Poštovani Zemljaci, Srbi, braćo i sestre u rasejanju;

Poštovani Zemljaci, Srbi, braćo i sestre u rasejanju.

Pronašla sam sajt Glasa dijaspore tražeći humanitarne organizacije i  humanitarne fondacije  kod nas a i u Dijaspori. Ne znam kako to ide ali resih da pitam. Kaze nas narod KO pita NE skita.

Inace zivim u Smederevu.

Naime, moja mama boluje od Alchajmera , nekoliko puta su je ovde kod nas odbijali za negu i pomoc koja se dobja preko naseg Socijalnog osiguranja , po njima ona je sposobna da sedi sama, medjutim nije tako. Ja radim pre podne i od svoje plate 26.000 dinara ,negde oko 200 evra ne mogu sebi da priustim da platim i nekoga ko ce da se brine o njoj dok janisam kod kuce. 

Koliko je stvar ozbiljna reći ću Vam da mi je 2010 zapalila kucu, sreca pa nije i ona izgorela. Kako vreme ide ona ne biva bolje pa sam pomislila da postoji neka humanitarna organizacija gde bih mogla da sakupim sredstva da platim neku zenu da pazi na nju i da joj pomogne. Imam sve nalaze uredno, mogu da vam skeniram i posaljem na uvid i ako je jos sta potrebno i ako ima nekakve sanse za necim molila bih vas da me kontaktirate.

Obraćala sam se gerantološkom centru, može da dobije ženu na dva sata dnevno što jeste nešto ali ne rešava problem. Ne znam šta da radim…..ako je neko voljan da pomogne ili prikupi neku pomoć skeniraću zveštaje lekare, napravićemo ugovor o tome gde idu sredstva, možete da budete I naši gosti ako želite da se uverite.

Ovde u Srbiji je vrlo loše rešeno to sa obolelima od Alchajmera, naše žene idu da čuvaju stare ljude po Nemačkoj, Italiji I ne znam gde već, a naši satari ljudi ovde u Srbiji prepušteni su sami sebi na žalost I žive u jako lošim uslovima. Čak sam I sama bila u iskušenju da odem za Nemačku I pomažem jednoj staroj ženi ali sam rekla sebi gde je tu logika, ovako sam bar uveče pored majke da joj pomognem , jer preko dana radim. Ovako bar uveče mogu da pazim na nju da ne ode negde I ne zna da se vrati, što oboleli od Alchajmera imaju običaj. Ali ona je preko dana sama a ja nemam uslova da plaćam nekoga

Iskreno se nadam da će se možda naći ljudi dobre volje koji žele da pomognu I nisu izgubili veru u ljudsku saradnju, pomoć I slolidarnost.

S poštovanjem, Stefanović Danijela

U Smederevu, 27.03.2018.god.

Za sve dodatne informacije stojim vam na raspolaganju.

Kontakt telefon i Viber +381638848396

mail: danijela.stefa@gmail.com

(VIDEO) LUDILO! ŠIPTARI PRETE HRVATSKOM ISTORIČARU SMRĆU: Njegova otkrića O SRBIMA I ALBANCIMA ih izbezumila!

Printskrin/Fotomontaža

Pravda/Facebook | 27.03.2018. | 20:59

Društvo   ●      3

Hrvatskom istoričaru Goranu Šariću Albanci pretE smrću zbog njegovih dokaza da oni  nisu ilirskog porekla. Šarić je bio katolički sveštenik, ali je je taj posao ostavio kad je u arhivama Vatikana, gde je studirao, pronašao istinite podatke o srpskoj državi

„Prete mi Albanci smrću jer sam naučno dokazao da nisu Iliri. Traže da to više to iznosim javno ili će me ubiti. I sad bih trebao ići protiv svoje savesti da ne popijem metak. Kad ne bih govorio ono u što verujem, ne bih ni živeo. Smrt je bolja od sramote. Smrt dođe i prođe. Sramota ostaje“, napisao je Šarić na Fejsbuku

Goran Šarić je bio katolički sveštenik, te je taj posao ostavio – kad je u arhivama Vatikana, gde je studirao, pronašao istinite podatke o srpskoj državi od petog stoleća Nove ere do Srednjeg veka, s prestonicom u Skadru.

Znači, Srbija je postojala 700 godina pre četvrte srpske dinastije – Nemanjića, koja vlada Srbijom tek od kraja 12. stoleća.

Šarić uverljivo dokazuje da su srpski (slovenski) preci tvorci prvog pisma na svetu, čime je utemeljena civilizacija, a tragovi te prve pismenosti na svetu su u Srbiji, na arhološkim nalazištima Lepenskog Vira i Vinče. 

https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fpermalink.php%3Fstory_fbid%3D289481431586020%26id%3D100015724959291&width=500

Zanimljivo je, da je Šarić sve ovo izlagao u jednoj emisiji na hrvatskoj televiziji, pa treba imati nadu – da će tako postupiti i TV stanice u Srbiji, pošto u Beogradu ima desetak samostalnih istraživača, koji su došli do istog zaključka kao i Šarić – da je Srbija osnovana u 5. veku i da su joj granice bile od Crnog mora do severoistočnih krajeva današnje Italije (što znači da Hrvatska, kao država, nije postojala u Srednjem veku, i da su Šiptari, odlukom srpskog kralja Vojislava, 1043. godine, naseljeni u jednom delu današnje Albanije, a stigli su iz jedne srpske (slovenske) države na Kavkazu, gde su bili  manjina.

Na navedene pretnje smrću, Šarić je dodao šaljiv komentar: “R.˝. Reći ću u sledećoj emisiji da ipak jesu Iliri. Kao u onom vicu: Mama, jel‘ imam veliku glavu? Nemaš sine, samo otiđi do podruma i donesi 30 kila krompira u kapi“

TAGOVI

pretnje Albanci istoričar Hrvat Goran šarić

SLIČNE VESTI

KOMENTARI (3)

stroke

27.03.2018. | 23:01

ovo mi je omiljeni hrvat, stvarno je lik ljudina

Mrvica

27.03.2018. | 23:29

To odavno znamo samo sto nas nasi veliki istoricari i dalje ubedjuju u suprotno i ucimo u skolama decu ono sto nema veze sa mozgom.

Lala iz Banata

27.03.2018. | 23:33

Истина је БОЖАНСКА категорија….Истина је као Свето Писмо… кад тад исплива на ПОВРШИНУ…Живети у лажи је врхунац лицемерја једног народа…који лаже; сам себе и трује сопствену децу илузијама…Срби су колевка беле цивилизације…!! Винча – доказ…!! Српско писмо 5000 година старо…!! То се више не може лажима – сакривати…Амин…

OSTAVI KOMENTAR

Ime*

Email*

Komentar

Koliko je tri plus pet?

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na webredakcija@informer.rs.

• NAJNOVIJE
• NAJČITANIJE
• KOMENTARI

• 12:02 (VIDEO) POSNE BAKLAVA ROLNICE SA ORASIMA I GRIZOM! Njam njam
• 11:39 FIBA ODUVALA EVROLIGU: „Prozori“ su pun pogodak!
• 11:39 10 SRBA UČESTVOVALO U HAPŠENJU ĐURIĆA! Odradili prljav posao, ODAO IH ALBANSKI KOMANDOS!
• 11:36 UHAPŠEN POLICIJSKI SLUŽBENIK U BORU! Krao i prodavao drogu iz stanice!
• 11:28 (VIDEO) IMAM SULJEVIĆ POSLE NAPADA: Verujem da će nadležni organi otkriti počinioce!

Sve najnovije vesti

FOTO/VIDEO

SAJAM, SAJAM, A NA SAJMU… Muškarci nisu znali gde pre da gledaju!

 Vreme

Beograd 10°

Štampano izdanje

JAVITE NAM
VEST!

Insajderska priča,
trač ili istina, pišite,
podelite…

Nemački advokat Schmitz Wilfried pokrenuo peticiju da se izvrši zvanična istraga u vezi napada na Srbiju 1999

Poštovani,

želim da Vam spriječim pažnju da je njemački advokat Schmitz Wilfried pokrenuo peticiju da se izvrši zvanična istraga u vezi napada na Srbiju 1999
Zamoljavam Vas da u okviru Vaše mogućnosti date ovoj peticiji svoj glas i rasturite socijalnim mrežama kako bi se dobilo najmanje neophodnih
50000 glasova.
Srdačan pozdravPero Radic

Dole je link

https://www.openpetition.de/petition/online/angriff-auf-serbien-1999-muss-strafrechtlich-und-durch-untersuchungsausschuss-aufgearbeitet-werden

ПОЗНАВАЊЕ ПРА ИСТОРИЈЕ СРБА ЈЕ НЕМИНОВНОСТ СРПСКОГ НАРОДА ЗА БОЉЕ ДАНАС И СУТРА

О ИСТОРИЈИ СРБА МОЖЕ СЕ ИСПРАВНО ГОВОРИТИ ТЕК ОД ВРЕМЕНА У КОЈЕМ ЈЕ СРПСКИ НАРОД ДОБИО СВОЈЕ ИМЕ ОДНОСНО ТАКО НАЗВАН ШТО НЕ ЗНАЧИ ДА И ПРИЈЕ СВОГ ИМЕНА НИЈЕ ПОСТОЈАО И ИМАО СВОЈУ ИСТОРИЈУ.

