Einladung – Pravoslavni Crkveni Centar u Hanoveru poziva…

Einladung

Sehr verehrte orthodoxe Brüder und Schwestern!

Wie schon im letzten Jahr wollen wir im Orthodoxen Kirchenzentrum in Hannover am 3. Oktober einen „Tag der Orthodoxie in Norddeutschland“ begehen. Ziel dieser Veranstaltung in deutscher Sprache soll ein besseres Kennenlernen der Gemeinden in Norddeutschland und deren Mitglieder sein, um für uns Orthodoxe unsere Zukunft in Deutschland spürbar werden zu lassen. Dass wir mit dieser Thematik auf dem richtigen Weg sind, hat unser erstes Treffen im letzten Jahr bewiesen, und die ersten Vorbereitungen haben bereits begonnen.

Der Tag beginnt um 10:00 Uhr mit der Feier der Göttlichen Liturgie, zu der auch alle örtlichen orthodoxen Priester zur Konzelebration eingeladen sind. Um 12:00 Uhr wollen wir zu Mittag essen, gefolgt von einem Vortrag um 14:00 Uhr (angefragt bei Vr. Johannes aus Mainz). Nach einer Pause um 15:30 Uhr folgt dann ein Vortrag von Herrn Johannes Wolf zum Hl. Nikolaj Velimirovic und seinem Prolog von Ohrid, der kürzlich in deutscher Sprache erschienen ist. Nach einer Vorstellung der beteiligten Gemeinden um 17:00 Uhr beendet um 18:00 Uhr eine Abendandacht den Tag.

Mittagessen und Getränke in den Pausen werden gegen eine freundliche Spende zur Verfügung gestellt; weitere Kosten entstehen keine. Das Orthodoxe Zentrum mit der serbischen und der griechischen Kirche befindet sich in der Nähe von Vier Grenzen (Haltestelle der Straßenbahn) und ist von dort zu Fuß in 5 Minuten erreichbar. Im Übrigen stehen ausreichend Parkplätze zur Verfügung.

Wir würden uns sehr freuen, Sie bei uns begrüßen zu dürfen! Bitte teilen Sie uns doch bald Ihre Bereitschaft mit, an unserem Tag dabei zu sein, damit wir entsprechend planen können (E-Mail, Fax oder Telefon siehe oben). Über weitere Einzelheiten werden wir Sie ggf. rechtzeitig informieren.

Ich würde mich sehr freuen, bald von Ihnen zu hören und verbleibe

Mit herzlichen Grüßen,

Milan Pejic

Erzpriester-Stavrophor

Jochen Scholz, Oberstleutnant NATO-Luftwaffe a.D. erzählt……. Jochen Schlolz, NATO-oficir vojne avijacije u penziji, priča….. o zakulisnim igrama, bombardovanju Kosova odnosno Jugoslavije, definitivnom cilju globalizacije

Jochen Scholz erzählt…….

Marigny de Grilleau (kostenloses Feed-Abo) | Seit 7 Stunden

911 Interview mit Jochen Scholz, Oberstleutnant NATO-Luftwaffe a.D. Der ehemalige Oberstleutnant der NATO-Luftwaffe Jochen Scholz erzählt im Interview, dass die Berichterstattung und die tatsächlichen Gründe für die deutsche Beteiligung am Jugoslawienkrieg im Jahre 1999 große Unterschiede aufweist. Erklären kann er diesen Umstand, indem er diesen Krieg im Kosovo in ein…

„ПРИВРЕМЕНО“ НЕ МОЖЕ СЕ ВУЋИ У НЕДОГЛЕД – „PRIVREMENO“ NE MOŽE SE VUĆI U NEDOGLEDNO!

Заменик заменика

Проше

године пред јесењи СА сабор водила се жучна дискусија, око статута

насталог због болести  патријарха Павла.  У ту дискусију су се били умешали многи.

Рачунао сам да ће преовладати разум, и да ћемо добити новог поглавара СПЦ.

Најжучнији

противници, да се за живота постојећег трајно оболелог патријарха  изабере нови Патријарх,  били су за дивно чудо,  они који су се највише требали заложити да

Црква добије новог поглавара. Нећу улазити много у детаље, и нећу спомињати

сваког по на особ. Али у ту колотечину највише се беше умешао господин Миодраг

Петровић један од ретикх експерата за канонско право.

Онако како

сам ја обавештен, Петровић није деловао са позиција правне логике. Јер да јесте

уставом СПЦ је предвиђено, да када је Патријарх трајно онеспособљен да врши

своју функцију да га тада замењује СА синод. СА синод је, о новонасталој

ситуацији, дужан обавестити све Архијереје, и најкасније у року од три месеца

сазвати СА Сабор, ради избора новог патријарха. Овде говорим о условима насталим

када се патријаршијски престо упразни смрћу патријарха,  или из неких других разлога, проузрокована

упражњеност, као што је овога пута трајна оболелост. Не говорим овде  о условима када је Патријарх спречен да обавља

своју функцију привременог карактера.

