Poslednje svedocenje – Francuzi smislili Srebrenicu

Poslednje svedocenje – Francuzi smislili Srebrenicu

U novoj knjizi Slobodana Miloševića posebno su zanimljivi njegovi odgovori – optužbe na pokušaje haških tužilaca da mu pripišu vodeću, komandnu ulogu u gotovo svim najtežim i dobro poznatim zločinima koji su se devedesetih godina prošlog veka dešavali, ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u Hrvatskoj i naročito Bosni i Hercegovini.

UBIJAO SVOJE: Alija Izetbegović

Pri tome se pretežno oslanjao na zapadne izvore i dokaze ko je stvarno stajao iza tih zločina i u kojim su centrima moći smišljani.
„Već avgusta te godine – kaže on, govoreći o poznatoj tragediji na sarajevskim Markalama – „Independent“ je objavio članak svog dopisnika o poverljivom izveštaju Unprofora u Sarajevu, u kojem je rečeno da su najstravičnije zločine, uključujući i smrt šesnaest civila u redu za hleb, izvršili sami Muslimani sa ciljem da pridobiju podršku javnog mnjenja.

Dvostruka igra

CNN, takođe, „Corriere della sera“ i „Republika“ od 23. avgusta 1992, govore o gnusnoj dvostrukoj igri Muslimana koja rat u Bosni čini svirepijim i užasnijim, ističući da je ubistvo ljudi u redu za hleb delo Muslimana. „Corriere della sera“ naglašava da sve ukazuje na to da su branioci Sarajeva, Muslimani i Hrvati, organizovali ‚više napada na sopstvene građane u nadi da će na taj način produbiti dramu Sarajeva svaljujući, pri tome, isključivu krivicu na Srbe‘.
Najpoznatiji haški optuženik se tokom višegodišnje odbrane u više navrata vraćao i na zločin u Srebrenici za koji je, kako tvrdi, prvi put čuo od Karla Bilta i ponavljao da mu se i Radovan Karadžić kleo da ništa o tome nije znao:

„Sve kasnije informacije su to i potvrdile uključujući i naknadno objavljen glavni izveštaj holandske vlade od aprila 2001. u kome u tački 10. doslovce piše: ‚Ne postoje nikakve indicije da je akcija izvedena u saradnji sa Beogradom, niti u smislu političke, niti u smislu vojne koordinacije.“ Time bi, gospodo, što se mene tiče, na to moglo da se stavi tačka, ali ja ne želim da je stavim, jer želim da se otkrije istina u vezi s tim suludim zločinom u interesu pravde, on mora da bude objašnjen pred svetskom javnošću, a informacije koje sam ja dosad prikupio, a biće ih još, govore o tome kako je Izetbegović koristio Srebrenicu za sve vrste manipulacija i držao u rezervi za razne političke nagodbe… vreme će pokazati da je prvog jula 1995, u kući jednog Muslimana, bivšeg predsednika opštine, u Zvorniku, gde su prisustvovala dva predstavnika muslimanske vlade u Sarajevu, predstavnici jedne plaćeničke vojne formacije u sastavu Vojske Republike Srpske, ali ne pod Komandom Vojske Republike Srpske već Francuske obaveštajne službe, dogovoren taj zločin – napuštanje Srebrenice i pokolj.
Svi podaci pokazuju da o tome ništa nije znao ni general Mladić, ni general Krstić, koji je ovde inače osuđen, a ja sam lično uveren da ni Mladiću ni Krstiću vojnička čast ne bi dozvolila da streljaju ni ratne zarobljenike, ni civile. Pogotovu Mladiću i Krstiću, generalima koji su tokom celog rata upravo pokazivali najviše nastojanja da se uvek zaštite ratni zarobljenici i civili.
Tom plaćeničkom jedinicom – nastavlja Milošević – komandovali su isti oni koji su iste te ljude poslali samo godinu dana kasnije u Zair, da organizuju pobune i masakr. To je napravila ista komanda koja je godinu dana nakon Srebrenice organizovala kupovinu oružja, pa molim vas, neka vaši, oni koji za to primaju platu – imaju stotine saradnika – traže od Žaka Širaka i Francuske obaveštajne službe, i iz drugih službi, šta znaju o ovim činjenicama u Srebrenici.

A obaveštajne informacije kojima ja raspolažem govore da je svrha napravljenog dogovora – francuska zamisao – bila sledeća: rat u Bosni treba završiti efikasnim akcijama NATO-a, bombardovanjem i direktnim vojnim angažmanom. Kao opravdanje za vojnu akciju poslužiće „genocid“ koji će Srbi da izvrše. Izvršenjem „genocida“ slabi se srpska pregovaračka strana.

-Interes je i Srba i Muslimana – dodaje Milošević – da se o Srebrenici sazna istina, a ne da se stvara jedan lažni mit. Doprinos istini o Srebrenici neće biti ni vaše fabrikovanje lažnih svedoka, ni pritisci Pedija Ešdauna na rukovodstvo Republike Srpske. Sinhronizovano i odavde i tamo pokušava da se napravi dvostruki zločin koji vređa i mrtve i žive…“

LAŽNI MIT: Ratko Mladić u Srebrenici

A da su Alija Izetbegović i njegova partija bili protiv svakog mira i kako su manipulisali svojim narodom, Milošević je pokazao na primeru Trebinja citirajući jedno pismo koje je Hasan Čengić, sekretar Izetbegovićove partije, 20. januara 1993. godine, uputio rukovodstvu podružnice stranke u Trebinju pod naslovom „Instrukcija o iseljavanju iz Trebinja“: „Kako situacija u Bosni i Hercegovini – stoji u tom pismu – iz časa u čas postaje u pogledu bezbjednosti složenija, osobito nakon prihvatanja ženevskih dokumenata od strane Karadžića i njegove klike na Palama, potrebno je u cilju ostvarenja težnji svih Muslimana, očuvanja i jačanja naše države Bosne i Hercegovine hitno poduzeti sledeće mere na terenu trebinjske opštine: prvo, preko naših aktivista animirati sve Muslimane da u što skorijem vremenu napuste Trebinje i pređu u Crnu Goru. Drugo, imovinu pokretnu i nepokretnu delimično prodati… treće, ne libiti se od pritisaka pa i primjene sile prema onim Muslimanima koji ne postupe po ovoj zapovijesti… S poštovanjem, selam alejkum, sekretar SDA Hasan Čengić“…