СИГУРНО ЈЕ ДА ЈЕ ПОСТОЈАО САМО НИЈЕ БИО ПОД ТИМ ИМЕНОМ ПРЕПОЗНАТЉИВ И НАЗИВАН А ВЕРОВАТНО НИТИ ИКИМ ДРУГИМ ИМЕНОМ.

СВИ СУ У ТО ВРЕМЕ СКУПЉАЛИ ПЛОДОВЕ И ГОВОРИЛИ ОСКУДНИМ ИСТИМ ЈЕЗИКОМ ШИРОМ ЕВРОПЕ ПА И АЗИЈЕ. ЗБОГ ВЕЛИКЕ УДАЉЕНОСТИ, ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ, РАЗВИЈАЛИ СУ СВОЈЕ АУТОТОНЕ ДИЈАЛЕКТЕ, РАЗЛИЧИТИМ ИМЕНИМА ОБЕЛЕЖАВАЛИ НОВЕ ПРЕДМЕТЕ ИЛИ ОПИСИВАЛИ ОДГОВАРАЈУЋУ НОВОНАСТАЛУ СИТУАЦИЈУ.

У КАМЕНОМ ДОБУ ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА РАЗНИХ АЛАТКИ ОД КАМЕНА ТЕ ЈЕЗИК ПОСТАЈЕ БОГАТИЈИ НА РЕЧИМА АЛИ ЗБОГ ВЕЛИКЕ УДАЉЕНОСТИ, ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ, НАЗИВАЈУ СЕ ТЕ АЛАТКЕ РАЗЛИЧИТИМ ИМЕНИМА ТЕ ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА ПОСЕБНИХ ДИЈАЛЕКАТА КОЈИМ ЈЕ ОСНОВА ИСТИ ПРА ЈЕЗИК.

СА ИЗУМИМА АЛАТКИ ЊИХОВОГ УСАВРШАВАЊА И ПРИМЕНЕ ДОЛАЗИ И ДО ОДГОВАРАЈУЋЕГ УМНОГ РАЗВОЈА. СА ИЗУМОМ, ПРАВЉЕЊЕМ И УПОТРЕБОМ АЛАТКИ ЗАПОЧИЊЕ РЕВОЛУЦИОНАРНИ РАЗВОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

МЕЂУ БЕЗБРОЈ СРОДНИХ ПЛЕМЕНА У ЕВРОПИ ПА И АЗИЈИ БИЛА СУ И ПЛЕМЕНА КОЈА СУ РАДИ ПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ НАЗИВАЛИ СВОЈЕ БЛИЖЊЕ ПО НЕКОМ ПРЕПОЗНАТЉИВОМ ПРЕДМЕТУ ИЛИ ЗНАЧЕЊУ. ТАКО ЈЕ ПО РУЖИ НАСТАЛО ИМЕ РУЖИЦА, ПО БОСИЉКУ БОСИЉКА, ПО ЉУБИЧИЦИ ЉУБИЦА, ПО ЈАСМИНУ ЈАСМИНКА, ПО ДУШИ ДУШАНКА, ПО АНЂЕЛУ АНЂЕЛКА И.Т.Д.

ПО ЗАНИМАЊИМА; ДРВО ДРВОДЕЉАЦ, ПО КОВАЊУ КОВАЧ, ПО ПОСЛАСТИЦАМА ПОСЛАСТИЧАР, ПО ОПАНКУ ОПАНЧАР, ПО РИБАМА РИБАР, ПО СТОЛУ СТОЛАР, ПО СТРУГУ СТРУГАР, ПО СРПУ?

ИЗУМ МЕТАЛНИХ АЛАТКИ ОДИГРАО ЈЕ ПРЕСУДНУ УЛОГУ У РАЗВОЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

ДОК СУ ДРУГИ У СВЕТУ И ЕВРОПИ ПРАВИЛИ СВОЈЕ АЛАТКЕ ОД КАМЕНА СРБИ СУ ИХ ПРАВИЛИ ОД МЕТАЛА. ТУ ПО ТОМ ПИТАЊУ НЕМА НИКАКВЕ ДИЛЕМЕ ЈЕР ЈЕ НАУКА УТВРДИЛА ДА СУ СРБИ 2000 ГОДИНА ПРИЈЕ ИКОГА У ЕВРОПИ ТОПИЛИ МЕТАЛ А ГЕНЕТИКА, НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА, ПОТВРДИЛА ДА СУ СРБИ ВЕЋИНСКИ ИСТИ ГЕНЕТСКИ НАРОД КОЈИ ЈЕ ТУ НА ТИМ ПРОСТОРИМА БАЛКАНА ЖИВЕО И У ПРАИСТОРИЈИ У ВРЕМЕ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ.

Археолошки налази су потврдили да су наши претци из каменог доба правили срп од камена па према томе нема никакве логике да га не праве и од метала као што су правили и остале алатке тог времена; нож, чекић, секиру, врх стреле итд.

Да архелогија још није пронашла и метални срп је разлог томе да је метални срп био у то време епохално откриће, алатка која се одржала у употреби до данашњих дана и користила све док се није истрошила. За разлику од чекића она се морала оштрити а стим и трошити. Међутим оно што још није пронађено не значи да неће ни бити пронађено. Убеђен сам да је то само питање времена.

Предност од 2000 година, коју су срби имали у то време, водила је и до огромне тако зване империје која се простирала од балкана и подунавља па до северног мора. Епохални изуми водили су и до свеопште прихватљивости и ширења те културе образујући империјално, импресивно, просторнство – величину.

Ако се зна да су основни услови за живот човека; пијаћа вода, храна и транспортни услови она се већ са само једним летимичним погледом, на географску карту Европе, може установити да те, најидеалније услове у Европи нуди баш Балкан, богат рекама и шумама. Реке су поред пијаће воде биле и извор хране. Уловити рибу је захтевало и довитљивост, развој ума тако да и није чудо што се из тог народа рађају и иноватори попут Николе Тесле. Шума је била поред дивњачи и извор разноразних биљних плодова.

Другим речима, разуђеност река поготово Дунава, Тисе и Саве па Мораве и других нудила је као нигде у Европи добре животне услове а уз све то и путеве за транспорт робе широм Балкана и Европе и Азије. Узимајући све то у обзир није ни чудо што се на том простору заденула најстарија европска цивилизација.

Ако се узме у обзир и развој говора онда је логично да свака рач мора имати неки описни карактер. На пример реч меридиан и ако та стара реч, само на српском има описни карактет који долази од мери-дан остаје та чињеница мало коме позната као и многе друге рачи српског порекла. Реч, хвала је туђа реч јер нам конкретно ништа не описује али зато реч; спасибо има смисла и значи спаси-бог. Реч Буда стоји за појам будизам али у том језику нема описну реч, описно значење док на српском језику значи; онај што буди, или тај што је будан. Реч, кршљанин значи онај што крши са многобожанством у интересу монорелигије која се назвала по кршењу кришћанство. Вероватно је и Христ добио своје име по кршљанину јер је кршио религију многобожности-са веруј… до у мене Бога јединога. Па реч машина је добила своје име по српској речи мешина јер су за топљење метала којег су 2000 година прије икога у Европу топили и служили се при том мешином за продувавање ватре. Или грчка реч пластика, само на српском језику обележава пласт сена, обликовање пласти, око колца да је не одува ветар, коју су грци касније употребили за опис и обележавање својих фигура које су називали пластикама јер своје речи за обликовање нису имали. Па реч календар у ствари долази од српске речи колендар што описује коло сунца кад се завршава година и дарују плодови, коло – дар тог сунчаног кола, дар сунца. То су све открили прије мене паметни људи. Ја бих само додао да је народно коло ритуал за обожавање сунца у знак захвалнјости шзо им је омогућио богат род разноразних плодова и да је срп алатка по којој су срби добили своје име. Стим  бих и народно коло убројао у изворну културу српског народа. И реч ћирилица је по мени настала од српске речи ћирити а не по Ћирилу који је имао тек 2. године док је ћирилица била неколико миленијума стара, по археолошким доказима. То наговештава да су свештеници ћирили приликом читања својих молитви које су читали при слабом светлу црквених свећа. За неписмен народ тог времена изгледало је као да ћире у нешто па су то назвали ћирилом или ћирилицом. Можда је и неки свештеник добио по ћирењу име Ћирил.

Како видимо, речи су настајале да би нешто описале и учиниле препознатљивим. Зато сам убеђен да су срби добили своје име по српу јер су га стим, трговци срповима, учинили препознатљивим, да би дали описни смисао произвођачима српова по којим би били у најктаћем смислу описани. Фонетичка веза између српа и срба је необорива. Нису се речи рађале тек тако а да не значе и не описују ништа.

