Poslednje svedocenje – Francuzi smislili Srebrenicu
U novoj knjizi Slobodana Miloševića posebno su zanimljivi njegovi odgovori – optužbe na pokušaje haških tužilaca da mu pripišu vodeću, komandnu ulogu u gotovo svim najtežim i dobro poznatim zločinima koji su se devedesetih godina prošlog veka dešavali, ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u Hrvatskoj i naročito Bosni i Hercegovini.
Pri tome se pretežno oslanjao na zapadne izvore i dokaze ko je stvarno stajao iza tih zločina i u kojim su centrima moći smišljani.
„Već avgusta te godine – kaže on, govoreći o poznatoj tragediji na sarajevskim Markalama – „Independent“ je objavio članak svog dopisnika o poverljivom izveštaju Unprofora u Sarajevu, u kojem je rečeno da su najstravičnije zločine, uključujući i smrt šesnaest civila u redu za hleb, izvršili sami Muslimani sa ciljem da pridobiju podršku javnog mnjenja.
Dvostruka igra
CNN, takođe, „Corriere della sera“ i „Republika“ od 23. avgusta 1992, govore o gnusnoj dvostrukoj igri Muslimana koja rat u Bosni čini svirepijim i užasnijim, ističući da je ubistvo ljudi u redu za hleb delo Muslimana. „Corriere della sera“ naglašava da sve ukazuje na to da su branioci Sarajeva, Muslimani i Hrvati, organizovali ‚više napada na sopstvene građane u nadi da će na taj način produbiti dramu Sarajeva svaljujući, pri tome, isključivu krivicu na Srbe‘.
Najpoznatiji haški optuženik se tokom višegodišnje odbrane u više navrata vraćao i na zločin u Srebrenici za koji je, kako tvrdi, prvi put čuo od Karla Bilta i ponavljao da mu se i Radovan Karadžić kleo da ništa o tome nije znao:
„Sve kasnije informacije su to i potvrdile uključujući i naknadno objavljen glavni izveštaj holandske vlade od aprila 2001. u kome u tački 10. doslovce piše: ‚Ne postoje nikakve indicije da je akcija izvedena u saradnji sa Beogradom, niti u smislu političke, niti u smislu vojne koordinacije.“ Time bi, gospodo, što se mene tiče, na to moglo da se stavi tačka, ali ja ne želim da je stavim, jer želim da se otkrije istina u vezi s tim suludim zločinom u interesu pravde, on mora da bude objašnjen pred svetskom javnošću, a informacije koje sam ja dosad prikupio, a biće ih još, govore o tome kako je Izetbegović koristio Srebrenicu za sve vrste manipulacija i držao u rezervi za razne političke nagodbe… vreme će pokazati da je prvog jula 1995, u kući jednog Muslimana, bivšeg predsednika opštine, u Zvorniku, gde su prisustvovala dva predstavnika muslimanske vlade u Sarajevu, predstavnici jedne plaćeničke vojne formacije u sastavu Vojske Republike Srpske, ali ne pod Komandom Vojske Republike Srpske već Francuske obaveštajne službe, dogovoren taj zločin – napuštanje Srebrenice i pokolj.
Svi podaci pokazuju da o tome ništa nije znao ni general Mladić, ni general Krstić, koji je ovde inače osuđen, a ja sam lično uveren da ni Mladiću ni Krstiću vojnička čast ne bi dozvolila da streljaju ni ratne zarobljenike, ni civile. Pogotovu Mladiću i Krstiću, generalima koji su tokom celog rata upravo pokazivali najviše nastojanja da se uvek zaštite ratni zarobljenici i civili.
Tom plaćeničkom jedinicom – nastavlja Milošević – komandovali su isti oni koji su iste te ljude poslali samo godinu dana kasnije u Zair, da organizuju pobune i masakr. To je napravila ista komanda koja je godinu dana nakon Srebrenice organizovala kupovinu oružja, pa molim vas, neka vaši, oni koji za to primaju platu – imaju stotine saradnika – traže od Žaka Širaka i Francuske obaveštajne službe, i iz drugih službi, šta znaju o ovim činjenicama u Srebrenici.
A obaveštajne informacije kojima ja raspolažem govore da je svrha napravljenog dogovora – francuska zamisao – bila sledeća: rat u Bosni treba završiti efikasnim akcijama NATO-a, bombardovanjem i direktnim vojnim angažmanom. Kao opravdanje za vojnu akciju poslužiće „genocid“ koji će Srbi da izvrše. Izvršenjem „genocida“ slabi se srpska pregovaračka strana.
