Пише: КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ-БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ И ФАНТОМСКЕ ВЛАДЕ КОСОВО

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену без црног шешира

БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ И ФАНТОМСКЕ ВЛАДЕ КОСОВО

Пише: КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Министар спољних послова Србије, по ко зна који пут од када је сео у ту министарску фотељу, даје контрадикторне и непромишљене изјаве. Када прича вицеве или пева на вечери у част Ердогана, можемо чак схватити да је шерет и да се шеретски понаша, односно такво понашање не наноси велику штету овоме народу, већ њему лично. Али када министар говори о великој српкој рани која крвари – Космету, онда једна реч може бити кобна по Србију. Тако је 24. априла ове године, осврћући се на бриселски споразум (који се мора писати малим словом“б“) изјавио: „Или важи све или не важи ништа, остајемо при томе“. Ту изјаву је појаснио, а ја бих рекао зациментирао: „У инересу Србије није поништавање Бриселског споразума (новинари пишу велико „Б“), већ његово спровођење (…) решење косовског питања може се постићи само компромисом (…)“.

Министар је у том контексту похвалио своје врхунско министровање, освртом на МСП и дипломатију, рекао је: „(…) да министарство које води пружа логистику председнику Вучићу у свим његовим напорима око проналажења решења, и да се први пут у историји Србије води организована диплпоматска борба да се сачувају српски инереси, а да је тренутно актуелна битка да се смањи број земаља које су признале Косово“ (нико неће доживети то чудо невиђено да од данас па надаље нека земља повуче признање, посебно тако нешто неће урадити ниједна велика земља).

Аферим, министре, Свилановићеви, Драшковићеви, Јермићеви, Мркићеви и Твоји дипломати „ п’рви пут у историји Србије воде организовану дипломатску борбу да се сачувају српским интереси“. Дакле, ово му је најбољи виц који сам чуо од када је министар постао министар. Причали су ми неки дипломати, са којима одржавам контакте (уствари тако мисле сви), да не знају шта саговорницима да кажу, ако кажу мишљење министра, погрешиће, ако кажу Председниково мишљење, погрешиће, итд.

Дипломати само спроводе оно што је договорено у земљи у једном центру гдје се креира спољна политика. Таквог центра нема, односно нема кристално усклађених, јасних спољнополитичких одлука и закључака. Србија има најмање 50 спољних политика. Министар изјављује шта му је ем мило и ем драго, Прдседник Србије има своју спољну политику, такође председник Владе и др. министри. Свака партија (партитократијска борба, урушила је Скупштину, све институције и области живота у Србији) има своју спољну политику.

Да не заборавимо, Скупштина Србије, као највећи орган у земљи, мора да верификује круцијална питања спољне политике једне земље, а Космет је на првом месту. Најмање два пута годишње, министар спољних послова мора поднети експозе у Скупштини о спољној политици.

Неодговорно и неозбиљно понашање министра спољних послова достигло је врхунац након поруке Председнику Србије ( као да не живе у једној земљи): „Ја бих повукао потпис са Бриселског споразума, Вучић је превише толерантан“. Људи, да ли је ово могуће да је изјавио или му новинари подваљују. Он би то урадио, а само пет минута раније је изјавио: „У инересу Србије није поништавање Бриселског споразума.

Но, вратимо се министровом основном ставу (којег ће онеспособљени дипломати да спроводе): „Или важи све или не важи ништа, остајемо при томе“.

Е, да видимо при чему остаје министар, односно свеколики српски народ, јер говори у име тога народа у множини, „остајемо при томе“. Ко остаје, министре?

Гете је рекао „ Истину треба стално понављати, јер заблуде непрестано расту“ Да поновимо и научимо напамет 15 тачака тог споразума.

1. Формираће се Удружење/Заједница већински српских општина на Косову. Чланство ће бити отворено за све друге општине, ако се о томе сложе чланови. 2. Заједница ће имати оснивачки статут. Може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу. Гаранције за Заједницу су важећи закон и Уставни закон. 3. Организација Заједнице ће бити заснована на истим основама као и Асоцијација косовских општина, односно имаће председника, потпредседника, скупштину и веће. 4. Општине чланице, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима биће овлашћене да сарађују вршећи своје надлежности колективно преко заједнице. Заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања. 5. Заједница/Асоцијација има и додатне надлежности, које ће на њу пренете централне власти у Приштини. 6. Заједница ће имати представничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима у ту сврху. Како би се наведено спровело, предвиђа се функција мониторинга. 7. Полиција ће бити јединствена и то ће бити косовска полиција. Читава полиција са севера Косова треба да буде интегрисана у оквире косовске полиције. Плате ће исплаћивати једино косовска полиција. 8. Припадницима других безбедносних српских структура биће понуђено место у одговарајућим косовским структурама. Ивица Дачић, Кетрин Ештон, заменик генералног секретара НАТО Александар Вербшоу и Хашим Тачи у седишту НАТО у Бриселу 9. У овој тачки, која је била спорна у последњим рундама дијалога наводи се да ће Заједница преко четири општине бирати регионалног командира полиције, Митровица ће имати другог регионалног командира за Јужну Митровицу, Србицу и Вучитрн. Тиме је одбачен предлог да ове три општине буду повезане са општинама на северу чиме била нарушена етничка слика, односно у ком случају би Албанци поново чинили већину. 10. Предвиђа се да правосудне власти буду интегрисане и раде у оквиру косовског правног оквира. Апелациони суд у Приштини ће успоставити панел у којем ће у већини бити судије косовски Срби који ће се бавити пословима у свим општинама са већинским српским становништвом. Одељење Апелационог суда, укључујући административно особље и судије, имаће стално седиште у северној Митровици. Сваки панел имаће у саставу већину судија који су косовски Срби. 11. Предвиђа се одржавање локалних избора у 2013. 12. Потписници се обавезују на израду плана за имплементацију договореног до 26. априла. 13. Потписници се обавезују на постизање споразума о телекомуникацијама и енергетици до јуна 2013. 14. Две стране се обавезују да неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају европске интеграције друге стране. 15. Предвиђа се формирање комисије за имплементацију, у којој ће бити представници обе стране, којима ће представници ЕУ пружати подршку. Копију споразума, на основу којег је урађен превод, парафирао је данас у Бриселу премијер Србије Ивица Дачић уз пропратни текст: „Овиме потврђујем да је ово текст предлога о чијем ће прихватању или одбијању обе стране поднети своје одлуке. И. Д.“ Не Не треба бити превише паметан или експерт за споразуме да се дође до основног закључка: бриселски споразум је споразум између два равноправна међународна субјекта, двије равноправне државе , Србије и Косова. Све је урађено, свака тачка према законима и Уставу фантомске државе Косово, до последње речи. Мало дете разазнаје да су тачке 4, 5, 7, 8, 10, 14, стварно и правно признале фантомску државу Косово. Ишло се у лудило толико далеко да тачка 14 гласи: „ Две стране ( две суверене државе, прим. ККС) се обавезују да неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају европске интеграције друге стране“ . Од те 2013. Године Србија се више нје могла позивати на Резолуцију СБ ОУН 1244, односно субјект Србија је споразумом одбацила ту Резолуцију, икао је Путин подвукао да Русија никада неће дозволити да је СБ ОУН уконе и образложио зашто. Спореазум је требало одмах ставити ван снаге, а потписнике лустрирати и процесуирати. Срби на Космету никада не смеју признати овај срамни споразум. Уместо закључка: накнадну памет не признајем себи, зато је не признајем ни другима, али када се ради о односима са шиптарима онда је поштено да се каже да је поприличан број моралних умних људи упозоравло у изјавама и у текстовима, су писма (моја маленкост је писала Коштуници) да се не седа за сто са шиптарима, а то је почело пре више од 12 година на највишем нивоу (Тадић-Сејдиу, Коштуница је предводио преговоре у Бечу и велики број других сусрета, дргих преговаораача све све до Брисела). Оног момента када се са шиптарима село за сто, постали су равноправан субјект. Нису шиптари одузели Космет, Космет је одузела Империја зла и са њом је требало водити преговоре, ако их је уопште требало било са ким водити. Суверена земља сама уређује своје унутрашње послове, што се уосталом наводи у Кумановком споразуму и Резолуцији СБ ОУН 1244, да је Космет сатавни део Србије. Империја зла је одузела Србији 15 посто територије, ту територију је признала као суверену, самосталну државу Косово, односно свеколики Космет је претворила у Бонстил. Све оне у Тексасу који су заступали одвајање Тексаса од Имерије зла су побили. А,шта да су то Срби урадили, односно да су се справом угледали на Империју зла.