Јесте да су вођени многобројни ратови али то су била по мојем схватању номадска племена која би услед губитка животињског блага, кроз извесне епидемије или суше, катастрофе, нападали друга племена а касније и царства да би наметнули своју културу бруталним методама што би им омогућивало убирање данка и живот на туђ рачун. Међутим, ма колико били брутални и успешни у покоравању остајали су у мањини без реалне могућности да у подпуности па ни већински да промене генетски кот староседеоца, аутотоних становника пошто је аутотоно становништво представљало огромну већину наспрам уљеза и надолазећих ратних хорди које су по природи ствари од самог почетка била генетска мањина. Сваки народ без обзира којој генетској популацији припадао је суштински мирољубив. Ти који провоцирају ратове припадају екстремној мањини али утицајној која то чини из секундарне нужде изазване неким поремећајем, због обстанка или се ту ради, како то анализе показују, о неком екстремно богатим и утицајним фамилијама које политиком завади па владај задовољавају своју приватну похлепу и сујету. Ратови се више не воде из необходности већ да би се једном стечено богатство проширило и задржало. из тог разлога настоје да остану господари ситуације по сваку цену захваљујући што им уз велике жртве па злочине полази за руком захваљујући својем баснословном богатству и стим повезаном утицају. Силом и преваром стечено браниће на све могуће начине и увек ће бити крив народ а не ти појединци односно те баснословно богате микро мањине које управљају светом полугама силе под велом лажне демократије, називајући себе демократијом, захваљујући свом баснословном богатству.  Док се народ због заметнутих интрига међусобно коље они подижу чаше у вис у знак здравице и свог дугог недодирљивог живота, проливајући притом крокодилске сузе. Док те микро, баснословно богате мањине од светског утицаја верују у моћ и силу свог капитала народ одржава невидљива вертикала вере и морала.

Душан Нонковић Теодоровић

Posle više od dvadeset godina napornog rada pripremlјena je publikacija sećanja i dokumenata SRBIJA ZEMLjA IZBEGLICA – Molba

Poštovani,

Zahvalni smo što ćete nam na trenutak posvetiti pažnju, svoje vreme i, nadamo se, razumeti

naše razloge što se upravo Vama obraćamo.

Posle više od dvadeset godina napornog rada pripremlјena je publikacija sećanja i dokumenata

SRBIJA ZEMLjA IZBEGLICA – Komesarijat za izbeglice 1992–1994,

autora

Dobrice Vulovića,

prvog komesara za izbeglice Republike Srbije. Pored sećanja autora i aktivnih učesnika u tom važnom

poslu, knjiga obima 2.500 stranica sadrži i kritičke poglede na to teško vreme za našu zemlјu – vreme

kada je uz dolazak na desetine hilјada izbeglica dnevno rasla institucija koja je u svom mandatu bila

zadužena za njihov prihvat, zbrinjavanje, pravnu zaštitu i status. Do tih aktivnosti ilustruju i

dokumenta iz tog vremena, koja su takođe data u publikaciji . Podsećanja radi, tada je u Srbiju došlo

više od milion i dvesta hilјada izbeglica, o kojima su, uz tada mali kolektiv Komesarijata, brigu vodili

građani Srbije koji su prihvatili 95% izbeglica, deleći sa njima svoj dom i poslednji zalogaj hleba. U

knjizi su obrađeni i međunarodni aspekti humanitarne krize, kao i istraživanja nezavisnih instituta

koje je uglavnom finansirao UNHCR.

Briga o izbeglicama i način njihovog zbrinjavanja u Srbiji predstavlјa jedinstven primer

funkcionisanja celokupnog vladinog i nevladinog sektora u svetu (školstva, zdravstva, socijalne

zaštite, privremenog i trajnog zbrinjavanja, obezbeđivanja elementarnih potrepština do, za to vreme,

grandioznih projekata, poput obezbeđivanja grejanja u uslovima rigoroznih sankcija Saveta

bezbednosti UN i izgradnje naselјa, trajne integracije i zbrinjavanja, rešavanja statusnopravnih pitanja,

što je u datim okolnostima sprečilo najveću humanitarnu katastrofu u Evropi, kao i povratka na

oslobođenu teritoriju u zemlјe porekla.

Formiranjem fronta donatora u zemlјi i inostranstvu, Komesarijat je uspeo da obezbedi

kontinuitet humanitarnog delovanja, ali i širenja istine o dimenzijama izbegličke krize što je, bez

sumnje, doprinosilo ublažavanju rigoroznih sankcija. U praksi, Komesarijat je u svim svojim

programima vodio brigu o institucijama koje su bile deo programa zbrinjavanja izbeglica (dečja

zaštita, zdravstvene, obrazovne, socijalne i druge ustanove), jer su i one bile važan faktor u pružanju

neophodne pomoći za opstanak izbeglica.

Knjiga je veoma sadržajna, a budući da njen obim prelazi 2.500 strana, opredelili smo se za

skromniju grafičku opremu i objavlјivanje u elektronskoj formi dok ne budu prikuplјena sredstva za

klasično, štampano izdanje. Imena svih koji su pomogli da ovo, bez lažne skromnosti, kapitalno delo

bude objavlјeno i, kao značajno svedočanstvo vremena, nađe svoj put do čitalaca, biće navedena –

naravno uz dozvolu donatora i prenumeranata.

Ukoliko imate pitanja ili su vam potrebna još neke informacije o projektu, možete se obratiti

autoru ili službi marketinga, kao i radi dogovora o načinu vašeg donatorskog ili sponzorskog učešća.

U prilogu je i kratak sadržaj knjige.

Unapred zahvalni,

Autor knjige

Dobrica Vulović

063/232672

Instrukcije za uplatu donacija i pretplate

Dinarski:

Korisnik: Dobrica Vulovic,

Vidikovački venac 102

Svrha uplate: donacija za knjigu „Srbija zemlјa izbeglica“

Broj računa: 160-5100102009317-55

Devizni:

Korisnik: Dobrica Vulovic

Adresa:

Vidikovacki venac 102, Beograd, Srbija

Broj računa korisnika (IBAN): IBAN RS35160513020200064085

Banka korisnika: Banka Intesa AD Beograd

SWIFT banke korisnika: DBDBRSBG

Molimo Vas da pri uplati date instrukcije Vašoj banci da pošalјe MT103

formular banci Intesa kroz banku posrednika:

–

za uplate u USD

Banka: JPMorgan Chase Bank N.A., New York, NY, United States

SWIFT: CHASUS33

ABA routing number: 021000021

–

za uplate u EUR

Banka: Deutsche Bank ag, Frankfurt am Main, Germany

SWIFT: DEUTDEFF

Uplatu takođe možete izvršiti i preko PayPala

link

:

paypal.me/DobricaVulovic

–

Za uplatu u CAD

Swift

Bofmcat t 2

The Bank of Montreal

Toronto Canada

–

Za uplatu u JPY

Germany.Frankfurt am Main

Commerzbank ag

Swift COBADEFF

–

Za uplatu u AUD

Australia,Sydney

Commonwealth Bank of Australia

Swift CTBAAU2S

–

Za uplatu u NOK

Horway,Oslo

DNB Nor Bank Asa

Swift DNBANOKK

–

Za uplatu u SEK

Sweden,Stockholm

Svenska Handelsbanken

Swift HANDSESS

Pretplatna cena za elektronsko izdanje iznosi 95 EUR-a, a za štampamo

izdanje 188 EUR-a, u dinarima po kursu NBS na dan uplate. U cenu je

uracunat porez na promet po važećim zakonima Srbije. Molimo Vas da nas

obavestite da li želite biti na spisku prenumeranata.