-Interes je i Srba i Muslimana – dodaje Milošević – da se o Srebrenici sazna istina, a ne da se stvara jedan lažni mit. Doprinos istini o Srebrenici neće biti ni vaše fabrikovanje lažnih svedoka, ni pritisci Pedija Ešdauna na rukovodstvo Republike Srpske. Sinhronizovano i odavde i tamo pokušava da se napravi dvostruki zločin koji vređa i mrtve i žive…“
A da su Alija Izetbegović i njegova partija bili protiv svakog mira i kako su manipulisali svojim narodom, Milošević je pokazao na primeru Trebinja citirajući jedno pismo koje je Hasan Čengić, sekretar Izetbegovićove partije, 20. januara 1993. godine, uputio rukovodstvu podružnice stranke u Trebinju pod naslovom „Instrukcija o iseljavanju iz Trebinja“: „Kako situacija u Bosni i Hercegovini – stoji u tom pismu – iz časa u čas postaje u pogledu bezbjednosti složenija, osobito nakon prihvatanja ženevskih dokumenata od strane Karadžića i njegove klike na Palama, potrebno je u cilju ostvarenja težnji svih Muslimana, očuvanja i jačanja naše države Bosne i Hercegovine hitno poduzeti sledeće mere na terenu trebinjske opštine: prvo, preko naših aktivista animirati sve Muslimane da u što skorijem vremenu napuste Trebinje i pređu u Crnu Goru. Drugo, imovinu pokretnu i nepokretnu delimično prodati… treće, ne libiti se od pritisaka pa i primjene sile prema onim Muslimanima koji ne postupe po ovoj zapovijesti… S poštovanjem, selam alejkum, sekretar SDA Hasan Čengić“…
Svete namere
Na osnovu toga taj Opštinski odbor SDA izdaje svoj poziv: „Srbočetnička armada na čelu sa svojim vođom Karadžićem – piše pored ostalog u tom proglasu – pokušava da nas spriječi u našoj svetoj namjeri, pa varajući svjetsku javnost, posebno sada u Ženevi, lažno prikazuje lojalnost trebinjskih Muslimana srbočetničkoj diktaturi i odanost takozvanoj Republici Srpskoj i njenoj vojnoj hajdučiji… Minimum koji se od nas traži je momentalno istupanje svih Muslimana iz takozvane Vojske Republike Srpske, a naša je obaveza da dijeleći sudbinu našeg cjelokupnog naroda skupa sa svojim porodicama i ostalim dijelom naših građana odemo za Crnu Goru…“
Bezobzirna genijalnost„Kada smo bili u tim dobrim odnosima meni je Holbruk govorio da je Izetbegović uspeo da odigra ulogu žrtve i da je to on, Holbruk, nazvao – sećam se njegovih reči – ‚bezobzirna genijalnost. Međutim, to nije nikakva genijalnost nego samo bezdušnost da žrtvuje hiljade svojih građana da bi mogao da optuži Srbe“ – kazao je Milošević, ilustrujući odnos američke administracije i Ričarda Holbruka lično prema događajima u Bosni. Genocida nije bilo
Luis Mekenzi
„Nemate dokaze ni za Bosnu ni za Hrvatsku, gde Srbija nije imala nikakve nadležnosti – kazao je između ostalog Milošević u jednoj od svojih odbrana – optužbi u Hagu – ali jesmo pomagali Srbima. Naravno da jesmo i bili bismo poslednje hulje da im nismo pomagali kada im je život bio u pitanju. A najveća pomoć je bila da se uspostavi mir. Najveća pomoć je bila i to što u Srbiji, svih tih deset godina, nije bilo nikakve diskriminacije po nacionalnoj osnovi, bilo koga ni na bilo koji način. „Dokazujući da Srbija, pa ni on lično, nisu krivi za sve ono što su mu haški tužioci stavili na dušu, Milošević je, pored ostalih, citirao i kanadskog generala Luisa Mekenzija, jednog od bivših komandanata Unprofora u Bosni, koji je početkom 2004. godine napisao: „Sve informacije koje su poslužile kao pokriće za bombardovanje Srbije ispostavile su se kao teški falsifikati… Suprotno tvrdnji Zapada, genocid se nije desio. Od navodno 100.000 sahranjenih u masovne grobnice, pronađeno je oko 2.000 i to pripadnika svih etničkih grupa, uključujući i one koji su očigledno poginuli u ratu, učestvujući u borbi.“ |
Izvor: B. Simonović – Vesti Online
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 1 Comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 