ALEKSANDAR PAVIĆ: ZAŠTO SE 10. OKTOBRA NA ULICI TREBA SUPROTSTAVITI „PARADI PONOSA“

ALEKSANDAR PAVIĆ: ZAŠTO SE 10. OKTOBRA NA ULICI TREBA SUPROTSTAVITI „PARADI PONOSA“

utorak, 14 septembar 2010 07:11

Izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i demokratski akt građanskog suprotstavljanja jednoj agresivnoj i bezočnoj uzurpaciji glasačke volje građana Srbije, i otimačine iz njihovog već osiromašenog džepa

Lični režim Borisa Tadića, koji je neustavno na sebe preuzeo sve bitne funkcije u državi uključujući i vođenje spoljne politike zemlje, što je dovelo do potpunog debakla državne kosovske politike, i koji neustavno u isto vreme drži funkciju predsednika države i predsednika stranke, neprekidno ponavlja da će Kosovo i Metohiju braniti samo i isključivo „pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima“ (a sada, očigledno, čak više ni njima). U isto vreme je lični režim Borisa Tadića objavio da će se najavljena „Parada ponosa“ braniti stotinama, možda i hiljadama oružanih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, za državnu teritoriju Republike Srbije i vrednosti koje Kosovo predstavlja režim Borisa Tadića neće koristiti sva raspoloživa sredstva kojim jedna suverena država raspolaže, ali za odbranu vrednosti agresivnog homoseksualizma, koje „Parada ponosa“ propagira, isti režim će i te kako biti spreman da koristi sva raspoloživa sredstva jedne suverene države. Ima li jasnijeg dokaza do kojih je vrednosti sadašnjem marionetskom režimu u Srbiji stalo? Svaki građanin/poreski obveznik koji se protivi ovakvom vrednosnom i fizičkom usmeravanju oružane sile Republike Srbije ima pravo da stane na ulicu i da blokira pokušaj korišćenja državne oružane sile u te svrhe, tj. za zaštitu profesionalnih agitatora određenih seksualnih opredeljenja, koji ne zastupaju nikoga osim sebe pred svojim finansijerima i sponzorima, umesto u svrhe sadržane u Ustavu Srbije – odbrane teritorijalne celovitosti zemlje.

– Izlazak na ulicu 10. oktobra je i suštinski demokratsko pitanje. Naime, postalo je poznato da se novcem poreskih obveznika sada finansiraju profesionalni agitatori homoseksualizma okupljeni u više organizacija, koje se predstavljaju kao „nevladine“. Suprotstavljanje državno-sponzorisanoj „Paradi ponosa“ ujedno predstavlja i javni protest protiv činjenice da se te iste „NVO“ koje promovišu homoseksualizam – tj. agresivno propagiranje istopolne seksualne orijentacije, i njene apsolutne moralne i pravne ravnopravnosti u vidu prava na sklapanje istopolnih brakova, usvajanja dece homoseksualnih parova, učenja dece da je homoseksualnost jednako vredna kao i heteroseksualnost itd. – sada finansiraju i iz državnog budžeta Republike Srbije.

– Činjenica da se profesionalni homoseksualistički aktivisti finansiraju iz državnog budžeta sve ovo pretvara i u pitanje demokratskog legitimiteta. Naime, da su stranke sadašnje vladajuće koalicije jasno u svojim izbornim kampanjama istakle da se one zalažu za pravnu ravnopravnost homo i heteroseksualnosti, da će finansirati njene pobornike novcem poreskih obveznika i da će trošiti u opštoj bedi i nemaštini milione dinara iz državnog budžeta za organizovanje ne samo „Parade ponosa“ već i agresivnih propagandnih kampanji u gradovima širom Srbije koje promovišu homoseksualističke vrednosti – da su stranke sadašnje vladajuće koalicije sve to jasno i glasno predočile glasačkom telu Srbije i na toj platformi osvojile većinu, svi pobornici demokratije bi se morali pomiriti sa činjenicom, ma koliko se s njom moralno ne slagali, da većinsko biračko telo u Srbiji podržava ovakav program, koji uključuje i finansiranje i oružano obezbeđivanje „Parade ponosa“. Međutim, kako to nije slučaj i kako je očigledno da sadašnje vladajuće stranke nisu sve ovo istakle u svojim izbornim programima – verovatno zato što znaju da većinsko biračko telo u Srbiji ovako nešto ne podržava – izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i demokratski akt građanskog suprotstavljanja jednoj agresivnoj i bezočnoj uzurpaciji glasačke volje građana Srbije i otimačine iz njihovog već osiromašenog džepa.

