Iskreno.rs: Gospodine Dorin, Vi ste Švajcarac srpskog porekla. Javnosti u Srbiji i Republici Srpskoj ste poznati kao publicista koje se već decenijama bavi sa otkrivanjem istine o Srebrenici, zbog čega ste podneli već veliku žrtvu. Recite nam za početak, šta je po vama istina o Srebrenici? Koji je vaš zaključak posle mnogih godina istrage?

Aleksandar Dorin: Zvanična verzija događaja u Srebrenici potiče iz Vašingtona i Sarajeva i ona je čist politički instrument u rukama trenutno najveće sile na ovoj planeti. U toj zvaničnoj verziji nema ni jedan procenat istine, sve su izmislili, izmanipulisali i izvrnuli.

Iskreno.rs: Da li je prava istina o Srebrenici po vama bar u Srbiji i Republici Srpskoj delimično poznata?

Aleksandar Dorin: Vidite, za mene su Srbija i Republika Srpska države koje su sa strane velikih sila okupirane. To podrazumeva da okupatori i njihovi lokalni pomagači, mislim na primer na razne nevladine organizacije i političare, sve čine da srpskoj javnost ispiraju mozak. Pored toga mnogi Srbi prate zapadne medije, tako da nastaje nesigurnost kome sada da veruju. Ali pored svega toga redovno vidim da ima ipak dobar deo Srba koji su svesni da je ‘Srebrenica’ jedna ogromna prevara. Tu grupu ljudi bih podelio na dva dela. Jedan deo misli da je Srebrenica jedna preterana priča, ali da   je ipak pocinjen jedan dobar deo zločina. A druga grupa zna, radi se o manjoj grupi, da je ta cela priča jedna totalna izmišljotina.

Iskreno.rs: Koje su po vama najvažnije tačke u otkrivanju istine o Srebrenici?

Aleksandar Dorin: Jedan važan detalj u toj celoj priči su masovni muslimanski zločini nad srpskim narodom u okolini Srebrenice. Radi se o regiji Birač u sredjnem Podrinju, kojoj pripadaju opštine Zvornik, Osmaci, Šekovići, Vlasenica, Milići, Bratunac i Srebrenica. O tim masovnim zločinima mediji na zapadu i u bosansko-muslimanskoj javnosti do danas većinom ćute, tako da to ćutanje takođe predstavlja jedan deo lažne verzije događaja u Srebrenici.

Iskreno.rs: Koliko Srba je po vašem saznanju u tom kraju za vreme rata stradalo?

Aleksandar Dorin: Sve u svemu je stradalo oko 3280 Srba. Veliki deo je stradao u masakrima u toku muslimanskih napada na srpska sela, dok ta cifra takođe obuhvata žrtve vojnih sukoba pre i posle pada Srebrenice. Muslimanska vojska je veliki deo napada izvršila 1992. i 1993. godine, ali je i 1994. godine i kratko pre pada Srebrenice dolazilo do napada. Napominjem da je muslimanska armija takođe ubijala žene, decu, starce i čak invalide. Mučili su žrtve pre ubijanja često na sve moguće načine. Vadili su ljudima oči, rezali im islamske simbole u kožu, presecali im grkljane, sekli glave, palili ih žive, sekli im polne organe itd. Video sam snimak jedne Srpkinje koju je srpska vojska posle oslobađanja sela morala da skine sa ražnja. Taj snimak mi je pokazao pokojni Zoran Jovanović, koji je za vreme rata bio šef informativne sluzbe drinskog korpusa.

Iskreno.rs: Na koji način ste istraživali i dokumentovali to stradanje Srba?

