ЗАР САМ САМО ЗАТО ФАШИСТА ЗАТО ШТО САМ У МОЈОЈ КЊИЗИ ТРАГОМ СРБА 3 УКАЗАО НА ИСТИНУ ДА УЧИМО ПОГРЕШНУ ИСТОРИЈУ ДА СУ МАЂАРСКА, ГРЧКА, БУГАРСКА ПА И ВАТИКАН И НЕМАЧКА ДРЖАВЕ ЗАСНОВАНЕ НА ГЕНИМА АУТОТОНОГ НАРОДА ТЕРОРОМ СТРАНИХ ПЛЕМЕНА И ИНТРЕСА-ВИДЕО

ЗАР САМ САМО ЗАТО ФАШИСТА ЗАТО ШТО САМ У МОЈОЈ КЊИЗИ ТРАГОМ СРБА 3 УКАЗАО НА ЧИЊЕНИЦУ ДА РЕЧ СУНЦЕ КОД СВИХ ЕВРОПСКУХ ДРЖАВА, СТАРОСЕДЕОЦА ИЗУЗЕВ МАЂАРА, БУГАРА И ГРКА ПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ, ЗАШТО АКО НЕ ЗАТО ШТО СУ ТИМ ДРЖАВАМА МАЛА ТУЂА ПЛЕМЕНА НАМЕТНУЛЕ СВОЈ ЈЕЗИК ДРАКОНСКИМ МЕРАМА. ТО ДОВОДИ ДО ЗАКЉЗЧКА ДА СУ ТЕ ТРИ ДРЖАВЕ УКЉУЧИЈУЋИ И КАО ЧЕТВРТУ ВАТИКАН ЗАСНОВАНЕ НА ТЕРОРУ МАЊИХ ТЕРОРИСТИЧКИХ ГРУПА ОДНОСНО ТУЂИХ ПЛЕМЕНА! ТА ПРАКСА СТВАРАЊА НОВИХ ДРЖАВА ПУТЕМ ТЕРОРА НИЈЕ СЕ УГАСИЛА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. ТОГА СЕ МОРА БИТИ УВЕК СВЕСТАН ДА ИЗА ТЕРОРА НЕ СТОЈЕ НАРОДИ ВЕЋ ИНТЕРЕС ПОЈЕДИНЦА ИЛИ МАЊИХ ГРУПА.

ДА СУ ТЕ ДРЖАВЕ НАСТАЛЕ НА ТЕРОРУ МАЛИХ ПЛЕМЕНА ДОКАЗУЈЕ ГЕНЕТСКО СТАБЛО. ГЕНЕТСКИ СКОРО И НИСУ ЗАСТУПЉЕНИ У ТИМ ДРЖАВАМА, СЕМ ИМЕНА НЕМА НЕКИХ ВЕЋИХ ГЕНЕТСКИХ ПОПУЛАЦИЈА КОЈЕ БИ УКАЗИВАЛЕ НА СВОЈЕ ОСВАЈАЧЕ.

СКОРО ДА ДАНАС НИШТА НЕ УКАЗУЈЕ НА НЕКАДАШЊЕ ОСВАЈАЧЕ ПО КОЈИМА СУ ДОБИЛЕ СВОЈЕ ИМЕ.

ДОК СУ У СТВАРНИ ГЕНЕТСКИ НАРОД СТАРОСЕДЕОЦА, САСВИМ ДРУГИ НАРОД КОЈИ СЕ РАЗЛУКУЈЕ ОД ОСВАЈАЧА КОЈИ СУ ИМ ДАЛИ ИМЕ И АСИМИЛАЦИЈОМ УТИЦАЛИ НА КУЛТУРУ. ПОСЛЕ ПРЕПАДА И УБИЈАЊА ВОЂА АУТОТОНОГ НАРОДА МАЛО КО ЈЕ ХТЕО БИТИ НА СТРАНИ ГУБИТНИКА. ТАКО СУ ЗА САМО НЕКОЛИКО ГЕНЕРАЦИЈА ЗАБОРАВИЛИ СВОЈ МАТЕРНЈИ ЈЕЗИК.

МИСЛИМ ДА ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕ ТОЈ ИСТИНИ ПОГЛЕДА У ОЧИ И КОНАЧНО ЗАУСТАВИ СТВАРАЊЕ НОВИХ ДРЖАВА ПУТЕМ ТЕРОРА. ТЕРОР НЕ СМЕ БИТИ ЧАК ЈОШ И НАГРАЂИВАН ИКАКВИМ КОСЕСИЈАМА А ПОНАЈМАЊЕ ДРЖАВОМ.

