Boba Borojevic, host / producer

www.ckcufm.com — „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1 FM in Ottawa, Canada — ON AIR on December 1, 2008 at 6:00 P.M. EST– TO HEAR the show after the airing, click to: http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep (go to CKCU and pick the show). On Rogers Cable ch. 944

Depth of Hillary Clinton’s foreign office experience was highly debated during the presidential campaign, but apparently her resume held well enough to convince Barak Obama to give her task of US Secretary of state.

Will there be any change in American foreign policy, or will the US continue with the global interventionism? Will Hillary continue her husband’s policy of „an allegedly humanitarian ideology of velvet-totalitarianism (Trifkovic: „The price of Hillary“) What is Serbia to expect under Hillary as Secretary of State? To find out we are joined by:

– JAMES BISSETT – former Canadian Ambassador to Yugoslavia where he served from 1990 – 1992. He was also Ambassador to Bulgaria and Albania. He had diplomatic postings in the Balkans, London and in the Caribbean where he served as Canadian High Commissioner to Trinidad and Tobago from 1985 -1990. He was an Assistant under Secretary for Social Affairs at the Foreign Ministry in Ottawa. From 1985 -1990 Bissett was Director General of the Canadian Immigration Service. Upon leaving the Foreign Service he served from 1992 -1997 as the Chief of Mission for the International Organization for Migration in Moscow . Chairman of the Lord Byron Foundation for Balkan Studies. http://www.deltax.net/bissett/author.htm

Boba Borojevic, host / producer
http://serbianna.com/columns/borojevic/
http://f2.pg.briefcase.yahoo.com/pertep
E-mail: ckcuboba@yahoo.

СРБИЈА: БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА (NO LIMITS SERBIA)

СРБИЈА: БЕЗ ОГРАНИЧЕЊА (NO LIMITS SERBIA)

Ovaj projekat ima za cilj da istraži mogućnosti povezivanja i saradnje svih onih (firme i/ili pojedinci) koji predstavljaju potencijal za unapredjenje i razvoj kreativnih industrija u Srbiji.

Cilj nam je da mapiramo aktere, usluge i proizvode „kreativne
dijaspore“,(u koje spadaju: arhitektura, advertising,
dizajn, moda, pozorište, film, mediji, muzika, izdavaštvo, prezentacija
kulturne baštine, likovne umetnosti, multimedia, IT, istraživanje i razvoj,
upravljanje poslovnim sistemima). ali i da saznamo koje su
prepreke i potencijali za vaše veće prisustvo u Srbiji, kao i da uočene potencijale i mogućnosti ih učinimo svima
dostupnijim.

Istraživanja, analize, strateški dokumenti I predviđanja eksperata govore nam da je u kreativnim industrijama ozbiljan
potencijal za održivi razvoj Srbije i regiona. Srbija, dakle, može i mora da
bude „kreativna“ i da razvija kreativnu ekonomiju. Jedan od preduslova za brži razvoj kreativnih
industrija jesu i mapirani potencijali, ideje i potrebe, a sa druge strane
saznanje o tome ko su (i gde su sve ) stvaraoci koji na te potrebe mogu
odgovoriti. Njihova znanja i iskustva koje ste/su stekli , radeći u kreativnim
industrijama razvijenog sveta, biće
svima dragocena.

Molimo vas da nam pomognete da identifikujemo, uzajamno povežemo i pozovemo na saradnju sve one koji profesionalno
pripadaju nekoj od delatnosti iz domena kreativnih industrija, više ne žive u
Srbijij, a imaju želju i potrebu da i u Srbiji budu aktivni u svojim profesijama:

Ako sami spadate u neku od kategorija kreativnih industrija molimo vam da odgovorite na naš upitnik elektronski
na http://www.madmarx.net/dijaspora/dijaspora_a.php

Ili: popunite priloženi upitnik u meri u kojoj mislite da je potrebno (onoliko koliko želite) i vratite nam na office@yustat.org ili
office@academica.org.yu

Takodje
možete i da:

Prosledite upitnik prijateljima, kolegama/cama na koje se takodje moze odnositi,
Pošaljete nam preporuke, primedbe u vezi sa temom
ovog projekta – sve je dobrodošlo
Učešće u ovom istraživanju je dobrovoljno, i
njime će biti obuhvaćeni svi oni koji su
poreklom iz Srbije ili ovu zemlju smatraju, po bilo kom kriterijumu, delom svog identiteta.

Ovaj projekat podržalo je Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, a zajednički ga realizuju YUSTAT Centar i Academica
Group iz Beograda. Svi podaci koji se dobiju istraživanjem biće korišćeni samo za potrebe projekta. Podaci o stavovima
i potrebama ispitanika biće iskazani samo u opštim vrednostima, bez navođenja
izvora.

U nadi da je ovo samo prvi korak ka boljim
danima, molimo vas za saradnju i unapred vam se zahvaljujemo.

Kontakt osoba

Lidija Djordjević

YUSTAT Centar ACADEMICA Group – Akademska grupa

Beograd,
Alekse Nenedovića 34, tel/fax. +381 11 2440 096 Beograd, Igmanska 4, Tel/fax. + 381 11 24
22 155; 062 408 363

E-mail: office@yustat.org ;
www.yustat.org

World War II memorial in Croatia vandalized

Today when Croatia wants to indict Serbia for “genocide” and the “ethnic cleansing” and once again acts like

an innocent and democrat country, the facts show that nothing changes in the politics and the position towards Serbia.

Being a candidate for the European membership, the facts quoted bellow show that Croatia, her presidency included ,

did not change a slightest bit, in respect of European standards, in tolerance and the willingness for the peace in the region.

Let us remind you that when the Jewish memorials are vandalized there is an immediate reaction on international level, which is

more than normal, but it should be also to applied to others for the sake of civilization.

Something should be done to prevent permanently such acts on whatever side it appears. It is simply a shame.

Dragan RAKIC

Strasbourg

France

http://www.b92.net/eng/news/region-article.php?yyyy=2008&mm=11&dd=27&nav_id=55351

World War II memorial in Croatia vandalized

27 November 2008 | 16:56 | Source: Tanjug

ZAGREB — Unknown perpetrators have vandalized a memorial to the victims of Ustasha war crimes in the village of Prkos, near Karlovac.

The monument is dedicated to 478 villagers and about 1,000 people from neighboring villages killed by the Ustasha in December 1941.

Reacting to the incident, the Serb National Council (SNV) said that the vandals had left vulgar messages of hate and intolerance, as had been done to hundreds of other destroyed or vandalized memorials to the National Liberation Struggle and the civilian victims of the Ustasha terror.

The SNV and Prkos locals expect the state to investigate and punish the perpetrators and send a message to the country that contemporary Croatia is not perpetuating the ideology of the war criminals of 1941, the SNV stated.

Prkos is populated mainly by the elderly, and many Serb returnees still do not have the necessary conditions to return to normal village life there.

Some of the homes in the village are visited every now and then by their owners, who currently live in Zagreb.

An Algerian’s home is in Bosnia, via Guantanamo – courtesy of the Clinton administration

[ An Algerian’s home is in Bosnia, via Guantanamo – courtesy of the Clinton administration. ]

http://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE4AP61220081126

Bosnian wants her husband back from Guantanamo soon

Wed Nov 26, 2008 12:34pm EST

1 of 3Full Size

By Daria Sito-Sucic

SARAJEVO (Reuters) – Hajj Boudella’s children will have to wait a while to see their father, even though a U.S. federal judge ordered his release last week from the Guantanamo Bay prison after nearly seven years.

