Подршка иницијативи предсједника Додика

Подршка иницијативи предсједника Додика

19.08.2017. год.

Покрет безрезервно подржава иницијативу предсједника Републике Српске Милорада Додика да се по питању уласка БиХ у НАТО, грађани Републике Српске изјасне на референдуму. Од велике важности би била и чињеница да сви политички фактори у Српској стану иза такве иницијативе.

Због актуелне ситуације поново објављујемо саопштење од 29.06.2017. у вези изјаве Младена Иванића, члана Предсједништва БиХ:

Саопштење за јавност поводом изјаве предсједавајућег Предсједништва БиХ да би до краја ове или почетка идуће године могао бити активиран Акциони план за члнаство БиХ у НАТО
29.06.2017.

Покрет јавно пита, зашто није било одговарајуће реакције на тако значајну изјаву предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића који је рекао да је Босни и Херцеговини потребно активирање МАП-а јер о томе постоји политичка  сагласност и власти и опозиције, те свих конститутивних народа у БиХ и, ако не до краја ове, онда почетком идуће године могао би бити активиран Акциони план за чланство те да БиХ уђе у нову фазу односа са НАТО-ом.

Српски народ није жаба, па да кроз процес постепеног загријавања буде анестезиран и да се као такав не бори за слободу и свој интерес. Увреда би била за здрав разум да се неки српски политичари оправдавају тиме што ће рећи да су други потписали. Код народа неће проћи тај изговор и лукави план да једна власт потписује а друга то реализује а народ да ћути.

СНСД и СДС као највеће политичке странке потписале су споразум да о уласку у НАТО одлучују грађани Републике Српске на референдуму.

НАТО доживљавамо као скретницу која жели да усмјери српски народ ка лажном систему вриједности и да промијени братски однос са Русијом а Републику Српску да одведе у нестанак.

Сигурни смо да српски народ у том смислу неће дозволити да буде преварен јер је у питању одбрана његовог идентитета и опстанка.“


СНП – Избор је наш

http://www.plebiscitrs.org/sajt/index.php?option=com_novosti&id=655

KAKO NABAVITI KNJIGU; TRAGOM SRBA: Javite se na: dusan.nonkovic@gmx.de

ARHEOLOŠKI I NEOBORIVI DOKAZI DA SE SRBI NISU DOSELILI NA BALKAN VEĆ TU UVEK BILI! Molim delite!

ЦЕНА КЊИГЕ У СРБИЈИ ЈЕ 5 евра (600 dinara) a у ЕУ 10 Евра-можете је наручити преко:dusan.nonkovic@gmx.de

Изводи из књиге; ТРАГОМ СРБА

КРАЋИ ИЗВОД ОДНОСНО УВОД У КЊИГУ – ТРАГОМ СРБА – КАКО БИ СЕ ЗНАЛО О ЧЕМУ СЕ БАВИ И У КОЈЕМ ПРАВЦУ ИДЕ ОВА КЊИГА

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем! (Није виц већ археолошки „доказана“ истина, два аршина за именовање исте врсте алатке)

Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом завади, па владај!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ђириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима (за који незнају који је то народ био али наводно знају да није био српски), који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ђириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет. (ако лаже коза не лаже рог)

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља

То што нам раде са Маркалама, Сребреницом и Рачком то нам раде и са нашом изворном културом.

Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хрисћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра за најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од срба и српске културе а србе од од извора светске цивилизације.

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су срби наследници те античке културе.

Ова књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. Зашто је то тако може се само претпостављати да су то последице распада велике, огромне, империје на коју се окомило окружење из геостратешких разлога. А да је то тако доказује ова књига конкретним, поред већ наведених материјалних доказа и другим археолошким доказима и многим другим конкретним примерима умањивања и утајивања, преиначавања па и крађе српске културе доказане археолошким налазима на просторима данашње Србије.

Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 год. прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 год. прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, би било логично да су и први топили гвоздену руду а с тим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује. Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије односно на простору где су се одржале те две битке. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих  наводно путем албанских и хрватских трговаца.

