PORTUGALSKI GENERAL ŠOKIRAO ZAPAD I RAZBESNEO MUSLIMANE: „U Srebrenici nije bilo genocida, a poznato je i odakle cifra od 8.000! Evo dokaza i činjenica!“

PORTUGALSKI GENERAL ŠOKIRAO ZAPAD I RAZBESNEO MUSLIMANE: „U Srebrenici nije bilo genocida, a poznato je i odakle cifra od 8.000! Evo dokaza i činjenica!“

5 juna 2018 Merken

Portuglaski general Karlos Martins Branko, koji se devedesetih godina, u vreme ratnih dejstava na teritoriji bivše Jugoslavije, nalazio na strateški važnom položaju zamenika šefa misije vojnih posmatrača UN za Hrvatsku i BiH (1994-1996), u svojim memoarima „Rat na Balkanu“ saopštava svoja saznanja i o dešavanjima na području Srebrenice u julu 1995.

Za razliku od izmišljotina plaćenih „stručnjaka“, lažnih svedoka i propagandista „nevladinih organizacija“, general Martins Branko iznosi činjenice koje su na terenu prikupljali kompetentni obaveštajni organi. Te činjenice su se službeno slivale na njegov pisaći sto u Zagrebu, gde se nalazio štab Posmatračke misije UN.

Faktima koje iznosi i zaključcima koje izvodi teško je prigovoriti po bilo kojem ubedljivom osnovu. U produžetku, navodićemo stavove koji se nalaze na stranicama 201 – 206 njegovih memoara.

Dakle, da ne bi bilo nedoumice, na osnovu svega viđenog i pregledanog, portugalski general iz oficirskog sastava NATO pakta, Karlos Martins Branko, izjašnjava se nedvosmisleno da se u Srebrenici nije dogodio genocid:

Da je postojao predumišljaj da se izvrši genocid, Srbi bi zatvorili enklavu tako da niko ne bi mogao da pobegne. Umesto toga, napali su iz dva pravca, sa jugoistoka i istoka, odakle su skoncentrisali svoja napadačka dejstva, ostavljajući koridore za povlačenje prema severu i zapadu (…) niti bi isplanirali prevoz sedamnaest hiljada žena, dece i ostarelih, kao što se dogodilo 12. i 13. jula, zahvaljujući čemu se skoro polovina izmeštenih domogla teritorije Federacije. Veliki broj stanovnika Srebrenice, koji su uspeli da pobegnu, našli su utočište u Srbiji, gde su zatim proveli nekoliko godina bez da ih je iko dirao. Da bi se tvrdnja o genocidu opravdala, bilo je neophodno sakriti neke nezgodne činjenice koje bi tu tezu mogle da kompromituju“.

Martins Branko ne poriče da je „kao posledica napada na Srebrenicu bilo mnogo mrtvih“. On dodaje da „ni posle dvadeset godina niko nije uspeo da im utvrdi tačan broj“. (Doduše, Haški tribunal jeste utvrđivao taj broj, ali kao posledica njegove neozbiljne delatnosti na tom polju sada imamo ne manje nego pet pravosnažno „utvrđenih“ cifara iz raznih predmeta, koje variraju među sobom za oko četiri hiljade žrtava, a koje navodno odražavaju broj streljanih. To samo pojačava efekat autorove opaske.)

Kao što „Istorijski projekat Srebrenica“ već godinama naglašava, i Martins Branko ističe jednu bitnu činjenicu, a to je heterogenost uzroka smrti, pa ih taksativno ovako nabraja: „Uzroci smrti nastalih tokom i nakon vojnih operacija su raznoliki: borbena dejstva između dve vojske koje su se sučelile; borbe između vojnika VRS i militanata u bekstvu kojima su se pridružili civili; međusobne borbe između pripadnika ABiH; i pogubljenja ratnih zarobljenika“.

PROČITAJTE JOŠ:

HOLANDSKI PUKOVNIK KOJI JE UZDRMAO HAG I CEO ZAPADNI SISTEM: O Srbima kruže mnoge laži! Srbi nisu počinili genocid, već su briljantno oslobodili Srebrenicu!

ZAŠTO SE OVO SKRIVA U SRBIJI? Zato što je ovo dokaz da je Srebrenica nameštena!

ŠOKANTNO SVEDOČENJE: „Moji muslimani su mi nudili pare da ne govorim šta se desilo u Srebrenici!“

Dr EDVARD HERMAN: Srbi su ubili između 500 i 1.000 vojno sposobnih muslimana u Srebrenici! I to isključivo iz osvete, zbog ubijenih 2.380 srpskih žena i dece!

Što se tiče „načina kako je nastala magična cifra od 8.000 nestalih, po prvobitnoj proceni Međunarodnog Crvenog krsta, što se u jednom trenutku pretvorilo u nedodirljivu istinu“, autor kaže da je to postalo „činjenica koju je zabranjeno poricati još pre nego što je bila utvrđena“.

