Прерушавање Трећег рајха у ЕУ – (како тада тако и сада иза тих сулудих идеја стоји само мањина, најбогатијих Американаца, елите крупног капитала – ДНТ)

Прерушавање Трећег рајха у ЕУ

категорија Свет / дана 07/12/2018 у 20:49 часова /

nemacki-cetvrti-rajh1

Аутор: Огњен Бранковић

Хитлер је једном рекао да њима, нацистима, не треба европска Немачка, него немачка Европа. Све оно што су нацисти радили, указивало је да се баве стварањем немачке Европе. Без обзира на пораз нациста у Другом светском рату, наставило се са планом стварања немачке Европе. Ти планови су били скицирани 1941., а објављени у Берлину, 1942. године.

Исход Другог светског рата, натерао је планере да мало измене начине деловања, како би спроводили све оно што је и ратом било предвиђено да освоји. Међутим, ратни планови су кренули по злу, па је сада требало некако другачије организовати и реорганизовати наци систем, како би се, ипак, наставило са стварањем супра-државе, под патронатом Немачке. Стратези, службеници и верни следбеници Трећег рајха су се повукли у други план, нису преузимали јавне функције, али су зато образовали и васпитавали оне који ће долазити на јавне функције; нису били политичари, одмах непосредно Другог светског рата, мада ће се и то променити доласком бивших нациста на чело међународних организација или на чело неких држава.

Уведен је нови, бирократски језик, који су (опет) правили нацисти у министарствима европских држава, у образовним институцијама и на другим местима, на којима се одлучивало о послератној политици – иза сваког лепо језички обликованог закона или норме, крила се понека репресивна мера. За педесетак година деловања, гласачи у земљама Европске уније готово да ништа не значе, осим као параван за политичко позориште и за лажне изборе. Тренутна ситуација, посебно у Западној Европи, показује колико су режими појединих држава одрођени од својих народа и грађана. Режими у Немачкој, Француској, земљама БЕНЕЛУКС, Британији и њени колонијама (Велика Британија је, у ствари, давала лажну независност својим бившим колонијама, само да би у разним међународним телима могла да има више од једног гласа; исто то је чинила Француска, јер се зна да и дан-данас земље Северне Африке Француској плаћају колонијалну таксу, која се само тако не зове – нашли су неке лепе речи).

Сваки покушај да се изгласа устав ЕУ падао је у воду. Без обзира на вишедеценијско прање мозга и пропаганду, европске народе није чинила срећнима идеја о супранационалној држави, која ће да заводи ред широм Европе. Међутим, бриселска бирократија, вешта у извртању чињеница, увођењу речи које ништа не значе, довела је и до тога да се, ипак, најзад, прихвати Лисабонски споразум – без обзира на многа противљења у западно-европским државама, такозваној првој Европи. Једноставно, бирократско-нацистичка машинерија Европске уније се није обазирала ни на један политички резултат, који није био у складу са њеним плановима и циљевима. Владе су застрашиване да им случајно на памет не пада да организују референдуме поводом Лисабонског споразума, којим су престале да важе разне слободе и суверена права народа у Европи.

Западна Европа је после Другог светског рата била само декларативно против нацизма, јер су у језгру новонастајућих инситутиција Европске уније били нацисти. Нацисти су ти који су писали разне нормативне, административне и друге акте Европске уније. Они су били (и јесу) задужени за стратегије, поставке образовних система, банака, културних и политичко-друштвених матрица које ће се Европом ширити.

Лисабонским споразумом је, полутајно, без учешћа европских народа и уз присуство европских квази-елита, створена супранационална држава, којој су сада све европске државе потчињене – тиме је створено плодно тле за даље промене Лисабонског споразума, и то без учешћа било каквих гласача, народа, влада. Лисабонским споразумом је, такође, уклоњена једна од градивних особина ЕУ, а то је слободна трговина међу европским државама. Смртна казна је укинута, па поново враћена, и то искључиво за учешће у нередима и побунама. Лисабонским споразумом ЕУ задржава право да крши туђа права, ако је то у интересу Уније, те онда није незаконито. Дозвољава се оружаним снагама из ЕУ да уђу у било коју државу, која је у неком споразумном односу са ЕУ (као члан, као кандидат, итд.)

Један од начина, који је ЕУ изабрала за даље утемељивање Лисабонског споразума, који би једног дана требало и Устав да постане, јесте уништавање државних економија – то се у Ирској, на пример, показало као добар начин да држава на крају прихвати све што се од ње тражи. Тај успешан пример уништавања државне економије, ЕУ успешно наставља да примењује и у другом државама.

Након Другог светског рата, ЕУ је градила и учвршћивала своје основе, а касније након пада Берлинског зида, распада СССР, Чехословачке и Југославије, ЕУ је почела да се шири на Исток Европе. Занимљиво је да су прве тачке у Источној Европи биле управо оне земље које су у Другом светском рату биле на страни нацистичке Немачке и свака од тих држава је обезбедила нацистима дивизије (Словачка, Хрватска, БиХ, Албанија – тамо су нацисти имали своје јединице, борце и владе). Добар пример је Хрватска, која је постала прва држава, након Другог светског рата, која је члан ЕУ, а у којој се отворено и уз амин ЕУ промовише усташтво, крије истина о првом дечијем конц-логору у Европи – нацисти јесу у Пољској и Немачкој имали такозване “Lebensborn” кампове, али, чак ни они нису имали конц-логоре за децу, који су осмишљени и током Другог светског рата постојали на територији НДХ – ти логори су служили пре свега за сатирање Срба и уклањања свих трагова вишевековног српског присуства на том подручју.