ХИМНА СРБИЈИ

ХИМНА СРБИЈИ

ТРИ СЛОВА, ТРИ СИМБОЛА СРБСКА

“С” ЗА СУНЦЕ “Р” ЗА РАЂАЊЕ “Б” ЗА

БОГА

СРБ ЈЕ КОРЕН РЕЧИ ИМЕНА ТВОЈЕГА

ДОБИТ ПО; СУНЦУ, РАЂАЊУ И БОГУ

АКО СИ ЧОВЕК, ОД СРПСКОГА РОДА

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ НИКАД ИМЕ СВОЈЕ

ДА ЈЕ ПЛЕМЕНИТО, БОЖЈЕ И СВЕТО

ЗВАТИ СЕ СРБИНОМ БОГОМ ЈЕ ДАТО

СРБИНОМ СЕ ЗВАТИ НИЈЕ БАШ ЛАКО

СРБИНОМ БИТ НЕ МОЖЕ БАШ СВАКО

МОРА УМЕТИ КАО ХРИСТОС ПАТИТИ

ТЕШКЕ РАНЕ ОД НЕЉУДИ, ИЗДРЖАТИ

ЧУВАЈ СВОЈУ СРБИЈУ, СРБИНЕ БРАТЕ

ЧУВАЈ ЈЕ КАО ЗЕНИЦУ ОКА СВОЈЕГА

СРБИЈА ЈЕ КОЛЕВКА КУЛТУРЕ СВЕТА

С СЛОВО ЈЕ СТАРИЈЕ ОД РЕЧИ СУНЦА

СРБИЈА ЈЕ МНОГЕ ОЛУЈЕ ПРЕЖИВЕЛА

ЛОМЉЕНА КАЉАНА СА СВИХ СТРАНА

АЛ, УВЕК СЕ ПОДИГЛА ЧИСТА ОБРАЗА

КРОЗ ЖИВОТ УВЕК СМЕЛО, КОРАЧАЛА

СРБИЈА НИЈЕ САМО НЕКАКВА, ЗЕМЉА

СРБИЈА ЈЕ ДАР НЕБА И СНАГА ХРИСТА

СРБИЈА ЈЕ СРБИНУ, ЛАЗАРЕВА КЛЕТВА

ХРАБРОСТ И ДУХ, МИЛОША ОБИЛИЋА

СРБИМА СВЕТА КРВ ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА

И ДЕСЕТОГА, СТАРОГА, ЈУГ БОГДАНА

СРБИЈА ЈЕ КОСОВСКЕ ДЕВОЈКЕ НАДА

БОЛ, ТУГА И ВЕЧИТО РАЂАЊЕ СУНЦА

ушан Нонковић Теодоровић

U SNU BEZ SNA

  • У СНУ БЕЗ СНА

КУД МЕ ТО САМО СНОМ ОДВЕДЕ

У ВРЛЕТИ ТВОЈЕ ДИВНЕ ЛЕПОТЕ

ДА ЛУТАМ С´ТОБОМ ИЗГУБЉЕН

У ЧАРOBНОЈ ЉУБАВИ. ДОБРОТЕ

ДУША МИ, ЛУТА У СНУ БЕЗ СНА

ПИТАМ СЕ, ДАЛ ЈЕ ЈАВА ИЛ САН

ИЛ ЈЕ САМО, ПУСТА НЕСАНИЦА

ИЛИ SAMO ОНА ДЕЧИЈА ЉУБАВ

ОЛУЈА ЉУБАВИ, ЈЕ НЕУМОЉИВА

ГРМИ СЕВА, ПА СУЗАМА ОДИШЕ

ДУША ПЛАЧЕ, СУЗЕ РАДОСНИЦЕ

СРЦЕМ ТЕ ЖЕЛИМ А ТЕБЕ НЕМА

ОПИЈЕН ТОБОМ, ЧАРИМА НОЋИ

ПЛЕШЕМ НАШЕГ ЖИВОТА ПЛЕС

КО ПО ВАТИ, СРЕБРА МЕСЕЧИНЕ

ЉУБИМ ТИ НЕЖНЕ УСНЕ РУЈНЕ

МОЛИМ ТИ СЕ, ДА ЈОШ ПОТРАЈЕ

ЉУБИЧИЦА ЗОРЕ НЕК НЕ СВАНЕ

ПУРПУРНО СУНЦЕ НЕК, САЧЕКА

ДА СЕ ВОЉЕНЕ ЈОШ НАГЛЕДАМ

Душан Нонковић Теодоровић

Tko u Hrvatskoj uopće zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u pravoslavnoj crkvi u Glini?

Tko u Hrvatskoj uopće zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u pravoslavnoj crkvi u Glini? 

U povodu 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram kronologiju negiranja zločina u Glini na mjestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u cijelostiLarge temelji

Temelji pravoslavne crkve u Glini, prije izgradnje Spomen-doma (snimljeno 1961. godine)

Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori o „maloj snazi“ koja je uhvatila intelektualce u Hrvatskoj, između ostalog je kazao: „Rado bih bio u PEN-u koji nešto upriličuje u bivšem Spomen-domu u Glini, spomen-domu zna se čega.“ Nakon Slavka Goldsteina i Predraga Matvejevića, koji su se povodom preimenovanja Spomen doma u Hrvatski dom i povodom onog čega je taj Dom prije preimenovanja bio spomen obratili javnim pismima, Nenad Popović je prvi koji ga se ponovo spominje i iznova javno spominje. Spomen doma zna se čega, kaže on. No krupno je i teško pitanje da li se doista u Hrvatskoj više zna čega? I ukoliko se zna, koliko je onih koji to znaju? A od tih koji to znaju, koliko ih je svjesno važnosti da to znanje postane dio javne svijesti?

Neovisno o tome kakvi bi mogli biti odgovori na ova pitanja, pouzdano se zna zbog čega je u Glini 1969. godine, na mjestu na kojem je do augusta 1941. bila pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice, podignut Spomen dom. Također se zna da su u Glini 1941. počinjena tri masovna zločina. Prvi je počinjen 12. na 13. maja, drugi 29. na 30. jula, a treći 4. na 5. augusta. Drugi i treći počinjeni su u Crkvi. Po njima je Glina i stvarno i simbolički postala mjesto najstrašnijeg ostvarenja ustaškog programa uništenja srpskog naroda izvan sistema koncentracijskih logora i logora smrti kakvi su bili logorski kompleksi Gospić-Jadovno-Pag i Jasenovac.

Za tu jezivu istinu nije zaslužna Glina kao Glina već činjenica da je u njoj djelovao jedan od organizatora ilegalnog ustaškog pokreta, glinski odvjetnik dr. Mirko Puk, kao i njegovi najbliži politički suradnici (dr. Mirko Jerec, dr. Juraj Rebok, dr. Juraj Devčić, Mato Vidaković i njegov sin Nikola Vidaković). Na ruku su mu išle i njegove bliske veze s Antom Pavelićem i dr. Milom Budakom. Puk je u historijskim izvorima poznat kao čovjek najtvrđe netolerancije, koji je izbjegavao ili odbijao pozdravljati svoje sugrađane Srbe i svoje sugrađane Hrvate koji su poslovali ili prijateljevali sa Srbima. Prema istim izvorima, vodeći ljudi glinskog HSS-a u njemu su vidjeli glinsku nevolju i nesreću. Premda do 1941. nije imala više od 80 članova, Pukova ustaška organizacija, zbog oružja koje su posjedovali i koje su mogli dobiti iz ustaških logora u Italiji i Mađarskoj, bila je spremna da nakon talijanske i njemačke okupacije Jugoslavije i nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske i oružano preuzme vlast u Glini. Sam dr. Mirko Puk dva dana nakon proglašenja NDH postaje zamjenikom predsjednika Hrvatskoga državnoga vodstva (nedugo zatim ministar pravosuđa u Vladi NDH), dok dr. Jerec postaje veliki župan Velike župe Gora sa sjedištem u Petrinji, dr. Rebok glinski logornik, dr. Devčić ustaški opunomoćenik za Glinu i Vrginmost, Mato Vidaković načelnik općine Glina, a Nikola Vidaković glinski tabornik. Osim promoviranja nove, ustaške države i organiziranja vlasti, oni poduzimaju niz represivnih mjera prema glinskim komunistima, prema pripadnicima HSS-a i općenito prema Srbima. Prva hapšenja i jednih i drugih i trećih organizirana su na pravoslavni Uskrs i na Hitlerov rođendan, 20. aprila, a potom su svi odvođeni preko Zagreba u logor Danica kraj Koprivnice. Prva ubistva bilježe se početkom maja i ona predstavljaju uvertiru u majski pogrom. Sve to stvara veliku uznemirenost kod ljudi, ali nema ni otpora ni egzodusa. Vjeruje se da je to pojedinačno i da će prestati.

