Шта је Рогозин поручио Београду-Komentar DN urednika Glasa Dijaspore

Podpisujem svaku Berislavovu reč! Rusija mora istom odlučnošću kao i Amerika da zastupa svoje interese na Balkanu odnosno Srbiji! Srbija neće biti u stanju da još jednom veže za sebe silne divizije kako nebi pala Moskva kao što je to u drugom svetskom ratu vezajući silne divizije nemačkog vermahta, spasila tadašnji Staljingrad. Zahvaljujući žrtvama Srbije nije biila uzaluda pogibija 27 miliona Rusa. Ovoga puta je moralno pravo Rusije i obaveza prema srpskom narodu da mu pomogne i spase od ovih pro NATO manipulanata! To je jednostavno ne samo dug već i obaveza ruske vlade prema svome a i prema Srpskom narodu! Tu sad nema prostora za ludisanje!

DN

Политика

Шта је Рогозин поручио Београду

Србија може да очекује „Јужни ток” и кредит, али не може да очекује да Николај Други устане из гроба и уђе у рат против Запада, сматра Предраг Симић

Почасна гарда поздравља потпредседника владе Русије (Фото Танјуг)

Потпредседник Владе Русије Дмитриј Рогозин, који се „прославио” бритким изјавама у Бриселу док је био амбасадор Русије у НАТО-у, у Београду је пре два дана, такође веома прецизно и немилосрдно, рекао неколико реченица које су исцртале политичке намере Русије. Коме се обратио Рогозин: српској власти или некоме још западније?

Потпредседник руске владе је после сусрета са високим званичницима Србије рекао да „јесмо блиски пријатељи, али да Русија није ваш адвокат, него адвокат права и истине”. Потом је први до Владимира Путина поручио да Русија имажељу да улаже новац у Србију, али да верује да „наш ’брак’ неће бити само из интереса, него и из љубави”.

Професор међународних односа на ФПН Предраг Симић каже да је Рогозин са те две поруке рекао шта тачно Србија може да очекује од Русије.

„Значи,може да очекује’Јужни ток’и кредит, али не може да очекује да Николај Други устане из гроба и уђе у рат против Запада како би заштитио Србију. То ова Русија неће учинити, а ја мислим да су код нас развијена нереална очекивања”, каже Симић наглашавајући да је потпредседник руске владе „прецизно, јасно и сасвим поштено ставио до знања српским политичарима колико далеко могу да иду у очекивањима од Русије, односно да не гаје нереална очекивања.”

Историчар Драган Петровић из Института за међународне односе, такође, сматра да је веома јасна порука упућена овдашњем државном естаблишменту у Србији. „Русија се већ четири и по године, од пада друге Коштуничине владе, на државном нивоу суочава са тим да званични Београд доста тактизира о елементарном питању Косова и Метохије и односа низа западних сила које су признале ту независност”, каже Петровић.

Поводом финансијских односа и онога шта се очекује како се веза Србије и Русије не би сматрала браком из рачуна, Петровић каже да „Москва вероватно очекује битнији искорак нових власти у Србији у односу на претходну владу”.

Петровић подсећа да је постојало снажно уверење када је формирана садашња влада да ће она направити дисконтинуитет у том правцу. „Али се плашим да тај дисконтинуитет не чини одлука о прихватању ИБМ и свега онога што је потписао Борко Стефановић, што у правном смислу није прошло ни парламент, дакле да прихватање таквих одлука званични Београд озбиљно ставља у ситуацију наставакполитике која предност даје приближавању ка ЕУ, а не одбрани територијалног интегритета”, сматра Петровић.

Потпредседник руске владе послужио се метафором којом је изразиоруски став о условима који се пред Србију стављају зарад уласка у ЕУ: „Ако је за њен пријем у ЕУ потребно признање безобразлука из 2008. године (проглашење независности Косова), треба да размисли о том услову и да ли је тај услов у интересу Србије.”

Поводом овог става Симић сматра да је Рогозин јасно, како је то рекао и приликом наговештаја да би Србија могла да уђе у НАТО одговоривши да Руси онда не би имали више интереса да не признају Косово, овог пута подсетио на изјаву бившег амбасадора у Београду Владимира Конузина, који је пре неколико месеци упитао зашто ЕУ за Србију нема алтернативу када постоји Евроазијска унија. „Подсетимо се да је Путин у предизборној кампањи најавио, а то је и дугорочна идеја Русије,да створи евроазијску алтернативу западноевропским интеграцијама”, каже Симић.

Ова „понуда“ дошла је у кратком временском размаку, а судећи по утицајном гласнику који ју је овог пута донео, Москва неће још много чекати нову српску власт.