Бивши немачки неонациста, Инго Хаселбах, је написао књигу у којој говори о деведесетим годинама 20. века и улози коју је Немачка имала у поновном успостављању НДХ, само са други именом, једноставно, Република Хрватска. У својој књизи, ‘Führer-Ex’, Хаселбах пише о подршци и немачке војске и немачке владе Хрваатској, током процеса распада Југославије и грађења нових држава – тако је Хрватска уз помоћ званичних немачких институција наставила традицију из Другог светског рата и наставила са усташтвом, као градивним елементом државе. Немачка је прва признала нову усташку творевину. Нова хрватска држава је створена на територији авнојевске Хрватске и на територији отетој од Срба, који су ту вековима живели, а које је у акцијама етничког чишћења, деведесетих, изгнала хрватска усташка војска, уз помоћ америчке и немачке војске.

Европска унија је данас супранационална творевина, која нема устав, која нема изабрану владу, већ је воде анонимне бирократе, са прецизним упутствима, која везе немају са заштитом људских права, грађанских слобода, немају додирне тачке са такозваном ‘владавином права’, а грађани из држава чланова ЕУ, могу бити ухапшени у било којој држави ЕУ, без оптужбе, без поштовања претпоставке невиности, без ‘habeas corpus’.

Данас се у Европској унији користи орвеловски новоговор, а шефови потлачених држава ни не знају тачно шта потписују, али су условљени да потпишу све што им се стави на сто, а условљени су зато што су или уцењени или су добровољно пристали да буду слуге нацизму, сакривеном иза неолиберализма. Мађарска је пример како се кажњавају непослушни. Италијански министар унутрашњих послова је пример како се према изабраном државном функционеру односи неизабрани бирократа, метузалем ЕУ мешетарења, Луксембуржанин, Аселброт.

У Србију је стигао FRONTEX, још једна полумистична, али наоружана ЕУ творевина, која ће контролисати границе Србије – што је још један корак у појачавању ЕУ/НАТО/УСА/УК окупације Србије. Мало пре доласка Фронтекса у Србију, немачка влада је у јулу објавила документ ‘Masterplan Migration’, према коме ће у Србији (и на окупираној територоји Космета), Ираку, Гани, Тунису, Мароку, Сенегалу, Албанији бити смештене избеглице, мигранти, од којих су многи нејасног порекла и са нејасним намерама – мада њихово понашање у Западној Европи указује на могуће исходе њиховог присуства – многи од њих долазе у поптуно истој одећи и обући, као војска која је организовано добила цивилну гардеробу за излазак у град или за извођење неке, не-војне операције. У наведеним земљама, биће организовани центри за збирњавање, образовање и запошљавање миграната, а све то ће финансирати споменуте државе, сигурно неће новац давати Европска унија – она је ту да новац и сва природна богатства опљачка и отме, а не да било коме помогне – без обзира на бескрајне празне фразе и приче којима се њене анонимне и неизабране бирократе служе. 

Све ове бирократско-административне заврзламе Европске уније, у којима се губе и сâми они који треба да их спроводе, брижљиво су деценијама након Другог светског рата смишљали и у ЕУ норме претварали – нацисти – исти они нацисти од којих је Европу, спасила Русија и победила их у Другом светском рату – ти нацисти се сада враћају. Не са бакљама, одевени у црно, зигхајловањем. Овог пута се враћају преко шарениша, херметичког бирократског језика, који нико не разуме, па сви мисле да је то нешто много паметно, преко содомита, које су поткупили и сада им служе као корисни идиоти – несвесни да ће и они једног дана завршити каријеру у државним и другим службама, када унијате схвате да су их превише пустиле с ланца. Исто важи и за друге мањине, које су заваране неокомунистичким мантрама и шареном квази-слободом и баснословним средствима из фондова и од новца пореских обвезника у европским држвама.

На пример, Walter Hallstein – био је државни секретар за спољне послове у време Аденауерове власти после Другог светског рата. Познат је по ‘Халштајновој доктрини’ према којој се одбија дипломатско право оним земљама које су признале Источну Немачку. У време нациситчке власти у Немачкој, Халштајн је био у многим важним нацистичким институцијама, неке од њих су и Национал-социјалистичко удружење предавача и Национал-социјалистичка лига за заштиту закона – овакве организације су биле у језгру производње нацистичких идеја, стратегије и даље организације Рајха кроз партију, полицију, војску, образовне институције – у овакве институције регрутовани су само најпосвећенији нацисти. Генерал Шарл де Гол је о Халштајнеру рекао: “Ако је доктор Халштајн убеђени Европљанин, то је зато што је он прво и пре свега амбициозни Немац.” Де Гол је имао право – једна од најважнијих Халштајнових мисија је да се нацистичка доктрина очува на универзитетима, као и да се нацизам промовише кроз немачке законе. Валтер Халштајн је 1958. године постао први Председник Комисије ЕЕЗ (Европске економске заједнице).

Друга истакнута нацистичка фигура, који је постао званичник ЕУ, тада ЕЕЗ, био је Белгијанац, Paul Henri Spaak. Он је 1936. године постао члан белгијске наци владе, као министар спољних послова. Његова преокупација је била развој белгијске Национал-социјалистичке партије. Једно од његових “достигнућа” било је да одбије да пружи помоћ тада легалној шпанској влади која је била у клинчу са Франковим фашистима – том приликом је изјавио да не може да се придружи политици подршке демократији, која је против фашистичких држава. Овај човек, Пол Анри Спак, један је од оснивача Европске уније и један од ранијих генералних секретара НАТО пакта.

