Инфоратници, гост пуковник Горан Јевтовић 27.08.2016.

Први слободни србски дневник 20.8.2016 (Видео)

Џозеф Бајден и Александар Вучић (Фото: Танјуг)
Џозеф Бајден и Александар Вучић (Фото: Танјуг)

Први слободни србски дневник 20.8.2016 (Видео)

Овонедељни Слободни Србски Дневник говори о посети највећег ратног хушкача против Србије, потпредседника Америке, Џозефа Бајдена Србији, којег су домаћини дочекали хлебом и сољу- за разлику од наших ратних ветерана и хероја које непрекидно прогањају и хапсе, о саблазном саставу нове србској Влади, као и о утицају масона и Трилатерале на сва кључна места у србској власти…

Св. Владика Николај Велимировић (филм у једном делу) Погледај не ради њега већ ради себе! Ко је тај човек?

И ИНФОНБИРО И ПЕТИ ОКТОБАР СУ ИЗ ИСТЕ КУХИЊЕ ПО ИСТОМ РЕЦЕПТУ ЗАПРЖЕНИ

Bild zeigt 4 Personen

Мислим да се нашао између наковња и чекића кад се окренуо од Стаљина јер, због суше у Југославији, није могао испунити петогодишнји план који се планирао и за Југославију у Москви на бази идеологије централног планског привређивања које није узимало у обзир регионалне климатске услове попут суше која је тад захватила Југославију. Кад се окренуо од Стаљина а стим и од војне силе социјалистичког блока, американци су искористили ту ситуацију те одузели Титу односно Југославији пола Трста јер је тада Стаљин у УН, за освету Титу, био неутралан. Тако је Трст, гласањем у савету безбедности УН, додељен у целини Италији и ако је много партизана изгинуло за ослобађање Трста од фашиста(Тада је и Трст био подељени град попут Берлина само уместо зидом био је подељен бодљикавом жицом). Мислим да на два фронта не би издржао те се тада приклонио Американцима који су му поред војне заштите дали и огромну суму безповратног кредита. Тако је живот у Југославији постао подношљивијим. Редови за све намирнице и потребе, почев од млека на тачкице па до брашна и одеће, што је било могуће добити само на тачкице, полако су нестајали. Изгледа да се од тада све кувало у Америчкој кухињи па и стварање несврстаних које су тако и градили да би их по потреби са лакоћом могли растурити! Тако је Америка подржавала несврстане да би омекшала челични комунизам Мао Це Тунга и Стаљина пропагирајући трећи пут до реализације комунизма са такозваним људским ликом! Све земље што се нису хтеле придружити ниједном од та два блока, Источном, комунистичком или западном заснованог на либералном капитализму пропагирали су идеју да свака држава има право на свој спечифичан пут условљен спецофичним условима које су биле и на различитим развојним нивоима. Своју моћ наспрам већ два блока могле су те земље, блока несврстаних образложити огромним тржиштем које би могло одговорити блокадом и санкцијама забраном увоза из тих држава које би угрозиле било коју чланицу несврстаних. Теоретски је то било лепо замишљено али да би то и у пракси функционисало морале би те све државе бити једној заједничкој команди подвргнуте чега није било. У врхове тих влада су опет долазиле особе ко зна које све идеологије и чије овисности и из чијих интереса. Несврстане државе чланице нису биле у стању једним гласом говорити. То је био конгломерат различитих идеологија и овисности, другим речима ниједна од тих чланица није била привреднополитички независна држава па ни Титова Југославија! Тито се одлучио да плива низводно уместо узводно користећи привилегије запада док их је било а њих је било све док је западу претио комунистички блок и хладни рат. Тито је био оспособљен да оствари већи стандард од било које социјалистичке земље источног блока што је западу ишло у прилог како би између народа источног блока изазивали тако рећи љубомору а стим и дестабилност. Југославенским пасошом се могло путовати без виза у све земље света али фундамент суверене привредне политике није се могао остварити па је био само толико суверен колико је то западу одговарало. Радничка класа му је кренула у печалбу и шаком и капом тамо где се најбоље могло зарађивати. Гастарбајтери су допринели вишем животном стандарду у Југославији својим новцем зарађеним у туђини на конкурентности туђе робе а не своје. Да би Тито и они уз њега били суверени државници не би прихватали све што им је запад налагао. Да нису били суверени најбоље илуструје Немачки министар спољних послова. Како је то рекао, немачи министар, Геншер Титу јасно говори колико су били ти наши политичари на челу са Титом суверени! Геншер: Или дозволите приватницима да отварају приватне радње или ћеш се морати једног дана суочити са милион својих гастарбајтера повратника па је Тито тада и прихватио да омогући приватан развој приватног сектора).  Да је тадашња Југославија била суверена држава онда би прије свега изградили опитне центре у којима би запошљавали домаће стручњаке, иноваторе и изумитеље квалитетних и на светском тржишту конкурентних производа како не би била Југославија овисна од увеза квалитетније робе. Како тада тако и сада странци нам купују за ситне паре најквалитетније људе па се жалимо како нисмо конкурентни а стим ни суверени. Ко дозволи или не створи услове својим талентима, генијима и иноваторима да раде у својој земљи тај не може имати суверену и рентабилну привреду а стим таква држава не може говорити о неком суверенитету! Тито је имао срећу да је живео у доба хладног рата између истока и запада те да је из тих разлога био и подржаван од запада! То да је изгубио Трст о томе не говори нико. Да је дуже живео доживео би судбину Садама Хусеина или Гадафија а у најблажем случају судбини Сухарта или Милошевића! Тито није био суверенији од свих оних што су дошлу после 5. октобра само је живео у другачијим политичким интересима супер силе Америке. Петооктобарска жута револуција се разликује од имфонбировске револуције само по томе што овог пута Америка нема потребе за прикривенијим деловањем. Привреда је тада као и сада била заснована на економскополитичкој овисности од запада, заснована на провизијама за другоразредне производе које су могли извозити у још сиромашније земље. Тако је и сада само са том разликом да су те сиромашне земље постале још сиромачније.