– Svi oni čija se verska ili moralna ubeđenja nedvosmisleno kose sa vrednostima koje zastupa „Parada ponosa“  imaju pravo a i moralnu obavezu da se lično suprotstave korišćenju njihovog sopstvenog novca za javno promovisanje vrednosti koje su u suprotnosti s njihovim najdubljim verskim, moralnim i egzistencijalnim vrednostima. Diskriminacija, tj. razlikovanje između dobra i zla je neotuđivo pravo svakog čoveka i ni jedna državna ili režimska struktura nema pravo da to pravo povredi. Privatno izražavanje onoga što vernici smatraju da je porok je stvar svakog pojedinca, i to je nešto što ni jedan čovek, pa čak i ako je vernik, nema pravo da sprečava, ali i te kako ima pravo da spreči da se njegov poreski novac upotrebljava u svrhe javnog propagiranja vrednosti suprotnih njegovim/njenim najdubljim verskim uverenjima. Zato je organizovanje raznih „parada ponosa“ praktično jednako varvarskom, paganskom primoravanju vernika da jedu hranu poškropljenu krvlju idolskih žrtava, što organizatori i sponzori takvih manifestacija vrlo dobro znaju. Suprotstavljanje raznim „paradama ponosa“ je stoga neodvojivo od svakog pokušaja organizovanja takvih „parada“.

– Svima kojima je i dalje stalo do Kosova i vrednosti Kosovskog zaveta jasno je da borba za njih počinje u sopstvenom okruženju. Nikada nećemo kao narod biti dostojni povratka kosovskih svetinja u državni okvir Srbije ako dozvoljavamo da nam se te vrednosti ruše ili devalviraju ispred naših očiju u srpskoj prestonici. Dakle, suprotstavljanje „Paradi ponosa“ je i početak bitke za vaspostavljanje vrednosti koje Kosovo i Kosovski zavet oličavaju, a koje su nas kao narod očuvale tokom vekova.

– Na kraju, izlazak na ulicu 10. oktobra predstavlja i simboličan čin suprotstavljanja svim uzurpacijama sadašnjeg vladajućeg režima – od prekrajanja izborne volje građana, do nenajavljenog usvajanja Statuta Vojvodine, nenajavljenog usvajanja Rezolucije o Srebrenici, nenajavljene prodaje Telekoma Srbije, nenajavljenog odstupanja od oslanjanja na Rezoluciju 1244 u odbrani teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemlje, i svih drugih uzurpacija, koje su predugačke za nabrajanje. Svaki građanin, kao glasač čija se izborna volja ne poštuje i čiji se novac nenamenski troši ima pravo da se lično suprotstavi takvom bezakonju. I, kao što ga nisu pitali pre nego što su odlučili da pogaze njegovu suverenu biračku volju, tako ni on nije dužan da pita ikoga da li ima pravo da izađe na ulicu, čije održavanje on/ona plaća i iskaže svoje građansko neslaganje i svoj građanski otpor.

Werbeanzeigen

УСТАНАК ЗА ОПСТАНАК И РАЗВОЈ СРБИЈЕ

УСТАНАК ЗА ОПСТАНАК И РАЗВОЈ СРБИЈЕ

Уводна реч  на видео презентације АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК

  • www.apsorg.rs

Драги моји Срби из Србије и ништа мање драги Срби из расејања, и поштовани грађани других нација који живите у нашој, па и вашој Србији!

И вама и мени и свим поштеним људима широм света је јасно да се стање у Србији мора мењати.

Лоше се, баш лоше живи у овој нашој срцем великој Србијици!

Није више важно, ако је икад и било, ко је све крив за то!

Можда смо тиме плаћали данак и неким нашим непаметностима и грешкама!

Моје име је Драган Атанацковић Теодор. Име Теодор сам добио на крштењу, јер сам рођен на дан који је у православном календару обележен као дан Теодора Тирона.

Биће прилике да се и боље и опширније упознамо.

Сада бих понајвише о ономе што нам је свима најпрече.

Ове године сам кренуо да промовишем једну политичку опцију, која је не само нова, него, а то је и најбитније, представља једину реално основану наду да Србија после две деценије лутања и промашаја постане економски и политички сређена и у свету поново поштована земља.

У склопу те започете акције, којој је крајњи циљ постизање економске и социјалне стабилности и просперитета, или напросто: да пристојно живите, оснивам, заједно са људима који деле моје гледиште, нову Антиполитичарску партију Србије – Устанак.