Pa nastavlja: „Teško onome ko bi se usudio da dovede u pitanje tu nespornu istinu. On će odmah biti izopšten i optužen za poricanje genocida. Činjenica da se 3.000 lica koja su bila proglašena za nestale našlo na spisku birača na izborima održanim u septembru 1996. nimalo nije uticala na stalno ponavljanje priče o 8.000 mrtvih. Mediji nikada nisu pokazali dovoljno radoznalosti da istraže ovu i druge očigledne nesuvislosti. Bilo je lakše besomučno ponavljati teoriju o genocidu, koju su zastupala glavna sredstva masovnog informisanja. Ali, bez obzira na uporno ponavljanje te ,istine’, vredi podsetiti se da se između medijske parole (sound bite) i istorijske činjenice nalazi veliko rastojanje“.

„Koliko je zarobljenika bilo streljano, a koliko je poginulo u borbenim dejstvima?“, general Martins Branko ovde retorički postavlja jedno od najvažnijih pitanja. „Daleko smo od toga da bi imali odgovore, i rekao bih da ćemo do njih doći vrlo teško. Mnogo je lakše – i jednostavnije – pričati o genocidu“.

Portugalski oficir ipak nagađa o tome koliko bi mogao da iznosi broj žrtava ratnog zločina u Srebrenici u julu 1995:

„Pogubljenje od strane VRS znatnog broja muškaraca muslimana – dobro obavešteni izvori se pozivaju na 2.000 – među kojima su većina bili vojnici, u Srebrenici i okolini enklave, nesumnjivo predstavlja ratni zločin“.

Cifra koju pominje Martins Branko vrlo je znakovita iz više razloga. Pre svega, zato što istu cifru pogubljenih – 2.000 – navodi i jedan drugi ne manje kompetentan izvor, Džon Šindler, američki obaveštajac u Sarajevu upravo u periodu srebreničkih dešavanja. Šindlerova procena sa sarajevske osmatračnice, koja se tačno poklapa sa Martins Brankovom sa zagrebačke – a obe su potpuno u skladu sa raspoloživim forenzičkim nalazima – izneta je u dokumentarnom filmu Ole Flijuma, „Srebrenica: izdani grad“. Pri tom, treba imati u vidu da u zamršenim situacijama kao što je ova sinteze obaveštajnih podataka koji potiču iz raznih izvora najčešće pružaju neuporedivo pouzdaniju ukupnu sliku od izveštaja izolovanih pojedinaca, čiji je uvid obično ograničen, i koji neretko nisu ni potpuno objektivni.

Najzad, cifra koju solidarno sugerišu Martins Branko i Šindler, a koja na osnovu uvida u materijalne dokaze uopšte nije sporna, interesantna je iz još jednog razloga. Naime, na marginama obaveštajnih zajednica već poduže vreme uporno kruže glasine o postojanju jednog dokumenta – misterioznog pisma koje je Alija Izetbegović u proleće 1995, neposredno pre srebreničke operacije, navodno uputio Naseru Oriću – gde se potvrđuje da je još uvek na snazi ponuda inostrane intervencije, pod uslovom da se upadom VRS u Srebrenicu inscenira masovni pokolj.

Ključni podatak u tom pismu jeste to da bi, prema tom navodnom dokumentu, cifra žrtava, koja bi bila adekvatna kao okidač za uključenje zainteresovanog stranog faktora, takođe iznosila već više puta pominjanih – 2.000.

„Međutim“, nastavlja autor, Martins Branko, „to nije bio genocidni čin, kao što se tvrdi na mnogim mestima, pre svega u Tribunalu u Hagu, i kao argumenat koristi se u svrhu političkog prepucavanja“. Pa kao civilizovana osoba dodaje: „Uzimanje pravde u sopstvene ruke, nešto što je kulturološki svojstveno ne samo Srbima već i ostalim zajednicama u bivšoj Jugoslaviji, ne opravdava niti umanjuje težinu počinjenog dela. To je bez sumnje prekršaj Ženevskih konvencija“.

Ali nakon bezbednog povlačenja u penziju, portugalski general je odlučan u tome da se stvari moraju nazivati njihovim pravim imenom:

Užasni ratni zločini moraju biti kažnjeni. Međutim, ta krivična dela niti se mogu niti bi ih trebalo brkati sa – genocidom. Kada se brkaju ratni zločini – kao što je ubijanje stotina muškaraca vojničkog uzrasta – sa genocidom, gde mora da bude utvrđeno postojanje namere da se sistematski istrebe pripadnici neke etničke zajednice, to je znak vrlo neozbiljnog ponašanja. To posebno dolazi do izražaja ako se ima u vidu da je izvršilac stavio na raspolaganje sredstva za prevoz sedamnaest hiljada izmeštenih lica, što predstavlja oko 50 odsto od ukupnog izmeštenog stanovništva“.

