75 godina rezidencije Srbije u Parizu

VEDRANA RUDAN BRILJIRA BRANEĆI SRBE: „Klinton je genocidirao Srbe na rate. Neki su preživeli Holokaust, ali osiromašeni uranijum neće niko“

VEDRANA RUDAN BRILJIRA BRANEĆI SRBE: „Klinton je genocidirao Srbe na rate. Neki su preživeli Holokaust, ali osiromašeni uranijum neće niko“

Advertisement

Spisateljica Vedrana Rudan već neko veoma glasno govori o posledicama NATO bombardovanja na Srbiju i kako kaže veoma je ponosna na to, jer je jedina, ili jedna od veoma retkih koja je javno progovorila na ovu temu.

„Klinton je genocidirao Srbe na rate. Ni Hrvati nisu bolje prošli. Nikada nećemo saznati koliko je bombi bačeno u Jadran. Ipak, Srbi i Albanci na Kosovu najveće su žrtve. Gospodin Nasmešeni učinio je to a da nije ni trepnuo“, poručila je Rudan u intervjuu za Blic dodajući da su „neki preživeli Holokaust, ali osiromašeni uranijum neće niko“.

Čuvena hrvatska književnica ističe da niko ni u Hrvatskoj ni u Srbiji ne govori istinu i da se ne vodi računa o zdravlju običnih ljudi.

Advertisement

„Kad se razboli neko od političara ili ovih kojisu se obogatili na otimačini, oni se leče u najboljim svetskim klinikama. Mali ljudi čekaju smrt u nekoj rupčagi koja se zove ‘bolnica’“, rekla je Rudan.

Ona se osvrnula i na nedavno održanu inauguraciju Aleksandra Vučića čiji je gost bila hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

„Ako neko misli da je u Beograd došla ‘Hrvatska’ taj se grdno vara. Kolinda je Američka Đevojka, Vučiću je na noge došla ‘Amerika’, a ne ‘Hrvatska’, što je za vas mnogo bitnije jer Hrvatske ionako nema. Ipak drago mi je da je bila na inauguraciji. Nema apolutno nikakvog smisla da dalje ratujemo. Ni verbalno“.

(Nedeljnik)

ТЕСЛИНО ВЕЧЕ

ТЕСЛИНО ВЕЧЕ

Поводом 161 године од рођења Николе Тесле и 125 година од посете Николе Тесле Београду у оквиру програма Теслини дани, ТЕСЛИНА НАУЧНА ФОНДАЦИЈА СРБИЈЕ организује Т Е С Л И Н О В Е Ч Е (СУСРЕТ ТЕСЛИНОГ НАРОДА 2017.- ВЕЧЕРА ИЗ ТЕСЛИНОГ КРАЈА) која ће се одржати у понедељак ,10.јула 2017. с почетком у 18 часова у Ресторану ”ДЕДИЊЕ ” у Централном Дому Војске Србије, Београд, улаз из Француске улице.

Орден Светог Саве другог реда озари му лице и он се мислима врати у давну 1892. годину…

Дочек на београдској железничкој станици је био величанствен. Сви су желели да виде славног Николу Теслу. Из воза је искорачио једноставно, али лепо обучен . Самом својом појавом, онако црномањаст, помршав, лепих и правилних црта лица, погледа дубоког и сањалачког испод широког чела, скретао је пажњу на себе. Испраћен је до хотела „Империјал“. Сутрадан је сваки његов тренутак био испланиран. На пријему код краља Александра Обреновића уручен му је орден Светог Саве. Никола није сакривао радост коју је осећао. После посете Народном музеју, уследио је сусрет са студентима и професорима Велике школе. Речи које је тада рекао и данас добро памти: „Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету“.

Препозна мајчин глас. У једном покрету се придиже, као да су њене руке однеле са собом све боли, и сав усхићен узвикну:

Мајко! Мати моја мила. Да ли си то ти?