Tako je bilo do nedjelje popodne 11. maja kada u dva autobusa sa po 25 ljudi iz Zagreba u Glinu stižu u „žute“ uniforme odjevene ustaše predvođene Ivicom Šarićem. Kao glinski tabornik, Nikola Vidaković mobilizira jedan broj stanovnika Gline hrvatske nacionalnosti radi stražarenja i dežuranja. S naredbom koja je stigla iz Zagreba (prema zamisli dr. Puka i prema konačnom dogovoru na sastanku u glinskoj bolnici), trebalo je da kad padne mrak pohapse sve osobe srpske nacionalnosti muškog spola „od 16 do 60 godina“. Krenuli su od rubnih dijelova grada prema centru. Do 5 ujutro pohapsili su oko 400 osoba. Gotovo svi muškarci srpske nacionalnosti, koji iz nekog razloga nisu bili poslom ili školovanjem izvan Gline, pohapšeni su. Neke poput pekara Ilije Letića i njegove dvojice šegrta, ustaše su ubili na kućnom pragu. Pohapšenim Srbima i njihovim ženama rečeno je da idu na „preslušanje“ i da će se brzo vratiti. Kad se nisu vraćali, kako je očekivano, zabrinutim je ženama rečeno da su upućeni na rad u Njemačku ili drugdje. Zapravo, svi su oni noću s 12. na 13. maja odvedeni u obližnje selo Prekopu, gdje su lokalni seljaci prethodno u organizaciji ustaša iskopali široke i plitke jame. Odveženi su u 15 kamionskih prevoženja te tamo ubijani bilo hladnim bilo vatrenim oružjem. Nikola Vidaković je vodio postupak likvidacije. Do jutra su svi pobijeni, zakopani i poliveni živim krečom. Jedini se bijegom uspio spasiti Nikica Samardžija, postolar i nogometaš Glinskog športskog kluba. Nikola Lipak-Čuklje, jedan od aktivnijih ustaša u likvidaciji, hvalio se da su te noći ubili 437 Srba. Prema poimeničnom popisu Čedomira Višnjića i Branka Vujasinovića, objavljenom 2011., u majskom je pogromu ubijeno 388 glinskih Srba.

Nakon pogroma nastavljene su pljačke i pojedinačne likvidacije na širem području glinskog kotara, ali masovnih ubojstava nije bilo. Sve do 23. na 24. jula kada je odred Vasilja Gaćeše napao željezničku stanicu, općinsku kuću i ciglanu u Banskom Grabovcu. (Ovaj je napad prema odluci Komunističke partije Hrvatske trebao biti jedan od 9 napada na taj datum na području Korduna i Banije. Bio je jedini.) Odmazda je uslijedila već sutradan. I to prema ljudima koji nisu sudjelovali u napadu. Od 24. do 27. jula, „postreljano je ili hladnim oružjem ubijeno nešto više od 1.285 srpskih muškaraca“, ponajviše iz sela Vlahović, Drenovac, Banski Grabovac, Luščani, Veliki Šušnjar, Gornja i Donja Bačuga, Mali i Veliki Gradac, Dragotina i Klasnić. Nakon toga širi se ubilačka kampanja na prostoru cijele Banije i Korduna, kao i odvođenje u kompleks logora smrti Gospić-Jadovno-Pag.

Dio te kampanje je i drugi masovni zločin u samoj Glini. Ovaj put u pravoslavnoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. S područja Topuskog u željezničkoj kompoziciji od četiri vagona u nju je dovedeno oko 400 Srba. Prije toga im je rečeno da idu na rad u Liku. Nakon što su doveženi u Glinu, zatvoreni su u pravoslavnu crkvu, kako piše u iskazima više svjedoka, uključivo jednog preživjelog (Ljubana Jednaka iz sela Gređani) i jednog kojeg su od likvidacije sklonile same ustaše (Paje Vorkapića, blagajnika iz Topuskog). Relevantna svjedočenja su i ona glinskog župnika Franca Žužeka, a posebno ustaše Stjepana Grudenića iz sela Marinbrod. Od tih 400 su njih „do 300 … strijeljani u pravoslavnoj crkvi“ noću 29. na 30. jula. Strijeljanje je zapovjedio pukovnik Tomislav Rolf, zapovjednik ustaške bojne. Svi ubijeni u crkvi doveženi su u oko 10 kamiona te su pokopani na području između Marinbroda i Novog Sela Glinskog.

Nakon ovog pokolja, u jutro 30. jula sve Srpkinje koje su zatečene u gradu, a to znači žene i kćeri ubijenih Srba u majskom pogromu, uhapšene su po zapovjedi pukovnika Tomislava Rolfa. Kad je ta vijest zajedno s viješću da je Rolfova namjera da ih se pobije stigla do župnika Žužeka, on je promptno zahtijevao da ih se pusti jer da su prešle na katoličanstvo, premda je dobro znao da to nije bio slučaj sa svima njima. Rolf je udovoljio Žužeku i odustao od likvidacije, ali je ustrajao na njihovoj deportaciji u Srbiju. Uhapšene Srpkinje morale su potpisati da napuštaju Glinu „bez prava na povratak“ i da svu svoju imovinu daju Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Istog dana kada su uhapšene glinske Srpkinje, uhapšeni su i svi glinski Židovi, koji su zatvoreni u sudskom zatvoru odakle su „dalje odvođeni i ubijani“.