***

О АУТОРУ

Душан Нонковић Теодоровић је почасни члан Удружења писаца РС и дијаспоре Приједор. Указом број ½-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе за несебичну помоћ и доброчинство, организовања и допреме помоћи болницама, домовима и гереонтолошким центрима прије свега у лековима, болесничким креветима, обући и др. у време блокаде, како је то образложено повељом.

Аутор је познат широј јавности као главни и одговорни уредник и власник интернет портала ГЛАС ДИЈАСПОРЕ. То је место које на интернету постоји већ десет година, за двосмерне информације из земље матице у дијаспору и обратно, са наглашеним родољубивим ставом.
Нонковић је до сада објавио две збирке песама „Сан и љубав вечна“ и „Звезде хоризонта“, и једну књигу есеја „Рај нам је на дохвату руке а градимо пакао – Зашто“. „Трагом Срба“ је његова четврта књига.

„Ова књига је настала веома брзо, јер сам нешто од садржаја већ објављивао на Гласу Дијаспоре. Интересантно је то да ми је приликом објављивања чланака на ту тему, уочљиво, запало за око колико ту има наводних случајности, па сам почео све те податке да упоређујем и дошао сам до закључка да то нису случајности, нити може бити у толикој мери случајност против нас, наше културе и историје. Када сам сложио све те чланке није ми преостало ништа друго осим да прегледам енциклопедије и проверим те наводне случајности. На моју радост, дошао сам до невероватних открића, односно сазнања која су просто вриштала да објавим књигу и ево, сада то реализујем…“ – рекао је о раду на својој новој књизи Душан Нонковић Теодоровић за СРБски ФБРепортер.

Више о таквим и сличним аргументима можете наћи у књизи; ТРАГОМ СРБА

КЊИГУ МОЖЕТЕ НАБАВИТИ у Србији ПО ЦЕНИ у висини ОД 5€ а у западним земљама 10€

Заинтересовани ми се могу јавити на фб инбокс или на е-адресу: dusan.nonkovic@gmx.de

https://dijaspora.wordpress.com/2017/07/27/%d0%b1%d0%b8%d1%82%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%b5-%d0%b4%d0%be%d0%b1%d0%b8%d1%98%d0%b0%d1%98%d1%83-%d0%b4%d1%83%d1%85%d0%be%d0%bc-%d0%b8-%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%be%d0%bc-%d0%b0-%d0%b3%d0%b4/

ЗИД ПЛАЧА САМО ЗА ЖРТВЕ ОД КОШАРА ДО ХОРГОША НИЈЕ ДОВОЉНО НИТИ ДОБРО РЕШЕЊЕ БЕЗ ЖРТАВА ОД САЈМИШТА ДО ЈАСЕНОВЦА, ОД ЂЕРДАПА ДО ЗАДРА И ТРИГЛАВА.

НИЈЕ ДОПУСТИВО ДА СЕ ЧАК И ПО МРТВИМА ДЕЛИМО, ЖРТВАМА ПРВОГ И ДРУГОГ РЕДА, УМЕСТО СЛОГЕ МЕЂ ЖИВИМА ДА РАЗДОР СТВАРАМО У КОРИСТ ДУШМАНА!

Из тог разлога предлажем да се подигне монумент од таквих размера и таквог садржаја да би одговарао свим жртвама које су настрадале и изгубиле животе да би ми данас могли живели!

То је огроман, нас живих, дуг који не можемо одужити нити са изградњом најмонументалнијег споменика али то је оно најмање што смо дужни, ми живи, за жртве да учинимо а и себе, како се не би то зло поновило.

Мој предлог би био да се подигне монумент у облику два зида импозантних размера која би сачињавала крст, симбол страна света. Један би служио за слике жртава од Кошара до Хоргоша а други за имена свих познатих жртава од сајмишта до Јасеновца од Ђердапа до Триглава.

Ово нека уједно буде и моја молба као једног од ретких још живих директних потомака жртве из другог светског рата чији је отац ни крив ни дужан стрељан од Вермахта у Краљеву 1941.

Јако ми је жао што се нико није сетио да ме позове у тим сарадника или барем упита за мишљење кад је у питању изградња споменика сећања на жртве. Као и увек разједињени јуришамо па се чудимо што пуцамо по свим шавовима нашег заједничког обстанка.