Трећи истакнути нациста, који је после Другог светског рата наставио да ради исто што и пре рата, само не у нацистичкој Немачкој, него у Европској унији, био је Walter Funk. Још пре доласка нациста на власт, пре рата у Немачкој, био је лични Хитлеров економски саветник. Био је главни секретар за штампу у Гебелсовом министарству, а 1938. постао је министар економије Трећег рајха. Био је и главна веза између нацистичке партије и великих индустријалаца који су обезбеђивали политичку у финансијску подршку Хитлеровом режиму. Функ је пропагирао политику економског уништења оних који су били сметња напретку нацистичке владавине. Функ је био осуђен током Нирнбершког процеса, а након одслужења казне, 1957. године, запослио се у министарству образовања Доње Саксоније, где је помагао да се ‘нова’ идеја европске економске уније промовише у немачким школама и на универзитетима. Функ је умро 1960. године, али су остали његови идљиви трагови у економској политици ЕУ, коју је Функ заједно са другим нацистима скицирао још 1941. године.

Четврти нациста, који је добио значајну улогу у новонастајућој Европској унији био је Hans Joseph Globke. Њега је Конрад Аденауер ангажовао као државног секретара. Аденауера је саветовао и кога да ангажује у влади или другим институцијама државног апарата. Глобке је раније, пре Другог светског рата радио на уобличавању нирнбершких расних закона на основу којих је било могуће одузети држављанство свима онима који нису задовољавали критеријуме расе. У време када су нацисти били на власти у Немачкој, Глобке је радио и на закону који је практично Хитлеру давао неограничени диктаторску моћ. После рата је постао шеф канцеларовог кабинета у Западној Немачкој и дуго је био један од главних канцеларових саветника – посебно у време планирања и постављања основа за данашњу Европску унију. Ипак, Глобкеова главна функција била је позиција саветника за националну безбедност у влади канцелара Конрада Аденауера. Глобкеова моћ је након Другог светског рата била толика да је могао да се обрати америчкој ЦИА и да тражи да се све референце на њега уклоне из америчких медија, који су промовисали Ајхманове мемоаре.

Још један нациста, Kurt Georg Kiesinger, који је био члан партије од раних дана, а већ 1934. године био члан ес-а дивизија (Sturm Abteilung). У априлу 1940. године је приступио уреду Рајха за спољне послове, а постао је шеф сектора за нацистичку радио пропаганду – био је задужен за пропаганду немачке политике и немачке војске на окупираним територијама – у Француској, Белгији и Грчкој. Године 1966. Ханс Георг Кисингер, био је на челу Хришћанско-демократске партије и постао немачки канцелар.

Theodor Heuss био је дизајнер концентрационих логора и задужен да обезбеди радну снагу за прјекат, познат под називом ‘V2’. Хојс је својим деловањем омогућио Хитлеру и нацистима да преузму оба дома у немачком Рајхстагу, што је у том тренутку био извор Хитлерове апсолутне моћи. Био је неуморан током нацистичке владавине и током Другог светског рата. После рата, постао је први председник Западне Немачке, а био је и лично укључен у стварње Европске уније. Међутим, Википедија каже да је Хојс био немачки либерални политичар, без обзира на његово јасно и отворено нацистичко опредељење, које се није променило ни након Другог светског рата.

Adolf Heusinger, шеф Operationsabteilug (1940-44.), који је радио на плану инвазије Пољске, Норвешке Данске и Француске, касније је постао председавајући Војног комитета НАТО пакта (1961-64.). Hans Spеidel, био је Хитлеров генерал у време Другог светског рата. Касније је постао командант у НАТО пакту (1957-63.). Kurt Waldheim је у Другом светском рату био официр Вермахта, који је служио у обавештајној јединици на Балкану, познатој по многим злочинима, посебно према Србима. Курт Валдхајм је касније постао генерални секретар Уједињених нација, као и председник Аустрије.

Поред нациста, било је и италијанских фашиста међу онима који су се бавили оснивањем Европске уније. Један од италијанских фашиста, близак Мусолинију, који је касније постао у ЕУ званичник, био је Alcide de Gasperi. У време ширења фашизма био је новинар и припадао је оној групи која је одржавала блиске везе са Ватиканом и тадашњим папом, Пијем Дванаестим. Када је Мусолини дошао на власт у Италији, кроз центар Рима су прошетале католичке опатице да поздраве новог вођу. Де Гаспари је тридесетих година 20. века радио у ватиканској библиотеци, један од првих је дао подршку нацистичком немачком режиму, а 1934. године, потписан је Конкордат Италије и Хитлерове Немачке. Једна од де Гаспаријевих улога је била да разбије католике левичаре и комунисте. Када су фашисти 1943. изгубили власт, де Гаспери је пробао да се представи мало другачије, па је основао италијанску Хришћанско-демократску партију. Када је постао председник Италије, крајем 1945. године, де Гаспери је тражио да престану сва гоњења Мусолинијевих фашиста и њихових следбеника.

Други Италијан, али послератни, био је Giuliani Amato, бивши италијански премијер, који је постао Потпредседник уставне конвенције Европске уније, која је надлежна за писање европског устава, који је морао да се повуче након референдума у Француској и Холандији, али је поново враћен у облику Лисабонског споразума и без могућности да се одбије његова примена. У јулу, 2000. године, Амато је за италијански лист, La Stampa, написао: “Суверенитет се изгубио на национаном нивоу, али није прешао на неког другог. Сада је поверен безличном ентитету, а они који управљају, нити могу бити идентификовати, нити бирани. У ствари, те метаморфозе су већ стигле. Све што нам је сада потребно је пар исправки на пар места уз много надмудривања. Суверенитет ће преузети различити ауторитети који ће имати моћ, а свако од њих ће бити шеф неке од интересних група.” Амато у тексту наставља да слави нестанак видљиве изабране администрације и преузимање моћи од невидљивих интересних група, које се намећу на разне начине. Амато пише да се у Бриселу све ради у маниру “као да” – државама се представља као да ће бити суверене, мада неће; представљају се правила којима као да ће се побољшати живот грађана европских држава, а неће; Европска комисија се понаша као да је европска влада, мада није. Али, мора да се понаша као да јесте, јер нема ниједан други механизам, који би такво понашање оправдавао – осим законодавног терора или претњом НАТО дејствима.