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ-СРБИ СРЕЋНА НАМ ГОДИШЊИЦА НЕЗВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у временуз из црног шешира

СРБИ СРЕЋНА НАМ ГОДИШЊИЦА НЕЗВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ

Када се у Србији не би дешавале свакодневне несреће или неки „историјски“ догађаји, постојао сам забринут. Уз несреће и „историјске“ догађаје, сваком човеку, који је близу памети, најтеже падају глупости и испирање мозга двдеасетечетири сата (једна је девојчица питала мајку: „да ли онај чико живи у екрану телевизора“).

Више од 40 година (то сам наглашавао у многим текстовима), чекао сам да се на неки догађај, посебно недопустив догађај, осврне неко боље плаћено српско перо. Понекад сам чекао и по месец дана. Сада се јављам након 10 дана.

Срби, срећна нам годишњица Ендехазије.

Година 1942., славонско село, породица Мрмак. Причао ми је један од тројице Мрмака: „Били смо мали, али довољно велики да смо запамтили да су нам усташе у дворишту куће заклали оца и мајку. Гледали смо скривени (нису нас открили) тај ужас, који је оставио велике последице на нашу психу“.

На територији НДХ и не само НДХ, усташке звери су такве и свирепије (бацали су бебе увис и дочекивали на бојонетима у присуству мајки) баханалије починили над хиљадама и хиљадама Срба, српске деце, немоћним, старицама и старим људима. По природи страшивице и кукавице (храбри су само у чопору), посебн су били велики хероји у бханалијама над дјецом и женама. О њиховим злочинима не може се написати ништа ново, написани су томови књига, постоји у Европи и свету огромна архивска грађа (текстови, слике, снимци).

Срби, срећна нам годишњица Ендехазије.

Када се говори и пише о највећем монструму у Другом светском рату – Ендехазији (чак су се Хитлер и Есесовци згражавали над усташким баханалијама), онда није потребно да се оглашавамо као велики аналитичари, мудраци. Довољно је једноставним речима износити чињенице. Дакле, аналитичара је у Србији као плеве, али нема чињеничара („Нека чињенице говоре“).

Многи, посебно наивни Срби, су мислили да је нестанком НДХ, нетстала и усташија. Она никада није нестала. У називу је реч „држава“ и била је држава, када је била држава (покрети у Другом светском рату су били нешто сасвим друго), онда је требало потписати споразум са том државом, односно требало је извршити тзв. смиривање тог монструма, као што је извршено смиривање Немачке, Јапана и Италије, са свим последицама (судити зликовцима, а не да им се омогући бекство пацовским каналима, уништити усташке институције, затријети у корену све припаднике усташије, одузети све што су опљачкали од Срба, Јевреја и др.народа, одузети велики део обале, посебно недозволити да усташоидна Хрватска постане равноправна република у саставу ФНРЈ). То је требало да захтевају и поштени Хрвати, који су се стидели тог монструма. Показало се, нажалост, да се већина Хрвата поносила том фашистичком државом.

Јавно и правно (био сам тада назочан у Згаребу, били су представници домаћих и страних масмедија), Ендехазију је обновио Фрањо Туђман у дворани „Лисински“ (присутан је био свеколики усташки сачувани фолклор – заставе, униформе, ознаке, одликовања) на оснивању ХДЗ-а: „НДХ је била израз повјесних тежњи хрватског народа…“ , док ће у „Бријунској наредби“ за операцију „Олуја“ наредити: „Србе треба снажно ударити да практично нестану“. Та Њофрина наредба била је геноцидна и извршили су трећи геноцид над српским народом.

Дигресија: и када се сваки нормалн човек понадао да ће после стварања њихове им Велике лијепе и плаве, једном занавек нестати усташко фолклорисање, да ће престати да величају усташтво, да убијају и протјерују Србе, поново су нас преварили (највећи кривци су српски руководећи комунисти онога времена, који су једини сматрали „да није битно ко је које нације“, Хрвате су назвали „западна браћ“, а та „западна браћа“ су нас увек преварили, насанкали, а онда су нам се смејали иза леђа. Своједобно сам писао да ће бити потребно најмање 50 година да се истријеби семе усташтва, а сада тврдим да ће бити потребно најмање 500 година.

Срби, срећна нам годишњица Ендехазије.

Кроз историју, у многим данс сувереним земљама (на ранијим територијама) дешавали су се велики погроми. На дан када су ти погроми извршени или на дан када су стваране зликовачке државе, људи су ћутали, патили, кајали се, односно окајавали грехе својих предака, полагали цвеће на хумкама, пустили покоју сузу (само један пример: Французи се и данас стиде Вартоломејске ноћи , крвавог париског пира, који се догодио давне 1572. годидне уочи празника св. Вартоломеја, када је извршен покољ хугенота, да не спомињем наша стратишта, од којих се Крвати не стиде, напротив).

Следећи догађај ме је натерао да пишем овај текст:

„Председник Србије Александар Вучић отворио је данас (10. травња, прим ККС) 21. Међународни сајам привреде у Мостару, на којем Србија учествује као земља партнер под слоган „Будућност нас спаја”…Отварању присуствују члан Председништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић, премијер Бугарске Бојко Борисов, премијер Хрватске Андреј Пленковић, председник Републике Српске Милорад Додик…а из Србије, земље партнера Сајма, присутни су и министри за трговину и пољопривреду, Расим Љајић и Бранислав Недимовић и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж“.

Уверен сам да Председник, у свом владајућем заносу и слогану „Будућност нас спаја“, није ни знао, односно није водио рачуна који је датум. Међутим, где су сарадници, саветници, где је био чувени министар војни, српски Че Гевара, да ли је министар спољних послова певао у некој биртији, шта кажете, Расим, Расм је знао и уживао, а шта би са великим магом Додиком, зар и он није имао некога да га посаветује, да се на дан оснивања монструма – НДХ, не иде на славља.

Срби, да ли сте сагласни, Срби тргните се, освестите се. Један чланкописац, даакако српски, написа ових дана: Malo datuma u srpskoj istoriji su tako teški kao što je 10.april 1941.godine, dan kada je uspostavljena Nezavisna Država Hrvatska. Ето,тај аналитик назва „успостављање НДХ српским историјским датумом“.

Председник се стално позива на Народ, а сада нека се извини том Народу, нека јавно изјави да није смео на тај дан да отвори сајам са Хрватрима у Мостару и да са њима испија шампањац и рујно херцеговачко вино. Иако је Мостар поприлично удаљен од Фрушке горе и мога кућерка у коме проводим последње дане живота, у ушима ми одзвања куцање кристалним чашама (иако се кристалним чашама не куца, прим. ККС), и узвици „живјели“, „живели“, „Бог стари“, „Бог и Хрвати“, идт.

Срби, срећна нам годишњеица оснивања Нзависне Државе Хрватске.