Treći masovni zločin u Glini, koji se često poistovjećuje sa zločinom u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u kojoj je izvršen zločin nad dovedenim Srbima iz okolice Topuskog, poznat je i kao „pokrst“, a izvršen je nad Srbima iz okolice Vrginmosta početkom augusta. „Pokrst“ zbog toga što su predstavnici ustaša (poput općinskog načelnika Vrginmosta Andrije Čidića i načelnika općine čemerničke Josipa Živčića) na području kotara Vrginmost uvjeravali Srbe da prihvate prelazak s pravoslavlja na katoličanstvo pa će im životi i imovina biti sačuvani. U tu svrhu angažirali su i dvoje Srba učitelja, Nikolu Generalovića iz Pješčanice i učiteljicu Ljubicu Borojević iz Čemernice. Njih su dvoje prvih dana augusta uvjeravali ljude da se odazovu na „pokrst“ i za to da dođu u Vrginmost. Prema izvještaju Velike župe Pokupje u tome su bili prilično uspješni i za to su dobili pristanak oko 2000 ljudi. Međutim, kad su ljudi 4. augusta oko 9 ujutro došli u Vrginmost, tamo ih nisu čekali svećenici već uniformirane ustaše pa se dio pokolebao i vratio kućama ali je veći dio ostao i prihvatio odvajanje muškaraca od žena (govoreno im je da će se kao kućedomaćini pokrstiti u ime svojih porodica), popisivanje i transport u Glinu, nešto oko četiri popodne autobusima i kamionima. Druge, poput Srba iz Bovića, ustaše su pohapsile i kamionima odvezle u Glinu. Prema iskazu svjedoka, ustaše Božidara Penka (trgovca iz Prekope), većina tih iz Bovića zatvorena je u crkvi, a manji dio u zatvoru. Brojevi doveženih i ubijenih tu noć s područja Vrginmosta variraju od izvora do izvora. Novija komparativna istraživanja, kako službenih izvora tako i izjava svjedoka, došla su do brojke od oko 1000 do brojke od 1165. Pri tome je u samoj crkvi 4. na 5. augusta ubijeno oko 700 Srba s područja kotara Vrginmost, dok su ostalih 300 po jednom istraživanju ili 465 po drugom istraživanju, ubijeni između Marinbroda i Novog Sela Glinskog. I ovaj je zločin organizirao i predvodio ustaški tabornik iz Gline Nikola Vidaković.

Već 12. augusta ustaške su vlasti počele rušiti crkvu Rođenja Presvete Bogorodice, o čemu je svjedočenje dao građevinski poduzetnik iz Jukinca Antun Gregurić kojem je bilo povjereno rušenje. U donošenju odluke sudjelovali su veliki župan dr. Mirko Jerec i šef tehničkog odjela Openheim.

Nakon sloma NDH i nakon dugogodišnjeg pregovaranja između crkvenih i općinskih vlasti tokom 1950-ih i 1960-ih da li obnoviti pravoslavnu crkvu u Glini ili sagraditi novi objekt za komemorativne i kulturno-društvene potrebe, odlučeno je da se na mjestu dva masovna pokolja u ustaškom programu uništenja Srba na području NDH umjesto crkve izgradi Spomen dom, koji je svečano otvoren 1969. Osim spomen ploče ispred Spomen doma i skulpture majke s djetetom u jednoj i vrča vode života u drugoj kipara Antuna Augustinčića, drugih znakova spomena nije bilo. Ovakav jednostavan koncept u kojem je umjesto stradanju prednost dana obnovi povjerenja između Hrvata i Srba i vjeri u obnovu novog života revidiran je početkom 1990-ih s popisom žrtava te izradom novog memorijalnog prostora, koji ima formu crkvenog broda u amfiteatarskoj izvedbi.

Tako je bilo do perioda 1990.-1995. U tom su periodu sa srpske strane prevladavale politike upotrebe historijskog glinskog stradanja, a sa hrvatske negiranje tog istog stradanja. U tom su periodu nastale nove žrtve. Znatno manje u broju, a jednako velike u mržnji koje su politike upotrebe i negiranja historijskog zločina genocida proizvodile.

Dana 23. septembra 1995. glinsko općinsko vijeće donosi odluku da se Spomen dom preimenuje u Hrvatski dom. Na istoj sjednici, istom je odlukom izbrisan i naziv Ulice žrtava fašizma u kojoj se nalazio Spomen dom. Prije toga uklonjeni su natpisi s imenima žrtava, kao i spomen muzej, čija se muzejska postava nalazila unutar Spomen doma. Slavko Goldstein 2011. u svojem otvorenom pismu predsjednici hrvatske Vlade Jadranki Kosor traži povratak imena Spomen doma. Isto čini i Predrag Matvejević u svojem pismu hrvatskoj javnosti 2012. Pisac ovog teksta i premijerki Kosor 2011. i premijeru Milanoviću 2013. u Hrvatskom saboru upućuje zahtjev da se vrati ime glinskom Spomen domu. Umjesto toga što se tražilo, Gradsko vijeće Grada Gline 21. oktobra 2014. donosi odluku kojom se de facto zabranjuje komemoriranje na mjestu dvaju historijskih pokolja (kasnije je ta odluka poništena od strane Ministarstva uprave), i to na mjestu bivše pravoslavne crkve i bivšeg Spomen doma. Sve te godine komemoracije koje je organiziralo Srpsko narodno vijeće i Antifašistička liga bile su grubo i vulgarno ometane. Sjećanje na žrtve vrijeđano je i promocijama knjiga, kao što je bila nedavna promocija knjige o Jasenovcu kao trostrukom logoru.

Ne znamo da li na prostoru bivše Jugoslavije i njezina dva rata postoji takav slučaj negiranja zločina i uništenja jednog naroda, kao što je ovaj glinski slučaj. Postoje brojni novinski tekstovi, brojne knjige te brojne izjave političara u kojima se relativizira ili negira akte genocida ili ratne zločine. Međutim, ne znamo da igdje postoje ovakve odluke općinskih ili gradskih vijeća kao što su ove dvije glinske. Jedna o preimenovanju Spomen doma u Hrvatski dom, a druga o de facto zabrani komemoriranja na mjestu dvaju genocidnih akata na jednom mjestu te triju u jednom gradu koji su to bili i po svojem naumu i svojoj zločinačkoj praksi. Ne znamo. Ali znamo da je ova upotreba hrvatskog imena najsramnija moguća, kao što je ustaški pozdrav „Za dom spremni“ najsramniji pozdrav u hrvatskoj povijesti. Također znamo da je upotreba zločina za proizvođenje mržnje i zaustavljanje poroda novog društvenog života zločin prema tom istom društvu. Dakle sve to što znamo u konačnici je jedino stvar moralnog djelovanja. Onakvim za kakvim u svojem intervju vapi Nenad Popović.