У предратној Британији, пре Другог светског рата, Diana Mosley и њен супруг Oswald, били су међу истакнутним нацистима, отворено су подржавали све оне британске политичаре, званичнике или такозвану ‘елиту’, који су били про-нацистички настројени. Дајана Мозли је била активна у уклањању свих утицајних у британском друштву, који су били антинацистички расположени. Освалд Мозли је у Енлеској основао Британску унију фашиста и пронацистички часопис који се звао “Европљанин”.

Послератни Енглез, који је учествовао у стварању ЕУ монструм-државе, био је оксфордски ђак, торијевац и секретар за унутрашње послове, Kenneth Clarke. Док је био студент на Оксфорду, Кларк је позвао Освалда Мозлија, предратног нацисту, да студентима одржи предавање.

Холандски принц, Bernhard, један од оснивача Билдерберг групе, пре Другог светског рата био је нацистички обавештајац. Био је један од чланова I.G. Farben и заступао је нацистичке интересе широм света. Потврду о ангажману принца Берхарда, дао је и шеф ИГ Фарбена, Макс Илгнер, током Нирнбершког процеса, а након краја рата, такође је објављено да је још једанаест чланова холандске краљевске породице било у нацистичкој партији. Након Другог светског рата је, због лоше репутације ИГ Фарбена, један од одељака Фарбена, BASF, истакнут је у први план – ова компанија се отворено залагала за стварање Европске уније. Али, за стварање Европске уније, много је важнија била Билдерберг група, чии је Бернхард суоснивач – ова група је постала важнија од самог Европског покрета, коме су додељивани неки ситнији задаци. Многи званичници су отворено признали да је Споразум из Рима (Roma Treaty), који је био правна основа за стварање Европске уније, веома детаљно разматран на састанцима Билдерберг групе.

И, не може ништа у 20. веку, посебно у другој половини 20. века, да прође без суманутих Американаца. Један од најактивнијих пропагатора нацизма у послератној Европи, био је Американац, George Kennan. Пре Другог светског рата, студирао је тридесетих на Хајделбергу у Немачкој, подржавао нацизам и тврдио да би уништење Немачке довело до уништавања две хиљаде дуге хришћанске традиције у Европи, критиковао је савезнике због односа према нацистичком режиму. Након Другог светског рата, посветио се стопирању програма денацификације, а био је и редовни посетилац састанака Билдерберг групе, која је у том време обликовала почетну идеју Европске уније, засновану на нацистичким документима из 1942. године. Све тоталитарне режиме је славио и тврдио да је њихова учинковитост боља од држава са парламентарном демократијом. Педестих година, Сједињене државе су због Кенановог утицаја промениле став према Франковом режиму у Шпанији – одлука је била повезана са осигуравањем америчког утицаја на Медитерану. У интервјуу за амерички часопис New York Books Review, 1999. године, Кенан је рекао: “Волео бих да видим да се наша влада постепено удаљава од свог јавног залагања за демократију и људска права” – Кенан је дочекао и да доживи управо то, након 11. септембра 2001. године. Преминуо је 2005. године.

Многи званичници европских држава, који су се залагали за укидање суверенитета и поробљавање европских држава, и име Европске уније, пројекта Трећег рајха, добитници су награде ‘Шарлемањ’. Награду ‘Шарлемањ’ су прво установили нацисти и била је повезана са империјалном идејом владавине Рајха. Шарлемањ се сматрао ујединитељем западних хришћана, али и пре свега немачких племена. Нацисти су поредили Шарлемања и Хитлера. Награда ‘Шарлемањ’ је поново оживљена 1949. године – један од оних који се за награду залагао био је трговац текстилом, Kurt Pffeifer, који се залагао и за идеју уједињене Европе, као једне од основних идеја Трећег рајха. и од тада се додељује свима онима који  раде на одузимању суверенитета европским државама, тј. Онима који раде на изградњи супранационалне Европске уније. Међу лауреатима су Едвард Хит, Рој Џенкинс, Алсид де Гаспери, Тони Блер, Ангела Меркел и многи други данашњи лобисти Трећег рајха, пресвученог у Европску унију.

Европска унија се јесте пресвукла из црног у плаво-жуто, али изјаве њених званичника или оних које је Европска унија здушно подржавала говоре о правој нацистичкој и фашистичкој природи Европске уније. Према Хелмуту Колу, немачком канцелару: “У политици и рату, моћни су увек у праву.” Немачки штићеник,Фрањо Туђман је изјавио: “Геноцид је природни феномен, њега Свемогући не само да препоручује, него и наређује о његовом извођењу.”

А, Јошка Фишер, бивши шеф спољних послова немачке владе каже: “Сада, када је постала мирна и разумна, Немачка би требало да преузме у Европи и у свету све што јој је било забрањено у претходна два велика светска рата – да успостави неку врсту фине хегемоније.”

Зато и није ништа чудно што су немачке војне трупе дочекане, након распада Југославије у Босни и Херцеговини дочекане уз поздрав “Sieg Heil” – имајући у виду старе савезнике из Другог светског рата, Ханџар дивизију. И, исто тако није чудно што су Шиптари на Космету поздрављали и радовали се нацистичкој војсци НАТО пакта – имајући шиптарску подршку нацистима у Другом светском рату.

