Nemački protestantski sveštenik o Srbima“ Fridrih Grisendorf

Nemački protestantski sveštenik o Srbima“ Fridrih Grisendorf

Oproštajna propovjed jednog evangelističkog pastora

Fridrih Grizendorf, bivši dvorski sveštenik koga je njemački car Viljem Drugi poslao Vilsonu da primi 14 tačaka njegovog programa o samoopredjeljenju naroda bio je i vrlo obrazovan čovjek. Umro je 1958.godine. Pred odlazak u penziju kao pastor crkve u Evensburgu održao je svojim parohijanima ovu propovijed godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gdje se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.

********************************************

„… Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo poznavali, neko malo, a neko ni toliko. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Hrvati (ustaše) i Italijani, i Arnauti, i Bugari i Mađari. A znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da „ko se ne osveti – taj se ne posveti“, i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.

Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo tu tragedinu i videli našu decu kako mrtva plivaju kanalima, ili se peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje ljudi, pljačku, silovanje, rušenje i razaranje napih domova. Međutim, kako je bilo?

Kad su pukle zarobljeničke žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura našlo slobodno u našoj sredini, ti kosturi su milovali našu decu poklanjajući im bombone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zvali. Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše – Srbija!

Ta pobeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu, čini mi se, mogli su izvojevati i dobiti samo Srbi, odnegovani na njihovom Svetosavskom duhu i junačkim pesmama, koje je naš Gete toliko voleo. Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, o toj pobedi i Srbima koji su je odneli, želeo sam da posvetim svoju poslednju svešteničku propoved“.

„Parohijski Glasnik” organ Srpske pravoslavne crkvene opštine u Diseldorfu, Br.5 iz 1980., g. Str.7.

Kako vam se čini?

Интернет мање цензирусан у Ирану него на Западу!

Интернет мање цензирусан у Ирану него на Западу!


Александар Арсенин

Цензура чува традиционалне вредности, а не ауторитарни режим, за разлику од Запада.

Београд, 29.12.2011

aleksandar arsenin За разлику од репресивних влада „тврдих“ комунистичких режима попут НР Кине, Кубе, Ирака… где је слободан интернет доступан искључиво елитном делу друштва и где су мере контроле укључене у циљу заштите ауторитативног режима, постоји и друга страна револуције усмерена против режима и утицаја западног друштва, пре свега Сједињених држава и њихових политичких колонија.

Да ове мере имају смисла, доказе налазимо у порама глобализације и њеном утицају на најфиније елементе традиционалног друштва и националног идентитета.

Нус-производ репресије и тоталне контроле медија јесте (поред негативних и ограничавајућих тенденција), успостављање националне вредности и чување интегритета народа (феноменолошки гледано, затворена друштва конституишу огроман патриотски потенцијал и у њима долази до изражаја верски и национални идентитет. Услед смањеног утицаја глобализације и запада одржава се унутрашња култура друштва чији се део често, након укидања блокаде, асимилира у светске вредности и непобитно смањује.).

У томе су највише одмакле земље блиског истока захваљујући прво својим идеалистичким вођама, а великим делом и утицајем САД и комплетног западног друштва које тенденциозно и применом крајње силе покушава успоставити „демократски“ режим зарад контроле природних богатстава (у овом тексту се ограђујем од диктаторских принципа и угњетавања.

Унутрашњи систем посматрамо кроз призму затвореног друштва окренутог самом себи и у сталној борби за личну слободу и достојанство живљења. Томе је свакако допринела ауторитативна власт и поједине изразе употребљавам у контексту негативне импликације сукоба власти и грађана.). Са те стране (не губећи из вида жеље апсолутиста да остану на власти), разумљив је бунт против цивилизације запада и колонизације богатих арапских земаља.

Готово све режимски настројене земље функционишу са искључивим и бескомпромисним системом контроле медија и комуникација пласирајући одабрану елиту као једину вредност друштва.

Друга револуција

Иран је данас суочен са „кока-кола“ револуцијом и културолошки гледано, активирани су многи процеси који разграђују идеологију чврсте власти. Технолошка револуција и транскултурална природа интернета овој земљи данас помера границе традиционалних социолошких убеђења.