Камен је хладан па би требало да тај споменик прате и неколико плоча поезије посвећене на ту тему да би жртве добиле и видљиву душу.

Ја би овом приликом приложио и моје две песме из којих би се могле у ту сврху преузети неке строфе:

СТАНИ УСТУКНИ:

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%B8/929653233749899/

ЗЛОЧИН И КАЗНА:

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/zlo%C4%8Din-i-kazna/1302819646433254/

Душан Нонковић Теодоровић

DRŽAVA ĆE NAPRAVITI SPOMENIK „ZID PLAČA OD KOŠARA DO HORGOŠA“, A PRIKUPLJENI NOVAC DAJTE RATNIM VOJNIM INVALIDIMA SA KOŠARA

Slavica Jovanović

DRŽAVA ĆE NAPRAVITI SPOMENIK „ZID PLAČA OD KOŠARA DO HORGOŠA“, A PRIKUPLJENI NOVAC DAJTE RATNIM VOJNIM INVALIDIMA SA KOŠARA

Otvoreno pismo direktoru dnevnog lista „Srpski telegraf “Saši Milovanoviću i vajaru Miodragu Roganu

DRŽAVA ĆE NAPRAVITI SPOMENIK „ZID PLAČA OD KOŠARA DO HORGOŠA“, A PRIKUPLJENI NOVAC  DAJTE RATNIM VOJNIM INVALIDIMA SA KOŠARA

DRŽAVA ĆE NAPRAVITI SPOMENIK „ZID PLAČA OD KOŠARA DO HORGOŠA“, A PRIKUPLJENI NOVAC DAJTE RATNIM VOJNIM INVALIDIMA SA KOŠARA

Otvoreno pismo direktoru dnevnog lista „Srbski telegraf

“Saši Milovanoviću i vajaru Miodragu Roganu

Mesecima javnost i porodice žrtava slušaju neistine i laži da je Srbski telegraf inicijator izgradnje spomenika heroja sa Košara. Prava i jedina istina je, da ZID PLAČA od 2015.godine traži spomenik u Pionirskom parku. Jedino što je Srbski telegraf uradio je to što je samoinicijativno tražio novac od donatora za izgradnju skulpture heroja sa Košara.

Gospodone Milovanoviću i gospodine Rogan, javno vam u ime porodica žrtava poručujemo da ste nam ovakvom vašom idejom – odlukom naneli najteži udarac a težak je svakako bio i onaj koji su nam naneli albanski teroristi i NATO agresor. Zar, posle devetnaest godina od 1998.godine, naše patnje i agonije, naše borbe za istinu i pravdu, našeg zalaganja da žrtve otrgnemo od zaborava, vi dajete sebi za pravo da nas delite. Da delite žrtve po rejonima i karaulama gde su polagali svoje živote. Da li ste svesni podele koju ste napravili među palim borcima – vojnicima i policajcima, civile i da ne pominjemo oni su sigurno kolateralna šteta.

Udruženje porodica civila vojnika i policajaca i ZID PLAČA kod Narodne skupštine još od 2015.godine traži lokaciju Pionirski park za izgradnju mermernog spomenika sa fotografijama i imenima svih 2500 žrtava od Košara do Horgoša. To mora jedino država da uradi jer je to dug svih nas prema svojim žrtvama.

Podelili ste žrtve, uneli ste razdor među porodicama žrtava i učinili sraman potez prikupljajući novčana sredstva preko donacija zar smo dotle došli, to je poniženje.

Zato vas u ime nas porodica žrtava molimo da javno kažete stop donacijama, ugasite račun za izgradnju skulpture a do sada prikupljeni novac usmerite i date ratnim vojnim invalidima sa Košara.

Sve žrtve vojnike, policajce, civile – junake otadžbine na jednom mestu na zajedničkom spomeniku!!!

