Nakon posete patrijarha srpskog Austriji Otvaranje gvozdenih vrata POVRATAK U BUDUĆNOST

Otvaranje gvozdenih vrata

17/09/2010 21:18 | Patrijarh srpski Irinej sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom

Nakon posete patrijarha srpskog Austriji

Otvaranje gvozdenih vrata

POVRATAK U BUDUĆNOST

Autor: Tihomir Popović

Ispred radne sobe austrijskog saveznog predsednika u bečkom dvorcu Hofburg, u nekadašnjoj spavaćoj sobi Marije Terezije, stoji sat koji pokazuje vreme u obrnutom smeru od uobičajenog. Nekada je ovaj sat stajao pored kreveta Marije Terezije, te da se vladarka ne bi morala zamarati okretanjem kad se probudi, gledala je na sat u ogledalu preko puta postelje. Ovaj rečiti simbol zapadne težnje za podvrgavanjem okolnosti (zapadnom) čoveku ma po koju cenu, može dobro doći svima onima koji smatraju da je teško sa Zapadom ako mu ne pripadate.

Beč je, međutim, ovih dana bio svedok susreta koji su pokazali da je to možda ipak moguće. Patrijarh srpski Irinej je svojom posetom Austriji, u okviru koje je bio primljen i od austrijskog predsednika Hajnca Fišera, demonstrirao da između pravoslavlja i Srbije, sa jedne strane, i rimokatolicizma i Zapadne Evrope, sa druge strane, pored svih ne malih razlika, ne stoji nepremostiva provalija, već ona poslovična gvozdena vrata koja se mogu otvoriti čarobnom rečju dijaloga.

Patrijarh je bio u stanju da sa jedne strane govori o međucrkvenom dijalogu, posebno sa Rimokatoličkom crkvom, kao o istorijskom imperativu i da nadahnutim i poletnim rečima poziva na jedinstvo crkve, time oduševljavajući svoje zapadne sagovornike i slušaoce, a da sa druge strane mirno, ali veoma odlučno govori o srpstvu Kosova i Metohije i da ne zapliva niz vodu zapadnog diskursa u kojem su Srbi glavni krivci, a kosovski Albanci najveće žrtve sukoba sa kraja proteklog veka.

Reakcije uticajnih austrijskih medija, kako javne tako i kuloarske, s obzirom na dosadašnje izveštavanje o Srbima i Srbiji – epohalne su. Ne samo crkveni već i svetovni izveštači posvetili su se iscrpno sadržaju patrijarhovih reči, bez uobičajenih ironičnih osvrta na balkanske ratove devedesetih godina i refrene o srpskoj „svekrivici“. Patrijarh je shvaćen ozbiljno i veruje mu se. Njegov poziv na međucrkveni dijalog primljen je u austrijskoj javnosti kao verodostojan ne samo zato što je bio izrečen retko iskrenim i otvorenim rečima, već upravo zato što je bio propraćen i – prijateljskom – kritikom. Na konferenciji za štampu sa austrijskim, nemačkim, poljskim i srpskim novinarima patrijarh Irinej je govorio ne samo o neophodnosti dijaloga već i o problemima koje pravoslavni imaju sa nekim aspektima rimokatoličke doktrine, te su patrijarhova izlaganja doživljena kao iskrena, ozbiljna i odgovorna.

Matijas Čirf, šef poslaničkog kluba demohrišćanski orijentisane Narodne partije, stranke građanskog centra u Parlamentu Beča, koji je četriri puta imao priliku da doživi patrijarha u toku njegove posete Austriji, nazvao je prvojerarha Srpske pravoslavne crkve „harizmatičnom svešteničkom ličnošću“ i čovekom „koji ima dostojanstvo sveštenstva, ali i ono što jednog sveštenika čini sveštenikom: prilaženje ljudima, slušanje“ – reči nepatvorene hvale, koje su od devedesetih godina dosad retko mogle da sa čuju o Srbima na Zapadu.

