znaci pretrpljenog bola na njenom licu. Iako obasjano samo svetloscu svece u mracnoj sobi, ocitavalo se koliko trpi. Toliki podocnjaci su se stvorili kao da ih je neko u par trenutaka ucrtao.
Progurtala je verovatno pljuvacku, ili pokusala da ju dovuce u usnu supljinu.Obliznula je suhe usne jezikom, osvrnula se oko sebe kao da nesto trazi. Na casak je pogledala ulazna vtata, potom njezno spustila ruku na macka.Poslije duzeg prekida pogleda u svecu, trgnula se i nastavila svoju pricu.
– Volim ga i danas duboko. Ne onom plamtecom ljubavi.Volim ga iskreno, ne mogu nista u sebi promeniti. Pokusala sam mu naci hiljadu mana, zameriti mu ovo ili ono. Uspela bih u tom samo dok me taj prokleti bol kida, dok u grcu se borim sa razumom. Optuzila bih ga za ovo, za ono, a tada jos vise patila.Kaznjavala sam se, zar mogla tako ruzno bicesto volim. Jos je moj kisik kojim disem.
Pozelim tada da me nema. To je greh, spoznala sam. Pomirena sam sa sudbinom. Ja nisam bez ljubavi, ja imam ljubav u sebi. Volim njega i volecu dok sam ziva. Srecna sam ti u svom bolu. Moja ljubav jaca i uz molitve. Zivim u secanjima, a sadasnjost posipam secerom izgubljene proslosti.
Molim Boga, da mi oprosti moju zabludu. Nadam se da cu uspeti u potpunosti naci mir svojoj dusi. Vec sam koracila put u tom smeru.
Zao mi je sto ga nisam stigla vise voleti, vise mu to pokazati. U toj zaslepljenoj ljubavi trebala sam jos vise uzivati. Zivot pun secanja mnogo je lepsi, bogatiji. Ta hrana me hrani.
Znam Olja, pamtim, rekla si mi, kada dodje tvoje vreme voli. Ne stedi ljubav davaj ju, toci ju, ona uvek nadje put. Hvala ti. U pravu si, ako i ode ostaju secanja, tragovi, korita kojima je tekla. Onaj ko zivi s nekim u vezi ili braku, a ne upozna ovaj raj ljubavnog napitaka nije sretan. Da. Naucila sam sto je ljubav, naucila sam sto je bol. Mnogo sam bogatija samo zahvaljujuci mom Bojanu.
Kada budem umirala mislit cu o njemu, uvek ce u mojim venama teci njegovo ime. Neka je on srecan s kim zeli, s kim mu je sudjeno. Ja zivim svoju sudbinu, i hvalim Bogu za sve sto sam dobila i upoznala u tom kratkom ljubavnom zivotu.
Ne brini, Olja. Moje suze i poslije cetiri duge godine same teku, ne placem ja. Ja sam sa sobom mirna. Ne znam koliko dugo ce teci, tridesetineka mi je prosla, na drugoj sam strani zivotnog veka. Danas su zivoti sve kraci. Moj zivotni tok tece. Doci cu ja tebi jednog dana mirna i spokojna s svom ovom ljubavi u mom bicu.
Lakse mi je, uvek, kada cujem rec o njemu. Manje su nocne more. Cesto mi tvoja stara komsinica prica o njemu. Rekla mi je kad se ozenio, pravio je svadbu u nekom restoranu. Pokazala mi fotografiu njegovu zenu. Skladno je gradjena, deluje grubo u licu, prosecna je. Vazno je, da je on zadovoljan.
Imaju sina, u cetvrtoj godini starosti. stala Znaci trudna je ostala onih dana kada smo nas dvoje i prekinuli. Uvek jedno gubi dok drugo dobiva.
Da li ga ona ume voleti? Da li ga dovoljno ljubi, mazi, pazi. Zna li ona da on ne voli kisu, koju knjigu sada cita. Da li ga ume razumeti. Trudi li se nocu ledja da mu pokrije, da ne ozebe. Izadje li s prijateljima, hrabri li ga i ispomaze u radu i zivotu.Zadnju godinu retko dolazi kod roditelja s zenom. Navrati na par sati s sinom.Veoma je vezan za dete.Igra se s sinom u dvoristu lopom, skrivaca, zmirke.To mi je vazno. Znaci, u njegovu zivota ljubav i radost zivi. Mozda ne u svim zivotnim poljima, ali je nesto. Znam, u poslu ce se vec probiti, um je njegov snazan.
Ah, Olja, mozda ce opet proci pet godina pa da se ovako ispricamo. Znas li koliko te se puta setim, koliko sveca palim.Opet te molim, cekaj me. Zelja mi je da se sto pre sretnemo. Ja sam moje odzivela. Sada sam u sluzbi i moci Bozjoj. Ucim da budem vernik, dusom i srcem vec i osecam. Znam samo da ce mi Bojan opet doci. Cekam ga. Opet ce on nas srseti ispred kina, opet ces nas ti upoznati.Opet cu ja u tvom ,vecnom svetu, biti s njim srecna.
Sledeceg vikenda idem u posetu manastir. Bila sam u njemu cesto poslije tvog odlaska. Osecam tvoja prisustvo u njemu. Dok stoim ispred Bogorodice, gdje smo nas dve stajale osecam da me tvoje oci kroz nju gledaju.Verujem da ces srecna sada kada me ugledas u manastiru. Sve sam ti ispricala, veruj mi da se lepse osecam. Razgovarat ce mo cesce, obecavam.
Oh, Olja! Olja, hvala Bogu sto sam imala tebe. Bila si i ostaces verni saveznik. Bog nek ti dusu blagoslovi, tvoja dusa je Andjeo. Pre, kad sam bila na ivici snage od bola i sramote od same sebe, pomisljala sam na svasta. Sama sam se unistila. Zivela sam u zabludi, sebe izdala, prodala za badava- za sopstvenu bol, muku,sramotu. Tom prilikom sam…….- ostila je Snezana laki pritisak na desnom ramenu.Okretala se, ko je nju dotakao. Sama je u sobi. – pomislila je “ sama s tvojim Andjelom koji je ulio novu snagu, ojacao je u to najkriticnije vreme „.