Међутим

главни разлог због чега су они који су били за то да се не бира нови Патријарх

је био тај, јер су били заведени неком фиктивном идејом да новог патријарха не

треба бирати, зато што би онда противници Владике Артемија искористили тај

моменат и повели поступак о његовом рашчињењу, или пак његовој смени. Бар тако

је мени, то све тумачио Срђан Марјановић уредник Новинара.де. Није тешко уочити

да овако постевљена логика и није логика. Јер Устав СПЦ омогућује да СА сабор

може сменити било којег Архујереја по установљеном канонском прекршају, или пак

његовој немогућности да обавља своју дужност. Пре прошлогодишњег СА сабора

група Архијереја који су били противници кичерајства у литургији, била је

солиднија и јача. Амфилохије их је заварао триковима, којима се он увек и

служи. И као, он је игаро некакву

двоструку улогу све дотле док себи није обезбедио, да се наметне на чело

СПЦ, користећи се неспособношћу оболелог патријарха да обавља своју дужност. У

томе је наравно и успео. Да је прошле године за јесењи сабор изабран нови

Патријарх, Амфилохије и његова група би били у веома тешкој позицији, а могло

је се тада догодити да се за Патријарха изабере и сам Валдика Артемије. Тако су

неки из групе који се противе литургијском кичерају били и осмислили, да се

држе Артемија, уколико буде избора. Како је та група сада ослабљена, и сам

Владика Артемије је запао у велике тешкоће.

Говорило

се тада да то није пракса да се нови

Патријарх бира за живота постојећег. Спомињало се, да је то једино био

случај са Светим Савом. Но то није истина. Погледјмо шта овде пише:

Pošto

je patrijarh Maksim teško oboleo marta 1669. godine, a njegova bolest

„nije kretala na bolje i on stalno bio vezan za postelju, počelo se u

Patrijaršiji misliti na njegova naslednika. Izgleda, međutim, da su neki

članovi sinoda mislili da se patrijarh može vremenom još i oporaviti, pa se

došlo na ideju da se obolelom patrijarhu postavi pomoćnik – koadjutor. Po svoj prilici pod uticajem

obolelog patrijarha, izbor je pao na mladog i sposobnog igumana pećkog

manastira, Arsenija rodom sa Cetinja, izgleda od sporedne loze Crnojevića“

(Jovan Radonjić).

Kao koadjutor obolelog patrijarha Maksima, iguman Arsenije je izabran za

mitropolita hvostanskog 1669. godine. Na Spasovdan iste godine izvršena je episkopksa

hirotonija o kojoj nam govore i natpisi sa zida manastira Gračanice.

Budući da nije bilo nade za ozdravljenje obolelog patrijarha Maksima,

mitropolit hvostanski Arsenije je krajem 1672. godine izabran za pećkog

patrijarha.

Patrijarh Arsenije iii je rođen u Cetinjskom plemenu 1663. godine. Sam za sebe

kaže da je „od Cetina rožden(i)em“. Vrlo rano već 1665. godine,

postao je iguman brojnom bratstvu Pećkog manastira i kao takav stekao ugled i

poverenje kod patrijarha Maksima i mitropolita sabranih oko pećkog prestola.

Несумњиво

је да је Птријарх Арсеније III

(Чарнојевић) после

Светог Саве и Патријарха Макарија (Соколовића) по некима, а по мени одмах  иза Светог Саве најзначајнија личност у

историји СПЦ. Недвосмислено, он је то био и својом чврстином и својом

одлучношћу и своим радом. Преданошћу и педантношћу. А карактером понајвише. Зано

је он како руководити не само Црквом него и како заводити ред и дисциплину у

Јерархији. Не би било на одмет напоменути да је за време свог

патријарховања сам сменио око три непослушна епископа.

Дакле

није у СПЦ као и у другим Православним Црквама непозната пракса да ако је један

Патријарх неспособан, да га мења други за његова живота. То што неки данас

измишљају квази теорије и приче о даровима Духа Светога, то раде само лаици и незналице.

Јер, као што видимо патријарх Максим је био још у животу када га је наследио патријарх

Арсеније. Је ли се оболели Патријарх Максим, и заиста одрекао, по теориама ових

данашњих квази – теоретичара  дарова Духа

Светога? Да ли ти људи занју шата говоре?

Због

оваквих и сличних набадања, наша Цркава, и онако због лошег кадровског састава,

поготову када је у питању њена Јерархија тешко страда. Кућа без домаћина нема

сумње наклоњена је паду.

На

недавном банкету за прикупљање новца ради суђења са великим тиранином кандским,

или како би га његови сарадници назвали Георгијем. Једно од питања, по питању

некаквих измишљених привремених управа, адвокату легално изабране управе ЦШО из

Хамилтона, било је моје: Привремено, заначи привремено. Како ћете у леганом

смислу изаћи пред суд и објаснити, да је дуговремено  Георгијево привремено стање нелегално? Адвокат

је ово питање протумачио као најбоље постављено. И објаснио да се нишата што је

привремено не ноже вући у недоглед.  До

када данашњи “свети оци“  мисле да ово

‚дуговремено “привремено  стање“ Цркве

без поглавара одржавају, под изговором да је то све привремено?

Данас ми

неко прочита да се Иринеј Буловић потписује сада као заменик заменика

Патријарха.  Прекрсти се Србине, и

запитај се, зар, смо и на тако ниске гране спали? Оно што највише следује

поглавару цркве кадa

је овај оболео, из приложеног се да видети је коађутор, значи помоћник, а не

заменик. Ово заменик, па још заменик заменика Патријарха, је некакав кич, који

је само својствен онима који немају никавих додирних тачака са спозанјом духвог

шивота и правила у вођењу и руковођењу Црквом.

Јанко

Бојић

Лондон,

Онтарио.