„After the ruling, my children asked if this means their dad would come home that same night,“ Boudella’s wife Nadja Dizdarevic told Reuters in an interview this week.

„Their faces fell when they realized it may be a long time before they see him again,“ said the mother of four who has to move from apartment to apartment each time her landlord finds out about her husband’s case.

It may take up to two years before Boudella, one of five Algerians ordered released last week from Guantanamo, returns home to Bosnia, where he first went during the 1992-95 war to help organize humanitarian assistance.

Thousands of volunteers from Arab and African countries came to Bosnia during the war to fight along with Bosnian Muslims against Serbs and Croats. Some worked for Islamic aid groups.

Boudella stayed on past the war after marrying Dizdarevic, who was widowed with one child when her first husband died in the war. They have three children of their own.

„He has never seen our youngest daughter who was only eight days old when they kidnapped him,“ Dizdarevic said, referring to extradition by Bosnian authorities of the six Algerians to the U.S. military authorities in January 2002.

Bosnia picked up the men in October 2001, shortly after the Sept 11 attacks on the United States by al Qaeda militants. U.S. President George W. Bush said later the six men had been planning a bomb attack on the U.S. embassy in Sarajevo.

Justice Department attorneys said last month they would no longer rely on those accusations but that the men should continue to be held because they planned to go to Afghanistan in late 2001 to fight U.S. forces there.

LACK OF EVIDENCE

The U.S. court ruled last week that there was enough evidence to keep one of the six men in detention but that the evidence against the other five was too weak.

„My children grew up overnight, they are not children anymore. They don’t play games but watch news,“ Dizdarevic said. „I want normal children and not adults but it is too late now.“

The men were taken to the U.S. military base at Guantanamo Bay in Cuba the day after a ruling by a top court in Bosnia that they should be released due to a lack of evidence.

„I expect Bosnia-Herzegovina to use this opportunity and correct injustice inflicted on all of us, and establish diplomatic links with the United States as soon as possible to bring these men home,“ Dizdarevic said.

Their final release from Guantanamo is pending a decision by the U.S. government on whether to appeal the ruling, and on a request by the Bosnian authorities for their immediate release, human rights activists said.

„They should have reacted immediately and made an emergency plan to bring these people back home after their innocence had been proved,“ said Muhamed Djemidjic, the director of the Bosnian branch of the Helsinki Committee for Human Rights.

Over the years Dizdarevic has become a determined human rights activist who has organized protests and lodged appeals at local and international human rights courts.

„I fought not to spend the rest of my life as the wife of a terrorist but of a man who was illegally kidnapped,“ she said.

(Reporting by Daria Sito-Sucic; editing by Adam Tanner and Philippa Fletcher)

Postavljanje Granica

Postavljanje Granica

Naši stari zakon pogaziše

Odbaciše vladu i državu

Za pravilo ludost izabraše

Od samog početka, od dana jedan onaj koji nečim i sa nekim rukuje mora biti iznad svega samo disciplinovan, i postavit pravila putem kojih će tu disciplinu biti u mogućnosti da sprovede. A po vrh svega, na vrhu svega i svih događaja koji ga okružuju, svu i svaku kontrolu mora dzati u svoim rukama. Upravo od dana prvog po vrh svega i prvi zadatak je disciplina. Ali da li se disciplina može sprovesti, a da se pravila striktno ne sprovode i ne poštuju?

Ako je neko rukovodic, izabrani pogotovu, takav sebe mora da stavi u položaj kao uspešan roditelj koji rukovodi sa svojom decom. U tom slučaju u borbi za opstanak dobar roditelj postavlja uslove minimalne tolerancije. Zar nas na to ne setuje i samo Biblijsko predanje. Zbog čega milostivi Otac, Tvorac svih nas, izgoni Adama i Evu iz raja? Otac je deci postavio pravila, po koima se moraju rukovoditi. Zabranjeno voće ne sme da se dira. Je li bilo razloga za to ili nije, da se i takva pravila uspostave i da se jedna obična jabuka zaštiti, da je niko taći ne sme? Otac o tome nije postavljao pitanje. On je tvorac on se brine i hoće da deca ako u raju žele opstati poštuju njegova pravila i njegovo naređenje. Ako to deca neće, onda postoji pristojna kazna, da se onaj ko primeran nije poduči disciplinski. U protivnom nasataje rasulo.

Neću ovde, i nemam nameru da raspravljam o političkom životu, i u tom smislu o sudbini sopstvenog naroda. Pošto u političkom životu se kraj izdajstvima i sabotažama nacionalnog opredeljenja i intereresa ne nazire. Politički establišment bi bio i ne važan, da trenutne okolnosti me ne navode da se posvetim našoj duhovnoj instituciji. “Crkva nas je održala njojzi hvala.“ Izgleda, nekada bilo a danas se jedino spominjati u znak sjete može. Jer onj dosta opipljivi i osetljivi segment naše duhovne institucije sveštenstvo i njena Jerarhija je po prilično načet, nejedinstven i tako – reći raspolućen. Radilo se na tome dugo, podmuklo i takoreći iza leđa. Radilo se na svim nivoima i svim delovima gde se to moglo i uraditi. Počelo je još pre više od četiri decenije. Prvo posle smrti poslednjeg izabranog, po pravilima i načinu kako se poglavar Crkve i bira, posle Patrijarha Gavrila (Dožića). Kada nije uspelo sa Patrijarhom Vikentijem, on je otrovan, uspelo se sa Germanom. Njega nisu otrovali, ali su mu konstantno podmetali. Ali kao pripadnik stare škole, on je nekako uspevao da bar koliko toliko, održava red i disciplinu, da, kako mu to ustav nalaže, održava kakvo takvo jedinstvo.

A onda, niko večit nije. Došli su dani ovi, kada su pravila u stranu potisnuta, a javašluk i anarhija su obremenili klirike od vrha do dna i obrnuto. Spomenusmo da ako neko želi da bude dobar rukovodilac, on mora da kao i dobar roditelj postavi minimalne uslove tolerancije. Jer, ne kaže se uzalud, dajte nekom jedan kraj on će ubrzo uzeti ceo konopac.

Kako su nastali taj javašluk i anarhija? Jednostavno. Neko me se prohtelo da se suprotstavi pravilima. Ili da ih jednostavno zaobiđe i ignoriše. Prava je stvar u uspostavljanju reda i discipline, je onaj momenat gde se uspostavlja granica između nečega što se može i onoga što se ne može tolerisati. Najgora stvar u svakom načinu rukovođenja je kada potčinjeni, bilo da su to lična deca, ili oni kojima se izdaju naređenja, ili zahtevi za izvršavanje dnevnih obaveza osete mekoću nalagodavca. Tada nema veze ko je, i o kome se radi, svak će tu mekoću zloupotrbiti. Tako je to bilo i sa situaciom kako u klirikarstvu, tako i sa vernicima. Odstupilo se od ustaljenih pravila. Prvo Patrijarha, onoga kako je to pravilima Svetih Apostola predviđeno, koji bi trebao da bude glava nacionalne crkve, nije izabrao onaj ko je trebao da ga bira. Znači tim činom je došlo do uplitanja ličnih interesa. Odnosno postojeći Patrijarh koga je izabrao klan, a ne izborni sabor, podlegao je intereseu onih koji su ga potpomogli da postane to što i jeste. Zatim i sam je po prirodi baš upravo ono što jedan rukovodilac ne sme da bude. Mekan. “Ja ne želim da se zameram braći Arhijereima.“ – Govorio je on. Za koga je vraga onda patrijarh, ako se ne želi zmeriti? Ali i nije on baš bio takav, da se nije hteo zamerati. I te kako je se on znao zameriti onima koji su mu iz nesebičnih razloga, ukazivali na greške. Jednoga je čak i raščinio, odnosno napravio je uslove da ga raščine, a jednom za mal da dozvoli da prođe istim putem. Dok je drugima činio na volju, a nekima i iz straha nije smeo da se suprotstavi. Dakle od njega je sve i počelo. Jer da je se on držao striktno pravila predviđenih ustavom institucie, na čijem se čelu nalazio, ekumenizam bi bio sprečen. Da je on bio čovek budna oka i da se ponašao kao vredan i umešan roditelj. Ostali podčinjeni bi ga poštovali i cenili, i ne bi im palo na pamet da utonu u anarhiju.