Да Београд није био само место у коме се потпредседник руске владе обратио српским политичарима, него су поруке биле намењена и западнијим државама, закључује се по изјави да је Русија изгубила 27 милиона људи у Другом светском рату да би се створио један међународни поредак.

„Русија у овом тренутку себе види у улози заштитника међународног права и интереса обесправљених средњих и малих народа, значи и земље која је брана доминацији САД и Запада“, каже Симић.

Та порука је заправо подршка ставу који је недавно неспретно изговорио премијер Ивица Дачић поводом услова Србији на којима инсистирају поједине државе и најављује руски одговор на демонстрацију моћи коју испољавају САД и ЕУ.

Б. Митриновић
објављено: 30.11.2012.

inShare

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Arch- Duke | 30/11/2012 18:31

Zasto neko misli da Nikolaj II Romanov nece ustati iz groba?
Da mozda Carevi ne vode politiku protiv drzave i naroda?

berislav roncic | 30/11/2012 19:55

Jedna poruka za starog znanca – glasi ovako „Ako Rusija neće ratovati za nikog, kao što su Amerikanci za Šiptare, onda je to pogrešna poruka“. Amerikanci su postigli većinu svojih ciljeva u zadnjih 22 godine, jer su pomagali svoje saveznike. A Rusija ako misli ozbiljno imati neke svoje saveznike, to mora pokazati svojim vjerodostojnim akcijama, a nikako riječima. A kako vidim, već je izgubila Libiju, na putu je da izgubi Siriju i prepusti Amerikancima. Ako nema vjerodostojnih akcija, neće Rusija imati nijednog saveznika na planeti Zemlja. Amerikanci to potvrđuju silom, milom, novcem, i ostalim stvarima, dakle oni djeluju i podržavaju svoje saveznike. A mislim da je tu ulog veliki, da bi tek tako Sirija pala u islamsko-američke ruke naprimjer, ili da Srbija npr. pređe u NATO. Ulozi su veliki, a i odavno je pređena crvena crta koji su Amerikanci zgazili. Ako to Rusija ne shvaća, onda će i ubrzo shvatiti svoju pogrešku ako ne bude prekasno.

blagoje  | 30/11/2012 20:35

@berislav rončić
Rusija spava dok njeni neprijatelji preuređuju svet kako im odgovara. Iako sam rusofil, prilično sam razočaran pasivizmom Rusije i kalkulisanjem prema nama. Srbija je na ivici ekonomskog i državnog opstanka, pomoć nam je preko potrebna, ali ja ne vidim onakvu vrstu pomoći kakvu diktira trenutak. Pogledajte samo ovaj rašomon oko kredita i natezanja oko njegove kamate. Da li se Amerika cenka sa izraelom oko ekonomske pomoći ili Saudijska Arabija oko njene pomoći islamskim državama? Ne, koriste sva sredstva da svoj uticaj prošire i pomognu saveznicima. ARusija spava i kao obično probudiće se kada neprijatelji dođu u predgrađa Moskve. I Srbi i Rusi ništa ne uče od učiteljice života.

ИЗДАЈА!

ИЗДАЈА!

Izdaja na svakom koraku a narod ćuti a to je rak rana koja će uništiti i narod i Srbiju! Pitam se, dokle će narod još gledati mirne duše kako se pojedinci pokidaše da bi ih pokrenuli iz smrtonosne ravnodušnosti!?
Izdaja se može samo na dva načina sprečiti. Odkrivanjem izdajnika i pozivom na ostavku ili kukom i motikom! Narod će morati na jedan od ta dva jezika progovoriti ako ne želi da ne nestane!

ЧУЈТЕ СРБИ
СУДБИНОМ ЦИГАНА

Издаја на сваком кораку!
А народ ћути!
Краљу отимају дедовину!
А Краљ Ћути!
Органе отимају чељадету!
А влада ћути!
Храмови се урушавају!
А црква се дели!
Душман цркви!
Удара на врата!
А она прогања!
Свете мученике!
Са свог прага!
Отима се све одреда!
А народ ћути и гледа!
Отима се све!
Што човеком чини човека!
Отима се!
А народ немо гледа!
Немо гледа и ћути!
Питам се!
Да ли још има мајке!
Која би знала заплакати!
И за чедом друге мајке!
Да ли још има савести!
А да не проговори!
Да нам није можда!
И она већ отета!
Да ли уопште има!
Нешто људског!
Нешто што нам нису!
Већ отели!
Или ћутњом им дали!
Или нешто што би нам могли!
Још отети!
Како би сви!
У грло громко прозборили!
Е бре доста је!
Не може више!
Црни душманине!
Да ли је уистину!
Све ама баш све!
Од савести и добрих дела!
Пало у понор вечитог мрака!
Докле ће мо!
То све још хтети и моћи!
Појединачно у себи гушити!
Уместо слогом отпор пружити!
Докле ће мо се још надати!
Да ће нам се душман смиловати!
Уместо нас!
Нашој беди заплакати!
Ако више нема ништа
Од тога свега!
Што чини човеком човека!
Онда, неће бити више!
Ни породице ни мајке!
Нити домаћице!
Нити домаћина куће!
Нити ће моћи бити државе!
Ако нема ништа!
Од свега тога!
Па ни мајке!
Која уме!
И за туђим чедом!
Да заплаче!
Онда ту нема ни мајке!
Ни човека!
Ни државе!
А ни Бога!
Онда смо осуђени да кренемо!
Трновитим путевима циганског живота!