Зашто је ово интересантно? Зато што смо сведоци догађаја који грађане земаља Блиског истока држе под информационом контролом обезбеђујући им само филтриране информације које су у складу са идеологијама владајуће класе ограничавајући при том и друштвени и научни рад. Тенденције власти у Ирану нису много другачије од њихових суседа међутим, Иран је и поред тога земља са највећим универзитетским развојем и са високим степеном модернизације друштва. Да би смо добили јасније виђење погледајмо неке чињенице:

Извршна власт:

Вођа револуције (зван и „Врховни вођа”) одговоран је за надгледање опће политике Исламске републике Ирана. Вођу револуције бира Савет стручњака на неодређено трајање мандата. Вођа је врховни заповедник оружаних снага и контролише војне операције и задатке везане за сигурност, и само он има могућност прогласити рат. Ову државну функцију може вршити само верска особа. Има могућност сменити председника републике од своје функције, након што га врховни суд прогласи кривим за кршење устава или након што му парламент прогласи неспособност по члану 89 устава.



Савет стручњака одговорно је за надгледање врховног вође у извршавању својих дужности. Тренутни врховни вођа Ирана је ајатолах Али Хаменеи, који врши ту дужност од 1989. године. Устав дефинише председника као највећи државни ауторитет. Устав дефинише председника као највећи државни ауторитет након вође револуције. Председник се бира на свеопштим изборима на мандат од четири године, који је могуће још једном обновити. Председничке кандидате мора одобрити Савет чувара. Председник је одговоран за извршавање извршне власти, осим оних које су везане уз врховног вођу. Председник бира и надгледа Савет министара, координира одлукама владе и бира владину политику коју представља парламенту. Десет потпредседника помаже председнику, као и кабинет од 22 министра чије именовање мора одобрити парламент.

Слобода медија је уоквирена поштовањем исламских начела.

Медији у земљи постоје још од појаве првих новина 1835. Медије чине бројне службене новинске агенције, велики број дневних новина и часописа, службени телевизијски канали и приватни (који емитују из иностранства), те радијске станице. Забележен је и снажан тренд блогова, због могућности слободног и анонимног изражавања. Ирански устав дозвољава слободу медија све док се поштују исламска начела. Сваки издавач новина или часописа мора имати одговарајући дозволу за рад. Сва издања која су оцијењена као противисламска не могу добити ову дозволу. У пракси ову дозволу не добијају ни медији за које се сматра да шире расположење против владе. 1987. године, све новине и часописи подржавали су институције исламске републике. Након Хатамијевог избора 1997. и релативне либерализације медија, нека папирната издања постала су критичнија према власти.

Све медијске станице су под контролом власти. Све радијске и телевизијске станице у Ирану под контролом су власти. Вођа револуције именује директоре телевизијских и националних радијских станица постоје у Техерану и свим већим покрајинским градовима. Постаје у иранском Азербејџану и иранском Курдистану могу емитирати програме на азербејџанском и курдском. Многе опозиционе групе емитирају програме из Ирака или из кавкаских земаља. Извор Иранског културног центра о слободи штампе наводи: „Слобода штампе спада у највећа достигнућа Револуције.

У победи Исламске револуције штампа је имала значајну и плодоносну улогу. Оно што се издваја као сјајна тачка Револуције јесте процват различитих облика штампе у Ирану. Године 1978. штампано је 86 наслова свих издања. Не рачунајући дневне новине којих је било преко 20, овај број је 1992. године износио више од 500 публикација широм земље. У 1994. години бележи се благи пад броја публикација (437), а у другој половини 1996. тај број се попео на 743; у 1997. години бројао је 800 наслова, а у првој половини 1998. попео се на 897. Осим тога, до 1998. године дозволу за штампање добило је 1.064 гласила, од којих су 105 политичког карактера, 64 економског, 572 друштвено-културног, 278 научног, а меду којима је и 13 која су посвећена жени, односно 32 деци.

Потребно је рећи да су неке иранске публикације последњих година постале светски признате, а садржаји многих од њих, специјализованих у хуманистичким наукама, никако се не могу упоредити са било којим периодом историје државне публицистике.“

Према статистици, Иран је најмлађа нација на планети. Рат са Ираком је донео огроман број жртава старије популације док је државна забрана употребе контрацепције након исламске револуције, по статистикама, донела бејби-бум. Број становника Ирана износи око 70 милиона од тога је око 70% популације млађе од 30 година.

Последњих двадесет година је отворен огроман врој приватних и државних универзитета. Након експанзије броја становника, у Ирану је отворен огроман број приватних и државних универзитета, расте писменост и ниво образовања што је битан фактор у еманципацији младих људи. Свим иранским студентима је доступан приступ интернету што је за производ дало огромну количину високообразованих али незапослених грађана.