Ekumenisti jesu dobro zastranili, ali i oni koji se tobože bore protiv njih nisu ništa, kada su u pitanju pravila, od njih bolji. Tako recimo na prošlogodišnjem saboru, jedan od njih koji se kao sada najviše ističe u Pavlovoj odbrani, i traži da bude patrijarh dok je živ, taj mu zamal majku nije psovao. Pored ovakvih protivnika, koji i sami ne uvažavaju pravila, kada su njihovi interesi u pitanju, ekumenistima je sigurnost obezbeđna i svoje nastrane ideje u njihovom sprovođnju, nema ko da spreči, i niti ih sprečava.

Situacija današnjeg Episkopata SPC je takva da se upravo slobodno može vratiti u istorijsko doba koje opeva spev iz Gorskog Vijenca istaknut u naslovu. Iz vremena kada su posle smrti Cara Dušana njegovi najbliži saradnici, pogazili ustav i sva pisana pravila i na komade rasparčali carstvo. Najednom ugasio se duh vladanja i discipline. Nastalo je rasulo, koje će srpski narod kasnije veoma skupo petvekovnim robovanjem platiti.

Takvu situaciju imamo i danas ne samo u političkom životu, ako se ono, što danas ostatkom Srbije vlada i može nazvati političarima i politikom. Već još je gora situacija u Episkopatu, SPC. Razdeljeni i podeljeni, prvo po pitanju ekumenizma, na dva tabora, članovi ovoga tela međosobno se glože i stvaraju nepodnošljivu atmosferu. Onda su na dalje podeljeni međusobno. Čak i oni koji, su kao stali u odbranu tradicinalnih običaja u SPC, su izdeljeni, i svaki za sebe vuče na svoju stranu. Među njima vlada strašna netrpeljivost, razdor, i preterana ljubomora i mržnja. Svaki “vladika“ ako se i takvi mogu vladikama nazvati, je neki mali despot u svojoj eparhiji. Radi šta hoće i kako mu se svidi. Ne postoji uzajamna sloga, saradnja, ne postoji timski rad. Ne postoji disciplina. Pravila njihova nisu okrenuta Crkvi i narodu, nego su im pravila izbor njihove ludosti, kako to narod u Gorskom Vijencu propoveda. Ne postoji saborska ljubav i uzajamno poštovanje. Tako ako neko gaji veru da će ta tobožnja tradicionalna grupa uspeti da kao spase i obnovi temelj Crkve, neka dobro zna da u sebi samo gaji jednu opštu iluziju.

Kome zahvaliti za ovo bedno i jadno stanje u Episkopatu SPC. Nikome drugom do poslednjem Patrijarhu Pavlu Stoičeviću. Upitan jednom negde još daleke 1995 godine, zašto ne preduzme nešto po pitanju discipline, jer sve ovo što se sada dešava, liči na jedno opšte rasulo. Pavle je mirne duše kako je spomenuto ranije, odgovorio: “Pa ja neću da se zameram ostaloj braći Arhijerejima.“ Dakle njemu su više bili važni braća Arhijereji, nego institucija, na čijem se čelu nalazio, (kažem nalazio, jer ne vidim da on više obavlja tu svoju funkciju nikako, iako ju je i kada ju je obavljao nije obavljao valjano) da je spase i zaštiti od svake jeresi, a kuda će veća jeres, nego ekumenizam, i da spreči one neodgovorne vladike, de se ne ponašaju samoglavo, i van pravila i zakona. Ustav SPC nalaže Patrijarhu da održava jedinstvo Jerarhije. Da bi Patrijarh bio u stanju da održava jedinstvo on je morao striktno da se drži slova ustava i onih normi koje mu nalažu zavetna pravila institucije na čijem se čelu nalazio. Tako je jedino bilo moguće održati red i disciplinu. Je li tako postupao? Očigledno je da nije. Zašto?

Vele za Pavla da je mek. A to je ono što izvanredni poznavaoci nauke o rukovođenju, ističu kao veliku slabost. Kako je u samom uvodu negde istaknuto jednog dana slab i mekan roditelj, ako deci da jedan palac, ona će mu iz ruku izvući ceo konopac. Tako i oni koji su podčinjeni nekome u jednoj instituciji, na isti način kao i deca postupaju. Kada su komunisti pred Patrijarha Gavrila istakli bili neke zahteve, on im je jednostavno odgovorio: “Ja nisam ovde da sprovodim ničiju samovolju. Tu sam da sprivodim norme koje su ustavom SPC predviđene, i odluke koje SA Sabor donese.“

Donesena je saborska odluka ne baš tako davno, da se bogoslužbeni poredak u crkvi mora sprovoditi po ustaljenom tradicionalnom tipiku. Da li se on sprovodi? Ne. A ko je dužan da tu saborsku odluku sprovede? Obratimo pažnju na reči blaženopočivšeg Patrijarha Gavrila.

Patrijarh Gavrilo je za razliku od Pavla znao i poznavao funkciju Patrijarha, i znao je po koim pravilima mora Patrijarh da se vlada, da bi održavao red i disciplinu, i da bi na kraju crkvu spašavao od svake jeresi.

Na kraju svaki rukovodilac, u bilo kojoj organizaciji ili instituciji, tako kao i što je Patrijrh Gavrilo govorio, mora da poznaje pravila svoje organizacije ili institucije. Mora da postavi granice do kojih je tolernantnost dozvoljena. Ovo ovdašnje izlaganje je koncipirano na poglavlju 6 iz “Pravila o Medžmentu odnosno Rukovođenju“. U kome pravilu i stoji: Svaki rukovodilac mora da postavi granice u okviru kojih će zavoditi disciplinu, i preko te granice niko ne sme ko je njemu potčinjen da prekorači‘.“ Zar patrijarh Gavriolo to lepo ne definiše u svom odgovoru komunističkom režimu pedesetih. Nisam tu da sprovodim ničiju samovolju, nego ono što mi pravila nalažu. Za razliku od njega bio je Pavle, koji je se upravo povinuo samovolji a ne pravilima.

U logosu Vizantijske kulture, svaki svetovni hram predstavlja jednu lađu, koja je od zapada okrenuta ka istiku. Cela Vaseljenska crkva je takođe jedna velika tvorevina, jedna lađa koja uvek od zapada plovi ka istoku. Ka toj svetlosi iz koje nam se svako jutro ukazuje Bogomladenac. Njemu treba uvek da se radujemo i da Ga osetimo u izlasku Sunčeve svetlosti, da svoja osećanja predamo Njegovim pravilima, ljubavi i dobrote. U toj lađi ne mogu svi biti krmari, postoji samo jedan, koji lađu ka svetlosti mora da upravlja prema pravilima po kojima će lađa uspešno moći da plovi. Ostali su samo obični mornari koji trebaju da se pokoravaju odlukama starešine, koji je tu uvek prvi, da svoim primerom lice ka svetlosti okreće, a da ostale one koje trba, tera i pospešuje da na isti način postupaju.. U poslednje vreme smo svedoci da su mornari počeli da starešini okreću leđa, da svoje lice okreću zapadu, odnosno tami a ne svetlosti, i da se ponašaju, samovoljno, gazeći sva moguća pravila, pa će naravno jednoga dana lađa koja plovi bez ustaljenog kursa mora će da pretrpi brodolom, ako već i nije. Kome hvala za to sve, za ovako jadno i bedno stanje? Neposlušnim mornarima, ili nekome drugom, koji nije bio u stanju da zavede red, među nediscipinovanim potčiniteljima???