Трећи рајх се вратио, прерушен у Европску унију. Ових дана, Србија је добила још један списак обавеза које ће морати да исуњава, јер је окупирана од стране истих као у Другом светском рату. Србија се сада приморава да најзад прихвати пораз, мада није поражена. Србија је Немачку два пута поразила – и у Првом и у Другом светском рату. А касније, када је Србију напало 19 земања, нацистичког НАТО пакта, Србија поново није поражена, како год орвелијанска пропаганда из Брисела покушавала све да представи. Европска унија је савез слабих, који без полуа моћи и оружја не могу ништа, који се плаше сопствених грађана, којима су пптребне хорде обезбеђења када негде крену, који су спремни да издају свеоје народе, своје државе и да прегазе сопствене законе и уставе, јер их је заслепио шарених пресвученог и мрачног Трећег рајха.

Извор:
ЦЕОПОМ ИСТИНА

Advertisements

КРВАВА САВЕСТ ПОЛИТИЗОВАНОГ СУДСТВА У СЛУЧАЈУ НАСЕР ОРИЋ

КРВАВА САВЕСТ ПОЛИТИЗОВАНОГ СУДСТВА У СЛУЧАЈУ НАСЕР ОРИЋ

Фото: Танјуг

КРВАВА САВЕСТ ПОЛИТИЗОВАНОГ СУДСТВА У СЛУЧАЈУ НАСЕР ОРИЋ

05/12/2018 35 0

Током грађанског рата у бившој Југославији показала се на делу политичка инструментализација дела међународне заједнице вођена принципом да су Срби једини и искључиви злочинци, агресори и модерни европски нацисти. Србији и српском народу ударен је моћни медијски печат о генетској предиспозицији за насиље, терор и антицивилизацијско понашање према несрпском становништву. Истина, правда и чињенично стање на терену никада нису узимани у озбиљно разматрање и објективну анализу. Само Хашки трибунал за бившу Југославију оптужио је преко стотину Срба, а 63 Србина осуђена су на преко хиљаду година робије збирно. Србија је једина држава региона која је морала изручити свој највиши војни, полицијски и политички врх овој накарадној и нелегалној институцији,од председника државе до начелника Генералштаба. Свим нашим људима је пресуђивано у монтираним политичким процесима. Истовремено, организатори и спроводиоци политике геноцида, етничког чишћења и ратних злочина над српским цивилним становништвом широм бивше Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије остајали су некажњени или су кажњавани трагикомичним пресудама. Из овога је јасно да западним центрима моћи важну улогу игра колективна сатанизација Србије, српског руководства и народа у целини зарад постизања одређених геополитичких интереса на Балканском полуострву.

Ослобађајућа пресуда познатом ратном зликовцу Насеру Орићу коју је у другостепеном поступку изрекло Апелационо веће Суда тзв. Босне и Херцеговине, у најмању руку је срамотан, али српској јавности и очекиван корак. Насер Орић, ратни командант Сребренице током рата у бившој БиХ, предводио је јединице муслиманских убица у областима Зворника, Братунца, Скелана и Милића. Снаге под његовом директном командом извршиле су најмонструозније злочине над Србима средњег Подриња. Иза Орићевих муџахедина и острашћених исламских фанатика остало је спаљено неколико десетина српских села и варошица, око 3 500 убијених незаштићених цивила и многе уништене православне светиње.

Криминални акти Насера Орића и његове 28. дивизије могу се поредити са дивљањем Исламске државе на Блиском истоку. Орићева кољачка братија вештим политичким маневрима склоњена је у сигурност тзв.демилитаризоване зоне Сребреница под заштитом Уједињених нација. Из ове безбедне енклаве Орић је правио геноцидне акције према околним српским местима,а истовремено су у исту „демилитаризовану „зону стизале тоне оружја и војне опреме,најчешће уз знање и сагласност снага УН. О злочиначкој активности Насера и њему потчињених снага постоји обимна документација Србије, Републике Српске и извештаји других страних држава, укључујући и сазнања истражних органа УН на ратом захваћеним подручјима. Али, у политизованим правосуђима међународне заједнице и бивших југословенских република за истину нема места нити политичке воље.

Када је ВРС одлучила да прекине дивљање Орићевих банди у лето 1995. године, Срби и њихови војни и политички лидери означени су као злочинци и улоге добрих и лоших момака су се промениле. Бриљантна војна операција ген. Младића пресекла је крвави пир Насерових убица, ослободила читаву зону и муслиманско становништво на сигуран начин пребацило на територију на коју су били вољни на оду. Убијени у борбама злочинци ( око 1000 војника) медијски су представљени на Западу као масовне цивилне жртве злих Срба (наводно 8000 убијених цивила), а Орић је добио статус националног хероја у федералној БиХ. Овај лажни сценарио и данас је нажалост прихваћен у појединим срединама!

Срби никада неће прихватити Орића као невиног човека, нити ће Србија икада признати наводни геноцид који јој се намеће пуне две деценије. У овоме су сложни највиши српски званичници и нација у целини. Србија није извршила геноцид. Геноцид и етничко чишћење доживео је управо лажно окривљени српски народ у бившој Хрватској, БиХ и на КиМ. Република Србија је једина мултиетничка, мултиконфесионална и демократска држава пост-југословенског простора са преко милион примљених српских прогнаника.

Злочинац Насер Орић и њему слични људи крвавих руку ослобођени су тренутно своје кривичне одговорности, али нека знају да злочин не застарева. Србија ће се постарати да одговорни плате за сва доказана недела која су починили над невиним цивилима, без обзира на тешкоће са којима се правда суочава у овим моментима.