Јанко Бојић је писац

слободног стила. Досда је објавио много публикација на тему из савременог духовног

живота, као и о проблематици унутар клирикластва СПЦ. На енглеском језику пише

за Вине спектатор  Магазине. У књижевногм

облику до сада је написао и публиковао неколико приповедака, од  којих треба посебно

истаћи  две, Трилогија  о

страдању браће Василијевића, где је један од браће био његов тетак и,  Дан Велике Радости, опис сопственог доживљаја

смрти  аустријског капларице Ђозепа

Броза.

Kosovo: Provokationen in Djakovica – SOK AKTUELL Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 30. August 2009

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

30. August 2009

Bischof Konstantin in Wien und Himmelsthür

Kosovo: Provokationen in Djakovica

—

Bischof Konstantin in Wien und Himmelsthür

(WIEN / HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Das Fest der Entschlafung der Hl. Gottesmutter (28. August) feierte Bischof Konstantin von Mitteleuropa mit zwei Gemeinden zusammen, die dieses Fest als Patronatsfest feiern: Mit der Serbischen Orthodoxen Gemeinde in Wien (17. Bezirk) und dem Kloster der Hl. Gottesmutter im niedersächischen Hildesheim-Himmelsthür.

Am Freitag zelebrierte Bischof Konstantin die Hl. Liturgie in der serbischen Gottesmutter-Kirche im 17. Bezirk der österreichischen Hauptstadt unter Konzelebration mehrerer Kleriker aus Österreich und Deutschland. In seiner Ansprache betonte Bischof Konstantin die Wichtigkeit des Gebets an die Gottesmutter als Beschützerin aller Christen. Anwesend waren, neben vielen serbischen orthodoxen Gläubigen auch Vertreter des österreichischen Bundesministeriums für Unterricht, Kunst und Kultur sowie der Stadt Wien.

Im Gottesmutter-Kloster in Himmelsthür bei Hildesheim zelebrierte Bischof Konstantin die Hl. Liturgie am Samstag, dem 29. August unter Konzelebration mehrerer Priester aus Deutschland. Die Serbische Orthodoxe Kirchengemeinde in Hannover wirkte dabei als Gastgeberin der Feier.

Kosovo: Provokationen in Djakovica

(BELGRAD) Mehrere hundert Albaner haben sich am vergangenen Freitag vor der Kirche der Entschlafung der Gottesmutter in Djakovica (Kosovo-Metohija) versammelt und nach dem Gottesdienst unter beleidigenden Zurufen den Gläubigen der Serbischen Orthodoxen Kirche den Weg nach Hause versperrt. Diese waren nach Djakovica gekommen, um am Fest der Entschlafung der Gottesmutter und der Weihe der diesem Fest gewidmeten Kirche teilzunehmen. Viele von diesen Menschen waren zum ersten Mal seit 1999 in ihre Geburtsstadt zurückgekommen. Die gläubigen Serben konnten erst dann nach Hause fahren, als die kosovarischen Polizeikräfte Verstärkung bekamen.

Das Kosovo-Ministerium Serbiens verurteilte den Vorfall.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

Poslednji ispraćaj velikog pesnika Dragana Žigić

Poslednji ispraćaj velikog pesnika će biti sutra u 14časova, na groblju Orlovača u Beogradu.

U ime Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore-Prijedor, Violeta Božović , predsjednik Udruženja.

Srpska poezija izgubila velikog pesnika – Vest povodom tragične smrti velikog pesnika Dragana Žigić-a

Dragi Dušane. Nisam bila u prilici da se javim jer sam bila angažovana oko komemoracije povodom tragične smrti velikog srpskog pesnika,inače mog dobrog prijatelja i zemljaka Dragana Žigića.Molim te da vest o njegovoj smrti objaviš na Glasu Dijaspore.Inače Dragan Žigić je tog kobnog dana 28.avgusta 2009.,dakle na veliku Gospojinu, krenuo na dodelu nagrade, koju je dobio za pesmu Vožd, u Velikom Borku.Vozio ga je kolega pesnik Veselin Jovanović – Jole. Na ibarskoj magistrali je jedno dete vozeći biciklo naglo skrenulo i skoro podletelo pod auto. Da to spreči Kolega pesnik Veselin Jovanović, je zaokrenuo volan, i survali su se van druma. Dragan je poginuo. Srpska poezija je ostala siromašna za velikog pesnika, koji je još kao dete ostao siroče, i jedva preživeo ustaški logor za decu u Gradini. Molim te dragi Dušane da u ime udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore kao i u ime glasa dijaspore objavimo članak  sećanje na velikog Srpskog pesnika, koji je bio pitom i miran poput jagnjeta, nenametljiv i skroman.Andjeo dečije duše.

Evo njegove Biografije

Dragan Žigić, od oca Ilije i majke Soke, rođen 25.6.1935 u Baltama pod Kozarom. Za vreme drugog svetskog rata je bio zatočenik ustaških logora za decu.

Od 1949.godine , živi u Beogradu. Na preporuku Ive Andrića prvu pesmu pod nazivom -„Zarđali bogovi“- objavljuje 1959.godine, u književnim novinama. Sarađivao je u preko 70 listova i časopisa. Poezijom je zastupljen u preko 170 zbornika i Antologija.

Dobitnik je preko 40 priznanja za svoj književni rad.

Prevodjen na više jezika. Do sad je objavio preko 14.samostalnih knjiga.