Vratimo se početku, stvarnja. Otac taj milostivi, je hteo i želeo svojoj deci sve najbolje, i postavio ih da žive u raju. A kada deca nisu htela ispoštovati očeva pravila, otac je odjednom postao nemilosrdan. I On Tvorac svih, dakle ima granice, preko kojih se ne sme preći. Taj nauk ko nije izučio on niti ume da vlada i rukovodi niti da savete upućuje. A crkva nije zapušteni tragan, na kome rogati ovnovi u tuči jedni drugima slamaju rogove. U njoj postoje disciplinska pravila koja se moraju sprovoditi i poštovati, radi njenog održanja i spasenja.

Janko Bojć

DER VEREIN HILFE JETZT UND DER JUGOSLAWISCHE VEREIN TRAUERN UM IHR MITGLIED DR. KLAUS WATERSTRADT

Der Verein Hilfe jetzt und der Jugoslawische Verein Lübeck trauern um ihr bis zuletzt aktives Mitglied Dr.Klaus Waterstradt

Vor nur einer Woche, am 15. November 2008 wurde Dr. Klaus Waterstradt mit dem Fritz- Bauer- Prei geehrt. Am vorigen Samstag hat uns Dr. Klaus Waterstradt für immer verlassen. Trotz seines hoher Alters von 88 Jahren hat uns sein Ableben sehr überrascht, umso mehr da er vor nur einigen Wochen in Berlin an einer Protestveranstaltung teilgenommen hat. Für uns bleibt Dr. Klaus Waterstradt in der Erinerung als ein Mensch, für den Humanität, Mitgefühl und Unterstützung der Schwächeren immer die oberste Maxime war, nach der er sich gerichtet hat. Wir wissen, dass es in der Welt, in der wir leben, nur selten Menschen mit einem so großen Herzen gibt und sie nicht leicht zu finden sind. Umso schwerer trifft uns sein Tod und umso mehr ist uns bewusst geworden, dass die Welt mit Dr. Klaus Waterstradt jemanden verloren hat, der seinen Mitmenschen unendlich viel bedeutet hat. Die Welt von heute ist um einen aufrichtigen großartigen Menschen ärmer geworden.

Die Trauerfeier findet am Samstag, den 29. November um 10:00 Uhr auf dem Vorwerker Friedhof, Kapelle 1, Lübeck statt.

Im Sinne des Verstorbenen wird statt Blumen um eine Spende gebeten für den „Ortsverband für Körper-und Mehrfachbehinderte Lübeck e.V.“ auf folgendes Konto:

Kontonummer: 19951193

Sparkasse zu Lübeck

Bankleitzahl 23050101

Stichwort: Dr. Klaus Waterstradt

Dušan Nonković

Fritz- Bauer-Preis 2008 an Dr.Klaus Waterstradt, 16.11.2

https://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung1.jpg

“Es gibt kein Recht zu sterben. Aber es gibt ein Menschenrecht, in Würde zu sterben.”

(Klaus Waterstradt 1981)

Die Humanististische Union verleiht den Friz-Bauer Preis 2008 an der Lübecker Arzt Dr.Klaus Waterstradt. Mit ihm ehrt die Bürgerrechtsorganisation einen Menschen, dessen Werk in herausragender Weise mit dem Ziel einer Humanisierung unserer Gesellschaft verbunden ist.

Für Klaus Waterstradt war die Humanität unserer Rechtsordnung stets mehr als nur eine Frage allgemeiner Prinzipien des Rechts. Sein Engagement ist von der Überzeugung geprägt, dass sich die Humanität einer Gesellschaft vor allem darin zeige, wie sie mit den existentiellen Problemen der Menschen umgehe – vor der Geburt über der Krankheit bis zum Tod.

Dass sagt die Humanistische Union, was sagen die Serben, die ihn ein kleines Stück seines Weges begleitet haben: Wir verneigen uns vor Dr. Klaus Waterstradt und wünschen uns mehr solche Deutschen. Dann wäre diese Welt nicht nur humaner geworden, sondern solche kriegerischen Auseinandersetzungen wie damals in Jugoslawien und heute im Irak würde es nicht geben. Auch die Entwicklung in Serbien wäre so nicht einmal denkbar gewesen. Er wusste und respektierte die Opfer, die die serbische Geschichte in sich trägt. Diese wurden nicht nur im Interesse Serbiens abverlangt, sondern im Interesse der Freiheit Europas, ja der ganzen Welt. Dabei ist nicht gedacht an den Blutzoll der Jahrhunderte wärend der Osmanischen Herrschaft als die Osmanen an den Toren Europas rüttelten. Nein Herrn Dr. Klaus Waterstradt war bewusst, dass die Serben im 1. Weltkrieg 52 % der Männer im Alter zwischen 25 und 45 Jahren im Kampf für ihre Freiheit verloren haben, gegen Autoritäten, die global auf dem Wege waren, ihre Kolonialherrschaft durchzusetzen. Im zweiten Weltkrieg wurde Dr. Klaus Waterstradt als Sanitäter in Serbien eingesetzt und wurde somit Zeuge der Brutalität des Krieges, dem die Serben ausgesetzt waren. Wärend des Einsatzes an der Ost-Front geriet er in Russische Gefangenschaft, in der er 8 Jahre verbrachte. Er lernte schnell die russische Sprache und half als Mediziner der russischen Zivilbevölkerung. Das brachte ihm Respekt und Anerkennung auch in der Gefangenschaft.

Während der wirtschaftlichen Blockade gegen Jugoslawien hat sich Dr. Klaus Waterstradt im Alter von 75 jahren mit einem mit Medikamenten vollbeladenen Kastenkombi in Richtung Belgrad aufgemacht. An der ungarisch/Jugoslawischen Grenze gab es kein Durchkommen mehr. Von ihm wurde verlangt, dass er eine Medikamentenliste mit genauer Aufführung jedes Medikaments erst nach New York zur Bestätigung schicke. Zu diesem Zeitpunkt hatte ich die Ehre, etwas bei der Klärung der Situation zu helfen. Ich konnte Verbindung zu den Belgrader Ärzten aufnehmen, was Dr. Klaus Waterstradt wegen Funkstörungen aus Szegedin nicht möglich war. Ein Belgrader Arzt konnte dann einen befreundete Arzt in Budapest kontaktieren und dieser hatte wiederum Kontakte zum Krankenhaus in Segedin. So wurden zunächst die Medikamenten an einem sicheren Ort im Segediner Krankenhaus gelagert. Dr Klaus Waterstradt ist bei Schnee, Glätte und Kälte weit über 1000 Kilometer nach Lübeck zurückgefahren, um den Papierkrieg mit Amerika zu erledigen. Nach cirka 3 Monaten lagen die erforderlichen Papiere vor und die Medikamente wurden von ihm persönlich weiter nach Belgrad gebracht. Dies ist nur eine Facette des Dr. Klaus Waterstradt und zeigt das wahre Licht, in dem er steht.