Aleksandar Dorin Bio sam pronašao razne ljude i institucije koji su dokumentovali to stradanje i koji su imali tačne podatke. Deo njih je proveo rat u tom delu Bosne. Tako na primer Milivoje Ivaniševic iz Beograda, predsednik instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku. On je u toku rata obilazio taj kraj, čak je posle pada Srebrenice bio na licu mesta. On je već 1994. godine izdao knjigu Hronika našeg groblja u kojoj je dokumentovao stradanje Srba 1992. i 1993. godine u okolini Srebrenice. Kasnije je objavljivao dodatne informacije u stradanju Srba u toku celog rata u tom kraju, ali i o stradanju Srba u celoj Bosni. Bivši jugoslovenski ambasador Dragomir Đokic je 24. 05. 1993. godine Ujedinjinim Nacijama predao jednu opširniju dokumentaciju o tim masovnim muslimanskim zločinima nad srpskim narodom u istočnoj Bosni 1992. i 1993. godine (The UN Security Council Dokument: A/46/171, S/25635, Memorandum on War Crimes and Crimes of Genocide in Eastern Bosnia (communes of Bratunac, Skelani and Srebrenica) committed against the Serbian population from April 1992 to April 1993.

Mnoge podatke sam dobio takođe od vec pominjenog Zorana Stojanovic, koji je proveo celi rat na licu mesta. On je snimao mnoge srpske žrtve za vreme oslobađanja napadnutih srpskih sela i proveo je dosta vremena pored Dr. Zorana Stankovića, koji je vršio mnoge autopsije srpskih žrtava. Sa takvim podacima sam posle rata obilazio mnogo puta taj kraj i vodio istrage na licu mesta. Obilazio sam groblja, spomenike i spomensobe u Milićima, Skelanima, Karakaju, Zvorniku, Vlasenici, Bratuncu, Šekovićima i čak u Bajinoj Bašti, gde su sahranili deo žrtava iz Skelana. Takođe sam obilazio sela u tim krajevima.

Hteo sam znači da se uverim da su svi ti podaci tačni i da ih dokumentujem. Slikao sam sve te spomenike, spomensobe i groblja, tako da na kraju nebi mogao neko da tvrdi da sam preuzeo nečije podatke bez ikakve provere. Da uzmemo kao primer groblje u Karakaju gde je sahranjeno oko 1100  srpskih žrtava rata – pričamo znači samo o jednom jedinom groblju. A gde su groblja u Skelanima, Bajinoj Bašti, Bratuncu, Vlasenici i u Šekovićima? Pa onda imate groblja u raznim selima kao na primer u Fakovićima. Slikao sam takođe groblja u kojima je sahranjena ‘samo’ po jedna srpska žrtva. Tako na primer u Drinjači gde je sahranjen srpski dečak Slobodan Stojanović. Njega su pripadnici muslimanske armije iz Srebrenice 1992. godine blizu Donje Kamenice u opštini Zvornik uhvatili, mučili i ubili.

Iskreno.rs: Da li ste u toku vaših istraga naišli i na izvore nesrpskog porekla?

Aleksandar Dorin: Jesam. Sam Naser Orić se 1994. godine ponosio sa tim da su on i njegovi borci pobili mnoge Srbe. Tako je na primer novinar Bil Siler pisao kako je 1994. godine posetio Nasera Orića. Tom prilikom je Orić Sileru pokazivao video snimke svojih zločina nad Srbima. Na tim snimcima su se videli mrtvi ljudi, odsečene glave i spaljene kuće. U toku posete tog novinara se Naser Orić ponosio sa tim da su on i njegovi borci u jednom jedinom selu pobili 114 Srba (Bill Schiller, Fearsome Muslim warlord eludes Bosnian Serb forces, The Toronto Star, 16. 07. 1995).

I jednom drugom novinaru je Naser Orić pokazivao snimke pobijenih Srba, uz objašnjenje da su te ljude klali hladnim oružjem (John Pomfret, Weapons, cash  and chaos lend clout to srebrenicas tough guy, Washington Post, 16. 02. 1994).