Svete namere

Na osnovu toga taj Opštinski odbor SDA izdaje svoj poziv: „Srbočetnička armada na čelu sa svojim vođom Karadžićem – piše pored ostalog u tom proglasu – pokušava da nas spriječi u našoj svetoj namjeri, pa varajući svjetsku javnost, posebno sada u Ženevi, lažno prikazuje lojalnost trebinjskih Muslimana srbočetničkoj diktaturi i odanost takozvanoj Republici Srpskoj i njenoj vojnoj hajdučiji… Minimum koji se od nas traži je momentalno istupanje svih Muslimana iz takozvane Vojske Republike Srpske, a naša je obaveza da dijeleći sudbinu našeg cjelokupnog naroda skupa sa svojim porodicama i ostalim dijelom naših građana odemo za Crnu Goru…“

Bezobzirna genijalnost

„Kada smo bili u tim dobrim odnosima meni je Holbruk govorio da je Izetbegović uspeo da odigra ulogu žrtve i da je to on, Holbruk, nazvao – sećam se njegovih reči – ‚bezobzirna genijalnost. Međutim, to nije nikakva genijalnost nego samo bezdušnost da žrtvuje hiljade svojih građana da bi mogao da optuži Srbe“ – kazao je Milošević, ilustrujući odnos američke administracije i Ričarda Holbruka lično prema događajima u Bosni.

Genocida nije bilo

Luis Mekenzi

„Nemate dokaze ni za Bosnu ni za Hrvatsku, gde Srbija nije imala nikakve nadležnosti – kazao je između ostalog Milošević u jednoj od svojih odbrana – optužbi u Hagu – ali jesmo pomagali Srbima. Naravno da jesmo i bili bismo poslednje hulje da im nismo pomagali kada im je život bio u pitanju. A najveća pomoć je bila da se uspostavi mir. Najveća pomoć je bila i to što u Srbiji, svih tih deset godina, nije bilo nikakve diskriminacije po nacionalnoj osnovi, bilo koga ni na bilo koji način.

„Dokazujući da Srbija, pa ni on lično, nisu krivi za sve ono što su mu haški tužioci stavili na dušu, Milošević je, pored ostalih, citirao i kanadskog generala Luisa Mekenzija, jednog od bivših komandanata Unprofora u Bosni, koji je početkom 2004. godine napisao:

„Sve informacije koje su poslužile kao pokriće za bombardovanje Srbije ispostavile su se kao teški falsifikati… Suprotno tvrdnji Zapada, genocid se nije desio. Od navodno 100.000 sahranjenih u masovne grobnice, pronađeno je oko 2.000 i to pripadnika svih etničkih grupa, uključujući i one koji su očigledno poginuli u ratu, učestvujući u borbi.“

Izvor: B. Simonović – Vesti Online

Advertisements

Stoppt den Krieg – Hände weg von Syrien!

Liebe Leute,

zu Eurer weiteren Information leite ich Euch den Aufruf des Deutschen Freidenkerverbandes zur Demonstration am Samstag, 01.09.2012 um 13:00 Uhr an der Alten Oper in Frankfurt a.M. weiter.

Im Anhang findet Ihr noch ein Interview mit Sebastian Bahlo und Salim Tas, das in der heutigen jungen Welt erscheint.

Mit solidarischen Grüßen

Peter Betscher

Vereinigung für Internationale

Solidarität (VIS) e.V.

www.free-slobo.de

Stoppt den Krieg – Hände weg von Syrien!

Gegen die antisyrische Lügenpropaganda und psychologische Kriegsführung von Massenmedien und Politikern. Gegen die Dämonisierung und Delegitimierung der syrischen Regierung!

Gegen die Zerschlagung des Völkerrechts durch die imperialistischen Staaten! Solidarität mit Syrien!

Wir fordern: Schluss mit der Einmischung der NATO, keine Invasion Syriens!

 Gegen EU-Unterstützung bei der Ausrüstung und Einschleusung von Söldnerbanden über die Türkei!

Keine deutschen Panzer für Saudi-Arabien und Katar!

Keine deutschen Atom-U-Boote für Israel!

Stopp der kriminellen Sanktionen und aller völkerrechtswidrigen Maßnahmen gegen Syrien!

 

Das ?Frankfurter Solidaritätskomitee für Syrien“ ruft zu einer Demonstration unter dem Motto ?Stoppt den Krieg ? Hände weg von Syrien“ am Samstag, dem 1. September 2012, dem diesjährigen Antikriegstag, in Frankfurt am Main auf.

Zweck der Demonstration ist es, ein Ende der aggressiven völkerrechtswidrigen Einmischung der USA und anderer NATO-Mitgliedsstaaten sowie arabischer Monarchien in Syrien zu fordern und der in westlichen Ländern weit verbreiteten falschen Auffassung entgegenzutreten, dass es sich bei dem Krieg in Syrien um einen Bürgerkrieg oder einen ?Volksaufstand“ gegen den Präsidenten Baschar al-Assad handele. Die Demonstranten wollen der Öffentlichkeit die Wahrheit zu Gehör bringen, dass durch die Einschleusung ausländischer Terrorbanden nach Syrien, die von antisyrischen Medien verharmlosend wie unzutreffend als Kämpfer der inneren Opposition bezeichnet werden, Staat und Gesellschaft destabilisiert und religiöse Zwietracht gesät wer den soll, dass jedoch der größte Teil des syrischen Volkes zur Abwehr dieser Aggression und zur Verteidigung eines modernen, säkularen Staates auf der Seite der offiziellen Staats- und Sicherheitsorgane steht.

Breites Teilnehmerspektrum erwartet
Die Veranstalter erwarten, dass mehrere tausend Deutsche und in Deutschland lebende Ausländer, darunter zahlreiche Menschen syrischer und türkischer Herkunft, über religiöse, politische und weltanschauliche Differenzen hinweg dem Demonstrationsaufruf folgen werden.

Termin und Demonstrationsroute
Die Demonstration beginnt am 1. September 2012 um 13.00 Uhr mit einer Auftaktkundgebung an der Alten Oper. Um 14.00h wird sich der Demonstrationszug in Bewegung setzen und eine kurze Zwischenkundgebung an der Hauptwache halten, von wo es um 15.00 Uhr voraussichtlich über die Liebfrauenstraße und Neue Kräme zum Römerberg geht, wo eine Abschlusskundgebung stattfinden wird. Die Veranstaltung endet um 17.00 Uhr.

