Гост ТВ Храм: Душан Басташић

Гост ТВ Храм: Душан Басташић

Датум објаве: понедељак, новембар 20, 2017

На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић.

Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду.

Извор: ТВ ХРАМ

Тагови:
Advertisements

ДРАГАШ-ОВЕ ПРОТИВРЕЧНОСТИ-ОТВОРЕНО ПИСМО

ДРАГАШ-ОВЕ ПРОТИВРЕЧНОСТИ-ОТВОРЕНО ПИСМО

У једном од његових видеоприказа каже; требало је да смо поступили паметно попут словенаца и прилагодили се јачем противнику!

Питам ја вас господине Драгаш, дал је паметно било поубијати ненаоружане војнике и цивиле на граничним прелазима Словеније, дал је паметно на злочину, који никад не застарева, засновати своју државност! Наравно да није па господине Драгашу зашто онда говорите такве глупости!?

Напомињете да смо непотребно изгубили милионе недужног света јер нам владе и народ нису прихватили савете вишеструко јачег непријатеља како у првом тако и у другом тако и у овом трећем рату и прилагодили своју политику диктату јачега? Па ја питам вас господине Драгаш-е, куд би то водило другде ако не ка тоталном истреблјенју нашег народа! Куд би то водило кад би сви народи подвили свој реп те прилагодили и подредили своје потребе потребама окупатора. Зар није Хитлер хтео створити своју расу аријеваца плавооких и високих људи. Зар није већ радио на томе одабирањем брачних парова за нову аријевску расу. Зар би се требали прилагођавати све док не завршимо сви у гасним коморама! Зар ви заиста мислите да би нам окупатор дозволио да остварујемо планове и законе у нашем, у свом интересу само зато што их пропагира Драгаш!? Па егзактно ту политику коју пропагирате ви ради већ одавно Вучић! Кажете да није политичкоекономски подкован али шта то вреди вама, то што сте економски подкованији, и ако само вербано доказани, ако се због политике прилагођавања и подвлачења под реп морате прилагодити захтевима окупатора!? Немојте ме разумети да браним Вучића-далеко од тога али чему да народ бира копију која се разликује од оргинала само по програмима које се не могу спровести због политике прилагођавања, јер му то окупатор неће никад дозволити.

Ви говорите сједне стране о прилагођавању и послушности окупатору а са друге стране мислите да би вам он дозволио да радите у интересу народа којег би да уништи или направи себи слугом. Зар мислите заиста да би дозволио тај окупатор да ви доносите привредне мере у интересу нашег народа а не глобализације!? Па зар није, ово све што нас је снашло, последица новог светског поретка којег нисмо ми хтели па ни Милошевоћ већ ти који су злоупотребили НАТО снаге у сврху својих личних интереса, оци новог светског поретка, који ће кад тад морати да одговарају за рушење међународног права.

И на крају да вам кажем да вас доживљавам као човека пуног себе који не пропушта прилику да се похвали и нагласи своје пословно искуство са толико успесних подухвата и банака по свету. Па се питам где су те хуманитарне задужбине које сте подигли да помогнете сиротињи? Кажете да вам је фирма пропала али онда се питам; како би спасили читаву Србију кад нисте били у стању спасити своје банке. Знам, рећићете да су вас преварили али зар у Србији нема превараната? Зашто сте им насели? Ко то гарантује да им поново нећете насести са својом директном демократијом? Ко вам то гарантује да вам непријатељ неће куповати гласове још комотније него што је то до сада радио!?

Знам, на то да нисте основали нити једну хуманитарну организацију рећи као оправдање да сад не стојите финанцијски добро али шта и ко вас је спречио да их оснујете у време кад вам је ишло poslovno добро? Или вам можда никад није ишло добро или ипак јесте али онда сте били себични да би основали неку хуманитарну организацију или неку задужбину свом народу!? Колико знам нисте никад финанцијски подпомогли неку политичку организацију у чије сте име наступали!