Da podsetim da je i bosansko-muslimanski političar Ibran Mustafić u svojoj knjizi „Planirani haos“ detaljno opisivao zločine nad Srbima, koje su Naser Orić i borci muslimanske armije iz Srebrenice počinili.

Radovan Karadžić je 7. decembra 1992. godine napisao francuskom generalu Filipu Morionu protestno pismo, pošto je muslimanska armija iz Srebrenice u toku napada na rudnik boksita u Milićima 2. decembra 1992. godine ubila jedanaest radnika, dok su 22 radnika preživeli ranjeni. Karadžić je Morionu pisao da su među nekim poginulim napadačima našli municiju iz raznih arapskih zemalja, kao i UNPROFOR-pakete. Karadžic je pitao Moriona da li ta municija i paketi imaju veze sa zadnjim konvojem, koji je stigao u Srebrenicu.

U regiji oko Srebrenice, Bratunca, Milića i Skelana su Muslimani napali oko 50 srpskih sela, dok su u celoj regiji Birač napali oko 150 sela. Dr. Ljubiša Simić je izdao knjigu o tim napadnutim selima (Ljubisa Simic, Stradanje srpske Srebrenice 1992 – 1995 – fotografski putopis kroz zemlju jada i cemera, Beograd 2010). Radi se o sledećim selima:

Čumavići, Blječeva, Gniona, Studenac, Vigor, Osredak, Sarači, Kovačice, Jeremići, Petrovići, Orahovica, Borovac, Bojna, Rajne, Vitlovac, Soloćuša, Ćićevac, Gostilj, Kiprovo, Pribojevići, Jasenova, Bukova Glava, Pribićevac, Vukosavljević, Mala Turija, Turija, Gajić, Brežani, Primalac, Knezovi, Lubnica, Markovići, Radoševići, Karno, Međe, Radačevići, Mede, Crni vrh, Postolje, Podrto, Grubanovići, Dolovi, Oparci, Darošnica, Radonići, Crkvine, Račići, Dučići, Dvorišta, Ratkovići, Magudovići, Brađevina, Ruljevići, Vraneševići, Kaludra, Polimci, Jasikovača, Lipenovići, Dolovi, Gornji Martinci, Donji Martinci, Krnjići, Zečići, Zalazje, Ažlica, Špat, Zagoni, Magašići, Hranča, Obarak, Grujčići, Zavigani, Mlečva, Seona, Pribojevići, Blažijevići, Mošići, Klekovići, Božići, G.Kostolomci, Kolari, Krstača, Stublovi, Đurići, Toplice, Laščići, Jagodnja, Tuk, G.Rijeka, Jarčenovići, Podselo, Fakovići, G.Fakovići, Divovići, Radijevići, Boljevići, Kutijaši, Topl.Oparci, Tegare, Ogrlica, Gaj, Živkovići, Žgunja, Sikirići, S.Loznica, Kunjarac, Bjelovac, Neškovići, Koštanovice, Sase, Donje Sase, Ježestica, Lazarići, Šiljkovići, Marići, Kravica, Dolijani, D.Bačići, G.Bačići, D.Brana, G.Brana, Banjevići, Begići, Ođenovići, Anđići, Čolakovići, Popovići, Opravdići, Mandići, Radeljevac, Bradići, Jaketići, Drmnik, Kušići, Dvizovići, Savići, Malta, Rosulje, Ćosići, Visočnik, Pavkovići, Stajčići, Pribidoli, Arapovići, Andrići, Obadi, Podravanje, Jezero, Metaljka, Vandžići, Sikirići.

Međutim, nije to bilo prvo masovno ubijanje srpskog naroda u tom kraju. Za vreme drugog svetskog rata, ustaške horde su pobile skoro 6500 Srba u tom delu istoćne Bosne. Umešana je bila i poznata ustaška formacija Crna Legija, u kojoj su služili mnogi Muslimani iz istočne Bosne. Znači u toku zadnja dva rata je u okolini Srebrenice stradalo više od 9700 Srba – a oni i dalje pričaju o genocidu u Srebrenici, koji su u njihovoj verziji počinili Srbi, dok su upravo Srbi u tom delu Bosne bili dva puta žrtve genocida. Znacči to što oni tvrde nije samo jedan totalni fasifikat istorije, nego to za mene predstavlja jednu totalnu perverziju.