Tekst je izvorno objavljen na portalu Telegram, a govor Milorada Pupovca 29.7.2021. godine na komemoraciji u Glini možete pogledati ovdje

Multimilioner srbin iz Amerike pokušava već 6 mese da obezbedi besplatne udžbenike našim osnovcima ali, neverovatno, još uvek bez uspeha-sudski proces-Video

ШТА ЗНАШ О БОГУ? НИШТА! А АКО НЕ ЗНАШ НИШТА О БОГУ НЕ ЗНАШ НИШТА НИ О ВЕРИ НИ О ЧОВЕКУ! ВИДЕО Послушајте шта вам овај деда има за рећи:

ШТА ЗНАШ О БОГУ? НИШТА! А АКО НЕ ЗНАШ НИШТА О БОГУ НЕЗНАШ НИШТА НИ О ВЕРИ НИ О ЧОВЕКУ!

УПИТА МЕ УНУКА ЗЛАТНА СА ТЕК 6 ГОДИНА И ТЕК ЗАВРШЕНИМ ПРВИМ РАЗРЕДОМ:

ДЕДА!

ДА ЛИ ТИ ВЕРУЈЕШ У БОГА?

ЈА:

ДА, ОДКУД ТИ ТО САДА?

ОНА: ЈА НЕ ВЕРУЈЕМ ДА ГА ИМА!

ЈА:

ЗАШТО?

ОНА: ЗАТО ШТО ГА НИСАМ НИКАД ВИДЕЛА!

ЈА:

АЛИ НИ ВАЗДУХ НЕ ВИДИШ ШТО УДИШЕШ И ЈОШ МНОГО ТОГА. АКО НЕШТО НЕ ВИДИШ НЕ ЗНАЧИ ДА ГА НЕМА-РЕЦИМО СТРУЈУ НЕ ВИДИШ А КАД ЈЕ ДОДИРНЕШ МИЖЕ ДА ТЕ УБИЈЕ ПА РАДИО ТАЛАСЕ КОЈИМА СЛУЂАШ МУЗИКУ ИТД.

ОНА:

ЈА САМ ГА ТОЛИКО ПУТА МОЛИЛА ДА МИ ПОКАЖЕ ЗВЕЗДЕ ПАДАЛИЦЕ ПА НИКАД НИШТА-ЧАК НИТИ ЈЕДАН ЈЕДИНИ ПУТ А ЈА САМ ГА ТАКО МОЛИЛА.

ЈА:

РАЗМИСЛИ, МОЖДА СИ СЕ ОГРЕШИЛА О БОЖЈИ ЗАКОН СКРОМНОСТИ. НА СВЕТУ ИМА ТОЛИКО ГЛАДНЕ ДЕЦЕ ПА УМЕСТО ДА ПОЖЕЛИШ ДА ИХ СВЕ НАХРАНИ ТИ СИ ПОЖЕЛЕЛА ЗВЕЗДЕ ПАДАЛИЦЕ! А И КАД БИ ИСПУЊАВАО СВАКУ ЖЕЉУ ОНДА БИ СВАКО БИО БОГ ЈЕР БИ СВЕ ШТО НЕКО ПОЖЕЛИ БИЛО ИСПУЊЕНО-ВАЛДА МОРА НЕШТО ИМАТИ И У СВОЈОЈ КОМПЕТЕТЕНЦИЈИ, НЕШТО ШТО НИКО ДРУГИ НЕ МОЖЕ ОСИМ ЊЕГА ДА ОДЛУЧИ.

ТУ СЕ ОЧИГЛЕДНО МОЈА МИЛА УНУКА, ИЗГЛЕДА, УПУСТИЛА У РАЗМИШЉАЊЕ И ДИЈАЛОГ ЈЕ БИО ПРЕКИНУТ-МИСЛИМ ДО ДАЉЊЕГА ДОК НЕ ПРОНАЂЕ НЕКО НОВО ПИТАЊЕ.

ЗАЧУДИЛО МЕ ЈЕ ДА МЕ НИЈЕ УПИТАЛА; ЗАШТО ДОПУШТА ГЛАД И ТОЛИКО СИРОМАШТВО И БЕДУ АЛИ НИЈЕ.

МОЖДА БИ ЈОЈ БИЛО МАЛО ТЕЖЕ РАЗУМЕТИ ДА ТА СИЛА КОЈА ЈЕ СТВОРИЛА ЧОВЕКА И ЖИВОТ НИЈЕ СТВОРИЛА И НАС БЕЗ МОГУЋНОСТИ ГРЕШКЕ ЈЕР НАМ ЈЕ ДАЛА СЛОБОДУ ДА ТО САМИ ОДРЕЂУЈЕМО КАКО ЋЕ МО УРЕДИТИ СВОЈЕ ДРУШТВО И УСЛОВЕ У КОЈИМ ЖИВИМА. ОБАДВОЈЕ НЕ ИДЕ ЗАЈЕДНО ДА БУДЕШ СПРЕЧАВАН ДА ДОНЕСЕШ НЕКУ ОДЛУКУ А И ДА САМ ОДЛУЧУЈЕШ. САМООДЛУЧИВАЊЕ ЈЕ ОСТАВИО У НАШОЈ КОМПЕТЕНЦИЈИ.

УНУКА ЈЕ ОТИШЛА ДА СЕ ЗАБАВЉА СВОЈИМ ИГРАЧКАМА А МЕНИ ЈЕ ОСТАВИЛА ПОТРЕБУ ДА ДУБОКО РАЗМИШЉАМ О БОГУ, ВЕРИ И ЧОВЕКУ И ДА СЕБИ ПОСТАВЉАМ МНОГА ПИТАЊА.