Prvojerarhu Sprske pravoslavne crkve je jasno da je formu u jeziku teško razdvojiti od sadržaja, te je način na koji on iznosi svoju kritiku Zapada – bilo da se radi o neprihvatljivostima u učenju Rimokatoličke crkve ili o nepravednosti stava Evropske unije i SAD prema Kosovu i Metohiji – odlučujući za njeno prihvatanje. Kako je u svojoj pohvalnoj besedi u čast patrijarha u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci rekao Mihael Veninger, bivši ambasador Austrije u Srbiji, poglavar Srpske pravoslavne crkve je ličnost koja „drži kanale otvorene“. I zaista, i u patrijarhovim izlaganjima u toku posete Austriji posle kritike sledilo je često izražavanje nade da se svi problemi – čak i oni fundamentalne prirode – mogu rešiti dijalogom.

Uz novoga patrijarha Srbi imaju šansu da uđu u doba pomirenja i integracija, kako unutrašnjih, srpskih, tako i spoljašnjih. Biće ubuduće teško, ako ne i nemoguće, manihejski deliti Srbiju na „mračnu i klerofašističku“, sa jedne strane, i „naprednu i proevropsku“ sa druge strane. Pravoslavlje patrijarhovo je autentično, ali za razgovor otvoreno, a njegova Srbija je nacionalna, ali i prema Evropi otvorena. Oni koji budu sledili njegov primer neće upadati u veštačke dihotomije prošlosti, već budno spoznajući sadašnjost postavljati temelje integrativne budućnosti.

Patrijarh Irinej ne pokušava da silom zaustavi sat Zapada tamo gde ovaj – sa naše tačke gledišta – meri vreme pogrešnim smerom, već je kadar da razume kako se tačno vreme na tom satu očitava, ukazujući prijateljski Zapadu na njegovu pogrešnost. Šta će Zapad učiniti – otvoreno je pitanje. No izvesno je da će u hodanju po moru između Istoka i Zapada svi oni koji nemaju veru u smislenost toga hoda početi da tonu, a samo oni koji je imaju – uspeti i preći.

Autor je docent u Hanoveru i Osnabriku, doktorira na Filozofskom fakultetu Humbolt univerziteta u Berlinu, usavršavao se u nemačkom Bundestagu i odgovorni je urednik Informativne službe SOK AKTUEL Eparhije srednjoevropske

ПРАВО ЛИЦЕ ГЛОБАЛИЗМА

ПРАВО ЛИЦЕ ГЛОБАЛИЗМА

Пише: Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог и оснивач АНТИПОЛИТИЧАРСКЕ ПАРТИЈЕ– УСТАНАК , једине преостале наде да ће Србија не само имати опозицију, него и коначно добити власт која ће моћи да Србију извуче из хаоса и грађанима омогући пристојан живот

e „Priznanje jednog plaćenog ekonomskog ubice“

o svi заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате усп

Тек ако сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате успеху, каже Американац Џон Перкинс, аутор сензационалне књиге „Признање једног плаћеног економског убице“

Перкинс је, иначе, и сам годинама учествовао у „убијању економија“ земаља Трећег света. Био је једна од оваца-научника, које су својим знањем припомагале вуковима да боље, систематичније и обилатије кољу стада, као што каже и ова песмица:

ВУК И ОВЦА НАУЧНИК

Клао вук овце како је знао,

успех му био час добар, час лош,

па се у размишљање изненада дао:

Како би могао да коље још и још!

И тако реши да конкурс распише,

не жалећи колико ће га то стајати новца,

а кад му се наде скоро истопише:

ЈАВИ СЕ ЈЕДНА АМБИЦИОЗНА ОВЦА!

Можете замислити, шта је после било,

уз помоћ експерта цветало је клање,

то је видике нове отворило:

ЈЕР КО БОЉЕ ОД ОВЦЕ ЗНА ОВЧИЈЕ СТАЊЕ?