Zatim, Martins Branko skreće pažnju na još jednu primetnu i nimalo beznačajnu „nesuvislost“ srebreničke priče, a to je da je „Tribunal osudio jedva jednog počinioca“ (u fusnoti pojašnjava da je reč o Draženu Erdemoviću, svedoku-saradniku nagrađenom smešno niskom trogodišnjom kaznom, a posle toga brojnim apanažama i beneficijama za svoje mehanički ponavljano i više nego sporno svedočenje).

Portugalski autor ističe da „niko od ostalih osuđenika nije bio izveden pred sud ili kažnjen za pogubljenje ratnih zarobljenika, nego po ‘komandnoj odgovornosti’ ili za učešće u Udruženom zločinačkom poduhvatu (Joint Criminal Enterprise), što je doktrina kojom se Tribunal služi a čija je primena u kontekstu sukoba vrlo kontroverzna. Kako je moguće utvrditi da se dogodio genocid ako već dvadeset godina Tribunal nije sposoban da ustanovi koliko je žrtava ubijeno, koji je uzrok smrti i ko ih je ubio?“

Sve su to logična pitanja, mnogi bi se sa time složili. Da penzionisanje zaista vrši čudesan uticaj na buđenje kritičke savesti dokaz je i Martins Brankova podjednako tačna konstatacija da je „Tribunal zaboravio da sudi za zločine na području Srebrenice počinjene između 1992. i 1995. godine nad Srbima, usled kojih je bilo pobijeno blizu dve hiljade osoba (muškaraca, žena, dece i starijih lica), u nekim slučajevima posle raznih mučenja i divljaštava. To je najvećim delom brižljivo dokumentovano, a dželati su poznati (…) Kao što je Ričard Holbruk priznao u svojoj knjizi, Tribunal se pokazao kao dragoceno oruđe naše politike, što nam je i koristilo…“. Da, upravo tako.

U nastavku, kada je već reč o genocidu, Martins Branko bez ustručavanja ističe jarki kontrast između situacije u Srebrenici u julu 1995. i već sledećeg meseca u Krajini, pod napadom hrvatskih oružanih snaga:

„Događaji u Srebrenici se ne mogu niti bi se smeli brkati sa onim što se mesec dana kasnije dogodilo u Krajini, gde je hrvatska vojska izvela operaciju sistematskog ubijanja srpskog stanovništva koje nije pobeglo ili mu nije pošlo za rukom da se skloni, i to ne štedeći nikoga. Muškarci, žene, deca, ostareli, svi bez razlike bili su predmet istih svireposti, i još gorih stvari. Ta operacija je bila podrobno isplanirana i opsežno je dokumentovana, a poznata su takođe i naređenja za njeno izvođenje koja je Tuđman izdao svojim generalima, na sastanku održanom 31. jula 1995. na Brionima, pred operaciju Oluja. Događaje u Krajini Tribunal nikada nije razmatrao kao genocid. U odnosu na te događaje, zapadni mediji su se držali na obazrivom rastojanju, a njihova ćutnja je bila saučesnička i zaglušujuća“.

U zaključku, Martins Branko nema dileme oko toga da događaji u Srebrenici predstavljaju perfidan plod dugotrajnog planiranja i sadejstva zainteresovanih aktera. U prilog tome navodi podatke iz knjige Ibrana Mustafića „Planirani haos“, iskaze lokalnog političara Zlatka Dukića, i izjave načelnika policije u enklavi Srebrenica tokom sukoba, Hakije Meholjića.

Autor se posebno zaustavlja na znakovitom svedočanstvu tadašnjeg načelnika generalštaba ABiH, Sefera Halilovića, o tome da je Izetbegović bio doneo odluku da se „otarasi“ Srebrenice vrlo rano u igri, „ali uz izvlačenje najveće moguće političke koristi“.

Uzgred, kada je reč o iskazima Meholjića i Halilovića na ovu temu, i dokazima da je događaj bio planiran dugo unapred, vredi napomenuti da je Meholjićevo čuveno svedočanstvo o Izetbegovićevoj ponudi da se dozvoli pokolj Srebreničana zauzvrat za stranu intervenciju, a Srebrenica zatim da se razmeni sa Srbima za Vogošću, smešteno u vremenski period jeseni 1993. kada se u Sarajevu održavao Bošnjački kongres.

Međutim, u svojoj knjizi „Lukava strategija“[5] Sefer Halilović iznosi vrlo interesantan i do sada uglavnom nezapažen podatak da je koncept insceniranja masakra u Srebrenici, zarad sakupljanja političkih dividendi, u glavi Alije Izetbegovića i bošnjačkog rukovodstva verovatno postojao još odranije. Doduše, u vreme kada je Halilovićeva knjiga bila objavljena on se već bio politički razišao sa Izetbegovićem i zato bi njegove tvrdnje trebalo uzeti sa dozom rezerve, ali Halilović ipak iznosi da mu je još u proleće 1993. Izetbegović pominjao ponudu kojom je nekoliko meseci kasnije, krajem te godine, šokirao Meholjića i ostale članove srebreničke delegacije.