Тек са изградњом и финанцирањем истраживачких центара за квалитетнију и конкурентнију робу може се Србија надати већем привредном суверенитету а стим и суверенијој држави у целини. Овако ће остати још за дуго предмет белосветске мафије!

Несврстане земље уједињене у један блок, као трећа светска сила, су биле и остала само илузија под контролом Вашингтона који је затезао и опуштао кајасе по потреби својих владара из сенке односно утицајних узурпатора моћи.

Идеја о несврстаности је била алатка запада за обуздавање ширења фундаменталног комунизма отварањем трећег идеолошког пура односно блока несврстаних.

Тито је био као и други лидери несврстаних земаља не само привилегован од стране Вашингтона већ и материјално и политички подржаван како би запад, надмоћност свог система и неолибералне економије над планским начином привредђивања односно комунистичким блоком, могао опипљиво демонстрирати.  Што је како знамо и довело до распада источног блока а у Кини до преузимања либералне економије под „комунистичком“ контролом!

Улога која је Титу била удељена а коју је он као своју идеју презентовао бивала је од Вашингтона награђивана што му је и донело велику интернационалну популарност а и било у интересу запада. То му је донело велику међународну популарност али не и економскополитичку независност без које нема нити може бити државног суверенитета.

Милошевић већ није био те среће. Рушењем Берлинског зида и распадом источног блока Вашингтон није имао више те потребе да доказује супериорност неолибералне економије па је кренуо у безобзирно наметање новог светског поретка. Милошевићу је остало да брани оно што је Вашингтон засновао и подржавао а што му после пада Берлинског зида више није било потребно. Покушавање запада да придобије Милошевића као неку врсту вазала за ширење новог светског поретка није успело јер би то подразумевало и изградњу НАТО база по Србији што ни један суверени државник не би прихватио на нјеговом месту. Можда би то Тито прихватио који би то прогласио нужним злом како би се спасло од неког непријатеља са истока ма како се он то звао. Можда би тако Југославија и опстала али привредно суверена држава не би никад била. Милошевић је наследио међународни углед Југославије и суверенитет који никад није ни постојао! Остала му је трагична улога да брани оно што је Вашингтон инсталирао и подржавао док му је то било у интресу а што му у време Милошевићеве владавине више није ни требало нити било у интересу већ све томе супротно. Нова сратегија Вашингтона је изситни, расцепкај па овладај!

