Не убијај човека у себи чекајући да ти неко каже шта ти је чинити у својој и туђој невољи – Д.Н.Т

Bild könnte enthalten: 1 Person, steht

БАКА ДАНИЦА, ОД СВИХ ОСТАВЉЕНА
Трагична судбина једне праве Косовке-Девојке наших дана

Испред цркве Светих Петра и Павла у Топчидеру може се, сваке недеље и током свих црквених празника, видети неупадљиви лик осамдесетогодишње старице.

Она не проси, јер јој то њена част и карактер не допуштају, већ мирно и достојанствено стоји (после литургије, на којој се моли са свима и причешћује) и захваљује се свима онима који јој добровољно и без њене молбе помажу.

Благослови ова бакица, старачким погледом пуним жала за неким неоствареним, срећнијим животом, и све оне друге, што, заокупљени својим мукама, пролазе крај ње ни не приметивши је.

И јуче, на ђурђевданском окупљању у црквеном конаку, она ми одједном приђе да ми се захвали на показаној бризи о њој – а ја, и кад имам и кад немам, за њу увек налазим нешто сасвим конкретне (другачија и не постоји) помоћи, што више могу – и почесмо, по први пут да причамо.

Реч по реч, сазнадох да су јој мужа и сина убили Шиптари, да је избеглица са Косова и Метохије, да живи сама, у некој бараци у Реснику, и да ложи дрва која исече са неке палете (а да је некада имала читаву шуму на породичном имању).

Реч по реч, бака у црнини цеди као из суве дреновине своју животну причу из које сазнадох да јој је тешко и све теже, овако болесној, самој и без примања, остављеној од свих осим од добрих људи из ове цркве и од Бога Милостивог, који све види и не допушта јој да клоне духом, упркос свему.
Племенитошћу и бригом оних који је помажу, за све нас Распети Христос не допушта овој оживљеној несрећи у људском облику да се до краја разочара и изгуби веру у људе и у смисао живота (ма како он тежак био).

И тада је упитах за име.
И она рече:
”ДАНИЦА…
ЈА САМ, ДЕТЕ, ДАНИЦА МИЛИНЧИЋ ИЗ КОСОВСКЕ САМОДРЕЖЕ…“

Ја занемех. Као да ми се небо сручило на главу и у памћењу ми намах васкрсе читава она велика и још неиспричана прича о страдању немоћних и незаштићених Срба од мржњом распомамљених и политички вешто организованих Шиптара одмах после Титове смрти…

ПА ТО ЈЕ, ЕЈ, ДАНИЦА МИЛИНЧИЋ, наша Косовка Девојка из најтужније српске приче с почетка осамдесетих! Приче коју смо тада сви знали, памтећи, са сузама, име ове несрећне мајке косовопољске и свесрпске. Приче о којој је писао читав свет, а њеним случајем се бавили највиши (покрајински и државни) органи тадашње комунистичке Југославије…

Преда мном је стајала ОНА НЕКАДА СВИМА ПОЗНАТА МУЧЕНИЦА, НАЈПОЗНАТИЈИ СИМБОЛ СРПСКОГ СТРАДАЊА НА КОСОВУ, Даница Милинчић, чијег су сина Данила, другог јуна 1982. године пред мајчиним очима убила четворица Шиптара, досељеника из Албаније (за овај злочин нису кажњени и нису одлежали у затвору ниједан дан).

И њу су тада ранили из револвера у раме, али још више – у душу, оваквом бездушном егзекуцијом њеног двадесетдвогодишњег сина, хранитеља и заштитника.

Четрнаест година пре тога су Шиптари гвозденим шипкама убили Даничиног мужа и Даниловог оца, а овог пута су ствар довршили, једном заувек. Годину дана након оних застрашујућих демонстрација у Приштини и паљења конака Пећке Патријаршије (са више него јасном поруком Србима са Косова и читаве Србије)…

Млади Данило Милинчић је за собом оставио кћеркицу Ивану и трудну жену Радмилу (родила му је посмрче, Ивана), а његова мати Даница је после синовљевог убиства дословно прогањана, из године у годину, све док, коначно, није истерана – као, у том тренутку, последња Српкиња – из митске Самодреже, у којој се, према Предању, по последњи пут причестила војска српског Кнеза Лазара пред Косовску битку…

Даничина судбина је праћена у часу њеног страдања широм и попреко свих српских земаља, а она је, уз несрећног Ђорђа Мартиновића, постала упозоравајућа најава свега оног што ће се Србима тек догодити на њиховој Светој Земљи.
И она је годинама, својим упорним остајањем на родном, породичном огњишту држала усправном нашу наду да ћемо ипак преживети и ова страшна искушења и остати своји на своме.

Убица, извесни Мухамед Мујо Ферат, док је пуцао у Даницу и Данила, урлао је, у хистеричном заносу: ”Ово није Србија, већ албанска земља Фадиља и Енвера Хоџе!” И тиме пуцао не само у њих двоје – већ у све нас редом, све који мислимо да је Косово са Метохијом колевка српства и духовни, државни, друштвени и културни завичај нашег целокупног историјског постојања.

Али, време чини своје.
”Далеко од очију, далеко од срца”, као и толико пута пре и после тога (када су српске несреће у питању).

Наша најтежа болест, олаки заборав, прекрила је и овај ”случај”, остављајући Даницу да сама и у вечној црнини, на својим нејаким леђима носи овакву и оволику трагедију. Распета за све нас, али без нас око себе, на свакодневном распећу њене избегличке несреће.

Даница сада гаца блатом српске равнодушности и незаинтересованости, остављена од свих оних који су је помињали и преко њене несреће градили своје политичке каријере. Од Милошевића, преко читавог ДОС-а и свих његових мешетара из транзиционе српске епохе, па до дана данашњег, не остаде нико да се побрине да наша МАЈКА ХРАБРОСТ не остане, дословно, просјакиња што живи од тога колико ће јој уделити добронамерни прилазници.
Васпитана у косовском, заветном српском духу, по нашем патријархалном, витешком моделу, Даница никоме не прича КО ЈЕ ОНА У СТВАРИ. Не жели да распродаје своју несрећу и да тргује са оним што јој је покидало живот и ранило срце. Ране на рамену су јој зарасле, као и језиве претње и увреде које је доживела и једва некако преживела, али јој МАЈЧИНИ СРЦЕ НИЈЕ ЗАРАСЛО.

Њен Данило је сахрањен у Самодрежи (код Вучитрна), на сада разваљеном и уништеном српском гробљу, а онда пребачен до наше цркве Усековања Главе Светог Јована Претече, оне исте из које су косовски витезови са Кнезом Лазаром, Милошем Обилићем и Девет Југовића пред собом на Видовдан 1389-те отишли у своју Небеску Отаџбину.
Та црква је, одавно још, јавни ВЦ и депонија за (демонском мржњом према Србима испуњеним) Шиптаре из ове митске земље наше Најважније Битке у историји.
А Даница Милинчић је, ето, ЖИВА САХРАЊЕНА У СРЕД РАСРБЉЕНОГ БЕОГРАДА, као његова Гојковица (из песме ”Зидање Скадра”), узидана у нашу мучну и безличну свакодневицу, пуну видљивих и невидљивих издаја и бестидности свих врста. Од којих је једна од најстрашнијих – управо ова бездушна препуштеност наше Данице њеној муци и речима неописивом страдању.

То ми је све пролазило кроз главу након тог њеног кратког и стидљивог представљања, када сам сазнао да је она бака коју сам сваке недеље сретао на причешћу и, касније, пред црквом – по несрећи чувена Даница Милинчић.

Срби тако (пасивно) довршише оно што су Шиптари (активно) започели. Наставише ужасно понижење и лагано (дан по дан) убиство ове трагичне јунакиње нашег доба. Некада из Самодреже, косовске, данас из Ресника, београдског. Некада из врелог језгра српске трагедије, а данас са ледене периферије наше уобичајене равнодушности према сопственим јунацима и мученицима.

Наша добра и трпељива, незлобива бака Даница, за коју не бих ни знао ко је да је нисам, готово случајно, питао за име и судбину. Ни не слутећи да ће ми се из њеног лаконског одговора одједном отворити читава наша српска и косовска мука у свој својој неизлечивој, застрашујућој страхоти.