Ја сам, животе мој. Осјетих сваку твоју бол. Ниси добро. Не ваља, не ваља никако…Много си ми мршав, пропао. Поносу мој, а одувјек си ми такав био…Их, кад се сјетим…Родих те тачно у поноћ између 9.и 10 јула 1856.године. Ведра ноћ бјеше, као да је сами Господ зажарио све звијезде на небу да освјетле твој долазак. Никада више такво небо изнад парохијске куће у Смиљану видјела нисам. Ујутру раном зором једна бијела голубица је слетјела на кров и сјећам се да смо се сви чудом чудили, јер такво што никада видјели нисмо. Али мали си био, ситан, болешљив. Плашили смо се да поживјети нећеш, па смо те одмах сутрадан крстили, да нам некршен не одеш пред Бога. Поп Тома Оклопџија те крстио, а кум ти бјеше капетан Јован Дреновац. Црквенословенски у књиге ти уписаше име Николај. И Бога ми, као да те то крштење ојача. Не даде се ти. Борио си се тако слабашан и видиш шта си све направио, јабуко моја…–уздахну Ђука…“

(Српска књижевница Гордана Павловић- из рукописа „Вечита светлост српског генија“)

Због заједничког интереса и искрене бриге за српски народ и све грађане Републике Србије, и њихову будућност, Теслин народ захтева од Владе Републике Србије и Народне скупштине Републике Србије следеће:

1. Да се поједностави процедура за добијање српског држављанства у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије, као и у Министарству унутрашњих послова Републике Србије;

2. Да се усвоји посебна процедура добијања српског држављансва за потомке Срба који због објективних околности нису у могућности да обезбеде доказ о припадности српском народу, а то узимајући у обзир интересе и безбедност Републике Србије;

3. Да се потомцима Срба крштених у Српској Православној Цркви омогући право да постану држављани Републике Србије по поједностављеној процедури;

4. Да се поново успостави Министарство за дијаспору у којем ће се сви јавни функционери постављати уз сагласност српске дијаспоре;

5. Да се омогући попуњавање захтева за добијање личних докумената електронским путем, као и њихово достављање заинтересованим грађанима Републике Србије који живе у иностранству, на лични захтев;

6. Да се законом успостави изборни механизам за непосредно представљање српске дијаспоре у Народној скупштини Републике Србије;

7. Да се успостави систем пореских олакшица и олакша процедура за инвестиције у Србију од стране српске дијаспоре;

8. Да се поједностави процедура за унос хуманитарне помоћи у Србију од стране организација српске дијаспоре.

(Ово су закључци са Београдског Панел састанка „Теслин народ – тамо и овде“, виђења српске дијаспоре о сарадњи са матицом Београд, 2. јун 2015. године Декларација „Теслин народ”)

Детаљан опис пројекта:

ПЛАТФОРМА ТЕСЛИН НАРОД

Мотивација за израду комплексног и амбициозног пројекта Теслин народ пронађена је услед идентификовања бројних проблема са којима се сурећу наши људи из дијаспоре и проналаска одговора на важна питања која се генерално тичу нашег народа у матици и дијаспори. Колико Срба има у свету? Колики је број успешних Срба у свету? У чему су Срби добри и због чега су признати у зајeдницама у којима живе? Ко су ти успешни Срби у свету? Да ли су и на који начин су повезани? Знају ли једни за друге? Познају ли се и препознају ли се? Знају ли Срби да су Срби? Негују ли српске обичаје? Да ли знају и чувају српску традицију? Платформа Теслин народ представља општи термин за обједињавање скупа сервиса, алата и софтверских производа који ће бити израђени од стране Теслине научне фондације са седиштем у Филаделфији, а биће омогућена подршка независним програмерима који могу правити сопствене апликације и сервисе који имају приступ подацима Платформе Теслин народ. Платформа ће понудити скуп програмских интерфејса и алата који ће омогућити независним програмерима угодан рад. У првој фази била би подржана верзија на српском и енглеском језику, а касније и на другим језицима. Платформа Теслин народ представља логично решење поменутих проблема и давање одговора на постављена питања на тај начин што ће на оригиналан и интересантан начин омогућити контакт између наших људи у дијаспори и дијаспоре са матицом. Платформа треба да представља моћан двосмеран комуникациони канал између дијаспоре и матице путем кога би се боље чули и разумели, долазили консензусом до конструктивних идеја и реализације истих, бржих, поузданијих и квалитетнијих решења текућих проблемa, како у дијаспори тако и у матици. Платформа Теслин народ би путем квалитетних и афирмативних есеја о истакнутим и важним представницима Срба и пријатеља српскога народа у дијаспори, докуметарним видео материјалима и другим мултимедијалним садржајима представила истините чињенице о дометима српске интелигенције у дијаспори и њеног утицаја на глобано друштво. Акценат би био стављен на информисање народа у Србији о његовој историјској улози у САД и свету, важној историјској сарадњи између Србије и САД, као и Србије и света. Приказивањем таквих информација треба информисати Србе и интернационалну јавност о квалитету српског народа и његовом потенцијалу, учинити поносном нашу дијаспору на српско порекло и припадност америчком друштву или земљама у којима живе и чијој изградњи учествују, и мотивисати је на узимање спрског држављанства. Платформа Теслин народ представља вредну ризницу, која је од изузетног значаја за Србе због аутентичних података о значајним личностима, и спречава да њихова дела оду у заборав.