Аутор Душан Нонковић

Двери: Питања за Владу Србије!

http://www.youtube.com/watch?v=N_aIsrUkZKo&feature=player_embedded#!

Vojislav Kostunica – Vikiliks, tajne beogradskih depesa-Tribina Fonda Slobodan Jovanovic 09.12.2011

http://www.youtube.com/watch?v=Z3nWywSwnok

Б.Обрадовић о издањима Двери на ТВ Галаксија

http://www.youtube.com/watch?v=GfTyUmGM1Rs&NR=1&feature=endscreen

Direktor beogradske agencije za evropske integracije na proslavi nezavisnosti Kosova u albanskoj nacionalnoj nošnji

549 447231938672889 308017766 n Direktor beogradske agencije za evropske integracije na proslavi nezavisnosti Kosova u albanskoj nacionalnoj nošnji

Na fejsbuku je tokom dana osvanula fotografija Danka Runića, direktora Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima, gradske uprave grada Beograda i člana glavnog odbora Liberalno demokratske partije koji nosi Кеče (tradicionalnu kapu albanskih muškaraca) na kosovskoj proslavi dana nezavisnosti Albanije.

danko runic Direktor beogradske agencije za evropske integracije na proslavi nezavisnosti Kosova u albanskoj nacionalnoj nošnji
Fotografije je objavio odbornik u Skupštini grada Beograda, član Srpske napredne stranke, Mario Maletić koji je nastavio raspravu na Tviteru sa funkcionerom LDP-a Dankom Runićem.

danko runic mario maletic Direktor beogradske agencije za evropske integracije na proslavi nezavisnosti Kosova u albanskoj nacionalnoj nošnji

Харадинај ослобођен: Српске телевизије пуштају хумористичке емисије!

Актуелно, ДРУШТВО, СРБИЈА четвртак – 29. новембар 2012

Харадинај ослобођен: Српске телевизије пуштају хумористичке емисије!

Док се читала ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају српске телевизије са националном френквенцијом пуштале хумористичке емисије (РТС) или емитовале програм као да се уопште ништа не дешава у Хагу.

Хашки трибунал ослободио ја оптуженог за злочине над албанским, српским и ромским цивилима у логору ОВК у Јабланици 1998. године.

09.38 – Судско веће Хашког трибунала ослободило Рамуша Харадинаја.

09.33 – Судско веће: Рамуш Харадинај није крив за удружени злочиначки подухват. Тужилаштво није изнело доказе који би потврдили наводе да је Харадинај уопште знао за догађаје у логору Јабланици.

09.20 – Судско веће одбацило наводе о мучењу тројице Црногораца. Доказано да је Скендер Кучи преминуо од последица батинања у логору Јабланица.

09.05 – Почело изрицање пресуде Харадинају, Баљају и Брахимају. Пресуду ће донети веће којим председава Џастис Баконе Молото из Јужне Африке, а чланови већа су Бартон Хол са Бахама и белгијски судија Ги Делова

Хашки трибунал изриче нову првостепену пресуду једном од најважнијих команданата Ослободилачке војске Косова Рамушу Харадинају, као и његовим помоћницима Идризу Баљају и Љаху Брахимају.

Они се терете за злочине над српским цивилима у области Дечана, на Косову и Метохији, 1998. године. Тужилаштво трибунала је затражило 20 година затвора, а одбрана да Харадинај и саоптужени буду ослобођени.

У првом суђењу, веће Трибунала је Харадинаја и Баљаја ослободило свих оптужби, а Брахимај је осуђен на шест година затвора.

Међутим, Жалбено веће Трибунала је у јулу 2010. године укинуло ослобађајуће пресуде и предмет вратило на поновно суђење.