Ко смо ми уопште? И да ли смемо да се називамо наследницима оних који кроз судбину ове неупадљиве старице у црнини данас (из небеских висина) мере нашу племенитост и великодушност, одређујући нам праведну меру за све што чинимо (и не чинимо)?

P. S.
Ако неко има потребу да лично помогне овој нашој велемученици, у последњим годинама (можда и месецима или данима) њеног мукама испуњеног живота, нека лично наиђе до ове апостолске цркве, изграђене преко пута Милошевог Конака (уз сам Топчидерски парк), и нека јој да шта год и колико год може – и олакша јој, овако, те њене застрашујуће усамљене тренутке пред скори одлазак у наручје њених најдражих, у посмртном сусрету са мужем и сином.
А за тачно 27 дана ће бити тачно 35 година од оног часа који јој је заувек променио и уништио живот (оно што је остало од њега)…

Јуче је бака Даница сатима чекала да је неко одбаци до њеног Ресника и тамошњег принудног смештаја, али се није жалила.

Како да се жали неко ко је већ прежалио свој живот и постоји још само да би измолила Бог да јој удели што скорију и бржу смрт?

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму у којем се представља Јасеновац не као логор смрти већ као сабирни центар рада

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму

Датум објаве: уторак, мај 23, 2017
Објављено у Јасеновац

Нешто више од месец дана након што је документарни филм о Јасеновцу, аутора Јакова Седлара, упркос противљењима дела хрватске јавности, ипак, награђен наградом Града Загреба, немачки дневник „Франкруфтер рундшау“ објавио је оштру критику у којој потврђује да је реч о пројекту, који фалсификује историју.

Прекрајање историје логора Јасеновац
Прекрајање историје логора Јасеновац

Немачки дневник прозива и градске оце због додељене награде Седлару.

Уз подсећање да је одлука градских власти да награду Града Загреба додели управо Седларовом филму „Јасеновац – истина“, који је све само не то што казује наслов, изазвала велики скандал у Хрватском, РФ напомиње да је Седларовом документарац био приказан и у Тел Авиву, као и да се Седларова „истина“ састоји од потпуног окретања наглавачке историје конц-логора Јасеновац.

Лист, наиме, констатује да Седлар у том филму Јасеновац представља не као логор, већ као сабирни центар и радни логор и тврди да је “логор смрти“ постао тек након 1945. када су власт преузели комунисти под вођством Јосипа Броза Тита.

Берлински дневник наводи и да Седлар тврди да су „комунисти у Јасеновцу убили много више људи него усташе током своје четверогодишње владавине“ и да је то „мит“ који у Хрватској од проглашења независности негују десничарски публицисти, тврдња за коју нема уверљивих доказа.

Подсећа се и да су хрватски новинари указали на неколико фалсификата у Седларовом филму, попут оног са наводном насловницом Вјесника из 1945., те да би све то „требало да буде довољно да се о Седларовом филму не дискутује као о сериозном, а камоли да му се додели награда“.

У тексту објављеном под насловом „Хрватско фалсификовање историје на филмском платну “ наводи се и да се „историјски ревизионизам филма “Јасеновац – истина“ сада шири и међу исељеним Хрватима“, да се овај проблематични филм приказује у хрватским културним центрима широм Немачке, као и да је на берлинском приказивању филма у публици био присутан и апостолски нунције у Немачкој, Никола Етеровић.

Извор: РТС

Везане вијести:

Фaлсификaтoр мeђу нaрoдимa

Зуроф: Награда Седлару увреда за све жртве | Јадовно 1941.

Хрватска амнестира усташтво | Јадовно 1941.

‘Рекао сам Израелцима да могу мирно спавати што се …

Тагови:
Моја песма уместо коментара:
 
СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ
Црвено сунце ко у крви окупано
уморно клизи, трагом хоризонта
ко клупче суза крвљу натопљено
залази суморно, ко рањена душа
да тихо мре тминама перманента
тугујући тако за милионима срба
Nељудско бреме и сунцу је тешко
Постиђено, усташким злочинима
подсећа на крв са усташких кама
дубинама, дубљим од зенице ока
оставља на небу траг крви срама
да се памти док је народа и сунца
Сећа на милионе поморених срба
крик покланих беба, мајки, очева
баки, дека унука, недужног света
у јаме баченog, маљем поубијанog
од, усташа и српских, конвертита
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал може бити бездушног народа
где влада безумље и туга људима
Зар су безумни овладали умнима
хиљаду питања а нигде одговора
а сузе су скрвљу, текле потоцима
под окриљем, усташа и Ватикана
Кад видиш на небу црвено сунце
да понире у тој пурпурној лепоти
дубинама дубљим, од зенице ока
мораш знати да тако црвено тоне
да подсети на крв недужног света
злочин усташа и срба конвертита
И увек ће то наше прелепо сунце
при крају дана, тонути дубинама
подсећајући на прећутане, жртве
на крик милиона побијених срба
на каме усташа“за дом спремних”
и нас убоге што из страха ћутимо
што ћутањем злочин одхранисмо
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал има влада ко хрватских сада
да умањује бројке покланих срба
да се подсмева невиним жртвама
газећи без срама образe предака
И сваки пут очаран чарима сунца
усред радости моје обузме ме туга
сунце постане, јатом црних птица
а смех беба, мукла ледена тишина
безазлена радост камом окончана
у ропцу крви без трунке саосећања
хладном руком монструма без ума
за дом спремних, без душе и Бога!
Душан Нонковић-Теодоровић

„Вести“ у Берлину: Бомбе на Србију поништиле Нирнберг

„Вести“ у Берлину: Бомбе на Србију поништиле Нирнберг

У отвореном писму које је упутио на адресу немачке министарке војске Урсуле фон дер Лејен, бивши државни секретар Министарства одбране Вили Вимер коментарише тренутне расправе о наслеђу које данашњи Бундесвер има из времена Хитлеровог Вермахта.

– Капитулација тадашњег Вермахта означила је крај Другог светског рата, а многи његови челници нашли су се на оптуженичкој клупи суда у Нирнбергу и били осуђени, са свим последицама које је таква пресуда носила са собом. Те последице уграђене су потом и у повељу Уједињених нација, дајући само њима право да одлучују о будућим ратовима, како се рат као Други светски више никада не би догодио – указује Вимер.

– Без повеље УН, формирање данашњег Бундесвера, улазак Немачке у НАТО и њено укључивање у легитиман светски поредак, уопште не би било правно могуће. Само на тај начин немачки парламент је могао да одобри чланство у НАТО-у у форми чланства у једној одбрамбеној организацији, чије је деловање у складу са нормама записаним у Повељи УН – наводи се даље у писму.

– И сами знате да је НАТО нападом на Југославију 1999. године без сагласности и легитимације Уједињених нација погазио сопствене темељне принципе записане у Париској повељи, и давањем самом себи права да одлучује о рату – учинио све да уништи Повељу УН, како би од себе учинио војну силу која може да буде искоришћена било где у свету. Од Нирнбершког процеса није остало ни трага – упозорава Вили Вимер.

– Уколико се потрудите да прочитате образложења тадашњег америчког председника за улазак у рат, напуштањем свих оквира које је могао да легитимише само Савет безбедности УН, могло би да вам се заврти у глави уколико помислите на међународно право – каже Вимер у писму министарки и тражи од ње да покуша да пронађе у чему се, правнички гледано, разликује фактичко самолегитимисање америчког председника да поведе рат, од ствари за које су оптужени немачки генерали у Нирнбергу.

