ЗАР САМ САМО ЗАТО ФАШИСТА ЗАТО ШТО САМ У МОЈОЈ КЊИЗИ ТРАГОМ СРБА 3 УКАЗАО НА ИСТИНУ ДА УЧИМО ПОГРЕШНУ ИСТОРИЈУ ДА СУ МАЂАРСКА, ГРЧКА, БУГАРСКА ПА И ВАТИКАН И НЕМАЧКА ДРЖАВЕ ЗАСНОВАНЕ НА ГЕНИМА АУТОТОНОГ НАРОДА ТЕРОРОМ СТРАНИХ ПЛЕМЕНА И ИНТРЕСА-ВИДЕО

ЗАР САМ САМО ЗАТО ФАШИСТА ЗАТО ШТО САМ У МОЈОЈ КЊИЗИ ТРАГОМ СРБА 3 УКАЗАО НА ЧИЊЕНИЦУ ДА РЕЧ СУНЦЕ КОД СВИХ ЕВРОПСКУХ ДРЖАВА, СТАРОСЕДЕОЦА ИЗУЗЕВ МАЂАРА, БУГАРА И ГРКА ПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ, ЗАШТО АКО НЕ ЗАТО ШТО СУ ТИМ ДРЖАВАМА МАЛА ТУЂА ПЛЕМЕНА НАМЕТНУЛЕ СВОЈ ЈЕЗИК ДРАКОНСКИМ МЕРАМА. ТО ДОВОДИ ДО ЗАКЉЗЧКА ДА СУ ТЕ ТРИ ДРЖАВЕ УКЉУЧИЈУЋИ И КАО ЧЕТВРТУ ВАТИКАН ЗАСНОВАНЕ НА ТЕРОРУ МАЊИХ ТЕРОРИСТИЧКИХ ГРУПА ОДНОСНО ТУЂИХ ПЛЕМЕНА! ТА ПРАКСА СТВАРАЊА НОВИХ ДРЖАВА ПУТЕМ ТЕРОРА НИЈЕ СЕ УГАСИЛА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА. ТОГА СЕ МОРА БИТИ УВЕК СВЕСТАН ДА ИЗА ТЕРОРА НЕ СТОЈЕ НАРОДИ ВЕЋ ИНТЕРЕС ПОЈЕДИНЦА ИЛИ МАЊИХ ГРУПА.

ДА СУ ТЕ ДРЖАВЕ НАСТАЛЕ НА ТЕРОРУ МАЛИХ ПЛЕМЕНА ДОКАЗУЈЕ ГЕНЕТСКО СТАБЛО. ГЕНЕТСКИ СКОРО И НИСУ ЗАСТУПЉЕНИ У ТИМ ДРЖАВАМА, СЕМ ИМЕНА НЕМА НЕКИХ ВЕЋИХ ГЕНЕТСКИХ ПОПУЛАЦИЈА КОЈЕ БИ УКАЗИВАЛЕ НА СВОЈЕ ОСВАЈАЧЕ.

СКОРО ДА ДАНАС НИШТА НЕ УКАЗУЈЕ НА НЕКАДАШЊЕ ОСВАЈАЧЕ ПО КОЈИМА СУ ДОБИЛЕ СВОЈЕ ИМЕ.

ДОК СУ У СТВАРНИ ГЕНЕТСКИ НАРОД СТАРОСЕДЕОЦА, САСВИМ ДРУГИ НАРОД КОЈИ СЕ РАЗЛУКУЈЕ ОД ОСВАЈАЧА КОЈИ СУ ИМ ДАЛИ ИМЕ И АСИМИЛАЦИЈОМ УТИЦАЛИ НА КУЛТУРУ. ПОСЛЕ ПРЕПАДА И УБИЈАЊА ВОЂА АУТОТОНОГ НАРОДА МАЛО КО ЈЕ ХТЕО БИТИ НА СТРАНИ ГУБИТНИКА. ТАКО СУ ЗА САМО НЕКОЛИКО ГЕНЕРАЦИЈА ЗАБОРАВИЛИ СВОЈ МАТЕРНЈИ ЈЕЗИК.