Победа ове партије на предстојећим, ако Бог да, ванредним изборима, јер и ситуација је ванредна и немамо времена за чекање, измениће досад познату личну карту Србије и елиминисати негативан имиџ који нас прати већ двадесет година.

Погледајте оно што смо вам овде приредили, посетите наш сајт, обавестите и друге о нама, дођите, позовите нас и знајте:

Већ 2011. Србија може бити као нова!

Препознате ли свој интерес, потребе, наде и жеље у ономе што нудимо, избори ће бити одлучени и пре него што се закажу, а биће заказани када ви и ми будемо хтели.

Нико нема права да иког, а камоли већину људи, па још својих сународника, држи у оваквом непомаку, хаосу, беди и неизвесности! Нема те силе не у Србији, него у целом свету!

Устани Србијо, и бићеш оно што у души и јеси: царица и голубица, пример осталима како се са ивице пропасти, са вером у Бога и јасноћом у срцу и глави, може кренути напред и стићи не само далеко, него и високо!

Србија је опет под окупацијом, а њени владајући политичари чак говоре да окупација нема алтернативу. Та окупација је увијена у украсни, шарени папир и исте такве лажи. Владајући, који не владају ни собом, ту окупацију зову уласком у ЕУ.

Нисмо ми против сарадње са земљама Европе, односно њиховом Унијом, ако опстане, па ни против сарадње са Америком, а камоли са нашим осведоченим политичким пријатељима. Наравно, ако нам та сарадња доноси добробит или бар не наноси штету.

Против окупације јесмо, а поготово кад нам та окупација, уместо стабилности и просперитета, као што су петооктобарски пучисти обећавали, доноси неизвесност, социјалну беду и националну срамоту.

Нема зeмље, нити народа који би на то пристао, а камоли тврдио да тако нешто нема алтернативу.

Уморили смо се од чекања бољитка и играња улоге магарца који јури на штапу окачену шаргарепу.

У овој општој кризи, свака се земља на овај или онај начин окреће себи и тражи путеве изласка из ње. То ћемо урадити и ми.

Ето мене, ето вас, рат свему што нас је довело на дно и ту би и да нас задржи!

Објављујем почетак устанка за опстанак и развој Србије и најављујем неизбежну победу!

Први српски устанак је темељно угрозио вишевековну страну, турску, окупацију и донео почетак државности.

Други српски устанак је донео коначно ослобођење од окупације, осамостаљење и државност.

Овај Трећи српски устанак, устанак за опстанак и развој Србије, донеће ослобођење не само од спољашње, него и од „унутрашње окупације“, од политичарства и политичарења, донеће опамећење, стабилност и просперитет.

Да пристојно живите!

Први и Други устанак су подигнути против обести турских дахија, овај Трећи подижемо против беспућа и обести домаћих и страних кабадахија!

Зато Срби, пре свега, а онда и остали грађани Србије којима је стало до пристојног живота, придружите се овом српском и људском устанку и против овог зла које нас је снашло употребите сва цивилизована оружја, која су вам на располагању, па и оно најјаче – свој глас на изборима!

Драган Атанацковић Теодор,

социолог и антропопсихолог,

оснивач  АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ – УСТАНАК

064 232 2134

www.apsorg.rs

http://www.youtube.com/watch?v=NpNbeJmxHkQ

http://www.youtube.com/watch?v=gmGSZ3h230g

http://www.youtube.com/watch?v=vASKA8BX6jc

http://www.youtube.com/watch?v=Gd1I4oIOxI4

http://www.youtube.com/watch?v=st2kbBy6dCE

KAKO JE U SRBIJI SPROVEDEN KONCEPT NEOLIBERALNOG KAPITALIZMA

KAKO JE U SRBIJI SPROVEDEN KONCEPT NEOLIBERALNOG KAPITALIZMA

Postoje tri osnovne poluge tog katastrofalnog, neoliberalnog koncepta:

–          spoljnotrgovinska liberalizacija (U tom konceptu profitira uvoznički lobi. Od 2001. do 2008. godine 41 milijarda dolara je otišla nepovratno iz zemlje. Uvoznički lobi pljačka građane između ostalog i tako što imamo ne samo najveće cene proizvoda u regionu, već i u odnosu na daleko razvijenije zemlje. Na primer, mleko u Cirihu košta 52 dinara, a kod nas pre poskupljenja je koštalo 65).