Sveca je blago zatreptala, kao da se i ona umorila od slusanja.
Snezana se prekrstila, tiho ponovila par molitvi. Imala je siguran osecaj da je Oljina dusa sedela tu iza svece, bodrila ju pogledom. Trenutno ga ne oseca na licu. Trgnula se u zelji da ga ugleda, mozda je jos tu.Rado bi ga zagrlila, izljubila svoju Olju.
Macak osetivsi njene reakcije, protegnu se u krilu, pogleda ju poluzatvorenim ocima. Iskocio je. Pozuri da mu otvori izlazna vrata. Upalila je svetlo, ukljkucila tv da gleda neku emisiju.
Pogledavala je cesto prema sveci, cekala da bi dogorela pred kraj. Pomolila se Bogu za Oljin i svoj mir.
Osecala se laganom, sav umor je nestao u njoj. Iskljucila je televiziju, u kuhinji popila casu hladnog mlijeka i produzila stepenicama prema spavacoj sobi.
Ona je njen raj, u njoj slobodno moze da misli, da bude sama sa sobom.

– Neka je Bojan srecan, to je najvaznije. Samo Bog zna zasto je tako moralo da bude. Bog zna i zasto je za nju ovako najbolje.

Dugo je svijetlilo svetlo u njenoj spavacoj sobi. To je znacilo da ona cita neku od knjiga. Cita, znaci da je dobro.

Pojedini brucoši u SAD misle da je Betoven pas, Mikelanđelo kompjuterski virus, i da Čehoslovačka nikada nije postojala…

Betoven pas, a Mikelanđelo virus“18. avgust 2010. | 12:35 | Izvor: FoNet
Filadelfija — Pojedini brucoši u SAD misle da je Betoven pas, Mikelanđelo
kompjuterski virus, i da Čehoslovačka nikada nije postojala, pokazalo jedno
istraživanje.

Svake godine od 1998. listu najglupljih odgovora budućih studenata –
Majndset, sastavljaju Tom Mekbrajd i Ron Nief.

Prema mišljenju većine mladih, Fergi je pop pevačica, a ne vojvotkinja,
Klint Istvud je osetljivi filmski režiser, a ne Prljavi Hari, dok Džo
Mekinro snima TV reklame, a nije teniser.

