Einladung – Pravoslavni Crkveni Centar u Hanoveru poziva…

Einladung

Sehr verehrte orthodoxe Brüder und Schwestern!

Wie schon im letzten Jahr wollen wir im Orthodoxen Kirchenzentrum in Hannover am 3. Oktober einen „Tag der Orthodoxie in Norddeutschland“ begehen. Ziel dieser Veranstaltung in deutscher Sprache soll ein besseres Kennenlernen der Gemeinden in Norddeutschland und deren Mitglieder sein, um für uns Orthodoxe unsere Zukunft in Deutschland spürbar werden zu lassen. Dass wir mit dieser Thematik auf dem richtigen Weg sind, hat unser erstes Treffen im letzten Jahr bewiesen, und die ersten Vorbereitungen haben bereits begonnen.

Der Tag beginnt um 10:00 Uhr mit der Feier der Göttlichen Liturgie, zu der auch alle örtlichen orthodoxen Priester zur Konzelebration eingeladen sind. Um 12:00 Uhr wollen wir zu Mittag essen, gefolgt von einem Vortrag um 14:00 Uhr (angefragt bei Vr. Johannes aus Mainz). Nach einer Pause um 15:30 Uhr folgt dann ein Vortrag von Herrn Johannes Wolf zum Hl. Nikolaj Velimirovic und seinem Prolog von Ohrid, der kürzlich in deutscher Sprache erschienen ist. Nach einer Vorstellung der beteiligten Gemeinden um 17:00 Uhr beendet um 18:00 Uhr eine Abendandacht den Tag.

Mittagessen und Getränke in den Pausen werden gegen eine freundliche Spende zur Verfügung gestellt; weitere Kosten entstehen keine. Das Orthodoxe Zentrum mit der serbischen und der griechischen Kirche befindet sich in der Nähe von Vier Grenzen (Haltestelle der Straßenbahn) und ist von dort zu Fuß in 5 Minuten erreichbar. Im Übrigen stehen ausreichend Parkplätze zur Verfügung.

Wir würden uns sehr freuen, Sie bei uns begrüßen zu dürfen! Bitte teilen Sie uns doch bald Ihre Bereitschaft mit, an unserem Tag dabei zu sein, damit wir entsprechend planen können (E-Mail, Fax oder Telefon siehe oben). Über weitere Einzelheiten werden wir Sie ggf. rechtzeitig informieren.

Ich würde mich sehr freuen, bald von Ihnen zu hören und verbleibe

Mit herzlichen Grüßen,

Milan Pejic

Erzpriester-Stavrophor

Jochen Scholz, Oberstleutnant NATO-Luftwaffe a.D. erzählt……. Jochen Schlolz, NATO-oficir vojne avijacije u penziji, priča….. o zakulisnim igrama, bombardovanju Kosova odnosno Jugoslavije, definitivnom cilju globalizacije

Jochen Scholz erzählt…….

Marigny de Grilleau (kostenloses Feed-Abo) | Seit 7 Stunden

911 Interview mit Jochen Scholz, Oberstleutnant NATO-Luftwaffe a.D. Der ehemalige Oberstleutnant der NATO-Luftwaffe Jochen Scholz erzählt im Interview, dass die Berichterstattung und die tatsächlichen Gründe für die deutsche Beteiligung am Jugoslawienkrieg im Jahre 1999 große Unterschiede aufweist. Erklären kann er diesen Umstand, indem er diesen Krieg im Kosovo in ein…

„ПРИВРЕМЕНО“ НЕ МОЖЕ СЕ ВУЋИ У НЕДОГЛЕД – „PRIVREMENO“ NE MOŽE SE VUĆI U NEDOGLEDNO!

Заменик заменика

Проше

године пред јесењи СА сабор водила се жучна дискусија, око статута

насталог због болести  патријарха Павла.  У ту дискусију су се били умешали многи.

Рачунао сам да ће преовладати разум, и да ћемо добити новог поглавара СПЦ.