Memoarska saopštenja generala Karlosa Martins Branka u vezi sa Srebrenicom predstavljaju još jednu dragocenu kockicu kojom se upotpunjuje naš uvid u taj događaj. To nisu samo zabeleške o saznanjima jednog strateški raspoređenog stranog posmatrača, već mnogo više od toga. Ujedno, preko njega, to je i ispovest struktura koje autor personifikuje, čime se u velikoj meri odgovara na važna pitanja o tome „šta su znali i kada su saznali“.

Jasan podtekst Martins Brankovih memoara je to da su i autor i njemu nadređene i podređene strukture događaje pratili u realnom vremenu, da su istovremeno sa dešavanjima uglavnom bili tačno obavešteni šta ko radi i kome, i da na dubljim analitičkim nivoima oni nemaju nikakvih iluzija, a dileme još manje, o pravom karakteru i pozadini srebreničkih događaja, niti o cinično političkim ciljevima kojima su poslužili.

(Stefan Karganović, Fond strateške kulture)

Werbeanzeigen

KO SVE PLAĆA ŽENE U CRNOM: Zapad im dao 1.587.596 evra da optužuju Srbiju za ratne zločine!

KO SVE PLAĆA ŽENE U CRNOM: Zapad im dao 1.587.596 evra da optužuju Srbiju za ratne zločine!

 10-11-2016 09:15 Izdvojeno Srbija Politika Opskurna nevladina organizacija „Žene u crnom“, čiji je jedini posao da optužuje Srbiju i Srbe za navodni genocid u Srebrenici i ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, za poslednje dve i po godine sa Zapada je dobila pravo bogatstvo na ime donacija – čak 1.587.596 evra, piše Informer.

Žene u crnom (Foto: Jutjub) Podaci i dokumentacija pokazuju da je najveći finansijer „Žena u crnom“ Evropska komisija, koja je im je dala 476.883 evra, ali i američki tajkun DŽordž Soroš, čiji je „Fond za otvoreno društvo“ od kraja 2014. do danas ovoj NVO iskeširao tačno 251.794 dolara, tvrdi Informer.

Policijske donacije

Osim briselskih evrounijata i zloglasnog američkog tajkuna, „Žene u crnom“ obilato doniraju i „Maršalov fond“ iz SAD, OEBS, Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, kao i norveška ambasada u Beogradu.Posebno su interesantne uplate švedske policije , koja je u tri navrata „Ženama u crnom“ dala po 10.000 evra, a jednom 13.500 evra!?! Velike pare ovoj otvoreno antisrpskoj NVO daju i razne američke organizacije, poput „Instituta za održive zajednice“, SIPRI, „Centra za demokratsku kontrolu“, piše Informer.Upitana da prokomentariše ove podatke, šefica „Žena u crnom“ Staša Zajović juče nije želela da priča o finansiranju svoje organizacije. – Odakle vam moj broj?! Zašto me zovete? Ništa od toga nije tačno! Ne dajem izjave za Informer – bilo je sve što je rekla Zajovićeva novinarima tog dnevnog lista. Informer naglašava da ima konkretne podatke i dokaze za sve uplate koje je u ovom tekstu, pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, nabrojao. Urednik portala „Novi standard“ Željko Cvijanović upozorava da na društvenim mrežama i u nekim medijima traje demonizacija onih koji prozivaju NVO i medije koji se finansiraju iz stranih političkih centara, iako je to legitimna tema.- Zato je, razjašnjenja radi, vredno konačno se zapitati: da li su te organizacije i mediji na zapadnim donacijama ikad, u bilo kojoj situaciji, javno bili na strani nacionalnog i državnog interesa u prilici kad je on bio suprotstavljen zapadnom interesu?! Odgovor je: ne, nisu nikad! Uvek su bili protiv srpskog interesa. Ako ne govorim istinu, demantujte to jednim primerom… Ta činjenica najbolje objašnjava i te milionske donacije „Ženama u crnom“ – ističe Cvijanović.

Plaćanje izdajnika

Lider SRS Vojislav Šešelj poručuje da ne treba zanemariti subverzivni značaj organizacija poput „Žena u crnom“.- Bojim se da će dobijati još više i više para kad Amerikanci odluče da sruše Vučića. Od toga koliko miliona dobijaju iz inostranstva mnogo je značajnije utvrditi koliko novca takve organizacije dobijaju iz državnog budžeta. Srbija hitno treba da prestane da finansira najgore plaćenike i izdajnike! – apeluje Šešelj. Izvor: Informer

Silovatelji i kasapini OVK pušteni iz zatvora

Одбрана србије у психолошком рату – проф. Томислав Јовановић

Одбрана србије у психолошком рату – проф. Томислав Јовановић

Home/Историја и савременост/Одбрана србије у психолошком рату – проф. Томислав Јовановић

Одбрана србије у психолошком рату – проф. Томислав Јовановић

(Напомена уредника: Овде дајемо у текстуалном облику сажетак предавања које је професор Јовановић одржао 12. маја ове године у оквиру трибине Друштвено-историјски путокази. Организатор трибине: „Акција за слепе“. Комплетно предавање можете погледати и одслушати ОВДЕ!)