Hätte Deutschland in der Regierung Politiker des Zuschnitts Dr. Klaus Waterstradt gehabt, wäre es nie zur Missachtung und Beugung des Internationalen Rechts, der Resolution 1244 und der unrechtmäßigen Anerkennung des Kosovo/ Metohija gekommen. Es hätte keine Belohnung mit einem eigenen Staat für diejenigen gegeben, die sich terroristischer Methoden bedienten. Cirka 250.000 Serben, 180.000 Roma, 70.000 Montegriner und viele Griechen, Gorani und Türken wurden von dort vertrieben und eine Rückkehr ist bis heute nicht möglich, ohne um das eigene Leben fürchten zu müssen.

Der Preis ist dem richtigen Menschen zugeteilt worden. Diese Anerkennung hätte der 88-jährige Dr. Klaus Waterstradt schon vor Jahren verdient, um auch die Gelegenheit zu bekommen, die Früchte der Anerkennung länger zu genießen.

Dr. Klaus Waterstradt ist für die Serben, die ihn kennen, ein leuchtendes Vorbild.

https://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung2.jpg

https://dijaspora.files.wordpress.com/2009/02/preisverleihung3.jpg

Autor

Dušan Nonković

SOK AKTUELL – 25. November 2008

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

25. November 2008

Kirchenweihe in Kroatien

Kosovo: Feier im Kloster Zociste

Umsiedlung der Kirche in Bosnien

150 Jahre Kathedrale von Vranje

Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla feiert 30-jähriges Jubiläum

Priesterweihe in Wien

—

Kirchenweihe in Kroatien

(ZAGREB / KROATIEN) In Kroatien wurde vergangene Woche eine Kirche geweiht: die wiederaufgebaute Hl.-Georg-Kirche in Narta. Den Weihegottesdienst zelebrierte der serbische orthodoxe Metropolit Jovan von Zagreb-Lubljana mit Priestern seiner Metropolie.

Kosovo: Feier im Kloster Zociste

(KLOSTER VISOKI DECANI) Am Tag der Hl. Kosmas und Damian (14. November) feierte das serbische orthodoxe Kloster Zociste im Kosovo-Metohija sein Patronsfest sowie den vierten Jahrestag der Rückkehr der Mönche in das Kloster. Rund 300 Gläubige aus Kosovo-Metohija nahmen an den Feierlichkeiten teil. Auch Gäste aus anderen Teilen Serbiens waren anwesend.

Der Abt des Klosters, Vater Stefan (Milenkovic) sagte, dass die Klosterkirche wiederaufgebaut worden sei und dass nun Arbeiten in den Wohnhäusern und den Hilfsgebäuden ausgeführt würden. Er hob die Hilfe hervor, die das Kloster von den Einwohnern des Ortes, der Diözese Raszien-Prizren und dem Staat Serbien bekommt. Jedoch seien die Serben nicht nach Zociste zurückgkehrt, weil die Gegend unsicher sei und es keine Möglichkeiten gebe, eine Arbeit zu finden. Viele geflüchtete und vertriebene Serben seien in ihren neuen Orten zurecht gekommen und haben irgendeine Arbeit gefunden, so dass sie sich schwerlich zur Rückkehr entscheiden. Die in Zociste lebenden Serben glauben laut Vater Stefan jedoch an ihr Überleben, benötigen jedoch Hilfe.

In der Gegend von Orahovac, wozu auch Zociste gehört, lebten vor dem Kosovo-Krieg rund 5.000 Serben. Heute leben nur noch 1.200 Serben in Velika Hoca und Orahovac.

Umsiedlung der Kirche in Bosnien

(BIEJLJINA) Die serbische orthodoxe Kirche des Hl. Stefanus in Divic nahe Zvornik soll nun nach Mladjevac umgesiedelt werden: Das entschied der serbische orthodoxe Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla, der auch Vertreter der SOK im Interreligiösen Rat von Bosnien-Herzegowina ist. In einer Mitteilung seiner Diözese wird die Einigkeit der Vertreter der SOK und der Islamischen Glaubensgemeinschaft in diesem Land hinsichtlich der Umsiedlung der Kirche hervorgehoben: Die Vereinbarung der beiden Gemeinden in bezug auf die Kirche von Divic sei ein „wahres Positivbeispiel der Toleranz“, sagten der Bischöfliche Vikar von Zvornik, Erzpriester Vidoje Lukic und Vahid Kapidzic, Vertreter der Islamischen Gemeinschaft. Beide waren Mitglieder der Delegationen, die am Internationalen Tag der Toleranz, dem 16. Novemeber, Divic und Mladjevac besichtigt hatten. Vater Vidoje Lukic sagte, dass die SOK durch die Umsiedlung der Kirche ihren „guten Willen zeigen will, das während des Krieges entstandene Problem auf positive Weise zu lösen“. Der serbische orthodoxe Erzpriester erklärte, dass durch die Umsiedlung der Kirche aus Divic das Grundstück für die Islamische Gemeinschaft frei werde. Die SOK habe gezeigt, dass man jedes Problem zur Zufriedenheit sowohl der Gläubigen der SOK als auch der Gäubigen der Islamischen Glaubensgemeinschaft lösen könne. Auch der islamische Vertreter Vahid Kapidzic war einverstanden, die Umsiedlung der Kirche aus Divic als positives Beispiel zu bezeichnen, das zum Internationalen Tag der Toleranz hervorzuheben sei. Er fügte hinzu, dass die Zusammenarbeit der SOK und der Islamischen Glaubensgemeinschaft in der Region gut sei und äußerte seine Hoffnung auf ihre Fortsetzung.

150 Jahre Kathedrale von Vranje

(VRANJE) Die Kathedrale in der südostserbischen Stadt Vranje, dem Zentrum der gleichnamigen Diözese der SOK, hat am Sonntag vergangener Woche ihr hundertfünfzigstes Jubiläum gefeiert. Anlässlich der Feier verteilte Diözesanbischof Pahomije von Vranje Auszeichnungen an den Gemeindepfarrer und an Unterstützer der Renovierung der Kirche. Auch einige an einem Malwettbewerb zu Ehren der Kathedrale beteiligte Schüler zeichnete der Bischof aus. An dem Wettbewerb hatten mehr als 1.300 Schüler von Grund- und Oberschulen vom Territorium der Diözese teilgenommen. Den feierlichen Gottesdienst zelebrierte Bischof Irinej von Backa (Novi Sad, Nordserbien), der in seiner Ansprache unter anderem erwähnte, dass an der Stelle, an welcher die 150 Jahre alt gewordene Kathedrale steht, auch in früheren Zeiten Kirchen gestanden haben.

Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla feiert 30-jähriges Jubiläum

(BIJELJINA) Der serbische orthodoxe Bischof Vasilije von Zvornik-Tuzla hat am 9. November sein dreißigjähriges Jubiläum als Diözesanbischof gefeiert. Er zelebrierte die Hl. Liturgie in der Mariä-Himmelfahrt-Kathedrale in Tuzla in Anwesenheit von Bischof Longin von Amerika und Kanada der serbischen orthodoxen Metropolie von Nova Gracanica. In seiner Rede sprach Bischof Vasilije über Aspekte seines bischöflichen Dienstes. Nach der Ansprache durch Bischof Longin und der Überreichung der Geschenke besichtigte der Bischof eine Ausstellung, die die Jugendgemeinschaft Hl. Sava seiner Diözese aus Anlass der Jubiläumsfeier organisiert hat.