Na prvoj listi uočili su da generacija rođena 1980. godine zna samo za papu
Ivana Pavla II, izabranog 1978. a preminulog 2008. godine.

Generacija rođena 1981. nije imala pojma da je Jugoslavija ikad postojala
kao zajednica.

Studenti rođeni 1983. Sarajevo poznaju samo kao ratnu zonu, a ne kao
domaćina Olimpijskih igara 1984.

Za generaciju koja se na fakultet upisivala 2006, aparthejd nikad nije
postojao u Južnoafričkoj Republici.

Samo nekoliko studenata upisanih 2009. znalo je da veže kravatu, neki su tek
nedavno naučili da kucaju na tastaturi, a većina ne zna da su Irak i Iran
ikad bili u ratu.

Oni koji će diplomirati ove godine uglavnom ne znaju da je Nemačka bila
podeljena.

AKO SE SLUČAJNO OKRENEŠ – AUTOR, DUŠANKA STANIĆ

Ако се случајно окренеш
и угледаш расплесано дете у игри
тад знај, на плес те позивају
мојих 1000 пољубаца!
Ако се случајно окренеш
а не угледаш ништа
лево, десно, опет ништа
тад знај, управи поглед ка Небу
у Сунце погледај, на то те моле
мојих 1000 пољубаца!
Не, не плаши се, буди храбар
гледајмо се очи у очи,
сузом у сузу
не трепћимо, вечност је у нама
нећеш ослепети
нећеш се опржити
јер знај, нежно те греју
мојих 1000 пољубаца!

ZAPADU KOŠTUNICA GORI OD ŠEŠELJA

„TRN U OKU“ Izvor http://seebiz.eu/sr/politika/press-zapadu-kostunica-gori-od-seselja,93008.html

Press: Zapadu Koštunica gori od Šešelja

Autor/izvor: SEEbiz/Press

BEOGRAD – Lider DSS-a Vojislav Koštunica prešao je u očima EU i SAD za samo 10 godina put od čoveka koji je pobedio Slobodana Miloševića do najomraženijeg srpskog političara, praktično jedinog koji uz Vojislava Šešelja ni na jedan način nije prihvatljiv za Zapad, saznaju beogradski mediji.

Kako tvrdi Press, očigledan dokaz za to je poruka koju je Tomislavu Nikoliću preneo šef delegacije EU u Srbiji Vincent Degert, da ako misli da sarađuje sa Briselom, isključi bilo kakvu saradnju sa Koštunicom.

„Degert je jasno rekao Nikoliću da naprednjaci mogu da sarađuju sa svim političkim akterima u Srbiji, pa čak i sa Velimirom Ilićem, osim sa Koštunicom i Vojislavom Šešeljem. Pri tom je veći akcenat stavio na Koštunicu nego na Šešelja“, otkriva izvor Press-a koji je prisustvovao sastanku Degerta i Nikolića.

Nikolić je upravo zato, odmah posle razgovora sa Degertom, izjavio da SNS i DSS neće moći da sarađuju ni pre ni posle izbora.

Potpredsednik DSS-a Miroslav Petković tvrdi da je danas Koštunica „trn u oku“ svima, jer ne odustaje od borbe za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Open letter to Prime Minister of Kingdom of Norway, Mr. Jens Stoltenberg Oslo, Sept. 27, 2010

Open letter to Prime Minister of Kingdom of Norway, Mr. Jens Stoltenberg

Oslo, Sept. 27, 2010

Mr. Prime Minister,

The reason that I am writing this open letter to you is the illegal deportation of asylum seekers, Kosovo Serbs from Norway to Serbia.  And that is where you and our Norwegian Government illegal action starts.  Norway recognized the Republic of Kosovo on 28 March 2008.  Kosovo Serbs, coming from the territory that becomes, Kosovo Republic, pleaded political asylum from Norway[i].  Their houses were burned and/or destroyed during or after NATO bombardment, which Norway, as a member of NATO was part of.  After bombardment was finished, many of Kosovo Serb properties were taken away from them or were burned and destroyed to the stage that they could not be livable.  They were persecuted because they were Serbs, although they lived there since the 6^th century.  As of today this life treating situation and without any civil liberties, did not change for many Kosovo Serbs at the Republic of Kosovo.  In spite of these facts, that are well known to our Government of Kingdom of Norway, you and your ministers decided to return Kosovo Serbs, but no to the country they came from, Republic of Kosovo, but to a “third country”, in this case Republic of Serbia.  This is against the UN Charter V (five); article 32, that was signed by Norway in 1951[ii].