Најжучнији

противници, да се за живота постојећег трајно оболелог патријарха  изабере нови Патријарх,  били су за дивно чудо,  они који су се највише требали заложити да

Црква добије новог поглавара. Нећу улазити много у детаље, и нећу спомињати

сваког по на особ. Али у ту колотечину највише се беше умешао господин Миодраг

Петровић један од ретикх експерата за канонско право.

Онако како

сам ја обавештен, Петровић није деловао са позиција правне логике. Јер да јесте

уставом СПЦ је предвиђено, да када је Патријарх трајно онеспособљен да врши

своју функцију да га тада замењује СА синод. СА синод је, о новонасталој

ситуацији, дужан обавестити све Архијереје, и најкасније у року од три месеца

сазвати СА Сабор, ради избора новог патријарха. Овде говорим о условима насталим

када се патријаршијски престо упразни смрћу патријарха,  или из неких других разлога, проузрокована

упражњеност, као што је овога пута трајна оболелост. Не говорим овде  о условима када је Патријарх спречен да обавља

своју функцију привременог карактера.

Међутим

главни разлог због чега су они који су били за то да се не бира нови Патријарх

је био тај, јер су били заведени неком фиктивном идејом да новог патријарха не

треба бирати, зато што би онда противници Владике Артемија искористили тај

моменат и повели поступак о његовом рашчињењу, или пак његовој смени. Бар тако

је мени, то све тумачио Срђан Марјановић уредник Новинара.де. Није тешко уочити

да овако постевљена логика и није логика. Јер Устав СПЦ омогућује да СА сабор

може сменити било којег Архујереја по установљеном канонском прекршају, или пак

његовој немогућности да обавља своју дужност. Пре прошлогодишњег СА сабора

група Архијереја који су били противници кичерајства у литургији, била је

солиднија и јача. Амфилохије их је заварао триковима, којима се он увек и

служи. И као, он је игаро некакву

двоструку улогу све дотле док себи није обезбедио, да се наметне на чело

СПЦ, користећи се неспособношћу оболелог патријарха да обавља своју дужност. У

томе је наравно и успео. Да је прошле године за јесењи сабор изабран нови

Патријарх, Амфилохије и његова група би били у веома тешкој позицији, а могло

је се тада догодити да се за Патријарха изабере и сам Валдика Артемије. Тако су

неки из групе који се противе литургијском кичерају били и осмислили, да се

држе Артемија, уколико буде избора. Како је та група сада ослабљена, и сам

Владика Артемије је запао у велике тешкоће.

Говорило

се тада да то није пракса да се нови

Патријарх бира за живота постојећег. Спомињало се, да је то једино био

случај са Светим Савом. Но то није истина. Погледјмо шта овде пише:

Pošto

je patrijarh Maksim teško oboleo marta 1669. godine, a njegova bolest

„nije kretala na bolje i on stalno bio vezan za postelju, počelo se u

Patrijaršiji misliti na njegova naslednika. Izgleda, međutim, da su neki

članovi sinoda mislili da se patrijarh može vremenom još i oporaviti, pa se

došlo na ideju da se obolelom patrijarhu postavi pomoćnik – koadjutor. Po svoj prilici pod uticajem

obolelog patrijarha, izbor je pao na mladog i sposobnog igumana pećkog

manastira, Arsenija rodom sa Cetinja, izgleda od sporedne loze Crnojevića“

(Jovan Radonjić).

Kao koadjutor obolelog patrijarha Maksima, iguman Arsenije je izabran za

mitropolita hvostanskog 1669. godine. Na Spasovdan iste godine izvršena je episkopksa

hirotonija o kojoj nam govore i natpisi sa zida manastira Gračanice.

Budući da nije bilo nade za ozdravljenje obolelog patrijarha Maksima,

mitropolit hvostanski Arsenije je krajem 1672. godine izabran za pećkog

patrijarha.

Patrijarh Arsenije iii je rođen u Cetinjskom plemenu 1663. godine. Sam za sebe

kaže da je „od Cetina rožden(i)em“. Vrlo rano već 1665. godine,

postao je iguman brojnom bratstvu Pećkog manastira i kao takav stekao ugled i

poverenje kod patrijarha Maksima i mitropolita sabranih oko pećkog prestola.