Видите, није ми била намера да вам јавно поставим ова питања али кад сам вам их интерно поставио од тада сте прекинули сваки контакт самном и ако сте до тада скоро све од мене објављивали на вашем сајту. То да реагујете тако као што реагују мимозе доказује да нисте за бављење политиком јер се у политици морају имати живци као сајле а и спремност водити дијалоге скоро по свакој цени. Ту нема места за одустајање и дурење.

Питам вас, зашто би вам народ указивао поверење кад до сад није имао, од вас лично, никакве користи до само златоусних, речи, обећања!? Народ је сит тих и таквих који обећавају а кад дођу на власт немају појма како даље и шта па се прилагоде потребама окупатора пуећи ка њиховим стражњицама!

Душан Нонковић Теодоровић

НАЈВЕЋА МИЛОШЕВИЋЕВА ГРЕШКА ИЗ КОЈЕ СУ СВЕ ОСТАЛЕ ГРЕШКЕ ПРОИСТЕКЛЕ БИЛА ЈЕ; ГАЖЕЊЕ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И СВИХ МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И РЕСОЛУЦИЈЕ 1244 ОД СТРАНЕ СЕВЕРНОАТТЛАНСКОГ САВЕЗА (НАТО)! ЗАТО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО ГОВОРИТИ О МИЛОШЕВИЋЕВИМ ГРЕШКАМА! ИЗ ОВОГ СМРТОНОСНОГ ЗАХВАТА МРТВОГ МИЛОШЕВИЋА НЕЋЕ СЕ МОЋИ ТА СЕВЕРНОАТЛАНТСКА АЛИЈАНСА НИКАД ОСЛОБОДИТИ ЈЕР ЗЛОЧИН НИКАД НЕ ЗАСТАРЕВА. НАЛОГОДОВАЧИ КАО И ПОЧИНИОЦИ ЗЛОЧИНА, КОЈИ СУ У ЦРНО ЗАВИИЛИ НЕ САМО СРПСКИ НАРОД ВЕЋ И СВОЈ ВЛАСТИТИ, ТУ ЦРНУ МЕЉУ НЕЋЕ МОЋИ ОПРАТИ СВЕ ДОК НЕ ПОХАПСИ ВИНОВНИКЕ И ПРЕКРШИОЦЕ МЕЂИНАРОДНОГ ПРАВА И КАРТЕ УЈЕДИЕРНИХ НАЦИЈА!

Душан Нонковић Теодоровић

НАЈВЕЋА МИЛОШЕВИЋЕВА ГРЕШКА ИЗ КОЈЕ СУ СВЕ ОСТАЛЕ ГРЕШКЕ ПРОИСТЕКЛЕ

НАЈВЕЋА МИЛОШЕВИЋЕВА ГРЕШКА ИЗ КОЈЕ СУ СВЕ ОСТАЛЕ ГРЕШКЕ ПРОИСТЕКЛЕ БИЛА ЈЕ; ГАЖЕЊЕ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И СВИХ МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И РЕСОЛУЦИЈЕ 1244 ОД СТРАНЕ СЕВЕРНОАТТЛАНСКОГ САВЕЗА (НАТО)! ЗАТО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО ГОВОРИТИ О МИЛОШЕВИЋЕВИМ ГРЕШКАМА! ИЗ ОВОГ СМРТОНОСНОГ ЗАХВАТА МРТВОГ МИЛОШЕВИЋА НЕЋЕ СЕ МОЋИ ТА СЕВЕРНОАТЛАНТСКА АЛИЈАНСА НИКАД ОСЛОБОДИТИ ЈЕР ЗЛОЧИН НИКАД НЕ ЗАСТАРЕВА. НАЛОГОДОВАЧИ КАО И ПОЧИНИОЦИ ЗЛОЧИНА, КОЈИ СУ У ЦРНО ЗАВИИЛИ НЕ САМО СРПСКИ НАРОД ВЕЋ И СВОЈ ВЛАСТИТИ, ТУ ЦРНУ МЕЉУ НЕЋЕ МОЋИ ОПРАТИ СВЕ ДОК НЕ ПОХАПСИ ВИНОВНИКЕ И ПРЕКРШИОЦЕ МЕЂИНАРОДНОГ ПРАВА И КАРТЕ УЈЕДИЕРНИХ НАЦИЈА!