–          ubrzana privatizacija (rasprodaj što pre u bescenje, bez obzira na to da li je to prljavi novac kriminalaca sa Interpolove poternice, novac Miloševićevih tajkuna ili novopečenih, demokratskih. Do sada je privatizovano preko 2.600 firmi i procena je da je preko 20 milijardi evra izgubljeno. Firme su prodavane u bescenje: šećerane koje su vredele 35 miliona evra date su za svega tri, „Sartid“ za 23 miliona, a vredi 700 miliona, poljoprivredna dobra vrednosti oko 40 miliona za milion i po, „Nisal“ u Nišu procenjen da vredi 61 milion za 325.000 evra i tako dalje).

–          vezivanje dinara za evro (kojim Narodna banka nanosi ogromnu štetu i lažno štiti nacionalnu valutu. I statistički podaci su pogrešni, a ekonomija je matematika i sve je jednostavno. Recimo, nije istina da je inflacija prošle godine iznosila 10,5 već je ona bila 27 odsto. Ako je jedan evro bio 60 dinara, a zatim naprasno stigao na vrednost od preko 100 dinara to je rast od preko 40 odsto. Za to vreme od 2001. do danas rast cena bio je oko 200 odsto, što naši građani i te kako osećaju po svom džepu. Dakle, cene su porasle oko 6 puta puta brže nego kurs. Dinar je precenjen i kao takav služi lažnom održavanju stabilnosti države, a zapravo nanosi gubitke).

Takva pogrešna ekonomska politika za zemlju koja je preživela sankcije, ratove i hiperinflaciju i koja je imala tiraniju jednog despota, a kasnije lažnih reformatora, dovela je danas do nezaposlenosti milion ljudi. Dovela je i dotle da je spoljnotrgovinski deficit od 2001. do 2007. premašio 41 milijardu dolara, da je spoljni dug sa 10 milijardi narastao na 26,2 milijardi dolara, da je inflacija od 2001. do 2007. kumulativno dostigla 200 odsto, da je javna potrošnja preko 52 odsto bruto domaćeg proizvoda, da su građani za nekoliko godina povećali zaduženost sa 147 na preko 1.017 evra, da plate godišnje rastu i do 30 procenata, dok se produktivnosti povećava po stopi od svega četiri odsto i da je stopa privrednog razvoja daleko ispod stope rasta zemalja u regionu, tako da nema poboljšanja životnog standarda, usled čega, međutim, rastu socijalne napetosti kaže ekonomista Branko Dragaš, zahvaljujući kome je sprečena privatizacija RTB-a po vladinon konceptu iz 2001. godine.

Dragaš, pri tom, upozorava „da nam tek predstoji lomljenje kičme s prodajom državnih firmi“ i pita – od čega ćemo živeti onda kada sve rasprodamo?

ПРИВАТИЗАЦИЈА У СРБИЈИ-ЦИА-ММФ

Postoje dva načina da se osvoji i porobi jedno društvo: jedan uz pomoć mača. Drugi je uz pomoć duga. Mi ekonomski plaćenici smo zaista odgovorni za stvaranje pravog globalnog carstva.

John Perkins

Da bi neka zemlja bila interesantna zona za ekonomsko porobljavanje od strane svetskih sila neophodno je da poseduje neke od globalnih resursa kao što su energija, velike količine mineralnih voda, nalazišta mineralnog blaga ili geostrateški tranzitni prostor.

Srbija upravo ispunjava sve od navedenih uslova jer raspolaže povoljnim izvorima energije (ugalj i u perspektivi moguća izvorišta nafte na Kosovu), kao i povoljnim resursima geotermalne energije, velika  izvorišta termomineralnih voda, nalaziša olova, cinka, bakra, zlata, molibdena, kao i novotkriveno nalazište retkog minerala kriptonita, a posebno zbog svog geostrateškog prostora kao tranzitne teritorije za drumski, železnički, vazdušni, rečni i energetski i komunikacioni tranzitni saobraćaj između istoka i zapada (teritorija za prolaz sadašnjih a još više budućih energetskih i komunikacijskih veza – naprimer gasovod).

Zbog navedenih okolnosti Srbija je u ekonomskom i vojnom pogledu sa aspekta interesa velikih sila oduvek bila njihova interesna zona za porobljavanje, zbog čega nikada nije mogla da izbegne učešće u velikim međunarodnim potresima – ratovima.

Međutim, zbog posedovanja velike količine razornih oružja od strane velikog broja razvijenih i srednje razvijenih zemalja, na globalnom nivou se od strane velikih vojnih sila sve više izbegavaju vojna porobljavanja malih naroda u korist ekonomskog porobljavanja.