Комитет Врховног савета цензурише „само“ око 35% интернет садржаја. Иранска власт тзв. „Комитет Врховног савета културне револуције“ цензурише око 35% интернет сајтова. Под контролом су најпре они са порнографским садржајима, а затим политички, сајтови о правима жена и неки западни медији. Врховни комитет нарочито контролише „Orkut“ и „Friendster“ сајтове са политиком анонимности.

Иран генерише око 700.000 блогова. Према проценама из 2005. године, ирачани генеришу око 700.000 блогова што је и за светске стандарде невероватна норма. Процене кажу да је томе допринела репресивна контроверзна власт (2001.), која је укинула преко стотину новина и часописа и притворила велики број писаца. Резултат је – брзо преусмеравање медија на интернет.

Underground друштва је огромна армија сајбер-дисидената у сталном конфликту са властима. У Ирану је установљена категорија Сајбер дисидената (по угледу на Кину и поједине Афричке државе).

Власт ни приближно не доминира интернетом колико је то у нивоу суседних држава па чак и у нивоу „демократских“ западних земаља. И поред многих акција хапшења најутицајнијих иранских блогера иранска власт очигледно није дорасла „младој револуцији“. Један од значајних потеза обуздавања светске мреже је начињен 2004. године када је иранска власт донела забрану коришћења широкопојасног интернета. Интернет је у приватном сектору обуздан на 128кб што делимично отежава приступ садржајима који по мишљењу власти подривају исламске вредности.

Са овим чињеницама можемо сагледати конфигурацију друштва са свим својим специфичностима. Практично, интернет је прекинуо сваку врсту културне и друштвене изолације Ирана и поред покушаја власти да наметну уређивачку политику сајбер простора, али уколико се осврнемо на чињеницу да је 70% популације млађе од 30 година и да је одрасло у добу након слабљења репресије, можемо претпоставити да је „ново доба“ донела сајбер генерација високо школованог кадра.

Кад „непријатеља“ не можеш победити – придружи му се, на блогистану можемо видети актуелног председника  Ахмуд Ахмадинеџада, затим његовог заменика, а ту је и врховни верски поглавар ајатолах Али Каменеи и многи други верски учитељи.

Ирански народ је сведок многих културних и социјалних промена које су свакодневно видљиве, питање је где су границе које прекидају нит традиционалног и националног идентитета пре него што се друштво утопи и нестане у глобалистичкој култури.

: Арсенин Александар

Ковачев: Република Србија издржава пољопривреду Војводине

Ковачев: Република Србија издржава пољопривреду Војводине

30 децембар 2011 Душан Ковачев
Ел. пошта Штампа PDF

Није тачно да Србија експлоатише Војводину! Републичка влада субвенционише пољопривреду Војводине. Обим и износ субвенција Републичке власти расте упркос кризи. Пољопривредници Војводине су у бољем положају од осталих у Србији. Зашто су аутономаши подржали распродају земље у Војводини коју су довели пред банкрот, а сад од Војводине крију реалност?

Та Војводина ашова, бритви, молитви и шамара, зарасла у жеље, у лаж, у борбу, у издајство, у љубав

Мика Антић (Војводино)

Војводина на трпези страног капитала

По паду Милошевића, у Војводини се очекивало да инвестиције Запада развију њену привреду, пошто је на власт у њој дошла нова руководећа, аутономашка номанклатура, носилац религиозног политичког веровања да је Србија за све крива. Покрајинска бирократија је у вези својих очекивања убрзо поднела на увид извештај о стратешким ресурсима и стању привреде наше Војводине најмоћнијој земљи ЕУ.

Project of the Regional Development Plan of AP Vojvodina, у сарадњи са Deutsche Gesellschaft für Technische Zusamenarbeit (GTZ GmbhH) издат 2003. године, садржао је најзначајније податке о људским ресурсима, економији, и инфраструктури АПВ. У извештају су, између осталог, дати подаци о пољопривредним капацитетима Војводине, њиховим слабостима, снагама, могућностима и ограничењима. Очигледно је постојала „визија“ да ће Немачке инвестиције бити главни мотор развоја привредe Војводине. Сад је јасно да је ово била илузија. Ипак, власти АПВ су одане својој религији. Доказ узалудности су студије Центра за стратешке економске студије Војводине (ЦЕСС) које се редовно објављују на енглеском језику (www.vojvodina-cess.org). Те збирне податке бирократија европске регије нерадо објављује на српском.