Redner und musikalische Begleitung
Als Redner werden unter anderem auftreten

MAHER AHMAD, Vorstandsmitglied der Deutsch-Syrischen Gesellschaft,

IHSAN CIBELEK, Musiker der international bekannten türkischen Musikgruppe „GRUP YORUM“ sowie von „KÖLN SANAT ATÖLYESI“,

ENVER ENLI, Vorstandsmitglied der Föderation Demokratischer Arbeitervereine (DIDF),

BETROS GHARIB vom Syrisch-Aramäischen Verein in Stuttgart als Vertreter der christlichen Minderheit in Syrien,

KLAUS HARTMANN, Bundesvorsitzender des Deutschen Freidenkerverbandes.

Es wird Ansprachen, Grußadressen und Gebete von Vertretern verschiedener ethnischer und religiöser Gruppen in Syrien und der Türkei sowie der deutschen Friedensbewegung geben.
Musikalisch begleitet wird die Veranstaltung von der türkischen Gruppe ?KÖLN SANAT ATÖLYESI“ und dem Frankfurter Sänger und Liedermacher ERNST SCHWARZ, der von seinen Auftritten bei Ostermärschen, antifaschist ischen und gewerkschaftlichen Demonstrationen und Veranstaltungen bekannt ist.

Zur Vorgeschichte
Das Frankfurter Solidaritätskomitee für Syrien wurde am Sonntag, 5. August 2012, in einer Versammlung mit etwa 60 Beteiligten im Alevitischen Kultur Zentrum, An der Steinmühle 16 in Frankfurt a. M.-Höchst gegründet. Einige der Teilnehmer hatten zuvor an der Vorführung des Films des türkischen Regisseurs Serkan Koc – „Was ist los in Syrien?“ am 21.07.2012 in den Räumlichkeiten der Atatürkgesellschaft in der Bolongarostraße 117 in Frankfurt/Höchst teilgenommen. Dabei suchten und fanden Freidenker und andere den Kontakt zu jenen Migranten-Gruppen, die bereits am 22. April 2012 in Frankfurt eine Demonstration für Syrien organisiert hatten. An diesem Tage waren immerhin 1500 Menschen auf der Straße, was für eine Friedensdemonstration hier und heute eine enorme Menge ist. Allerdings waren die Demonstranten weder Assad-feindliche Salafisten oder Moslembrüder noc h Deutsche, deren Herz für die angeblich friedliche Opposition gegen Assad schlägt, also kein geeignetes Bildmaterial für die abendliche TV-Märchenschau der unüberprüfbaren, nichtssagenden, verwackelten „Rebellen“-Videos . Nein, es waren hier lebende Syrer und andere aus der Region eingewanderte Menschen, weitgehend noch ohne deutsche Beteiligung, die für die nationale Selbstbehauptung Syriens auf die Straße gingen und Assad-Bilder mit sich führten. Nichts davon in den Medien der angeblich „offenen Gesellschaft“! Nur auf Youtube war von einer  ?Pro Syrien Demo Frankfurt 22-04-12?  dieses (http://www.youtube.com/watch?v=HjMK7YOon1s) und dieses (http://www.youtube.com/watch?v=ifJSJHgMBVI&feature=related) Video zu sehen.

Vor einem Jahr im Libyen-Krieg stand die europäische Friedensbewegung vor ihrem selbstverschuldeten Bankrott. In diesem Jahr ergibt sich dank des Widerstands der syrischen Nation und ihrer Führung gegen die westliche Aggression und aufgrund einer veränderten Haltung der Großmächte Russland und China die Chance neuer Impulse, insbesondere für internationalistische, antiimperialistische Kräfte und Tendenzen in der Friedensbewegung. Es ist vor allem die aggressive Außenpolitik der Regierung unseres eigenen Landes, gegen die sich der Protest aller verantwortungsbewussten Bewohner zu richten hat. In diesem Sinne stellt das Solidaritätskomitee mit der geplanten Demonstration folgende
Online-Petition an den Deutschen Bundestag
Das Solidaritätskomitee beschloss ferner am 5. August 2012, als weitere Aktion eine Online-Petition an den Deutschen Bundestag zu richten. Darin wird von den Abgeordneten und Fraktionen des Bundestages als  den laut Verfassung zuständigen Addressaten von Willensbekundungen der Bewohner unseres Landes Rechenschaft über ihre Haltung zur deutschen Syrien-Politik verlangt, die nach Auffassung des Solidaritätskomitees den Tatbestand des völkerrechtlichen Delikts der „Mitwirkung“ am „Entsenden bewaffneter Banden“ gegen einen anderen Staat erfüllt (Siehe die Aggressionsdefinition der UNO-Generalversammlung in der Resolution vom 14. Dezember 1974 – http://www.un.org/Depts/german/gv-early/ar3314_neu.pdf ).Bevor demnächst für eine Unterschriftenaktion zur Unterstützung der Petition geworben wird, ist der Text schon mal auf der Webseite des Solidaritätskomitees zu besichtigen, und zwar hier (http://www.skfs.net/index.php/aktionen).Ab sofort kann der Text der bereits schriftlich eingereichten Petition selbstverständlich schon genutzt werden, um einzelne Abgeordnete direkt anzusprechen.  < br>

Pressekontakte für das  Frankfurter Solidaritätskomitee für Syrien werden von Sebastian Bahlo wahrgenommen, Emailadresse: info@skfs.net; info@skfs.net.

Spenden für die Aktivitäten des Solidaritätskomitees sind erwünscht:
Vereinigung für internationale Solidarität e.V., Konto 1929920104, Sparkasse KölnBonn, BLZ 370 501 98, Kennwort ?1. September?
Mittelmeer Kultur- und Sozialverein e.V., Konto 0200228560, Frankfurter Sparkasse, BLZ 500 502 01, Kennwort ?1. September?

Jelinčič: NATO su nacisti a Hrvati su bili zločinci i ništa nisu platili za to

Vestinet.rs » FAKTI » Jelinčič: NATO su nacisti a Hrvati su bili zločinci i ništa nisu platili za to

Jelinčič: NATO su nacisti a Hrvati su bili zločinci i ništa nisu platili za to

30. avgust 2012. 15:55 | 35 komentara

Zmaga Jelinčiča, lidera Slovenske narodne stranke, pamtimo po oštrom protivljenju bombardovanju Srbije, kada je ovaj političar koga smatraju tvrdim nacionalistom u znak solidarnosti sa Srbima doputovao u Beograd.

I ovih dana boravi u Beogradu gde uskoro treba da izađe njegova knjiga o nastanku Jugoslavije u kojoj daje argumente za tezu da su tu državnu tvorevinu stvarale one članice koje su imale državnost među kojima nije Hrvatska. Knjiga kojoj se još ne zna naziv je zapravo magistarski rad Jeliniča koji je odbranio u Beogradu.

Koje su osnovne teze vaše knjige?