Позивамо све добре људе на сарадњу, који имају снаге и воље да се боре и дају свој допринос, како би се истина о лепоти и вредности српског народа , далеко чула.

Аутор текста: Српска књижевница Гордана Павловић,

сарадник Тесла фондације

MILOJKO PANTIĆ; SA TAKVOM VLAŠĆU NEMA NI SADAŠNJOŠNJOSTI NI BUDUĆNOSTI-LAŽNI BORCI ZA ČISTOTU VERE I NACIJE

Српство Меше Селимовића

Српство Меше Селимовића

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори.

Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости знао без дилеме којој нацији припада, коју веру исповеда и којим језиком говори. Зато, првенствено за оне који би данас да га учине нечим што није, а тиме и да оскрнаве његов живот и дело, вредело би се подсетити његових речи и написа. Биће да његове речи и подсећање на њих не раздвајају, но спајају све оне који су спремни да очима виде и ушима чују.

У мемоарској прози под насловом „Сјећања“, писао је о свом пореклу:

Негдје ваљда почетком 17. вијека, мој далеки предак Вујовић из Врањске окупио је око себе синове, девет их је било, па су се договорили да двојица приме непријатељску вјеру, да бране осталу браћу и родбину. […] И десило се оно што је предачки савјет замислио, па су два брата, један Селимовић, један Овчина, бранили браћу и рођаке, генерацијама памтећи да су род. Кад су рођаштво почели да занемарују, па да заборављају, па да презиру, и кад се сасвим затрла родбинска веза, тешко је рећи: то је дио наше тешке и неиспитане историје. Некадашња жеља да се помогне рођацима полако се претварала у црну мржњу. […] Повјесна драма босанско-херцеговачких муслимана већ стољећима се одвијала на овим просторима, са исламом који је у нашим крајевима продро на запад Европе, оставши на размеђу свијетова, мост и граница Истока и Запада, Хасан у Дервишу и смрти каже о томе: Ни с ким историја није направила такву шалу као с нама. До јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.

Када су му једним анонимним писмом замерили да се стиди свог порекла, Меша Селимовић је одговорио онако како је њему било својствено: бритко, непретенциозно.

Не стидим се, нити имам зашто, напротив, поносим се што су моји преци живели поштено. А моје књижевно дјело свједочи колико сам везан за свој ужи завичај и за своје пријекло. Не бих желио да се зовем Немања, мада би ми, да сам тако рођен, и то име било драго као и Мехмед. Жао ми је, и то ми је ново и као сазнање и као искуство, да моји земљаци живе са таквим комплексима. Немају никаква разлога за то.

Када је 1972. његов роман „Дервиш и смрт“ уврштен у едицију „Српска књижевност у сто књига“, Селимовић је то одобрио и ободрио. Као да је још тада предосећао да се припремају некакви ломови и преметачине, да ће доћи ревизије и кривотворења:

Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту. Како у нашим књижевним приликама долази до нових момената и олаких одлука, ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам. […] Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Српској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава. Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром. […] Припадам, дакле, књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем.

То рече Меша Селимовић. И не остави нам места за питања, дилеме и тумачења.

Аутор: Немања Девић
Извор: Магацин, Академски круг

ARHEOLOŠKI I NEOBORIVI DOKAZI DA SE SRBI NISU DOSELILI NA BALKAN VEĆ TU UVEK BILI!