Несумњиво

је да је Птријарх Арсеније III

(Чарнојевић) после

Светог Саве и Патријарха Макарија (Соколовића) по некима, а по мени одмах  иза Светог Саве најзначајнија личност у

историји СПЦ. Недвосмислено, он је то био и својом чврстином и својом

одлучношћу и своим радом. Преданошћу и педантношћу. А карактером понајвише. Зано

је он како руководити не само Црквом него и како заводити ред и дисциплину у

Јерархији. Не би било на одмет напоменути да је за време свог

патријарховања сам сменио око три непослушна епископа.

Дакле

није у СПЦ као и у другим Православним Црквама непозната пракса да ако је један

Патријарх неспособан, да га мења други за његова живота. То што неки данас

измишљају квази теорије и приче о даровима Духа Светога, то раде само лаици и незналице.

Јер, као што видимо патријарх Максим је био још у животу када га је наследио патријарх

Арсеније. Је ли се оболели Патријарх Максим, и заиста одрекао, по теориама ових

данашњих квази – теоретичара  дарова Духа

Светога? Да ли ти људи занју шата говоре?

Због

оваквих и сличних набадања, наша Цркава, и онако због лошег кадровског састава,

поготову када је у питању њена Јерархија тешко страда. Кућа без домаћина нема

сумње наклоњена је паду.

На

недавном банкету за прикупљање новца ради суђења са великим тиранином кандским,

или како би га његови сарадници назвали Георгијем. Једно од питања, по питању

некаквих измишљених привремених управа, адвокату легално изабране управе ЦШО из

Хамилтона, било је моје: Привремено, заначи привремено. Како ћете у леганом

смислу изаћи пред суд и објаснити, да је дуговремено  Георгијево привремено стање нелегално? Адвокат

је ово питање протумачио као најбоље постављено. И објаснио да се нишата што је

привремено не ноже вући у недоглед.  До

када данашњи “свети оци“  мисле да ово

‚дуговремено “привремено  стање“ Цркве

без поглавара одржавају, под изговором да је то све привремено?

Данас ми

неко прочита да се Иринеј Буловић потписује сада као заменик заменика

Патријарха.  Прекрсти се Србине, и

запитај се, зар, смо и на тако ниске гране спали? Оно што највише следује

поглавару цркве кадa

је овај оболео, из приложеног се да видети је коађутор, значи помоћник, а не

заменик. Ово заменик, па још заменик заменика Патријарха, је некакав кич, који

је само својствен онима који немају никавих додирних тачака са спозанјом духвог

шивота и правила у вођењу и руковођењу Црквом.

Јанко

Бојић

Лондон,

Онтарио.

Јанко Бојић је писац

слободног стила. Досда је објавио много публикација на тему из савременог духовног

живота, као и о проблематици унутар клирикластва СПЦ. На енглеском језику пише

за Вине спектатор  Магазине. У књижевногм

облику до сада је написао и публиковао неколико приповедака, од  којих треба посебно

истаћи  две, Трилогија  о

страдању браће Василијевића, где је један од браће био његов тетак и,  Дан Велике Радости, опис сопственог доживљаја

смрти  аустријског капларице Ђозепа

Броза.

Kosovo: Provokationen in Djakovica – SOK AKTUELL Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa 30. August 2009

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese

für Mitteleuropa

30. August 2009

Bischof Konstantin in Wien und Himmelsthür

Kosovo: Provokationen in Djakovica

Bischof Konstantin in Wien und Himmelsthür

(WIEN / HILDESHEIM-HIMMELSTHÜR) Das Fest der Entschlafung der Hl. Gottesmutter (28. August) feierte Bischof Konstantin von Mitteleuropa mit zwei Gemeinden zusammen, die dieses Fest als Patronatsfest feiern: Mit der Serbischen Orthodoxen Gemeinde in Wien (17. Bezirk) und dem Kloster der Hl. Gottesmutter im niedersächischen Hildesheim-Himmelsthür.