U Beogradu

16.08.2017 godine

Upravni odbor Udruženja

 Foto .  Slavica  Jovanović

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА УБИСТВА СРПСКЕ ДЕЦЕ У ГОРАЖДЕВЦУ

Обележена годишњица убиства српске деце у Гораждевцу

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, данас 13.08.2017 године, дало је помен и обележило годишњицу убијене српске деце у Гораждевцу, где су на обалама реке Бистрице кобног дана угашена два млада живота.Припадници терористичке „ОВК“-а из заседе су убили Јововић Ивана и Дакић Панту а тешко ранили још четворо српске деце, док су се безбрижно купали у реци Бистрици са својим вршњацима.

Овај злочин је до дан данас остао нерасветљен.

Помен је пропратио велики број медија, а присуствовали су:

-Породице убијене деце,

-Министар спољних послова Господин Ивица Дачић,

-Министар за рад запошљавање,борачка и социјална питања Господин Зоран Ђорђевић,

-Министар локалне управе и самоуправе Господин Бранко Ружић,

-Представник Руске амбасаде Господин Михаил Силантијев, -Представници Министарства одбране,

-Високопречасни протојереј-ставрофор Бранко Митровић и још многи други.

 

Ужасавајући масакр над недужном децом, убијеном само зато што су била Срби, почињен је како би се послала порука преосталим Србима да за њих на КиМ нема места, а онима који су протерани, да не сањају о повратку, рекао је министар спољних послова Ивица Дачић, на обележавању годишњице и помену убијеној српској деци у Гораждевцу .

 

Фото .  Славица  Јовановић

 

 

http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=140386&Obelezena-godisnjica-ubistva-srpske-dece-u-Gorazdevcu–#.WZQJUS16sUE.gmail

 

Za Nikolu Teslu čuo je ceo svet, ali malo ko zna KO SU BILE NJEGOVE SESTRE i kakva ih je sudbina zadesila

Na današnji dan 1856. godine u Smiljanu u Lici, u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina, rođen je Nikola Tesla, jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika. I dok se o njemu mnogo toga zna, životni putevi članova njegove porodice mnogo su manje poznati.

Teslini roditelji Milutin i Georgina su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milicu – Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina, a ovo je priča o tri sestre Nikole Tesle – Marici, Milki i Angelini i njihovim životnim putevima.

 

Sve tri rođene sestre Nikole Tesle su bile kasnije udate za lokalne sveštenike.

 

Milka Tesla

Najstarija sestra Milka se rodila u Senju neutvrđenog datuma. Najpre se udala za Voju (Vukašina) Glumičića koji je preminuo krajem 1892. godine. Sa njim je imala ćerku Ginu, a ostalo je zabeleženo i da im je brak bio veoma loš.

 

Nakon Vukašinove smrti se preudala, što u njihovoj patrijarhalnoj porodici nije bilo lepo primljeno.

 

Više o majci Nikole Tesla možete saznati KLIKOM OVDE!

Porodica Marice Tesla

Marica Tesla, udata Kosanović, imala je talenat za matematiku, navodno je govorila četiri svetska jezika, a znala je desetine hiljada stihova iz svetske književnosti. Bila je dopisnik nekoliko listova – Srbobrana u Zagrebu, Branka, Budapester Tagblama… čime je nastavila porodičnu tradiciju oca Milutina Tesle, koji je takođe bio honarni dopisnik iz Like nekoliko austrijskih, novosadskih i drugih novina.

 

Sačuvana su pisma koje je bratu Nikoli slala iz Sušaka i Rijeke, gde joj je suprug Nikola  dobio parohiju, a u kojima ga je obaveštavala o uspešnom školovanju svoje četvorice sinova. U ime brata Nikole prisustvovala je svečanoj akademiji, 28. maja 1936. godine na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu povodom osamdesetog rođendana Nikole Tesle.

 

Marica je umrla u osamdesetoj godini i sahranjena u Zagrebu 1938. godine.

 

Njen sin Milutin Kosanović, doktor medicine, ubrzo po diplomiranju, 1912. godine, kada su počeli Balkanski ratovi, postao je srpski dobrovoljac, vojni lekar. Po povratku iz ratova Milutin je bio hirurg u bolnici u Ogulinu. Nesebično je pomagao siromašnima.

 

Najmlađi Maričin sin Sava Kosanović doktorirao je pravo u Budimpešti.  On je kasnije bio generalni sekretar Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića i u tri navrata poslanik. Otišao je sa Pribićevićem u emigraciju.