Црна клупа чека

„Можете да се дистанцирате од Вермахта колико год хоћете, али онда треба да водите Бундесвер тако да то буде у складу са Повељом УН и нашим сопственим Уставом који је омогућио да уђемо у један одбрамбени пакт који више не постоји. У супротном, и ви сами се крећете по ивици критеријума које некога могу да доведу ближе нирнбершкој оптуженичкој клупи, и то много ближе него што би нам свима заједно било драго.“

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

————-

23.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

КРАЂА КУЛТУРЕ СРБА ДУПЛИМ, ПРИСТРАСТНИМ АРШИНИМА

КО СУ ТО ТИ КОЈИ НАМ РЕЖИРАЈУ ЕНЦКЛОПЕДИЈЕ, ВИКИПЕДИЈЕ, КРОЈЕ ЛАЖНУ ИСТОРИЈУ ЗАТУШКУЈУ ТРГОВИНУ ОТЕТИМ ОРГАНИМА КРАДУ МИЛИОНЕ ЖРТАВА, ОГЛАШАВАЈУ ТУЂЕ ГЕНОЦИДЕ ЗА НАШЕ КАКО БИ ИЗВРШИЛИ И ОПРАВДАЛИ СВОЈ ГЕНОЦИД НАД НАШИМ НАРОДОМ, УНИШТИЛИ НАМ ДРЖАВУ А СА ЊОМ И НАС ТРГУЈУЋИ БЕЗ СТРАХА ОД ИСТРАГЕ ОТЕТИМ ОРГАНИМА ЛЕШЕВИМА У СВРХУ ФАЛСИФИКОВАЊА НАШЕ ИСТОРИЈЕ!

ОДГОВОР ЋЕ МО ДОБИТИ НА ТО ПИТАЊЕ ТЕК КАД СХВАТИМО ДА ТО НИЈЕ ПРАКСА НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА ВЕЋ КОНТУИНИТЕТ ОД КАД ЖИВИМО НА ОВИМ ПРОСТОРИМА ОД НЕГИРАЊА ДА ЈЕ ТАКОЗВАНО ВИНЧАНСКА ЋИРИЛИЦА УОПШТЕ ПИСМО ПА ОНДА ДА НИЈЕ СРПСКО И АКО СУ 22 СЛОВА ДАНАШЊЕ ЋИРИЛИЦЕ ИДЕНТИЧНА ВИНЧАНСКИМ СЛОВИМА ПИСАНИХ НА ВИНЧАНСКОЈ КЕРАМИЦИ ПРИЈЕ 7000 ГОДИНА

И ТАКО ИДЕ ТО СВЕ РЕДОМ У КОНТИНУИТЕТУ. ГДЕГОД СЕ МОГЛО И ГДЕ ИМ ЈЕ ТО ИШЛО У ПРИЛОГ СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СУ ОБЕЛЕЖАВАЛИ САМО ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОВИМА САМО ДА НЕ БИ ПОТВРДИЛИ ДА СУ СРБИ АУТОТОНИ НАРОД БАЛКАНА И КОЛЕВКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. ТАКО СУ НАЈСТАРИЈУ МЕТАЛУРГИЈУ СВЕТА ОЗНАЧИЛИ ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОМ ЈУЖНОИСТОЧНИМ БАЛКАНОМ ИЛИ ВИНЧАНСКОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈОМ И АКО ЈЕ ДОБИЛА ИМЕ ПО ВИНЧИ КРАЈ БЕОГРАДА САМО ЗАТО ШТО СУ ТУ ПРОНАЂЕНЕ НАЈВЕЋЕ КОЛИЧИНЕ АРХЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛ ОД ОРУЂА ДО ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА НАЈСТАРИЈЕГ ПИСМА НА СВЕТУ.

БАКАР СУ ТОПИЛИ И ОБРАЂИВАЛИ 700 ГОДИНА ПРИЈЕ БИЛО КОЈЕГ ДРУГОГ НАЈСТАРИЈЕГ АРХЕОЛОШКОГ МЕСТА У СВЕТУ ЗА ПРЕРАДУ МЕТАЛА.

ПОТОМ ДОЛАЗИ НЕМА ТИШИНА КАО ДА НИЈЕ БИЛО ГВОЗДЕНОГ ДОБА НА ТИМ ПОДРУЧЈИМА И АКО ЈЕ БИЛО ЛОГИЧНО ДА ТАЈ КОЈИ ЈЕ ТОПИО РУДУ БАКРА ПОКУША ДА ТОПИ И ДРУГЕ РУДЕ. АЛИ И ПОРЕД ПРЕДНОСТИ ОД 700 ГОДИНА ТОМ НАРОДУ НИЈЕ ТО ПАЛО НА ПАМЕТ ДА ПОКУШАЈУ ТОПИТИ И ДРУГО КАМЕЊЕ ОДНОСНО РУДУ.

ТО ЈЕ ИШЛО ДО ТЕ МЕРЕ ДА СЕ ДАНАС СКОРО НИШТА НЕ ЗНА О СРПСКОМ МАЧУ ДО ДА ЈЕ ЈЕДАНА САБЉА СПЕЦИФИЧНЕ ИЗРАДЕ БРАНИКА ШАКЕ КОЈА ДРЖИ МАЧ ПРВИ ПУТ ПРОНАЂЕН ИСТО У ЈУЖНО ИСТОЧНОМ ДЕЛУ БАЛКАНА 1371. ДО 1389. ЗНАЧИ У ДОБА ИЗМЕЂИ мАРИЧКЕ И кОСОВСКЕ БИТКЕ. ТУ СЕ САСВИМ СТИДЉИВО НАПОМИЊЕ ДА ЈЕ ЈЕДАН АУТОР НАЗВАО ТАЈ МАЧ СРПСКИ МАЧ ШТО У ИСТОМ МОМЕНТУ ОПОВРГАВАЈУ ЈЕР СЕ КАСНИЈЕ И НА ДРУГИМ МЕСТИМА ПРОНАШАО ИСТИ ТИП МАЧА ДА БИ НАВЕЛИ КАКО ЈЕ КАСНИЈЕ ДОСПЕО ДО вЕНЕЦИЈАНСКЕ ГАРДЕ ПРЕКО АЛБАНАЦА И ХРВАТА ГДЕ СЕ НАЗИВАО СЛАВЕНСКИМ МАЧЕМ.

ЕТО ТАКО СУ СЕ ПОНЕЛЕ НАШЕ ЕВРОПСКЕ КОМШИЈЕ ПРЕМА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ ОПРЕМЉЕНОЈ ВОЈСЦИ ТОГ ВРЕМЕНА КОЈА ЈЕ ШТИТИЛА СВОЈИМ ЖИВОТИМА ЕВРОПУ ОД НАЈЕЗДЕ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА. ТО СЕ ТАКО НАСТАВИЛО ДО ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА. АКО БИ НЕКИ АЛБАНАЦ ИЛИ ХРВАТ ПА И МУСЛИМАН УРАДИО НЕКО ЗЛО НА ЗАПАДУ ОНДА БИ МЕДИЈИ ТО ОБЈАВИЛИ ДА ЈЕ ТАЈ ИЗ СРБИЈЕ А АКО БИ ТО ИСТО УРАДИО СРБИН ИЗ ХРВАТСКЕ ОНДЕА БИ ГА ОДМАХ БЕЗ ОКЛЕВАЊА ПРОЗИВАЛИ У МЕДИЈИМА СРБИНОМ.

МАНИПУЛАЦИЈЕ ТЕ ВРСТЕ СУ ИШЛЕ ОД БАКАРНОГ ДОБА ПА ПРЕКО КОСОВСКЕ БИТКЕ ТЕ СВЕ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ТАКО ДА СЕ НЕ МОГУ ОТЕТИ УТИСКУ ДА И ОБРЕНОВИЋ НИЈЕ БИО ИЗМАНИПУЛИСАН ТЕ ДА НИЈЕ ОН ОДГОВОРАН ЗА УБИСТВО КАРАЂОРЂА ВЕЋ НЕКИ АУСТРИЈСКИ АГЕНТ ПОШТО ЈЕ КАРАЂОРЂЕ БИО ПРО РУСКИ ЧОВЕК, ПОСЛАТ ИЗ РУСИЈЕ ДА ПОДИЖЕ УСТАНАК ПРОТИВ ТУРСКОГ ЦАРСТВА.

КО НЕ ЗНА, СКИЈАВОНЕСКА ЈЕ ЊИХОВ НАЗИВ ЗА СРПСКИ МАЧ КОЈЕГ ВЕШТО ИЗБЕГАВАЈУ ДА ГА НАЗОВУ СРПСКИМ:

Скијавонеска

 

Из Википедије, слободне енциклопедије

 

Скијавонеска

Скијавонеска или спада скијавонеска (итал. spada schiavonesca – словенски мач) је мач, обично врсте једноипоручних мачева, који се први пут јављају у југоисточној Европи касног XIV века.