Uz pomoć Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda preko uloge CIE i ekonomskih plaćenika SAD su prvo inicirale raspad SFRJ i pokretanjem velike medijske kampanje na globalnom nivou za to okrivile Srbiju i njeno političko vođstvo za tobožnju hegemonističko-vojnu i političku komunističku diktaturu uz vođenje krvavih međunacionalnih sukoba protkanih velikim ratnim zločinima, što je zatim iskorišćeno kao povod za vojnu intervenciju NATO pakta i razaranje vojnog potencijala, privrednih i infrastrukturnih objekata Srbije.

Po iznuđenoj vojnoj kapitulaciji Srbije iz njenog sastava je amputirana oblast Kosova i Metohije inače poznata po svojim velikim zalihama uglja, olova, cinka, srebra, zlata, molibdena i dr.

Zatim je, pod izgovorom demokratskih promena, izvršen uticaj za smenu dotadašnjeg komunističkog režima Miloševića u korist tzv. Demokratskih institucija u kojima su se pojavili tzv. Domaći ekonomski plaćenici, čija je uloga bila da radi ekonomskog porobljavanja Srbije omoguće pljačkaške privatizacije bankarskih, privrednih i drugih resursa Srbije uz učešće prljavog novca iz zemlje i inostranstva, kao i enormno zaduživanje Srbije kod Međunarodnih finansijskih institucija, jer praktično od navedenih aktivnosti taj novac nikada ne dođe u Srbiju, već umesto toga ode velikim svetskim korporacijama za nekave projekte po Srbiji. Ukratko na taj način je bilo omogućeno nekolicini ljudi u Srbiji da se oni lično i te strane korporacije enormno obogate.

Zahvaljujući takvoj ulozi Domaćih ekonomskih plaćenika Srbija je na putu da se zaduži do mere kada neće biti u stanju da taj dug vrati, a što ustvari predstavlja glavni deo plana za ekonomsko porobljavanje.

Pošto neće moći da vrati navedeni dug Srbija će se u perspektivi suočiti sa zahtevima da umesto vraćanja tih dugova refinansira svoja dugovanja uz veću kamatu, da izvrši jeftinu privatizaciju svojih prirodnih resursa (mineralne vode, mineralno blago, geotermalna energija) i energetskih postrojenja (vodene akumulacije, brane, centrale, dalekovodi itd.), mnoge socijalne službe i njihove kompanije, obrazovni sistem, osiguravajući sistem, kazneni sistem – sve u korist američkih i međunarodnih korporacija, da dozvoli na svojoj teritoriji izgradnju stranih vojnih baza, nuklearnih centrala, deponija za nuklearni otpad, učešće svojih vojnika u porobljavanju drugih zemalja itd.

Radi ostvarivanja navedenih ciljeva, očigledno je da su nakon „demokratskih promena“ u vladi premijera Zorana Đinđića na prevaru bili podmetnuti, kao članovi Vlade neki Ekonomski plaćenici stranih ekonomskih institucija, što je on naknadno uvideo i verovatno, između ostalog i zbog toga, bio ubijen, kako bi bio sprečen da tu grešku ispravi.

Na lestvici znanja Srbija je prikovana za evropsko dno

Na lestvici znanja Srbija je prikovana za evropsko dno

Samo 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu

B. Gigović – I. Radisavljević | 19. 09. 2010. – 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 337

Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.

Više od 90 odsto ljudi koji su na Birou rada nemaju fakultet

Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.
Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto. U Srbiji doduše, prema popisu iz 2002, postoji i još oko 4,5 odsto građana koji su završili dvogodišnje više škole ili prvu godinu fakulteta. Oni se u našoj zemlji smatraju visokoobrazovanima, ali po evropskim standardima ne mogu spadati u tu grupu.
Čak i s njima u ukupnoj statistici, za nas je u ovom trenutku i evropski prosek nedostižan san. Podaci OECD-a beleže da je prosečan procenat fakultetskih obrazovanih u EU 2007. iznosio oko 25 odsto, a smatra se da normalno razvijena zemlja treba da ima najmanje 20 odsto visokoobrazovanih.
U isto vreme čak 85 odsto visokoobrazovanih stanovnika EU koji su ispod 40 godina starosti je zaposleno, a stopa ide i do 91 odsto u Rumuniji, Sloveniji, Litvaniji, Holandiji, Norveškoj…
Uz to, stopa nezaposlenosti je po pravilu drastično manja u grupi visokoobrazovanih nego u drugim grupama.