Перкинс се, ево, покајао, написао књигу и изнео шта се заправо крије испод „јагњећих кожа“ разноразних економских и невладиних емисара из САД, па и Европе.

Више о томе можете прочитати ако одете на овај линк:

http://www.predrag-andjelic.com/iza-kulise/bio-sam-placeni-ekonomski-ubica.html

Овакво и низ сличних открића и чињеница откривају ПРАВО ЛИЦЕ глобализма, који је најпре „продаван“ као „глобално село“, као убрзање и проширење комуникација између људи и земаља широм света.

Још једном су преваранти преварили наивне љубитеље „отвореног друштва“, „цивилног друштва“, економског и социјалног просперитета.

Преварили су и уплашене за своје националне идентитете, евроскептике, антиглобалисте.

Хумор, и то од оне црње врсте, је у томе што је прича о глобализму, па и сам глобализам само једна у низу измишљених „ветрењача“ за  брзоплете дон кихоте широм света.

Ни о каквом се глобализму, заправо, не ради.

Не ради се чак ни о американизацији света, што би било ближе истини.

Ради се о разбојничкој владавини Капитала, који ту владавину проширује на читав свет.

Где му је центар?

Мултинационалан је.

Ради се о ДИЈАБОЛИЧНОЈ ВРСТИ ДУХА који је све подредио СТИЦАЊУ и ПРОФИТУ.

То је ПРАВО ЛИЦЕ измишљеног „глобализма“.

Све остало су приче, па чак и кад су врло интелигентне и наизглед тачне.

КАПИТАЛИЗАМ је преживео све своје „непријатеље“ и, користећи се достигнућима модерне технологије, укључујући и интернет, наставио да хара људским и ванљудским светом. Жешће и потпуније него икад.

Тај дијаболични дух капитализма је запосео и Србију. Нарочито уз помоћ домаћих плаћених економских и социјалних убица – петооктобарских пучиста. И српска економија је убијена. А дух Срба измрцварен до крајњих граница. Све под лепушкастим причама о евроатлантским интеграцијама.

Пад комунизма, који се урушио сам од себе, и који је и требало да нестане, није се смео заменити дијаболичним капитализмом. А то се десило. Тешка упала плућа „лечила се“ вирусом туберкулозе.

И шта сад? Оно што предлаже и покајник Перкинс: УСТАНАК.

Није то устанак који ће трајати само док не узмемо власт. Прави посао и устајање настаће тек после тога.

Мораћемо да надмудримо и надиграмо ђавола који се обукао у „глобализам“ и „интеграције“. Не смемо се либити ничега у борби против њега.

Победићемо, јер живот је јачи од ГРОБА(ЛИЗМА).

Живе нас не могу сахранити.

Иако су нам већ спремили гробницу која „нема алтернативу“.

ро сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете da se nadate u

www.apsorg.rs

http://www.youtube.com/watch?v=uYlV9q9MOoI

http://www.youtube.com/watch?v=NpNbeJmxHkQ

SOLARNI SISTEMI-DOBRIĆ

Sample picture

Opšte nezadovoljstvo vlada medju narodom Srbije

Op¹te nezadovoljstvo vlada meðu narodom Srbije. Borba za život u neima¹tini i neizvesnosti. Vodi se nekakav tihi rat, politièari protiv naroda. Da… imam hrabrosti i smelosti da ka¾em da svaka postojeæa partija vodi vodu na svoju vodenicu, a narod… pa narod, neka se snaðe… prilagodi, uostalom ko ga ¹i¹a, tako je glasao… Narod, dr¾eæi se za slamku pada  na svaku novu pojavu na „politièkoj“ sceni u nekakvoj nadi… biæe bolje…sa njima… Dobro je da barem nada jo¹ uvek postoji.