Hrvatska je bila ratni plen Srbije i Crne Gore koje su kao delovi sila Antante pobedile u Prvom svetskom ratu. Hrvati su se tada ponašali kao da imaju sopstevnu državnost, ali ih je regent Aleksandar na prijemu povodom proglašenja stavio tamo gde im je mesto.

Naime, potpredsednik Ante Pavelić, koji se zvao kao i predsednik NDH,  rekao je da se država Srba, Hrvata i Slovenaca ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom i  kraljevinom Crnom Gorom. Regent Aleksandar ga je odmah ispravio i rekao: ne, to nije istina. Ujedinjuju se zemlje države Slovenaca, Hrvata i Srba i Kraljevine Srbija i Crna Gora.

Jer, regent je tačno znao da su samo slovenačke zemlje imale sopstevenu državnost na osnovu carskog manifesta iz 1804. godine i kasnije na osnovu manifesta cara Karla od 16. oktobra 1918. godine. Iza svega, što je činjeno u korist Hrvatske, stajali su Vatikan i Nemci.

Vatikan se uvek plašio prodora pravoslavaca prema Evropi i stalno je pokušavao da gurne pravoslavce što niže. Oni su znali da ako Slovenija bude samostalna, onda će Hrvati izgubiti svoj identitet i preći će na pravoslavlje, jer se zna da Hrvati jesu Srbi koji su izdali svoju veru.

Toga su se plašili u Vatikanu i trebao im je jači bedem  prema Srbiji. Sada kada Jugoslavije više nema, sve treba da se vrati na trenutak pre nastanka zajedničke  jugoslovenske države.

Malo posle kraja Prvog svetskog rata Karlo je napravio manifest  koji je dozvolio zemljama austrijskog dela austrougarske monarhije da same osnuju svoje države i upravo tako su Nemci stvorili Dojčosterajh. To je danas republika Austrija, temelji ove države su ovom manifestu.

Mi Slovenci nismo to uradili, pritisak Vatikana je bio prejak i tu smo pogrešili. Danas kada se treba vratiti u ono vreme, Slovenija mora da ima mogućnost da se formira u drugom obliku uz kompletnu Istru i tri kvarnerska otoka Krk, Cres i Lošinj, a na severu u Pomurju oblik teritorije vreti u vreme kada je i Čakovec bio slovenački.

Taj deo su nam oduzeli kasnije, kada su osnovali banovine 1929. godine. Za Hrvate se zna da im je bio potreban dogovor sa Srbijom  koja je bila pobednik Prvog Svetskog rata.

Dalmacija je imala sopstvenu državnost jer nije bila deo Mađarske, slično je bila i BiH koja je bila forma za sebe, imala je upravu i u Budimpešti i Beču. Hrvatska kao država nikad nije postojala, Ono što su oni zvali Kraljevina  Hrvatska, Kraljevina Slavonija i Kraljevina Dalmacija, to su gluposti.

Dalmacija nije bila jer nije bila unutar Mađarskog odnosno Ugarskog dela monarhje, a što se tiče Kraljevine Slavonije i Kraljevine Hrvatske, to su samo epitafi koji nemaju težinu.

Hrvati često falsifikuju svoju istoriju isto tako kao što su falsifikovalli takozvanu listu pakta konventa iz 1102. godine. To se danas na Zapadu zna i svi zapadni istoričari znaju da je to falsifitakat iz 15. veka, ali hrvatski istoričari ne žele da se to zna.

To je problematika kojom se ova knjiga bavi. Njeni zaključci su da i srpska i slovenska politika treba da uzmu u obzir međunarodne pravne fakte prema kojima može da se postigne novi dogovor gde bi se Srbija slobodno mogla da se vrati u svoj okvir Baranju.

Dolazimo i do pitanja Rijeke koja je bila Mađarska koju su Mađari izgubili, takođe tu je i pitanje Zadra koji je bio italijanski jer su Italijani otkupili zemlju. To će Italijani tražiti.

Hrvati su bili zločinci, ništa nisu platili za to

Pojasnite nam malo problem Istre. Koji je osnov da smatrate tu teritoriju slovenačkom?

– Hrvata u Istri je bilo jako malo. Posle Drugog svetskog rata Hrvati su izdali „Kadastre nacionali de Istri“, katalog svih porodica u Istri i sva prezimena koja se završavaju na „ić“ oni su ih hrvatizovali, odnosno to nisu više bili Slovenci, nego su svi pisani kao Hrvati.

Kada se popis iz 1910. godine uporedi sa popisom iz 1945. godine, možemo videti da u nekim selima pre 1910. nije živeo nijedan Hrvat, a da je bilo oko 300 Slovenca, a posle 1945. po papirima bilo je 600 Hrvata i pet Slovenaca.

Hrvati su bili zločinci u Drugom svetskom ratu, ništa nisu platili za to.

Tito i saveznici su sklopili dogovor po kojim bi Jugoslavija ostala u komadu. I  zbog toga u Hrvatskoj nije došlo do denacifikacije kao u zapadnoj i istočnoj Nemačkoj. A Hrvatska je ostala ustaška.

Tome su doprineli komunusti, jer se veđina ustaša presvukla posle rata u komuniste. Hrvatska je pokušavala da oduzima teritorije čak i posle 1945. godine. Kada se 1939. stvarala banovina Hrvatska, knez namesnik Pavle dao je Hrvatima veleiki deo srpske teritorije.

I tada se počelo sa prodajom srpske, i sa druge strane slovenačke zemlje. I vi i mi smo mnogo izgubili i ova knjiga daje mogućnost da pametna politika napravi ono što davno nismo napravili.

Sada je ta mogućnost, jer Jugoslavija se raspala i sve treba da počne iz onih temelja koji su tada bili postavljeni, i to tako a da se vidi koje su zemlje imale državnost, a to su sa jedne strane Srbija i Crna Gora, a sa druge, Slovenačke zemlje, pa i Dalmacija, a BiH do nekog stepena.

NATO kao nacisti – nema razlike

Bili ste protiv bombardovanja Srbije, danas je jasnije da je to bilo potpuno neizbežno. Kako sada vidite sve to?

-Bombardovanje Srbije od strane Nato pakta isti je zločin kao što je bilo bombardovanje od strane Nemaca 1941. godine. Tu nema razlike.

To bombardovanje, koje su uglavnom vodili Amerikanci, je svinjarija prvog reda za koju bi trebalo izvesti pred sud gospodu Klintona i sve ostale. To bi trebalo da se napravi, to je već bilo pa se posustalo, a to je greška jer znači da je onaj koji je jak može da radi bilo šta.