МИСЛИМ ДА ЈЕ ДОШЛО ВРЕМЕ ДА СЕ ТОЈ ИСТИНИ ПОГЛЕДА У ОЧИ И КОНАЧНО ЗАУСТАВИ СТВАРАЊЕ НОВИХ ДРЖАВА ПУТЕМ ТЕРОРА. ТЕРОР НЕ СМЕ БИТИ ЧАК ЈОШ И НАГРАЂИВАН ИКАКВИМ КОСЕСИЈАМА А ПОНАЈМАЊЕ ДРЖАВОМ.

ХИМНА СРБИЈИ

ХИМНА СРБИЈИ

ТРИ СЛОВА, ТРИ СИМБОЛА СРБСКА

“С” ЗА СУНЦЕ “Р” ЗА РАЂАЊЕ “Б” ЗА

БОГА

СРБ ЈЕ КОРЕН РЕЧИ ИМЕНА ТВОЈЕГА

ДОБИТ ПО; СУНЦУ, РАЂАЊУ И БОГУ

АКО СИ ЧОВЕК, ОД СРПСКОГА РОДА

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ НИКАД ИМЕ СВОЈЕ

ДА ЈЕ ПЛЕМЕНИТО, БОЖЈЕ И СВЕТО

ЗВАТИ СЕ СРБИНОМ БОГОМ ЈЕ ДАТО

СРБИНОМ СЕ ЗВАТИ НИЈЕ БАШ ЛАКО

СРБИНОМ БИТ НЕ МОЖЕ БАШ СВАКО

МОРА УМЕТИ КАО ХРИСТОС ПАТИТИ

ТЕШКЕ РАНЕ ОД НЕЉУДИ, ИЗДРЖАТИ

ЧУВАЈ СВОЈУ СРБИЈУ, СРБИНЕ БРАТЕ

ЧУВАЈ ЈЕ КАО ЗЕНИЦУ ОКА СВОЈЕГА

СРБИЈА ЈЕ КОЛЕВКА КУЛТУРЕ СВЕТА

С СЛОВО ЈЕ СТАРИЈЕ ОД РЕЧИ СУНЦА

СРБИЈА ЈЕ МНОГЕ ОЛУЈЕ ПРЕЖИВЕЛА

ЛОМЉЕНА КАЉАНА СА СВИХ СТРАНА

АЛ, УВЕК СЕ ПОДИГЛА ЧИСТА ОБРАЗА

КРОЗ ЖИВОТ УВЕК СМЕЛО, КОРАЧАЛА

СРБИЈА НИЈЕ САМО НЕКАКВА, ЗЕМЉА

СРБИЈА ЈЕ ДАР НЕБА И СНАГА ХРИСТА

СРБИЈА ЈЕ СРБИНУ, ЛАЗАРЕВА КЛЕТВА

ХРАБРОСТ И ДУХ, МИЛОША ОБИЛИЋА

СРБИМА СВЕТА КРВ ДЕВЕТ ЈУГОВИЋА

И ДЕСЕТОГА, СТАРОГА, ЈУГ БОГДАНА

СРБИЈА ЈЕ КОСОВСКЕ ДЕВОЈКЕ НАДА

БОЛ, ТУГА И ВЕЧИТО РАЂАЊЕ СУНЦА

ушан Нонковић Теодоровић

Летимични прелет је најкраћи пут у заборав а што се заборави то се зло и понови! Што се не погледа на то се не може ни сећати а стим ни знати зашто нам се злочини, прогроми и геноциди понављају!

Објављено треће, измењено и допуњено, издање књиге ИДЕНТИТЕТИ ЖРТАВА СТРЕЉАНИХ У КРАЉЕВУ ОКТОБРА 1941. Летимични прелет је најкраћи пут у заборав а што се заборави то се зло и понови!

Posted on Oktober 15, 2021 by dijaspora | Bearbeiten

Ist möglicherweise ein Bild von Text

Музеј жртава геноцида

5. Oktober um 19:35  ·

Објављено треће, измењено и допуњено, издање књиге ИДЕНТИТЕТИ ЖРТАВА СТРЕЉАНИХ У КРАЉЕВУ ОКТОБРА 1941.Силвије Крејаковићпосвећене обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Краљеву

👇

Музеј жртава геноцида саопштава да је из штампе изашло треће, измењено и допуњено, издање капиталне научне студије историчарке Силвије Крејаковић под насловом ,,Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941ʼʼ.Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице краљевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге.Научна студија госпође Крејаковић садржи до сада нацеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата.Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних краљевачких страдалника.