Sadržaj knjige

Predgovor

Predmet knjige

Kako su i zašto izbeglice dolazile u Srbiju

Zašto su Srbi bili proterani iz Slovenije, Hrvatske, BiH i

Makedonije

PRVI DEO

1. Šta su Komesarijat za izbeglice Srbije i UNHCR

2. Istorijat izbeglištva u Srbiji

3. Pregled formi organizovanja prihvata i zbrinjavanja izbeglica

4. Komesari za izbeglice Srbije 1868–1994.

5. Domaći i međunarodni aspekti izbeglištva

6. Domaće i međunarodno pravo o izbeglicama

Zakon o izbeglicama RS i Uredba o zbrinjavanju izbeglica

Konvencija o izbeglicama UN

Konvencija o pravima deteta

KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE REPUBLIKE SRBIJE

1. Formiranje Komesarijata i njegova početna delatnost

2. Kolektivni i prihvatni centri – formiranje, rad, finansiranje

3. Primer organizovanja jednog prihvatnog centra

4. Prosto

r

ni razmeštaj izbeglica po mestu privremenog smeštaja i

prebivalištva

5. Direktna i indirektna pomoć Vlade Republike Srbije

6. Statusna pitanja

7. Rad poverenika, štabova za prihvat i zbrinjavanje izbeglica,

organizacija Crvenog krsta,

rukovodstava opština i okruga i drugih organa i organizacija u

Srbiji

8. Program evakuacije izbeglica iz Sarajeva

9. Primer statističkog vođenja evidencije izbeglica po mestu porekla i

privremenog smeštaja

DRUGI DEO

–

SEĆA

NЈ

A HRONIČARA

Atmosfera pre donošenja zakona o izbeglicama

Vlada Republike Srbije i Komesarijat

Početničke zablude

Prvih deset dana rada u Komesarijatu

Neki principi rada Komesarijata

Pronalaženje lokacija za smeštaj izbeglica

Organizovani prihvat izbeglica

Osvajanje kancelarijskog prostora

Dobročinstvo Milana Nikolića

Finansiranje Komesarijata u uslovima hiperinflacije

Prijemi izbeglica u Srbiju

Prvi susret sa Sadako Ogatom

Saradnici Komesarijata

In memoriam: Zauvek su napustili Komesarijat

Masovni dolazak izbeglica iz Bosne i okupiranih delova Republike

Srpske

Status i ostvarivanje prava izbeglica utvrđenih zakonom o izbeglicama i

drugim aktima

Međunarodna saradnja, prijemi međunarodnih organizacija

Mirotvorci i humanitarci u službi rata

Bezbednost izbeglica u Srbiji

Zdravstvena zaštita

Drama na Drini – Zatvaranje granice

Zbrinjavanje izbeglica

Sarajevo – eventualni prihvat preko 100.000 izbeglica

SC „Lagator” u Loznici

Izgradnja naselјa i adaptacija objekata za smeštaj izbeglica

Prihvat izbeglica na Kosovu I Metohiji

Radno angažovanje izbeglica

Raselјavanje kolektivnih centara radi obezbeđenja smeštaja po listama

prioriteta

Prva i poslednja naredba Radomana Božovića, predsednika Vlade Srbije

Bogolјub Bjelica u ulozi poverenika za izbeglice i ministra za Srbe izvan

Srbije

Profil jedne izbegličke porodice

Srpska dijaspora i izbeglice

Pomoć grčkih građana, opština, gradova, Crkve, Crvenog krsta Grčke i

drugih

dobrotvora

Igre brojeva – Zamke statistike i brojanje izbeglica

Neki aspekti međunarodne saradnje

Saradnja sa šefovima misija međunarodnih organizacija

Pomoć UNHCR-a

Svetski program hrane

Prisustvo švajcarskih humanitarnih organizacija

Političke stranke i organizacije – Nit‘ pomažu nit‘ odmažu

Srpska radikalna stranka

Uzroci prvih nesporazuma porodica koje su primile izbeglice – Nova

izbeglička

kriza

Izgradnja konaka Manastira Dokmir

Integracija izbeglica u srpsko društvo

Vip izbeglice

Eksplozivna naprava u Kopašnici kod Leskovca

Pakrac -Budva gradovi pobratimi

Stari hrast

Poseta domu starih u Pančevu

Pokretanje zajedničkog biltena Komesarijata i Crvenog krsta

Pokretanje izbegličke štampe

Stvaralaštvo u Krajinama

Odnosi sa komesarima RS i RSK

Susret i prijem – Sadako Ogata i Želјko Simić

Eli Vizel – poseta Srbiji

Dve posete Komesarijatu bez razgovora

Crtice

Nemački ambasador

švajcarski ambasador

Iskustvo sa australijskom humanitarnom organizacijom

Cimerman, ambasador SAD

Francuski novinar

Delovanje nekih verskih organizacija i sekti među izbeglicama

Izgradnja

naselјa za izbeglice i adaptacija izbegličkih kampova

Veliki igrač Vlade Divac

Umetnici za decu izbeglice

Putovanje u inostranstvo, nedovršena priča u Hajdukovu

Priča iz Brisela

Boravak u Grčkoj

Susret sa Sergejom Šojguom

Varna

Halo ovde London! Princeza Katarina Karađorđević

Dobrica Ćosić

Milan Milutinović

Milan Panić

Slobodan Milošević

Mirjam Flajšman

Milka Imatoku

Božen Žumbor, humanista iz senke

Kasno je, draga Ženi

Brana Crnčević

Đoko Stojčić, honorar i tri plate za izbeglice

Sećanje na Dragana Ilića, humanitarca I prijatelјa

Poseta diplomata Fruškoj gori i supruga diplomata Smederevskoj

Palanci

Strategija delovanja međunarodnih organizacija

Delovanje SPC preko humanitarne organizacije Dobročinstvo

Merhamet i Karitas

Psihoterapija profesora iz Graca i Ljublјane dr Zorana Milivojevića za

radnike

komesarijata

Zbrinjavanje ranjenika – pokušaj izgradnje centra za paraplegičare

Razmeštaj izbeglica

I to se događalo – osvrt na neprimereno ponašanje pojedinaca iz srpskih

organizacija i institucija

Stanko Cvijan, prvi ministar za veze sa Srbima izvan Srbije

Zašto je pokrenuto osnivanje Sekretarijata za humanitarna pitanja

/bežanje od kontrole I odgovornosti/

Otac poginulog vojnika

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd

Bubnjare

Zoran Đinđić i izbeglice

Umiranje I rađanje u izbegličkim kolonama

Sudbina dokumenata iz Dokumentacionog centra

Kako sam smenjen sa mesta komesara

Odlazak iz Komesarijata

Prijemi međunarodnih organizacija

Anonimni pamflet upućen jednom broju saradnika

Pregled nerealizovanih zadataka

Sablјa i slatka kafa

SARAD

NЈ

A SA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA I

INSTITUCIJAMA

Dečja zaštita

Školovanje učenika i studenata

Zdravstvena zaštita

Socijalno-psihološka rehabilitacija izbeglica

Zbrinjavanje grupe ranjenika

Deo korespondencije sa predstavnicima inostranih organizacija i

institucija

Obezbe

đ

enje grejanja

Izgradnja i adaptacija objekata za izbeglice

Bilans hrane, lekova i drugih potrepština za preživlјavanje izbeglica

HUMANITARNO-INFORMATIVNI, DOKUMENTACIONI I EDUKACIONI CENTAR

KOMESARIJATA

BUĐE

NЈ

E SAVEZNIH INSTITUCIJA

BEOGRAD – IZBEGLIČKI GRAD

Organizovani povratak izbeglica

TREĆI DEO

–

ISTRAŽIVA

NЈ

A O IZBEGLICAMA

Jelena Grujić: ŠTAMPA O IZBEGLICAMA U SRBIJI: 1990–2005.

Dr Momčilo Mitrović: ETNIČKO ČIŠĆE

Nј

E 1991–1995.

Dr Momčilo Mitrović: ETNIČKO ČIŠ

ĆENј

E U ZAGREBU 1992–1994.

Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog stanovništva i etničkom

čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske

Branko Pavlica: Izbeglice i azilanti iz Jugoslavije u SR Nemačkoj

Gordana Blagojević: Institucionalizovane humanitarne akcije i

etnička distanca na primeru Grka i Srba danas

Dr Momčilo Mitrović: Muslimani izbeglice u Srbiji

Branko Pavlica: Izbeglice i raselјena lica posle II svetskog rata

Dr Nela Kapor Stanulović: Informacija o stanju u kome se nalaze

deca

u SR Jugoslaviji

Dr Momčilo Mitrović: Porodični život izbeglica

Boško Ljubisavlјević: Instrumenti za prikuplјanje podataka od

interesa

za sagledavanje realnog stanja izbeglištva u Srbiji

Izveštaji, analize, nacrti dokumenata, predlozi, projekti…

ČETVRTI DEO

–

PROBLEMATIKA IZBEGLICA I KOMESARIJATA IZ UGLA

DOMAĆIH I INOSTRANIH MEDIJA

BILTEN KOMESARIJATA ZA IZBEGLICE I CRVENOG KRSTA REPUBLIKE

SRBIJE

BILTEN IZBEGLICE U SRBIJI /REFUGEES IN SERBIA/ Reprint

IZBEGLIČKA ŠTAMPA O IZBEGLICAMA

Odgovor

– izbeglički list

Istina

– bilten Komesarijata za izbeglice Republike Srpske

Humanost

– časopis

Crvenog krsta

Novog Beograda

Krajina

– bilten Komesarijata za izbeglice Republike Srpske

Krajine

Srpski glasnik

Naš glasnik

Hercegovac

FRAGMENTI IZ K

NЈ

IGA I ČASOPISA

PETI DEO

–

SEĆA

NЈ

A JEDNOG BROJA AKTIVNIH UČESNIKA U PRIHVATU I

ZBRI

NЈ

AVA

NЈ

U IZBEGLICA

Gojko Đogo

Stanko Cvijan i Slavko Vejinović

Radovan Pankov

Bogdan Jamadžija

Dušanka Lukić Havelka

Dejan Medaković

Nikola Petrović

Todor Carević

Slobodan Popović

Aleksandar Radovanović

Dragan Ilić

Slobodanka Gruden

Boško Ljubisavlјević

ŠESTI DEO

–

MAESTRAL, LAHOR, B

Lj

ESAK, OGA

NЈ

, OLUJA

Stratišta, koncentracioni logori i l

ogori

za Srbe

KOSOVO I METOHIJA I BALKANSKA IZBEGLIČKA RUTA

IZBEGLICE U SRBIJI DANAS I SUTRA

Da se ne zaboravi

Da ih ne zaboravimo

ZAKL

Ј

UČNA RAZMATRANјA

Pogovor

Literatura

Registar pojmova

ПРА ИСТОРИЈА СРБА

О ИСТОРИЈИ СРБА МОЖЕ СЕ ИСПРАВНО ГОВОРИТИ ТЕК ОД ВРЕМЕНА У КОЈЕМ ЈЕ СРПСКИ НАРОД ДОБИО СВОЈЕ ИМЕ ОДНОСНО ТАКО НАЗВАН ШТО НЕ ЗНАЧИ ДА И ПРИЈЕ СВОГ ИМЕНА НИЈЕ ПОСТОЈАО И ИМАО СВОЈУ ИСТОРИЈУ.