Велика је вероватноћа да ће Русија успети да заустави империјалистички војни поход Вашингтона али неолиберална политика као основа привређивања ће остати као победник под условом да се подвргне хуманитарним потребама човека односно да над њом ипак доминира социјални фактор!

Душан Нонковић-Теодоровић

 

 

ИСПОВЕСТ ПОДПУКОВНИКА АНЧИЋА:КАЖЊЕН САМ ЈЕР САМ ОБОРИО Ф 117

КЛИКНИ ОВДЕ: http://www.crveneberetke.com/potpukovnik-anicic-kaznjen-sam-jer-sam-oborio-f-117/

THE GOVERNMENT OF ТHE REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA – EXILE

THE GOVERNMENT OF ТHE REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA – EXILE
11001 Belgrade, Zmaj Jovina Str. 15- Теl. 011/34-27-044, vladaukninu@gmail.com, vladarsk@gmail.com
Теl. 063/495-051;

No. 1890/16 – 21.VIII 7524 (2016)

Croatian extermination of Serbs, Gypsies and Jews

The Government of Republic of Serbian Krajina supports Serbia’s commemoration of Croatia’s genocidal plan to physically exterminate Orthodox Serbs, Gypsies and Jews, which was the official decision of Croatia’s Parliament from 1941.

This legislation introduced the murdering of the members of the three nations, which occurred throughout the country at any place – at the streets, in homes and particularly in  concentration camps: Jasenovac and Jadovno as well as in concentration camps located on the islands on the Adriatic see.
Croats founded concentration camps specially designed for the extermination of children. One of these was ‘Jastrebarsko’, located in the area of Zagreb. At the camp, very young children were murdered, who prior to their execution had been tortured, which were official instructions of the Croatian state (1941-1945) directed to Croatian soldiers and policemen. In that manner about one million and 700 thousand Serbs, Gypsies and Jews were killed.

The contemporary Croatian state does not recognize its genocidal crimes and states, that the crimes upon Serbs were caused by the policy to establish ‘Greater-Serbia’ in territories which belonged to other nations.
Unfortunately the contemporary Serbian intellectuals and politicians are not qualified enough to expose the colonial fraud behind the term ‘Greater-Serbia’. Under the guise of countering the establishment of Greater-Serbia, the Vatican and Austria pursued (between the 18th and 20th century) a colonial policy to prevent the creation of a Serbian state on historic Serbian territories.

The first and most important measure of the Vatican and the West was to catholicize Orthodox Serbs, by assimilating them into Croats. Following, the existence of a Croatian state during the Middle Ages, was invented. At the time Croatia did not exist as an independent state, but was a region within Serbia. However, catholicized Serbs and assimilated Slovenians from Zagreb had been convinced to ‘re-establish’ this Croatian medieval state, along with the obligation to exterminate the non-catholicized Serbs.

 

With compliments,

 

Mr. Milorad Buha, premier

Prof. Rajko Lezaic, dipl. ing, president of the Parliament

Tajne vremena – Nikolaj Kozirjev, prodor u budućnost

                   Nikolaj Kozirjev

Tajne vremena – Nikolaj

Kozirjev

Šta mi znamo o vremenu? Praktično ništa. Vrijeme se smatra neumoljivo, neshvatljivo, nepovratno. Koliko god napredovala nauka, vrijeme za nas ostaje tajna, još uvijek. No, Ijudska genijalnost nikada se neće zaustaviti na dostignutom.

Prvi koji je uspio da podigne veo sa tajne o vremenu, bio je genijalni astrofizičar – Nikolaj Kozirjev. Njega su interesovale tajne neba, misterije vremena i on je smatrao da mu je sudbinom predodređeno, mnogo toga da ostvari. Njega su zvali drugim Anštajnom, nebeskom inteligencijom, i on je dostigao naučne visine, ne izmijenivši sebe, svoje principe, svoje ideale.

Nikolaj Aleksandrovič Kozirjev, astronom i astrofizičar, rođen je 2. septembra 1908.god. u Sankt Peterburgu. Otac mu je bio rudarski inženjer Aleksandar Adrianovič Kozirjev, plemić. A majka – Julija Nikolajevna, potiče iz stare trgovačke porodice.