👇
👇

Рецензент ове научне студије је академик проф. др Љубодраг Димић, шеф Катедре за историју Југославије у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је у анализи научног истраживања госпође Крејаковић преточеног у ову капиталну студију посебно нагласио и:,,Уместо политичке употребе и лицитирања бројем убијених и именима жртава, пред нама је истраживачки резултат који одликује прецизност у утврђивању чињеница, околности, контекста“.Ово прворазредно драгоцено научно дело објављено је као прво у новоуспостављеној едицији Музеја жртава геноцида под називом Sine ira et studio (лат. – без гнева и пристрасности) у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела изворно настала на српском језику.Извршни уредник издавачке делатности Музеја жртава геноцида је историчарка Александра Мишић,Аутор идејног решење корица књиге је наш истакнути графичар др ум Никола Радосављевић. Објављивање овог капиталног дела у потпуности је омогућио ,,Телеком Србија“Књигу, по цени од 750 динара, можете купити у просторијама Музеја жртава геноцида, а по нешто вишој цени у објектима књижарског ланца ,,Делфи“ широм Србије.Такође, књигу можете и наручити и на и-мејл izdavastvo@muzejgenocida.rs након чега ће вам, уз поштанске трошкове, бити прослеђена на приватну или пословну адресу.

👇
👇
👇

Извод из рецензије академика проф. др Љубодрага Димића:Почев од 1945, град Краљево обележава свој трагични „октобар 1941“. И ма како изгледало да је проблематика тог догађаја одавно постала историја, прошлост испуњена сећањима и болом, покушај његовог истраживања и рационализације броја жртава показује у којој је мери то и данас догађај који није ослобођен политичности. У „конструкцији сећања“ на жртве злочина у Краљеву 1941, важно место су свих претходних деценија имали политичари и пропагандисти, а тек делом и историчари. На тај начин, истраживање које је обавила колегиница Крејаковић неминовно је отворило и важно питање односа према прошлости коју истражују (тај однос мора бити рационалан и критички) и односа политичара према догађајима који обележавају (тај однос мора бити испуњен пијететом према жртвама). „Истицање“ произвољног броја погубљених у Краљеву 1941, без инсистирања на његовом повезивању са именима свирепо побијених људи, само је још један од видова дехуманизације жртава „краљевачког октобра“ и њихова даља увреда. Тој лошој и распрострањеној навици, истраживање колегинице Крејаковић „стаје на пут“.

Објављено треће, измењено и допуњено, издање књиге ИДЕНТИТЕТИ ЖРТАВА СТРЕЉАНИХ У КРАЉЕВУ ОКТОБРА 1941. Летимични прелет је најкраћи пут у заборав а што се заборави то се зло и понови!

Ist möglicherweise ein Bild von Text

Музеј жртава геноцида

5. Oktober um 19:35  ·

Објављено треће, измењено и допуњено, издање књиге ИДЕНТИТЕТИ ЖРТАВА СТРЕЉАНИХ У КРАЉЕВУ ОКТОБРА 1941.Силвије Крејаковићпосвећене обележавању тужне 80. годишњице масакра извршеног у октобру 1941. године у Краљеву

👇

Музеј жртава геноцида саопштава да је из штампе изашло треће, измењено и допуњено, издање капиталне научне студије историчарке Силвије Крејаковић под насловом ,,Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941ʼʼ.Ова драгоцена и јединствена научна студија објављена је као допринос Музеја жртава геноцида обележавању наступајуће тужне 80. годишњице краљевачког масакра над цивилима који су средином октобра 1941 године у том граду починиле немачке нацистичке окупационе власти и оружане снаге.Научна студија госпође Крејаковић садржи до сада нацеловитију и најутемељенију анализу једног од највећих ратних злочина почињених над недужним цивилима на подручју Републике Србије током свеукупног трајања Другог светског рата.Она је, истовремено, истинска ризница информација и знања, али и позив савременим генерацијама да се одговорно, објективно и трајно сећају невиних краљевачких страдалника.