Prva knjiga „-Zatočenik svetlosti“- objavljena mu je 1968.godine  a poslednja „- Plavi prostor nesanice“- proza,2007.

Član je Udruženja književnika Srbije , Književne zajednice Jugoslavije, kao i počasni član Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore Prijedor.

Dragan Žigić  pesma -Bunari(  iz knjige „Dedina đžepna bašta)

Bunari

Zaogrnut zorom

Moj tata odlazi na posao.

On radi pod zemljom.

Moj tata kopa bunare

Duboke, sa vodom bistrom.

I tako ponekad,

Dok šetam gradom ,

Njene me nemirne oči

Love kradom

A kad se jednom u te oči

Hrabro kroči,

Izlaska više nema.

Moj tata kopa bunare

Duboke,sa vodom bistrom,

Kao oči male Klare

Iz naše cvetne ulice.

–

Poslednji ispraćaj velikog pesnika će biti sutra u 14časova, na groblju Orlovača u Beogradu.

U ime Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore-Prijedor, Violeta Božović , predsjednik Udruženja.

Епископ Константин служио у Бечу и Химелстиру – ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 30. август 2009.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

30. август 2009.

Епископ Константин служио у Бечу и Химелстиру

(БЕЧ) У српском православном храму Успенија Пресвете Богородице у 17. кварту аустријске престонице прошлог петка свечано је прослављена храмовна слава.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ средњоевропски Г. Константин уз саслужење протојереја-ставрофора Сретоја Душанића, јереја Брана Бијелића из Винернојштата, јереја Александра Станковића из Тулна, јереја Слађана Васића, јереја Неђељка Ђокића из Диселдорфа и ђакона Славише Божића. Овогодишњи славски кумови били су протојереј-ставрофор Сретоје Душанић, Божидар, Миленка, Јасенка, Гојко, Катарина и Филип. За следећу годину кумства се прихватио Алекса Тадић.
У својој беседи епископ Константин је истакао да је Пресвета Богородица заштитница свих хришћана. Поучно је говорио о потреби молитве Пресветој Богородици у којој не смемо бити неумерени у својим захтевима, јер се често не молимо за наше добро. Увек треба имати на уму суштину молитве: „Пресвета Богородице спаси нас“ и „Молитвама Пресвете Богородице Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас и спаси нас“.
У цркви препуној народа, старешина храма, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, посебно је поздравио угледне аустријске госте из јавног и политичког живота: представнике министарства за просвету и културу др Антона Штифтера, др Хермана Холубеца, општинског представника мр Манфреда Јурачка и председника посланичког клуба бечког огранка Народњачке партије др Матиаса Чирфа.
После свете Литургије у сали храма је за народ приређено послужење, а за званице свечани ручак.

У суботу, 29. августа, Њ.П. Епископ Константин служио је свету литургију у Манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру, где се налази и седиште Епископа средњоевропског. Саслуживали су о. Милан Пејић из Хановера, архијерејски заменик, о. Сергије (Параклис), игуман Манастира у Химелстиру, о. Саша Момировић из Бремена, о. Радомир Колунџић из Дортмунда, о. Бошко Јањић из Касела и јерођакон Стефан (Југовић) из Химелстира. Како је црквена општина у Хановеру била ове године домаћин манастрирске славе у Химелстиру, појао је Хор Св. Симеона ове црквене општине. Након Св. Литургије и резања славског колача приређени су ручак и дечија фолклорна приредба.

(ЦО Беч / Информативна служба СП Епархије средњоевропске)

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

!!!! NEW BOOK !!!!( NOVA KNJIGA)

www.ckcufm.com — „Monday’s Encounter“ on CKCU 93.1 FM in Ottawa, Canada — ON AIR  on August 31, 2009 at 6:00 P.M. EST– TO HEAR the show after the airing, click to:

http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html and pick the show.

——————-

On the eve of next week’s 70th anniversary of the start of the Second World War, which began Sept. 1, 1939, with Germany’s invasion of Poland, a new (western) approach of defining event reveals surprising differences between the Russian and the EU/US versions.

In the minds of new information war our Monday’s show will jog your memory on the Molotov-Ribbentrop pact signed between the Soviet Union and Nazi Germany on August 23, 1939, an agreement which had a huge impact on the history of the 20th century.

U drugom delu programa – deo teksta prof. Slobodana Antonica „Kako su nas lincovali“

http://www.nspm.rs/prikazi/kako-su-nas-lincovali.html

====

!!!! NEW BOOK !!!! Order the latest publication by the Lord Byron Foundation & American Council for Kosovo- „KOSOVO: THE SCORE“
US $20 per copy, inc. postage (outside the US add $5). Mail your check to: The Lord Byron Foundation
P.O. Box 1246, Chicago, IL 60690-1246, USA ——- If you live in Canada: CND $ 25 per copy, inc. postage (outside Canada add $5). Please send your checks to: The Lord Byron Foundation
30 Walgate Avenue . Ottawa K2E 6M2, Ontario, Canada

Boba Borojevic, host / producer
http://serbianna.com/columns/borojevic/

http://www.4shared.com/dir/13650784/a9763e6b/sharing.html

E-mail: ckcuboba@yahoo.

Nichtregierungsorganisationen aus dem Bereich der Friedenspädagogik kooperieren mit den deutschen Besatzungstruppen in Afghanistan – Nevladine organizacije koperiraju sa nemačkim okupacionim trupama u Afganistanu, zasnovano na organizaciji koja je osnovana posle NATO napada na Jugoslaviju!