Am Freitag zelebrierte Bischof Konstantin die Hl. Liturgie in der serbischen Gottesmutter-Kirche im 17. Bezirk der österreichischen Hauptstadt unter Konzelebration mehrerer Kleriker aus Österreich und Deutschland. In seiner Ansprache betonte Bischof Konstantin die Wichtigkeit des Gebets an die Gottesmutter als Beschützerin aller Christen. Anwesend waren, neben vielen serbischen orthodoxen Gläubigen auch Vertreter des österreichischen Bundesministeriums für Unterricht, Kunst und Kultur sowie der Stadt Wien.

Im Gottesmutter-Kloster in Himmelsthür bei Hildesheim zelebrierte Bischof Konstantin die Hl. Liturgie am Samstag, dem 29. August unter Konzelebration mehrerer Priester aus Deutschland. Die Serbische Orthodoxe Kirchengemeinde in Hannover wirkte dabei als Gastgeberin der Feier.

Kosovo: Provokationen in Djakovica

(BELGRAD) Mehrere hundert Albaner haben sich am vergangenen Freitag vor der Kirche der Entschlafung der Gottesmutter in Djakovica (Kosovo-Metohija) versammelt und nach dem Gottesdienst unter beleidigenden Zurufen den Gläubigen der Serbischen Orthodoxen Kirche den Weg nach Hause versperrt. Diese waren nach Djakovica gekommen, um am Fest der Entschlafung der Gottesmutter und der Weihe der diesem Fest gewidmeten Kirche teilzunehmen. Viele von diesen Menschen waren zum ersten Mal seit 1999 in ihre Geburtsstadt zurückgekommen. Die gläubigen Serben konnten erst dann nach Hause fahren, als die kosovarischen Polizeikräfte Verstärkung bekamen.

Das Kosovo-Ministerium Serbiens verurteilte den Vorfall.

SOK AKTUELL

Informationsdienst der Serbischen Orthodoxen Diözese für Mitteleuropa

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

Poslednji ispraćaj velikog pesnika Dragana Žigić

Poslednji ispraćaj velikog pesnika će biti sutra u 14časova, na groblju Orlovača u Beogradu.

U ime Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore-Prijedor, Violeta Božović , predsjednik Udruženja.

Srpska poezija izgubila velikog pesnika – Vest povodom tragične smrti velikog pesnika Dragana Žigić-a

Dragi Dušane. Nisam bila u prilici da se javim jer sam bila angažovana oko komemoracije povodom tragične smrti velikog srpskog pesnika,inače mog dobrog prijatelja i zemljaka Dragana Žigića.Molim te da vest o njegovoj smrti objaviš na Glasu Dijaspore.Inače Dragan Žigić je tog kobnog dana 28.avgusta 2009.,dakle na veliku Gospojinu, krenuo na dodelu nagrade, koju je dobio za pesmu Vožd, u Velikom Borku.Vozio ga je kolega pesnik Veselin Jovanović – Jole. Na ibarskoj magistrali je jedno dete vozeći biciklo naglo skrenulo i skoro podletelo pod auto. Da to spreči Kolega pesnik Veselin Jovanović, je zaokrenuo volan, i survali su se van druma. Dragan je poginuo. Srpska poezija je ostala siromašna za velikog pesnika, koji je još kao dete ostao siroče, i jedva preživeo ustaški logor za decu u Gradini. Molim te dragi Dušane da u ime udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore kao i u ime glasa dijaspore objavimo članak  sećanje na velikog Srpskog pesnika, koji je bio pitom i miran poput jagnjeta, nenametljiv i skroman.Andjeo dečije duše.
Evo njegove Biografije
Dragan Žigić, od oca Ilije i majke Soke, rođen 25.6.1935 u Baltama pod Kozarom. Za vreme drugog svetskog rata je bio zatočenik ustaških logora za decu.
Od 1949.godine , živi u Beogradu. Na preporuku Ive Andrića prvu pesmu pod nazivom -„Zarđali bogovi“- objavljuje 1959.godine, u književnim novinama. Sarađivao je u preko 70 listova i časopisa. Poezijom je zastupljen u preko 170 zbornika i Antologija.
Dobitnik je preko 40 priznanja za svoj književni rad.
Prevodjen na više jezika. Do sad je objavio preko 14.samostalnih knjiga.
Prva knjiga „-Zatočenik svetlosti“- objavljena mu je 1968.godine  a poslednja „- Plavi prostor nesanice“- proza,2007.
Član je Udruženja književnika Srbije , Književne zajednice Jugoslavije, kao i počasni član Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore Prijedor.
Dragan Žigić  pesma -Bunari(  iz knjige „Dedina đžepna bašta)
Bunari
Zaogrnut zorom
Moj tata odlazi na posao.
On radi pod zemljom.
Moj tata kopa bunare
Duboke, sa vodom bistrom.
I tako ponekad,
Dok šetam gradom ,
Njene me nemirne oči
Love kradom
A kad se jednom u te oči
Hrabro kroči,
Izlaska više nema.
Moj tata kopa bunare
Duboke,sa vodom bistrom,
Kao oči male Klare
Iz naše cvetne ulice.
Poslednji ispraćaj velikog pesnika će biti sutra u 14časova, na groblju Orlovača u Beogradu.