Сима Мраовић; о stvaranjу medjunarodnog udruzenja srpskih naučnika i umetnika koji bi objedinio srpske stvaraoce iz otadzbinskih zemalja i rasejanja.

Postovani,
Kao sto je mnogima vec poznato, Zbornici savremene srpske rodoljubive poezije i price, u izdanju izdavacke kuce Cigoja stampa, Beograd, (ko-izdavaci: Prosvjeta-Pariz i Dijalog-Pariz) predstavljeni su citalackoj publici u okviru Medjunarodnog Beogradskog sajma knjiga 2018. godine i knjizevne promocije u Biblioteci grada Beograda, uz prisustvo vise autora koji su citali svoje pesme, ili odlomke svojih prica.
Koristim ovu priliku da Pozovem sve srpske rodoljube, bilo da zive u otadzbinskim zemljama bivse jugoslavije, ili u rasejanju, da se upoznaju sa sadrzajem ovih zbornika cija rodoljubiva tematika, na zalost, u ovo vreme, nije od posebnog interesovanja za izdavacku delotnosti u nasoj otadzbini.

Ukoliko vas interesuje kupovina ovih zbornika, u prilogu cete naci  osnovne informacije o nacinu porudzbine i uplate.
Iz razumljivih razloga, narucioci zbornika iz otadzbinskih zemalja, imaju popust od 50%
Pored toga, zelim da vas obavestim da je u razgovoru sa pojedinim knjizevnicima u toku mog boravka u Beogradu, bilo reci o mogucnosti stvaranja jednog medjunarodnog udruzenja srpskih naucnika i umetnika koji bi objedinio srpske stvaraoce iz otadzbinskih zemalja i rasejanja.

Konkretno, osnovni cilj tog udruzenja bio bi da se srpskom rodoljubivom knjizevnom stvaralastvu omoguci takvi finansijski uslovi kako bi  istina o nasem istorijskom i kulturnom doprinosu svetskoj bastini, kao i istina savremenom zivotu i stradanju, srpskog naroda, iskazana u prevodu na stranim jezicima, bila snaznije i obimnije predstavljena svetskoj javnosti. To je u danasnjim uslovima u kojima zivimo, pravi zahtev nasih predaka i buducih pokolenja. U tom smislu, prihod od prodaje ova dva zbornika bice koriscen da delimicno pokrije troskove stampanja, a istovremeno, da doprinese stvaranju jednog zajednickog  Fonda Medjunarodnog udruzenja srpskih naucnika i umetnika. Fond ce nesumljivo doprineti boljim finansijskim uslovima da se nasa istina lakse projektuje u svet. U tom smislu, vas doprinos Fondu ce biti od velikog znacaja.Srdacno,Sima Mraovic, PhD

AMERIKANCI ODUŠEVLJENI KOMPLET LEPINJOM I DOMAĆOM HRANOM IZ ASTO

Poštovani, ukoliko vam je vest interesantna možete je preneti preko svog medija

AMERIKANCI ODUŠEVLJENI KOMPLET LEPINJOM I DOMAĆOM HRANOM IZ ASTORIJE

Od kada se pojavio na meniju restorana i poslastičarnice “Astoria Café & Bakery “ u Čikagu, užički specijalitet “komplet lepinja”  postao je nezaobilazni obrok amerikancima a i našim ljudima koji vole domaću kuhinju.

vise na liku 

http://srpskatelevizija.com/2018/12/04/komplet-lepinja-iz-astorije-osvaja-cikago-i-ameriku/

video 

hvala

Ukoliko ste ovu poruku primili a nije namenjena vama zanemarite je. Ako ne želite povremeno da primate obaveštenja o našim aktivnostima odgovorite na email sa „ne“. Hvala na razumevanji.

Serbian Television inc STV 3023 N Clark 727 Chicago IL 60657 USA
email: stvserbia@gmail.comweb:   SrpskaTelevizija.comfacebook: www.facebook.com/SerbianTelevisoin/
youtube:   www.youtube.com/user/SerbTV

Kao što sam u predhodnim knjigama 2017. predpostavio ovih dana se ostvarilo! Пronađeni su bronzani srpovi taksirani na preko 3000 godina i stim су то najstarji nalazi те металне alatke na svetu

Као што сам то у предходним књигама, Трагом срба, 2017. предпостављао ових дана се то остварило. Пронађени су бронзани српови који су таксирани на преко 3000 год. Стим су то најстарији метални српови на свету што има везе са именом Србије.

http://www.rasen.rs/2016/05/u-srebreniku-bih-pronadjeni-predmeti-stari-vise-od-3-000-godina/?fbclid=IwAR0-D3UV-yHtGbo6BUpIVNeo21FdqBwTrdYkIgw6HZ6eaRl78mM0L8JNq10#.XARsMDGmmpq

Сребреник


NATO-Bomben im Jugoslawien-Krieg: Verspätete Gerechtigkeit gegen den „Barmherzigen Engel“

https://www.pressenza.com/de/2018/07/nato-bomben-im-jugoslawien-krieg-verspaetete-gerechtigkeit-gegen-den-barmherzigen-engel/

11.07.2018 – von Marinko Učur, Belgrad RT

NATO-Bomben im Jugoslawien-Krieg: Verspätete Gerechtigkeit gegen den „Barmherzigen Engel“

In Serbien haben Akademiker einen Verein gegründet, der für Betroffene des NATO-Bombardements im Jahr 1999 Entschädigung für Folgen des Einsatzes abgereicherten Urans einklagen soll. Ein Urteil aus Italien weckt dabei Hoffnung.