According to Article 32 of a said UN Charter, if Government of Kingdom of Norway decides to expel refugees, said government shall allow such a refugee a reasonable period within which to seek legal admission into another country.  Our Government decided to come with the police force at 3 o’clock in the morning to take away woman, man and children from their beds giving them two hours to pack and through them in to the plain that deported them, without any choice required by UN Charter V.  Representative of government of Kingdom of Norway that appeared on TV, called this operation “highly human”.

I am aware that your explanation for this brutal action is a signed contract or memorandum between Kingdom of Norway and Republic of Serbia about readmission of the refugees between two countries.  I am sorry to inform you that this document cannot be used in the case of Kosovo Serbs.  They came from the Republic of Kosovo, not from the Republic of Serbia.  Republic of Serbia is admitting these refugees back, because by Serbian constitution law they are still citizens of Serbia and Kosovo is still integrated part of Serbia.  Government of Kingdom of Norway cannot at one point recognize the Republic of Kosovo as independent country and in the case of Kosovo Serbians as a part of Serbia.  You have to decide do you recognize Republic of Kosovo or not, and act accordingly.  In the case of expelled Kosovo Serbians, you and your ministers cannot act opportunistically, because, in this case it is against UN Charter V, that Kingdom of Norway, as highly civilized country signed and has to live to its rules.

But there is more to it.  Question arises why are only Kosovo Serbs expelled out of the Kingdom of Norway?  There are no reports about return of Kosovo Albanians or Bosnians’ to their countries.  The war and dangers are ended for them.  Kosovo Albanians got their independent state and so did Bosnians.  Article three of UN Charter five clearly speaks that there should not be any discrimination between refugees[iii].  Make no mistake, Mr. Prime minister, I do not wish for Kosovo Albanians or Bosnians to be returned to their respectful countries.  If they succeeded to escape their countries, they deserve better life and they should fully integrate themselves in our, Norwegian society, and work hard and bring up their children in prosperous society.  I believe that government of Kingdom of Norway, the same government that always promotes itself as the most social democratic and transparent in its politics, this time made mistake and has to go back and fix it.  You and your ministers should admit the mistake that you made towards deportation of Kosovo Serbs, in the name of us, citizens of Kingdom of Norway, tax payers that are providing with our money for your salaries.

The reason that I am being so harsh on you, Mr. Prime minister is my neighbor that I meet when I walk my dog.  She approached me the other day and asked me about deported Kosovo Serbians: where are they, where did they return and she was wondering how they feel after they were so brutally thrown out of our country.  I told her that they were returned not to the country they are coming from, but to the country where they do not have their properties, friends or relatives, country that is very poor and economically destroyed, partly because of the NATO bombardment in which we, Kingdom of Norway, participated.  She was very upset and then she told me that these people must now hate us, Norwegians, a lot.

So, Mr. Prime Minister, this open letter that I am addressing to you is really about Norway and Norwegians, not about Kosovo Serbs.  It is about our conscience as a nation and about our moral.  We Norwegians showed our real human values during the WWII, when we saved imprisoned Serbs from Nazi and Quisling concentration camps.   This was one of the historical highlights of our morality and gentleness.  Today, when our Norwegian government is arresting people at early morning with the police force, Norwegian people are again showing the same moral values.  During the action of arrestment around thirty people, mainly children escaped.  And who is hiding and protecting them?  Norwegians, again, in spite of the actions of Norwegian government.  Norwegian moral and richness is way above the standards of the Government that you are leading, and I am happy and proud to be part of this country.  I am proud because of the people, but not the Government.  I strongly believe that you have a chance to save yourself and your ministers’ face, and confess the mistake and find the way to help illegally expelled Kosovo Serbs.  That would be the way that we Norwegians could be proud of our Government.  It is your move!