Харадинај, Баљај и Брахимај су у шест тачака оптужени за убиства, окрутно поступање и нехумане поступке, као и кршење закона и обичаја ратовања. Они се терете за злостављање, мучење и убиство најмање осам притворених у Јабланици, од којих су двојица били Срби, а остали Роми и Албанци.

Током поновљеног суђења, ниједан од оптужених није изводио доказе одбране, пошто, по речима Харадинајевог браниоца, нису имали од чега да се бране, уверени да тужиоци нису доказали њихову кривицу.

Косовски Албанци очекују ослобађајућу пресуду, а Приштина је спремна за славље. Алијанса за будућност Косова, организоваће у Приштини јавно праћење изрицања пресуде Харадинају – велики екран биће постављен у 9 сати у центру града, а слични догађаји биће организовани у Ђаковици, Пећи и Дечанима.

(РТС)

1

DOKLE ĆE TE NARODE GLEDATI MIRNE DUŠE KAKO POJEDINCI SAGOREVAJU U BORBI ZA PRAVDU I DOBROBIT SVIJU A DA VEĆINA OD VAS NE MRDNE NITI MALIM PRSTOM – IZ AKTUELNIH RAZLOGA PONOVO OBJAVLJUJEM ČLANKA OD 14 maja 2009. – OD TADAŠNJEG APELA PA SVE DO DANAS NIJE SE NIŠTA PROMENILO!!! NEKO MORA I ZA TO „DANAS“ DA ODGOVARA!

Kliknite na ovaj link i potpišite ovaj apel kako nam se nebi uvek iznova tragedije dešavale! Ko nije spreman niti potpis dati za miroljubive pregovore taj će plaćati danak u krvi! Klikni i potpiši: http://www.petitions24.com/-_apel

GLAS DIJASPORE OBUSTAVLJA SVOJ RAD IZ PROTESTA DO DALJNJEG SVE DOK SE NE NADJE SPONZOR KOJI BI OMOGUĆIO PREVOD KNJIGE NA SVETSKE JEZIKE VIOLETE BOŽOVIĆ ČLANA SRPSKE MATICE U NOVOM SADU, POSVEĆENE BANJALUČKIM BEBAMA KOJE SU U MUKAMA IZGUBILE ŽIVOT ZBOG USKRAĆIVANJA KISEONIKA! NE VIDIM POTREBU ULAGANJA TOLIKO SVOG VOLONTERSKOG VREMENA UKOLIKO SE ISPOSTAVI TAKO SLABA KOOPERATIVNA VOLJA DA NISMO VOLJNI NI OVOLIKO MALO URADITI ZA SVOJU KULTURU! ZA SVOJU BUDUĆNOST I BUDUĆNOST NAS SVIJU! A BOGAMI I BUDUĆNOST CELOKUPNOG ČOVEČANSTVA KAKO SE OVO ZLO NEBI NIKOME PONOVILO! Molim, otpišite ovaj Apel: http://www.petitions24.com/-_apel

Posted on May 14, 2009 by dijaspora | Edit

Za ovaku situaciji u prosveti i kulturi snosi odgovornost Ministar kulture i vlada koja takve ministre stavlja na dužnost. Narod je zaboravio da je odgovoran za vladu koju bira i da je dužan da je skida i bira novu ukoliko se postojeća pokaže ne sposobnom !!!

Pisac, književnik, Violeta Božović predsednik Udruženja pisaca Srpske Krajine i dijaspore primljena je u članstvo Srpske Matice u Novom Sadu-piše (moli) Dušan Nonković, urednik Glasa Dijaspore