Mussten tatsächlich seit den NATO-Bombenangriffen auf die ehemalige Bundesrepublik Jugoslawien (SRJ) 19 Jahre vergehen, damit endlich die Frage nach der Haftung und Bestrafung derjenigen öffentlich gestellt wird, die ohne eine Genehmigung der Vereinten Nationen 78 Tage lang zivile und militärische Ziele in diesem Land angegriffen und dadurch Bürger dieses Landes ermordet haben?

Das ist eine Frage, auf die Juristen, Politiker, Anwälte, vor allem aber jene Bürger eine Antwort suchen, die während der ungestraften NATO-Verbrechen ihre Familienangehörigen verloren haben oder auf eine andere Weise die Wirkung des „Barmherzigen Engels“ durchlebt haben – wie das westliche Militärbündnis diese Militäroperation zynisch benannt hat. Im Zuge dieser wurden Schätzungen zufolge etwa 400.000 Projektile und einem NATO-Geständnis zufolge bis zu 30.000 Bomben mit abgereichertem Uran auf Jugoslawien abgefeuert. Durch die Bombenangriffe sind 2.500 Menschen, vor allem Zivilisten, ums Leben gekommen.

Für dieses Verbrechen wurde natürlich noch niemand zur Rechenschaft gezogen. Einige unermüdliche Aktivisten haben jedoch ihre Absicht nicht aufgegeben, Gerechtigkeit vor den höchsten Instanzen und Regierungen jener Staaten zu suchen, die diese Militärkampagne geführt hatten. Immerhin hat diese Serbien um die 100 Milliarden US-Dollar an Schaden verursacht und das Land hat sich immer noch nicht davon erholt.

Eine neue Generation bereits volljähriger Menschen ist herangewachsen, die sich kaum an diese Ereignisse, bei denen ihre Väter, Brüder, Verwandten und Freunde ums Leben kamen, erinnern können. Nur hier und da können Grund- und Mittelschüler in einigen Schulbüchern die Darstellung über ein unilaterales NATO-Verbrechen gegen ihr Land lesen, welches einer der Gründerstaaten der UNO war. Aber um es nicht in Vergessenheit geraten zu lassen, haben sich Einzelpersonen – Universitätsprofessoren, Juristen und Anwälte – bemüht und beschlossen, das Verbrechen beim richtigen Namen zu nennen und Gerechtigkeit zu fordern, sei es auch mit Verspätung.

Keine Sammelklage, sondern konkrete Einzelfälle sollen vor Gericht kommen

In diesem Zusammenhang wurde der Verein „Abgereichertes Uran“ gegründet, der sich zum Ziel gesetzt hat, die Verbindung zwischen dem abgereicherten Uran in den NATO-Bomben und den häufiger werdenden Krebserkrankungen in der Bevölkerung nachzuweisen.

Der Präsident des Vereins, Universitätsprofessor Sreto Nogo, kündigt für diesen Herbst an, die ersten Einzelklagen serbischer Bürger gegen betreffende NATO-Mitgliedstaaten einzureichen. Nogo betont ausdrücklich, dass keine kollektiven, sondern nur einzelne Klagen eingeleitet werden, und dass die Kläger die an Krebs Erkrankten selbst sowie Familienmitglieder der erkrankten und mittlerweile verstorbenen Bürger sein werden, bei denen Krebs diagnostiziert wurde.

Wir werden einige NATO-Mitgliedstaaten auf den Ersatz von materiellen und immateriellen Schäden verklagen, und bald werden wir offenlegen, welche Staaten das sein werden“, so Professor Nogo gegenüber RT.

Dabei fügte er hinzu, dass in den kommenden Monaten Arbeitsgruppen gegründet würden, die die Klagen verfassen sollen, und er betonte, dass hinter diesem „Projekt“ die Rechtsanwaltskammer Serbiens und die Rechtsanwaltskammern der beiden größten serbischen Städte stehen, nämlich die von Belgrad und die von Niš. Es gebe mehrere Krebspatienten, sogar Babys, die an Krebs erkrankt seien.

Wir erkennen keine ‚höhere Gewalt‘ an, und als Intellektuelle haben wir kein Recht, darüber zu schweigen“, unterstreicht Sreto Noto energisch.

Diejenigen, die an einen positiven Ausgang dieses Verfahrens glauben, weisen auf ein Beispiel aus Italien hin, wo bereits ein Gericht einen ursächlichen Zusammenhang zwischen dem abgereicherten Uran und der Erkrankung von Soldaten bekräftigt hatte, die sich auf dem bombardierten Gebiet in der serbischen Provinzen Kosovo und Metochien aufgehalten hatten.

Die italienische Regierung musste in weiterer Folge den an Krebs erkrankten Soldaten sowie den Familien der bereits verstorbenen nach einem rechtskräftigen Urteil Schadenersatz in Höhe von 200.000 bis 500.000 Euro auszahlen, und die Bürger Serbiens werden die gleiche Höhe an Entschädigung beantragen.