СИГУРНО ЈЕ ДА ЈЕ ПОСТОЈАО САМО НИЈЕ БИО ПОД ТИМ ИМЕНОМ ПРЕПОЗНАТЉИВ И НАЗИВАН А ВЕРОВАТНО НИТИ ИКИМ ДРУГИМ ИМЕНОМ.

СВИ СУ У ТО ВРЕМЕ СКУПЉАЛИ ПЛОДОВЕ И ГОВОРИЛИ ОСКУДНИМ ИСТИМ ЈЕЗИКОМ ШИРОМ ЕВРОПЕ ПА И АЗИЈЕ. ЗБОГ ВЕЛИКЕ УДАЉЕНОСТИ, ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ, РАЗВИЈАЛИ СУ СВОЈЕ АУТОТОНЕ ДИЈАЛЕКТЕ, РАЗЛИЧИТИМ ИМЕНИМА ОБЕЛЕЖАВАЛИ НОВЕ ПРЕДМЕТЕ ИЛИ ОПИСИВАЛИ ОДГОВАРАЈУЋУ НОВОНАСТАЛУ СИТУАЦИЈУ.

У КАМЕНОМ ДОБУ ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА РАЗНИХ АЛАТКИ ОД КАМЕНА ТЕ ЈЕЗИК ПОСТАЈЕ БОГАТИЈИ НА РЕЧИМА АЛИ ЗБОГ ВЕЛИКЕ УДАЉЕНОСТИ, ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ, НАЗИВАЈУ СЕ ТЕ АЛАТКЕ РАЗЛИЧИТИМ ИМЕНИМА ТЕ ДОЛАЗИ ДО РАЗВОЈА ПОСЕБНИХ ДИЈАЛЕКАТА КОЈИМ ЈЕ ОСНОВА ИСТИ ПРА ЈЕЗИК.

СА ИЗУМИМА АЛАТКИ ЊИХОВОГ УСАВРШАВАЊА И ПРИМЕНЕ ДОЛАЗИ И ДО ОДГОВАРАЈУЋЕГ УМНОГ РАЗВОЈА. СА ИЗУМОМ, ПРАВЉЕЊЕМ И УПОТРЕБОМ АЛАТКИ ЗАПОЧИЊЕ РЕВОЛУЦИОНАРНИ РАЗВОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

МЕЂУ БЕЗБРОЈ СРОДНИХ ПЛЕМЕНА У ЕВРОПИ ПА И АЗИЈИ БИЛА СУ И ПЛЕМЕНА КОЈА СУ РАДИ ПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ НАЗИВАЛИ СВОЈЕ БЛИЖЊЕ ПО НЕКОМ ПРЕПОЗНАТЉИВОМ ПРЕДМЕТУ ИЛИ ЗНАЧЕЊУ. ТАКО ЈЕ ПО РУЖИ НАСТАЛО ИМЕ РУЖИЦА, ПО БОСИЉКУ БОСИЉКА, ПО ЉУБИЧИЦИ ЉУБИЦА, ПО ЈАСМИНУ ЈАСМИНКА, ПО ДУШИ ДУШАНКА, ПО АНЂЕЛУ АНЂЕЛКА И.Т.Д.

ПО ЗАНИМАЊИМА; ДРВО ДРВОДЕЉАЦ, ПО КОВАЊУ КОВАЧ, ПО ПОСЛАСТИЦАМА ПОСЛАСТИЧАР, ПО ОПАНКУ ОПАНЧАР, ПО РИБАМА РИБАР, ПО СТОЛУ СТОЛАР, ПО СТРУГУ СТРУГАР, ПО СРПУ?

ИЗУМ МЕТАЛНИХ АЛАТКИ ОДИГРАО ЈЕ ПРЕСУДНУ УЛОГУ У РАЗВОЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

ДОК СУ ДРУГИ У СВЕТУ И ЕВРОПИ ПРАВИЛИ СВОЈЕ АЛАТКЕ ОД КАМЕНА СРБИ СУ ИХ ПРАВИЛИ ОД МЕТАЛА. ТУ ПО ТОМ ПИТАЊУ НЕМА НИКАКВЕ ДИЛЕМЕ ЈЕР ЈЕ НАУКА УТВРДИЛА ДА СУ СРБИ 2000 ГОДИНА ПРИЈЕ ИКОГА У ЕВРОПИ ТОПИЛИ МЕТАЛ А ГЕНЕТИКА, НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА, ПОТВРДИЛА ДА СУ СРБИ ВЕЋИНСКИ ИСТИ ГЕНЕТСКИ НАРОД КОЈИ ЈЕ ТУ НА ТИМ ПРОСТОРИМА БАЛКАНА ЖИВЕО И У ПРАИСТОРИЈИ У ВРЕМЕ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ.

Археолошки налази су потврдили да су наши претци из каменог доба правили срп од камена па према томе нема никакве логике да га не праве и од метала као што су правили и остале алатке тог времена; нож, чекић, секиру, врх стреле итд.

Да архелогија још није пронашла и метални срп је разлог томе да је метални срп био у то време епохално откриће, алатка која се одржала у употреби до данашњих дана и користила све док се није истрошила. За разлику од чекића она се морала оштрити а стим и трошити. Међутим оно што још није пронађено не значи да неће ни бити пронађено. Убеђен сам да је то само питање времена.

Предност од 2000 година, коју су срби имали у то време, водила је и до огромне тако зване империје која се простирала од балкана и подунавља па до северног мора. Епохални изуми водили су и до свеопште прихватљивости и ширења те културе образујући империјално, импресивно, просторнство – величину.

Ако се зна да су основни услови за живот човека; пијаћа вода, храна и транспортни услови она се већ са само једним летимичним погледом, на географску карту Европе, може установити да те, најидеалније услове у Европи нуди баш Балкан, богат рекама и шумама. Реке су поред пијаће воде биле и извор хране. Уловити рибу је захтевало и довитљивост, развој ума тако да и није чудо што се из тог народа рађају и иноватори попут Николе Тесле. Шума је била поред дивњачи и извор разноразних биљних плодова.

Другим речима, разуђеност река поготово Дунава, Тисе и Саве па Мораве и других нудила је као нигде у Европи добре животне услове а уз све то и путеве за транспорт робе широм Балкана и Европе и Азије. Узимајући све то у обзир није ни чудо што се на том простору заденула најстарија европска цивилизација.

Ако се узме у обзир и развој говора онда је логично да свака рач мора имати неки описни карактер. На пример реч меридиан и ако та стара реч, само на српском има описни карактет који долази од мери-дан остаје та чињеница мало коме позната као и многе друге рачи српског порекла. Реч, хвала је туђа реч јер нам конкретно ништа не описује али зато реч; спасибо има смисла и значи спаси-бог. Реч Буда стоји за појам будизам али у том језику нема описну реч, описно значење док на српском језику значи; онај што буди, или тај што је будан. Реч, кршљанин значи онај што крши са многобожанством у интересу монорелигије која се назвала по кршењу кришћанство. Вероватно је и Христ добио своје име по кршљанину јер је кршио религију многобожности-са веруј… до у мене Бога јединога. Па реч машина је добила своје име по српској речи мешина јер су за топљење метала којег су 2000 година прије икога у Европу топили служећи се при том мешином (машином) за продувавање ватре. Или грчка реч пластика, само на српском језику обележава пласт сена, обликовање пласти, око колца да је не одува ветар, коју су грци касније употребили за опис и обележавање, обликовање својих фигура које су називали пластикама јер своје речи за обликовање, обликовањ, нису имали. Па реч календар у ствари долази од српске речи колодар што описује коло сунца кад се завршава година и дарују плодови, коло – дар тог сунчаног кола, дар сунца. То су све открили прије мене паметни људи. Ја бих само додао да је народно коло ритуал за обожавање сунца у знак захвалности што им је омогућио богат род разноразних плодова а играње кола добро здравље а да је срп алатка по којој су срби добили своје име. Стим  бих и народно коло убројао у изворну културу српског народа које би се, због својег здравог деловања услед кретања требало увести као обавезан предмет физичке културе. И реч ћирилица је по мом мишљењу настала од српске речи ћирити а не по Ћирилу који је имао тек 2. године док је ћирилица била неколико миленијума стара, по археолошким доказима. То наговештава да су свештеници ћирили приликом читања својих молитви које су читали при слабом светлу црквених свећа. За неписмен народ тог времена изгледало је као да ћире у нешто па су то назвали ћирилом или ћирилицом. Можда је и неки свештеник добио по ћирењу име Ћирил.

Како видимо, речи су настајале да би нешто описале и учиниле препознатљивим. Зато сам убеђен да су срби добили своје име по српу јер су га стим, трговци срповима, учинили препознатљивим, да би дали описни смисао произвођачима српова по којим би били у најктаћем смислу описани. Фонетичка веза између српа и срба је необорива. Нису се речи рађале тек тако а да не значе и не описују ништа.