У антрфилеу: Причао ми је један српски дипломата догађај из Аргентине, Буенос Аиреса. Негде у преподневним сатима, секретарица (Аргентинка) саопшти: „Сењор ембахадор, позвао вас је заменик министра Петрела да сутра дођете у 10 сати. СРЈ је била под санкцијама, а на деловима бивше Југославије беснио је крвави верски и етнички рат. Имаo је на располагању скоро 24 сата да размишља и евентуално одгонетне зашто га зове заменик министра, скоро целу ноћ је размишљао. Сутрадан у 9 и 30 сео је у службени аутомобил, шофер Хуан је све време нешто причао. На улазу у Министрство, што је уобичајено, дочекали су га и службеним лифтом одвели на трећи спрат, где се налази веклики хол са фотељама и ниским столовима. У једној фотељи угледао је усташког стожерника из Дубровника Ројницу, који је кренуо да се са њим поздрави. Амбасадор је замолио пратиоце да га зауставе. Истог момента кроз главу му је прошла Ендехазија, дан оснивања, „сјевнула је лампица“, шапутао је у себи – данас је 10 травањ.

На вратима кабинета дочекао га је субсекретарио Петрела. Наспрам српског дипломате, сели су Петрела, затим начелник Департмана за Источну Европу и шеф Кабинета. С обзиром на санкције, Петрела је упитао под којим условима и како функционише ДКП. Дипломата је подсетио да су банке блокиране, да не може да исплаћује плате и да је отпустио неке службенике и дипломате. Затим је искористио прилику да пренесе незадовољство Владе СРЈ што Аргентина продаје оружје Хрватској. Петрела је побледео, погледао је у сараднике, очито није знао да председник Менем продаје оружје Хрватима. Устао је, узео један папир (ноту), устао је и дипломата, Петрела је рекао: “Желим да вам у име Владе Аргентине уручим ноту да је Аргентина данас признала државу Хрватску“. Дипломата није прихватио ноту, сео је и рекао да је на данашњи дан основана монструозна творевина – фашистичка држава НДХ, затим неколико реченица да су Хрвати у тој НДХ извршили геноцид на Србима, навео логоре смрти, итд. Захвалио се на пријему и устао. Петрела га је замолио да сачека. Отишо је – испоставиће се код министра. Када се вратио рекао је: „Министар и ја се дубоко извињавамо“. Српски дипломата је подсетио да ноту сутрадан, или неки други дан пошаљу куриром.

Када је пролазио кроз хол, службеник је увео Ројницу, коме су предали ноту да су признали независност Републике Хрватске.

То што ради Председник Србије, када је у питању Хрватска (и не само Хрватска) је недопустиво. У време његове посете Хрватској спаљиване су српске заставе, лично су га малтретирали, али није напустио посету, као председник сабора Хрватске. Хрвати чувају своје достојанство, а српски Председник урушава достојанство овога народа.

Овај Председников излет у Мостар, осим спољнополитичког недопустивог и непромишљеног поступка, са великим последицама, спада и у домен дипломатије (дипломатски састав), која је урушена, која је на најнижем нивоу у историји српског народа. Свилановић је истерао из МСП-а, заједно са Монтгломеријем, 247 професионалних дипломата. Макар њих стотинак је било у рангу најбољих светских и европских дипломата. Драшковић није истеривао, али је зато примио у МСП незналице, људе без знања страних језика, родбину и слао у ДКП, Јеремић је и истеривао и примао, чак је Хревата послао за амбсадора унесрећене Србије у ОУН, где се водила и води битка за Космет, Мркић је остао познат по примању у дипломатску службу голуждравих девојчица и небулозних изјава, Дачић је докрајчио и дипломатију и спољну политику. У иностраству држе своје кадрове по 10 и више година, несрећнике који ништа не раде, примају велике плате у девизама. О тучама у ДКП-еима, нема смисла писати, све је већ написано. Само моја маленкост од 2000. до данас објавила је више од 50 текстова о спољној политици и дипломатији. На крају сваког текста, дакако и овога, каонстатовано је: Српски народ од 1945 нема своју ни спољну политику ни дипломатију (дипломате).

KRIEG ALS ÄLTESTES GEWERBE DER WELT – die Keimzellen der Macht

KRIEG ALS ÄLTESTES GEWERBE DER WELT – die Keimzellen der Macht

 

Trotz der in der Öffentlichkeit verwurzelten Meinung, dass das horizontale Gewerbe bzw. die Prostitution das älteste Gewerbe der Welt sei, bin ich der festen Überzeugung, dass der Krieg das ältere Gewerbe ist; denn der Kampf aus Not für das nackte Überleben ist wichtiger und älter, als das Bedürfnis für „Luxus“ bzw. als die Prostitution.

Da die Kriege von der Vorgeschichte der Menschheit bis heute in Kontinualität standen, lässt sich folgern, dass die wahre Ursache des Kriegs weder gefunden wurde noch ausreichend beleuchtet war im Hinblick auf einen beständigen, latenten Frieden.

Warum das so ist, werde ich im folgenden Beitrag versuchen zu erklären.

Alle Völker der Welt sind von Natur aus human, in großer Mehrheit großartig und hilfsbereit. Sie sind von der Natur darauf angewiesen, einander zu helfen. Was sie auch am Anfang taten, bis der eine oder andere größere Stamm von einer unvorhersehbaren Not heimgesucht wurde und in eine existenzielle Notlage geraten ist, sei es durch den Verlust der Tiere, durch Pest oder andere Naturkatastrophen.

Seitdem hat der Mensch nebenbei gelernt, dass man mit Hilfe von Gewalt und Macht „gut“ von fremder Arbeit leben kann.

Die Kriege aus der Not haben sie in Kriege für und um Luxus gewandelt und sie damit nicht nur zum ältesten sondern auch schmutzigsten Gewerbe gemacht.

Praktiken der Schutzgelder, Vasallentum und Unterdrückung der Schwächeren wurden bis zum heutigen Tag nicht einmal eingedämmt und noch weniger beseitigt. Ja sie wurden sogar verfeinert und wurden Teil der offiziellen Praxis, nicht nur der heutigen Politik. Der Geist, der tausende Jahre untätig war, ist aus der Flasche entwichen und bis heute nicht gebändigt, seine Grausamkeiten sind nicht zu überbieten und er ist mächtiger als je zuvor. Er ist so mächtig geworden, dass er in der Lage wäre die ganze Welt zu vernichten. Die Mehrheit der friedlichen Menschen ist zur Geisel einer brutalen und mächtigen Minderheit geworden. Die Uneinigkeit und zum Teil Gleichgültigkeit der friedlichen und vernünftigen Menschen entschlossenen gegen Unrecht vorzugehen hat zur ungezügelten Macht der starken Minderheit geführt und ermöglicht, dass eine handvoll Erpresser die ganze Welt zur Geisel gemacht hat. Die Kriege wurden immer wieder das Mittel zum Zweck, wobei das Recht aus eigener Macht hergeleitet wurde.

Aus diesen genannten Gründen lässt sich ableiten, dass die Kriege geführt wurden, um die Menschen zu unterwerfen, auszubeuten und nicht in höherem Maße zu vertreiben oder umzubringen, als es dem Zweck förderlich und dienlich wäre. Es wurden ungesunde Vereinbarungen zwischen Bösen und Guten geschmiedet und getroffen. Hierin hat sich bis zum heutigen Tag nichts geändert. Die mächtigen Sieger haben bestimmt, was die Wahrheit ist und was nicht, was wahre Geschichte ist und was nicht. Der Sieger schrieb die Geschichte nach eigener Fasson. Ein friedliches Leben auf Grundlage der falschen Geschichte lässt sich nicht realisieren, noch ist es möglich einen Zustand des latenten Friedens zu erreichen. Ein friedliches Leben ist nicht im Interesse der bösen und mächtigen Minderheit, die an Streit, Macht und Profit interessiert ist, unter dem Motto: Teile und beherrsche. Die Weltgeschichte muss aufs neu geschrieben werden, um den Frieden zu erreichen.