Početak karijere Nikolaja Kozirjeva bio je bez sjene i srećan. Godine 1924. sedamnaestogodišnji petrovgradski učenik objavio je članak o zvijezdama u naučnim novinama. Članak je privukao pažnju naučnika. Te 1924. godine Kozirjev je upisao Astronomski odsjek na fizičko – matematičkom fakultetu, Univerziteta u Lenjingradu.

Privlačilo ga je nebo, zvijezde, galaksije, on je izučavao atmosferu Sunca i drugih zvijezda, fenomen pomračenja Sunca. Sa dvadeset godina Kozirjev je završio Lenjingradski Univerzitet i diplomirao na fizičko – matematičkom fakultetu. A u 28 godini, doktor Kozirjev je bio poznat kao vodeći astronom, i predavao je u nekoliko naučnih ustanova.

Tada je nova oblast astronomije astrofizika bila na cijeni, pojavila se mogućnost da se sazna, kako zvijezde ustvari izgledaju, i šta se kod njih stvarno dešava. To su bile potpuno nove perspektive i Nikolaj Kozirjev ih je jasno vidio. Od 1928. godine, studira postdiplomske studije i radi u glavnoj astronomskoj opservatoriji SSSR-a u Pulkovu. U njegovom bliskom okruženju bili su talentovani fizičari: Ivanjenko, Landaly, Bronštajn. Oni su učili jedan od drugog, a podučavali su i druge. Kozirev, je predavao „Teoriju relativnosti“, na Pedagoškom institutu.

Godine 1934., objavio u „Monthly Notices“ mjesečnom listu engleskog Kraljevskog astronomskog društva „Teoriju proširene fotosfere zvijezda“, koja se i danas zove njegovim imenom (Kozyrev-Chandrasekar theory).

Ali tri godine kasnije, dvadesetdevetogodišnji astrofizičar je bio uhapšen. Optužili su ga za učešće u fašističkoj organizaciji. Pri tom nije samo on uhapšen, svi pulkovski astronomi počevši od direktora i vodećih pulkovskih stručnjaka, bili su u to vrijeme uhapšeni. Suđenje je trajalo nekoliko minuta, bez podnošenja nerazumne optužbe, i bez odbrane, Kozirjeva su osudili na 10 godina zatvora. Tada više od toga, bilo je samo strijeljanje.

Nemoguće je i pretpostaviti da bi astronomi zauzeti naukom i nebom, radili za fašiste. Međutim, od desetine naučnika, koji su uhapšeni iz pulkovske opservatorije, jedino je preživio Nikolaj Kozirjev.

Prve dvije godine takozvani „fašist“ Kozirjev držan je u zatvoru grada Dmitrovsk – Orlovski. To je bilo mjesto gdje su dovodili zatvorenike, računajući da neće preživjeti. Kada su 1939. god. otvorili tamnice, slika je bila užasna. Zbog neljudskih uslova, mnogi od tih koji su preživjeli, izašli su iz ćelije slijepi.

„Kao što je pričao otac – kaže sin Kozirjeva, Fjodor – on je jednom bio neoprezan noću je zaspao i njega su potpuno skinuli ukrali su jaknu, kapu i sve ostalo i kada je došao stražar vidio je to i upitao: “ Ko je osumnjičen?“ Otac je rekao:“Ja nijesam osumnjičen“. U tome kako je otac pričao taj stražar je vidio najveći prestup, istjerao ga je napolje po mrazu, izrezao mu je obuću da bi ga kaznio.“

Po toj hladnoći kazna je značila praktično smrt. Međutim, naučnik je preživio i to je prihvatio kao “ Božiji“ znak. U zatvoru, Nikolaj Kozirjev je postao vjernik.

Nikolaj Kozirjev je želio je da produži naučni rad, i veoma mu je bila potrebna naučna literatura. Ali nje u zatvoru nije bilo. Ali odjednom je u zatvoru našao knjige: Zbirku Djemjana Bjednova i drugi tom Astronomskog kursa. To je bilo čudo! Božja pomoć. Tada je naučnik povjerovao u Boga. Za mnoge je zatvor katastrofa, pogibija i degradacija, ali, Kozirjev ima beskrajan mir misli u njihove dubine naučnik ulazi već deset godina.