Ништавна је корист од програма прекограничне сарадње. КЕП Војводине је 2007. године, уочи удара економске кризе, јавио да је у програму Србија-Мађарска реализовано тек 1.3 милона евра, али у њему није било пољопривредних инвестиција. Предложено је мноштво пројеката за Војводину вредних милион евра у оквиру сарадње Румунија-Србија, али никад нису реализовани. Бирократија АПВ је затим потрошила огромне новце на „представљање војвођанске привреде у Мађарској“. Резултати су изостали.

Зрењанински „отпораши“, су се почетком транзиције бунили против сумњиве приватизације индустрије уља „Дијамант“. Брзо су умукли. Зашто? Дијамант је потом ушао у састав империје „Agrocor“ хрватског тајкуна Ивице Тодорића, а „ПД Ратково“ је купио други хрватски тајкун и финансијер ХДЗ. Бранимир Николић, „отпораш“ који се доследно борио против приватизационих злоупотреба, осуђен је  на имовинску и затворску казну због повреде угледа тајкуна, блиског покрајинским властима (Блиц, 11. 8. 2011.). Свестан да може бити смакнут, Николић је сам дигао руку на себе, што је и објаснио у опrоштајном писму (Cogito ergo, 9. 4. 2010.).

Село гори, а баба се чешља

Распродаја је 300.000 од око 540.000 хектара пољопривредног земљишта Војводине пренела из наших у руке неколико приватних лица. Држава је од те приватизације зарадила свега 280.000 евра. (Блиц, 30. 10. 2008. и 5. 7. 2022, Илустрована Политика бр. 2672.).  Јавност још не зна све приватизационе спахије Војводине. Упадљиво је да само домаћи велепоседници имају великих пословних проблема, нарочито они ако нису спрегли с властима. Немачки Sunoko с пар домаћих тајкуна држи сву српску производњу шећера. Кад је јавност почела да се брине, било је прекасно.

И у доба најуспешније транзиционе владе (В. Коштунице 2004-2008), политика је у пољопривреди лоше вођена. Министарка Дулић (из Динкићеве странке) је новинарима јавно рекла да „појма нема са колико земље држава располаже“, а јавност замајавала демагогијом како је „опозиционар у влади“ и скретрала пажњу на скривање Ратка Младића. Током трајања ове владе, Председник ПИВ АПВ Бојан Пајтић се „прославио“ изјавом о потреби прогресивног субвенционисања пољопривреде према хектару. Јавност је реаговала бурно, свесна да би се тиме субвенционисали приватизациони тајкуни. Пајтић се одмах повукао. НИКО од аутонономашких политичара се никада није противио реституцији спахилука у нашој равници.

Падом Коштуничине владе, а у сагласности с политиком Цветковићеве владе која је игнорисала разорно наступање светске кризе, аутономашке власти су сасвим скренуле пажњу грађана с реалности. Уместо горућих проблема, они су народ након 2008. године замајавали Корхецовим статутом. За то време је у руке приватних лица је убрзано прешло 110.000 хектара војвођанске земље, а кроз пољопривреду покрајине протутњали Danube Foods Group и Salford. Разорни ефекти светске кризе су појачани усвајањем ССП-а, кад је домаћа привреда преплављена увозним производима, нарочито млеком ЕУ (немачким и холандским), а аграрни буџет морао да буде сведен на 40% (Бизнис, 24. 4. 2009). Док су аутономаши у Војводини прокламовали европску регију, у њој је десетковано млечно говедарство! О кризи у Војводини и Банату, објавио сам детаљна истраживања на сајту Фонда Слободан Јовановић, а аутономаши су нам за то време обећавали бољи живот.

За пољопривреду Војводине је период завођења аутономашког апсолутизма (друга половина 2008. и 2009. година) био катастрофалан. Корхецов статут је најзад усвојен, а животни стандард је муњевито опао на ниво Албанског. Дошло је до праве социјалне катастрофе (ФСЈ, 19. 4. 2010.). Крајем 2010. је пропала и успешно приватизована суботичка „Фиделинка“, симбол војвођанске производње брашна, иако су аутономаши њене производе две године раније брендирали као најбоље из Војводине. Пајтићево обећање да ће аутономашки режим спасти ову фабрику (Економист, 26. 8. 2010.) завршио се најавом да ће у њеном млину супружница једног београдског отпораша успешнијег од Бранимира Николића паковати увозно брашно.

Аутономаши сада с партијом поменутог отпораша почињу демагогијом да замајавају јавност.  Наводно, треба мењати Устав Србије (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, MЦ, Бг., 8. 11. 2011.).  Иако су после усвајања Корхецовог статута, конвалидирани сви њихови захтеви, број запослених је нагло опао, а сиротиња почела да једе буђав лебац (С. Медиа, 30. 3. 2011.), што се у историји Војводине не памти!