Die Strukturen und Macher der großen Weltpolitik von heute spiegeln sich in den politischen Strukturen der Stadträte von damals:

Der Name Lübeck stammt von den Ureinwohnern Schleswig Holsteins. Damals hieß das heutige Lübeck Lubeca was auf sorbisch, serbisch oder wenn Sie wollen altslawisch heißt: die Geküsste – wahrscheinlich durch die Umarmung von 2 Flüssen Wakenitz und Trave. Der Buchstabe „c“ wurde im Lateinischen gelesen als „k“ und damit entstand eine Verwirrung den Namen Lubeca (Geküsste). Lubeca heißt auf sorbisch bw altslawisch, die Geküsste. Küssen heißt auf slavisch, ljubit von wo Lubeca(Geküsste) abgeleitet wurde.

Nebenbei gesagt: Der Fluss Trave bedeutet auf sorbisch oder slawisch „Gras“= Trava. Wahrscheinlich weil dort Gras üppig vorhanden war.

Bremen heißt in der Übersetzung aus dem sorbischen oder altslawischen „Last“. Breme-r-haven beinhaltet das sorbisch/slawisch Wort Bremen (Last) und das deutsche Wort Hafen. Der Rostocker Stadtteil Warnow heißt auf sorbisch/slawisch Vrane was bedeutet auf deutsch „Rabe“, was für Deutsche nicht so einfach aussprechbar war und umbenannt wurde in Warnow. Der wichtigste Handelspartner für Lübeck war das russische Novgorod was wiederum in der Übersetzung ins Deutsche bedeutet Neustadt = Novi Grad (Neustadt) Daraus lässt sich folgern, dass die Bevölkerung keinen Dolmetscher benötigte, aber das erklärt auch warum gerade Novgorod zum wichtigsten Handelspartner Lübecks wurde.

Adolf II., Graf von Schauenburg und Holstein hat Lübeck nicht neu gegründet, wie es gelehrt wird, sondern ausgeweitet, modernisiert und sicherer gemacht, wegen der Schätze, die in der Stadt gelagert wurden. Die Tatsache, dass er den Namen Lubeca beibehalten hat, spricht dafür, dass die Stadt bereits vor seiner Zeit existiert hatte unter dem Namen Lubeca (die Geküsste). Er hat nicht nur den Namen übernommen, sondern auch die Bevölkerung, und die Stadt Lubeca in ein bedeutendes Handelszentrum ausgebaut.

Die Obrigkeit hat deutsch gesprochen. Für denjenigen, der Karriere machen oder etwas in der Administration werden wollte, war es erforderlich, dass er Deutsch spricht. Deutsch wurde amtliche Sprache die von der Mehrheit der Einwohner angenommen wurde.

Die Bevölkerung hat zunächst eine Art Mischung aus deutsch und sorbisch bzw. altslawisch gesprochen, heute bekannt als Plattdeutsch, das noch immer im ländlichen Raum als die heimische Ursprache gepflegt wird.

Zum Beispiel: Sett di dol, giv mi Woda. Auf Sorbisch, Altslawisch oder Serbisch heißt das wörtlich: Sedi dole gibaei mi vode. Übersetzt ins Deutsche heißt es: Setz dich(dole=unten) hin gib mir Wasser. Dabei scheint dieses eine Wort „Gib“ mir als ob es ein deutsches Wort wäre. Alles wäre klar, wenn es auf Sorbisch nicht „gib-ati“ heißen würde: bewegen, von Kinderwiegen oder bewegen von Teig, um ihn so dünn wie möglich zu machen. Raz-gib-aj telo heißt auf Deutsch; Mach dir deinen Körper beweglich.

Hieraus lässt sich folgern, dass es weder Wanderung noch Vertreibung der Völker im großen Stil gegeben hat, auf jeden Fall nicht in dem Umfang wie man sich das heute denkt. Es ist eher so, dass das Volk die eigene Sprache verändert hat, wobei es genetisch beinahe unverändert blieb. Zu damaliger Zeit hat niemand Land ohne Menschen gebraucht, dann hätte er niemanden gehabt, der ihm gedient hätte.

Eroberungsheere wurden von den Männern und nicht von der Frauen zusammengestellt, die dann auch die einheimischen Frauen geheiratet haben, was genetisch nicht so sehr ins Gewicht fiel, da die Heere unvergleichbar klein waren, gemessen an den Zahlen der Einwohner des eroberten Landes. Einige Soldaten wurden durch einheimische preiswertere Söldner ersetzt. Die Heere waren schon aus Kostengründen relativ klein, so dass sie genetisch zu unbedeutend waren, um genetische Veränderungen zu bewirken. Da sie zahlenmäßig unterlegen waren, haben sie mit äußerster Brutalität und militärischer Disziplin ihren eignen Willen und eigene Bräuche durchgesetzt, was manchmal auch als Fortschritt bewertet wurde.

Leipziger haben mit ihrem Eintreffen in Lübeck kaum etwas kulturell verändern können, da sie überwiegend dem sorbischen Volk angehörten, das eine Mischung aus deutsch, altslawisch und sorbisch sprach.

Nach genetischen Untersuchungen von Prof. Dr. Kljosov haben die Ureinwohner Europas die Sorben oder „Altslawen“ noch immer über 50 % genetische Übereinstimmung mit den heutigen Einwohnern Europas und Teilen Asiens.

Daraus lässt sich schließen, dass für die Entstehung der Kriege nicht die genetische Veranlagung Ursache sein kann sondern die einflussreiche Minderheit, die vor nichts zurückschreckt, wenn es um Macht, Profit und Einfluss geht. Intrige und Lügen sind die wichtigsten Werkzeuge um Kriege zu rechtfertigen.

Am Ende möchte ich noch erwähnen, dass die Hauptstadt Sloveniens Ljubljana heißt, dieser Name wurde von „Kuss“ abgeleitet. Das würde bedeuten, dass die Bewohner eines Großteils Europas, von Ljubljana bis Lübeck, sich der gleichen Muttersprache bedient haben. Das würde auch bedeuten, dass das Volk, das seine Städte liebevoll nach der Liebe oder Küsschen genannt hat, demnach in den eigenen Genen die Liebe und nicht den Krieg und den Hass hatte.

Wegen der großen Entfernung von einander haben sich verschiedene Dialekte entwickelt und damit sind auch verschiedene großartige Völker entstanden mit den gleichen Genen. Die wurden leider nicht selten von der mächtigen und einflussreichen Minderheit mit Intrigen und Lügen und in die Irre führende Politik zu Kriegen angestiftet. Bis heute ist diese einflussreiche Minderheit in der Lage das friedlichste Volk in den Krieg zu stürzen, eine Seite der Straße gegen die andere auszuspielen. Der Mensch ist weder als Sklave noch als Krieger erschaffen, sondern für die Liebe. Kriege wurden von einigen wenigen angestiftet aus ungesättigter Habgier, Streben nach Macht, Profit und Herrschaft.

Über Europa zu sprechen, ohne über ihre Urbevölkerung zu reden, gleicht der Beschreibung eines Baumes ohne Wurzeln.

Ohne Eintracht in der Wissenschaft und Religion kann man keinen Frieden erlangen.

Die Religion hat sich abgewendet von der Wissenschaft und sie bekam den Atheismus, die Wissenschaft von der Religion und bekam Profiteure ohne Ethik und Ende, und die Welt erhielt Weltkrisen mit der drohenden Apokalypse.