Једноипоручни мачеви настају у каснијем средњем веку као нова форма дугачких мачева, адаптирани из борба са тешким челичним оклопима у којима су се ретко користили штитови, при чему су били потребни модификовани мачеви и нове, развијеније мачевалачке технике. Једноипоручни мачеви (дужина сечива 75-110 cm, обично око 105 cm) били су дужи од једноручних (40-80 cm, понекад и метар), али краћи и лакши од тешких дворучних мачева (120-150 cm, неки и по два метра, мада су ово били више мачеви за показивање него за борбу), и могли су се водити једном и обема рукама. Извори пак говоре да су се технике изводиле обично обема рукама, због чега се често класификују као дворучни мачеви, а са обе руке биле су изводљиве боље технике у односу на раније једноручне или тешке дворучне мачеве.

Особина мача скијавонеске била је у накрсници у облику латиничког слова S. Улога такве накрснице могла је да се састоји у томе да се сечиво противниковог оружја на тренутак отклони у страну или углави у повијеном краку накрснице и тиме омогући довољно времена да се узда контратехника или ударац. Такав маневар било је могуће извести пре свега против сечива сабље, посебно турског типа сабље зване килиџ. Техника је наводно адаптирана из борба са Османлијама и њиховим сабљама.

Најстарији данас познати облици мачева са S накрсницом ковани су у Србији у раздобљу између маричког (1371) и косовског (1389) боја, шта је довело до тезе да је скијавонеска настала у Србији крајем XIV века, при чему поједини археолози говоре и о српском мачу. Ова теорија међутим није утврђена, јер се мачеви са S накрсницом јављају исто у Византији и Угарској, као и касније у другим суседним земљама, тако да се порекло скијавонеске не може тачно одредити. У XV веку албански, грчки као и словенски најамници из Далмације доносе мачеве са S накрсницом у Венецију, где су, између осталог, чинили гарду млетачких дуждова. У Венецији мач добија свој данашњи назив као словенски мач односно спада скијавонеска.

СРБИЈА ЈЕ У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ ПЛАЋАЛА НЕПОЈМЉИВО ВИСОК ДАНАК У КРВИ ЗБОГ ГЕОСТРАТЕГИЈСКОГ ПРОСТОРА НА КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ ОД ПАМТИВЕКА ПА ДО ДАНАС. НИЈЕДНА МЕТОДА НИЈЕ ИЗОСТАВЉЕНА ОД МАНИПУЛАЦИЈА ДО РАТОВА ПРАЋЕНИХ ЗЛОЧИНИМА СВАКОЈАКЕ ВРСТЕ САМО ДА БИ ЈЕ ТИ МОЋНИЦИ УЧИНИЛИ БЕЗЗНАЧАЈНОМ СИЛОМ А СТИМ И ПОСЛУШНОМ ВАЗАЛСКОМ ЗЕМЉОМ.

УКЉЕШТЕНА ИЗМЕЂУ ДВЕ ИМПЕРИЈЕ, АУСТРОУГАРСКОГ И ИСЛАМСКОГ ЦАРСТВА, КАТОЛИЧКЕ И ИСЛАМСКЕ РЕЛИГИЈЕ, САТИРАЊЕМ И ИЗНУРАВАЊЕМ СЕ ПОСТЕПЕНО ИНТРИГАМА И РАТОВИМА КРУНИЛА ПОСТАЈУЋИ ОД ИМПОЗАНТНОГ ЦАРСТВА СВЕ МАЊОМ ДРЖАВОМ А СВЕ ВЕЋИМ ИСКУШЕЊЕМ ВЕЛИКИХ ЗА МАНИПУЛИСАЊЕ ОД СТРАНЕ ТИХ КРВОЛОЧНИХ ИМПЕРИЈА СА ИСТОКА И ЗАПАДА ДА БИ НА КРАЈУ ПОСТАЛА И ПРЕДМЕТ ИНТЕРЕСОВАЊА И МАНИПУЛАЦИЈА АМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА КОЈИ ЈЕ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ВЕЋ ОДАВНО УЧИНИО НАТО САВЕЗОМ, СВОЈИМ ВАЗАЛИМА, ОРУЂЕМ ЗА ШИРЕЊЕ ГЛОБАЛИЗМА ОДНОСНО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА И ПО ЦЕНУ РАТНИХ ЗЛОЧИНА КРШЕЊЕМ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И НИРБЕРГСКИХ НАЧЕЛА ПО КОЈИМА СУ ОСУЂЕВАНИ ЗЛОЧИНЦИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.

НЕ БИ МЕ ЧУДИЛО УКОЛИКО БИ ЈЕДНОГ ДАНА НИРБЕРШКИ СУД СУДИО И СВОЈИМ ОСНИВАЧИМА ЗБОГ ПОЧИЊЕНИХ ЗЛОЧИНА ШИРОМ СВЕТА МЕШАЊЕМ У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ШТО ЈЕ ПО УН КАРТИ ЗАБРАЊЕНО. САМО СИРОВОМ СИЛОМ ТО СЕБИ ЗА САДА ОМОГУЋАВАЈУ И ТО У КОНТИНУИТЕТУ ОД ДАВНИНА ПА ПРЕКО ХИТЛЕРА ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ( ПРАСЕК БУШ, ДЕДА И ОТАЦ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА, ЈЕ БИО ХИТЛЕРОВ САРАДНИК КАО КООРДИНАТОР ЧЕЛИКА, У САВЕТУ НЕМАЧКОГ КОНЦЕРНА ЧЕЛИКА, КРУП, СВЕ ДО НАПАДА НА ПЕРЛХАБЕР ГДЕ БИВА ПОВУЧЕН А КАПИТАЛ ЗАСНОВАН НА ТРГОВИНИ ЧЕЛИКОМ КОНФИСКОВАН-МАЛО КО ЗНА ДА ЈЕ И ФОРД БИО ВАТРЕНИ ОБОЖАВАТЕЉ АДОЛФА ХИТЛЕРА КОЈЕГ ЈЕ ЗА РОЂЕНДАНЕ НАГРАЂИВАО СА 50 000 ДОЛАРА ШРО МУ ЈЕ ХИТЛЕР УЗВРАТИО НАЈВИШИМ ДРЖАЉВНИМ ОДЛИКОВАЊЕМ ЗА ЗАСЛУГЕ…). МАЛО КО ЗНА ДА СУ СИНОВИ ТИХ НЕКОЛИКО НАЈБОГАТИЈИХ ФАМИЛИЈА АМЕРИКЕ, ПРЕТЕЧЕ ДАНАШЊЕГ ГЛОБАЛИЗМА ЗАСНОВАНОГ НА УЗУРПАЦИЈИ МОЋИ, МЕДИЈА И ВЛАСТИ.

ДОКЛЕ ЋЕ МО ТРПЕТИ УЉЕЗЕ У СВОЈОЈ КУЋИ ДА НАМ РАДЕ О ГЛАВИ!?

Знао сам да манипулишу са нашом истином и да нас краду и да су нас крали гдегод да су стигли да би нас у недоглед експлоатисалу у свом интересу, личног профита али да је то достигло астрономске размере нисам чак ни слутити могао.