Јесте да су вођени многобројни ратови али то су била по мојем схватању номадска племена која би услед губитка животињског блага, кроз извесне епидемије или суше, катастрофе, нападали друга племена а касније и царства да би наметнули своју културу бруталним методама, што би им омогућивало убирање данка и живот на туђ рачун. Међутим, ма колико били брутални и успешни у покоравању остајали су у мањини без реалне могућности да у подпуности па ни већински да промене генетски кот староседелца, аутотоних становника. Пошто је аутотоно становништво представљало огромну већину, наспрам уљеза и надолазећих ратних хорди које су по природи ствари од самог почетка била генетска мањина, којој није ништа друго преостало до да се утопи у генетску већину, не постоји никакво логично образложење да је дошло до генетске промене у корист освајача, поготово што су ратници били мушкарци без жена којима није ништа друго преостало до да се жене са женама аутотоног народа као кап у мору што не значи да аутотони народи није мењао кроз столећа свог власника као и језик за разлику од денетских, наследних особина. Сваки народ без обзира којој генетској популацији припадао је суштински мирољубив. Ти који провоцирају ратове припадају екстремној мањини али утицајној која то чини из секундарне нужде изазване неким поремећајем, због обстанка или се ту ради, како то анализе показују, о неком екстремно богатим и утицајним фамилијама које политиком завади па владај задовољавају своју приватну похлепу и сујету. Ратови се више не воде из необходности већ да би се једном стечено богатство проширило и задржало. Из тог разлога настоје да остану господари ситуације по сваку цену што им уз велике жртве па и злочине полази за руком захваљујући својем баснословном богатству и стим у вези повезаном утицају. Силом и преваром стечено, браниће и настојати да прошире на све могуће начине па и злочином и увек ће бити крив недужан народ а не ти појединци односно те баснословно богате микро мањине које управљају светом полугама силе и политиком завади па владај, под велом лажне демократије, називајући себе демократијом. То им углавном полази за руком захваљујући свом баснословном богатству.  Док се народ због заметнутих интрига међусобно коље они подижу чаше у вис у знак здравице и свог дугог недодирљивог живота, проливајући при том крокодилске сузе. Док те микро, баснословно богате мањине од светског утицаја верују у моћ и силу свог капитала и оправданост профита по сваку цену, народ одржава невидљива вертикала вере и морала. Поремети ли се та равнотежа, добра и зла у корист профита по сваку цену, онда долази до криза од светских размера па и трагичне могућности уништења света.

Душан Нонковић Теодоровић

ОТВОРЕНА ПРАВА И ШОКАНТНА ИСТИНА – ШТА СЕ СВЕ КРИЈЕ ИЗА СЕРИЈЕ „НЕМАЊИЋИ“

КОЛИКО СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ МАЛА ДА БИ СЕ У ЊОЈ ЖИВЕЛО БОЉЕ?

четвртак, 15 март 2018 00:00 | |

Коментари

 

 

Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних
Београд, 15. март 2018.

 

,,Председник Александар Вучић је поступио добро када се на конференцији за штампу са високим америчким дипломатским представником Весом Мичелом позвао на Кумановски споразум као доказ да Приштина нема право да формира своју војску јер на Косову може бити присутан само КФОР. Било би јако добро да се сви наши званичници и дипломате позивају на Резолуцију СБ УН 1244, Повељу УН и друге принципе међународних односа, на којима почива цела архитектура међународних односа у свету“. Ово је, поред осталог, рекао Живадин Јовановић, учествујући данас у ,,Јутарњем програму“ телевизије ,,Хепи“.
Јовановић смтра да није сасвим јасно какав је ,,пакет“ Србији донео помоћник америчког ДС Вес Мичел. То једино зна Председник Вучић. Уочи Мичелове посете Београду, ,,Вечерње новости“ су најавиле ,,Весов пакет“ од 4 тачке: Прво, да Заједница српских општина (ЗСО) добије ,,унапређена“ овлашћена и појачане надлежности у здравству, просвети и култури; друго, да ће спровођење надлежности ЗСО надгледати потпредседник приштинске Владе из редова Срба; треће, да Београд треба да омогући улазак Приштине у међународне организације, а пре свега у ОУН; и четврто, да се Србији гарантује пријем у ЕУ, подршка САД на међународном плану и у економском развоју. Све ово су познате старе ,,понуде“, са доста „појачивача укуса“ и ,,конструктивних празнина“ – сматра Јовановић. Вес Мичел је демантовао најављени ,,пакет“ као шпекулацију. То, сматра Јовановић, не значи да неког ,,пакета“, уопште није било.

Опширније…

ИНФОРМАЦИЈА О ПОСЕТИ БУГАРСКОЈ

четвртак, 15 март 2018 10:53 | |

Саопштења

 

Делегација Београдског форума у којој су били проф др Радош Смиљковић, и проф др Александар Растовић, чланови Управног одбора Београдског форума, учествовали су у раду међународне научне конференције Руско-турски ослободилачки рат (1877-1878) и обнова бугарске државе. Балкан и Русија: 140 година после. Истоиријски значај, геополитичке последице и садашње димензије. Скуп је организовала фондација Славјани заједно са Бугарском академијом наука, Институтом за словенске студије Руске академије наука (РАН), Институтом за Европу РАН, и Дипломатском академијом руског министарсва иностраних послова. У раду овог еминентног скупа учествовало је тридесет осам научника, професора, академика, историчара, политиколога и професионалних дипломата из Бугарске, Русије, Србије, Грчке, Републике Српске

 

Чланови делегације иамли су запажења излагања. Професор Радош Смиљковић је изложио реферат на тему Нови изазови за Србију и Бугарску, а проф др Александар Растовић је говорио о Србији и Великој Британији за време Велике источне кризе 1875-1878. Професор Растовић је председавао трећом пленарном седницом конференције која је била посвећена теми: Балкан и Русија 140. година после. Политичке и економске димензије.

Чланови делегације Београдског форума имали су бројне билатералне сусрете, између осталих и са Захаријем Захаријевим, председником фондације Славјани, проф др Наталијом Ивановном Маслаковом, начелницом Центра за јавну дипломатију и светске културе Дипломатске академије Министарства иностраних дела Русије, проф др Мишом Миковим, бившим председником Бугарске скупштине-Собрања, и бившим министром унутрашњих послова Бугарске.

Проф др Александар Растовић је дао интервју за телевизију Министарства одбране Бугарске.

Србија је ту где је, ни на Истоку ни на Западу

среда, 14 март 2018 00:00 | |

Коментари

 

Господин Вес Мичел, помоћник државног секретара САД, добродошао је у Београд.

Поставио бих му питање о томе какав је његов и однос садашње америчке администрације, према резолуцији Савета безбедности 1244, чије су архитекте биле његове раније колеге: Строуб Талбот и Ричард Холбрук. То би у многоме разјаснило све шпекулације око наводног новог америчког плана од „четири тачке“ за статус Косва и Метохије.

Потврдио бих да Србија води независну политику руковођена својим националним и државним интересима, да је војно неутрална и да, поред стратегије равноправног укључивања у Европску унију, развија стратешке односе са Русијом и Кином, да жели и настоји да развија пријатељске односе и свестрану сарадњуса САД , уз међусобну равноправност и уважавање.

Ово је, поред осталог, јутрос изјавио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, учествујући у популарном јутарњем програму ТВ Пинк, водитеља Дее Ђурђевић и Предрага Сарапе.

Јовановић јетакође рекао да је политика САД према Србији и Балкану, интегрални део америчке стратегије утврђене априла 1999. године на самиту  НАТО у Вашингтону поводом обележавања педесете годишњице оснивања Алијансе. То је стратегија непрекидне војне експанзије на Исток, ка руским границама. Иако је усвојена у посве другим светским реалностима, САД се и даље руководи њеним  циљевима.
У складу са тим, САД у пракси дају предност другим партнерима на Балкану.

Више пута, у америчком Конгресу,  речено је да треба спречити да српски народ икада буде политички фактор на Балкану. На самиту НАТО, априла 2000. године, у Братислави, САД су тражиле од савезника да што пре признају нову државу Косово, и да Србију искључе из европског развоја. Искуства у међувремену потврдила су континуитет ове политике – сматра Јовановић. Он сматра да САД и друге водеће земље Запада чине све да увуку Србију у исцртавање нових међународних граница и стварања нове државе коју зову Косово и то на њеној државној териториији чиме се још једном разбија српски а уједињује албански народ.

Коментаришући временску подударност посете Веса Мичела Београду и изјаву команданта НАТО за Европу, генерала Куртиса Скапаротија у Америчком Конгресу, да Србија и српски народ наводно представљају проблем на Балкану, Јовановић је рекао да то одражава огроман утицај америчког војноиндструјиског комплекса на спољну политику САД и настављање политике 90-тих година прошлог века.
Везано за изјаву Мичела да његова посета Србији и Балкану има за циљ да охрабри везивање региона за Запад, Јовановић је оценио да је то такође део стратегије ширења на Исток, а да изјава није у складу са принципима слободног избора и вођења независне политике сваке земље. Сматра, ако су САД за себе прихватиле принцип ,,Америка на првом месту“, онда је једино исправно да се друге земље ничим не ограничавају да оне, за себе, буду на првом месту.