ОДБРАНА СРБИЈЕ У ПСИХОЛОШКОМ РАТУ
Експертски систем „Правда„ (Богиња истине)

Аутор: професор Томислав Јовановић, експерт за психолошки  рат

Професор сам два предмета из ИТ области: „Компјутерски интегрисана производња“ са експертним системима и „Оперативни системи рачунара“ са вештачком интелигенцијом.
Практичар сам психолошког  рата од 1969. године, значи већ пола века.  Те године сам

изабран  за одборника Скупштине Града Београда, за  Председника Привредног већа Скупштине Града и, по функцији, за једног од пет чланова Председништва Скупштине Града Београда, тада највишег извршног органа Града и најужег тима градоначелника Бранка Пешића.

Градоначелник Пешић ме је, већ на почетку мандата, изабрао за личног повереника за анализу пропаганде (сада би смо рекли психолошког рата) против Београда. Пет година сам сваког понедељка на седници Председништва подносио извештај о стању привреде Београда, а затим, непосредно градоначелнику Пешићу, анализу пропаганде против Београда. Све ово обављао сам волонтерски.

Шта је психолошки рат?

По Пентагону то је „планско коришћење пропаганде и других психолошких акција са примарним циљем утицања на мишљења, емоције, ставове и понашање страних непријатељских група да би се на тај начин подржало остварење сопствених националних интереса.“ Пошто је пропаганда намерни и систематски покушај обликовања перцепције и манипулисања спознајом и понашањем, а остварује се пропагандним порукама, чије је „бојево пуњење“ лаж, произлази да агресор у психолошком рату на жртву делује лажима. Одбрана је истина, јер речено је:

„И спознаћете истину, и истина ће вас избавити.“ (Исус Христос, по Јовану 8:32)

Како ову поуку применити у одбрани Србије у бруталном психолошком рату који против ње воде спонзори такозване државе Косово. Јавни циљ тог рата најбоље је дефинисала госпођа Соња Лихт, Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost : Srbija mora prestati da se bori za prošlost i da se okrene budućnosti, jer je borba za prošlost izgubljena i prošla. Dodala je da se mora pronaći način kako da se pomogne ljudima da od emotivnog, potrebe da se bore za prošlost, dođu do činjeničnog stanja, jer budućnost Srbije zavisi od toga kako će se rešiti kosovsko pitanje. Ona je to istakla na Kopaonik biznis forumu.(4. marta 2019. Крстарица).

Да „помогну људима“, читај Србима, ангажовано је неколико хиљада добро обучених и високо плаћених људи у Србији, маса полуинтелектуалаца (консултујте: Слободан Јовановић) из научне и универзитетске заједнице у Србији, велики број младих стажиста, страни експерти за психолошки рат. Огромна финансијска, медијска и друштвена моћ, положај и утицај.

Да би се супротставили свој тој сили група српских родољуба, врхунских експерата из  земље и дијаспоре, развила је експертски систем „Правда“ (словенска богиња истине). У вештачкој интелигенцији тог система уграђени су знање, искуство и интуиција врхунских светских експерата из осам области, укључивши и експерте за психолошки рат, па и оне који су мозак психолошког рата спонзора против српског народа. Систем је намењен одбрани у дуготрајном психолошком рату и број његових функција је, условно речено, неограничен. Попут мелодија на музичком инструменту. За  илустрацију задржаћемо се на два резултата: реална општа слика (наратив) о кризи у АП Косово и Метохија и ажурно разоткривање лажи спонзора.

Примерено природи овог текста дати су само крајњи искази, а не и поступци којима се
дошло до одређене истине.

РЕАЛНА СЛИКА (НАРАТИВ, ПРИЧА) О КРИЗИ У АП КОСОВО И МЕТОХИЈА

  1. Oружанa побунa Спонзори су подстрекавали, организовали и оружаном агресијом подржали оружану побуну албанске националне мањине у АП Косово и Метохија, то српском народу даје моралну снагу. Лаж је да је интервенција НАТО подстакнута хуманим разлозима.(Пример Ирака, Либије и других).
  2. Спонзори такозване државе Косово, нису државе, а још мање њихови грађани, већ центри моћи, који се богате на ратовима, кризама и беди, а светом владају плашећи народе међусобним уништењем! Спознајом истине да су спонзори поменути центри моћи српски народ постаје свестан да је његова борба за одбрану Косова и Метохије у складу са интересима људи целога света који стварају, а против интереса центара моћи који руше.
  3. Kоначно решење“ Стратешки циљ спонзора је „коначно решење“ српског питања: нестанак Србије као функционалне државе и њено стављање под протекторат бивших југословенских република, разбијање језгра српског народа и његово жигосање као геноцидног. У прошлом веку Германи су једном сами, а други пут са Хрватима разбијали језгро српског народа, сводили Србију на нефункционалну државу, наметали јој статус протектората и проглашавали Србе за реметилачки фактор. На срећу, оба пута привремено. У овом веку то покушавају да заувек постигну Англосаксонци. Спознајом ове истине српски народ постаје свестан да одбраном Косова и Метохије брани своје право на опстанак.
  4. „Разграничењe Предлог о „разграничењу“ прекинуо је дијалог Републике Србије и албанске националне мањине о њеним правима у АП Косово и Метохија у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 и отворио преговоре о утврђивању границе између Републике Србије и Републике Косово.
  5. Утицајне личности под контролом спонзора. Експертски систем „Правда“ врши „ДНК анализу“ ставова о кризи у АП Косово и Метохија оних који битно утичу на свест, ставове и понашање српског народа. Том „ДНК анализом“ је утврђено да су ставови многих од тих људи у блиском „сродству“ са матичним ставовима спонзора.