Newsletter vom 31.08.2009 – Krieg ist Frieden

BERLIN/KABUL (Eigener Bericht) – Deutsche
Nichtregierungsorganisationen aus dem Bereich der Friedenspädagogik
kooperieren mit den deutschen Besatzungstruppen in Afghanistan. Der
„Zivile Friedensdienst“, der unlängst sein zehnjähriges Bestehen
feierte, unterstützt personell die Arbeit des Vereins „Mediothek für
Afghanistan“; dieser publiziert Zeitungen und Zeitschriften für die
afghanische Zivilbevölkerung und wird dabei von der Bundeswehr-Truppe
für „Operative Information“ angeleitet, die mit psychologischer
Kriegführung befasst ist. Der vom Bundesministerium für
wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung in Absprache mit dem
Auswärtigen Amt mit Millionensummen finanzierte „Zivile
Friedensdienst“ nutzt namhafte friedens- und entwicklungspolitische
Organisationen für Zwecke der staatlichen deutschen Außenpolitik.
Gegründet wurde der Dachverband 1999 – kurz nach dem mit deutscher
Beteiligung geführten NATO-Angriffskrieg gegen die Bundesrepublik
Jugoslawien.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57598

Западне невладине организације у Украјини – позадина „демократских“ кулиса

Већ одавно није тајна да украјинска власт, која непрестано говори о независности, запањујуће покорно дозвољава деловање у земљи представника свакојаких невладиних фондова и организација, као и активних службеника западних тајних служби. И док је свима јасно чиме се могу бавити страни шпијуни на територији Украјине, није увек разумљиво због чега је Украјина толико привлачна за мноштво безличних невладиних група и фондова. Покушаћемо да придигнемо завесу тајности и помније погледамо на карактер њихове делатности.

И поред декларисане отворености и демократичности, западне НВО су прилично затворене структуре у које не може лако продрети сваки пролазник. У запослене таквих организација по правилу улази јасно зацртан круг људи, и њихова делатност стиче јавни карактер само током одржавања свакојаких округлих столова, конференција и конгреса, где се разматрају горући проблеми украјинске стварности. Увлачећи у своје мреже стручну заједницу и представнике елите, као и омладину, службеници НВО током разматрања и дискусија добијају све потребне информације о стању ствари у политичкој, економској, верској, социјалној или војној саставници савремене Украјине. Штавише, анализи се подвргавају штампана гласила и телевизијске емисије у сврху тзв. кластерно-спектралне анализе која омогућава прављење пресека текућих информација у циљу њихове даље анализе у аналитичким центрима САД, Пољске и др. западних земаља. У последње време је Пољска, преузевши на себе бреме „адвоката“ „наранџасте“ Украјине, проширила бурну друштвену делатност у пограничним областима. Штавише, политичке структуре САД користе пољске НВО као пропагаторе америчке политике. Међутим, при томе америчке невладине групе не смањују степен свог присуства у Украјини. На пример, у Украјини има 472 волонтера „Корпуса мира“, раштрканих по читавој земљи, све до мањих обласних центара. Њихов циљ је, осим пресека информација и њиховог даљег преношења америчким аналитичким центрима, такође и формирање у Украјини потребног информационог поља које одговара текућим интересима САД у региону. Пољаци не заостају за САД. Познато је да у пољској политици постоје две магистралне геополитичке струје, које су развиле геополитичке доктрине назване пјастовска и јагелонска. Док прва од њих основну претњу Пољској види у Немачкој, друга главним непријатељем Пољске сматра Русију. Нажалост, пољско руководство се, патећи од урођене русофобије, држи јагелонске геополитичке доктрине. Већ смо спомињали католички Ред св. Станислава. Та организација је створена још у доба комунистичке Пољске управо у циљу свргавања комунистичке власти. Седиште организације је било у Лондону, и није тешко наслутити под чијим патронатом је могла деловати на енглеској територији. Сам Ред св. Станислава има чврсте везе с енглеском тајном службом МИ-6, а њен рад из Лондона води извесни Здислав Чајковски. Временом, пошто је лидер пољске „Солидарности“ Лех Валенса постао председник Пољске, Ред св. Станислава је покушао да се пребаци на пољску територију, али су Енглези одбили да удовоље молби својих пољских савезника, не желећи да испусте из руку полуге деловања на политичку ситуацију у Источној Европи, тим пре што су Реду св. Станислава постављени нови задаци: ширење пољског утицаја на „источне територије“, како Пољаци зову Украјину и Белорусију. И поред декларисане верске функције Реда, разумљиво је да његове представнике не брине толико положај католичанства на „источним територијама“, већ се више труде да шире пољски утицај у дубину Украјине и Белорусије. Ни Русију не остављају по страни. Ред св. Станислава чини замагљене покушаје да успостави односе са појединим представницима православног духовништва у Русији, као и са прилично познатом организацијом „Руско Национално Јединство“. Нависоко „пуцају“ наши пољски суседи!
Споменути Фонд Стефана Баторија сматра поседом под својом „заштитом“ не само Украјину и Белорусију, већ такође и Калињинградску област. На званичном сајту фонда у Глобалној мрежи http://www.batory.org.pl наведен је списак организација које са њима сарађују.
Анализа информација из разних извора омогућава извлачење закључка о томе да су пољске невладине структуре уз подршку пољских власти омотале територију Украјине густом мрежом, поготово на тзв. „кресовим“ територијама, где спадају западни региони Украјине (упоредо са Белорусијом, Литванијом и Калињинградском облашћу РФ). Ради постизања постављених циљева главни нагласак се ставља на развој институција грађанског друштва, тзв. „трећи сектор“, уз ангажовање људи пољског порекла који живе на споменутим територијама. У циљу подршке пољској дијаспори на територији Украјине, анализе и мониторинга процеса и догађаја, у које су укључена лица пољског порекла, установљени су многобројни фондови и истраживачки институти како у Украјини тако и у самој Пољској, а пољске власти отворено говоре о политици реполонизације на „кресовим“ територијама.
Следеће организације су на том попришту најактивније:

1) Фонд Помоћи Пољацима на Истоку (Fundacja Pomoc Polakom na Wschodzie) који делује од 1992. године уз помоћ Трезора Републике Пољске, пољског МИП-а, Сената Републике Пољске и пољског Министарства културе.
Званично наведени циљеви Фонда су подршка пољске дијаспоре „кресових“ територија, развој пољског језика и културе, очување пољског духа и пољске самосвести, стварање повољне климе у друштву за реализацију пољских политичких пројеката, проналажење пољских организација на Западу у циљу њиховог укључивања и заједничког рада са „кресовим“ пољским организацијама и групама. Међутим, довољно је погледати на званичнике пољске државе који су чланови савета Фонда, па да се стекне представа о далекосежним намерама дотичне организације. Дакле, у Савет Фонда улазе:
Радослав Сикорски – министар иностраних послова Пољске
Михал Дворчик – заменик министра иностраних послова
Ежбета Смулкова – први амбасадор Републике Пољске у Белорусији, професор Варшавског универзитета
Малгожата Госевска – експерт за „кресове“ територије
Јан Малицки – декан факултета за проучавање Источних територија Варшавског универзитета
Марек Гавенецки – бивши амбасадор у Казахстану и Киргизији, професор универзитета „Мицкевич“ у Познању
Богумила Бердиховска – експерт за пољско-украјинске односе
Фонд реализује многе програме подршке пољском становништву Украјине, Белорусије и Руске Федерације, који омогућавају очување пољског присуства и пољског утицаја на лицу места; издвајају се финансијска средства за рад радио- и телевизијских канала, новина и часописа који одговарају постављеним циљевима које одређује руководство Фонда, обезбеђује приступ информацијама о проблемима Пољака који живе на „кресовим“ територијама, организације и групе под патронатом Фонда помажу у обучавању деце предшколског и школског узраста, као и студената пољском језику и култури. У местима компактног живљења лица пољског порекла проучавају се пољска историја и традиције у циљу очувања и јачања пољске националне самосвести, препорода пољске интелигенције ради утицаја на интелектуалне слојеве становништва на дотичној територији.
Сем тога, путем подршке културним пројектима Фонд се труди да повећа економски и административни статус пољске дијаспоре, припремајући њене представнике за садејство са пословним круговима Пољске ради реализације економских пројеката у условима слободног тржишта.

2) Институт Средње и Источне Европе (Instytut Europy Sredno-Wschodnej)
Институт је отворен 1991. године по налогу пољског МИП-а. Циљ његовог постојања представља обављање историјских и политиколошких истраживања везаних за специфику процеса који се одвијају у земљама Средње и Источне Европе.
Институт је невладина организација и иницијатор стварања Међународне Федерације Института Средње и Источне Европе као мреже НВО у региону.
Иницијатори су 16 представника оба универзитета Лублина – Лублинског Католичког универзитета и универзитета „Марија Кири-Склодовска“.
Институт делимично финансирају УНЕСКО, као и МИП Републике Пољске, Министарство образовања и Комитет за научна истраживања.
У жижи истраживања и аналитичких пројеката Института налази се и Украјина. Службеници Института су објавили рад „Савремена Украјина“ („Ukraina Moderna“). На презентацији књиге су били гости из Украјине – Андреј Портнов (Кијев) који је наступио као уредник издања и Владимир Маслијчук (Харков) као коредактор.
Сарадници Института повремено посећују Украјину. Тако је док. Анджеј Гиљ 11-13.02.09. боравио у Украјини као представник Института на заседању радне групе Пољско-Украјинског Европског универзитета где је имао сусрете са представницима научних кругова универзитета „Т. Шевченко“ и Кијевско-Могиљанске Академије.
Док. Томаш Капушњак, аутор књиге „Украјина као простор међународног утицаја после „хладног“ рата“ (ласкаво мишљење о књизи изнео је саветник председника САД Б. Обаме З. Бжежински), био је на стажирању у библиотечким фондовима универзитета „Т. Шевченко“ од 1. до 6. фебруара 2009. г. као и на Европском универзитету Санкт-Петербурга (2007), универзитету „Франко“ у Лавову (2007), Харвардском универзитету (2006), Московском Карнеги центру (2006), државном универзитету „Т. Шевченко“ (2005) и Кијевско-Могиљанској Академији (2004) у Кијеву.
Институт за проучавање Средње и Источне Европе ће на факултету за политикологију универзитета „Марија Кири-Склодовска“ 30.03.09. одржати конференцију на тему „Геостратегија црноморско-каспијског региона“. Током конференције ће бити размотрене геополитичке тенденције у региону где су се сукобили интереси Запада и Русије, економски и политички процеси у трећим земљама и степен њиховог утицаја на распоред снага у црноморско-каспијском региону.
Институт својим главним правцем делатности сматра сарадњу са пољским МИП-ом, давање експертских оцена за МИП, организацију и одржавање сусрета с иностраним аналитичарима и експертима специјализованим за дотични проблем у другим земљама и размена студената са другим високошколским установама (на пример, с Европским Пољско-Украјинским Колегијумом). Институт сарађује с Фондом „Преко граница“, са западним аналитичарима, укључујући америчке, и обједињава 130 интелектуалаца.