Душан Нонковић Теодоровић

УВОЗИМО МЕСО КОЈЕ ЈЕ НА ЗАПАДУ И МАЧКАМА И КЕРОВИМА ЗАБРАЊЕНО-МАЛАГУРСКИ „ВИКИЛИКС“

Када сам први пут читао биографију Будимира Давидовића морао сам неколико пута да застајем и проверавам да ли сам добро прочитао

Када сам први пут читао биографију Будимира Давидовића морао сам неколико пута да застајем и проверавам да ли сам добро прочитао податке о овом храбром каплару српске војске. Готово невероватно и превише епски је звучао податак „човек са седамдесет рана“ а онда када сам прочитао како их је зарадио схватио сам да се то заиста догодило, ипак остало ми је нејасно како их је овај јунак пребродио. Биће да га је тог дана Бог помиловао по глави јер другачијег објашњења нема…

Будимир Давидовић је у Први светски рат ушао као искусан ратник. Имао је иза себе учешће у два балканска рата где се показао као врло храбар, строг и правичан човек. Због својих карактеристика добијао је најодговорније и најтеже задатке у борби против Аустријанаца, посебно се истакао у хватању „живих језика“ како су тада говорили за заробљавање непријатељских војника. Имати живог непријатеља у шаци, значи да потенцијално можете сазнати одређене информације које могу бити од пресудног значаја у борби: број непријатељских војника, њихове положаје, расположење, стање наоружања и слично…

Свој први велики ратни подвиг у Првом светском рату Будимир Давидовић остварио је већ 1914. године у борбама на Словцу када је заробио четворицу Аустријанаца. Новинар „Политике“ Милан Шантић тридесетих година прошлог века обишао је све преживеле хероје рата и сабрао њихове приче у књигу „Витези Слободе“. Том приликом разговарао је и са Будимиром и о његовом подвигу на Словцу написао:

„Као три сенке у ноћи, Будимир Давидовић и његови другови преваљивали су простор у кратким скоковима. Погнути претрче по неколико корака, па легну у траву и осматрају терен пред собом. Свакога часа може пушка планути, свакога часа смрт их може стићи. А кад су се примакли рововима на неких две стотине метара, наставили су пут пужући. Тихо, неприметно, као неки ровци.

– Пст, пст – упозори другове Будимир. – Ено, онде, поред сена. Оно је стражар. Пазите!

Без даха су се примицали. Заобишли су сено, па зашли са стране. Онда хитро, као веверица, скочио је Будимир из траве и готово узјахао на стражара.

– Стој! Полажи оружје!

Стражар није уопште покушао да се брани, иако није био сам. Још три аустријска војника спавала су у сену. И они су се предали без речи.

– Опростите, господо Аустријанци, што смо вам прекинули сан, – подругивао им се Будимир, отпасујући им фишеклије и претресајући џепове. За то време Милић и Стојић држали су пушке на готовс, спремни да убију свакога који покуша да бежи или да се брани.

– Немојте се љутити, господо Аустријанци, али ово је наше, српско сено. А сад напред!“

Ређале су се нове битке и нови подвизи Будимира Давидовића. Нажалост, дошли су и порази, па и страшна српска епопеја преко албанских гудура и изгнанство на грчко оствро Крф. Видали су Срби тамо своје ране, јачали своје тело и ум, обучени у нове француске унифоре и опремљени новим наоружањем чекали су тренутак за тријумфални повратак у отаџбину.

Опорављена српска војска под командом генарала Петра Бојовића кренула је на Солунски фронт у борбу за повратак својим кућама. Та борба трајаће готово две године (1916-1918).