Godine 1939. Kozirjeva su prebacili u Norilski logor NKVD-a. U početku je radio obične poslove, a zatim je prebačen u Dudinskuju polarnu stanicu kao geometar. A 1940. godine su ga unaprijedili i čak postavili za direktora stanice. Međutim 1941. godine, bio je optužen za navodnu neprijateljsku propagandu među zatvorenicima. Naučnik je bio uhapšen po drugi put i osuđen na smrt – strijeljanjem.

Tačke optužbe bile su dosta čudne, Npr: „Pristalica je teorije širenja svemira; Smatra Jesenjina dobrim pjesnikom, a Dunajevskog lošim kompozitorom; Izjavio je da Engels nije kompententan za nauku i ne slaže sa izjavom Engelsa da je „Njutn – induktivno magare“.

Na sudu naučnik je potvrdio, da stvarno ne smatra Engelsa autoritetom za naučnu oblast. Vrhovni sud RSFSR osudio ga je na smrt strijeljanjem. Međutim naučnici nijesu mirovali, da se preispita slučaj inicirali su drugovi naučnika akademici: Gligorij Šajn i Viktor Ambarcumjan. Prvi je pošao vlastima, kao direktor razrušene svemirske opservatorije i rekao:“Bez Kozirjeva je ne možemo obnoviti“, drugi je potvrdio: „Kozirjev je nezamjenjiv.“. Tada je smrtna presuda zamijenjena sa 10 godina zatvora.

 Deset godina nije mali period i nalazeći se u zatvoru, naučnik je računao podatke za buduću disertaciju, a kasnije u sjevernoj tajgi je stvoren njegov glavni rad Teorija vremena – koja će kasnije biti nazvana Kozirjevljeva Teorija vremena. Bukvalno posle godinu od izlaska iz zatvora on je prezentovao gotovu disertaciju u Pulkovu, koju je uspješno odbranio. Ispostavilo se da je to bio jedan od prvih koraka u njegovoj novoj biografiji, kao naučnika.

Disertacija je bila posvećena izučavanju jednog čudnog fenomena. Prema zakonu fizike (drugi zakon termodinamike), zagrijana tijela se hlade i odaju svoju toplotu hladnijim, zbog čega se temperatura svih tijela postepeno izjednačava. Primijenivši to na Kosmos, to znači da je neizbježna toplotna smrt Svemira. Naše Sunce po svim proračunima, trebalo je odavno da sagori, ali ono svijetli. To znači da Svemir – zvijezde, primaju neku zagonetnu energiju izvana. Da bi se povećala temperatura ogromnog Sunca za samo jedan stepen, ta energija bi morala biti ogromna. Kozirjev je dokazao u svojoj doktorskoj disertaciji da termonuklearni izvori ne mogu da obezbijede energetsku potrošnju zvijezda za poriod od milijarde godina. Ti izvori bi već odavno presušili. Zato treba tražiti neki drugi izvor energije.

U potrazi za drugim izvorom energije, Kozirjev je zaključio da je vrijeme – izvor energije. Na teoriji vremena, najfantastičnoj teoriji savremene astrofizike, Kozirjev je radio na Krimu. Odavno je primijećeno da su krimske planine mistično mjesto, tijesno povezano sa Kosmosom. Na Krimu, Kozirjev je sproveo začuđujući eksperiment.

Zbog brzine rasprostiranja svjetlosti mi vidimo zvijezdu samo u prošlosti. Dok svjetlost dođe od nje do Zemlje, zvijezda se već pomjeri. No, uređaji reaguju kada se teleskop usmjeri na tu tačku, gdje se realno nalazila zvijezda. A to znači da se zagonetna energija rasprostire trenutno mnogo brže od brzine svjetlosti.

Materijalni objekti prema teoriji relativnosti ne mogu se kretati takvom brzinom. Znači da ta energija nije materijalna i sa našim svijetom nema nikakve veze. Religiozni Ijudi nazvali bi taj fenomen – Božji dah, za filozofe – idealiste to bi bio impuls višeg razuma.