ГДЕ СМО ТО ПОГРЕШИЛИ? ГДЕ АКО НИСМО У НЕСЕБИЧНОСТИ, АКО НЕ МИСЛИМО КАКО ПОМОЋИ ДРУГИМА. АКО БИ СВАКО ПОМАГАО ДРУГИМА И ЊЕМУ БИ СЕ У НЕВОЉИ ПОМОГЛО ОД ДРУГИХ. ИМАЛИ БИ РАЈ НА ЗЕМЉИ. АЛИ ЧОВЕК ЈЕ ПОСТАО СЕБИЧАН, ВИШЕ ЉУБИТЕЉ МАТЕРИЈАЛНИХ ДОБАРА НЕГО ПЛЕМЕНИТИХ ДУШЕВНО ДРУШТВЕНИХ ВРЕДНОСТИ. ПОСТАО НАМ ЈЕ ЗЛАТНИ САТ ВАЖНИЈИ ОД СУСЕДА КОЈИ ГЛАДУЈЕ И ПАТИ. УМЕСТО ДА ШИРИМО ДОБРОБИТ МИ ШИРИМО СЕБИЧНОСТ И ПАКАО НА ЗЕМЉИ. МНОГИ СУ ЗАБОРАВИЛИ ДА ЧОВЕК НЕ ЖИВИ САМО ОД ХЛАБА, ДА ЈЕ ВЕРА ОД САМИХ ПОЧЕТНИХ ДАНА ЦИВИЛИТАЦИЈА ЗЛАТНА НИТ КОЈА ЈЕ ФОРМИРАЛА БИТ ЧОВЕКА.

КО СЕ ЖЕЛИ СУОЧИТИ СА ИСТИНОМ НАШЕГ ПОСТОЈАЊА И НАШЕ ИСТОРИЈЕ МОЖЕ ОПШИРНИЈЕ ПРОЧИТАТИ У МОЈОЈ КЊИЗИ: ТРАГОМ СРБА III :

ВИДЕО: ПОСЛУШАЈТЕ ДОБРО ШТА ВАМ ОВАЈ ДЕДА ИМА ЗА РЕЋИ-НИЈЕ ЈЕЗИЧКИ НА НЕКОМ НИВОУ АЛИ СУШТИНА ЈЕ БИТНА:

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ДА МЕЂУ НАМА ЉУДИМА

ЈОШ ПОСТОЈИ ТАКАВ СОЈ

КОЈИ НЕ СХВАТА ДА ЈЕ ТО

ШТО НАМА НУДИ ЕВРОПА

САМО СВИЊСКА СУРУТКА

ДА ОД НАС УЧИНИ СВИЊЕ

СТОКУ БЕЗ УМА И СЕЋАЊА

НА ЖРТВЕ, НАТО ЗЛОЧИНА

И БОМБЕ БЕЗ УН МАНДАТА

НА ТРГОВИНУ ОРГАНИМА

СРЕБРЕНИЦОМ ЖИГОСАЊЕ

ЛАЖНИ РАЧАК И МАРКАЛЕ

БЕЗБРОЈ МУЧКИХ ЗЛОЧИНА

ОТИМАЊЕ НАШЕГ КОСОВА

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ДА И МЕЂУ НАМА ИМА

БЕЗДУШНИХ МОНСТРУМА

БЕЗ ТРУНКЕ САОСЕЋАЊА

СА МАЈКОМ ОТЕТА ДЕТЕТА

КОЈЕМ СУ ЖИВОМ ВАДИЛИ

БУБРЕГЕ И СРЦЕ ИЗ НЕДАРА

РАДИ ТРГОВИНЕ И ПРОФИТА

А ДА ЗА ЊИХ ЕУ НИ НЕПИТА

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ДА МНОГИ НЕ СХВАТАЈУ

ДА БИ БЕЗ САВЕТА ЕУ ТУТОРА

НАРОД ЖИВЕО МНОГО БОЉЕ

НЕ СВАЋАТЕ ДА НАС УЦЕЊУЈУ

ЗА ЊИХОВО ДОБРО А НАШЕ ЗЛО

ДА СУ СВУ ПРОПАГАНДУ УРЕДИЛИ

ДА САМИ УЂЕМО У МИШОЛОВКУ!

КО ТО НОРМАЛАН, МОЖЕ БИТИ

ЗА УЛАЗАК У ЕВРОПСКУ УНИЈУ!

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ РОДЕ МОЈ

ДА НЕ УМЕШ ДА СКИНЕШ

СА СЕБЕ ЛАНЦЕ И ОКОВЕ

ТЕ ЗЛЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ?

ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ ДА СЕ ТАКО

ГЛУПО И ЈЕФТИНО ПРОДАЈЕШ?

КАО ДА СЕ НА ТВОЈИМ ПРЕТЦИМА

НИСУ ТРИ ЦАРСТВА СЛОМИЛА

Душан Нонковић Теодоровић

ХИМНА СВЕТОЈ СОФИЈИ

ХИМНА СВЕТОЈ СОФИЈИ

https://www.facebook.com/notes/1280123262331248/

ОЈ, СРБИЈО – Ана Ивановић, Ивана Обрадовић и Дечији хор

БРАНКО ДРАГАШ О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ПИСАНО 2016 АЛИ ЈЕ АКТУЕНО И САДА ПА И ЗА СВА ВРЕМЕНА-МОРАМ ТО РЕЋИ МАДА СЕ СА ДРАГАШОМ У МНОГО ЧЕМУ НЕ СЛАЖЕМ