Da li Srbija treba da obnovi tužbu?

-Mislim da bi to morali i to je obaveza onih koji vole Srbiju. To mora neko napraviti jer ovi ljudi koji su dolučili da se Srbija bombarduje, nisu više na položajima ni u Engleskoj ni u Americi, a krivi su jer su potpisali da se Srbija bombarduje.

Krivica je na njima. Mislim da bi trebalo izneti na videlo šta se stvarano događalo. Da se zna na primer da se srpska vojska odlično borila, jer rezultati bombardovanja su bili izuzetno loši. Srbi su sa neba skinuli mnogo, mnogo aviona.

Ne samo par komada nego više od 60 aviona je oboreno.  To je potrebno da se napiše, jer istorija ne voli laž. Možeš da lažeš neko vreme, ali istina izađe na videlo.

Slovenci samostalnost duguju Miloševiću

Kako cenite ličnost i ponašanje predsednika Miloševića?

– Milošević nije tako loš čovek. Za mene je on pozitivan lik, svaka mu čast. Sreo sam se sa njim i bio je vrlo pametan .

Još bi nešto rekao: Slovenija mora da Miloševiću zahvali na samostalnosti jer 12. oktobra 1991. godine bilo je u Hagu zasedanje koje je vodio lord Karington na kome su bili svi predstavnici republika i svi su se slagali da bi bila dobra neka labava konfederecija.

I (Milan) Kučan se slagao sa tim, ali Milošević je rekao da nema ništa od toga. Da je rekao: „u redu“,  mi Slovenci ne bi bili samostalni. Šta je najbitnije? Govorilo se da se Slovenija i Hrvatska osamostaljuju istog dana 25. septembra 1991. godine, a to je laž.

Samostalnost Hrvatske je proglašena 8. oktobra 1991. godine, a to znači da je Hrvatska u sklopu SFRJ napalu Sloveniju. Ali to je teško objasniti zbog naših Slovenaca koji su ignoranti, u većini budale koje ništa ne umeju i ne razumeju.

Imali ste susret sa Putinom , kakvo je to bilo iskustvo?

-To je bilo na brdu kod Kranja prošle godine Bili su tu i neki biznismeni, predsednik vlade Borut Pahor, a zanimljivo predsedniku parlamenta nisu dozvolili da uće.

Pahor mi kaže: „dođi da te predstavim Putinu“. Ali kako ja govorim ruski lično sam se obratio Putinu sa „druže“. Ne možeš ti Rusu da kažeš „gospodine“. Ja sam inače sportski pilot kako je to i Putin i pitao sam ga: Vladimire Vladimiroviču, kada možemo nešto dobro da napravimo, da napravimo neku federaciju između Rusije i Slovenije. On  sav oduševljen viknu: „To, to“ i zagrli me. Svi su stali i pomislili: šta je sad ovo, da li se to tučemo.

Kada je Pahor predložio da obiđemo Ljubljanu, Putin je rekao da je bolje da neke mačke ganjamo .U Ljubljani smo posetili gradonačelnika. Pahor mu dao skije na poklon, a ja skoknem kući – imao samo jedan predmet od drveta koji je naoravio jedan ruski zarobljenih u Mađarskom logoru 1941.godine i jednu kašiku koja je rađena u logoru Osnabrik 1941. godine  gde su bili jugoslovenski oficiri i poneki ruski.

Zanimljivo da u slovenačkim medijima o tome nije bilo ni, reči ni fotografije i ja sam od protokola dobio jednu fotografiju na moje insistiranje, mada ih je napravljeno mnogo. Kod nas je to tako.

Ako neko govori istinu nećeš proći dobro. Ako držiš ogledalo i pokažeš kakvi su to lopovi i lopuže, to je isto loše i gore. Zbog toga su se Milan Kučan i komunjare jako potrudili da ne uđem u parlament, bila je mediska blokada.

Za to je lično intervenisao Kučan i na televiziji i na novinama. A pamćenje Slovenačkih birača nije duže od tri dana, ako te nema u medijima zaborave te .

U EU su sebični

Kako vidite prvi period nove vlasti u Srbiji i šta bi ste vi željeli da vidite kod nje, kada je reč o odnosima između Srbije i Crne gore i generalno?

-Treba da se ojača poslovna saradnja što kod privatnika već ima jer su Slovenci ovde kupovali dobre firme, a sada Srbi kupuju po Sloveniji .

Ali najbitnije je da ne ulazite u EU. To je loše, jer morate da znate da EU razmišlja samo o sebi . Doćićemo do toga da ćemo imati Evropu u dve, možda tri brzine.

Dakle treba znati da ako uđeš u golf klub treba platiti veliku članarinu, a kad si unutra neki igraju golf, a neki guraju kolica.

Poskupiće vam sve, udariće vas po džepu, zabraniće vam da pečete rakiju.

Mislim da sa pametnom fiskalnom politikom možete i bez članstva u EU. Učite na primeru Nemačke iz Prvog svetskog rata. Oni su imali dugove i onda su počeli štampati novac i brzo vraćati te dugove. Kad ti vratiš 1000 evra u dinarima, koji ujutro vrede toliko, a naveče 50 evra, to se brzo vrati. Tako i Slovenci rade. Kada su oni mogli, možete i vi i onda se izvučete .

Kako bi vi rešavali Kosovo?

– Kosovo je veliki problem i tu bi mogli na severu da uradite što su uradili i Šiptari, a to je da se napravi neki civilni skup i da se oglasi taj deo teritorije slobodnim.

Znamo da je taj severni deo Tito dao Kosovu na isti način.

Ponavljam, ne smete to na oficijelnom nego, na civilnom nivou. Treba pažljivo da pročitate ono što su rekli oko proglašenja Kosova u Hagu (Međunarodni sud pravde ) jer treba da kažete: ako ste vi mogli na taj način, možemo i mi.

To isto su napravili Rusi u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Šta je potrebno? Potrebna je jaka politika, ljudi koji stoje iza svojih reči i dela i da im nije prioritet kako sebi utrpati love u džep.

Pravda

Avaaz – Präsident Zardari: Rette meine Tochter — nur noch 48 Stunden!

http://www.avaaz.org/de/pakistan_save_my_daughter/?cTZYIcb

Avaaz – Präsident Zardari: Rette meine Tochter — nur noch 48 Stunden!

Verfasst am: 27 August 2012
Dies ist eine Botschaft von Misrek Masih, in Islamabad, Pakistan.