👇
👇

Рецензент ове научне студије је академик проф. др Љубодраг Димић, шеф Катедре за историју Југославије у оквиру Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је у анализи научног истраживања госпође Крејаковић преточеног у ову капиталну студију посебно нагласио и:,,Уместо политичке употребе и лицитирања бројем убијених и именима жртава, пред нама је истраживачки резултат који одликује прецизност у утврђивању чињеница, околности, контекста“.Ово прворазредно драгоцено научно дело објављено је као прво у новоуспостављеној едицији Музеја жртава геноцида под називом Sine ira et studio (лат. – без гнева и пристрасности) у оквиру које ће бити објављивана најзначајнија научна дела изворно настала на српском језику.Извршни уредник издавачке делатности Музеја жртава геноцида је историчарка Александра Мишић,Аутор идејног решење корица књиге је наш истакнути графичар др ум Никола Радосављевић. Објављивање овог капиталног дела у потпуности је омогућио ,,Телеком Србија“Књигу, по цени од 750 динара, можете купити у просторијама Музеја жртава геноцида, а по нешто вишој цени у објектима књижарског ланца ,,Делфи“ широм Србије.Такође, књигу можете и наручити и на и-мејл izdavastvo@muzejgenocida.rs након чега ће вам, уз поштанске трошкове, бити прослеђена на приватну или пословну адресу.

👇
👇
👇

Извод из рецензије академика проф. др Љубодрага Димића:Почев од 1945, град Краљево обележава свој трагични „октобар 1941“. И ма како изгледало да је проблематика тог догађаја одавно постала историја, прошлост испуњена сећањима и болом, покушај његовог истраживања и рационализације броја жртава показује у којој је мери то и данас догађај који није ослобођен политичности. У „конструкцији сећања“ на жртве злочина у Краљеву 1941, важно место су свих претходних деценија имали политичари и пропагандисти, а тек делом и историчари. На тај начин, истраживање које је обавила колегиница Крејаковић неминовно је отворило и важно питање односа према прошлости коју истражују (тај однос мора бити рационалан и критички) и односа политичара према догађајима који обележавају (тај однос мора бити испуњен пијететом према жртвама). „Истицање“ произвољног броја погубљених у Краљеву 1941, без инсистирања на његовом повезивању са именима свирепо побијених људи, само је још један од видова дехуманизације жртава „краљевачког октобра“ и њихова даља увреда. Тој лошој и распрострањеној навици, истраживање колегинице Крејаковић „стаје на пут“.

ФИЛМ СЕЋАЊА; НА ОКТОБАРСКЕ ЖРТВЕ У КРАЉЕВУ, НА СТРЕЉАНЕ ОД ВЕРМАХТА 1941.

SRBIJA SE NE MOŽE USPRAVITI POGURENIM HODOM, KO TO MISLI DA MOŽE GURA SRBIJU U VEČITO ROBSTVO.

SRBIJA SE NE MOŽE USPRAVITI POGURENIM HODOM, KO TO MISLI DA MOŽE GURA SRBIJU U VEČITO ROBSTVO.

SRBIJA SE MOŽE USPRAVITI I SPASITI ROPSTVA SAMO USPRAVNOG ČELA, SMELOG KORAKA I BESKOMPROMISNOG SMENJIVANJA SA VODEĆIH POLOŽAJA ONIH KOJI ODLUČUJU O SUDBINI SRBIJE, SRPSKE KULTURE I SRPSKE POLITIKE ONIH KOJI MINECIOSNO I PENETRANTNO SPREČAVAJU DA SE O SRBIJI ČUJE LEPA REČ, IŠTA POZITIVNO OBJAVLJUJE FINANCIRA I NEGUJE A DA ODMAH NE PROGLASE SVAKOG NAPREDNOG RODOLJUBA RASISTOM I NACISTOM. TO SU ŠTETOČINE SRPSKOOG NARODA KOJE RADE NEOPAŽENO, PODMUKLO, U INTERESU STRANOG FAKTORA ZAPOSEDAJUĆI VODEĆE POLOŽAJE U DRŽAVI I KULTURI UZ POMOĆ STRANE PROPAGANDE I STRANOG KAPITALA. DA BI O SEBI RAZMIŠLJALI NJIHOVIM GLAVAMA IZVRGAVAJU RUGLU SVE ŠTO IDE U KORIST SRBIJE I SRPSKOG NARODA. NA ŽALOST U TOME I USPEVAJU DA SRBI SAMI SEBI BUDU NAJVEĆI NEPRIJATELJI ZAHVALJUJUĆI MANIPULACIJAMA SVEŠĆU SRPSKOG NARODA I PODSMEVANJU SVEGA ŠTO JE DOBRO A SRPSKO!!!