Branko Dragaš

Ist möglicherweise ein Bild von 1 Person und praktiziert Sport

1tS SStiucggptond.shored  · О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ – 11.01.2016 После мога текста о Федереру, уследила је лавина оптужни на Новака Ђоковића.Сада морам да поново браним Новака Ђоковића од дела домаће јавности.Мислим да су се побркали појмови и да они, који нападају Ђоковића, неки не бирају ни речи, праве велику грешку.Објаснићу и зашто.Молим само да се стишају страсти, јер Ђоковић не припада делу нашег проблема, него добром примеру који може да послужи за углед свима нама у осталим струкама, који свој рад валоризујемо на светском тржишту.За почетак само неколико личних напомена.Не гледам Ђоковића, јер сам сујеверан.Када га гледам, он губи. Када га не гледам, он побеђује.Драго ми је да побеђује.Нека тако и остане.Шта ја имам од тога што Ђоковић побеђује?Радујем се што побеђује наш човек.Драго ми је да Србин буде светски рекет број један.Боље да Ђоковић узима новац на светском тржишту, него Федерер.Зар је то за осуду?Поштујем Швајцарце што се поносе Федерером.Ђоковић је одлична метафора како се долази до успеха.Све што је постигао у свом животу је последица великг рада, залагања, одрицања, упорности, вежбања и талента.Свако од нас је могао, како неки критичар увредљиво рече, да лупа лоптицу преко мреже.Тачно! Свако може! Изволите!Узмите лоптицу и крените. Покажите шта знате! Изађите на црту!Немојте, молим вас, само да омаловажавате и вређате туђи рад и успех.Спортом се бавим од ране младости.И данас још увек играм баскет и трчим.Никада нисам желео да се бавим професионално спортом.Неке друге ствари су ме занимале у животу.Али, то је мој лични проблем.Свако има право на свој избор.Онај ко направи погрешан избор не сме да буде киван.Сам је изабрао.Да ли је држава улагала паре у Ђоковића?Да ли је он коштао пореске обвезнике Србије?Да ли је неко протежирао и гурао Ђоковића?Да ли су све његове победе намештене?Сведоци смо Ђоковићевог светског успеха.У спорту који припада искључиво вишој раси, како они моћни и велики себе сматрају.Нижим народима не припада да играју тенис.Поготову не балканским народима.И то нарочито не иде уз бандоглаве Србе.Новак Ђоковић је успео да разбије те колонијалне и расистичке предрасуде.Већ сам га бранио када га су га Холанђани новинари увредили, због његове, како су писали, варварске лобање.Нико није устао да одбрани нашег тенисера.Никоме није засметало то расистичко понижавање.Замислите да неки наши новинари напишу да Федерер има варварску и примитивну лобању.Или да је вађење гаћица из гузе Надалова анална фаза у његовом развоју према зрелом и цивилизованом човеку.Да ли би на Србију послали НАТО бомбардере и бомбе са осиромашеним уранијумом?Докле више игра двоструких стандарда?У таквим међународним неприликама, појавио се Новак Ђоковић.Њему је највећа препрека била то што је Србин.Да ли је он поклекао због тога?Да ли се он предао због тога?Да ли се он стиди што је Србин?Ђоковићево понашање је превазишло оквире спортски терена.Он је културан, интелигентан, врцав, насмејан, весео, спреман на шалу и поносан на своје српско порекло.Никада до појаве Ђоковића нисмо имали такво показивање грађанског српства.Никада нисмо имали светског шампиона који је самосвојни Србин.Ђоковић није професионални Србин.Зашто нама Србима смета што је Ђоковић поносан на своје српство?Онима којима то смета имају велики проблем.Тај проблем се налази у њима и треба да га реше на време.Зашто се Ђоковић појавио у нашем српском роду?Можда је то Божија воља да нама Србима помогне у тренуцима када нам је најтеже.Било како тумачили, Ђоковић је више дао Србији, него што је Србија њему дала.Можемо ли ми остали, обични смртници, који нисмо светски шампиони, да направимо калкулацију са Србијом.Шта смо ми, лично, дали Србији, а шта је Србија дала нама.Шта каже ваша рачуница?Будите искрени.Колико нас се може да похвали да смо ми више дали Србији, него што смо узели?Мало.Све док Србија више даје нама, нема нам спаса.Суштина је да се то што пре промени.Угледајмо се бар на Ђоковића.Он је одличан мотивациони тренер.Оптужбе да Ђоковић није порески обвезник Србије, док је Федерер порески обвезник Швајцарске, не треба пребацивати Ђоковићу, него неспособној власти у Србији.Шта је власт у Србији, без обзира ко ту власт представљао, понудила Ђоковићу да своје зараде пријављује у Србији?Какве су му стимулансе дали?Зашто нису преговарали са њим?У Швајцарској постоји град Зуг, недалеко од Цириха, где смо ми, пословни људи и банкари, деведесетих година отварали рачуне својих страних компанија, како бисмо плаћали мали порез на светском тржишту.Зашто нема таквог порескоиг града у Србији?Колико би наших људи из расејања отворили своје компаније и личне рачуне у том пореском граду у Србији?Колико би странаца отворили своје компаније и рачуне у Србији?Понављам, зашто немамо неки српски Зуг или Дубај?Значи, не кривите Ђоковића, него власт у Србији.Када већ говоримо о избегавању пореза, зашто власт не похапси тајкуне?Где они плаћају порез?Мишковић је продао банку, колико је новца ушло у буџет државе?Колико се ненаплаћеног пореза налазе код тајкуна?Они су тај новац направили радећи само у Србији.Имали су монополски положај и све привилегије политичког олоша.Нису играли спортску утакмицу.Победници су постали у намештеној утакмици.Ђоковић новац ствара на светским тржиштима.Као и сви наши људи из расејања.Њима држава треба да одреди посебан порез.Ако унесу новац у Србију и уложе у производњу и запосле људе да се три године ослободе свих пореза.За све остало, порез само 3% годишње.Ако власт даје привилегије ФИАТ-у и ЕТИХАД-у, зашто не би дала ту исту могућност нашим људима из расејања?Ђоковић може да узме држављанство било које земље у свету.Једва би то земље те дочекале.Тада би престали сви напади и звиждуци.Постао би миљеник публике.Али, Ђоковић то није урадио.Шта мислите – зашто?Упознат сам преко мојих пословних партнера из Турске колико новца су Турци били спремни да дају Ђоковићу да узме држављанство Турске.Цифра је толико велика да би сваког Србина заболела глава.Ко би од нас одбио ту непристојну цифру?Нападати Ђоковића да није решио проблем Косова је дебилизам.Ко је задужен за решавање питања на Космету?Да ли је Ђоковић крив за наше сиромаштво?Да ли је Ђоковић крив за нашу незапосленост?Да ли је Ђоковић крив за нашу апатију?Да ли је Ђоковић крив за српску трагедију?Да ли је Ђоковић крив за наш кукавичлук?Кључно питање, да ли би Србија била боља без Ђоковића?Да ли Србија добија тиме што је Ђоковић Србин или губимо?Реците поштено?Моје мишљење је да Србија само добија што имамо Ђоковића.Па, шта је онда, господо другови, проблем?Ако наша држава добија са Ђоковићем, онда добијамо и сви ми.Зашто тако не гледате на ствари?Откуда толика острашћеност и искључивост.Ђоковић то није заслужио.Момка уопше не познајем.Није мој идол.Али, јесте пример на кога требамо да се угледамо.Свако у својој струци.Не разумете?Објаснићу.Свако од нас жели да доживи највеће успехе у својој струци.Жели да се докаже у својој професији.Жели да буде најбољи у томе што ради.Није важно да ли је то сељак, пекар, инжењер, лекар или уметник.Важно је да се трудимо у томе што радимо да постигнемо на најбољи начин.У слободној конкуренцији на светском тржишту.А где се валоризује тај наш рад?На тржишту.Нема другога начина да докажемо колико вреди наш рад или вештина.Сељак се одриче, штеди, ради, упоран је и вредан и тешком муком преживљава.Један летњи пљуска од неколико минута може да уништи његову муку.И остали у својим занимањима морају много да раде.Питајте успешног пекара како је постао чувен.Или лекара.Или уметника.Иза великог успеха је велика мука.Таленат вам само помаже да ту муку мало смањите.Паметни не постају успешни, него упорни и вредни.Успех не долази преко ноћи.Успех тражи потпуну посвећеност.Ђоковић није једини који је успешан.Има још Срба који су успешни. Свако у својој струци.Успех не значи колико је неко новца успео да нагомила.Никола Тесла по том критеријуму не би прошао.Успехом сматрам када сте остварени и испуњени.Када уживате у свом послу, јер волите то што радите.Ништа вам није тешко.Не мрзите оне који су бољи од вас.Знате да поднесете пораз.Не можете да полудите од успеха.То што је спорт комерцијализован и што спортом управљају мафијаши, што се спорт дехуманизовао, што се у спорту окрећу стотине милијарди, то је други пар опанака.Ђоковић није крив за то.О томе сам већ писао.Данас овде о томе не говорим.Нагласио сам да је спорт ствар нашег избора.Ја се нисам определио за спорт.Ђоковић јесте и попео се на врх света у својој професији.Поштујем!Свакоме Србину желим да постане Ђоковић у својој струци.У конкуренцији на светском тржишту да буде први.Радујем се свачијем успеху, јер ми дају снагу да истрајем.Угледам се на њих.Учим од њих.Преносим њихова искуства у свој посао.Усавршавам се и ослобађам сујете и зависти.Ђоковић има српски шарм.Покушајте да га надмашите.Тако, пријатељи моји, требате да гледате на Ђоковића.То што га пљујете и вређате неће решити вашу паланачку ситничавост.Ђоковић није узрок ваше беде.Угасите телевизоре и почните да радите на себи.Почните да се мењате.То је много боље, него да очајавате на дну рупе, оптужујући све друге.Будите храбри.И одлучни.Нови свет се отвара пред вама.Београд, 11.01. 2016