Душан Нонковић-Теодоровић

У НАСЛЕЂЕ НАРОДУ ИЗ КОЈЕГ САМ ПОТЕКАО

 У  НАСЛЕЂЕ НАРОДУ ИЗ КОЈЕГ САМ  ПОТЕКАО - ПОРУКА ДУШАНА НОНКОВИЋА УРЕДНИКА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ : ЗЛО КОЈЕ ВОДИ ЧОВЕЧАНСТВО  У  ПРОПАСТ

https://dijaspora.wordpress.com/2014/04/27/molim-sirite-ovo-na-sve-cetiri-strane-sveta/

У  НАСЛЕЂЕ  НАРОДУ ИЗ КОЈЕГ САМ ПОТЕКАО – ПОРУКА  ДУШАНА НОНКОВИЋА УРЕДНИКА ГЛАСА ДИЈАСПОРЕ:

ЗЛО КОЈЕ ВОДИ ЧОВЕЧАНСТВО У ПРОПАСТ

Зло које води човечанство у пропаст је паушално сврставање група и народа у ове и оне, такве и овакве уместо конкретног именовања појединца или конкретне групе као починиоца! Паушално осуђивање једног народа или припаднике једне верске припадности је осуђивање свега и свачега и ничега. То је само полуга, алатка окупатора  да завади  народе по оној; завади па владај… Та стратегија се показала по окупатора више него успешна. Ликвидацијом са једне и друге стране по једног припадника те паушалним упирањем медијским прстом у припаднике и једне и друге групе, популације осуђујући их као колективне починиоци злочина постају те групе или народи једно другом крвни непријатељи и то за сва времена а онај ко их је завадио остаје да из сенке и даље вуче конце, остаје неоткривен да и даље ради свој прљави занат па да се и представи као помиритељ и чувар мира, који би без окупатора у анђелској одори, био неодржив нити би могао на тај начин завладати народима и државама. То је радио Ватикан са славенским православним народима. То раде и сад ови узурпатори моћи и власти у Америци уз контролу медија. Ту неколицину баснословно богатих фамилија, удружених у криминалној заједници огрезлој у крви и злочинима најбруталније врсте са последицама од милиона мртвих, те који режирају и унапређује такве попут Вокера треба именовати и конкретно дефинисати како би свет могао одахнути од међусобних ратова заснованим на лажима и подметачинама, који се воде и по цену сопствене апокалипсе без ума и разума ради личног профита тих неколико појединаца, најбогатијих фамилија света ради престижа и утицаја, глобализма и стварања светске владе односно новог светског поретка .

У човеку је од давнина постојала наклоност за додворавање јачему ради остваривања неких својих не само елементарних потреба. Поклонима су се, кроз столећа, остваривала пријатељства понајчешће ради своје сигурности па су се надмоћнијим освајачима давале и своје ћерке ради остваривања личних интереса кроз везивање фамилија путем удаје односно ширења сродства. У човеку се та наклоњеност задржала и до данашњих дана. Неко однесе кокошку лекару а неко учитељици јаје а градоначелнику понекад и печено прасе. Проблем светских размера је настао кад се ту више није радило о малој пажњи као знак поштовања и уљудности већ кад је то прешло у корупцију светских размера која је водила до све веће узурпације имућнијих ради концентрисања власти у неколицину руку најимућнијих односно најбогатији фамилија које су дошле до тог баснословног капитала баш злоупотребљавањем те људске наклоњености додворавања у почетку малим поклонима, јаја и коки па до поклона  у алкохолу и пушкама Индијанцима да би на тај начин истребили Индијанце те преузели њихово богатство у ресурсима. Тај принцип се задржао до данашњег дана јер их нико никад није позвао на одговорност нити осудио због тих прљавих игара; истребљења Индијанаца, напада под лажним заставама лажних гусара, односно почињеног злочина припадника те исте лозе. Наследници тог баснословног капитала и даље користе на исти начин у исте сврхе тај наслеђени новац својих предака, из сумњивих извора, како би се што више богатили и  приграбили власт у своје руке. Те фамилија које су се обогатиле до невиђених размера проливањем крви, вукући конце из сенке, никад одкривене и кажњене, стигле су на сам праг Руске Федерације. Наоружани искуствима у Југославији, Ираку, Либији, Сирији започели су том методом и у Украјини, тог принципа “завади па владај” који води до међусобних ратова завађених страна, при том им је небитно којој конфесији или политичких погледа припадају, важно им је само наћи неку линију по којој их могу завадити па владати а стим и до међусобне  исцрпљености довести како би се појавили као спаситељи у нужди и преузели власт у своје руке уз помоћ свијих инсталираних вазала у дотичним владама и државама.

Ако се има на уму да је у време Колумбовог откривања Америке Шпанија била највећа поморска сила света а да је католичка црква ширила католичанство свим методама па и инквизицијом покатоличавала домородце поготово Латинске Америке да би се докопала власти над аутохтоним, народом како би се домогла злата које је превозила галијама за Шпанију, а које су нападали капетани Енглеске флоте по налогу енглеске краљице Викторије под гусарским заставама само да би се енглеска круна докопала тог злата и различитих богатстава у зачинима онда мора сваком бити јасно коликог су маха биле те методе злоупотребе, размислите ! Историјска чињеница је да је Шпанија послала малте не целокупну своју флоту да униште флоту тих гусара те да се због временских неприлика разбила о хридине Енглеског острва. Од тада постаје Енглеска флота, најјачом флотом свих мора те Енглеска наставља са својом већ започетом пљачком колонијализацијом Африке, Индије итд увођењем робовласничког система. Ту леже корени експлоатације који нису никад у подпуности замрли јер никад нису ни били осуђени нити осуђивани за пљачку и почињене злочине, напротив данас су живљи и јачи него што су то икад били па су се упутили на путу да Глобализацијом остваре нови светски поредак неоколонијалистичког система те да и обнове своју стару империју.