Naučnik – astofizičar bio je primoran da stvori novu teoriju i Kozirjev je to uradio. Kozirjev je novi vid energije nazvao „protok vremena“. Pri čemu vrijeme posmatra kao novi izvor energije. Prema Kozirjevu, energija i vrijeme su dvije strane jedne cjeline. Ako bi mi ovladali vremenom, dobili bi beskonačni izvor energije. Mogli bi stvarati elektrane, putovati po paralelnim svjetovima, mogli bi izučavati zvijezde u realnom vremenu. To je stvarno bila fantastična teorija.

Po Kozirjevu vrijeme ima različitu gustinu i biva različito po kvalitetu. Može se širiti i skupljati, može biti srećno, a može biti tragično. O Staljinovom vremenu Kozirjev je rekao: „U krajnjem nije uzrok Staljin, takvo je bilo fizičko svojstvo tog vremena.“.

„I stvarno vrijeme posjeduje gustinu i ponaša se kao aktivni učesnik događaja koji se dešavaju. Ono ubrzava i usporava, svi mi znamo da u raznim vremenskim periodima, vrijeme osjećamo različito. Ono nekad ide brzo, a zatim neočekivano usporava.“

Međutim, sovjetski akademici nijesu razumjeli „Teoriju vremena Kozirjeva“, oni su ideju naučnika dočekali na nož. Negov rad čekala je teška sudbina. U novinama „Pravda“, glavnim novinama SSSR-a pojavljuje se pismo „Neozbiljna potraga za naučnim senzacijama“ njegovi autori su uvaženi naučnici akademici: L.A.Arcimovič, P.L.Kapic i I.E.Tama. Nakon objavljivanja, počela je kampanja klevetanja Nikolaja Kozirjeva. Tako, da je u SSSR-u, njegova teorija postala poznata kao „kozirjevština. “ Po naređenju CK KPSS u akademiji nauka je formirana komisija sa jedinim zadatkom: Naći teoriji Kozirjeva nedostatke. I naravno, oni su pronađeni. Veći dio komisije koja je provjeravala Kozirjevljeve eksperimente na kraju krajeva te eksperimente su opovrgli.

Isto tako je svojevremeno bila reakcija naučne zajednice i na ideje Vladimira Vernadskog. Uistinu, najveći neprijatelji naučnika su sami naučnici. Uvijek u svim vremenima, naučnici su bili glavni progonitelji genija – pionira, koji su otkrivali Ijudima nepoznate naučne horizonte.

“ Nikolaj Aleksandrovič može se naravno okarakterisati kao genije. On je imao genijalnu naučnu intuiciju i moguće da se dio njegovih protivnika žustro odnosio prema profesoru Kozirjevu, jer su osjećali da kod njih takvog svakodnevnog, svakonoćnog ozarenja nema. Njima genijalne ideje, rijetko dolaze.“ ( Sergej Smirnov, viši naučni saradnik pulkovske opservatorije)

Nije se znalo i kako se postaviti i prema poznatim Kozirjevim ogledalima, pomoću kojih su se uočavala prava čudesa. Ta ogledala, poput sočiva, fokusiraju različite vrste zračenja. Posle smrti Kozirjeva, početkom 1990.god. eksperimenti sa ogledalima su sprovođeni u Institutu za eksperimentalnu medicinu, Sibirski odjeljenja – Akademije nauka. Nalazeći se unutar ogledala Ijudi su mogi emitovati misli na daljinu, vidjeli slike iz budućnosti, prošlosti, a takođe i događaje koji su se dešavali izvan stvarnosti. Godine 1997, novosibirski naučnici su sproveli zajedno eksperimente sa engleskim kolegama, u Engleskoj, u Stounhendžu. Više od 200 Ijudi primali su poslate preko „ogledala Kozirjeva“ informacije iz Novosibirska. Naučnici su se uvjerili, ogledala funcionišu.

Ogledala su odavno poznata čovječanstvu, udubljena ogledala sa poliranom površinom u svim vremenima su koristili proroci, za predviđanje budućnosti. Sveštenici nekih indijskih hramova i sada koriste udubljena ogledala sa zlatnom površinom.