 

Jula 1944. postao je ministar u privremenoj vladi Ivana Šubašića, a zatim u prvoj vladi maršala Tita od 7. marta 1945. Bio je član Predsedništva Narodnog fronta Jugoslavije i Prezidijuma Narodne skupštine. Nakon rata, od 1948. do 1950. godine je bio ambasador FNRJ u Vašingtonu i ministar informisanja.

 

Sava Kosanović, kao jedini naslednik Tesle u SAD, odlučio je da se zaostavština njegovog ujaka prenese u Beograd, nakon čega je osnovan Muzej Nikole Tesle, ustanove koja  sada pripada svetskoj kulturnoj zaostavštini.

 

U svojim uspomenama Sava Kosanović je zapisao: „Kada sam 7. januara 1943. ujutro ušao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi malo zgrčen, sa zaleđenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine“.

Angelina Tesla i njena porodica

Treća Nikolina rođena sestra Angelina Tesla, udata Trbojević, bila je supruga prote Nikole Trbojevića. Venčali su se u Metku kod Gospića. Imali su petoro dece – Uroša, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu. Svi su završili fakultete, a četvoro su postali doktori nauka.

 

Angelina je umrla u Kistanjama, u severnoj Dalmaciji, gde je sa suprugom, penzionisanim protom, provela poslednje godine života kod ćerke Marice i njenog supruga, bogatog kistanjskog trgovca Nike Jankovića.

 

Angelinin sin Petar, u monaštvu Petronije, nakon monašenja živeo je u Šišatovcu na Fruškoj gori, a postao je i arhimandrit tog manastira. Petronije se, što je takođe bila porodična tradicija, dopisivao s ujakom Nikolom Teslom, ali su pisma koja su bila sačuvana u manastirskoj biblioteci izgorela u vreme Drugog svetskog rata.

 

Pre toga, ostalo je zabeleženo na papiru da je Nikola Tesla od svog brata od tetke, tražio da molitvom pomogne „njegovom praznom srcu“, a Petronije se sa drugim šišatovačkim kaluđerima neprestano molio za ozdravljenje Nikoline duše.

 

Petronije je u Prvom svetskom ratu manastir pretvorio u sirotinjski dom, izučavao je život crkve, tražio liturgijsku obnovu, a navodno se zalagao da se služba obavlja i na mađarskom jeziku. Pravo je studirao u Budimpešti, 1906. je doktorirao teologiju, a tri godine kasnije i pravo.

 

Petrov brat Nikola poznatiji u Americi i literaturi kao Nikolas Terbo pokazao je da, ne samo zbog imena, ima najviše talenta za tehniku od svih Teslinih rođaka. Završio je gimnaziju u Budimpešti i 1911. u tom gradu diplomirao na Tehničkom fakultetu.

 

Nikola koji je i likom podsećao na ujaka, a u SAD je otišao tridesetak godina posle Tesle. Taj matematičar i priznati pronalazač ostvario je u Americi i u Evropi više od 120 patenata, najveći broj u automobilskoj industriji. Posle rata bio je profesor praktične nastave na Lorens institutu za tehnologiju u Detrojitu .

Vilijem Terbo, sin Nikolasa Terboa, Teslinog sestrića, Foto: Printscreen

Prema navodima njegovog sina Vilijema Terboa, dvojica Nikola imali su nesporazum, jer je stariji Tesla bio bez finansijskog pokrića za svoje pronalaske i nekoliko puta je potpuno bankrotirao. Terbo je investirao novac u neke ujakove projekte u vezi sa automobilima, ali je Tesla to potrošio u druge svrhe.

 

Vilijem Terbo je danas počasni predsednik, a jedno vreme je bio izvršni direktor,  Teslinog društva u SAD. Više o njemu možete pročitati KLIKOM OVDE!

Izvor:

http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/103030/za-nikolu-teslu-cuo-je-ceo-svet-ali-malo-ko-zna-ko-su-bile-njegove-sestre-i-kakva-ih-je-sudbina-zadesila

Ratna šteta mora da se naplati-Nemačka vlada hoće, naša se ustručava!