3) Фонд „Semper Polonia“
Основан је 1997. Почасни патронат над Фондом врши председник Пољске.
Циљ Фонда је подршка пољске дијаспоре у иностранству и лобирање пољских интереса у местима где живе лица пољске националности, као и рад на позитивној представи о Републици Пољској у земљама где постоје пољске заједнице. Представништва Фонда раде у преко 60 земаља.
Фонд исплаћује стипендије интелектуално најразвијенијим студентима пољског порекла. Пошто стипендисте заврше школовање, Савет Фонда не прекида везу са њима, већ се, обратно, труди да их придобије за тесну сарадњу.
Тако је децембра 2008. у Лавову одржан сусрет 200 стипендиста са представницима Фонда, где су разматрана питања запошљавања стипендиста уз посредништво „Semper Polonia“.
Сусрету су присуствовали пољски званичници – Лукаш Абгарович (потпредседник комисије Сената за емиграцију), Гжегож Опалински (генерални конзул Пољске у Лавову), Валдемар Ковалски (конзул), Вацлав Павлак (генерални директор Пољско-Украјинске економске коморе), Олга Винарска (шеф Лавовског Клуба стипендиста Фонда „Semper Polonia“).
2009. година је проглашена за Годину пољске демократије и с тим у вези се организују конкурси за новинаре у циљу писања чланака на одређену тематику. У дотичном случају, конкурсни радови су посвећени анализи промена до којих је дошло на „кресовим“ територијама пошто је Пољска стекла независност 1989.
Фонд одржава омладинске пленуме. Укупно је одржано 6 пленума, на којима је учествовало 350 омладинских делегата из 8 земаља.
При Фонду је основан Клуб Стипендиста који обједињава бивше и садашње стипендисте програма Фонда, организоване у неформалне групе и покрете који сарађују са пољским Конзулатом. Задатак таквих неформалних група је учешће у реализацији програма Фонда на популаризацији пољске интелектуалне и културне мисли. Покретањем програма „Апсолвент“ („Absolwent“) делатност покрета стипендиста стиче професионалнији призвук.
Најактивнији међу одабраним стипендистима пролазе „Школу лидера“, што Клуб претвара у НВО која делује под невиним покрићем.
Већ постоји 12 Клубова у Литванији, Летонији, Украјини, Белорусији, Молдавији, Чешкој и Румунији. Стипендисти пролазе стажирање у пољским фирмама и НВО уз помоћ дипломатских кругова Пољске.
У „Школи лидера“ 2009. почиње циклус предавања из области обуке представника омладине техници контаката са јавним гласилима, ангажовања људског потенцијала у своје редове, техници јавних наступа и вештини дебата, метода сарадње с међународним НВО и начина стварања органа локалне самоуправе, што даље доприноси настанку других НВО на тој бази. У том пројекту ће учествовати представници Литваније, Украјине, Белорусије, Латвије.
Пројекат подржава Сенат Пољске.
Фонд своју делатност остварује заједно са МИП-ом, Сенатом Пољске, Министарством културе и Министарством туризма и спорта.

4) Фонд „Преко граница“
Званично декларисан циљ представља проналажење међусобног разумевања међу пољским, украјинским, руским, белоруским, немачким и словачким народом.
Фонд подржава екуменистичке иницијативе католичке цркве и тежи успостављању контаката са представницима других вероисповести (лутеранцима, православцима, муслиманима).
Фонд су основали пољски католици – доминиканци.
Редовно се одржавају конференције на којима се разматрају иницијативе католичке цркве изван Пољске, укључујући Украјину и Русију. Сам Ред монаха-доминиканаца наступа у улози извесног верско-културног одреда пољске обавештајне службе ABW и његове везе са пољским ритерима плашта и каме већ одавно нису тајна за представнике тајних служби других земаља. Користећи верско покриће, представници Доминиканског реда покушавају да ухвате корен у земљама бившег СССР. У Украјини им помоћ пружа бискуп Одеско-Симферопољски Бронислав Бернадски.