Изводи из књиге; ТРАГОМ СРБА

КРАЋИ ИЗВОД ОДНОСНО УВОД У КЊИГУ – ТРАГОМ СРБА – КАКО БИ СЕ ЗНАЛО О ЧЕМУ СЕ БАВИ И У КОЈЕМ ПРАВЦУ ИДЕ ОВА КЊИГА

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем!

Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом завади, па владај!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ђириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима, који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ђириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет. (ако лаже коза не лаже рог)

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља

То што нам раде са Маркалама, Сребреницом и Рачком то нам раде и са нашом изворном културом.

Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хрисћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра за најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од срба и српске културе а србе од од извора светске цивилизације.

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су срби наследници те античке културе.

Више о таквим и сличним аргументима можете наћи у књизи; ТРАГОМ СРБА

ODGOVOR Genralu JNA Jovanu Divjaku na dati VIDEO-intervju

ODGOVOR Genralu JNA Jovanu Divjaku na dati VIDEO-intervju

Nije ni čudo što je Jugoslavenska armija a sa njom i Jugoslavija propala kad su joj mogli biti generali poput ovog neznalica Jovana Divjaka koji uzrok i rešenje u obrazovanju naroda vidi a ne vidi da je taj raspad posledica razbijanja žutim revolucijama u interesu globalizma odnosno novog svetskog poretka (neokolonijalizma) koji su ne samo najavili već i organizovali a i financirali. Jugoslavija je razbijena iz istih razloga kao i Irak, Libija, Sirija, Ukrajina i mnoge druge države širom sveta žutom neoliberalnom globalizacijom bez obzira na civilne žrtve i bez obzira da li se radilo o Miloševiću, Huseinu ili Gadafiju itd-Toj najjačoj tog vremena vojnoj alijansi, mašineriji sveta se nije moglo odupreti vojno bez prepoznavanja naših izdajnika i presvučenih fašista u žuta neoliberalna odela. Umesto da se udari svom silom po tim fašistima narod nam nije znao bolje do da udari jedno na druge ne prepoznavajući da je na delu politika; zavadi pa vladaj-To je trebao general prepoznati pa nesvrstane upozoriti na tu činjenicu da bi se na vreme organizovali kako bi se taj monstrum od sile zajedničkom privrednom blokadom nesvrstanih osuetio u svojim namerama. Boj se ne bije samo svetlijem oružjem i srcem od junaka već sa umom i bije i dobija. Zakazali ste generale i kao general i kao političar i kao pronicljivi čovek koji je morao tu neokolonijalnu politiku agresora unapred predvideti i narod upoznati o pretnji koja će mu pretiti psihološkim ratom; zavadi pa vladaj. Tada je u Sarajevu živelo po trećinu srba, muslimana, hrvata ali je bilo i trećina takozvanih mešanih bračni parova pa ste ipak dozvolili da vam potencijalni okupator nametne politiku zavadi po etničkim razlikama pa vladaj. kao da su se ti mešoviti bračni brakovi i rodbinske veze stvarale iz mržnje a ne iz ljubavi kao svugde u svetu. U vođenju rata političko propagandnim metodama ste podpuno zakazali pa je narod dobio utisak da mu ne može biti gore nego što mu je bilo te se upustio u promene za koje je svaki i polupismen čovek znao da će doneti još gore zlo, građanski rat. Neki od vaših kolega su se podkupili, za novac prodali a neki su i iz obesti i glupavosti izdali svoju zemlju i svoj narod, neki svesno a neki podsvesno-Koje od te tri mogućnosti duboko u duši nosite može vam samo sobstvena savest reći kad je objektivno i istinski preispitate.

Tadašnje obrazovanje Vam je rivo koje je omogućilo umesto mržnje ljubav da se razvije kako to dokazuje trećina mešovitih bračnih parova i večinske rodbinske veze među narodima a sad vam ne smeta etničko čisto Sarajevo u kojem živi koliko mi je poznato 94% muslimanskog sveta.

Umesto da upirete prst u tu činjenicu sa zahtevom da se postigne nekadašnji nivo kulture i ljubavi među narodima Sarajeva, vi nalazite neka kvazi rešenja koja mi više liče na lična opravdanja. Izgleda da je vama svaka stolica udobna samo ako je lična fote1ja.

Dušan Nonković-Teodorović