Posted on May 14, 2009 by dijaspora | Edit

Glas dijaspore

Posted on May 13, 2009 by dijaspora
Pisac i književnik Violeta Božović, koja je predsednik Udruženja pisaca Srpske Krajine i dijaspore, primljena je u članstvo Matice Srpske u Novom Sadu. Povodom njene knjige, predstavio sam je čitaocima Glasa Dijaspore. Knjiga je sjajno i dirljivo napisana. Govori o devojčicama koje su u banjalučkoj bolnici predahnule samo zato što se na molbu bolnice oglušilo i u ime sankcija sprečila ta humanitarna pomoć koja je za život beba bila neminovna. Doprema flaša sa spasonosnim kiseonikom je sprečena, ostala je samo nekoliko stotina metara pred bolničkom kapijom! Bebe su stim bile osudjene na smrt od “prijatelja” naših “dobrotvora”, boraca za “ljudska prava”!
Zbog tako banalnog razloga je umrlo 12 devojčica! Trinaesta devojčica je živela trinaest godina, kako pisac kaže, za svaku devojčicu po godinu dana.  Na kraju je izgubila bitku za svoj dečiji život, podlegavši tako strašnoj bolesti kao što je to rak. Njoj je Violeta posvetila svoju knjigu, koja je veoma čitana, kojom je tu trinaestogodišnju devojčicu, Sladjanu Kobas, učinila besmrtnom.
Povodom te knjige, napisao sam nekoliko reči o Violeti na kojima se danas zahvalila i uputila neku vrstu apela nama u dijaspori. Upoznala me je sa situacijom po pitanjima pomoći i razvoja kulture, pogotovo u odnosu na književnike, pomoći i podrške koja tako reći i ne postoji. Violeta apeluje na nas u dijaspori da se kupovinom knjiga naših pisaca založimo kako bi se pomoglo našim piscima i time omogućio njihov dalji rad jer štampanje knjiga je skupo a plaćaju ga često iz svojeg džepa odnosno, financiraju celokupan proces.
Naravno, novi član Matice Srpske, Violeta Božić, bila bi veoma srećna kada bi se našao neki sponzor koji bi financirao, odnosno pomogao da se prevede na engleski i druge jezike ta divna knjiga koja opominje, obavezuje a i koja čini “večnim”!
Ja Vas molim da prosledite ovu informaciju, kako bi se ipak našao neki sponzor koji bi omogućio prevod ove knjige u svetske jezike! Upoznajmo svet sa istinom! Ko će to ako ne mi!?
Srdačno vam se zahvaljujem
Dušan Nonković
dobije knjige.