Уместо да уложе озбиљна средства у економску политику, аутономаши улажу у маркетинг и пуне РТВ београдским пропагандним кадровицима!

Већ сам писао о аутономашкој неистини да Србија Војводини даје само 7% финансијских средстава. Цитирао сам члан 184. Устава. Упркос томе, представница Лиге је неистину поновила у сред Београда (У сусрет петогодишњици усвајања Устава, Медија центар, Бг., 8. 11. 2011.). Њихове неистине су мртве, а флоскуле су таутологије, или смешна обећања попут изјаве Александре Јерков на ТВ Авали почетком новембра да ће „грађани имати могућност да непосредно добију новац из европских фондова“.

Република Србија и даље издржава Војводину!

Да видимо ко то у Војводини непосредно добија новце и од кога? Питао сам кога треба – Управу за трезор Министарства финансија Републике Србије.

„Закључком Владе Србије 05 бр. 400-2441/2009 од 29. 4. 2009. године регулисано је да се буџету АПВ обезбеђују из буџета Р. Србије наменски и ненаменски трансфери јединицама локалне самоуправе на територији АПВ. На основу тог Закључка Владе финансирање јавних расхода на територији АПВ вршена су преко Секретаријата за финансије АПВ“.  Дакле, већ две године сваки републички динар за Војводину иде кроз „лепљиве руке“ аутономашке бирократије. Грађани и сељаци Војводине би морали коначно да се запитају: Ко контролише промет наших новаца у Војводини?

Текући трансфери Републике у корист АПВ (у хиљадама):

 

Дакле, на основу упоредног прегледа, јасно је да су само током прва два квартала ове године трансфери Републике Србије за АПВ преко шест милијарди динара виши него током шест ранијих квартала. Сви наши новци су препуштени покрајинској бирократији, која је нашу Војводину довела пред банкрот још у августу, иако за разлику од Републике Србије располаже Развојном банком и Развојним фондом. Толико о демагогији Балинта Пастора о „србијанској“ крађи 9 милијарди динара од Војводине. Овом демагогијом аутономаши од сопствених грађана и сељака крију да се њихова коалиција распала око наших новаца, па нису кадри да сазову чак ни Скупштину како би извршили ребаланс покрајинског буџета према републичком буџету. Али, ди су наши новци на које је узела право аутономашка бирократија? Ни у Трезору НБС нису знали да нам кажу каква је „судбина“ 90% наших новаца остварених продајом 51%  НИС-а, поверених аутономашкој бирократији.

Републички новци за подстицај пољопривреди Војводине

У прошлом броју Геополитике сам писао да је Влада Србије пољопривредницима Војводине дала до 70% субвенција од укупног износа за целу Србију, иако је у Војводини тек око 40% укупног обрадивог земљишта Србије (без Косова и Метохије). Управа за трезор НБС располаже неким прецизним подацима о исплаћеним републичким средствима за репроматеријал, дизел гориво, минерално ђубриво, декласирано семе и био. гориво, регресирање осигурања, осигурања животиња, и премија за за производњу дувана у листу, итд. Занимао нас је период од 2007. године до данас. При том, треба имати на уму да је Република Србија субвенцисала и пољопривреду Срба у неколико округа на КиМ.

Износи који следе, тичу се републичких субвенција, њиховог укупног износа и удела потрошеног на пољопривредна газдинства Војводине и математички су заокружени.
Преглед исплаћених средстава регреса за репроматеријал:
2007. Од 6.6 милијарди динара, Р. Србија је за Војводину дала око 4.07 = 61%.

2008. Од 14.3 милијарди, Војводина је добила 8.3 милијарде = 58.4%.

2009. Од 7.4 милијарди је Војводина добила5.4 милијарде = 73%.

2010. Од 11.9 милијарди је Војводина добила 8.6, = 76%.

2011. Од 8.4 милијарди је Војводина добила 5.3, = 63.6%.
Пољопривредници Београда од Р. Србије по истом основу никад нису остварили више од 2.1% средстава.

Док се нисмо ускладили с „европским трендовима“ 2010. године, Републичка власт је плаћала и премије за производњу дувана у листу, па је од укупно 170 милиона динара република за произвођаче у АПВ исплатила 71.5%. Премије су 2008. и 2009. биле мање, али је произвођачима из АПВ ипак исплаћено 41%, и 61% од укупних средстава.