Dušan Nonković Teodorović

Др Владимир Умељић – Добри трагови злог времена

Др Владимир Умељић – Добри трагови злог времена

Наташа Јовановић 18/09/2020 Интервју, БРОЈ 632 Оставите коментар

Роман као аргумент онима који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“

У актуелној политичкој ситуацији, како глобално тако и локално, остаје нам пре свега једно, наиме, остављати добре трагове из злог времена. Истовремено, уздам се у Бога, Зло (са великим З) ће проћи, доћи ће неки бољи људи од свих нас и треба им оставити што више добрих трагова, пре свега писане речи. Трагање за истином и рад на народном послу нису, као што знамо, ни позив ни хоби који се данас упражњавају а сутра не, то је основни животни став – за који се увек плаћа – и ма колико је појединац само мајушни мозаички каменчић, он/она себе уграђује у утолико грандиознији мозаик историје, традиције и културе свог рода, који је пак мозаички каменчић васцелог човечанства.
И то мора да је достатно, каже у разговору за „Печат“ др Владимир Умељић, стоматолог, историчар и теолог, истраживач у области историје и филозофије језика, теологије и политикологије, један од најбољих познавалаца историје НДХ и улоге Ватикана у њој, творац теорије дефиниционизма коју је прихватио Нoaм Чомски и појма србоцид који је поздрављен у научним круговима чија је тема страдање Срба у Јасеновцу.
Ускоро би у Београду требало да изађе ваш историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“ , монументална хроника која прати судбину српске породице са Косова и Метохије- од Велике сеобе преко Првог, Другог светског рата све до последњих балканских ратова у Хрватској и Босни. Како се склапао роман који није само историјат једне фамилије, није ни распршена фикција, ни само историја, пре уверљиво сведочанство једног сложеног времена и човека у њему?
Један компетентни познавалац књижевности (и историје) је о овом роману рекао: „Ово дело је изузетно погодно за упознавање српске (али и опште) историје, културе, научних достигнућа и политичких збивања од XVII века па дословце до данас. Једна врста пријемчивог, лако схватљивог уџбеника историје, који се чита без предаха, јер је све време одевен, увијен у књижевне хаљине, са елементима љубавне приче и криминално-шпијунског романа, трагедије и комедије, части и издаје у мирнодопским и ратним условима, људских слабости и издизања из њихових понора.“ Или како је пак јунак овог романа (из нашег времена), Милош Чарнојевић, то у завршном делу изразио: „Назовимо дакле овај запис и прилог хроници Чарнојевића, аналогно мешовитим тј. прелазним формама између играног и документарног филма, „књижевно-документарним“ сведочанством времена, зашто да не? Јер шта је једна хроника, ако не то?“ Ради се дакле о књижевној фикцији, која се додуше заснива на провереним и проверљивим историјским чињеницама, остаје међутим плод маште аутора. Уз то, у овом делу се не ради само о историјату фамилије Чарнојевића, већ и о трајању и опстајању човековог хуманистичког бића у профано-историјском и духовно-историјском контексту.
Тематику страдања финализујете књижевном рефлексијом рата око косовских метоха. Да ли се на том месту, где је „зрно клицу заметнуло“, мора све и завршити, добити коначно објашњење?
Да, несумњиво, јер пристајање на откидање косовских метоха од матице је равно духовној кастрацији српства, којој може да следи само губитак идентитета и нестајање. Ко има право да захтева од једног народа колективно самопоништење? У име чега? Да би свако добио шансу да се повремено докопа једног америчког хамбургера или немачке кобасице? Продати Дечане за један аутопут или Грачаницу за једну пругу? Не, реците радије једном Јеврејину да преда „Исламској држави“ или талибанима власт над Јерусалимом а да ће за то добити један аутопут до Техерана и једну пругу до Кабула… “