На питање водитеља Сарапе шта мисли о америчкој тези да је Србија ,,на линији ватре“, Јовановић је рекао да не види ватру, нити је икоме потребна. Потребно је да сви радимо за мир.  ,,Србија је ту где је. Коме то није јасно, нека погледа географску мапу- видеће да Србија није ни на Истоку ни на Западу, и да се не може изместити“- оценио је Јовановић

Живадин Јовановић, Београдски форум за свет за равноправних

 

Интервју Живадина Јовановића у емисији Новости дана РТБ, 10 марта 2018-те

среда, 14 март 2018 00:00 | |

Коментари

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1632893656791169%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Изјаве Живадина Јовановића за Тањуг

недеља, 11 март 2018 00:00 | |

Коментари

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1629990387081496%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Jovanović: Istina je, varaju nas

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1629987670415101%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Jovanović: Zapad želi dil-oni nama članstvo u EU, mi njima priznanje Kosova

Dačićeva izjava je istina, uveren je nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović, koji ističe da je to tačna definicija odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji po pitanju Kosova i Metohije.

Деветнаест година од почетка агресије НАТО-АГРЕСИЈА КОЈА ТРАЈЕ (Конференција)

четвртак, 08 март 2018 18:36 | |

Коментари

КОЛИКО СРБИЈА ТРЕБА ДА БУДЕ МАЛА ДА БИ СЕ У ЊОЈ ЖИВЕЛО БОЉЕ?

четвртак, 15 март 2018 00:00 | |

Коментари

 

 

Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних
Београд, 15. март 2018.

 

,,Председник Александар Вучић је поступио добро када се на конференцији за штампу са високим америчким дипломатским представником Весом Мичелом позвао на Кумановски споразум као доказ да Приштина нема право да формира своју војску јер на Косову може бити присутан само КФОР. Било би јако добро да се сви наши званичници и дипломате позивају на Резолуцију СБ УН 1244, Повељу УН и друге принципе међународних односа, на којима почива цела архитектура међународних односа у свету“. Ово је, поред осталог, рекао Живадин Јовановић, учествујући данас у ,,Јутарњем програму“ телевизије ,,Хепи“.
Јовановић смтра да није сасвим јасно какав је ,,пакет“ Србији донео помоћник америчког ДС Вес Мичел. То једино зна Председник Вучић. Уочи Мичелове посете Београду, ,,Вечерње новости“ су најавиле ,,Весов пакет“ од 4 тачке: Прво, да Заједница српских општина (ЗСО) добије ,,унапређена“ овлашћена и појачане надлежности у здравству, просвети и култури; друго, да ће спровођење надлежности ЗСО надгледати потпредседник приштинске Владе из редова Срба; треће, да Београд треба да омогући улазак Приштине у међународне организације, а пре свега у ОУН; и четврто, да се Србији гарантује пријем у ЕУ, подршка САД на међународном плану и у економском развоју. Све ово су познате старе ,,понуде“, са доста „појачивача укуса“ и ,,конструктивних празнина“ – сматра Јовановић. Вес Мичел је демантовао најављени ,,пакет“ као шпекулацију. То, сматра Јовановић, не значи да неког ,,пакета“, уопште није било.

Опширније…

ИНФОРМАЦИЈА О ПОСЕТИ БУГАРСКОЈ

четвртак, 15 март 2018 10:53 | |

Саопштења

 

Делегација Београдског форума у којој су били проф др Радош Смиљковић, и проф др Александар Растовић, чланови Управног одбора Београдског форума, учествовали су у раду међународне научне конференције Руско-турски ослободилачки рат (1877-1878) и обнова бугарске државе. Балкан и Русија: 140 година после. Истоиријски значај, геополитичке последице и садашње димензије. Скуп је организовала фондација Славјани заједно са Бугарском академијом наука, Институтом за словенске студије Руске академије наука (РАН), Институтом за Европу РАН, и Дипломатском академијом руског министарсва иностраних послова. У раду овог еминентног скупа учествовало је тридесет осам научника, професора, академика, историчара, политиколога и професионалних дипломата из Бугарске, Русије, Србије, Грчке, Републике Српске

 

Чланови делегације иамли су запажења излагања. Професор Радош Смиљковић је изложио реферат на тему Нови изазови за Србију и Бугарску, а проф др Александар Растовић је говорио о Србији и Великој Британији за време Велике источне кризе 1875-1878. Професор Растовић је председавао трећом пленарном седницом конференције која је била посвећена теми: Балкан и Русија 140. година после. Политичке и економске димензије.

Чланови делегације Београдског форума имали су бројне билатералне сусрете, између осталих и са Захаријем Захаријевим, председником фондације Славјани, проф др Наталијом Ивановном Маслаковом, начелницом Центра за јавну дипломатију и светске културе Дипломатске академије Министарства иностраних дела Русије, проф др Мишом Миковим, бившим председником Бугарске скупштине-Собрања, и бившим министром унутрашњих послова Бугарске.

Проф др Александар Растовић је дао интервју за телевизију Министарства одбране Бугарске.

Србија је ту где је, ни на Истоку ни на Западу

среда, 14 март 2018 00:00 | |

Коментари

 

Господин Вес Мичел, помоћник државног секретара САД, добродошао је у Београд.

Поставио бих му питање о томе какав је његов и однос садашње америчке администрације, према резолуцији Савета безбедности 1244, чије су архитекте биле његове раније колеге: Строуб Талбот и Ричард Холбрук. То би у многоме разјаснило све шпекулације око наводног новог америчког плана од „четири тачке“ за статус Косва и Метохије.

Потврдио бих да Србија води независну политику руковођена својим националним и државним интересима, да је војно неутрална и да, поред стратегије равноправног укључивања у Европску унију, развија стратешке односе са Русијом и Кином, да жели и настоји да развија пријатељске односе и свестрану сарадњуса САД , уз међусобну равноправност и уважавање.

Ово је, поред осталог, јутрос изјавио Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних, учествујући у популарном јутарњем програму ТВ Пинк, водитеља Дее Ђурђевић и Предрага Сарапе.

Јовановић јетакође рекао да је политика САД према Србији и Балкану, интегрални део америчке стратегије утврђене априла 1999. године на самиту  НАТО у Вашингтону поводом обележавања педесете годишњице оснивања Алијансе. То је стратегија непрекидне војне експанзије на Исток, ка руским границама. Иако је усвојена у посве другим светским реалностима, САД се и даље руководи њеним  циљевима.
У складу са тим, САД у пракси дају предност другим партнерима на Балкану.

Више пута, у америчком Конгресу,  речено је да треба спречити да српски народ икада буде политички фактор на Балкану. На самиту НАТО, априла 2000. године, у Братислави, САД су тражиле од савезника да што пре признају нову државу Косово, и да Србију искључе из европског развоја. Искуства у међувремену потврдила су континуитет ове политике – сматра Јовановић. Он сматра да САД и друге водеће земље Запада чине све да увуку Србију у исцртавање нових међународних граница и стварања нове државе коју зову Косово и то на њеној државној териториији чиме се још једном разбија српски а уједињује албански народ.

Коментаришући временску подударност посете Веса Мичела Београду и изјаву команданта НАТО за Европу, генерала Куртиса Скапаротија у Америчком Конгресу, да Србија и српски народ наводно представљају проблем на Балкану, Јовановић је рекао да то одражава огроман утицај америчког војноиндструјиског комплекса на спољну политику САД и настављање политике 90-тих година прошлог века.
Везано за изјаву Мичела да његова посета Србији и Балкану има за циљ да охрабри везивање региона за Запад, Јовановић је оценио да је то такође део стратегије ширења на Исток, а да изјава није у складу са принципима слободног избора и вођења независне политике сваке земље. Сматра, ако су САД за себе прихватиле принцип ,,Америка на првом месту“, онда је једино исправно да се друге земље ничим не ограничавају да оне, за себе, буду на првом месту.

На питање водитеља Сарапе шта мисли о америчкој тези да је Србија ,,на линији ватре“, Јовановић је рекао да не види ватру, нити је икоме потребна. Потребно је да сви радимо за мир.  ,,Србија је ту где је. Коме то није јасно, нека погледа географску мапу- видеће да Србија није ни на Истоку ни на Западу, и да се не може изместити“- оценио је Јовановић

Живадин Јовановић, Београдски форум за свет за равноправних

 

Интервју Живадина Јовановића у емисији Новости дана РТБ, 10 марта 2018-те

среда, 14 март 2018 00:00 | |

Коментари

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1632893656791169%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Изјаве Живадина Јовановића за Тањуг

недеља, 11 март 2018 00:00 | |

Коментари

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1629990387081496%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Jovanović: Istina je, varaju nas

https://www.facebook.com/plugins/video.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F237292086351340%2Fvideos%2F1629987670415101%2F&show_text=0&width=660&mute=0

Jovanović: Zapad želi dil-oni nama članstvo u EU, mi njima priznanje Kosova

Dačićeva izjava je istina, uveren je nekadašnji ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović, koji ističe da je to tačna definicija odnosa međunarodne zajednice prema Srbiji po pitanju Kosova i Metohije.