На Солунском фронту долазе нови изазови за јунака наше приче каплара Будимира Давидовића. Опет му се поверавају најтежи извиђачки задаци. Постаје веза између Војводе Бабунског који се налази у непријатељској дубини и комаданта пука. Сваки његов прелазак је био изузетно драматичан и тежак у сваком смислу. Пробијати се кроз непријатељске редове опасане жицом, стражарима и бугарским цивилима било је тешко и за птице, а камоли за људе. Будимир Давидовић је обучен у бугарско сељачко одело недељама пролазио кроз бугарске непријатељске линије и преносио од Војводе Бабунског извештаје, чак је и сам бележио информације о стању непријатеља које је могао да види током пробијања. Касније је Будимир Давидовић неколико пута мењао јединицу. Учествовао је у крвавим борбама на Соколцу. Једне ноћи ишао је у патролу и једва извукао живу главу. Двадесет и четири сата лежао је непомично међу каменицама. Бугари их приметили, па нису могли ни напред ни назад. Ту су погинула два његова саборца: Драгомир Марковић и још један Ваљевац. Он се тек другог дана извукао низ једну падину. У чети су се сви зачудили када су га угледали, јер су засигурно сматрали да је погинуо.После једанаест месеци носио је машинску пушку и са њом чуда починио у Бакову Потоку.

Почетком деветсто османаесте јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб – Обла Чука, Кравице – Западни Ветерник, завршено ратовање Будимира Давидовића.

Након успешног напада српске диверзантске групе на вишеструко бројнијег непријатеља, уследиле су тешке борбе прса у прса. У тим борбама Будимир Давидовић је задобио седамнаест рана од убода бугарских бајонета али није клонуо, наставио је са борбом.

„Направисмо покољ, али избодеше ме на 17 места…“

Увидевши да се непријатељ опоравио од првобитног шока који су изазвали изненадним нападом, српски диверзанти били су принуђени на повлачење. Ту почиње права животна драма Будимира Давидовића. Један Бугарин баци на њега две бомбе. Он успе једну бомбу да одгурне ногом, другу ухвати руком. Хтео је да је врати Бугарину у земуницу. Међутим тек што ју је ухватио, бомба експлодира и њега обави густ облак дима. Бомба му разнесе руку све до рамена. Будимир скочи у грозници, није желео жив да се преда. Имао је још снаге да покуша да се извуче.Придиже се и поче да бежи у правцу наших ровова. Али није погодио место где је просечена жица, него се уплете у бодљикаве жице. Надљудском снагом успео је Будимир да се искобеља из жице, искиданог одела и коже. Рука му је висила на кожи која је држала да не отпадне потпуно. Окрену се и иза себе види два бугарска војника која су потрчала ка њему. Левом руком из торбе извуче последњу бомбу. Зубима је ишчупао упаљач и бацио бомбу иза себе. Ослободио се пратилаца, али не може да види пролаз који су направили у бодљикавој жити. Видевши да нема излаза, он се последњом снагом затрча и ускочи на жице.

О, како у рату све ствари постају могуће. Иако је жица била висока читав метар, он је са једне на другу прескакао и тако претрчао свих пет појасева. Када је прескочио последњи појас жице Будимир паде и остане онесвешћен. Када се повратио био је суочен са тешким стањем, сав у крви, го и без руке.

Шта ћу више да живим, – мислио је тада Будимир. Никада више нећу вредети ни себи ни другима. Целог века био сам сиромах, туђ слуга. Радио сам туђу земљу, али био сам снажан, па сам могао да радим. А сада? Богаљ, просјак, за којим ће трчати деца по селу. Не, мени не треба живот…

Размишљао је тада Будимир да се убије и прекрати своје муке, али није имао више ништа од оружја код себе. И тада се појави његов командир Периша Мићевић. Он је Будимира много волео и увек га издвајао од осталих војника. Командир Мићевић и његов посилни на једном шаторском крилу пренели су Будимира Давидовића до превијалишта. Стигао је у последњи час. Излив крви био је јак и он би ускоро умро. После је пренесен у Доњи Пожар, у треће пуковско превијалиште. Оперисао га је др. Алкалај. Одсекао му руку из рамена, а као чудо у својој лекарској пракси показивао седамдесет и четири парчета од бомби што је извадио из његовог раскрвављеног тела.