Die bösen Einflussreichen zetteln die Kriege an, und das Volk bekommt dafür die Schuld.

Es ist nicht so dass die Wissenschaft, auf der Grundlage der Unendlichkeit der Universums und der Vielfalt keinen Grund hat, an das Göttliche nicht zu glauben. Das Gegenteil ist der Fall. Auch ist es nicht so, dass die Religion keinen Grund hat, an die Wissenschaft als göttliche Sprache nicht zu glauben. Eher ist das Gegenteil der Fall. Wer nicht bereit ist die Wissenschaft zu verstehen, der ist nicht bereit, die Sprache Gottes zu akzeptieren und ist damit auch nicht bereit, Gott zu verstehen. Er kann weder sich selbst noch Gott verstehen, noch der Bevölkerung ein gutes Vorbild sein.

Die Wissenschaft ist die Sprache des Schöpfers aller Dinge, Gottessprache die uns lehrt, uns und die Schöpfung besser zu verstehen. Mit anderen Worten, Wissenschaft ist die Sprache Gottes, die uns lehrt wo unsere Grenzen sind, um uns und Gott und die Gottesschöpfung besser zu verstehen.

Die Religion und die Wissenschaft dürfen keinen Widerspruch in sich sein, sondern eine Einheit des Wissens und des Glaubens, der Liebe und des Lebens wenn sie nicht an Glaubwürdigkeit verlieren will.

Man muss wissen, dass die Kriege nicht vom Volk geplant und angestiftet werden, sondern von Obrigkeiten und einflussreichen Minderheiten, die in der Lage sind die Medien und die Zentralstellen der Macht an sich zu ziehen, unterzuordnen, diese für eigene Interesse zu missbrauchen und eigenen Profit zum Zweck der Befestigung und Ausbaus eigener Macht zu nutzen. Dies passiert sehr häufig im Namen der Demokratie, was mit wirklicher Demokratie nichts zu tun hat sondern nur mit Meinungsbildung im Sinne eigener Interessen der Profiteure ohne Grenzen, Moral und Ethik.

Keimzelle der Macht sind die Räte, in die sich nur ein kleiner Teil der Bevölkerung wählen lassen durfte. Die Mehrheit war ungebildet und hatte keine Möglichkeit sich zur Wahl zu stellen. Zur Wahl durften sich nur die Priester, Handwerker, Händler und kleine Teile der Oberschicht die zum Establishment zählten stellen. Die teuersten Farben waren, rot, schwarz und blau. Die Kardinale haben rot getragen und die Priester schwarz womit sie ihre eigene Autorität unterstrichen, denn die Farbe war zur damaligen Zeit sehr teuer.

Die Räte waren die Keimzellen der Macht von denen alles ausgegangen ist, auch die Planung von Kriegen, und nicht das Volk  das das alles, auch die Kriege, mit herbeigeredetem Schuldgefühl für etwas was es nicht verursacht hat ausbaden musste. An dem Prinzip hat sich bis zum heutigen Tage nichts geändert. Das Gleiche wird auch heute getrieben nur auf einer anderen Ebene. Die Keimzelle der Macht, aus der die Weltgeschichte insgeheim unsichtbar gelenkt wird, ist von ähnlichen Strukturen beschaffen wie damals. Das waren die Strukturen der Räte der Stadt wo die Autoritäten der roten und schwarzen Roben gepaart, wie damals, mit den Machtzentren der Wirtschaft über  Krieg und Frieden entschieden hatten.

Autor,

Dušan Nonković Teodorović

ОСЛОБОДИМО СЕ ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ-ПОДЕЛИМО ЛИНК ИЛИ КУПИМО КЊИГУ: ТРАГОМ СРБА II ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛАЖИ И ЗАБЛУДА

ОСЛОБОДИМО СЕ ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ-ПОДЕЛИМО ЛИНК ИЛИ КУПИМО КЊИГУ: ТРАГОМ СРБА II
ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛАЖИ И ЗАБЛУДА
ОВУ КЊИГУ НЕ ПИШЕМ ДА БИ УВЕЛИЧАО СРПСКИ НАРОД, ЈЕР СВАКИ НАРОД ЈЕ У СВОЈОЈ ВЕЋИНИ ПОСЕБАН И ВЕЛИЧАНСТВЕН, ВЕЋ ЈЕ ПИШЕМ ДА БИХ СВОЈИМ СКРОМНИМ ПРИЛОГОМ ДОПРИНЕО ЊЕГОВОМ СПАСЕЊУ ИЗ ПОНОРА САТАНИЗАЦИЈЕ, У КОЈЕГ СУ ГА ГУРНУЛИ ГЛОБАЛИСТИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, НИ КРИВОГ НИ ДУЖНОГ. КАД КАЖЕМ ВЕЛИЧАНСТВЕН НАРОД, РЕЧ ЈЕ О НАРОДУ, А НЕ О ОНОЈ ЗАТРОВАНОЈ ШАЧИЦИ ЈАДА КОЈА СЕБЕ ПРОГЛАШАВА ЗА НАРОД, ДА БИ УДОВОЉИЛА СВОЈОЈ ПРИВАТНОЈ ПОХЛЕПИ ЗА ВЛАШЋУ, ПРОФИТОМ И СУЈЕТОМ. ЛАЖ ЈЕ ИНСТРУМЕНТ И СТУБ ТЕМЕЉАЦ СВИХ РАТОВА КОЈЕГ СЕ ЧОВЕЧАНСТВО МОРА ШТО ПРЕ ОТАРАСИТИ, ДА БИ СЕ ГЛАВНИ МЕХАНИЗМИ РАТОВАЊА УРУШИЛИ! МОЈЕ ГОДИНЕ И ЖИВОТНО ИСКУСТВО МЕ ОБАВЕЗУЈУ, МИСЛИМ, ЧИНЕ КОМПЕТЕНТНИМ ДА ГОВОРИМ И ПИШЕМ НА ОВУ ТЕМУ.
Свакој клевети одговор је књига истине
Свакој увреди одговор је у лепој беседи
Сваком насиљу одговор је у својој слоги
Само тако ћеш моћ‘ угледат сјај предака
Слога, истина и правда, Србина спасава
Dušan Nonković https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10214218933242692&set=a.10201559336200678.1073741826.1095638036&type=3&theater&notif_t=feedback_reaction_generic&notif_id=1514629471204330Verwalten
Dušan Nonković Teodorović
Knjiga će vam biti poštom dostavljena po ceni 5€ ili 600 dinata plus poštarina na području Srbije PO TARIFI SRPSKE POŠTE. Možete je naručiti ovde preko poruka odnosno inboksa ili preko moje e-mail adrese : dusan.nonkovic@gmx.de
U zemljama EU košta 10 € plus poštarina

Dušan Nonković

Dušan Nonković

РОДОЉУБИ ОТАЏБИНЕ И ДИЈАСПОРЕ „РОД“

http://www.srpskirod.org/izborna-skupstina-sabora-rod/

Treba da se zna…

Ukoliko zelite mozete nam pisati o svemu sta ste Vi licno doziveli, ili ste bili svedok nekog dogadjaja, lepog ili ruznog i neprihvatljivog. Vas tekst o necijoj arogantnosti, ignorisanju od institucija ili pojedinaca, nepostovanju vazecih propisa i zakona, kao i vas stav o nekome ili necemu, objavicemo ako je od vas napisano potkrepljeno cinjenicama i dokazima.

 

Komentare na objavljene tekstove ne cenzurisemo, ali ne objavljujemo komentar sa direktnim uvredama i psovkama.