За генетско унапређење млечног говедарства је у 2008. години Р. Србија исплатила скоро 409 милиона динара, од чега Војводини преко 168 милиона. Прецизну евиденцију о каснијим плаћањима води Управа за аграрна плаћања у Шапцу. Исти случај је и са реосигурањем осигурања животиња. О томе је Управа Трезора НБС располагала подацима за 2007. годину, када је Војводина добила око милион и по динара, од укупно скоро два и по милиона.

Што се тиче републичког регресирања осигурања, подаци кажу да су пољопривредници Војводине из републичког буџета остварили у 2007. години 694 од укупно 862 хиљаде (75.3%). Касније укупни износи ових исплата расту, па су 2008. године од укупно 58 и по милиона паори Војводине остварили 47 милиона (68.7%). У 2009 су од 62.5 милиона остварили 43 (68.8%), а у 2010. години, од 76.8 остварили 45.5 милиона (71%).

Што се тиче рефакције плаћене акцизе на дизел гориво за потребе пољопривредника, Управа трезора НБС нам је доставила агрегатне податке за период од почетка 2008 . године до 12. 10. 2011. Према њима, на име рефекације је пољопривредницима укупно исплаћено скоро 1.7 милијарди динара, од чега је пољопривредницима Војводине плаћено нешто више од једне милијарде (59.9%). Пољопривредници Београда у исплаћеној рефакцији учествују тек са 4.4% иако снабдевају главни град у којем је саобраћај веома сложен.
Уз све ове исплате, треба бити свестан да су субвенције плаћане пољопривредним газдинствима која обрађују до сто хектара, чиме су тајкуни (колико је то могуће) искључени из режима субвенција. Упркос кризи и безобразлуку аутономашких власти, Р. Србија је у пољопривреду Војводине улагала све више новаца.

Чијим новцима ће фенси паори сутра плаћати праве паоре у евроспкој регији?
И поред све аутономашке демагогије, јасно је да се између 61 и 75% републичких новаца за пољопривреду утроши на пољопривреду Војводине. Колико европска регија троши на своје паоре? Колико је донација ЕУ потрошила на паоре Војводине (не на пољопирведне монополисте и тајкуне)? Како би све независнија аутономашка бирократија, која је пред банкротом још од августа ове године, прихватила скупе обавезе система субвенција у пољопривреди? Чијим новцима фенси паори мисле да плате праве паоре? Има ли међу више од две хиљаде бирократа европске регије бар једног који је кадар да израчуна и објави колико су они уложили у рад паора Војводине?

Треба имати на уму да осим демагогије, фенси паори за све ове године нису изградили ни један значајан погон за производњу струје, иако том темом упорно испирају уста (ФСЈ, 2. 11. 2010.), што значи да ће и струја морати да се плаћа скупље, пошто је у Србији ипак најјефтинија у Европи. А наилази нови, много гори талас светске кризе, о коме је јавност обавестио гувернер Шошкић (Вести онлајн, 13. 8. 2011.). О овоме војвођански аутономаши нису обавештени, пошто је сад њихова прва брига да нам мењају Устав.

Необавештене бирократе европске регије у Војводини би требало јако добро да се чувају да им у грлу не застане последњи „врео кромпир“. Сећате ли се када су током летошњег штрајка пољопривредника Војводине прави паори опколили фенси паоре у згради тзв. Владе европске регије? Тада је шеф европске регије побегао од реалности чак на север Бачке, где је новинарима као „потврду успешног развоја Војводине“ представио погон једне убоге чарапане. Три важне године нашег живота су Војводини потрошили такви као он ради Корхецовог статута, ради грабљења о функције без одговорности и ширења сопствених бирократских овлашћења.

Данас, кад је економско стање крајње опасно, они се баве Уставом. Упркос дубоко узнемирујућим показатељима реалности, настављају једино што знају – да заливају нашу равницу празним демагошким флоскулама. Њихови европски савезници већ најављују да ће наш стандард оптеретити потраживањем од 50 милијарди евра ради одштете „неуниформисаним“ окупаторима Војводине (ФСЈ, 28. 10. 2011.) . Међутим, нема више ни тренутка времена за чекање, мора озбиљно да се ради на спасавању Војводине од паразитске бирократије која је довела до банкрота. Једноставно, Војводина не може да чека. Ако се ништа не промени, та бескорисна бирократија ће довести војвођанске сељаке до глади, а грађане још оставити и без воде и без струје. У нашој Војводини без субвенција Републике Србије, развијаће се само њихова машта о евродизниленду, а наша реалност постаће све тужнија социјална драма.