Priesterweihe in Wien

(WIEN) Metropolit Nikolaj von Dabar-Bosnien zelebierte am Tag des Hl. Demetrios (8. November) in der Christi-Auferstehungskirche der Serbischen Orthodoxen Kirchengemeinde Wien die Hl. Liturgie und weihte den aus Bosnien-Herzegowina stammenden Diplom-Theologen und Doktoranden Sladjan Vasic zum Diakon. Am folgenden Tag zelebrierte er die Hl. Liturgie in der serbischen orthodoxen Hl.-Sava-Kirche in Wien und weihte diesmal Vasic zum Priester. Vasic soll nach der Fertigstellung seiner Dissertation nach Bosnien-Herzegowina zurückkehren.

Metropolit Nikolaj überbrachte den Segen des Serbischen Patriarchen Pavle I. den Gläubigen in Wien. Er erinnerte daran, dass 280.000 Gläubige während des letzten Bürgerkrieges aus seiner Diözese ausgewandert sei. Der Metropolit empfahl den Serben in der Diaspora, allen als Beispiel zu dienen und zu allen Menschen ein gutes Verhältnis zu haben.

Die Kirchengemeinde Wien gehört zur Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa, die Deutschland, Österreich, Liechtenstein und die Schweiz umfasst.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Kommission Kirche und Gesellschaft der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Mengendamm 16c

D-30177 Hannover

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА „1389“

Акција: САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА „1389“ Postavljeno 22.11.2008 Tema:

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА „1389“ Србија јесте земља оптерећена многим нелогичностима, али заиста не знамо који би се Србин при чистој свести и здравој памети на било који начин могао идентификовати са било којим аспектом фашизма и нацизма. Готово да нема српске породице која током Другог светског рата није поднела огромне жртве бруталне нацистичке окупације, и чији чланови нису учестовали у величанственом покрету отпора фашизму, првом оружаном свенародном отпору у окупираној Европи. Антифашизам је део српског бића, а стравична српска страдања од стране нациста и усташа, вечна су траума српског колективног памћења. Срби су, уз Јевреје и Роме, колективна жртва Холокауста на Балкану. Јасеновац, Јадовно, Шумарице, Бањица, Сајмиште, рација у Јужној Бачкој… Пијетет и поштовање према жртвама нацизма, и припадност оном корпусу слободарских вредности који је и омогућио тријумф над нацизмом и фашизмом, подразумевајућа cy основа идентитета Покрета 1389. Поносни смо на своје претке који су херојски пружили отпор нацизму, и дали велики допринос ослобођењу Европе и света од те пошасти. Свој став по том питању износимо гласно, и на сваком месту. Наш рад је у целини отворен за јавност, а у наш Покрет су добродошли сви људи добре воље који деле наша опредељења и циљеве. Неки медији и појединци су, међутим, озбиљно злоупотребили нашу коректност и отвореност. Конкретно, ради се о продукцијској кући „Архител“ и њеном недавно снимљеном документарном филму „Врела крв“ под медијским покровитељством РТВ Б92, у којем је покрет „1389“ лажно окарактерисан као „фашистички“. Покрет „1389“ би тим поводом хтео да истакне следеће чињенице: 1) Аутори филма су обманули чланове покрета „1389“ по питању теме филма тврдећи да у њему желe да обрадe деловање једне омладинске невладине организације у Србији. 2) Сходно овоме, аутори нису рекли истину о учесницима филма. Покрет „1389“ је из разговора са аутором стекао утисак да ће наша организација бити једина представљена у том филму и ништа није наговештавало да ће поред нас бити представљене друге организације, као што су „Образ“ или „Национални строј“, поготово у контексту у којем је све приказано. Покрет „1389“ уверава јавност да никада не би пристао да се појави у сличном пројекту са поменутим организацијама 3) Поред овога, аутори филма су прећутали назив медијске куће за чији рачун снимају своје дело, РТВ Б92. Покрет „1389“ не би никада пристао да сарађује са медијском кућом Б92 због њеног необјективног и тенденциозног извештавања о активностима нашег покрета. Неко је једном приметио да ће фашизам доћи у Србију заогрнут плаштом антифашизма. Догодило се нешто још горе. Фашизам се потпуно разоткрио, прави спискове, прети, дефамира, удара на интегритет, на породице, на сећања и наслеђе свих нас. Aутори филма „Врела крв“ су, својим шокантно клеветничким односом према Покрету 1389, посегнули у онај арсенал бешчашћа какав су користили управо пропагандисти Хитлерове Немачке и Павелићеве НДХ: довољно пута поновљена лаж постаје истина, а објекат мржње је потребно најпре дехуманизовати, и онда су сва средства против њега дозвољена и пожељна. Задржавамо право на све даље правне акције против ове врсте клевета, као и свих евентуалних медијских злоупотреба којима би био циљ да Покрет 1389 и његов рад тумаче на основу неистина и манипулација креираних од стране екипе филма „Врела крв“ према нашој организацији. Апелујемо на новинарска удружења, удружења филмских радника, као и на надлежне органе Републике Србије, да одлучним ставом у корист заштите елементарних етичких принципа фер и коректног информисања, обесхрабре ову врсту злокобних медијских манипулација. Уколико нас наша држава не буде третирала као равноправне и слободне грађане, заштиту од ове врсте медијског линча бићемо принуђени да потражимо пред међународним инстанцама. Информативна служба Српског народног покрета „1389“

DEJAN LUČIĆ, „ČOVEK KOJI ZNA“

Ovde stoje mnoge organizacije i ličnosti javnog života u jednom veoma ne ugodnom „Svetlu“ koje zahteva objašnjenje i stav dotičnih navedenih u ovom sajtu Dejana Lukića! Glas Dijaspora pruža priliku da se pogodjenim ovim, blaže rečeno, veoma neugodnim prozivanju da zauzmu svoj stav kako nebi mogao niko, od njih, jednog dana, reći da nije ništa o tome znao! – Dušan Nonković, urednik-Glasa Dijaspore

http://www.dejanlucic.net/Lat/hobotnica__rotshild.html

Piše: Vlada Sinđelić

ROTŠILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam…sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotšild.

Jakob Rotšild

Rotšildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotšild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rotšilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog naslednika. Natan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelin i Edmund i ostali članovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske(David, Eduard…).

Familija Rotšild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.

Evropsku uniju su stvorili Rotšildi(Šuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotšildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale…

Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mračnu istoriju hazarske dinastije Rotšild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotšild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotšildovih kolonija

Krenimo od Rotšilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

KO SU DANAŠNjI ROTŠILDI?

Iako se još od Drugog svetskog rata, od strane Rotšildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, širi uverenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili baštama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili dedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više vekova. Rotšildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članova NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rotšilda.

Još jedna „teorija zavere“ – Gari Kasparov (levo), poverljivi igrač u Rusiji sa Jakobom Rotšildom (desno)

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo ličnu kartu i hronologiju ove dinastije.Sve je počelo krajem 18. veka od Majera Amšela(negde Mozes Bauer) Rotšilda.

Majer Rotšild, rodonačelnik dinastije Grb grada Frankfurta je crveni štit!
Rotšildi(Rothschild u prevodu znači ,,crveni štit“) su poreklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg finansijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedište Centralne Evropske Banke i svih vodećih evropskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznačajnijih u svetu) je deo ,, Deutsche Börse“ koja je u vlasništvu Rotšilda preko ,,Children’s Investment Trust“ i ,, Atticus Capital“ s jedne strane i svojih podružnica ,, Merrill Lynch“ i ,, Fidelity Investments“. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni štit! Ovaj simbol potiče još iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže:
– Današnje „jevrejstvo“ čine dve grupe – Aškenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako čine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo, jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorište Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali moćno carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneževa. Nakon toga, Hazari su se naselili širom Rusije i Evrope, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopšte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiču iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.
Amšel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Evrope. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Natan u London, Džejms u Pariz a peti sin Amšel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica“. Glavnu reč vodi englesko-francuski tim Rotšilda na čelu sa Natanom, sinom Jakoba Rotšilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotšilda – David i Eduard.