Књига је својеврсан одговор покушајима маргинализације националне културе и националне историје. Чини се да то данас није популарна идеја?
Мене превасходно интересује реакција, ехо читалачке публике. Ради се, као што сте поменули, о историјском роману који као такав увек има и једну социјално-критичку, па и политичку димензију. Тражење и изношење историјске истине, да ли у науци или у књижевности, искључује само по себи додворавање било којој идеологији, било којој актуелној политичкој опцији.
Истовремено, ми живимо у време јачајућих аутократија а сви њихови носиоци су учили од Калигуле, римских папа, Волстрита, Хитлера и Стаљина, у нас и од Тита. Том систему нормалан, национално мислећи и етички оријентисани човек само смета, не, властодршци хоће стандардизованог медиокритета (ја то зовем „роботескног“) као поданика, лутку на концима од којих је најважнији онај који производи климање главом, одобравање… О тој тежњи, која је изгледа а као и све остало „прогресивно“ настала у САД, писао је амерички Нобеловац Синклер Луис већ почетком 20. века („Бебит“). Према њему је Хајнрих Манов „Поданик“ мало дете.
Социјално-критичка димензија и прижељкивани позитивни ефекат овог романа се састоје у преко потребном просвећивању, у давању аргумената онима, који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“ тј. још једном, са претварањем Срба у роботескне поданике.
А реакција дотичних крадљиваца душа се може предвидети, када буду читали о Великој сеоби Срба, последици још једне издаје Запада (Аустријанаца) и о злоделима Османлија и њима покорних Албанаца при том; сазнали шта је књаз Никола 1915. говорио српским војницима и немачком очевицу Герхарду Геземану при повлачењу кроз Црну Гору ка Албанији о свом српству и српству народа Црне Горе; како је један (фиктивни, књижевни) немачки очевидац доживео геноцидни масакар српске нејачи у Пребиловцима 1941; о правим узроцима, току и главним актерима последњих балканских ратова при разарању друге Југославије, закључно са Хашким трибуналом и „Случајем Сребреница“; о последњем разбојничком походу НАТО и отимању Косова и Метохије; о ватиканској мафији кроз историју, о њеном служењу Хитлеру и Мусолинију, па до данашњег дана, када краду небројене милијарде у сарадњи са Коза ностром, масонима и корумпираним политичарима; о америчким тајним службама, које већ деценијама харају светом, шпијунирају и подјармљују човечанство.
А све у књижевним хаљинама, дакле лако схватљиво и пријемчиво… Ризикујете да по излажењу романа од дела јавности и понеких утицајних медија добијете „великосрпску, шовинистичку, геноцидно-идеолошку етикету.
Тај део јавности и њихове етикете ме апсолутно не интересују. Дозволите ми прво да поновим две битне ствари. Као прво, тражење и изношење историјске истине, да ли у науци или у књижевности, искључује само по себи додворавање било којој идеологији, било којој актуелној политичкој опцији. И као друго, ради се и о трајању и опстајању човековог хуманистичког бића у профано-историјском и духовно- историјском контексту. А ово „човековог“ искључује сваки национални или конфесионални предзнак.
Наравно да је ово историјски роман из области српске националне књижевности, али и не-српски ликови – Хрвати, босански муслимани, косовско-метохијски Албанци, Немци, Американци, итд. третирају се на исти начин. Желим да напоменем, да се кроз читаву радњу романа, од XVII века па до данас одржава часно пријатељство и верно побратимство једне фамилије косовско-метохијских Албанаца и фамилије Чарнојевића, па и по цену главе, по цену погибије. Истовремено, Срби се ни у ком случају не идеализују, јер из уста Чарнојевића долази једна искуствено оправдана изрека: „Нема рода без изрода!“
Тја, ако је то „великосрпски шовинизам“…