Извор: Геополитика

Osamnaestogodišnja pjevačica/glumica/manekenka Ariana Dvornik na njenom novom hitu ‚Dance On The World‘ surađuje s reperom/producentnom Filipom Filipijem

Osamnaestogodišnja pjevačica/glumica/manekenka Ariana Dvornik na njenom novom hitu ‚Dance On The World‘ surađuje s reperom/producentnom Filipom Filipijem. Mlada starleta, trenutno stacionirana u Chicagu, je nećakinja legendarnog hrvatskog pjevača Dine Dvornika, i već je u ovom kratkom vremenu uspjela okupiti veći broj obožavatelja u Americi sa svojim hitom ‚Fly Away‘, koji na YouTube-u trenutno ima 3.2 miliona klikova.

DOWNLOAD: YouTube | SoundCloud

ŠALITE DALJE:

Business on blood - New facts about Kosovo 
kidnapping and human organs trafficking!

http://www.youtube.com/watch?v=afVnvF8Yv4k

http://facebookreporter1389.wordpress.com/

Press CC down right and pick English
Кликните на СС доле десно и изаберите Српски

http://facebookreporter1389.wordpress.com/2011/12/04/bloody-business-kosovo-democracy-russian-documentary-with-english-subtitle/

Saljite dalje!!!!
Шаљите даље!!!!

Dušan Rmus; Moj Kometar u Politici, na izvestaj Dik Marti-a

 

Dusan Rmus | 21/12/2010 08:35
Djukanovic je najavio ostavku. Medjuprvima je priznao kriminalnu drzavu i primao kriminalce sa njihovim zastvama. Da li moze Crna gora da opere svoj obraz posle odlaska ovog Tacijevog prijatelja. Negde sam rekao: Da se istina pojavi, ma koliko da je duboko zakopana. Nece me iznenaditi da se ta pandorina kesa kriminala rasprsne po tim samostalnim kvazi drzavama..Moje Berane u Crnoj Gori i moja Metohija postase najveci centri kriminala. Sta je sa Pretsednikom Srbije? Koliko ce Srbi da trpe tu diktatururu i gledaju kako im se imovina otudjuje…U poslednje vreme citam „Pecat“ i zgrozavam se, slujepom vodji Raqdoja Domanovica….Ovo je izvanredno ohrabrenje i ako su nam svi vojni potencijali unisteni..Nece svet kriminalce… pa prema tome ako se neko svecano zakune na svoje postenje treba da ga odrzava i stiti one koji ga biraju…Rodjen sam u Metohiji, a odrastao u Crnoj Gori… Izbegao sam balisticki noz 1941… gledao kako su majke bacale decu u Pecku bistricu u Rugoskoj Klisuri. Ovo su …

Фериџ: Срби, Бежите из овог пакла!

Фериџ: Срби, Бежите из овог пакла!

29. 12. 2011 6:13 | Новости
nigel farage Фериџ: Срби, Бежите из овог пакла!Најџел Фериџ (Фото: ББЦ)

Београд – Срби, уколико желите да будете добри Европљани морате бити равнодушни као Холанђани, благи као Луксембуржани, хладни као Финци и послушни као Немци. Морате признати да то не звучи баш српски, зар не? А управо то од вас тражи Европа ка којој стремите. Зато добро размислите пре него што у њу уђете.

Овако прича за ”Новости” Најџел Фериџ, најпознатији и најупорнији евроскептик, који покушава да систем ”сруши” изнутра. Овај лидер Партије независности Уједињеног Краљевства ушао је у Европски парламент са само једним циљем – да Британију, како каже, извуче из ”европског пакла”.

* Шири аудиторијум вас је упознао када сте председника Европског савета Хермана ван Ромпеја назвали нижеразредним банкарским службеником. Је ли он за вас оличење ЕУ?

– Немам ништа против њега као човека, али он репрезентује све што не ваља у политички конструисаној Европи. Он је њен председник, иако га грађани ЕУ нису изабрали за ту функцију. Он ради на уништењу националне демократије и њен је моћни и невидљиви убица.

* Има ли у ЕУ, ипак, нешто због чега Србија треба да постане њен део и шта од ње може да добије?