Aleksandar Baucal

– Upravo je u tome suština problema. Zbog niskih profila obrazovanja veliki broj naših ljudi nema uslove za zaposlenje. Nema dovoljno poslova na tržištu rada za ogroman broj ljudi sa srednjim obrazovanjem, a mi ne možemo da odgovorimo tražnji za visokim. U evropskim zemljama sada teško može da se razvija ekonomija zasnovana na nižim veštinama i manufakturi – kaže Aleksandar Baucal, docent na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta.
On objašnjava da je prosečan srpski radnik nekonkurentan na tržištu, kako našem, tako i evropskom ili svetskom. Niže obrazovani kadrovi iz Azije po znanju nisu iza naših, ali su daleko pristupačniji po ceni rada, pa se investitori i poslodavci okreću jeftinijim tržištima i jeftinijoj radnoj snazi.
U prilog tome govore i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U Srbiji u ovom trenutku ima oko 700.000 nezaposlenih, a taj broj je od početka krize u stalnom porastu. Bez posla najviše ostaju radnici s nižom stručnom spremom, a njih je i najteže ponovo zaposliti, pa od ukupnog broja ljudi koji su na Birou rada, oko 90 odsto ima prvi do petog stepena obrazovanja.

Srđan Stanković

– Obrazovna politika mora da se menja. Srbija nema jasnu Strategiju o visokom obrazovanju i neophodno je što pre je doneti. S ovakvim tempom teško ćemo do 2020. stići do procenta visokoobrazovanih koji je zacrtala EU – kaže prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, i dodaje da Srbija zbog loše obrazovanog kadra, između ostalog, nema ni kvalitetnu industriju koja bi napredak i razvoj zemlje mogla da pomeri sa mrtve tačke.
A suština evropske politike u obrazovanju sadržana je upravo u inovacijama, razvoju nauke i osposobljavanju visokoobrazovanih kadrova da budu vinovnici tog napretka.
– U Evropi sve počiva na ekonomiji znanja, za čiji su razvoj visokoobrazovani kadrovi skloni inovativnosti. Ti kadrovi su odlično plaćeni, a industrija znanja je sama po sebi profitabilna, pa iz nje proističu i veliki porezi za državu. Time se, dakle, i sama zemlja bogati i omogućava joj se da izdvaja veća sredstva za razvoj nauke i obrazovanja i stvaranje novih inovativnih kadrova. Tako se razmišlja na duge staze, što kod nas nije slučaj. Mi i sada nastavljamo da mislimo i živimo u prethodnom sistemu. Vreme je da prestanemo da o obrazovanju razmišljamo oportuno i da sve odluke donosimo u skladu s političkim kriterijuma, već da shvatimo da te odluke utiču na našu dalekosežnu budućnost – kaže Baucal.

Finci prednjače
Finska 36,4
Norveška 34,2
Danska i Irska 32,2
Nemačka 24,3
Grčka 22,7
Slovenija 22
Poljska 18,7
Hrvatska 15
Italija 13,6
Turska 10,8
Makedonija 7,3
Srbija 6,5
*Podaci OECD za 2007.
Dugo putovanje u Evropu
Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar Ministarstva prosvete, kaže da će novi statistički podaci pokazati da se procenat diplomiranih u poslednjim godinama povećao.
– Stopa diplomiranih je porasla u odnosu na onu pre 10 godina kada ih je bilo 11 odsto. U poslednje vreme imamo od 30 do 35 diplomaca po godini. Na osnovu toga se nadamo da će se i ukupan broj visokoobrazovanih povećati. Trebaće nam dosta godina da postignemo evropski standard, ali tome i težimo. Takođe će tome doprineti i Strategija o visokom obrazovanju – kaže Tinde Kovač-Cerović.
Ministar prosvete Žarko Obradović je pre izvesnog vremena za „Blic“ izjavio da će Strategija o visokom obrazovanju biti doneta do kraja mandata ove vlade kao deo strategije razvoja Srbije.

Kako trošiti manje struje i uštedeti

Energetski efikasnije domaćinstvo je realnost zbog cene energenata

http://www.blic.rs/Vesti/Dodatak/207153/Kako-trositi-manje-struje-i-ustedeti Izvor

Kako trošiti manje struje i uštedeti

www.uredjenjestana.com | 14. 09. 2010. – 00:02h | Foto: Dreamstime |

Jedan od najvećih planetarnih problema današnjice je iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije. Bez mnogo priče, stvar je moguće shvatiti na jednom sasvim prostom primeru. Recimo, ukoliko potrošimo 1.000 kWh električne energije, to znači da smo potrošili 1,3 tone uglja koji se stvarao milionima godina. Sagorevanje tog istog uglja u atmosferu emituje štetne gasove, stvara veliku količinu pepela i na taj način zagađuje okolinu.