Другим речима, утврђено је да су многи утицајни људи у Србији под психолошком контролом спонзора такозване државе Косово.

АЖУРНО РАЗОТКРИВАЊЕ ЛАЖИ СПОНЗОРА

Агресор у психолошком рату против српског народа напада душу сваког Србина и покушава да је запоседне лажима. Зато свако од нас мора да брани своју и душе својих најближих, тако што ће да уложи напор да сазна објективне чињенице којима се разоткривају лажи агресора. Експертски систем „Правда“ то омогућује свакоме комуникацијом са вештачком интелигенцијом преко ДЕТЕКТОРА ИСТИНИТОСТИ (www.tjvodici.com). У мору неистина, полуистина, сензационалистичких порука, једино детектор истинитости на једном месту даје, са хладном логиком вештачке интелигенције, без емоција, али и без пристрасности, објективну истину о кризи у АП Косово и Метохија и поуздано штити од опасности да нам спонзори такозване државе Косово лажима исперу мозак, па да нас попут зомбија окрену против сопствених интереса.

Детектор од разбијања Југославије (1991.) свакодневно снима и трајно меморише све поруке (до сада преко 1100 порука или књига од преко 500 страница) које утичу на свест, ставове и понашање српског народа према АП Косово и Метохија. Поруке се дешифрирају, тестира се њихова логичка истинитост, проверава се да ли су чињенице које служе као аргументи комплетне, истините, свима доступне и проверљиве. Посебно се оцењује утицај порука на отпор српског народа према „коначном решењу“ српског питања. Ако тај отпор јачају; тада су то позитивне, а ако га слабе, тада су то негативне поруке. Детектор корисницима даје чињенице на основу којих долазе до својих истина. Тако  се својеврсном аутоимунизацијом штите од лажи спонзора који остају разоружани сразмерно броју редовних корисника Детектора.

За илустрацију ево примера разоткривања пропагандних порука Спонзора.

  1. Из губитка рата извире пресуда на коју побеђени нема право жалбе. Србија је 1999. године водила рат против НАТО-а, проглашена је кривом за тај рат и изгубила је тај рат. Стигла је пресуда у виду Кумановског споразума, неумољивог акта о капитулацији по којем је Србија пристала да се као поражена повуче са територије целог Косова“, рекао је Драшковић .“ (Vuk Draskovic, SPO, „Blic“, 24/10/2011)

ИСТИНА

На линку УН https://peacemaker.un.org/kosovoserbia-militarytechnicalagreement99

се налази оригинал Споразума из кога се види да он не само да није акт капитулације ВЈ пред НАТО пактом, него није ни потписан са тим пактом, но са међународним снагама. То се види већ и из пуног назива Споразума:

„Military Technical Agreement between the International Security Force (KFOR) and the Governments of the Federal Republic of Yugoslavia and the Republic of Serbia“

  1. Навео је да се у овој резолуцији (1244) не говори о Србији и да се много чешће помињу Албанци од Срба. У том документу се помиње СР Југославија… “ (Aleksandar Vucic, „Politika, dnevni list“, 02/08/2018).

ИСТИНА

„ ‘Дакле међународно правно је потпуно јасно да је Србије сукцесор СРЈ, односно СЦГ. Др Миша Ђурковић. „(„Politika, dnevni list“, 02/08/2018).

Србија је сукцесор (наследник) СРЈ и СЦГ и то нико не оспорава осим нашег Председника. А из тога ко се више пута помиње у Резолуцији извлачити неке закључке је неумесно.

  1. Питање је, каже, да ли ће успети у намери да се реши косовскометохијски чвор, али се бар боримо и успели смо да вратимо Србију из амбиса, где су нас закуцали и ставили печат пресудом МСП, у другачију позицију”. (Aleksandar Vucic, „Politika, dnevni list“, 19/06/2018).