U ime Udruženja pisaca Republike Srpske i Dijaspore-Prijedor, Violeta Božović , predsjednik Udruženja.

Епископ Константин служио у Бечу и Химелстиру – ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 30. август 2009.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

30. август 2009.

Епископ Константин служио у Бечу и Химелстиру

(БЕЧ) У српском православном храму Успенија Пресвете Богородице у 17. кварту аустријске престонице прошлог петка свечано је прослављена храмовна слава.

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ средњоевропски Г. Константин уз саслужење протојереја-ставрофора Сретоја Душанића, јереја Брана Бијелића из Винернојштата, јереја Александра Станковића из Тулна, јереја Слађана Васића, јереја Неђељка Ђокића из Диселдорфа и ђакона Славише Божића. Овогодишњи славски кумови били су протојереј-ставрофор Сретоје Душанић, Божидар, Миленка, Јасенка, Гојко, Катарина и Филип. За следећу годину кумства се прихватио Алекса Тадић.
У својој беседи епископ Константин је истакао да је Пресвета Богородица заштитница свих хришћана. Поучно је говорио о потреби молитве Пресветој Богородици у којој не смемо бити неумерени у својим захтевима, јер се често не молимо за наше добро. Увек треба имати на уму суштину молитве: „Пресвета Богородице спаси нас“ и „Молитвама Пресвете Богородице Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј нас и спаси нас“.
У цркви препуној народа, старешина храма, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, посебно је поздравио угледне аустријске госте из јавног и политичког живота: представнике министарства за просвету и културу др Антона Штифтера, др Хермана Холубеца, општинског представника мр Манфреда Јурачка и председника посланичког клуба бечког огранка Народњачке партије др Матиаса Чирфа.
После свете Литургије у сали храма је за народ приређено послужење, а за званице свечани ручак.

У суботу, 29. августа, Њ.П. Епископ Константин служио је свету литургију у Манастиру Пресвете Богородице у Химелстиру, где се налази и седиште Епископа средњоевропског. Саслуживали су о. Милан Пејић из Хановера, архијерејски заменик, о. Сергије (Параклис), игуман Манастира у Химелстиру, о. Саша Момировић из Бремена, о. Радомир Колунџић из Дортмунда, о. Бошко Јањић из Касела и јерођакон Стефан (Југовић) из Химелстира. Како је црквена општина у Хановеру била ове године домаћин манастрирске славе у Химелстиру, појао је Хор Св. Симеона ове црквене општине. Након Св. Литургије и резања славског колача приређени су ручак и дечија фолклорна приредба.

(ЦО Беч / Информативна служба СП Епархије средњоевропске)

Информативна служба

Српске православне епархије срењоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com