Majerovi sinovi

ENGLESKI ROTŠILDI

Engleski ogranak Rotšilda je osnovao Natan Majer, treći Amšelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine pomenuti Evelin, Edmund i Natan.

Edmund Rotšild(1916)

Edmund Rotšild
Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom Čerčilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova ćerka Ketrin je žena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays“ globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske bankarske grupe, ove dve Rotšildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na čelu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotšild(1931)

Evelin Rotšild
Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotšild finansijsko-bankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona.
Pod kontrolom Evelina se nalazi štampa(list Ekonomist, Dejli telegraf…)
Osnovao je Asocijaciju za proučavanje istorije bankarstva i finansija sa sedištem u Frankfurtu.
Poseduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata.

Sa suprugom Lin Forester kontroliše ,, FirstMark Communications International LLC“, i ,,FildFreš fuds“ sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotšildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti“ grupa).
U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Džordan. Lamont utiče na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Tačer.

Norman Lamont(levo) sa Mesićem i Tadićem

Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.

S druge strane, Vernon Džordan(Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD(bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Džona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsedničke kampanje Bila Klintona a takođe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsedničke izbore u Americi.
Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom(sin kraljice Elizabete), što otkriva samo deo dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotšild.

Natan Filip Rotšild(1971)

Natan Filip Rotšild
Mlađani Natan je sin Jakoba Rotšilda, od koga je nasledio bezbroj poslovođa, agenata, uticaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom sveta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji… Kompanije i korporacije ,,RIT Capital“, ,,Atticus Capital“, ,,JNR Limited“, ,,NM Rothschild“, ,,Vanco“, ,,Trigranit“, ,,British Petroleum“, RioTinto su samo deo sredstava koje stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politički operativci širom Evroazije(Soroš, Berezovski, Đukanović, Mitali…)

Otac Jakob Rotšild

FRANCUSKI ROTŠILD

Francuska dinastija Rotšild, koju je osnovao Džejms Majer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotšild, sinovi Gija Rotšilda koji je preminuo 2007.

David Rene Rotšild(1942)

David Rene Rotšild
David se nalazi na čelu NM Rotšild grupacije, koja je podeljena između engleskih i francuskih Rotšilda. Nalazi se na čelu ,, Rothschild & Cie Banque“, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

Eduard Rotšild(1957)

Eduard Rotšild

Davidov polubrat Eduard je takođe član investicione banke. Pored toga, kontroliše ugledni francuski list ,,Liberation“. Nalazi se na čelu ,,Imerys“, metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rotšilda od 1880. godine.

ROTŠILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište…U prvoj traci se nalazi, već duže vreme usidreni, Đerđ Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotšildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotšilda u Srbiji.

Đerđ Soroš i veza sa Rotšildima

Đerđ(Švarc) Soroš, glavni agent Rotšilda

Soroš je mađarski Jevrejin(Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz(roditelji su 1936 promenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Poper (inače idejni tvorac besmislene kovanice – „Teorija zavere“), koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj ,,sivi kardinal“ prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba“, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija.

Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotšildi.
Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri.

Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka… Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac(takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu.

Veza se ostvaruje i preko Sosijete Ženeral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajući menadžmenta Edmunda Rotšilda i član saveta Rothschild & Cie Banque.Takođe, čest partner Soroša je bio i Džejms Goldsmit(Hazar), rođak dinastije Rotšild.

Soroševa mreža u Srbiji

U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam…Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“…

Teofil Pančić(levo) i Petar Luković(desno) na promociji „Peščanika“. Ova dva novinara u svakoj prilici pljuju po svemu srpskom…

Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi…te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.

Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih… Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavićević(žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroševe vedete.

Sonja Biserko (levo), raspirivač mržnje prema Srbima i Nataša Kandić sa Karlom Del Ponte

Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj… U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti…Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“…).

Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice – RTV Dević, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice – Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon…) radija ,,Slobodna Evropa“…

Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasništvu Soroša.
Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.

Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vrannjske novine“ , ,,Naša reč“…), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende… Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis… Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP(Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU… Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata…pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.

Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč(HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

Politička akvizicija Soroša

Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“.
Ovome treba dodti, da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorošu i sedište mu je na Kajmanskim ostrvima).
Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova.

Najagilniji ogranak Soroša u političkom životu(naravno pored ,,nevladinog“ sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i Čedomira Jovanovića, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Rotšildova investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peščanik“ (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikuliše zamisli Rotšildovih. Spiritus agens ove virulentne skupine je Latinka Perović, rodonačelnik savremenog liberalizma u Srbiji.

Rotšildi i Soroš koriste proverene kadrove – Latinka Perović, guru Čedomira Jovanović

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht, za predsednika Skupštine Srbije.

Kakvi su interesi Rotšilda na Kosmetu i u Vojvodini

Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna krizna grupa(MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan… Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg… Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.

Marti Ahtisari, jedan od Rotšildovih zastupnika

Nezavisnost Kosova je i interes Rotšilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt“, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja… Soroš je od okupacije KiM-a uložio dosta napora i novca da Trepču otme za Rotšilde. Važnu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto došao iz KFOS-a(Soroševe organizacije). Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rotšildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.

U međuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurški kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko površinskih kopova. Alferon je u vlasništvu trojice kazahstanskih biznismena(čitaj Rotšildovih tajkuna, jedan od njih je Hazar – Aleksandar Maškevič, koji je i predsednik Evroazijskog jevrejskog kongresa), i čini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na čelu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotšildov agent i do skora desna ruka Lakšmi Mitala(takođe Rotšildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije.Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasništvu Pramoda Mitala, brata Lakšmija) preko svoje bugarske podružnice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila fabriku Lamkos(pocinkovanje čelika) iz Vučitrna. Treba reći da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovačnicu iz Kragujevca.

Aleksandar Maškevič (desno) sa predsednikom Kazahstana – Nursultanom Nazarbijevim

Uporedo sa ovim, Soroš širi svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno društvo (KFOS) i ostalih organizacija ćerki, finansiranjem medija (Koha ditore), političara (Veton Suroi)… Na istom linku se nalazi i Ekrem Luka koji je oteo Pećku pivaru… Preko ,,Balkan Human Rights Network“ organizacije koordiniše rad ostalih nevladinih podružnica.
Takođe, obezbedio je i privilegovan položaj Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, koju indirektno kontroliše preko ,,Globalstar L.P.“
Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soroš i MKG pažnju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rotšildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat“ iza kojeg stoje Nemačka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije“. Nemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka… Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom… Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Stražilovo“, ima udeo u firmi građevinskog materijala ,,Toza Marković“, (takođe poseduje i fabriku za proizvodnju kreča i kamena ,,Jelen Do“), kupljen je Somboled…
S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija ,,Nordzucker“ je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. ,,Štada“ je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik…Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gde su se takođe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak mađarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa političkim uticajem mađarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotšild.
Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpe-adria“, inkarnaciju habzburške države.
Investicioni fondovi

Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotšild čine investicioni fondovi sa devičanskih i drugih egzotičnih ostrva, koji su u prividnom vlasništvu ,,ruskih Jevreja“(zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je ,,Salford“ sa devičanskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotšilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš… Osnivač Salforda je Judžin Džefi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.