Nadamo se da cete posetiti nas portal www.koreni.rs koji je potreban svima nama zbog istinitog i necenzurisanog informisanja javnosti Srbije i izvan nje. Uz iskrenu dobrodoslicu ocekujemo vas kao posetioca ali i kao naseg eventualno buduceg saradnika-autora.

Danas vam predlazemo da procitate:

Voljena Srbija (4) – Rekli su 1998. – a danas…? 

www.koreni.rs/voljena-srbija-4-rekli-su-aprila-1998-a-danas/

Ukoliko ne zelite da vas ubuduce obavestimio (veoma retko) o nekoj interesantnoj i aktuelnoj objavi, mozete se odjaviti sa ove mailing liste pritiskom misa OVDE i vasa mail adresa, koju smo dobili od nekog vaseg poznanika, automatski ce biti uklonjena.

Srdacan pozdrav,

 www.koreni.rs

Kontakt adrese: koreni@telia.com ili redakcija@koreni.rs

Позив на редовну Годишњу скупштину Београдског форума за свет равноправних

Поштовани,

У прилогу Вам достављамо позив на редовну Годишњу скупштину Београдског форума за свет равноправних, која ће се одржати у петак, 27. априла, са почетком у 11 часова, у Галерији ,,Прогрес“, Змај Јовина бр. 6, Београд.

С поштовањем,

Драгутин Брчин

Директор Београдског форума

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ

11 000 Београд, Сремска 6 / IV спрат*
Тел/факс (+381 11) 328 3 778*
Е-mail: beoforum@gmail.com

Сатирична – гусларска песма Ко да глас манитоме Милу, за Велику гласа Албанију!

14.04.2018. год.

Славица Јовановић

  Сатирична – гусларска  песма

Ко да глас манитоме Милу, за  Велику гласа Албанију!

Шта би Мило да му није Раме, кад му мозак попиле су вране,
дал се бира председник Тиране, народу се не даје на знање,
ћосав Мило,  та је се и не брије, икона је у сред Албаније.
Млитав  Мило уз Шиптаре јачи, на срцу му одавно је Тачи,
научио јадан да се свлачи, пред Западом и да се разгаћи.
Јака љубав те претопле браће, научи га сам да скида гаће,
Великој се Албанији диви, фурунџији требају пешкири.

Мисли мучен да јер неки баја, у загрљају Харадинаја.
У помоћ му прискачу из прве, све балије и ватрене буле,
И генетски код њему вели, Шиптари му браћа по матери,
па пустио Србе је  низ реку, све због браће по мајчином млеку.
Нуди Мило  товаре дувана, да Србима ископа се јама,
на изборима тај  краде и вара, све под плаштом “ државног удара “.

Ко да глас манитоме Милу, За Велику гласа  Албанију,
за  Рамуша, Раму и Тачија змију,
потегао и добио килу, кад на уво шаптао је Билу,
заменио Монику у свему  и од себе направио жену.
Из Никшића док рођаке шаље, аветиње, наказе, утваре,
те немају везе са разумом, себе зову “ женама у црном “

И Санџак би хтео да отима, све због свога Суље Угљанина,
зелена му омиљена боја, а долар му  најмилија лова.
Душу своју даде Дедеићу, ватиканском најдражем ђетићу….,
а није му ни џамија страна, А због чега ? Зна му се само мама.
Даје Шиптар тоне хероина, да кум буде Милу сред Улциња,
бацио се Мило на акцију, да албанску направи нацију,
макар добио ментруацију….

Забранио ћирилицу, Саву, а Његошу откинуо главу,
забранио и свог  оца слике, није његов,  не воли четнике,
прорадили у њему су гени, Мило само своје јато цени,
своје дивље са Кавказа племе и њихово продужава семе,
ДНК му казе изричито, ти си Мило нови Маршал Тито,
што све даје својим Хрватима, и ‘’ неразвијеним’’ Шиптарима.
отимајући од уста Србима.
Стипе Месић члан ти породице, почасни грађанин Подгорице.
зар смеш иког гледати у лице, Мило кривоклетниче и потурице ?

Није чудо што га подржаваш  Рами,
у интимним тренуцима, онда кад сте сами.
Није чудо што ти подржа га  Рама, шапутања ваша сакрила је тама,
ко што мртве Србе покрила  је јама, после шиптарских масакрирања.
Принцип је за њега терориста, тако тврди Мило сатаниста,
ћирилицом да се пише не сме, ни црквене да се поју песме.
Ћирилицом ко ли се потпише, ако жив је неће бити више.
Ко се буде крстио по србски, са животом има да раскрсти.

Шта остаде од најдражег Била, тражио си да Мурино циља,
дал још траје та страсна идила, дал уз НАТО  тражиш још цивила,
да по њима сејеш пројектиле, све у име мајке Албаније.
Сад је свима јасно чије носиш гене,
кад продајеш српство, џаба, у бесцење,
кад поклони Косово свом шиптарском брату,
приносећи нож  Србиновом врату.
Неће ти помоћи ни сто тона злата, када Милог Бога стигне ти наплата,
ни хиљаду товара шиптарског хероина,
Ни Тачи, ни Рама у срцу Улциња.
Ко да глас манитоме Милу, за Велику гласа Албанију.
Наредиће сутра покољењу, што Његошеву срушише капелу,
да поруше српске манастире и под тућим именима живе.
Србислава би назво Сулејманом, Богољуба Тачијем и Рамом.
Прст на чело Србине, размисли, шта ти нуде ови антихристи,
да одрекнеш се свога  родослова, свога претка, свог матерњег  слова.

Пева гуслар – За Бога Милога, шта то би од Мила Манитога,
када чини што  Рама пожели, јесу вала браћа по матери …,
кад због њега и свој пол промени,
Не требају видовиде Ванге, сад сви знају Мило носи  танге,
купио му Рама златну жицу, да Албанији да и Подгорицу …,
Научио да шверцује Мило, данас с Рамом, а јуче са Билом,
са дуваном, нафтом, хероином, србска срца да ваде на живо,
ако буду Срби непослушни, тад ће и са НАТО  пројектилом.
Саветује њега Беба мили, ко што свога  саветова брата,
кад је неког памет ко ћурана,  Великом Брату отвориће врата,
да милогорјем влада диктатура, Ф дијагноза њима је позната,
од пушења им се навукла катаракта,
те не виде од очију даље,  од Албаније и родне Тиране,
Србима су постали пиране  и сврстали се међ албанске тиране…

Славица Јовановић, новинар и књижевник

Русија показала одговорност према човјечанству

СРБСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ – ИЗБОР ЈЕ НАШ В. Степе Степановића 62, 78 000 Бања Лука, Република Српска Телефон/Факс: +387 (0)51 439 045, 065 492 529, www.plebiscitrs.org, info@plebiscitrs.org

Саопштење Покрета

Русија показала одговорност према човјечанству

Покрет сматра да је од велике важности то што Русија није исхитрено реаговала на агресију сила неправде над Сиријом. Тиме је показала велику одговорност не само према себи, Русији и руском народу, већ и према човјечанству. Исхитрена реакција Русије могла би носити опасност, да силе неправде испровоцирају напад на Донбас, чак и Крим, као и на још нека жаришта у свијету, представљајући Русију за све лоше што се дешава у свијету. Њихово наметање „истине“ је свестрано и немилосрдно, тако да остатак свијета, без Русије, био би немоћан.

Историјска улога Русије, у времену које долази, јесте да пружи и алтернативу човјечанству у односу на силе неправде, и предводи праведнији свијет.

Она ту улогу не треба и не жели да наметне.

Горак лијек је најбољи лијек. Русија не жели да срља, већ да сачека оне околности које ће отријезнити многе државе и народе и које ће тада рећи желимо да се боримо за слободу, Русијо уз тебе смо, предводи.