No, postoje udubljena ogledala čije mogućnosti ostaju tajna do današnjeg dana. Jedno od takvih zagonetnih ogledala posjedovao je jednan od najvećih naučnika XllI vijeka, monarh Rodžer Bejkon. Među savremenicima on je važio za velikog maga danas, mi bi ga nazvali naučnikom koji stremi da odgonetne tajne prirode. U istoriji je zapisano: „On je napravio dva ogledala na Oksfordskom Univerzitetu: Pomoću jednog od njih mogao je u svako doba dana zapaliti svijeću, a u drugom se moglo vidjeti, šta rade Ijudi, bilo gdje na Zemlji.“

Kozirjevljeve Ideje o vremenu toliko protivreče običnim predstavama da fizičari pri spomenu njih se osmjehuju. No, poznatom naučniku koji je otkrio vulkanizam na Mjesecu dozvoljeno je da ima svoja ubjeđenja. Nikolaj Kozirev, u početku je predvidio teorijski, a potom eksperimentalno dokazao vulkansku aktivnost na planetama Sunčevog sistema. Eksploziju gasa iz kratera na Mjesecu, Kozirev je zabilježio 3. novembra 1958.god. na Krimu. Mjesec je mrtva planeta smatrali su naučnici i svijetli samo zato jer ga Sunce obasjava. Američki astrofizičari su čak optužili Kozirjeva, za namjernu falcifikaciju podataka. Sve se razjasnilo već posle deset godina, posle dostavke na Zemlju mjesečevog tla. Amerikanci su željeli da isprave svoju grešku i dodijelili su Kozirjevu zlatnu medalju „Međunarodne Akademije Astronautike“ i pozvali ga u Ameriku.

„Bio je poziv iz Amerike – sjeća se Fjodor Kozirjev – pri tome cijele porodice. Ja sam čak uspio da se pohvalim u školi, da ću uskoro poći u Ameriku. To je bilo početkom 70-ih. Putovanja nije bilo. Jedan od najnevjerovatnijih razloga bio je taj kada je otac otišao po dokumenta u Moskvu on je zajedno putovao sa Solženjicinom, koji je u to vrijeme pao u nemilost. Kad se vratio iznenada je saznao da je njegov odlazak otkazan.“

Ljudi iz tajnih službi, uvijek su se zanimali za djelatnost Kozirjeva, za njegov rad, otkrića, i do same smrti on se nalazio pod njihovom jakom i neprekidnom kontrolom. Dosta je reći da je potpunu rehabilitaciju Nikolaj Aleksandrović dobio tek 1959. god.

Fjodor Kozirjev: „Sjećam se jedne od posjeta našem stanu, ne sjećam se tih Ijudi, i naravno nijesam prisustvovao razgovoru, ali posle razgovora otac je rekao, da ga pozivaju opet da radi na strukturi sile i da se interesuju za pitanje trenutne povezanosti. Ja sam pitao:“ A da li ćeš biti nešto?“ Odgovorio je: „Naravno da neću!““

Naučnik je mnogo radio, njega nije interesovao samo Mjesec, nego i druge planete. Jednom je rekao: „Venera je nevjerovatna planeta, ona na neki način ima suprotan tok vremena, ona se rotira u suprotnom smjeru. Pored toga, na Veneri je moćna vulkanska aktivnost, i ova planeta je veoma topla.“

Godine 1953. objavio je naučni rad: „O svijetljenju noćnog neba Venere“ Kojeg će kasnije priznati kao osnovu, za metode spektralne analize. Posmatranja od 1954 do 1956. god. natjerali su istaživača na novi zaključak u vezi sa svojstvima atmosfere i polarnih kapa Marsa.

Kozirjev je bio fanatik svog rada i veoma obrazovan čovjek. On je bio veoma dobar posmatrač, pri tom jedinstven posmatrač. Među astronomima se pričalo da Nikolaj Aleksandrović Kozirjev čim priđe teleskopu – odmah nešto otkrije. To je rijetko ko mogao, Ijudi koji su upoznati sa astronomijom i astronomima znaju da ponekad prođu ne dani, nego mjeseci i godine pored teleskopa, da bi uhvatili taj trenutak da uhvate tu pojavu koja se istražuje. Nikolaju Aleksandroviču Kozirjevu se dalo praktično od prve da uoči tu pojavu koja je jedinstvena.

Poslednje godine života naučnika bile su su u sjenci ogromnih prepreka, koje su mu rađene u Pulkovskoj opservatoriji. Njegovi zahtjevi za opremu i materijal, nijesu se ispunjavali. Njegovi članci i ako su objavljivani, objavljivani su u skraćenom obliku. Konačno, 1979. god. Kozirjeva su jednostavno izbacili iz opservatorije zbog smanjenja osoblja.