Letzte Woche wollte eine wütender Mob meine Tochter bei lebendigem Leib verbrennen — in 48 Stunden entscheidet ein Richter, ob sie frei kommt, oder im Gefängnis bleibt. Rimsha ist minderjährig, leidet an einer geistigen Behinderung und kann ihre Handlungen nicht immer steuern. Trotzdem wird sie hier in Pakistan von der lokalen Polizei wegen angeblicher Koranschändung angeklagt. Wir fürchten um ihr Leben.

Derzeit wird sie in einem Hochsicherheitsgefängnis festgehalten und in Stunden wird sie wegen Blasphemie-Verdachts dem Richter vorgeführt. Ihr könnte die Todesstrafe drohen. Wir sind eine arme christliche Familie und sind aufgrund dieses Vorfalls Racheakten ausgesetzt. Viele andere Familien leben in ständiger Angst vor Schikane, oder sind bereits geflohen. Aber die internationale Aufmerksamkeit um Rimsha hat wichtige muslimische Persönlichkeiten ermutigt, sich gegen die Ungerechtigkeit auszusprechen und Präsident Zardari veranlasst, dem Fall Beachtung zu schenken.

Bitte helfen Sie mir, die weltweite Empörung aufrecht zu erhalten. Ich bitte Sie dringend meine Petition an Präsident Zardari zur Rettung von Rimsha zu unterzeichnen und den Schutz meiner Familie und aller Minderheiten zu fordern. Avaaz wird die Kampagne bei lokalen und internationalen Medien, die von unseren Politikern hier aufmerksam verfolgt werden, bekannt machen.

Милан Зарић

Multietničnost je svrha Andrićgrada – Autor: Emir Kusturica

MultietniÄnost je svrha AndriÄgrada

22/08/2012 18:33

set_font_size();

Povodom teksta „O kiču, megalomaniji i političkom licemerju“ (Danas, 17. jul 2012)