ИСТИНА

Генерална Скупштина Уједињених Нација је 8.10.2008. на предлог Србије, затражила од МСП-а саветодавно мишљење о следећем питању: „Да ли је једнострана декларација о независности привремених институција самоуправе Косова у складу са међународним правом?“ Оригинални документ се налази на сајту Уједињених нација http://research.un.org/en/docs/ga/quick/regular/63 , у колони „Resolution No“ под бројем A/RES/63/3.

Ево извода из оригиналног документа који се налази на сајту Међународног Суда Правде. http://www.icj-cij.org/en/case/141

„Постављеним питањем од Суда се не тражи да заузме став о томе да ли је међународно право дало право Косову да једнострано прогласи своју независност или боље, („a fortiori“) о томе да ли међународно право генерално даје право ентитетима који се налазе у једној држави да се једнострано одвоје од ње…“

„Из тих разлога Суд је мишљења да декларација о независности Косова усвојена 17.фебруара.2008. није прекршила међународно право.“

  1. „Путин је још једном поновио да ће подржати све што је добро за Србију и што Србија мисли да је добро, али да остаје чврсто у осуди косовских једностраних аката“, истакао је Дачић гостујући на РТС. (02.Zvanicna Srbija i Republika Srpska, „Sputnjik „, 19/01/2019)

ИСТИНА

Путин, пре два дана. „Ruski stav je poznat i slažemo se da je neophodno uzajamno prihvatljivo rešenje na osnovu Rezolucije UN 1244“, kazao je Putin na konferenciji za štampu nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. (06.Rusija ., „Tanjug“, 17/01/2019

  1. ПРЕДСЕДНИЧЕ, НЕ РУЖИТЕ СОПСТВЕНИ НАРОД!

Predsednik je rekao da kompromisno rešenje za KiM za koje se on zalagao (razgraničenje) nisu prihvatili ni građani Srbije, ni međunarodna zajednica, ni Priština, kao da je svima odgovaralo da ostane problem, a ne da nađemo rešenje. (01. Aleksandar Vucic, „B92“, 29/04/2019)

ИСТИНА:

Тешко оптужујете сопствени народ да више воли да има проблем него решење. То једноставно није истина! Ви јесте народу обећали, али му нисте омогућили, да се о било ком решењу за АП Косово и Метохија изјасни, нити непосредно референдумом, нити посредно преко својих представника у Народној скупштини.

Ако сте хтели да кажете да је расположење јавности било против Вашег, уствари Дачићевог, предлога о „разграничењу“, онда се ради о народном инстинкту, који је извор политичке мудрости. И заиста! Предлогом о „разграничењу“ практично сте признали „државу“ Косово, па је прекинут дијалог Републике Србије и албанске националне мањине о њеним правима у АП Косово и Метохија у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, а отворени су преговори о утврђивању границе између Републике Србије и Републике Косово. То не би био крај! Србија би добила „разграничења“ на све четири стране света. На југу Србије, у Рашкој, Војводини и Источној Србији.

Љутите се што међународна заједница није подржала „разграничење“. Није, јер су и највеће силе рањиве на „разграничење“. „Разграничење“ почива на фашистичком принципу „крви и тла“ и нигде није остварено без сукоба нити је било трајно. Значи не нове границе, но постојеће учинити административним линијама, каква, на пример, све више постаје граница између Србије и Мађарске.

  1. НАШ ПРЕДСЕДНИК „КАО ПИЛЕ У КУЧИНЕ“!

Vučić je naglasio da „stvari treba da pojednostavimo i ne obmanjujemo više naš narod“. On je ponovio da nije imao podršku javnosti u potrazi za rešenjem, ali nije konkretno objasnio kakvo je rešenje nudio. „Ne mogu da ponudim javno nešto što nisam uspeo da dogovorim ni s suprotnim taborom, ni sa međunarodnom zajednicom“, odgovorio je Vučić na pitanje kakvo tačno rešenje je nudio, kome i pred kim. On je rekao da je ideja bila „o uspostavljanu granice koja bi bila pravedna i pravična“.(Данас, 07.05.19).

ИСТИНА

Најпре, није истина да није понудио решење. Понудио га је: „‘Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima’, rekao je Vučić danas u Šidu.  (Aleksandar Vucic, „Politika, dnevni list“, 09/08/2018).“ Затим, твррди да није добио подршку јавности, а  одмах потом да није могао ништа да понуди без договора са релевантним факторима. Једном речју: „као пиле у кучине!“ Зато, смањимо притисак на Председника. Донесимо Закон о делегацији и Платформу за дијалог. Закон треба да, у складу са Уставом Републике Србије, обезбеди контролу Народне скупштине над дијалогом са албанском националном мањином у АП Косово и Метохија. Делегација би имала два дела: политички и стручни. У политичком делу били би заступљени сви политички субјекти, из власти и опозиције, и СПЦ. Стручни део чинили би врхунски експерти световне и духовне елите за АП Косово и Метохија. Платформа треба да, у складу са међународним правним системом и домаћим уставноправним системом Републике Србије, дефинише област дозвољених решења за статус АП Косово и Метохија. То су сва решења која гарантују територијални интегритет и суверенитет Републике Србије на укупној њеној територији, укључив територију АП Косово и Метохија, и широку аутономију и суштинску самоуправу за КиМ. Неформални предлог предао сам 30.04.19. за Председницу госпођу Гојковић. Проф. Т. Јовановић, експерт за психолошки рат.