Hteo bih da ukažem i na činjenicu da Naser Orić nije samo terorisao i ubijao srpski narod, nego delimično takođe muslimanske stanovnike Srebrenice i svoje političke protivnike. 12. 10. 1998 je bosansko-muslimanska agencija za istraživanje i dokumentaciju (Aid) pod imenom Dosije Guber objavila dokument, koji obuhvata 237 stranice i koji informiše o zločinima Naser Orića nad sopstvenim narodom u toku rata između 1992. i 1995. godine. On se tereti da je naređivao da se nepoželjne osobe i rivale kidnapuju i likvidiraju. Takođe se pominje da je Orić otimao muslimanske devojke od njenih familija i da ih je sa svojim borcima silovao. Bavio se organizovanom prostitucijom i na taj način se bogatio. Već 1994. godine je žurnalista Bruno Beloff pisao o slučaju petnaestogodišnje muslimanske devojčice Vahida Dedić, koja je u Srebrenici od Nasera Orića i njegovih boraca bila redovno tučena i silovana, sta je devojčicu nateralo da preko linije fronta, zajedno sa jednom takođe silovanom prijateljicom (Šerifa Selimović), pobegne ka Srbima, gde je bila prihvac+ćena i njegovana! (Bruno Beloff, Fear and loathing in Srebrenica, The Scotsman, 16. 04. 1994).

Dalje se navodi da je Orić redovno konfiskovao humanitarnu pomoć, koju je prepodavao narodu. Orić je kontrolisao crno tržiste i na taj način iskorištavao nevolju naroda za svoje lično bogaćenje. Takođe se pominju ubistva među posvađanim grupacijama u Srebrenici itd.

Iskreno.rs: Rezultate vaših istraga ste onda objavili u knjizi „Srebrenica kako se zaista zbilo“.

Aleksandar Dorin: Tačnije rečeno sam objavio dve knjige o Srebrenici. Prva knjiga se zove Srebrenica – die Geschichte eines salonfähigen Rassismus (Srebrenica – istorija salonskog rasizma) i izdata je 2010. godine u prvom tiražu u Nemačkoj. Malo kasnije je knjiga takođe izdata u Češkoj. Bilo bi dobro da se ta knjiga jednom prevede na srpski i engleski jezik, ali nam za to trenutno još nedostaju pare. U svakom slučaju smo se u toj knjizi skoncentrisali većinom na činjenice, koje pokazuju da je ta cifra o 7000 – 8000 streljanih u Srebrenici jedna apsolutna izmišljotina.

Iste godine sam kod jednog drugog nemačkog izdavača izdao knjigu „Srebrenica – kako se zaista zbilo“. U toj knjizi smo se više skoncentrisali na stradanje Srba u srebreničkom kraju, iako smo tu i tamo dotakli i druge aspekte te prevare. Komentari i tekstovi u tok knjizi su pisana na tri jezika: srpski, engleski i nemački. U Italiji je izdata takođe italijanska varijanta knjige. U principu te dve knjige o Srebrenici bi trebale da idu zajedno, pošto smo celu istinu podelili na dve knjige. Problem je jedino taj, što do sada ta prva knjiga nije još prevedena na srpski i engleski jezik. Ali dobro, možda će biti jednom prilike.

Iskreno.rs Gospodine Dorin, u nastavcima ovoga razgovora dalje ćemo se osvrnuti na najvažnije činjenice, koje ste u tim knjigama objavili.

(tekst možete preuzeti postaviti na svoj sajt samo ako postavite link ka ISKRENO.RS)