Multietničnost je svrha Andrićgrada

Autor: Emir Kusturica
Opet ljubavna priča između vitezova Evropske Srbije, njenih narikača i prof. Kusturice, predstavnika primitivne, u svijetu davno prevaziđene kulture gradnje bioskopa, muzeja, pozorišta, karavan saraja, knjižara, muzičkih dvorana…! Zanimljive su prinove u društvu narikača.
Za ucviljenu ženu znam. Ona je i ranije, nad mojom sudbinom, u crnini, naricala. Otkako je profesorki Miočinović umro bivši muž, moj drug Danilo Kiš, njena slava je porasla iako se nije čulo da je negdje briljirala, niti nas zadužila nekim posebnim djelom. Ako uzmemo u obzir istinu da Kiš i nije bio njen muž kada je umro, stvar se komplikuje. Ili ona možda misli da sam ja bio njen muž pa hoće alimentaciju. Danas svi traže pare i nije važno jel’ stižu od Svetske banke ili u obliku alimentacije.
Tada naricanje može da bude veoma opasno. Jer ako pređe u naviku vremenom, tako mi reče jedan čovjek, može da se pretvori u nekrofilnu pojavu. To je ono, ljubav sa mrtvima i slične aktivnosti! Tada stvar postaje ne samo komplikovana nego i sumnjiva. Da li oni zbog toga mašu idejom da sva mjesta gdje su u ratu devedesetih bili zločini treba pretvoriti u spomenike i groblja!? Pa da oni u crnini zavladaju teritorijom? Umjesto filosofije palanke filosofija groblja i spomenika!? Opasna teorija! I što je najgore, apetiti im nisu mali!? Koliko tu ima materijala! Ne samo Balkan, nego ni Njemačka i Amerika ne bi mogle da sagrade nijednu kuću, a kamoli čitave gradove zbog kostiju i mrtvih koje je pobila Civilizacija. Na Menhetnu ne bi bilo nijednog bioskopa, Dowuning streetu prazno, u Parizu jedva da bi bilo koje mjesto za crkvu s obzirom na buržoasku revoluciju, gdje kažu nije bilo trga po kome nisu rijeke krvi tekle!
Šta da mislim o mladiću koji je Ninovu nagradu dobio za vrijeme Miloševića! Nije se bunio kada je njegovo djelo „U potpalublju“ nagrađeno Ninovom nagradom! Da li mladić poštuje predsjednika koji ga uprkos „diktaturi“ nije spriječio da dobije prestižnu književnu nagradu. Između popularnosti i dosljednosti izabrao je popularnost.
On nariče nad svima nama koji djelimo uvjerenje da nije ljudski bombardovati nikoga, pa ni nas same! On nariče moderno. I što je važnije generalno nariče. On ne zna da je Mećavnik privatno vlasništvo, a da je Mokra gora širi pojam i da je to sve vlasništvo države Srbije. Zbog toga i nariče. On pripada generaciji pisaca odraslih u vremenu kada svi pišu, mali broj ljudi čita. Kao i on sam. Zbog toga njihove knjige postaju prave zamke. U potpalublju! Ako sakriješ naslovnu stranu ove knjige, nekome ko čita na nervnoj bazi može se desiti da je greškom pročita i po tri puta. Svaki put tek pred kraj knjige se pitaju „bože, da li sam ja ovo već čitao“.
Sada je narikačama na jelovniku projekat Andrićgrad, posvećen nobelovcu Ivi Andriću, pravljen sa namjerom da stanovnici Višegrada postanu građani i prestanu da budu kasabalije! U vrijeme kada čak ni Turci u Turskoj ne žele da budu kasabalije! S tim u vezi kojekuda objavljuju članke koji obećavaju da će kampanja protiv mene biti doživotna. Zbog čega je to tako? Zbog toga što ne volim djank food, što Coca Colu pijem samo kada me zaboli stomak! I što mi ne godi istina da Svjetska banka odvoji dva miliona dolara za nevladine organizacije i što oni primaju pare ne plaćajući poreze, a mene odraše na svakom koraku. Neravnopravan položaj. Oni zarađuju dok pljuju, a ja novac zaradim rmbajući!? Koliko samo sklekova ja napravim na koncertu!? Kao Nikola teški radnik! Koliko puta na snimanju filma ustrčim uzbrdo nizbrdo!? Čitav život rmbam i nije mi teško, jer radim što volim već trideset pet godina. Crninu nosim samo kada mora. Kada neko blizak umre ili kada moram iz poslovnih razloga u Kan na festival. Tamo je crnina obavezna, ne puštaju da uđeš ako nisi propisno obučen. Ja zbog toga nosim Dior. Jedini vidljivi trag mog nacionalizma je kada me snime na fashion televiziji kako u crnini prošetam sa Salmom Hajek crvenim tepihom, a onda novinari fotoreporteri, stari znanci, mole da nešto uradim da lakše prodaju slike, a ja im ispružim tri prsta! U ime oca i sina i duha svetoga! Možda im to smeta, pomislim ja, i obećam da sljedeći put neću, ali onda, u međuvremenu, pogledam Noletov meč pa kažem kada može on što ne bih mogao i ja! Jedini vidljivi trag, tri prsta, taj se u mojim djelima ne da identifikovati kao ni u mom vokabularu. Ja sam djelom i rječima internacionalista sa srpskim identitetom! Za razliku od narikača djelujem već trideset godina upravo na internacionalnoj sceni! Sceni za koju su se oni specijalizovali! Pa kako sad to!? Ja tamo radio, praktično u velikom svijetu zaradio pare i uložio ih u Srbiju, Mećavnik, sada i Andrićgrad, a oni mene uče o zapadnim vrijednostima! Ljudi u Crnom i narikače više vole one koji u Srbiji zarade pa nose u inostranstvo! To je valjda normalno!?
Siguran sam da je U potpalublju narikača! Vidio sam ga jednom na televiziji sav u crnom, nosi cool naočari, zamagljen pogled i priča o nepravdi u Narodnoj biblioteci! I jest bila nepravda! Predsjednik Tadić smjenio čovjeka, direktora Narodne biblioteke pošto je ovaj podržao crnogorskog pisca Nikolaidisa. Ovaj se prethodno žalio što nisu pobijeni svi koji su prisustvovali proslavi godišnjice Republike Srpske. Kada se čovjek zamisli, stvarno, što bi neko bio smjenjen kada podržava masovna ubistva. Malo je sumnjivo prezime tog pisca. Ne zbog toga što nije baš crnogorsko. Prva četiri slova NIKO a onda ostatak koji asocira na nevolje koje muškarci pokupe od žena sumnjivog morala! Možda zbog toga i privlači pažnju humanista koji mu praštaju poziv na masovno ubistvo! A ćute kada američki vojnici iz helikoptera ubijaju avganske civile i pjevaju Baj baj ameriken paj! Na ili kada siluju po Kosovu! Ne nariču a imaju i tu materijala! U prvi mah pomislim vampir, vidi ga! Onda čujem kako odvaljeno priča, muzičkim jezikom zavlači, nije u tempu, da nije i on krenuo ne daj bože AJOOOOJ!
Poslije svega moraću da obavim razgovor sa predstavnikom Svjetske banke! Skrenuću mu pažnju da je neophodno, uprkos slabim ljudskim resursima potražiti pametnije predstavnike! Sjećam se kada je Vesna Pešić mene istjerivala iz Srbije! R A U S, kazala je ona na TV-u, doduše malo je bila cuga i u godinama je kada ne može da pohvata sve konce i kada se ponašanje lako pretvara iz građanskog u rasno, nacističko. Ono jeste da je Svijet bogat i da može da sebi priušti greške kao Vesna Pešić, ali ipak nije loše prištediti koji dinar.
Tu bi morao da dođe neko mnogo vještiji i pametniji da izvede dokaz o mom nacionalizmu. Moja javna istupanja se rađaju kao izraz moje privrženosti pravdi i logičkim pitanjima koje postavljam. Recimo, zašto bi Kosovo bilo nezavisno i nasilno odvojeno od Srbije u vrijeme integracije Evrope? I još to nije dozvoljeno u drugim dijelovima svijeta? Kako da se ponavlja istorija iz Austrijske carevine koja je započela formiranje Velike Albanije sve zbog Rusa, a kasnije su nacisti činili isto, pa evo i sada je to aktuelno!? Onda ja kao logičar kažem – isti razlozi su vezani i za pitanje kako to da su Bugarska i Rumunija Evropa, a Srbija nije! Pa još dodam da je to militarna teorija i da ima veze sa istorijskom vezom između ruske i srpske kulture, a nikako standardima civilizovane Evrope. Što narikače ističu! Na takvim pitanjima se zasniva moj „nacionalizam“. Ili pak na neospornoj ideji da je Angelina Jolie preljepa žena, ali da kao reditelj, nije baš najbolje rješenje da pravi film o ratu u Bosni!
Andrićev grad je zamišljen kao prvi multietnički projekat od kraja rata 1995. To je građevinski zahvat koji ne samo da ne može da se poredi sa faraonskim projektima nego je manji od svakog šoping centra kakvi se svakodnevno otvaraju na čitavom Balkanu. Sa svojih 20.000 kvadrata on spada zapravo u red srednjih šoping centara.
Multietničnost je svrha ovog grada i on to dokazuje obnovom Kamenitog hana, kako su Višegrađani zvali Karavan seraj, zadužbinu velikog vezira Mehmed Paše Sokolovića. On je sto pedeset godina propadao pored živih Višegrađana, Muslimana koji su tu, u SFRJ Jugoslaviji, činili u tom gradu većinu!? Ja ih nisam istjerao iz Višegrada, dapače danas ga obnavljam i upravo ono što je za njihovog vakta uništeno, gradim dio kompleksa osmanlijske zaostavštine Adrićevog grada! Gdje je onda taj nacionalizam ako jedan Srbin obnavlja muslimanske građevine!
U gradu koji neće biti nikakav diznilend nego administrativni i kulturni centar Višegrada koji nije ni postojao.
Mislim da imam dobru ideju. Zašto ovi u crnom ne formiraju kolonu pred matičnom opštinom u Beogradu i krenu pješke u Sarajevo i provjere ima li sličnih projekata tamo! Da li se, makar, sprema neko da obnovi neki srpski spomenik kulture ili barem neki multietnički simptom, kao što je, recimo, bila Mlada Bosna (multietnički projekat), bilo šta što liči na naše napore. Ako kolona uoči nešto slično, neka mi javi pa možda i ja povjerujem da su bioskopi, pozorišta, apoteke, dvorane za koncerte, robne kuće nacionalisti.
P. S.
Kao što reče veliki pesnik Matija Bećković, oni me kamenuju, a ja od tog kamena zidam Andrićev grad.