Око Будимировог кревета сваког дана скупљали се официри, а лекар им показивао извађене парчиће. Тако је за Будимира чуо и Регент Александар па дошао да га обиђе.

– Јеси ли ти Будимир Давидовић, јуначе? – питао је Регент Александар, стојећи поврх његовог кревета.

– Ја, Ваше Височанство.

– Јеси ли малаксао?

– Нисам, Височанство, нећу умрети док се не вратимо у Србију.

Регент Александар скинуо је са груди Карађорђеву звезду са мачевима и лично је предао Будимиру. Том приликом дао му је још и шест стотина франака.

– Ево ти највише војничко одликовање. А када прездравиш јави ми се. Ја те нећу заборавити.

Командант источне војске генерал Сарај сутрадан је уручио Будимиру Давидовићу француски орден Легије части. Тако је Будимир на својим грудима понео највиша одликовања, која један војник може имати: две Карађорђеве звезде са мачевима, Легију части, Белог орла с мачевима, Обилићеву медаљу за храброст и Албанску споменицу.

Након ослобођења и повратка у Србију, Будимира је снашла судбина многих његових сабораца који су остали инвалиди. Онако без руке био је присиљен да ради у надници код другога, а људи су га држали из сажаљења. После је носио млеко у Чачак, био монополски контролор, служитељ у пореској управио, па је било нешто боље. Али, све је то било далеко од доброг. Настало је дуго лутање и тежак живот. Посебно је потресно писмо које је 24. априла 1942. упутио председнику српске владе Милану Недићу:

„Молим вас да ми се додели нешто помоћи пошто немам никаквих других прихода, стар сам и сакат, умирем од глади на чачанској калдрми са женом и још двоје ситне деце“.

Будимир Давидовић је преминуо 1980. године у Чачку у 90 години живота.

Bild könnte enthalten: 2 Personen
Gefällt mirWeitere Reaktionen anzeigen

400 км на сат и 1000 километара домета: Премијера у Калифорнији новог Тесла Роадстер!

Elon Musk will wieder einmal Großes schaffen: Auf einer Präsentation in Kalifornien ließ der Tesla-Chef eine echte Bombe platzen und rollte die Neuauflage des Tesla Roadster auf die Bühne. Die Leistungsdaten des Sportwagens sind beinahe unwirklich – und doch soll das Elektroauto 2020 auf den Markt kommen. Außerdem hatte der Multimilliardär noch eine zweite Überraschung parat.

Ist das wirklich zu machen? Kann Elon Musk dieses Versprechen schon bis 2020 einlösen? Fragen, die unweigerlich nach der gestrigen Weltpremiere des neuen Tesla Roadster im Raum stehen. Dass es schon bald einen Nachfolger des Elektrosportlers geben würde, war den meisten klar. Doch mit derartigen Leistungsdaten hat bislang niemand gerechnet: Der völlig neu entwickelte Roadster protzt nicht nur mit einer Reichweite von 1.000 Kilometern (620 Meilen). Als erstes Serien-Elektroauto überhaupt soll der 2+2-Sitzer auf eine Höchstgeschwindigkeit von 400 km/h beschleunigt werden können.

Tesla Roadster als ultimativer Elektrosportler

Und auch wenn die Zahlen definitiv beeindruckend und die Begeisterung groß ist: Die ganze Wahrheit ist das natürlich nicht. Denn Musk fügte unter anderem hinzu, dass die riesige Reichweite nur „bei Highway-Geschwindigkeit“ möglich sei. In US-Maßstäben bedeutet das rund 110 km/h. Wer also auf deutschen Autobahnen immer am Limit unterwegs ist, wird die 1.000 Kilometer weit verfehlen.

Auch die Höchstgeschwindigkeit von 400 km/h soll nur im weiterentwickelten Ludicrous-Mode verfügbar sein und dann auch nur für kurze Zeit. Angesichts der wenigen Möglichkeiten, 400 km/h im Alltag auszufahren, dürfte das allerdings für weniger Probleme sorgen. Für maximalen Fahrspaß bei jedem Wetter ist der neue Roadster wieder mit einem abnehmbaren Targa-Dach ausgerüstet.