JEDNOUMLJE JE DANAS DEMOKRATIJA

JEDNOUMLJE JE DANAS DEMOKRATIJA

O NARODE RODE PROGLEDAJ MALO BOLJE

DA VIDIŠ ŠTA TI SE SVE I SVAŠTA UVALJUJE

U IME DEMOKRATIJE I BUDUĆNOSTI TVOJE

LEKARI KORONA KRITIČNI SU NEPOŽELJNI

KAO DA NISU ISTI FALULTET, APSOLVIRALI

I CEO ŽIVOTNI VEK LEČEĆ LJUDE PROVELI

NEMA SUPROTNIH MIŠLJENJA NIT NASTUPA

NA JAVNIM TELEVIZIJAMA A VI IH PLAĆATE

ŠTO SE TIČE KORONE CARUJE JEDNOUMLJE

TO VAM SE PRODAJE MESTO DEMOKRATIJE

LEKARI OD VLASTI PRIVILEGOVANI, PRAVE

OD KOLEGA ISKUSNIH LEKARA ŠARLATANE

NE IZLAZE NA JAVNE TV DUELE DA UKRSTE

SVOJE ARGUMENTE ZNANJE I SVOJE ISTINE

PRAVE BUDALAMA TEORETIČARIMA ZAVERE

I NAROD I LEKARE I SVE DRUGOG MIŠLJENJA

MOŽE IM SE,

DRĐŽAVA I FARMACEUTSKA INDUSTRIJA STOJI

IZA NJIH

A IZA KOGA ONI STOJE NE TREBA MU DEMOKRATIJA

PA VEROVATNO NI NAROD

DO SAMO UDOBNA FOTELJA I UNOSAN PROFIT!

Dušan Nonković Teodorović

Pesma Bajka života i 22 komentara

DUŠEVNA HRANA ZA SVE MOGUĆE ŠPEKULACIJE

GLOBALIZACIJA JE PROCES CENTRALIZACIJE, SUŠTA SUPROTNOST DEMOKRATIJE. PREDEFINISANA DEFINICIJA PANDEMIJE SMRTNOSTI U PANDEMIJU ZARAZE, INCIDENCIJE, JE SAMO NASTAVAK PROCESA NAMETANJA GLOBALIZACIJE DRUGIM METODAMA, DALEKO POGUBNIJIM PO DEMOKRATIJU I ČOVEČANSTVO U CELINI, SKUPLJANJA SILE I VLASTI U MALOM BROJU PRIVILEGOVANIH OSOBA.

ZARAZA JE PROCES STVARANJA PRIRODNOG IMUNITETA. MOŽE PRIVREMENO DA ZARAZI SVAKOG A DA OD NJE NE OBOLI SVAKO ŠTO JE ČINI IZUZETNOM ALATKOM ZA OSTVARIVANJE GLOBALIZMA.

DA SE RADI O ORUŽJU ZA OSTVARIVANJE GLOBALIZMA POTVRĐUJE I ČINJENICA DA SE ZA GODINUIPO DANA OD NAJAVE PANDEMIJE NIJE ODRŽAO NITI JEDAN SIMPOZIJUM LEKARA ZA I PROTIV VAKCINISANJA DA JAVNO UKRSTE SVOJE ARGUMENTE. NAROD SIGURNO NIJE TOLIKO GLUP, NEOBRAZOVAN I NEINFORMISAN DA NE BI UMEO ODVOJITI PLJEVU OD ZRNA. OVAKO KAO DO SADA, IGNORISANJEM LEKARA DRUGAČIJEG MIŠLJENJA JE DUŠEVNA HRANA ZA SVE MOGUĆE ŠPEKULACIJE.

Dušan Nonković Teodorović

„ЗАВЕТ“СРПСКЕ СТРАНКЕ ЗАВЕТНИЦИ – Видео

Dušan Nonković https://cards-frame.twitter.com/i/cards/tfw/v1/uc/1443627996166905861Српска странка Заветници Аранђеловац on Facebook WatchДАЛИ СМО ЗАВЕТ Милица Ђурђевић #ХРАБРО #SRBIJA #АРАНЂЕЛОВАЦ #ТИМ #СРБИЈА #ЗАВЕТ #ЗАВЕТНИЦИ #НАРОД #ПАТРИОТИЗАМ #МИЛИЦАЂУРЂЕВИЋ…facebook.com

„ЗАВЕТ“ СРПСКЕ СТРАНКЕ ЗАВЕТНИЦИ Видео

🇷🇸‼️ДАЛИ СМО ЗАВЕТ‼️🇷🇸 Милица Ђурђевић #ХРАБРО #SRBIJA #АРАНЂЕЛОВАЦ #ТИМ #СРБИЈА #ЗАВЕТ #ЗАВЕТНИЦИ #НАРОД #ПАТРИОТИЗАМ

🇷🇸‼️ДАЛИ СМО ЗАВЕТ‼️🇷🇸 Милица Ђурђевић #ХРАБРО #SRBIJA #АРАНЂЕЛОВАЦ #ТИМ #СРБИЈА #ЗАВЕТ #ЗАВЕТНИЦИ #НАРОД #ПАТРИОТИЗАМ