Expecting your respectful respond, yours sincerely,

Dejan Karaklajic, Norwegian citizen, film and TV director/producer

CC: HM The King Harald V King of Norway;  United Nations Secretary-General Ban Ki-moon; President of Republic of Serbia, Mr. Boris Tadic;  António Manuel de Oliveira Guterres, United Nations High Commissioner for Refugees;  United Nations Human Rights Council President  H.E. Mr. Sihasak Phuangketkeow (Thailand);  United Nations Human Rights Council Vice President and Rapporteur H.E. Madam Bente Angell-Hansen (Norway);  Norwegian Minister of Foreign Affairs Jonas Gahr Støre;  Serbian Minister of Foreign Affairs, Mr. Vuk Jeremic;  Thorbjørn Jagland, Secretary General of the Council of Europe (Norway);  European Court of Human rights Mr. Jean-Paul Costa, President France;  European Court of Human rights Sverre Erik Jebens, judge (Norway);  European Court of Human rights, Dragoljub Popović, judge (Serbia);  Council of Europe, STEERING COMMITTEE FOR HUMAN RIGHTS, Ms. Tonje RUUD, Acting legal adviser, Legislation Department, Ministry of Justice, OSLO;  Council of Europe, STEERING COMMITTEE FOR HUMAN RIGHTS, Ms. Tonje MEINICH, Head of Department of European and International Affairs, Norwegian Ministry of Justice, OSLO; Council of Europe, STEERING COMMITTEE FOR HUMAN RIGHTS, Mr. Slavoljub CARIC, Government Agent, Ministry for Human and Minority Rights, Office of the Agent before the ECHR, BELGRADE;

Norwegian media; Serbian media; European media.

Endnote:

---

[i] ARTICLE 1 of UN CHAPTER V

Definition of the Term “ Refugee

(2) As a result of events occurring before 1 January 1951 and owing to well-founded fear of being persecuted for reasons of race, religion, nationality, membership of a particular social group or political opinion, is

outside the country of his nationality and is unable or, owing to such fear, is unwilling to avail himself of the protection of that country; or who, not having a nationality and being outside the country of his former

habitual residence as a result of such events, is unable or, owing to such fear, is unwilling to return to it.

[ii] ARTICLE 32 of UN CHAPTER V

2. The expulsion of such a refugee shall be only in pursuance of a decision reached in accordance with due process of law. Except where compelling reasons of national security otherwise require, the refugee shall be allowed to submit evidence to clear himself, and to appeal to and be represented for the purpose

before competent authority or a person or persons specially designated by the competent authority.

3. The Contracting States shall allow such a refugee a reasonable period within which to seek legal admission into another country.

The Contracting States reserve the right to apply during that period such internal measures as they may deem necessary.

[iii] ARTICLE 3 of UN CHAPTER V

Non-discrimination

The Contracting States shall apply the provisions of this Convention to refugees without discrimination as to race, religion or country of origin.

Promocija knjige Violete Božović U vihoru ljubavi i smrti

Književni salon Slobodan Marković

Libero Markoni

Radnički Univerzitet Božidar Adžija

Radoslava Gruića br.3

Beograd

Promocija knjige Violete Božović

U vihoru ljubavi i smrti

Roman o uzvišenom i tragičnom

Sreda ,29.09.2010 godine sa početkom u 19.časova

Programu daju doprinos

Svetislav Golić-književnik

Mr Luka Joksimović-Barbat

Recenzent

U ime izdavača-Lazar Božović i Mihailo Vujanić

Roman interpretira i iznosi autor,Violeta Božović

Recenzent, Luka Joksimović-Barbat

Gitara -Luka Joksimović-Barbat

Kosovo: Diözese protestiert gegen Vernichtung von serbischen Mobilfunksendern

SOK AKTUELL

Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

28. September 2010

Unsere neue Homepage: www.sok-aktuell.org

SOK nimmt am orthodox-römisch-katholischen Dialog teil

Kosovo: Diözese protestiert gegen Vernichtung von serbischen Mobilfunksendern

„Töte den Serben“: faschistische Graffiti in Kroatien

Neue Kathedrale in Bosnien

—

SOK nimmt am orthodox-römisch-katholischen Dialog teil

Bischof Irinej von Backa predigt in Wien (Foto: Dr. Claudia Schneider)