– До пре неколико година постојала су два разлога због којих је требало да постанете саставни део ЕУ. Прво, за Србију би то значило разграничење са прошлошћу и могли бисте да ступите на светску сцену рекавши да вас Европа није заборавила чим вас је примила под своје окриље. Друго, ЕУ би уложила огроман новац у куповину ваше политичке и бирократске елите. Мислим, међутим, да ово више нису довољни разлози за улазак у ЕУ. Јер, као прво, у фондовима за помоћ остало је мало новца. Тренутно могу да профитирају једино политичари који ће се осећати важним када оду на састанке у Брисел, обичан народ тиме неће много добити. Морате бити свесни да је ЕУ данас одговорна за уништавање парламентарне демократије у Грчкој и Италији. То сигурно није парадигма на коју ваша земља треба да се угледа.

* Европска правила постављају пред Србију сваки дан нешто више…

– Србија се данас нашла у ситуацији да мора да имплементира чак 250.000 страница разних закона и уредби. Тиме ће многи од ваших обичаја бити уништени, а остаћете и без најдраже традиције. Србија ће опстати, али, нажалост, само као сенка. Памћење Европе се разликује од памћења Србије и то Европа не поштује. Ваша историја им је страна, а ваша веровања су им на неки начин погрешна.

* Колико вам онда делују чудно српски политичари који су спремни да пристану на све само да би ушли у такво друштво, које крчми све, па и национални идентитет народа?

– Таквих политичара има у свим земљама, нису они ништа бољи или гори. Њихово понашање пре свега зависи од тога колико су они искрени у послу који раде, али зависи и од грађана који су их изабрали. Народ увек добије политичаре какве је и заслужио.

* Показало се да у ЕУ није реч о јединству, него о владавини великих и маргинализацији малих. Пример Грчке је то показао?

– Оно што је ЕУ урадила Грчкој је потпуна срамота. Просто је невероватно да један премијер буде свргнут само зато што је помислио да би судбину земље можда требало да одреди народ на референдуму. То показује да Грчка, или рецимо Србија, представљају само топовско месо за велике и моћне државе ЕУ.

Повезане вести:

Година безумне политике да ЕУ нема алтернативу“

„Година безумне политике да ЕУ нема алтернативу“

29. 12. 2011 21:15 | Бета
mirovic dejan srs Година безумне политике да ЕУ нема алтернативу„Година иза нас је лоша за Србију због безумне политике режима“ (Фото: РТС)

Београд – Година иза нас је лоша за Србију због безумне политике режима да ЕУ нема алтернативу. Та организација нам отима 15 одсто територије и уништава наш економски, правни и политички систем, сматра Дејан Мировић, члан Председничког колегијума Српске радикалне странке.

„СРС је једина странка у Србији која сматра да постоји алтернатива Европској унији , а то је сарадња са Русијом, са којом имамо јединствени уговор о слободној трговини, какав нема ниједна земља западно од Карпата „, додаје Дејан Мировић. Он сматра да Србија треба да искористи стварање новог царинског блока са центром у Русији, јер он отвара тржиште од 220 милиона становника.

Мировић је подсетио да је ЕУ одговорна за уништавање српске индустрије, долазак европских банака које су за српске грађане увеле највеће камате у Европи, као и за лоше услове у јавним набавкама, којима се фаворизују аустријске и немачке фирме, Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој.

„Србији не припада место вечитог кандидата за улазак у ЕУ и зато она средства која се издвајају за Европску канцеларију и сличне институције, треба да преусмеримо на здравство, просвету, социјалу, пољопривреду и индустрију. Уз очување Косова и Метохије, то је програм од кога нећемо одступити ни у следећој години „, најавио је Мировић.

Повезане вести:

HITNO! HITNO! HITNO! Prijatelji, pomozimo! Devojcici Kristini Milutinovic sa Kosova je hitno potrebna novcana pomoc za lecene od leukemije!

HITNO! HITNO! HITNO! Prijatelji, pomozimo! Devojcici Kristini Milutinovic sa Kosova je hitno potrebna novcana pomoc za lecene od leukemije! Ona se trenutno nalazi na Decijoj klinici u Tirsovoj ul., u BG-u, U KRITICNOM STANJU i MORA u roku od 3-4 dana da nastavi lecenje u Shvajcarskoj za koje im je potrebno 150 000eura, a roditlji su nemocni. Odreknite se danas kutije cigareta, nekog luksuza… i HITNO sutra uplatite koliko mozete novaca na racun u Komercijalnoj banci, br. 205-1001528584708-63, na ime Kristininog oca: Milutinovic Zoran, svrha: POMOC KRISTINI!!! !Kopirajte, saljite, pomazite!

THE SHOCKING TRUTH OF THE PENDING EU COLLAPSE!

http://www.youtube.com/watch?v=EPcWHBPYOSU&feature=share