Можда Иран, Кина, Турска, Њемачка треба да буду прве које ће тако наступити.

Српски народ не смије да упадне у пропаганду сила неправде и помисли „Ето Русија је поново разочарала“, већ да схвати колико мудрости и љубави има у руској политици према човјечанству.

Русија води најмудрију политику у задњих 300 и више година. И то није само захваљујући предсједнику Путину.

Слава Богу.

Бања Лука, 14.04.2018.

Предсједник

______

Чанковић Дане

Траг у времену из црног шешира СТАРЕ УБИЈАЈУ ЗАР НЕ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

СТАРЕ УБИЈАЈУ ЗАР НЕ

Није посебна мудрост тврдити да су у Србији убиства постала „нормална“. Убиства су ударне вести и текстови у свим штампаним масмедијима и ТВ каналимка, под крупним и затрашујућим насловима и најавама. Нека убиства (у пролазу зграде, затим „загонетно” убистви једне певачице, убиство на мосту, убиство у једном хотелу и др), годинма су на првим страницама тих бедних, гљивичних, таблоидних листова.

Апсурдно је али је истинито, да су главни и одговорни тих листова и ТВ канала угледни хероји нашега доба. Ко није чуо за Дражу (уредник Данса, антисрпског листа, кажу: „ако нас називате фашистима, ми смо поносни што смо фашисти“), Веса (ламентира да су Хашки мученици мало осуђени и да су зликовци) Љиљу, која је у Политици („Ми смо Шарли”) објављивала Ширилијеве карикатуре о исламском свецу Мухамеду (као типични мизантроп, Политику је тих дана претворила у мржњу), Ћириличара, одабира лапрдаче, „велике“, обавештајце, који себе глорификују, јер су прави актери и сведоци умрли), Ољу (утискачица антисрпског утиска, сада европског ранга колумнисицу), новионаре Лазу (који је измишљао сусрете на разнин бојиштима, ратним бродовима, писао баналне текстове), Бошка, који је написао стотине антисрпских текстова (тако у једном тексту каже и лаже „да по Србији на свињокољима певају: „Нож жица Сребреница, величају Ратка, Радована, Чичу…“, Сабахудуна и Надима (који јавно говоре и пишу да су „Срби генетски злочинци, ксенофоби, шовинисти, Срби су генетски шкарт“, дописници су разних страних агенција, Ројтерса, Франс Преса, листова као што је Дојче веле у којима вулгарно пљују Србе, а тај муслимански шкарт побегао је из Сарајева (или их је неко смишљено уградио) прије 20 година у Н. Сад и свих тих година владају масмедијским небом Војводине и још гомила живих и неких које је Бог прије времена позвао, да им имена не спомињем.

Они су недодирљиви, заштићени су као бели медведи. Ако нема застрашујућих текстова, разних скандала, њихови листови одавно не би постојали (ремитенда је деведесе пет посто).

Када спавају, сањају убиства и скандале, боље речено, заспивају са жељом да неко некога убије, да неки џип одлети у ваздух, да аутомобил улети у пешаке на тротоару и побије их, да неко шиканира старе и немоћне, посебно оне који живе сами. Без имало осећања и милости пишу о провалама у њихове станове, куће, како их муче све због најпрљавијег папира на свету (у Београду и не само у Београду, пописане су све некретине у којима живе самци – инвалиди и стари људи. Те непокретности лове општине, црква, моћници, а у сарадњи са представницима неких „одговорних“ виши јавних тужилаца и др. представника разних институција, проглашавају да умрли нема никога, наследнике, родбину. Примери су драстични, (кућа певачице Л.Н., станова и заоставаштине високих интекетуалца Ј.Ћ., Ж. В. и многих друих).

Они не знају шта је истраживачко новинарство. Дакако, постоје, опстају и због полтронисања и додворавања моћницима, што им је у генима, односно историјски наследна карактеристика.

На овим просторима зло је константа у прошлости и у садашњоати, уверен сам да ће бити и у будућности. Зато се злу морамо супростављати свим средствима. Они који страдају од зла, који пате, који су немоћни, имају право да се служе свим средствима одбране. Болесни и немоћни непогрешиво осете зле људе, „то не могу ни философи, ни социолози, ни психијатри ни …

Зашто овакав и оволики увод, зато што су се овом злу, нажалост, придружили и неки који су положили Хипократову заклетву (4. век пре Нове ере) и модернију, донесену на основама те заклетве, у Женеви 1946. годдине.

Наводим само један став из Хипократове заклетве: „Преписиваћу лечење на добробит свих пацијената у складу са мојим способностимаи мојим расуђивањем и никада никоме нећу нанети зло“

Скоро сва лекарска удружеа на земљином шару, прихватила су модернизовану верзију Заклетве „која има већи степен релевантности са даанашњим моралним дилемама са којима се лекари могу суочити.

Заклетва усвојена у Женеви:“U času kada stupam među članove lekarske profesije svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.Prema svojim učiteljima sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika. Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri. Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.

Moje kolege će biti braća. U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka. I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti. Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast“.

 

Праведно је нагласити да постоје и они медицински посленици, који даноноћно раде у амбулантама и болницама, гдје је бројчани састав неадекватан, где не постоје нормални услови за рад, док је на другој страни велики број младих лекара, медицинских сестара, и др. особља, без посла. Да би преживели, траже спас у другим земљама.

Наводим примр који је криминал нмајвишег степена. Таксиста изјављује на увиђају умрлог комшије да нема никога. Виши јани тужолац (једна неодговорна жена), одобрава му (на папиру од три реченице, даје му личну каррту умрлог) да га спали и да се пепео разаспе по неком врту сећања на Новом гробљу као и дозволу да подигне стредства из ПИО-а . Родбина и најблжи су након тог криминалног чина били у шоку, никада се неће сазнати под којим околностим је умро, стан је био опљачкан, проваљиван више пута (слике су затрашујуће). Други јавни тужилац, такође женског рода, на реч тог таксисте одобрава да се не изврши обдукција, јер је таксиста „школован“ да процени „да је умро природном смрћу“. Родбина не сме да објави ту документацију, да тужи суду из страха од одмазде.

Поставља се питање свих питања, да ли је у свим порама живота Србије настало лудило.

Овај текјст је посвећен причи, истинитом догађајуу, боље речено, покушају убиства болесника са предумишљајем. Она би требало да послужи као опомена свима који су се заклели и који нам „држе живот у рукама“. Министар Златибор (слабо шири своје гране), ако прочита овај текст (неће га прочитаати) сазнаће о проблему када буде позван на суд, пре тога би требало да поднесе оставку, иако у овој унесрећеној земљи таква институција не постоји. Сви министри су послушници, додворице, о њима одлучује оној који их је поставио, коме одговара да му полтронишу, пузе, величају га.

У јануару, фебруару и марту (а изгледа да ће април такав бити) ове 2018. годуне, завладала је епидемија вируса (један специјалиста, пореклом из Чачка, ради у иностранству у интревјуу на ТВ, стручно и научно је објашњавао да се не ради о вирусу, већ да постоје 4 бактерије – убице. Када се неко нагло разболи (или како се то у народу каже „из чиста мира“), без темпоературе или било каквих сомптома грипа, прехладе, сматра тај специјалиста, мора се одмх открити која је бактерија и хитно применити адекватну терапију. Ко то ради у Србији. Нико. Главни лек су антибиотици, који буквално убише многе болеснике, дају их „шаком и капом“, јер се антибиотицима (тако сам читао и слушао од лекара) не могу лечити ниједан от типова вируса.