(WIEN) Zwei Bischöfe der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) – Bischof Irinej (Bulovic) von Backa und Bischof Ignatije (Midic) von Branicevo – haben an dem 12. Treffen der orthodox-römisch-katholischen Dialogkommission teilgenommen, die vom 20. bis zum 26. September in Wien tagte. Thematisiert wurde bei dem diesjährigen Treffen der gemischten theologischen Kommission die Rolle des Bischofs von Rom im ersten Jahrtausend. Metropolit Ioannis (Zizioulas) von Pergamon, der Leiter der orthodoxen Delegation, betonte auf einer Pressekonferenz am 24. September im Kardinal-König-Haus die orthodoxe Sicht der Rolle des Bischofs von Rom in der Kirche des ersten Jahrtausends: Dieser habe nie gehandelt, ohne die anderen Bischöfe zu konsultieren. Der Bischof von Rom habe aber im ersten Jahrtausend eine „besondere Rolle“ gespielt; es gehe jetzt darum, zu erforschen, wie diese Rolle ausgesehen habe. Bischof Kurt Koch, der neue Leiter der römisch-katholischen Delegation, sprach von einem „Austausch der Gaben“: Das orthodoxe Konzept der Synodalität und das römisch-katholische Konzept des Primats könnten einander wechselseitig bereichern, so der neue Präsident des Päpstlichen Einheitsrates. Beide Delegationsleiter betonten, dass es zwischen der Orthodoxen und der Römisch-katholischen Kirche heute kein Misstrauen, sondern „gegenseitigen Respekt“ gebe.

Nach den Kommissionssitzungen, bei einem orthodoxen Gottesdienst am 26. September in der heute dem Ökumenischen Patriarchat unterstehenden Dreifaltigkeitskirche in Wien, predigte der serbische orthodoxe Bischof Irinej von Backa.

Die Kommission für den orthodox-römisch-katholischen Dialog hat 1980 ihre Arbeit aufgenommen. Die vorige Sitzung fand 2009 in Paphos auf Zypern statt. 2006 war die SOK Gastgeberin der Gespräche und das Treffen der Kommission fand in Belgrad statt.

Kosovo: Diözese protestiert gegen Vernichtung von serbischen Mobilfunksendern

(KLOSTER GRACANICA) Die Serbische Orthodoxe Diözese von Raszien-Prizren, der auch das Gebiet von Kosovo-Metohija untersteht, hat gegen die Zerstörung von Basissendern der Serbischen Telekom durch die kosovarischen Machthaber protestiert. Diese am Wochenende begonnene Zerstörungsaktion werde, insbesondere im Bereich des Gesundheitswesens, eine humanitäre Katastrophe herbeiführen und die Sicherheitslage der serbischen Bevölkerung noch verschlechtern, heißt es in einer Mitteilung der Diözese. Da die Aktion wenige Tage vor der geplanten Inthronisierung des Serbischen Patriarchen Irinej I. in Pec im Westen Kosovo-Metohijas stattfinde, sei dies eine „unmissverständliche Botschaft“ an die serbische Bevölkerung, dass sie im Kosovo nicht willkommen sei. Denn es sei nicht schwer, sich vorzustellen, wie sich die Aktion der Zerstörung serbischer Telekomanlagen auf die Vorbereitung der Inthronisierungsfeierlichkeiten auswirken würde, pointiert die Diözese.

Die kosovarischen Machthaber entfernten am vergangenen Wochenende mehrere Basissender der Serbischen Telekom im Kosovo-Metohija. Derzeit haben etwa 80.000 Serben im Kosovo-Metohija keine Telefonverbindung.

Alle Fragen, auch die der Telekommunikation, müssen im Dialog gelöst werden, wie dies der Staat Serbien der internationalen Gemeinschaft vorgeschlagen und diese durch die UNO auch akzeptiert habe, wird in der Mitteilung der Diözese Raszien-Prizren betont. Auch die EU hat inzwischen dazu aufgerufen, das Problem im Dialog zu lösen. Maja Kocijancic, die Pressesprecherin der Hohen Vertreterin der EU für Außen- und Sicherheitspolitik, Lady Ashton, hat gesagt, dass die Geschehnisse vom vergangenen Wochenende für die Dringlichkeit des Dialogs zwischen Pristina und Belgrad sprechen. Dagegen distanzierte sich die EU-Mission im Kosovo (EULEX) von den Vorgängen: Die Frage der Telekommunikation sei eine Vertragsfrage und solle nicht politisiert werde, sagte eine EULEX-Sprecherin.