 

Критичар Ратка Младића брани Србе – I ovo je samo pokušaj da se odvrati pažnja od glavnog krivca

I ovo je samo pokušaj da se odvrati pažnja od glavnog krivca koji je svojim perfidnim planovima i ratnim pohodima bez objavljivanja rata kršeći tako povelju UN  kao i sve medjunarodne konvencije sprovodio i sprovodi novi svetski poredak iz sobstvenih interesa stvarajući nove zavisnosti i neokolonijalne odnose. U tu svrhu su američki političari podržavali i pomagali separatiste i ekstremiste svake vrste počev od ustaških do handžarskih fanatika konstruišići navodni genocid Srebrenice zapostavljajući na stotine hiljada žrtava Jasenoca a iz novijeg vremena ustaške progrome izvršene nad srpskim stanovništvom i trgovinama u Zadru a da i ne spominjem pružanje podrške „oluji“ pa podmetnuti zločin u Račku- Sistematski su se konstruisali i podmetali zločini srbima samo da bi se razbila Jugoslavija a kasnije i Srbija kako bi nametnula Amerika svoj novi svetski poredak kao što se to rade sad i u Siriji a radila i u Iraku, Libiji itd. Treći svetski rat je već odavno počeo ali ovog puta od Amerike-Bolje bi bilo ovome gospodinu da piše o ovoj istini umesto da i dalje seje seme razdora medju nedužan narod

Dušan Nonković

Свет

Критичар Ратка Младића брани Србе

Мајкл Добс

ВАШИНГТОН – Мајкл Добс, бивши дописник америчког дневника „Вашингтон пост” из некадашње Југославије, познат као критичар бившег команданта војске Републике Српске Ратка Младића, изазвао је бројне реакције када је на свом блогу, на Интернет сајту „ Foreign Policy” написао текст под насловом „У одбрану Срба”.

У уводу текста, Добс најављује да ће написати серију чланака којима ће покушати да читаоцима приближи „размишљања” Младића и да „страшни рат у бившој Југославији осмотри очима Срба, које велика већина људи на Западу сматра за агресоре”.

Добс наводи да, „иако је много говорио о Младићевим злочинима против босанских Муслимана, не жели да имплицира да су само Срби чинили ратне злочине у бившој Југославији, нити да су само српски лидери одговорни за рат”.

„Заправо, Срби су имали неке сасвим оправдане разлоге за забринутост, како пре, тако и током рата, које западни коментатори често превиђају и стварају изразито црно-белу слику сукоба. Главни разлог за забринутост било је питање безбедности и права око два милиона Срба који су живели у отцепљеним републикама Хрватској и Босни. Ужасни злочини које су током Другог светског рата хрватске усташе починиле над Србима, како у Хрватској, тако и у Босни, још су свежи у сећању многих Срба и оживели су под утицајем отровне пропаганде српског лидера Слободана Милошевића”, оцењује Добс.

Анализирајући почетак ратова у бившој Југославији, Добс долази до закључка да је у западној политици према тој земљи постојала противречност.

„Европа је, уз подршку САД, признала назвисност отцепљених република… То практично значи да су Хрвати и Муслимани добили право да се отцепе од Југославије, док је Србима ускраћено право да се одвоје од Хрватске, односно Босне. Крхка етничка равнотежа коју су одржавале велике силе после Првог светског рата и коју је четири деценије после Другог светског рата наметао маршал Тито (Хрват), била је нарушена”, пише Добс.

Као последица ових догађаја, уследио је, сматра Добс, неизбежни распад Југославије.

„С друге стране, САД и Европа, које су и створиле Југославију, требало је да буду много енергичније у успостављању и наметању правила о отцепљењу, која гарантују права мањинама”, додаје Добс.

Бивши новинар „Вашингтон поста” је на свом блогу поставио и део протесног писма поводом текста о Србима, које му је упутио потпредсник Конгреса северноамеричких Бошњака Хамдија Ћустовић.

Ћустовић захтева да се Добс извини, оптужујући га да „попушта Србима”, који су га, како подсећа, већ толико критиковали због његових ранијих текстова о Младићу.

Ћустовић, такође, упоређује „пројекат велике Србије Слободана Милошевића” са Хитлеровим покушајима да „консолидује све Немце у једну велику немачку државу”.

„Мислим да сам показао кроз моје писање да сам на страни жртава етничког чишћења и геноцида, па стога не видим разлога да се извињавам. Као што сам више пута јасно истакао, мислим да је Милошевићева политика донела ужас свим народима бивше Југославије, а не само Србима. С друге стране, мислим да је поређење Милошевића са Хитлером обмањујуће и погрешно је кривити искључиво једну страну за сва зла која је донео рат”, одговара Добс Ћустовићу.

Танјуг
објављено: 29.08.2012.

inShare

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Dusan 2012 | 29/08/2012 19:30

Gospodo, pa jedan tekst je samo u pitanju! Ukoliko G-din Dobs nastavi sa ovakvim tekstovima narednih cetrdesetak godina (i to podjednako agresivno kao sto je to cinio protiv samo jednog naroda), onda ce (mozda) sledece generacije svih naroda u bivsoj SFRJ shvatiti da crna i bela nisu jedine boje u spektru. Ne govori se uzalud da je istina proces…i nazalost veoma dugotrajan.

Пера Л | 29/08/2012 20:53

Прочитавши овај чланак, мислим као и већина: касно. Касно да се промени било шта, касно чак и за то да се ми Срби некаквом шаргарепом приволимо на даља попуштања некадашњим братским народима по принципу „нисте ви баш тако лоши, ми вас ипак разумемо“… Проваљено. Касно.

Goca  | 29/08/2012 21:33

Zar se setio tek sada, posle 20 godina? Kasno Marko na Kosovo stize…

Nach der öffentlichen Präsentation einer Neuordnungs-Konzeption für Syrien

Newsletter vom 29.08.2012 – The Day After (IV)

DAMASKUS/BERLIN (Eigener Bericht) – Nach der öffentlichen Präsentation
einer Neuordnungs-Konzeption für Syrien kündigen deutsche
Regierungsberater erste Schritte zu ihrer Verwirklichung an. Die
Konzeption, die am gestrigen Dienstag unter dem Titel „The Day After“
in Berlin vorgelegt worden ist, steckt den Rahmen für die künftige
Staatlichkeit Syriens ab. Sie ist unter maßgeblichem Einfluss
westlicher, insbesondere US-amerikanischer Experten und Institutionen
erstellt worden. In einem nächsten Schritt wird jetzt ein Büro in
Istanbul eröffnet, das die Umsetzung der Konzeption in Sachen
Repressions- und Rechtssystem beaufsichtigen soll. Wie jüngst eine
Sprecherin des US-Außenministeriums bestätigt hat, sind inzwischen
Oppositionsaktivisten in Syrien unterwegs, die in Istanbul von
amerikanischen und britischen Stellen trainiert wurden, um als
„Untergrundnetzwerk“ zunächst subversiv zu wirken und baldestmöglich
die Kontrolle über syrische Dörfer und Städte zu übernehmen. Die Rede
ist von der „nächsten regierenden Klasse“ Syriens.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58411