Do¹lo je vreme kada nemiri izlaze iz nas. Ljudi poèinju prièe o ustancima, povode se istorijskim podacima njima poznatim. Istorija… kada sam veæ kod toga, ko mi mo¾e reæi taènu istoriju, taèno ¹ta se dogodilo i kada, za¹to?  Op¹te je poznata izreka, pobednici pi¹u istoriju. Da li zaista treba njome i da se vodimo?
Reæi æu vam ¹ta je taèno. Taèno je da narod vi¹e ne veruje nikome…greota, ali je zaista tako. Isuvi¹e smo izmuèeni i previ¹e toga nam je stavljeno na grbaèu, pa ni svoje ¾ivote ne vodimo vi¹e mi, veæ banke sa svojim refinansirajuæim kreditima, nedotucane gazde sa nasleðenom ili nekako steèenom imovinom i raznorazni tajkuni po èijim pravilima se mora igrati igra ili vas vi¹e nema…

U sluèaju da tra¾ite posao u Srbiji, idite u Beograd ili Novi Sad (jo¹ uvek je u Srbiji), ali pripremite se da doktorsku diplomu æu¹nete u zapeæak i pola¾ete razliku ispita za medicinsku sestru ili brata, i to o svom tro¹ku. Ako pak tra¾ite posao konobarice/konobara, opet pobacajte sve silne diplome, pripremite se na dokazivanje da mo¾ete poneti barem dva platoa puna piæa, plus neki tanjir sa hranom. Naoru¾ajte se sopstvenim higijenskim rukavicama i hemikalijama kako bi ste oribali kafanske toalete, a ni peglanje stolnjaka, usisavanje i ribanje lokala neæe biti izuzeto… A plata… Pa ako bude mu¹terija, a uvek ih ima jer ipak je ovo Srbija, odvajajte svoj bak¹i¹ odmah, jer æe vam to mo¾da biti sve od èega æete ¾iveti i Vi i Va¹i dragi. Ako ste pak re¹ili da otvorite firmu, gledajte da budete prvi u piramidi, jer jedino tako mo¾ete se nadati uspehu (uspeh- izdr¾avati svoju porodicu i omoguæiti barem 10 dana godi¹njeg odmora, makar negde na selu), a uz rad od 20h dnevno, to se mo¾e postiæi… jer ipak, to i nije Va¹a firma i ne mo¾ete sa raèuna podiæi kolièinu novca preko dr¾avom odreðene sume, inaèe Vas èeka povelika novèana kazna, pa èak i zatvor…

I dokle vi¹e prièe da æe biti bolje, da je vlada i ovaj ili onaj predsednik (koji vi¹e misli kako æe ispasti na fotografiji nego o natalitetu u zemlji) sa svojim èoporom spreman na sve moguæe scenarije? Kakav je ovo sex nad narodom? Ovo je jedno obièno grupno silovanje, eto ¹ta je…

Ne izbija ovo samo moje lièno razoèarenje, veæ ono ¹to nas sve okru¾uje. Isuvi¹e je negativnog elektriciteta u vazduhu. A kao ¹to rekoh u jednom mom postu (www.bealiever.blog.rs – ne tra¾ite politièke tekstove jer ih neæete naæi J), svi smo mi èist product onoga ¹to nas okru¾uje. E, kao takav jedan proizvod dru¹tva u kome obitavam, skupih hrabrost da svima, èitavom svetu ka¾em, ne valja!