  1. БУРИДАНОВ МАГАРАЦ

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je problem to što Srbija nikada nije imala jedinstvenu i jasnu politiku šta je cilj u rešavanju kosovskog pitanja. Jedni, rekao je on za TV Prva, teže da Kosovo ostane bar formalno u sastavu Srbije, drugi su za razgraničenje po etničkoj osnovi, dok je za treće cilj da se prizna nezavisnost Kosova u postojećim granicama. (Политика, 06.05.19.)

ИСТИНА

По професору Вулетићу налазимо се у ситуацији аналогној оној у којој је био Буриданов магарац. Тај знаменити магарац се нашао између два потпуно једнако удаљена пласта сена и, пошто није био у стању да се одлучи ни за један, он је липсао од глади. Срећом, алтернативе које нуди професор нису подједнако добре, као оне пред којима се налазио наш магарац. Једина алтернатива, која не угрожава опстанак Србије и српског народа је да Косово остане тамо где је, по међународном и домаћем правном систему, и сада; значи у Србији. Одрицање и од најмањег дела АП Косово и Метохија отворило би незаустављив процес „коначног решења“ српског питања: свођење Србије на неку врсту протектората бивших југословенских република, разбијање језгра српског народа и његово жигосање као геноцидног. То је оно што су Германи у првом, а Германи и Хрвати у другом светском рату већ успели. На срећу, привремено. Сада  Англосаксонци покушавају да то ураде за сва времена.

Позив на предавање КВАНТНА МЕДИЦИНА: ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА, МОГУЋНОСТИ И ИСКУСТВА – предавач др Славица Аранђеловић :

Позив на предавање КВАНТНА МЕДИЦИНА: ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА, МОГУЋНОСТИ И ИСКУСТВА – предавач др Славица Аранђеловић: https://www.homoverbum.com/poziv-na-predavanje-kvantna-medicina-zakonska-regulativa-mogucnosti-i-iskustva-predavac-dr-slavica-arandjelovic/

Позив на год. скупштину Беофорума

Поштовани чланови и

пријатељи Београдског форума,                                                  

Част нам је да Вас позовемо да присуствујете Изборној годишњој скупштини Београдског форума за свет равноправних, која ће се одржати у суботу, 01. јуна 2019. године, у Свечаној сали Градске општине Врачар, Његошева 77 – Београд, са почетком у 11 часова.

Предлажемо следећи дневни ред:

1. Уводна реч председника Београдског форума Живадина Јовановића;

2. Извештај Управног одбора о раду Београдског форума у 2018/19 години, реч Драгутина Брчина, директора Форума;

3. Извештај Надзорног одбора  (Славко Матић, члан Надзорног одбора);

4. Оквирни план рада Форума за наредну годину (Марина Чолић, извршни секретар Форума);

5. Избор чланова Управног и Надзорног одбора Форума;

6. Дискусија о извештајима и предлози;

7. Усвајање извештаја и Оквирног плана рада;

8. Друга питања

По завршетку рада Скупштине – коктел и пријатељско дружење.

Користимо ову прилику да  најтоплије захвалимо свим члановима Форума који редовно уплаћују своју чланарину и, посебно, пријатељима Форума на њиховој великодушној   подршци и помоћи.

За чланове Форума који нису уплатили чланарину за 2019. годину (1.200 динара), прилажемо уплатнице. Добровољни прилози за рад форума су добродошли. Текући рачун Београдског форума је: 160-19534-62, код Банке Интеса.

У прилогу достављамо: Извештај о раду у 2018/19. години и Евиденциони лист који се предаје приликом доласка.

С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ                                         ПРЕДСЕДНИК

        Драгомир Вучићевић с.р                                           Живадин  Јовановић

SRPSKO IZDAVASTVO I DISTRIBUCIJA KNJIGA u okviru Sabora izdavača, književnika i turističkih motiva Srbije .

Postovani,

Saljem vam u .pdf formatu tekst mog priloga diskusiji na Okruglom stolu koji je odrzan u organizaciji MONDO KULT na temu SRPSKO IZDAVASTVO I DISTRIBUCIJA KNJIGA u okviru Sabora izdavača, knjizevnika i turističkih motiva Srbije .

 Uzimajuci u obzir znacaj ove teme, za nasu i nase buduce generacije, ocekujemo Vase rodoljubivu podrsku i zalaganje.

Ukoliko se slazete sa zakljuckom i predlozenom akcijom, potvrdite je vasim pristankom.

Srdacno,

Sima S. Mraović

AUTORSKI TEKST:

https://dijaspora.files.wordpress.com/2019/05/srpsko-izdavastvo-2.pdf

Sima S. Mraovic, Pariz