<!– –>

Blog intervju sa Violetom Božović, autorkom romana „Dnevnik Slađane Kobas“

Published on 03/26,2009
Kada ste prvi put čuli za ime Slađana Kobas, i pod kojim okolnostima se to desilo?
Ovim pitanjem ste me vratili u ratnu 92. godinu. U Valjevo, gde sam boravila u periodu kad su granice između Srbije i Republike Srpske bile zatvorene, zbog oružanih borbi koje su se vodile na Koridoru. Sećam se noći kad je u jednom valjevskom restoranu, nastao muk i zaprepaštenje. Muzika je naglo prekinuta. Na tv ekranu su se odvijale potresne slike umiranja Banjalučkih beba u inkubatorima. Beba, koje su pred očima celog sveta umirale, samo zato što je, avionu natovarenom bocama kiseonika odlukom međunarodne zajednice bio zabranjen let za Banjaluku. Svi smo plakali. Izašla sam napolje, pogledala u nebo i pitala se „ZAŠTO“, moleći se – za te male nevine dušice što izdišu u agoniji.. Kiseonik su zatim preuzele kopnene snage koje su probijale koridor, boreći se da, da ako proboj uspe, on kopnenim putem bude dostavljen bolnici na Paprikovcu.. Iz te borbe smrt je dobila bitku. Jedna po jedna dvanaest beba je umrlo. Slike dece među kojima su pored srpske bila i deca drugih nacionalnosti, tužno su obišle svet.
Nisam ni slutila da ću u godinama koje slede, igrom proviđenja i sudbine, upravo ja biti određena da napišem knjigu o ovoj tragediji, i da ću patnju te umiruće dece sabrati u liku jedine preživjele bebe, male Slađane Kobas. Djevojčice iz Prijedora. Grada u kojem sam odrasla. Slučajnost!.? Živjela je trinaest godina. Kao da joj je svaka od njih dvanaest poklonila po jednu godinu svog života. Da svedoči.
Možete li ukratko da opišete događaje pred nastanak romana?
Godine su prolazile a ja sam se sve predanije bavila književnim radom. Boravkom u Beogradu se lagano ostvarivao moj životni put pisca, a moje knjige kao da su se utrkivale da se kroz mene i ostvare. “Kandilo sećanja“, „Remenje monaških sandala“, “Kako se pravi nebo“, „Dve senke za jednog čoveka“ i sudbonosni put mog ponovnog dolaska u Prijedor u kojem se tih dana sa tugom govorilo o poslednjim danima života Slađane Kobas, teško obolele od karcinoma. Tih dana u organizaciji TV Prijedor i Kozarskog Vjesnika, pripremalo se književno veče, povodom gostovanja mladih pesnika, mladim stvaraocima Ribnika, a u cilju povezivanja dva grada. Veče je planirano da se održi u Domu kulture, u Ribniku. Tim povodom me je pozvao da budem specijalni gost, direktor Televizije Prijedor, gospodin Zoran Sovilj, zamolivši me da mladima Ribnika priredim jedan lep kulturni događaj i tako dam svoj književni doprinos bratimljenju dva grada. Dan uoči toga, sve televizijske stanice u Republici Srpskoj su objavile vest. Umrla je Slađana Kobas. Opet isti osećaj tuge i nemoći, osećaj već proživljenog, sećanja na onu valjevsku noć kad sam i sama poput svih prisutnih bila svedok agonije banjalučkih beba. Uzela sam olovku i napisala pesmu „Na noć osmehnuta“, posvećenu mojoj maloj prijedorčanki. Veče u Ribniku počelo je minutom ćutanja i posvetili smo je uspomeni na Sladjanu Kobas.
Na noć osmehnuta
Zaspala si u svojim igračkama
Prosute suze u snu na noć osmehnuta
Devojčice koja si poput sićušnih pahulja
Letela niz ovo olujno doba
I dodirom ručica ispisala prve ljubavi u vrtovima detinjstva
Poslušaj noćas stih moj s kojim te tražim
u svetlosti onih dalekih sazvežđa.
Ti znaš kako je teško biti sam sa svojim suzama
Kad majčina ruka ne teši san da dođe na uzglavlja
Kad zabole svetlosti tuđih ognjišta
U kojima bezbrižna deca imaju sve, a ti-ništa.
Šapuću drvoredi o tvojim osmesima
Pljuskom o obale Sana-kao da grca
O bezumnom dobu jednog surovog rata
Što ote i tebe zvezdo trinaesta
Na noć osmehnuta…
Čuvši za tu pesmu otac umrle devojčice me je kontaktirao osam meseci posle. Da bi danas darovana uspomeni na nju, pesma stajala kao moj skromni dar, na njenom spomeniku.
Kako ste sakupljali građu za roman?
Otac pokojne Slađane mi je bio jako zahvalan na pesmi posvećenoj njegovom detetu. Jednom prilikom uoči mog odlaska u Beograd sam mu rekla da Slađana ne zaslužuje samo pesmu, već zaslužuje da uđe u celu knjigu. On me tad pogledao i rekao mi “Molim vas napišite knjigu o mom detetu, ja ću Vam platiti koliko god da košta“. Na njenom računu ima dosta novca i ja bih ga investirao u to. Odlučno sam odbila takav predlog i tad sam mu rekla da novac od njega za takvo što, nikad ne bih mogla primiti, pogotovo ne sa njenog računa. Može mi „platiti“ samo tako što će mi pomoći u tome da mi daruje što veći broj podataka, koji će mi biti neophodni da napišem istinu. Uz malo moje umetničke slobode, i njegovih sećanja, kao i uz pomoć podataka koji su prisutni na internetu, knjiga bi mogla biti kompletna. Tom prilikom sam mu rekla i svoj stav, da ako uspem dostojno izneti jednu ovakvu temu, i stati pred sud vremena u korist žrtava-istinom o stradanju dece u ratu, ja sam već nagrađena. Ako napišem dovoljno dobro delo, i iz tog rada proizađu nagrade i priznanja, i ako knjiga bude prevođena, to je za mene kao pisca najveća nagrada za rad. Važno je da Slađana živi na stranicama ove knjige. Darujući mi kao roditelj informacije iz kojih ću nadahnuta istinom kroz svoje spisateljsko umeće oživeti lik Slađane Kobas i tako sačuvati sećanje na nju i njenih 12 umrlih drugara iz banjalučkog porodilišta. Kao blagoslov za početak rada zamolila sam ga da mi da jednu olovku koju je koristila dok je bila živa. Da kao podstrek svom samopouzdanju pred jednom takvom temom, započnem roman pišući ga njenom olovkom, koju i danas čuvam kao sećanje na period kad je nastajao. On je to i učinio, blagoslovivši mi početak pisanja.