Boris Berezovski, agent Rotšilda, zadužen za rušenje Putina

Član u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadašnji savetnik Margaret Tačer, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Mardokom, Viktorom Juščenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom…Osim toga, predsednik ovog fonda je Klaus Mangl koji je sa Borisom Berezovskim vršio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji.
Pored Salforda, svoju poziciju jača ,,Ashmore“ investicioni fond, koji je preuzeo ,,Carnex“ od Midlend Risorsiza. Ašmor se nalazi pod kontrolom Rotšildovog Atikusa. Naime, vlasnik Ašmora je Majkl Benson, nekadašnji član ,,Amvescap-a“, kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa.
,,Midlend Resources“ je treći značajan investicioni fond kojim upravljaju Aleksandar Šnajder i Eduard Šifrin(obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina(najstariji beogradski hotel), te luke Pančevo.

Kraljevski nastup

Rotšild i Trigranit

Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rotšilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit“, sa sedištem u Budimpešti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima.
Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj… U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja železničke stanice,,Prokop“(za sada nije započeta).
Podružnica ,,Riotinto“(jedna od najvećih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatiše rudu bora(koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontroliše preko svog agenta Marka Riča(Hazar), Felps Dodž u kojoj se nalazi kapital ,,Atikusa“(Rotšildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkurišu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital“ je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mital je dugogodišnji zastupnik dinastije Rotšild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodišnji bankar Rotšilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotšildi drže i ,,FildFreš Fuds“, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.

Bankarski i finansijski sektor se, takođe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, kao što su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe General su pod kontrolom Rotšilda. Poluga kojom se obezbeđuje kontrola je Anton Bernhajm (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Đenerali grupe. Grčka banka ,,Laiki“, se nalazi pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rotšidov kapital. Marfin grupa je preko Verano motorsa došla u posed Robnih kuća „Beograd“. ,,Piraeus“ banka se nalazi na linku ING finansijske grupe iz Holandije, koja je povezana sa Rotšildovim ograncima (Barklajs/ABN). Hazar Šandor Čanji, jedan od ,,suvlasnika“ Trigranita, omogućuje Rotšildu širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Cepter banku

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotšildovog ,,JNR Limited-a“(Jacob and Nathaniel Rothschild), investicionog fonda. Mladi Rotšild kontroliše i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Čanjija.

Anton Bernhajm
Šandor Čanji
MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za učešće u privatizaciji naftne industrije.

Treba reći i da je NM Rothschild finansijski savetnik NLB Continental, slovenačke bankarske grupe. Rotšildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenačke ,,Mladinske knjige“, koja je deo ,,Reader’s digest“, američke kompanije čiji je deo 2006. kupljen od strane Rotšilda.
Rotšildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji

Crna Gora, terra Rothschildiana

Rotšild čestita proglašenje ,, kolonije“
Dolazak delegacije Rotšilda, neposredno po okončanju referenduma(koji je sproveden u režiji istih) , označio je udaranje pečata ,,colonized“ na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotšild i Natanjel Rotšild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotšildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotšildi, pored njih su ,,ruski“ biznismeni, Soroš… Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete…

Kao u Srbiji i ostalim državama regiona, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Human rights action“, i ,,Hominem querum“ su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspešno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Piter Mank

Piter Mank(Natanjelov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovno-finansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi…
Prvi poslovođa, Čanji(OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rotšildova Sosijete Ženeral banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku…
Osim toga, Rotšild-Čanjijev MOL uskoro postaje strateški partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rotšildima dao ,,blanko ček“ zauzvrat je dobio direktorsko mesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije.
Monet, mobilni operater u sastavu Dojče telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rotšilda!

Oleg Deripaska, enigmа
Veoma važnu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotšild se i sam hvalio da neguje odlične odnose sa njim. Međutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotšildovih pomoćnika, je sa ,,svojom“ kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko ćerke kompanije ,,Salamon“ je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,Štrabag“, u kojoj Deripaska ima značajan udeo, je kupila preduzeće ,,Crnagoraput“. Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta…

Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotšild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska

U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotšildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda….
Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinški komitet za ljudska prava, ,,Lex international“…). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije ,,Press Now“ i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine“, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar…
U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mlekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Štabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva.
Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije ,,Južuralzoloto“, koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz
Srebrenice, i ,,Zarubežnjeft“,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mitala.

Lakšmi Mital, indijski Deripaskа

Federacija BiH

U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mital grupa, koja je zauzela zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mital-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt – K.Dubica, Campomil – Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru.
Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotšildove banke Unicredit, Intesa…
Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Štraus(Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi“, Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, ,,Žene Bosne“ i druge nevladine organizacije. Od medija kontroliše dnevni list ,,Oslobođenje“, magazin ,,Start“, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA“…

Hrvatska

Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rotšildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rotšildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum Ingra-Trigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile.

Makedonija

Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim rečima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje ,,svetle budućnosti“ u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekat Velike Albanije.
Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete Ženeral.
S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije – Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i sa medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija ,,Shutel“, radio stanice Vati, Lajf…
Soroš je takođe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo…

Branko Crvenkovski, Soroševa marioneta
Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko ,,Stonebridge Communications“ kompanije u kojoj ima akcije. Inače, MT indirektno kontrolišu Rotšildi preko ,,Blackstone Group“, ogromne finansijsko-investicione grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Piter Džordž Piterson i Štefan Švarcman(Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotšildovim podružnicama ,,Lehman Brothers“ i ,,Kuhn Loeb Inc.“ Blekstoun grupa je vodeći akcionar ,,Deutsche Telekom“(T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. ,,T-Mobile“ je drugi mobilni operater u Makedoniji.
Na putu do cilja Rotšildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija…
Narodima se nudi ,,sloboda“, ,,demokratija“ i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje!
Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotšildove imperije ka istoku. Geopolitička kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik.
Srbija se, nažalost, našla na putu ovoj nemani pitomog lica.

BRATISLAVA/BUDAPEST/BERLIN – 26.11.2008

Newsletter vom 26.11.2008 – Nicht zum ersten Mal

BRATISLAVA/BUDAPEST/BERLIN (Eigener Bericht) – Mit einer Serie
hochrangiger Treffen suchen Ungarn und die Slowakei ihre wegen der
deutsch inspirierten ungarischen Ethno-Politik eskalierenden
Spannungen zu mildern. Kern des Streits sind Maßnahmen, mit denen
Budapest ungarischsprachige Minderheiten im Ausland enger als zuvor an
sich binden will, insbesondere in der Slowakei. Sie entsprechen
völkischen Konzepten, wie sie in Europa vor allem Berlin vorantreibt,
und können als Versuch gelten, deutsche Ethno-Modelle in Osteuropa
weiter zu verankern. Bereits seit Jahren führen sie zu
Auseinandersetzungen zwischen Budapest und Bratislava. Jüngstes
Beispiel dafür ist die Gründung eines „Forums der ungarischen
Abgeordneten des Karpatenbeckens“, in dem Parlamentarier aus Ungarn
mit Delegierten ungarischsprachiger Minderheiten aus den
Nachbarstaaten („Auslandsungarn“) zusammentreffen und gemeinsam über
ihre Politik beraten. Kürzlich haben ungarische Rechtsextremisten die
von Berlin unterstützte völkische Politik Budapests zugespitzt – mit
Auftritten auf slowakischem Territorium, bei denen die Errichtung von
„Großungarn“ unter Einschluss slowakischer Gebiete gefordert wurde.
„Großungarn“ existierte zuletzt zu Beginn der 1940er Jahre, unter
deutscher Hegemonie.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57403