Am kommenden Sonntag, dem 3. Oktober, soll das Oberhaupt der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK), Patriarch Irinej I., im Patriarchatskloster zu Pec inthronisiert werden. Das Kloster ist der historische Sitz der serbischen Patriarchen, die auch heute noch den Titel „Erzbischof von Pec“ tragen.

„Töte den Serben“: faschistische Graffiti in Kroatien

„Töte den Serben“ und Ustascha-Symbole auf der orthodoxen Kirche in Zagreb

(ZAGREB) Immer wieder werden serbische orthodoxe Kirchen in Kroatien mit faschistischen Graffiti beschmiert. Diesmal wurde die Kathedrale der Verklärung des Herrn in der kroatischen Hauptstadt mit besonders eindeutigen Hassbotschaften an die Serben beschriftet. „Töte den Serben“ und „Oh, du kroatische Mutter, wir werden die Serben schlachten“ waren die Botschaften, mit denen unbekannte Täter in der Nacht vom 22. auf den 23. September die Fassade der orthodoxen Kathedrale beschrifteten. Die kroatische Polizei gibt an, Ermittlungen aufgenommen zu haben.

Eindeutiger geht es nicht: „Oh, du, kroatische Mutter, wir werden die Serben schlachten“ und „NDH“ („Unabhängiger Staat Kroatien“ aus dem Zweiten Weltkrieg)

Mitte August wurde der serbische Friedhof in Benkovac in der Diözese Dalmatien, geschändet. Ende Mai wurde die serbische orthodoxe Kirche im ostkroatischen Borovo Naselje mit faschistischen Symbolen beschmiert.

Der „Unabhängige Staat Kroatien“ war im Zweiten Weltkrieg ein faschistischer Staat unter der Führung der Ustascha-Bewegung. In diesem unter dem Schutzmantel Deutschlands und Italiens stehenden Land wurden die Serben brutal massakriert und systematisch vernichtet. Im berüchtigten kroatischen Konzentrationslager Jasenovac wurden Hunderttausende von Serben zusammen mit Juden und Roma ermordet. Eine gründliche Aufarbeitung der faschistischen Vergangenheit wurde in Kroatien nicht durchgeführt. Das Land gilt als EU-Beitrittskandidat mit laufenden Verhandlungen, deren Abschluss noch dieses Jahr erwartet wird.

Neue Kathedrale in Bosnien

Bischof Vasilije bei der Weihe der neuen Kirche in Doboj

(BIJELJINA) Die ostbosnische Diözese Zvornik-Tuzla hat noch eine Kathedrale bekommen: In Doboj weihte der Diözesanbischof Vasilije (Kacavenda) am 20. September die der Geburt der Gottesmutter gewidmete Kathedrale. Am 21. September wurde dieses Fest auch feierlich begangen. An den Feierlichkeiten nahm auch der griechische Metropolit Iakovos von Mytilene (Mitilini) teil, der auch die Reliquien des Neumärtyrers Raphael von Mytilene in die neue Kathedrale in Doboj brachte. Dort wurden sie bis zum 24. September durch die Gläubigen verehrt.

Das Fest der Geburt der Allheiligen Gottesgebärerin – im Westen als „Mariä Geburt“ bezeichnet – entwickelte sich im 5. Jh. aus dem Weihefest der Kirche der Gottesmutter. Es wird sowohl in der Orthodoxen als auch in der Römisch-katholischen Kirche gefeiert. Im Volksmund wird es – auch in Serbien – als „Kleiner Frauentag“ bezeichnet („Mala Gospojina“): Der „Große Frauentag“ („Velika Gospojina“) ist das Fest der Entschlafung der Gottesgebärerin, das am 15./28. August gefeiert wird.

Gottesdienst in der neuen Kathedrale

SOK AKTUELL

Nachrichtenagentur der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

www.sok-aktuell.org