У интересу сваког добронамерног, хуманог појединца је да се одрекне паушалног осуђивања и одвикне расуђивања, које због једног злочинца или групе плаћених злочинаца паушално осуђује цео један народ, стављајући га у исту фиоку под истом заставом из које навире само мржња и жеља за осветом спремних да ударе на недужан народ па и децу и жене јер је тај народ  сатанизован ,ни крив ни дужан. То је баш то, што нам окупатор жели и намеће. Те чињенице морамо бити дубоко свесни јер то је главна полуга окупатора за рушење једног друштва, државе, уређења, ради наметања своје воље односно власти тог новог модерног поробљивача односно неоколонијалистичког система. Морамо бити свесни да не смемо прихватати теме које нам се неприметно и подсвесно подмећу као што су то теме о Јеврејима, Ромима , паушалним осуђивањем којекаквих мањина и сличних на начин који нас представља светској јавности као сатански народ да би Срби сами себе пред светском јавности окаљали и на тај начин омогућили потенцијалном окупатору да прибавили себи, захваљујући нашој наивности, легитимност својевољној војној интервенцији поготово над слабијим. У такве замке се не сме упадати. Кампања против Јевреја им је од посебног значаја  да би се приграбили моралних оправдања и наводних обавеза за своју војну интервенцију. Свака реч против Јевреја се представља као реч против осам милиона побијених  Јевреја у Хитлеровим гасним коморама. У том моменту ће цео свет бити против целокупног народа из којег такве изјаве долазе и ако су ти у апсолутној мањини па и ако дођу од једног јединог човека. То исто важи и за Цигане односно такозване Роме. Не сме незапажено проћи да се ту ради о најогавнијим манипулантима који су чак  и самога Христа окривили за пацифизам који је омогућио Хитлера, уместо себе да окриве и дубоко се покају. Кад им пацифизам стоји на путу њихових ратних похода онда им је крив и сам Исус Христос проглашавају га кривим за Хитлера и његово преузимање власти јер му је народ својим ћутањем и пацифистичким понашањем, вером у љубав и мирољубивост Христове проповеди, омогућио Хитлеру тај политички успон уместо да га спречи по потреби и ратом. Та олигархија се служила увек интригама и ратовима да се одржи на власти како би се још више неконтролисано богатила, без икакве контроле, увлачећи народе у паушалне игре осуђивања под њиховом режијом. Те игре паушалног осуђивања односно теме, треба добро прозрети јер се паушално осуђјивање враћа као паушални бумаранг назад а онда имамо цео свет против себе јер смо осудили нешто против чега је цео свет да се осуђује. Па то важи и по питању Албанаца. Нису они питани дали су за одцепљење, без референдума су проглашени за државу од Америчке администрације. Колико су ти исти лицемерни, безобразни и необзирни, без људскости у себи види се и из њихових дуплих аршина. Исти ти осуђују РФ зато што се кримско становништво са апсолутном већином, референдумом, одлучило за приступ РФ. То да Албанско становништво није ни питано то им не смета јер одговара њиховој стратегији ”завади па владај” на путу глобализма односно неоколонизације. Нису сви Албанци трговци органима нити су сви за одцепљење али против тога могу исто толико урадити колико то може  и колико ради србски народ против прећутног и суксесивног признавање сецесије Косова на мала врата од собствене србске владе. Много тога не жели нити хоће народ али није у стању променити ствари  на боље и ако добро зна шта је боље-па зашто онда то не промени, зашто онда то не променимо и ако знамо да би се морало променити-ни други народи нису у другачијој ситуацији па су исто толико криви колико и наш по питању наших пропуста. Што човек није у стању код себе да уради не може очекивати да неко још слабији може то код себе урадити. Идеје паушалног просуђивања се морамо по сваку цену одвикнути. По том питању нема дилеме ако желимо да ставимо тачку на манипулисање са нама у целини. Морамо се придржавати конкретних чињеница. На пример; сви знамо да је УЧК била и званично па и од саме Немачке, проглашена за терористочку организацију коју је Америчка администрација рехабитовала и чак државом на територији Србије наградила. Последице су нам свима познате. А то значи да иза тог свег зла и најгнуснијих злочина, као што је то и трговина људским органима, да стоји својом подршком Америчка администрација. Уместо да се она осуђује сваком пруженом приликом ми одвраћамо поглед од ње, тих правих криваца и осуђујемо паушално целокупни албански народ. То иде у корист само Америчкој администрацији јер на тај начин има цео албански народ на својој страни. Уместо да придобијемо поштене Албанце а њих има, ми их све паушално осуђујемо и на тај начин одбијамо од себе па и те поштене, уместо да их помогнемо како би праведни били на нашој страни победили те који су уз помоћ терора дошли до суверене територије, ставе пред суд правде. Па људи ни Хитлер није пао с неба већ су га подигли у седло, својим капиталом, извесни Амерички капиталисти крупног капитала. Кажем, извесни а не сви. Потомци исте те лоза што су довели својим капиталом Хитлера на власт су и данас на делу у Кијеву уз богато искуство стечено у Југославији, Ираку, Либији, Сирији итд. Жртва Хитлера је био и сам Немачки народ. Тај поклон капитала извесних кругова у Америци у виду Хитлера коштао је немачки народ 8 милона мртвих јер су били наивни и прихватили тог Тројанског коња злочиначког трага у виду Адолфа Хитлера. Што је мало познато светској јавности је то да је Хитлер В1 и В2 ракетама бомбардовао Лондон а да су Енглези већ 1942 бомбардовали теписима бомби немачке цивилне градове. Само за једну ноћ је у Хамбургу, нашло смрт преко тридесет хиљада цивила а слично су пролазили и други велики градови а да народ није могао скинути Хитлера са власти односно своје грбаче, о Хирошими и Нагасаки  да и не говорим као резултату тих узурпатора моћи самих врхова америчке администрације. Јер свега тога не би ни било да Хитлера није финанцијски подржавала група амеичких злочинаца из кругова великог капитала. Јесте да су многи подлегли Хитлеровој пропаганди али било је и на хиљаде дезертера који су на лицу места били стрељани. Довољно је било само рећи; ово што ради Хитлер није добро да би се у неповрат нестало у неким од конценртационих логора. Народ је био ућуткан и светска трагедија је била неминовна. Последица тог мешања у унутрашње ствари од стране страних агената по налогу извесног капитала уродила им је плодом, исто тих који су се мешали и који се мешају  у Кијеву, оних који су били и тада а и данас остали на једно око слепи  по питању Фашистичких злочинаца. И то све уз помоћ паушалне пропаганде и ако је Wили Бранд својим примером, пада на колена у Варшави под теретом жртви за које није нити у најмањем смислу сноси одговорност. Показао је да се само мирољубивим путем и највећи проблеми могу решити а никако силом и ратом. Својим падом на колена срушио је Берлински зид уклонио гвоздену завесу која је делила исток и запад и стим променуо правац и ток светске политике на мирољубив начин. Међутим ова карикатура од Нобеловца, Обама, и поред тога покушава да решава проблеме бомбама, ракетама безпилотним летелицама, томахавцима и насиљем сваколике врсте. Кад знамо из које и чије кухиње долазе режије за изазивање конфликата, пожара и ратова и на који начин функционишу ти системи онда морамо на то тако реаговати да им не служимо сами као полуга за сопствено уништење, остваривање тих њихових неоколонијалних циљева. А та полуга је у првом реду паушално осуђивање неопазно наметнутим темама које воде неминовно ка поларизацији група, народа и држава. Мора се схватити да није крив штап којим се кер џага већ онај ко га држи у рући и тај ко га смишља у својој кухињи зла како би се домогао силе и власти и послушности “пса” да влада светом из сенке. Ако то желимо спречити а то желимо сви ми и свако иоле нормалног разума онда морамо у својим излагањима, говорима указивати на конкретног кривца и полазну тачку тих свих злодела а то су узурпартори силе, власти, и масовних медија и они који су себи дозволили да буду узурпирани а таквих има и у самом врху Америчке администрације, у то сам интуитивно сигуран кад погледам каквих  карактера , глупака па и осакаћеног ума личности, се налазе у врховима власти па и влада. Деловање добронамерног човека мора ићи у том правцу да се помогне америчком народу како би могао открити те узурпаторе зала како не би једнога дана уместо њих, тих узурпатора, седео на оптуженичкој клупи недужни народ!

Немачки народ као и други народи тежи правди и правичности стим да је на основу своје доживљене историје алергичнији од многих на насиље али то је баш та тачка која се лако злоупотребљава баш од оних који су у стању и идеју пацифизма па и самога Христа злоупотребити и упрегнути у своје зле намере па и ратове. Ширењем неистине узурпираним медијима и добро смишљеном лажи и немачком народу не остаје други избор него  да прихвати лаж за истину, те бива бескомпромисно спреман да подржи своју владу у том правцу, рата и решавање проблема војним интервенцијама, убеђен да се ради о истини са намером да се спречи рађање новог Хитлера. Добра намера му постаје замка, исплетена од интрига и лажне пропаганде којој даје легитимитет у уверењу да чини добру и хуману ствар. Ко има неограничени капитал тај има и неограничену контролу над медијима а ко има неограничену контролу медија тај има и неограничени број могућности за манипулисање јавним мишљењем моделујући га тако како то злочинцима одговара. Циљ сваког добронамерног човека мора бити прогнанство паушаног просуђивања из сопствених мисли и говора јер се оно враћа попут бумаранга назад.

До извора зла се долази анализом мотива и користи од њега као што се то ради и у свим криминалним филмовима. Без мотива нема ни злочина! Да би Ирак био нападнут морао је злочинац измислити или изрежирати мотив за свој напад. За напад на Ирак је био отровни гас који се никад није пронашао. Стварни мотив је био мотивисан идејом глобализма односно успостављања новог светског поретка! Од тог су имали мотив а и корист идеолози новог светског поретка. Са кулама близнакињама у Њујорку је исти случај. Мотив и повод рушења је био исто мотивисан идеологијом новог светског поретка по сваку цену па и по цену злоупотребе НАТО у војне походе у интересу чашице узурпарора власти и силе. Од масакра у Маркалама је имао корист исти тај налогодавац  глобализма да би инсцинираним злочином увео НАТО у ратне операције ради реализације сулуде идеје неколицине ултра богатих богаташа великог капитала који држе, односно каја се глобализације у својим рукама, за постизање новог светског поретка односно неоколонијализма. Исти је случај био и у Рачку где су се погинули терористи манипулацијама приказивали светској јавности као масакрирани цивили! То је документовао немачки фотограф Хенинг-а Хенч-а који је поставио и на Интернет видео оргиналних фотографија које је он као посматрач УН начинио на лицу места а које су министру Немачке владе послужиле за манипулацију и режију по потребама неоколонијалних стратега у циљу глобализације-Генерал Лоqај исто посматрач УН је написао књигу: Рат који се могао избећи, која доказује ту безстидну манипулацију. Из тих разлога су га искључили из тима УН посматрача. То све није било у интересу србске стране али су се окривили Срби уз сатанизацију невиђених размера. И ту је био мотив на страни неоглобалиста а не Срба. И тако то иде даље са подметањем режираних злочина од који само има користи тих неколико ултрабогатих узурпатора моћи а поготово власти и врхова разноразних тајних служби Америке. Свима је у свежем сећању и обарање Малазијског цивилног авиона изнад проруских снага у Украјини. И то обарање није у интересу проруских снага нити РФ. И од њега имају корист само идеолози новог светског поретка како би упрегли НАТО снаге за реализацију својих болесних идеја као што је то неоколонијализам под заставом глобализма са циљем стварања новог светског поретка са једном светском владом. Кад се погледа топографски пут ове сулуде идеје почев од рушења близнакиња кула у Њујорку (https://www.youtube.com/watch?v=aU5NwbthgyM)  па преко Југославије, Србије, Ирака, Либије, Сирије па сад Украјине може се установити јасан мотив на страни идеологије глобализма од које су имали само они корист којима је био циљ да уведе НАТО у ратни поход за остваривање глобализма како рекох идеје болесних умова оних који нису устукнили нити пред најогавнијим последицама својег деловања, резултата свога сулудог плана. Где год да су интервенисали остављали су пустош иза себе што доказије да им није стало до људских права већ само до остваривање свог циља и то по сваку цену па и по цену злочина над човеком. Да су то и мало савесни људи не би поред оволико уништених држава и живота себе и даље препоручивали и силом наметали своју вољу и свој начин решавања проблема који иза себе оставља пустош, брегове побијене деце и недужног народа. Једном би и најглупљи морао коначно да схвати, судећи по резултатима свог деловања, да је то метода неуспеха са контрапродуктивним резултатима по државе па и по целокупно човечанство. Из тога се да закључити да није у питању ум и добра намера већ да је на делу фашистичка идеја освајање света по сваку цену!