Anspruchsgrundlage unterscheidet sich von italienischem Fall

Es gibt aber auch solche, die nur mit zurückhaltendem Optimismus über den Ausgang dieses Prozesses sprechen, auf den schon zwei Jahrzehnte gewartet wird. Einer von ihnen ist der Belgrader Anwalt Dušan Bratić, der ebenfalls an diesem Prozess teilnimmt, aber in einer Aussage für RT betont:

Die Einleitung von Gerichtsverfahren seitens der Opfer gegen NATO-Mitgliedstaaten, deren Luftwaffen während der Aggression gegen die Bundesrepublik Jugoslawien Projektile mit abgereichertem Uran benutzt hatten, ist eine humane Idee, weshalb ich den Aufruf, zusammen mit anderen Kollegen pro bono potenzielle Kläger gegen die Bundesrepublik Deutschland zu vertreten, angenommen habe. Diese Idee wurde erst jüngst ins Leben gerufen und ihre Verwirklichung selbst ist ein umfangreiches und sehr anspruchsvolles Unterfangen. Um in diesem Fall erfolgreich zu sein, genügt es nämlich nicht, dass in der medizinischen Wissenschaft und Praxis ein ursächlicher Zusammenhang zwischen den abgefeuerten Projektilen mit abgereichertem Uran und der jeweiligen Krankheit der Opfer festgestellt wird. Es muss nachgewiesen werden, dass die Luftwaffe des jeweiligen beklagten Staates zur fraglichen Zeit in der Zone, in der später diese Krankheit aufgetaucht ist, operiert und Projektile mit abgereichertem Uran abgefeuert hatte. Auch wenn das nicht ausgeschlossen ist, wird es nicht bei jedem Einzelfall eindeutig sein. Die Klagen werden also nur dann erhoben, wenn die Sachlage eine zuverlässige Grundlage dafür bietet. In diesem Fall wird der Entwurf des Klagebegehrens zusammen mit den vorhandenen Beweismitteln an die engagierten Kollegen im Angreiferstaat zur Einreichung und weiteren Vertretung zugestellt. Die infolge der Klagen der während ihrer Dienstzeit in Kosovo und Metochien aufgrund der Wirkung des abgereichteren Urans erkrankten Soldaten gefällten rechtskräftigen italienischen Gerichtsurteile stellen einen Ansporn dar, aber diese basieren auf einer anderen unerlaubten Handlung. Es ging dort darum, dass Italien verpflichtet wurde, die Schäden zu kompensieren, die dadurch entstanden, dass es Soldaten in den Kosovo geschickt hat und nicht dadurch, dass es Projektile mit abgereichertem Uran abgefeuert hat.

Über das Verfahren äußerten sich auch Vertreter aus dem Bereich der Medizin. Dr. Danica Grujičić, Leiterin für Neuroonkologie am Klinikum Serbiens und Professorin an der Belgrader Medizinischen Fakultät, ist die prominenteste Persönlichkeit in diesem Fachbereich, die das abgereicherte Uran unmittelbar mit der erhöhten Zahl an Krebstoten in Verbindung bringt und Daten auslegt, wonach die Zahl der Erkrankten in Serbien um 2,4 Mal höher ist als der Weltdurchschnitt.

Weiter warten auf konkrete Initiativen des serbischen Parlaments

Die NATO und einige westliche Regierungen argumentieren, dass abgereichertes Uran keine nachteiligen Folgen nach sich ziehe, während Ärzte und andere Experten auf eine erhöhte Anzahl an bösartigen Tumoren hinweisen.

Den verfügbaren Informationen zufolge wurde Munition mit abgereichertem Uran während des Krieges von 1999 in mindestens 112 Fällen verwendet, hauptsächlich auf dem Gebiet der Provinzen Kosovo und Metochien, in Peć, Prizren und Đakovica. Kleinere Mengen an Munition dieser Art wurden auch bei den Angriffen von US-Bombern in der Nähe von Vranje, Preševo und Bujanovac sowie nahe einem Ort in Montenegro verwendet. Bomben mit Uran wurden italienischen Behauptungen zufolge von amerikanischen A-10-Kampfflugzeugen und von Helikoptern des Typs Apache abgeworfen.

Während eines vor kurzem abgehaltenen Symposiums über die Problematik des Bombardements von Niš mit abgereichertem Uran legte der italienische Pilot Domenico Leggiero fundierte Daten dar, die belegen sollen, dass

bisher 350 italienische Soldaten an den Folgen des Einatmens von abgereichertem Uran im Kosovo und in Metochien gestorben und weitere 7.500 der damaligen Soldaten an Krebs erkrankt sind, weil sie diesem tödlichen chemischen Element ausgesetzt waren.

Das offizielle Serbien hat immer noch keine staatliche Kommission gegründet, die sich mit diesem Thema befassen würde, obwohl deren Bildung im serbischen Parlament vor kurzem als realistische Möglichkeit und gleichzeitig als Zeichen einer Bereitschaft des Staates zur Suche nach Gerechtigkeit, und sei es auch einer verspäteten, angekündigt wurde.

Der Originalartikel kann hier auf der Seite unseres Partners besucht werden Kategorien: Europa, Frieden und Abrüstung
Tags: Bombardierung, NATO, Serbien, Uran abgereicherte Munition, völkerrechtswidriger Krieg

Über den Autor

RT
Die auf Pressenza veröffentlichten Artikel und Fotografien von RT unterliegen nicht der Creative Commons Lizenz und dürfen ohne Zustimmung von RT nicht verwendet werden. RT International gehört zu den renommiertesten Medien-Gruppen mit globaler Ausrichtung und sendet bisher in englischer, spanischer, arabischer und nun auch in deutscher Sprache. In mehr als 100 Ländern der Welt wird RT von mehr als 664 Millionen Menschen gesehen. Der RT YouTube-Kanal knackte als erster News-Kanal die Milliardengrenze und steht mittlerweile bei über 1,3 Milliarden Aufrufen. Zum Vergleich, CNN kommt nur auf 541 Millionen (Stand November 2014). Persönlichkeiten wie Wikileaksgründer Julian Assange und der legendäre US-Moderator Larry King moderieren Sendungen auf RT. RT-Dokumentationen und Nachrichten-Sendungen erhielten den Monte Carlo TV Festival Award und waren mehrmals für den Emmy News Award, u.a. für unsere Berichterstattung über die Occupy Wall Street-Bewegung nominiert. www.rtdeutsch.com/

automobil iz Srbije – Aqos Technologies