5) Источни Институт
Основан је 1993. Мисију Института чине друштвени образовни програми и сарадња на Источним територијама.
Експерти Института спроводе следеће акције: семинаре за чиновнике регионалних администрација из Украјине и РФ, посете представника белоруских, руских и украјинских јавних гласила ради размене искустава, форуме Европа-Русија, Европа-Ср. Азија, Европа-Украјина, Европа-Белорусија, економске форуме, енергетске форуме, обуку и инструктажу представника НВО из Украјине, РФ и Белорусије.
Објекат истраживања су Прибалтик, РФ, Украјина, Белорусија, Кавказ, и читава ЗНД у целини.
Од 1999. се одржавају курсеви обуке за представнике органа самоуправе из Украјине, позивају се украјински експерти ради размене искустава.
Планови Института су следећи:
– одржавање економског форума (50 семинара, 7 пленарних заседања) за 100 гостију из 20 земаља Средње и Источне Европе;
– посета Украјини ради анализе прилика у економском сектору и развоја реформи украјинске привреде;
– угљени макропројекат за Украјину „Искуство реформисања индустрије угља у Пољској 1997-2002“;
– јачање сарадње украјинских и пољских НВО (укупно 650 представника пољских НВО ради изван Пољске на реализацији програма Института);
– успостављање веза између украјинских НВО и USAID.
Институт је организатор економског форума у Криници. Форум у Криници је „символ аспирације Пољске на статус пуноправне регионалне силе у проширеној ЕУ“ – цитат.
Форум врши аналитичка истраживања трансформисања економског сектора Украјине, РФ и Белорусије.
Институт је основао Школу економског форума чији задатак је децентрализација органа администрације, стварање споне локална самоуправа-политика локалног нивоа-политичке странке, ширење улоге НВО, сарадња на нивоу базне јединице административно-територијалне поделе земље.

6) Центар за Проучавање Истока (Osrodek Studiow Wschodnich)
Основан је 1990. за анализу политичке, економске и социјалне ситуације у Источној Европи, Сред. Азији и на Балкану.
Центар је претплаћен на преко 100 штампаних издања из земаља које истражује.
Подршку делатности Центра пружају МИП и Канцеларија председника Пољске.
У Центру ради 54 аналитичара и експерта, бавећи се анализом интеграционих процеса на Источним територијама са западним структурама, проблематиком проширења ЕУ и НАТО, као и анализом система власти у наведеним регионима, док је на челу Руског одељења Института извесни Марек Менкишек, а Одељења Украјине, Белорусије и Прибалтика – Павел Воловски.

7) Пољско-Амерички Фонд Слободе
Основан је у САД, али од 2000. има представништво у Пољској ради подршке процесима трансформације у земљама Источне Европе, поготово бившег СССР. Финансира га Пољско-Амерички Фонд Предузетништва. Досад је за потребе Фонда дозначено 237 милиона долара.
Фонд фокусира своју делатност на сарадњу са НВО и узгајање локалне политички ангажоване елите оријентисане на западне вредности.
Фонд је покренуо пројекат „Стипендија Лејнца Киркленда“ за 2009-2010. за представнике Украјине, Белорусије, РФ, Јерменије, Грузије, Азербејџана, Казахстана. Циљ пројекта је преношење пољског искуства трансформације друштва у те државе. За пројекат се придобијају лидери НВО, политичари, експерти, службеници државних установа и академски кругови. У том пројекту саучествује Фулбрајтов Фонд (САД).
Фонд Слободе је на економском форуму у Криници проглашен за најбољу НВО 2008.
У Савет директора Фонда улазе многе одиозне личности: Марек Белка – бивши председник владе Пољске, Збигњев Бжежински – саветник Центра за Стратешка истраживања и загрижени русофоб, Јежи Кожмински – бивши амбасадор Пољске у САД, као и Виктор Еш – представник владе САД, амбасадор САД у Пољској.

8) Фонд за сарадњу
Фонд је покренуо трансгранични пројекат Пољска-Белорусија-Украјина 2007-2013. У пројекат су укључене следеће украјинске територије: Волињ, Лавов, Закарпатска област, Ровно, Тернопољ, Ивано-Франковск.
Приоритети пројекта су мрежна сарадња НВО на „кресовим“ земљама, развој могућности за локалне трансграничне везе.
Буџет пројекта износи 186 милиона евра, 60% тог износа је издвојио Европски фонд за регионални развој.
Други пројекат усмерен на Украјину је Европски Инструмент Суседства и Партнерства. Кључну сферу реализације пројекта представљају: успостављање политичког дијалога и трансграничних економских веза између „кресова“ и Пољске, мониторинг развоја демократских процеса у Украјини, придобијање представника пољске дијаспоре за сарадњу у области спољне политике.
Циљ пројеката које Фонд остварује: ангажовање максимално широких слојева становништва за интеграционе пројекте обједињене Европе, обезбеђивање неопходне информационе подршке представницима НВО који иступају против евроскептика, активирање проевропских НВО и подршка циркулисања информација између већих и мањих НВО.
Сем тога, активисти Фонда у Украјини по узору на Пољску оснивају Европске школске клубове (Одеса, Чернигов, Тернопољ, Запорожје, Кременчуг, Дњепропетровск), где се циљано ради не само са ученицима, већ и са педагозима.
Експерти Фонда заједно са Центром за проучавање Истока (OSW) истражују формирање јавног мнења у циљу развоја потребних технологија за формирање информационог стања социјума и учествују на изборима као консултанти и посматрачи.
Проучавање и анализа наведених информација омогућава извлачење закључка о томе да пољске власти, и поред уверавања у пријатељство, спроводе политику „меког“ продора у државне и друштвене структуре на територији Украјине ради остваривања сопствених геополитичких тежњи. Пољски аналитичари су не једном запажали да Пољска, због антируског става украјинске владе, има одрешене руке за ширење сфере свог утицаја на Исток. Најпомнија пажња се посвећује „кресовим“ земљама које Пољска исконски сматра својима. Украјини прети јачање и ширење пољског утицаја на читавој њеној територији, поготово у западним областима, посредством „меког“ деловања од стране Пољске државе која стреми форсирању тог процеса.

Владислав Гулевич

http://www.srpska.ru