Душан Нонковић-Теодоровић

Припремила : Славица Јовановић 21. 08. 2014.

 

Малагурски: Истина о Вилијаму Вокеру! (видео)

Борис Малагурски за Спутњик

Малагурски: Истина о Вилијаму Вокеру! (видео)

© Sputnik/
Живот

20:20 19.05.2017(освежено 23:07 19.05.2017) Преузмите краћи линк
1095701272

Тачно десет година након што је Вилијам Вокер заташкавао злочин у једној централноамеричкој држави, измислио је злочин у једној европској држави.

Иако Вокера знамо као шефа верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, који је 1999. године оптужио Србију за најстрашније злочине у селу Рачак, мало људи у Србији зна да је Вокер био амбасадор САД у Салвадору од 1988. до 1992, док је тамо беснео грађански рат.

Његова мисија у Салвадору је била толико успешна да кад је Бил Клинтон покушао да га постави за свог амбасадора у Панами 1993. године, католичка црква те земље се побунила против тог чина, наводећи као разлог Вокерову наводну умешаност у убиства језуитских свештеника у Салвадору новембра 1989. године, док је био амбасадор у тој земљи.

Таква убиства нису била необична у Салвадору, у којем је осамдесетих година прошлог века беснео грађански рат. Влада САД је слала финансијску помоћ тамошњој влади, а подржавали су и тзв. „одреде смрти“ војске Салвадора, који су убили хиљаде политичких опонената, синдикалних вођа, активиста, новинара, учитеља, обичних грађана широм земље, као и католичке активисте и званичнике. Тако су „одреди смрти“ 1989. убили шест језуитских свештеника, њихову куварицу и њену ћерку.

Вилијам Вокер
Boris Malagruski
Вилијам Вокер

Један од њих је био ректор Универзитета Централне Америке, други заменик ректора, обојица водећи интелектуалци који су иначе документовали где тачно одлазе америчке паре у Салвадору. У почетку је влада Салвадора покушала да оптужи левичарске герилске снаге за убиства, а у тим покушајима да се заташка истина о овом злочину је учествовао и Вилијам Вокер.

Можда је најчувенија његова изјава да „свако може да набави униформе војске и да то што је неко био обучен у војну униформу не значи да је војник“.

Није се руководио истом логиком на Косову, где је одбацио могућност да су у Рачку убијени војници који су касније пресвучени у цивилну одећу. А када је официр војске Салвадора као сведок немилих догађаја предао кабинету амбасадора САД поверљиве информације о злочину, Вокер је, уместо да заштити идентитет сведока, открио идентитет тог официра команди војске Салвадора. Дакле, Вокер је открио идентитет сведока починиоцима злочина, што је један командант војске сликовито описао као „бацање сведока у кавез са лавовима, како би га растрзали“.

Чини се да је Вокер и раније био човек за „прљаве послове“ владе Сједињених Држава. Поједини амерички медији су писали да је Вокер, као асистент америчког државног подсекретара у бироу за централноамеричке послове, био десна рука Оливера Норта и Елиота Абрамса који су учествовали у нелегалној трговини оружјем у оквиру афере Иран-Контра 1985, а да је пре тога као заменик шефа мисије амбасаде САД у Хондурасу учествовао у креирању тзв. „контраша“ — побуњеника у Никарагви којима је ЦИА пружала логистичку и стручну помоћ. Вокер је временом показао невероватну способност да догађаје умањи или преувелича сходно потреби.

У Салвадору није позивао на војну акцију САД против Салвадора, иако су постојали докази да су оружане снаге Салвадора убијале цивиле, али је на Косову подржао војну акцију САД против СР Југославије након инцидента у Рачку, иако се форензички извештај није слагао са његовим изјавама. Познато је да је био толико љут на шефицу форензичког тима из Финске Хелену Ранту, која је истраживала инцидент у Рачку, да је поломио оловку коју је држао у руци. Ипак, Америка је поверовала свом човеку за „прљаве послове“, а не стручњацима.

Како ми је још 2009. године бивши амбасадор Канаде у Београду Џејмс Бисет објаснио, „Рачак је био изрежиран“, због потребе НАТО-а да бомбардује Југославију, како би за своју 50. годишњицу показао да је још увек потребан за „светски мир“. С обзиром да је Милошевић био релативно кооперативан са Западом, по мишљењу амбасадора Бисета, Западу је био неопходан „драматичан догађај који ће да подстакне акцију у Рамбујеу“, где су одржани преговори, званично, да би се решила криза на Косову, а незванично „да би се поставио ултиматум који нити Милошевић нити било који други Србин не би смео да прихвати, што би Американцима дало изговор да бомбардују Југославију“.

Канадски амбасадор у Србији 1999. године Џејмс Бисет
Boris Malagruski
Канадски амбасадор у Србији 1999. године Џејмс Бисет

Бисет тврди да су тела нађена у Рачку, према форензичким налазима, заправо жртве војног окршаја српских безбедносних снага и ОВК. С обзиром на Вокерову прошлост, светска јавност је морала да гледа на његове тврдње са далеко више резерве, али су медији стали на страну америчке верзије догађаја у Рачку.

У свим ратовима у којима је Вокер на разне начине био умешан, страдао је огроман број људи. Њихове породице махом нису добиле правду коју заслужују, али је Вокер зато добио споменик у Рачку. Где год се нашао, осигурао је трајно америчко војно присуство. Ако слобода икада стигне на Косово под америчком окупацијом, сматрам да Вокеров споменик не треба да се сруши, већ да, уз нову таблу са истином о Вилијаму Вокеру, остане као подсетник за светску јавност, која не сме да дозволи да их неки нови Вокер поново обмане.

Facebook

Пратите нас на Фејсбуку и сазнајте све најважније вести. Поделите са пријатељима оно што други прећуткују!

Offener Brief an Frau Bundesministerin Dr. Ursula von der Leyen – von Willy Wimmer

Offener Brief an Frau Bundesministerin Dr. Ursula von der Leyen – von Willy Wimmer

Willy Wimmer, Staatssekretär des Bundesministers der Verteidigung a.D.: „Sie äußern sich gewohnt schnoddrig über die Wehrmacht und ich habe vor wenigen Tagen auf der Krim bei dem Besuch des deutschen Soldatenfriedhofs unweit von Sewastopol “Wehrmacht“ sehen können…“

Sehr verehrte Frau Bundesministerin,

Sie äußern sich seit einigen Wochen in Zusammenhang mit der ehemaligen Deutschen Wehrmacht und man wird den Eindruck nicht los, dass diese Tiraden von anderem ablenken sollen. Die Ernsthaftigkeit in der Auseinandersetzung zu diesem Thema war jedenfalls den meisten Ihrer Amtsvorgänger, die sich den damit verbundenen Fragen gestellt haben, im Gegensatz zu Ihnen nicht abzusprechen.