Дакле, старе убијају зар не: седамдесетогодишњи човек, доброг здравља, изашао је из кафане која се налази насупрот суда у Н. Саду (зову је стакленац), где је попио чај са адвокатом и једним пријатељем. Кренуо је према оближњем паркингу, само након неколико корака пао је као да га је погодио снајпериста, повраћао је, падла је киша. Пришла су два младића и једна девојка, подигли га. Успео је да им каже да није пијан да не конзумира алкохол и да је изгубио центар за равнотежу. Захвалио се и кренуо према таксистаници, поново је пао. Ирелевантно је како је стигао у сремско место где живи удаљено 10 километара од Н. Сада. Одећа је била прљава од повраћања, блата и мокра. То се догодило 21. фебруара 2018. године око 13 сати. Буквално, пузећи по дворишту, ушао је у кућу. Његова жена (60 година) боловала је већ 15 дана, била је непокретна.

Није могао да контролише физиолошке потребе, непрестано је повраћао, на крају је повраћао жуч, није могао сам да направи два корака, када је покушао да устане из кревета пао је и повредио леву страну главе. Дуго је био на поду, није га имао ко подићи. Сутрадан је одговарајућа докторица из Дома здравља тог градића под Фрушком гором (за сада ћу избегавати називе и имена, то ће Суд открит), након што јој је саопштено да болесник не може да иде, да се креће, поднела хитан захтев, односно упут одговарајућој медицинској служби у дом здравља (како га иначе називају „на Лиману“) у Н. Саду .

Следећег јутра позваола је женска сподоба (испоставиће се да је сподоба и карова) и питла да ли сте ви тај и тај, докторица из вашег дома здравља је поднела захтев за кућну посету. Обрадовао се као мало дете, тешко је изговорио – једва чекам да дођете. Та кириминалка је дословно рекла (ти разговори се снимају и биће саслушани на Суду): „не можемо доћи (био је уторак), доћи ћемо у СЛЕДЕЋИ уторак. Болесник је питао да ли се шали, до тада ћу умрети.. „Не, ево вам шефа“. Одмах се прекинула веза. Мора да јој је шеф одржао буквицу и изгрдио је. Поново је та иста сподоба позвала следећег дана – среда – и поновила: „Доћићемо у следећи уторак. Болесник јој је рекао све што се могло рећи, назвао је многим погрдним именима и њу и њеног шефа, јер како сам навео, болесник и немоћан човек има право да не бира речи. Када је рекао, ако дођете следећег уторка, а будем жив, узећу металну лопату и испред капије разбити и вас и ваша аутомобил, прекинула је везу. Позвао је докторицу која је поднела упут, захтев за кућну посету. Испричао јој шта је доживео. Докторица је само ћутала, једну реч није пороговорила, јер би је одмах отпустили. Њена сагласност са болсеником или критика институције за хитне кућне посете, у Србији се драстично кажњава, поставили би неког свог јарана или јаранку из владајуће двије партије, односно најопсаније коалиције од увођења вишетраначја – СНС и СПС.

Након два дана, болесникова жена пада у кому. Зачуо је кукање њене мајке у приземљу. Вукао се низ степенице, није могао ићи већ се задњим делом тела клизао са степеника на степеник. На последњој мајка болеснице, која је болесна и тешко се креће, уз дрхтаје и плач, дала му је телефон. Позвао је хитну помоћ. С друге стране жице докторица је захтевала да разговара са болесницом, рекали су јој да не може да говори, болесник је заридао и рекао: „молим вас дођите спасите је“. Дошли су за 20 минута из Петроварадина. Дали су јој, како сам чуо, коктел инекцију и из купатила, гдје је пала, пренели на кревет њене мајке

Болесник је седео на степенику близу излазних врата. Не сећа се ко је потписао хитну посету. Завапио је, молио је докторицу да га прегледа, да је тешко болестан, да му напише рецепт против повраћања, за антибиотик, јер тешко говори и дише, изгубио је центар за равнотежу, односно замолио је је да нешто предузме. НИЈЕ се окренула, већ је са медицинским братом ( или је био возач), отворила излазна врата и отишла. Болесник је успео да каже: „где вам је Хипократова заклетва).

Болесник је позвао комшију који познаје апотекаре јер је рођен у том малом месту под Фрушком гором и замолио га да набави палитрекс, (раније га је узимао, јер на њега није алергичан). Испоставиће се да га је тај палитрек спасио.

Након 16 дана почео се кретати уз придрживање жене, која је позвала такси да га одвезе у Дом здравља удаљен око километар и по. Докторица којој припад и медицинска сетра, када су виделе како изгледа, хитно су га (у посебној просторији), ставиле на инфузију, ураделе су ЕКГ, комплетан преглед и др. што је било потребно. Између осталог, открила је шум на левом плућном крилу. Дала је адекватне лекове (Клометол, још један антибиотик, гастро-таблете (Нолпаза).

Уместо закључка: То што су урадили запослени у Служби за кућне посете, не може се и није се десило у било којој земљи на свету. Лекари су газили дубоки снег километрима, ишли у забачена села, спшавали болесне. У многим деловима света, посебно у Африци и Азији, оболевали су и жртвовали своје животе.

Болесник који је за двадесет дана спао на 65 кила (висок је 186 сантиметра). Консултовао је одговорајуће људе (био је и у Академији наука), узео је адвоката и поднео тужбу поротив Министарства здравља и инокосног органа, министра Златибора Лончара.

Патња коју је болесник доживео не може се мерити са суровим понашањем оних који су му нанли патњу. Њихове душе не могу наћи мира. „Они који су платили, поднели патњу су на страни Христа, а они који су били свирепи – нису“. Такође, Жан Даниелу у делу „Свети Пагани“ је, између осталог написао: „… да је у питање веза праведних и грешника, праведног човека који трпи патњу и грешника који је наноси (…) праведни не би имао никакве моћи над грешником , јер се човек не може опходити са оним кога не сретне“. Њихова имена су за сада још тајна. Болесник би радо опростио грешницима, на шта га Бог упућује. Али не ради се о Божјим људима, не ради се чак ни о животињама, већ о Сатани (који је убица), ђаволима. Њима се не сме праштати.

На крају: Да ли се, између осталог, крше наведене заклетве на основу одлуке Билдерберг групе (састављена је од стотину ђавола) на једном годишњем заседању, „да би требало извршити еутаназију три и по милијарде старих и немоћних на кугли земаљској да би други живели боље“.

Ово што се догодило болесном човеку, требало би да буде опомена свима у Србији, да се Гандијевски побуне. То, вероватно тај болесник и многи други неће доживети.

Страни и домаћи моћници су уништили српски нард, историјски народ, који је био поносан и који им салвну прошлост (ех, кави су били лекари, српски, француски, шведски, руски, медицинске сестре (међу њима умрла је од тифуса у Ваљеву чувена Надежда Петровић) у Великом рату. Само болница у Ваљеву (осим других) остаће упамћена као српска трагедија (хиљаде умрлих ратника, без руку, ногу, тифус, вашке су царевале, глад, колоне гладних и избеглих исперд немачких, аустроугарски, бугарских, хрватских кољача и убица.

Шта се догађа са српскик народом, откуда толики мазохизам, одкуда и зашто толики комлекси од бивше западне браће („западна браћа“, комунистичка синтагма), одкуда толика послушност и страх од оних који му двадесетчетири сата причају бајке како је Србија и на „унутрашњем и на спољнополитичком плану своја на своме, да је у сваком погледу лидер на Балкану, да у Србији влада благостање…“ Примери и у овом тексту показују да влада хаос. Само прича о болеснику, требала би изазвати „скандал неба“

Лудорија је наших владара када говоре да је Србија наследила Броза: “Ни Исток ни Запад“. Међутим, Србија мора изабрати једну страну, морамо погодити ко је јачи, „ко има мекшу чизму“ и то је једини спас Србије.

Велика се несрећа наднела над Српским народом.