Vrativši se u Beograd počeo je moj danonoćni rad na romanu koji se s prva trebao zvati „Na noć osmehnuta“, a pošto je jedino mogao biti napisan u prvom licu, u formi Dnevnika, tako je i poneo naslov „Dnevnik Slađane Kobas“. Sedeći u trpezariji mog Beogradskog stana na čijem zidu su pod svetlom malog kandila svetlile dvije ikone,(Svete Petke i Bogorodice), pišući Slađinom olovkom, ne osećavši ni umora ni opterećenja, iz mene je nicao jedan novi svet u koji sam sa puno ljubavi, mašte i nežnosti preselila ličnost Slađane Kobas, stvarajući je na najbolji način kojim sam je mogla satvoriti iz sebe, slikajući o njoj rečima i događajima. U ime svih majki koje nisu ostavile svoju decu na milost i nemilost vremenu, htela sam iskupiti bol saznanja, da je nju majka ostavila još kad je bila mala, i time dala još teži pečat sudbini ove izuzetne devojčice. I da ja nisam napisala knjigu o Slađani Kobas, smatram da je to trebala i mogla napisati samo žena. I niko više i niko drugi, i ne bi ni imao veće pravo na to. Samo iz pera majke bi moglo izaći dostojno saosjećanje za dete koje je napušteno, skoro od rođenja. Nek mi oproste za ove reči moje kolege po peru, pisci muškog roda. Iz noći u noć su se rađala nova poglavlja, koja su me držala u grozničavom iščekivanju, šta će se to dešavati u svakom narednom. Posebno bih izdvojila jedno poglavlje u kojem sam opisivala manastir Ostrog, za koji imam saznanje da je više puta posećivala kad je bila teško bolesna. Naime, u toku pisanja pred očima mi se pojavilo sećanje na jedan san koji sam sanjala kao devojčica. Taj san u kojem mi se prikazao Sveti Vasilije, bio je toliko čudesan i lep, da sam ga naprosto vođena nekim unutrašnjim vođstvom, poklonila Slađani u romanu. Opisuje susret sa svetiteljem iz čijeg monaškog ogrtača su padali mali zlatni krstovi, prepuni svetlosti. Kad padnu u blato iz njega naprosto ponovo izviru i pretvaraju se u krstoliku svetlost. Tri nedelje prije prve godišnjice od smrti Slađane Kobas pred zoru, ispisane su poslednje stranice Dnevnika. U drugom delu knjige uvrstila sam i neke dokumentarne celine, u vidu novinskih svedočenja iz perioda kad se odvijala sva ta drama vezana za događaj. Da spojim dva književna žanra. Da roman ujedno bude i u funkciji dokaza o tom strašnom događaju. Knjigu je lektorisala jedna divna žena koja na žalost i sama boluje od karcinoma, a zove se Olga Tošić, žena koja mi je ukazala na neke sitne korekcije i pomogla mi da sugerišući mi da napravim neke sitne izmene da bi roman bio autentičniji. Tačno 9. februara, na prvu godišnjicu od smrti Slađane Kobas, u Prijedoru u velikoj sali Pozorišta Prijedor je promovisana knjiga, posvećena umrloj devojčici. Tako je simbolično taj deveti februar prestao biti uspomena na njenu smrt, već početak njenog novog života koji će trajati onoliko koliko budemo čitali o njoj. Ovom prilikom se zahvaljujem ocu male Slađane Stojanu Kobasu na saradnji i podršci koju mi je dao da bi što vjerodostojnije oslikala moju glavnu junakinju, Pedagoškom zavodu RS koji je kroz list „Riječ prosvjete“ preporučio knjigu školama Republike Srpske, direktoru Televizije Prijedor g.dinu Zoranu Sovilju i njegovoj supruzi Deborah na nesebičnoj podršci u medijima, posebno na Televiziji Prijedor, kao i svim televizijama i novinarima koji su radili na promociji ove teme, direktoru Pozorišta Prijedor -g.dinu Zoranu Barošu, gradonačelniku Banjaluke gospodinu Dragoljubu Davidoviću koji je ispred gradske uprave grada Banjaluke finansijski pomogao da se objavi prvo izdanje knjige, načelniku opštine Prijedor Marku Paviću na pomoći porodici Kobas za sve što im je bilo potrebno za vreme bolesti i posle svega što se desilo, sveštenicima SPC koji su dali svoj doprinos prisustvom na promociji, kao i svom suprugu Lazaru Božoviću na velikoj, nesebičnoj i nemerljivoj podršci koju mi je s ljubavlju darovao, pomažući mi dok sam radila na delu. Zahvaljujem se svim onim čitaocima koji su kupovinom knjige omogućili da izađe i drugo izdanje knjige Dnevnik Slađane Kobas. Posebnu zahvalnost dugujem ekipi akcije DARUJMO REČ, -gospodinu Aleksandru Saši Popoviću i Zorici Sentić, koji su objavljivanjem na blogu akcije omogućili, da ova tema na najbolji način dođe do onih, kojima je i namenjena.
U nadi da će ovo pročitati i oni koji joj mogu pružiti šansu da živi i van granica Srbije i Republike Srpske, i da će ovaj roman doživeti prevode na više jezika i svedočiti u Srpskoj Dijaspori, samo za vas, na blog intervju odgovorila vaša Violeta Božović.
Zahvaljujemo Vam se na ovom intervjuu