Ja, es ist zutreffend, dass die Kapitulation der Deutschen Wehrmacht dem Zweiten Weltkrieg ein Ende gesetzt hat und sich zahlreiche Spitzenvertreter der Wehrmacht vor den Kriegsverbrecher-Tribunalen der Alliierten in Nürnberg haben verantworten müssen, mit allen sich daraus ergebenen Folgen. Es gab Konsequenzen aus diesen Verfahren und diese finden sich in der Charta der Vereinten Nationen und den Bestimmungen über das Gewaltmonopol des Sicherheitsrates der Vereinten Nationen wieder. Danach sollte es nie wieder einen Krieg wie den des Zweiten Weltkrieges geben. Das auf einem Kontinent, der seit dem Dreißigjährigen Krieg, den Napoleonischen Kriegen, dem Ersten Weltkrieg und zahlreichen anderen weltkriegsähnlichen Kriegen verheert worden war.

Der Aufbau der Bundeswehr und die Mitgliedschaft der Bundesrepublik Deutschland in der NATO wäre ohne diese rechtliche Einbindung in die von der Charta der Vereinten Nationen legitimierte Völkerrechtsordnung überhaupt nicht möglich gewesen. Nur so konnte der Deutsche Bundestag der Mitgliedschaft in der NATO in der einzig zulässigen Form einer Verteidigungsallianz entsprechend der Charta der Vereinten Nationen zustimmen.

Ursula von der Leyen Foto: GREGOR FISCHER/AFP/Getty Images

Sie wissen selbst, dass der von der NATO bestimmte Westen die entsprechenden Grundsätze der sogenannten Charta von Paris aus dem November 1990 schmählich verraten und über die von der Charta der Vereinten Nationen nicht legitimierte Selbstermächtigung beim ordinären Angriffskrieg im April 1999 gegen die Bundesrepublik Jugoslawien nicht nur alles unternommen hat, die Charta der Vereinten Nationen zu zerstören, sondern aus der NATO eine weltweit einsetzbare Angriffsformation zu machen. Von den Konsequenzen der Nürnberger Prozesse keine Spur.

Wenn Sie sich der Mühe unterziehen sollten und die Direktiven des jeweiligen amerikanischen Präsidenten zur Nationalen Sicherheit und einem möglichen Kriegseintritt der Vereinigten Staaten jenseits der allein zulässigen Legitimation durch den Sicherheitsrat der Vereinten Nationen lesen, dann müsste Ihnen völkerrechtlich gesehen „schummerich“ werden. Was unterscheidet die faktische Selbstlegitimation des amerikanischen Präsidenten zum Kriegseintritt eigentlich von den rechtlich begründeten Vorwürfen gegen Führungspersönlichkeiten der Deutschen Wehrmacht vor den Nürnberger Tribunalen? Man kann sich von der Wehrmacht so distanzieren, wie man will. Dann sollten Sie die Bundeswehr, alleine schon mit dem Blick auf das eigene Grundgesetz ausschließlich nach der Charta der Vereinten Nationen und dem Beitritt der Bundesrepublik Deutschland zu dem Verteidigungsbündnis NATO, das es heute nicht mehr gibt, führen. Sonst bewegen Sie sich näher an den Kriterien, die einen in Nürnberg auf die Anklagebank brachten, als uns allen lieb sein kann.

Das zeigt sich doch in diesen Tagen in besonderer Weise. Es sind doch rechtliche Formelkompromisse, die eine Scheinlegitimation für die deutschen Tornados in der Türkei liefern. Weder die eigene Verfassung noch die Charta der Vereinten Nationen noch Beschlüsse des Sicherheitsrates der Vereinten Nationen legitimieren diesen Einsatz. Wenn jetzt wegen intransingenten türkischen Verhaltens die deutschen Tornados aus der Türkei abgezogen werden, gibt es in Übereinstimmung mit der nationalen und internationalen Rechtsordnung, die uns doch von der Wehrmacht angeblich unterscheiden soll, nur ein zulässiges Ziel: die Fliegerhorste in der Heimat. Nein, man spricht außerhalb des NATO-Gebietes von Jordanien. Dann ist es eben für die Bundeswehr morgen nach Ansicht unserer Partner der Einsatz in Korea.

Sie lassen sich da auf etwas ein, das weder in der Verfassung noch in den Nürnberger Kriterien eine irgendwie geartete Legitimation findet. Aber das hat Ihnen die Bundeskanzlerin mit Ihren eigenmächtigen Entscheidungen aus dem September 2015 bestens vorgemacht. Sie äußern sich gewohnt schnoddrig über die Wehrmacht und ich habe vor wenigen Tagen auf der Krim bei dem Besuch des deutschen Soldatenfriedhofs unweit von Sewastopol „Wehrmacht“ sehen können. In einem Tal von fast überirdischer Schönheit sind dort gut fünfundzwanzigtausend Soldaten der Wehrmacht zur letzten Ruhe gebettet worden. Das in einem Land, das wie kein anderes unter dem Krieg gelitten hatte. Fast täglich werden verstorbene deutsche Soldaten wegen der regen Bautätigkeit auf der Krim bei den Arbeiten an den Baustellen gefunden und sie sollen ihre letzte Ruhe finden. Das geht aber nicht, weil die zuständigen deutschen Behörden die Zusammenarbeit zwecks notwendiger Identifikation verweigern.

Bundeswehr-Soldat Foto: über dts Nachrichtenagentur

Unsere Soldaten können nicht beigesetzt werden, weil die Heimat sie im Stich läßt. Ich habe deshalb sofort nach meiner Rückkehr den Herrn Bundespräsidenten informiert. Sie sollten nicht annehmen, dass ich eine Antwort erhalten habe. Haben Sie sich bei Ihren Aussagen zur „Wehrmacht“ eigentlich einmal gefragt, was die Angehörigen der deutschen Streitkräfte heute empfinden, wenn sie von diesem Verhalten ihres Staates gegen gefallene deutsche Soldaten erfahren? Ich habe vor Jahren einen Gefallenen-Austausch zwischen Israel und dem Iran in die Wege leiten können und den Abschluss sichergestellt. Man lässt keine gefallenen Soldaten zurück.

Sie können sich weiter über die „Wehrmacht“ äußern. Dann müssen Sie aus den Protokollen der Bundesregierung aber auch die grandiose letzte Rede des verstorbenen Präsidenten der Französischen Republik, Herrn Mitterrand, im Berliner Schauspielhaus auf Einladung des Bundeskanzlers, Herrn Dr. Helmut Kohl, löschen lassen. Es war gerade in dieser Rede kurz vor seinem Tod, in der sich der französische Präsident mit Respekt über die Armee und die Soldaten seines Gegners im Zweiten Weltkrieg geäußert und seine Achtung öffentlich gemacht hatte.

Wir haben, auch und gerade als bewusst gewollte Konsequenz aus Versailles 1919 als Nation einen Weg nehmen müssen, zu dem Teile der Reichswehr-Führung im Januar 1933 einen mehr als verhängnisvollen Beitrag geliefert haben. Noch nach der Wiedervereinigung unseres Landes 1990 haben Gruppen des Bundeswehr-Establishments versucht, an bestimmte Teile des historischen Armee-Verständnisses aus ihrer Sicht anzuknüpfen. Diese Tendenzen sind weiter offenkundig und erscheinen wegen 1933 wie unter einem Brennglas. Wie man sich diesen Fragen auch nähern kann, hat das epochale amerikanische Weltkriegs-Epos „Band of Brothers“ deutlich gemacht. Dort lässt der amerikanische Kriegsgegner ehrenhaft und ohne jeden Beigeschmack einen deutschen General Worte an seine, die deutschen Soldaten, richten.

Von einer solchen Haltung, sehr verehrte Frau Bundesministerin, sind Sie zu weit entfernt. Da Sie sich in der bei Ihnen gewohnten Weise zu diesen Fragen zunächst öffentlich geäußert haben, behalte ich mir diese Möglichkeit in Zusammenhang mit diesen Anmerkungen zu Ihrem Verhalten ebenfalls vor.

Mit freundlichen Grüßen
Willy Wimmer
Staatssekretär des Bundesministers der
Verteidigung a.D.

Quelle: World Economy

Dieser Beitrag stellt ausschließlich die Meinung des Verfassers dar. Er muss nicht zwangsläufig die Meinung der Epoch Times oder die Meinung anderer Autoren dieser Seiten wiedergeben.