Ist möglicherweise ein Bild von 1 Person und praktiziert Sport

“U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA” Objavljen izvještaj na hiljadu strana Međunarodne komisije na čelu sa Gideonom Grajfom

“U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA” Objavljen izvještaj na hiljadu strana Međunarodne komisije na čelu sa Gideonom Grajfom

Admin Send an email 9 sati

Grajf

Izvještaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. upravo je objavljen u cjelini na sajtu Komisije koju predvodi izraelski istoričar Gideon Grajf.

Izveštaj, na 1.036 strana, kao i zaključci, objavljeni su na srpskom i engleskom jeziku, a zaključak je da u Srebrenici nije bilo genocida. 

“Vođena premisom da je naučno i stručno istraživanje svih važnih pitanja i fenomena u našoj civilizaciji, pa čak i onih bolnih i kontroverznih, naprosto neophodnost, kao i svjesnošću da su naučnim putem dokumentovane činjenice najbolji lijek za manipulaciju, Кomisija je pristupila ovom složenom istraživanju. S obzirom na složenost i obim posla koji je u definisanom roku trebalo da bude završen, članovi Кomisije su birali pomoćnike po svom izboru, koji su im olakšavali posao baveći se prikupljanjem materijala, logističkim i tehničkim zadacima”,  piše u objavljenom Izvještaju.

“Nakon temeljne istrage Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, zaključuje se da se u Srebrenici nije dogodio niti pojedinačni zločin genocida niti genocid uopšte. Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi (uglavnom ratnih zarobljenika) ubijene na najstrašniji način i da odgovorne za ove gnusne zločine treba kazniti” stoji, između ostalog, u zaključcima Komisije objavljenim na sajtu. Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

“Cilj i mandat Кomisije su sledeći: da kroz cjelovito i istinito sagledavanje događaja u Srebrenici i srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. godine, a zbog jačanja povjerenja i tolerancije među narodima u Bosni i Hercegovini, te konačnog pomirenja i suživota sadašnjih i budućih generacija, na objektivan i nepristrasan način utvrdi činjenice o stradanju svih naroda”, navodi se u uvodu Izvještaja.

U Izvještaju se ističe da je “Кomisija sastavljena od stručnjaka koji su birani na osnovu svojih profesionalnih ekspertiza, te ličnog i profesionalnog integriteta.”

Članovi Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, osim Grajfa, su profesor Valter Manušek iz Austrije, advokat Markus Kolbah – jedan od vodećih advokata u Njemačkoj koji je radio na suđenjima njemačkim nacističkim zločincima, Adarnele Šinaba iz Nigerije, koja je stručnjak za istraživanje zločina, profesor Marija Đurić, koja se smatra najboljom u svijetu na polju forenzičkih istraživanja – jedini srpski predstavnik, zajedno sa profesorom Rodžerom Bajardom, takođe svjetski poznatim stručnjakom za forenzička istraživanja, profesor Juki Osaf iz Japana, koji se bavio sukobom u Srebrenici u poslednjoj dekadi, profesor Stiven Mejer, profesor Lorens Frenč i pokojni Đuzepe Zaharija, koji je stručnjak za medije i svjetski poznat novinar.

Cio izvještaj Komisije možete pročitati ovdje.

Ko je Gideon Grajf

Prof. dr Gideon Grajf je istoričar specijalizovan za Holokaust, glavni istoričar u Institutu za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje o Holokaustu „Šem olam“ u Izraelu, glavni istoričar Udruženja za obrazovne projekte o Holokaustu u Majamiju, SAD, direktor Međunarodne ekspertske grupe GH7 protiv revizionizma u istoriji.

Grajf je 1986. intervjuisao 31 preživjelog iz Aušvica i na osnovu njihovih svjedočenja napisao knjigu „Plakali smo bez suza“ – to potresno djelo inspirisalo je jevrejsko-mađarskog reditelja Lasla Nemeša da snimi film „Saulov sin“, koji je 2016. godine nagrađen Oskarom.

Gideon Grajf imenovan je prije više od dvije godine za predsjedavajućeg Međunarodne komisije za Srebrenicu, koju je formirala vlada Republike Srpske za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. Takođe, potpisan je i jedan od krucijalnih dokumenata kojim je institucionalizovana Grajfova saradnja s nadležnim institutima i drugim naučnim ustanovama na zaštiti kulture sjećanja na zajedničke žrtve u NDH i Jasenovcu u Drugom svjetskom ratu.