Протест испред Европске банке за обнову и развој (ЕБРД)!

Протест испред Европске банке за обнову и развој (ЕБРД)!
Позивамо саборце и присталице да се прикључе протесту Ирене Барет и покрета „Стоп ГМО“ испред Европске банке за обнову и развој.
У четвртак у 16 часова Двери се прикључују протесту покрета СТОП ГМО Ирене Барет који је организован против ширења компаније Монсанто у Србији као и против Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Наиме, ЕБРД путем кредитирања Монсанта у Србији у вредности од 40 милиона долара уводи кредит за ГМО политику у Србији, чиме директно угрожава прехрамбену безбедност грађана Србије. Протест ће бити одржан 29. 11. 2012 у 16 часова испред Европске банке за обнову и развој, Булевар Зорана Ђинђића 64а (бивши булевар АВНОЈ-а) на Новом Београду. У позиву на протест покрет „Стоп ГМО“ је навео:
Ово је протест проти
в 40 милиона долара подршке Европске банке за обнову и развој за ширење Монсанта и у Србији. Савесни грађани Србије не желе да компанија Монсанто на овај начин оствари наметање својих производа српском сељаку. Овај протест је одбрана наших пољопривредних произвођача од пројекта за дужничко ропство и куповину Монсанто семена обмане. Кроз овај пројекат се Монсанту омогућава да прошири пословање кроз давање кредита сељацима, што омогућава да већи број сељака користи све Монсантове производе. Улога ЕБДР није да подржава финансијски моћну компанију која већ доминира семенима у свету и агрохемијским тржиштем. Европска банка за обнову и развој навела је као свој циљ да промовише приватни сектор у земљама у развоју. Како се онда давање новца једној од најбогатијих корпорација на свету уклапа у циљ пословања ове банке? Оно што нас брине је да ЕБДР тврди да кроз своју подршку Монсанту, повећава безбедност хране. Међутим, истина је то да је модел обраде земље који Монсанто промовише заснован на хемикалијама, моно-културама, генетски модификованим организмима и ствара маргинализацију малих породичних газдинстава што има за резултат управо супротно: смањење безбедности хране.
157 Невладиних организација из целог света ове недеље шаљу писмо менаџменту ЕБДР у којем наводе да су против одобрења финансијске помоћи за Монсанто и позивају банку да уместо што промовише индустријску производњу, подржи мале самоодрживе фарме које чувају биодиверзитет.
Дођите да се изборимо за Србију без ГМО!

Subject: FW: VAŽNO!!! – NOVOSTI O ASPIRINU I SRČANOM UDARU

Subject: FW: VAŽNO!!! – NOVOSTI O ASPIRINU I SRČANOM UDARU

Osjećate bolove u prsima? Nemojte ni slučajno leći!  NIJE ŠALA!

Ovo su vrlo ozbiljne informacije koje vam mogu spasiti život!  Svaki bi član vaše obitelji trebao ovo pročitati, kako bi znao što učiniti. Na žalost, prije ili kasnije ovo će zatrebati nekome vama bliskom. Budite spremni!


ASPIRIN

Vjerojatno niste znali da ne biste trebali leći dok čekate hitnu pomoć! Srčani udar je ozbiljna stvar.

Dobro je znati nešto što možemo učiniti da si pomognemo.

Podsjetnik za sve: kupiti karticu aspirina, držati po jednu uvijek uz sebe:  torbici, automobilu, notesu, novčaniku, noćnom ormariću i sl.

Bayer je razvio ASPIRIN u kristalnom obliku koji djeluje mnogo brže od tablete, a uzima se tako da se rastopi ispod jezika.


O srčanom udaru

Postoje i drugi simptomi srčanog udara osim bola u lijevoj ruci.
Simptom može biti i intenzivan bol na bradi, kao i mučnina i puno znojenja, ali ovi se simptomi pojavljuju rijeđe.

Napomena: ne može se uvijek osjetiti intenzivna bol u prsima tijekom srčanog udara.
Većina ljudi (oko 60%) koji su imali srčani udar, u tom su trenutku spavali i nisu se mogli probuditi.
Međutim, ako se pojavi oštra bol u prsima može vas probuditi i iz dubokog sna.
Ako se to dogodi, odmah rastopite 2 aspirina u ustima i progutajte s malo vode.

Nakon toga NAZOVITE  hitnu  i recite slijedeće:

–       „Srčani udar!“

–       „Uzeo/la sam 2 aspirina!“

–       „Broj telefona susjeda ili člana obitelji koji živi u neposrednoj blizini je ……“

Sjednite na stolicu ili kauč u blizini ulaznih vrata i čekajte dolazak hitne pomoći.

                                                                            NIKAKO NE SMIJETE LEĆI !!!

Kardiolozi tvrde da svaka osoba koja ovu e-mail poruku pošalje na još 10 e-mail adresa, vjerojatno može spasiti bar jedan život !