Ovaj izuzetni astrofizičar umro je 27. februara 1983, u 75-oj godini života. Pjesnik Andrej Voznesenski ga je nazvao “ nebeskom intelegencijom“. O naučniku je napisao: „Umire u prostoru, živi u vremenu“.

Veliki astronom pošao je prvi po nepoznatom putu vremena, nama je zavještao da izučavamo svojstva vremena. Zato što nam samo vrijeme otkriva kosmičke zakone, dubine prirode i svemira, unutrašnju suštinu.

(Iz filma: „Tajne Vremena – Nikolaj Kozirjev“)

Prevedeni tekstovi:

Može li se fokusirati vrijeme?

U nauci, postoji takav pojam kao što su Kozirjevljeva ogledala – specijalni sistem aluminijumskih konkavnih ogledala. Prema hipotezi, koju je dao profesor Kozirjev, ova ogledala mogu da fokusiraju različite vrste zračenja… više

Dejvid Vilkok – Božanstveni Kosmos

Presudni naučni dokazi da se sva fizička materija formira od „etra“ nevidljive svjesne energije postoje najmanje od 1950. godine. Čuveni ruski astrofizičar dr Nikolaj Kozirjev (1908. – 1983.) dokazao je bez ikakve sumnje da takav izvor energije postoji… više
Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno!

Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE, što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vrijeme je besmisleno… više
Fenomen vremena i Kozirjevljeva ogledala

Kozirjevljeva ogledala, malo poznati izum dvadesetog vijeka, mogu se nazvati nekom vrstom vremeplova, pokušaja da se prodre u prošlost ili budućnost… više
Od zvijezde do zvijezde

Psihološki osećaj vremena, koji je svojstven svakom, kao da nas ubeđuje da se vrijeme kreće od prošlosti ka budućnosti i ovo kretanje je nepovratno. Vječnost nije filmska traka koja se lako može pokrenuti od kraja ka početku… više


Prevedeni video filmovi:

Tajne vremena – Nikolaj Kozirjev

Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno
(

o naučnom otkriću Nikolaja Kozirjeva)


Kozirjeva ogledala – prodor u budućnost

                                  

Ogledala – prodor u budućnost

„Зеркала прорыв в будущее“ (2011)
Scenario i režija: Vitalij Pravdivcev
O filmu:

Magovi su oduvijek vjerovali da konkavna ogledala sabiraju u svom fokusu i neki astralni svijet, koji otkriva kod čovjeka sposobnost vidovitosti. Zato su i gledali u udubljene posude očekujući pojavu čudesnih slika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, sve se moglo otkriti pred njihovim očima. Na neshvatljiv način, gledao je stotine godina ranije i Roger Bacon, koji je još u XllI vijeku  predskazao pronalazak mikroskopa i teleskopa, automobila i aviona, brodova na motorni pogon. Dvjesta godina prije pronalaska baruta, on je napisao njegov sastav i dejstvo. Mnogo prije nego što je to nauka otkrila, on je znao strukturu biološke ćelije i proces formiranja embriona.

Odkuda mu to znanje? Govori se da su učenom monahu pomagala neka tajanstvena ogledala. Spominje ih i sam Bacon: „Vidio sam u udubljenom ogledalu zvijezdu u obliku spirale. Smještena je između pupka Pegaza poprsja Andromede i glave Kasiopeje“. Nevjerojatno, ali na ovom mjestu u Svemiru 400 godina kasnije, biće otkrivena prva vangalaktička maglina – spiralna maglina Andromeda.

Možda su u pravu bili mudraci iz prošlosti koji su nam prorekli otkriće koje će preokrenuti našu predstavu o Univerzumu? A ko zna možda su Kozirjevljeva ogledala taj instrument koji će nam dati novi impuls u poznavanju tajni vremena i čovječije psihe? Ispred njih su nevjerovatne mogućnosti. Sa specijalnim ogledalnim uređajima, istraživači bi mogli otkriti nevidljivi i tajanstveni smisao realnosti gdje nema uobičajenog za nas shvatanja prostora i vremena.

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 118 Followern an