Bez obzira na ne baš dobru situaciju što se tiče energetskih resursa i stanja životne sredine, još uvek imamo izbor. Taj izbor bi svakako trebalo da bude štednja energije i, samim tim, zaštita životne sredine. Neke stvari su očigledno još uvek u našim rukama. Stanje je takvo da je vreme da se upali crvena lampica. Tri najvažnija i svima razumljiva razloga za štednju energije jesu:
– smanjenje troškova domaćinstva,
– ušteda energenata za buduće generacije,
– sprečavanje zagađenja prirode.
Racionalizacija potrošnje električne energije na nivou domaćinstva je moguća, jednostavna je i korisna. Moglo bi se reći – mali saveti za veliku uštedu.

Štednja energije u kuhinji
– Termostat frižidera podešavati između tri i pet stepeni Celzijusa.
– Frižider ili zamrzivač ne postavljati u blizini grejnih tela.
– Redovno proveravati da li vrata frižidera dobro dihtuju.
– Frižider ne držati otvoren duže nego što je neophodno.
– Redovno uklanjati naslage leda iz frižidera i zamrzivača jer se na taj način, osim uštede energije, produžava vek trajanja uređaja.
– Ne treba bez potrebe otvarati vrata rerne šporeta jer se tako snižava temperatura za 15 stepeni Celzijusa.
– Uvek birati ringlu na šporetu prema veličini posude u kojoj se priprema jelo.
– Uvek koristiti poklopac na posudi jer se time skraćuje vreme kuvanja, samim tim i potrošnja energije.
– Ringlu isključivati nešto pre kraja kuvanja jer je ona akumulirala dovoljno toplote koju je moguće iskoristiti.
– Mašine za pranje veša i posuđa uvek uključivati kada su
pune, uz izbor adekvatnog programa za pranje, ako je moguće na nižoj temperaturi.
– Uvek birati najviši energetski razred pri kupovini novih uređaja. Energetski razredi su označeni slovima od A do G i kreću se na skali od zelene do crvene boje, kao što možete videti na fotografiji na kojoj je prikazan energetski prozor. Zelena boja i A klasa označava najmanju potrošnju i najviši razred.
– Takođe, potrebno je dobro proučiti uputstvo i savet proizvođača, to će svakako dovesti do toga da uređaj pouzdanije i duže radi.
Pošto nema prostora i vremena da se udubljujemo u rad svakog električnog uređaja posebno, odlučili smo da uštedu prikažemo na primeru mašine za pranje posuđa.
Pre svega, preporučljivo je pre odabira mašine za pranje posuđa pogledati tehničku dokumentaciju. Sigurno je da ručnim pranjem posuđa trošite više vode, ali i energije za zagrevanje te iste vode, nego korišćenjem mašine za pranje posuđa. Iz tog razloga su mašine za pranje posuđa u startu ekonomičnije.
Trebalo bi uvek gledati najefikasnije uređaje (AAA razred) te bi svakako trebalo izabrati najprikladniji program. Na primer, ukoliko se godišnje pere 220 puta u mašini za pranje posuđa, optimalnim punjenjem i odabirom programa moguće su uštede preko 100 kWh, odnosno petsto i više dinara.
Zatim izborom prikladnog deterdženta i njegovom efikasnošću moguće je izbeći rad na visokim temperaturama. Ukoliko imate dotrajalu mašine za pranje posuđa, odmah je zamenite – nova može biti i do 30 odsto efikasnija.
Mehaničkim (ručnim) odstranjivanjem nečistoća, te optimalnim punjenjem moći ćete izabrati primereniji način, tj. mod pranja i ostvariti uštede. Izbegavajte pretpranje iz razloga što su mnoge mašine za pranje posuđa dovoljno jake da očiste posuđe i bez tog programa.
Ukoliko vam nije bitna brzina sušenja, nakon pranja isključite mod sušenja na električne grejače i pustite da vazduh sam odradi svoj posao. Pokušajte da koristite mašinu za pranje posuđa u periodima nižeg opterećenja (jeftinija tarifa) kako biste izbegli dodatne troškove. Ukoliko imate mogućnost spajanja na toplu vodu, učinite to – gas i nafta su jeftiniji od električne energije. Zaključujemo da iako na prvi pogled kućni aparati ne troše mnogo, moguće su velike uštede.