Setzt der neue Roadster Maßstäbe für E-Sportwagen?

Trotz der Einschränkungen sind die von Elon Musk genannten Werte beeindruckend. Eine reale Reichweite von 600 bis 700 Kilometern kann als Meilenstein bezeichnet werden – weiter kommt auch kein Sportwagen mit V8-Motor im Heck. Erreicht werden soll dieser Wert mit einem neuen Akku, der bis zu 200 Kilowattstunden fassen soll – doppelt so viel Kapazität wie beim derzeit größten Tesla-Akku im Model S P100 D. Über die Preise des neuen Tesla Roadster ist noch nichts bekannt. Da allerdings bereits die P100-D-Modelle von Model S und X über 150.000 Euro kosten, dürfte der Roadster kaum günstiger werden.

Tesla Semi-Truck soll schon 2019 antreten

Neben dem Sportwagen rollte der Tesla-Boss gleich noch das Kontrastprogramm auf die Bühne: Der neue Tesla Semi-Truck wird der erste Elektro-Lkw des Unternehmens und zugleich auch das erste Nutzfahrzeug der Kalifornier. Mit vier Elektromotoren und einer angepeilten Reichweite von 800 Kilometern setzt auch dieses Fahrzeug Maßstäbe. Der Akku soll darüber hinaus in 30 Minuten auf die halbe Kapazität geladen werden können. Preise nennt Musk auch hier noch nicht, betont aber, dass Diesel-Lkw im Betrieb pro Kilometer 20 Prozent teurer seien.

НАДА

НАДА
ОД НАДЕ У БОЉИ ЖИВОТ ДО УСПОНА И ПАДА КОМУНИЗМА НИШТА НИСМО НАУЧИЛИ, ЖИВИМО ЈОШ ГОРЕ!
СВАКА НАДА ЧУДА ПОКРЕЋЕ И СВАКА УМИРЕ КАД СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ИЛ КАД СЕ ПРЕСТАНЕ У ЊУ ДА ВЕРУЈЕ.
НИКАД СЕ НЕ ЗНА ДАЛ ЈЕ НАДА ПРАВА ИЛ ЛАЖНА, СВЕ ДО ЊЕНОГ КРАЈА ПА НИ ТАДА!
НАДА, СВОЈИМ ОСТВАРЕЊЕМ УМИРЕ, ЧИМ ПОСТАНЕ СТВАРНОСТ НЕСТАНЕ А НА ЊЕНОМ МЕСТУ РОДИ СЕ НОВА, ДАЛ БОЉА ИЛ ГОРА, САЗНАЋЕМО КАД НЕСТАНЕ А ДРУГА НАСТАНЕ!
НИШТА НИЈЕ ОД ВЕЧНОСТИ У ОВОМЕ СВЕТА ПА НИ ИСТА НАДА!
МИЛИОНИ КУПУЈУ ЛУТРИЈЕ, МИЛИОНИ СЕ НАДАЈУ АЛ САМО ЈЕДАН ГЛАВНИ ЗГОДИТАК СЕ ДОБИЈА И ОПЕТ СЕ СВЕ ИЗНОВА ПОЧИЊЕ!
НАДА ЈЕ МОТОР ЖИВОТА КОЈИ СТОЈИ У ЛЕРУ!
ДА ЛИ ЈЕ КОМУНИЗАМ УТОПИЈА ИЛ НЕОСТВАРЕНА НАДА СПАСА? ДА ЛИ ЈЕ МРТАВ, ДА ЛИ ЈОШ ТИЊА, ПОКАЗАТ ЋЕ БУДУЋНОСТ КАД СЕ УГАСИ И ОВА НАДА СПАСА ЗАСНОВАНА НА НЕОБУЗДАНИМ ПРОХТЕВИМА БЕЗ МЕРЕ И МОРАЛА!?
ДУГОТРАЈНА НАДА ЈЕ ЧУВАР НЕСРЕЋЕ КОЈА КОЧИ ПРОМЕНЕ НА БОЉЕ!
Душан Нонковић Теодоровић