Деветнаест година од почетка агресије НАТО-АГРЕСИЈА КОЈА ТРАЈЕ (Конференција)

четвртак, 08 март 2018 18:36 | |

Коментари

Стефан Првовенчани Немањић је само први крунисани владар у династији Немањића, а никако први крунисани српски краљ Средњег века

Koliko je Srbija i danas  pod OKUPACIJOM vidi se i po tome što je MORALA snimiti   seriju o Nemanjićima  i lažno ih prikazati kao PRVU srpsku dinastiju! i to je uradila- SVOJIM parama! Kakvo poniženje!

Zato širite ISTINU i razasaljite  ovaj tekst koji se poziva na relevantne izvore i časne naučnike koji više neće da robuju  lažima germanske histotijske škole….

Prosljedjujem…

Слободан Јарчевић:

УЗАЛУДНО ШКОЛОВАЊЕ – XXIX

НЕМАЊИЋИ – ЧЕТВРТА ДИНАСТИЈА

 

НЕМЦИ ПРИЗНАЈУ – КНЕЗ БОРНА ЈЕ СРПСКИ ПЛЕМИЋ (наводни хрватски краљ)

Последњу годину дана су јавна средства у Србији преплављена подацима о српској династији Немањића, од 12. до 14. столећа Нове ере. У чланицима се истиче, да су Немањићи створили српску средњевековну државу, а да је први крунисањи српски краљ био Стефан Првовенчани Немањић (почетак тринаестог столећа). Стефан Првовенчани Немањић је само први крунисани владар у династији Немањића, а никако први крунисани српски краљ Средњег века. Јер, Србија је основана 490. године с престоницом у Скадру, а од тада – па до 1171. године, кад власт преузима Немања, Србија је трајала око 700 година и имала је више од четрдесет крунисаних краљева.  Преднемањићка Србија се простирала од Црног мора до иза Трста, што сведочи у 18. столећу и Андрија Качић Миошић и тадашњи историчар из Венеције Себастијан Долчи. Значи, тврђења званичне повјести (историје) – да су Срби дошли на Балкан и у Подунавље из Русије тек у 7. столећу Нове ере, те да су се описменили и покрстили тек у деветом столећу, потпуно је кривотворење (фалсификат).

Пре Стефана Немање, Србјом су владале три династије: СВЕВЛАДОВИЋИ од 490. до 641. године, СВЕТИМИРОВИЋИ  од 641. до 794. године и ОШТРИВОЈЕВИЋИ од 724. до 1171. године.

Занимљиво је, а званична повјест (историја) то не бележи, да државници Западног римског царства и Источног римског царства (Византија – измишљен назив) нису признавали у другим земљама владарима титуле КРАЉА и ЦАРА, те су српске краљеве, у својим документима, бележили као: банове, жупане, деспоте, кнежеве… Папа је признао краљевску титулу тек Стефану Првовенчаном Немањићу, јер је то учињено због крсташког рата против Србије – крсташи Западног римског царства су окупирали српски Задар и околину (1202) и спремали се на освајање Источног римског царства. Зато им је требао мир са Србијом, те су Немањићу признали краљевско звање – да Србија не би помагала Источно римско царство, које су крсташи напали 1204. године и заузели Консантипољ и велики део територије, којом су владали до 1261. године.

Због занемарене истине о прошлости Срба и осталих Словена, није се дошло до имена свих српских краљева пре Немањића, али до имена већине јесте, те наводим та имена у све три преднемањићке династије:

СВЕВЛАДОВИЋИ: Оштроило, Свевлад, Селимир, Владан, Радимир Други и непознато име следећег;

СВЕТИМИРОВИЋИ: Светимир, Будимир Светопелек, Светолик, Владислав, Томислав, Себислав, Владимир, Кадомир, Тврдислав.

ОШТРИВОЈЕВИЋИ: Оштривој, Толимир, Прибислав, Крепимир, Светорад, Родослов, Часлав (непозната имена владара од 865. До 926 – Но, пронађено је ових година докумената о краљици Домослави, у зиданама једне цркве у Далмацији – почетак 10. столећа, за коју су Хрвати написали да је хрватска краљица, а у њиховој повјести пише, да су тада владали “хрватски владари“: Томислав, Трпимир Други и Крепимир Први), Палвимри Ратник, Тјецимир, Прелимир, Силвестар, Тугимир, Хвалимир, Драгимир, Владимир Други, Добросав Војислав Први, Михаило, Бодин, Добросав Други, Владимир Трећи, Ђуро и Грубиша.

Невероватно је да званична повјест (историја) не спомиње оволики број владара Србије у Средњем веку. А колико су они важни (то се подразумева), видећемо из времена српског краља Крепимира Оштривојевића, владао од 815. до 840. године.

Почетком 9. столећа, Србију су војно напале: Франачка, Бугарска и Источно римско царство (Византија) – исто као и НАТО 1999. године! Тад су Бугари окупирали источну Србију, а из ње је побегао племић с делом војске и народа и стигавши до Срема, којег су окупирали Франци, заједно са Славонијом и северноисточном обалом Јадрана. Борна се предао Францима. Франци су му уступили североисточни део јадранског залеђа, којег су окупирали, те је тим подручјем Борна административно управљао и спроводио политику франачких окупатора.

Ове чињенице данас признају и немачки повјесничари (историчари). Одбацују наметнуте лажи о Србима и осталим Словенима, које су у друштвене науке унели званичници Германско-нордијске историјске школе у 19. столећу. Данас, немачки научници оповргавају сведочанство Константина Седмог Порфирогенита, јер нема основа веровати у његов садржај и његов навод о досељавању Словена на Балкан у 7. столећу. Немци тврде:

„Porfirogenit je jedini izvor tvrdnje o doseljavanju Srba i Hrvata na Balkansko poluostrvo u VII veku. Porfirogenita su se slepo držali i Vatikan i predstavnici germansko-nordijske istorijske škole“.

Немачки научници данас овако описују кнеза Борну, који је у званичним друштвеним наукама уписан као хрватски кнез, мада је рођен у Кучеву, у Источној Србији, где је био обласни владар земље око Кучева и око реке Тимока. Ево најновијих немачких истраживања о Борни:

„Najstariju vest o Borni nalazimo kod Ajnharda, poznatog letopisca na franačkom dvoru. Godine 818, beležeći kako su dva slovenska poslanstva stupila pred cara Ludovika – žaleći se na Bugare, on u nastavku iznosi da su to bili “legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (poslanici Braničevaca i Borne, kneza Guduščana i Timočana, koji su nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u naše krajeve prešli). Borna, Timočanin, bio je zajednički knez Guduščanaca i Timočana. Guduščanci su srpsko pleme tada nastanjeno u dolini Peka. Ime su dobili po antičkom gradu Guduscum, današnje Kučevo, čiji se slabo istraženi ostaci nalaze nedaleko od današnje varošice Kučeva, na suprotnoj strani Peka, pri ušću rečice Kučajne. Temelji građevina ovog grada, zidani od opeke i kamena, protežu se duž Peka dužinom od 4 kilometra. Dakle, pleme Guduščanaca geografski se nalazilo između Braničevaca i Timočana. Borna je sklopio savez sa franačkom državom i sa svojom vojskom poslat da uguši ustanak Ljudevita Posavskog, u Slavoniji.

Sposobni knez Borna ubrzo postaje gospodar u primorskoj Hrvatskoj. Godine 818, pre izbijanja ustanka, on je kod Ajnharda zapisan samo kao knez Guduščana i Timočana (dux Guduscanorum et Timocianorum). Već iduće godine, kad je vodio na Kupi veliku bitku s Ljudevitom, bio je već “dux Dalmatiæ”. U trećoj godini ustanka (821), Borna postaje “dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, dakle knez cele dalmatinsko-hrvatske oblasti.

Iz gradacije ovih titula, može se izvući zaključak: da su Franci Borni, kao nagradu i pomoć, davali sve veću vlast, na sve većoj teritoriji, dok mu najzad nisu dali i kneževski položaj”.

Треба знати, да се Србија прибрала у време Крепимирове власти и повела је ослободилачки рат, да би ослободила окупиране територије. Победила је Франке у Срему, код Славонског брода и у трећој бици, такође, 829. године у Истри, те је половина Истре и североисточна обала Јадранског мора враћена у Србију, што је српски краљ Крепимир прославио у главном граду Србије – Скадру. Већ се зна, а и на основу и изјава данашњих немачких историчара, да су у Србији биле племићке административне области: Рашка, Зета, Хрватска и Босна. Нису то биле посебне државе – како је то фалсификовано у друштвеним наукама у 19. столећу, а одржано до данас!

Било би корисно за све нас – да ове чињенице о древној и раној средњовековној истини о Србима и осталим Словенима упућујемо словенским државницима, научним установама, гласилима и појединим истраживачима. А и да упућујемо писма Влади, Председнику и Скупштини Републике Србије – да мењају садржаје о „неписменим“ Србима и осталим Словенима до 9. столећа Нове ере!

С поштовањем,

Слободан Јарчевић, ср