Tamara Miletiæ

-Dizajner, slikar, pisac, veèiti filozof-

Srbija

SOLARNI SISTEMI

Solarni sistemi Dobričić

Književno veče posvećeno izlasku prve knjige Viktorije Savanović

U organizaciji Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore-Prijedor je u subotu.18.septembra, pred prepunom Galerijom 96 u Prijedoru,održano književno veče posvećeno izlasku prve knjige Viktorije Savanović pod nazivom „Snovidjenje“
Doprinos ovom književnom prvencu devojčice -pesnikinje, koja ima samo 15 godina dali su:Profesor Mladen Vučkovac, jedan od recenzenata knjige,Violeta Božović-književnik, Arijana Knežević-glumica, dramskog studija „Desnica“iz Prijedora,a maestralne izvedbe velikana klasične muzike, na klaviru je izvela profesor muzičke škole odsjek klavir, Tatjana Binjaš.
Viktorija Savanović je svojom sugestivnom i zrelom poezijom prosto plenila i time dokazala, da vreme starosnih određenja, kad je pesništvo u pitanju, nema skoro nikakav značaj.Doprinos promociji je dalo“Pozorište Prijedor,Muzička škola „Savo Balaban -Prijedor,radio Televizija Republike Srpske, Galerija 96.
Knjiga „Snovidjenje“ je izašla u izdavaštvu Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore-Prijedor, a o njenom značaju Violeta Božović je u svom recenzijskom osvrtu rekla sledeće:
Prve ljubavi u vrtovima detinjstva.Prvi suhovi, snovidjenja,koja se pretvaraju u zvezde i pohode olovku jedne usamljene devojčice.
Pupoljak po pupoljak, pesma po pesma, iz devojčicine duše lagano procvetava,i gle,korakom proleća dođomo do ove knjige.Prve pesničke simfonije koja se osmelila na glas zapevati svetu , ostavivši u vremenu svoje proletnje tragove. Viktorija Savanović je odrasla brže od svojih godina. Ona je nesporni talenat kome ne smemo dozvoliti da stane. Na to nas obavezuje činjenica, da je mali broj pesnika njene generacije.Oni su retki  i zato im treba omogućiti da se razvijaju, jer vremenu koje dolazi,samo oni mogu popraviti smisao.
Viktorija ume da iznenadi zrelošću koja nadmašuje njene godine.
Evo primera iz pesme  „Snovidjenje“
„U sobi beše polumrak
spazila sam smaragdni fenjer prabake
koji se u u trenutku mog oka već ugasio
Psi su zavijali
mačke se parile
a skitnica teturala po iviciod makadama.
Brda su se njihala kao gomila pijandura
Oblaci nad srebrnim krovovima
bili su poput njegovog remek djela.
Odzvanjala je ponoć…
Nimfa je zavodila mjesec
krijući ga u svom velu od kunzita.
Ona ga je zavodila…
Zanijemila je jeka u daljini…
nije mi dala da gledam
ni da plovim u želje
u snovidjenje…
Mli san u velikoj javi buđenja.
(PESMA SNOVIDJENJE)
Snoviđenje Viktorije Savanović je načinilo cvetni venac pesme, koji je okačila na kapiju Vremena , davši ga na proučavanje, čitanje i sud.
Mika Antić je davno rekao jednu prelepu misao koja glasi:
„Da bi se istinski volelo,treba odrasti do deteta!“
Viktoriji je pošlo za rukom nešto još više. Uspela je odrasti a ne prestati biti dete , koje daruje toplinu i iskrenu ljubav svetu koji je okružuje. Iz tog razloga njenoj prvoj pesničkoj knjizi poželimo dobrodošlicu, primjenjujući jedno staro pravilo, koje mogu da prenesu samo pesnici,a ono glasi: „Ljubiti znači, ljudima i stvarima udahnuti dah, koji dolazi iz vlastitog srca,
i tako ih oživeti!“
U ime te mudrosti,
dobro došao u ovaj prelepi svet,svet knjige,dragi čitaoče!
Violeta Božović-Književnik.
Drugi recenzent knjige“Snoviđenje“,mr Luka Joksimović-Barbat iz Beograda  je u svom recenzijskom osvru istakao metafizičnu dimenziju ove poezije i dokazao da je duh Božanska kreacija iz kojeg ide supstrat stvaranja.