Uzimajući dva ekstremna slučaja – rasipnička porodica s lošom mašinom za pranje posuđa i štedljiva porodica s mašinom za pranje posuđa AAA klase, razlika u godišnjim troškovima može biti gotovo trostruka, odnosno energetski gledano – preko 500 kWh (što bi u novcu bilo između dve i četiri hiljade dinara). Dovoljno argumenata za pitanje da li posuđe efikasno peremo. Naša preporuka je da ne bacate novac i ne samo da uštedite energente za buduće generacije i svojim doprinosom sprečite zagađenje prirode već i značajno uštedite za vaše domaćinstvo.


Štednja energije u kupatilu

Najveći rasipnici u kupatilu su svakako bojleri, te stoga sledi nekoliko uputstava vezanih za njihov rad.
– Termostat bojlera podešavati na temperaturu od 50 do 60 stepeni Celzijusa.
– Najekonomičnije je uključivati bojler za vreme tzv. perioda jeftinije struje.
– Isključivati bojler kada se stan napušta na duže vreme.
– Redovno čistiti kamenac jer naslage na grejaču povećavaju potrošnju energije i izazivaju kvarove.
– Neophodno je popraviti sve neispravne slavine jer je potrošnja vode isto potrošnja energije.
Štednja energije u dnevnom boravku
Što se tiče uštede energije u dnevnom boravku, ona je najčešće vezana za osvetljenje.
– Poželjno je što više koristiti prirodno svetlo jer je ono najprijatnije i najzdravije za oči.
– Uvek treba gasiti svetlo u prostoriji u kojoj niko ne boravi.
– Preporuka je da se koriste štedljive sijalice. Nešto su skuplje od običnih sijalica, ali znatno duže traju. Pored toga, troše pet puta manje električne energije, a emituju istu količinu svetlosti.
Kada su u pitanju klima-uređaji, preporučuju se oni što višeg energetskog razreda, po mogućstvu A.
Klima-uređaje je najbolje postavljati u onom delu prostorije gde pada senka jer na takvim pozicijama troše manje energije.
Grejanje prostorija
Prilikom gradnje ili renoviranja stana ili kuće trebalo bi postaviti toplotnu izolaciju spoljnih zidova i krovne površine. Tako se poskupljuje sama gradnja, ali se brzo isplati.
– Stare prozore i vrata koji su u lošijem stanju trebalo bi zameniti, ukoliko naravno imate sredstava za to. „Termopan“
stakla i prozori sa više komora najbolje zadržavaju toplotu.
– Zaptivnim trakama izolovati prozore i vrata u stanu. Time se obezbeđuje od dva do tri stepena Celzijusa viša temperatura u stanu, a cena im je pristupačna.
– Obezbediti što bolje strujanje vazduha oko grejnih tela. Znači, potrebno je otkloniti sve potencijalne prepreke.
– Ukoliko posedujete sopstveni kotao, bilo bi dobro da ugradite pumpu promenljivog protoka i termostatske ventile na radijatore, jer je takođe moguće regulisati potrošnju energije, što znači i uštedeti istu.
– TA peći puniti za vreme tzv. perioda jeftinije struje.
– Uvek angažovati kvalifikovanog majstora za redovno održavanje instalacija grejanja.
Štednja energije u radnim prostorijama – kod kuće i na poslu
Svi elektronski uređaji koje koristimo u radnim prostorijama: računar, monitor štampač, skener, televizor i slično mogu postati štediše ukoliko njima na određeni način rukujemo.
– Pre svega, pri kupovini trebalo bi izabrati uređaje sa oznakom Energy Star (energetska zvezda). Takva oznaka garantuje najmanju potrošnju električne energije.
– Kada su navedeni uređaji na tzv. stendbaj režimu (spreman za rad), oni i dalje troše energiju, nekad čak i do 40 odsto ukupne potrošnje.
– Poželjno je potpuno isključivati uređaje kada ih ne koristite duže od jednog dana.
To bi bile osnovne informacije što se tiče samih domaćinstava. Nadamo se da smo uspeli da bar na trenutak usmerimo vaše misli na pomenute probleme.
U našoj zemlji promovisanje racionalne potrošnje energije vrši Republička agencija za energetsku efikasnost. To je njihova misija i u skladu s tim pokretači su brojnih kampanja tog tipa.
Odnedavno su i zvanični partner Evropske kampanje za unapređenje svesti i promenu opšteg pogleda na energiju. Njihov osnovni cilj, koji bi svako od nas mogao i trebalo da podrži,jeste stvaranje navike da štedimo energiju.

Dostavila Stanic Dusanka

ДОБРИЧИЋ – Соларни системи