Гарда Душана Силног: Време кад су Немци ратовали за српског цара

Гарда Душана Силног: Време кад су Немци ратовали за српског цара

Постојало је време када су Немци ратовали за српског цара. И то не било који Немци, већ тевтонски витезови прослављени на турнирима и двобојима. Услов је био и да буду високи преко 2 метра.

Творац најмоћнијег царства на Балкану и једне од тада најмоћнијих сила Европе српски цар Стефан Урош IV Душан Немањић, познатији као цар Душан Силни, остао је забележен у историји по уздизању српске државе на пиједестал царевине; доношењу законика, који је био један од ретких и најнапреднијих у средњевековној Европи; уздизању спске архиепископије на ранг патријаршије и ширењу Србије на огромну територију.

Душан Силни био је тема историјских проучавања и инспирација уметницима од свога доба до данашњих дана, међутим, постоји детаљ из Душановог живота и устројства државе и војске, који је мало познат и добрим познаваоцима средњевековне Србије.

Још у време док је био краљевић и као престолонаследник српског престола владао Зетом и Приморјем Душан је формирао своју личну гарду, касније названу „Алеманска гарда“ према називу за Немце који је употребљаван у средњевековној Србији.

Цар Душан Силни био је изузетно висок човек (2,14 м, како су показала мерења његових костију), знатно виши од тадашње просечне висине мушкараца на овим просторима која је износила од 1,65 до 1,70 метара. Услов за кандидате за његову гарду био је да имају најмање 2 метра висине. Само један гардиста смео је да буде виши од самог цара Душана, а то је био барјактар, иначе Швеђанин. Колико је он био висок и снажан може се само претпоставити, ако се узме у обзир да је у Хиландару сачуван Душанов барјак, троугаоног облика, димензија 3 са 4,5 метра, од осам слојева тешке свиле, са крстом на врху тешким 4,5 кг и на копљу дугачком 6 метара! Сам барјак је тежио више од 40 килограма! Замислите човека који је морао да на коњу у једној руци носи тај барјак, док би у другој носио тешки српски средњевековни мач и бранио заставу.

„Алеманска гарда“ била је састављена претежно од Немаца, тевтонских витезова, доказаних у борбама, двобојима и на турнирима, уз нешто мало Италијана, Швеђана и припадника других народа.

Капетан гарде био је Палман Брахт, рођен око 1290. године у Штајерској, на територији данашње Аустрије. Био је племић и носио је звање “Teutonicus Capitanus gentis armigens”, тевтонског капетана. Остало је забележено да је рођен са дефектом усне, познатијим као двострука зечја усна.

Палман Брахт је детињство и младост провео у очевом замку, а са 13 година је постао паж. Три године касније ступио је у службу Хајнриха III од Истрије, која је потрајала до 1310. године, када се, због смрти оца, враћа у домовину и ступа у службу Хабзбурга, кнеза од Аустрије, који га на церемонији удавања своје ћерке проглашава за витеза.

Зна се да је са 27 година у Венецији оперисао усну због неузвраћене љубави неке штајерске грофице. Разочаран у љубав, Палман постаје пустолов. Учествује на турнирима у Немачкој где у борби губи један прст.

У намери да дође до Свете земље, пут га је нанео кроз Зету и Приморје где 1331. године упознаје краљевића Душана, ступа у његову службу и постаје капетан „Алеманске гарде“, коју ће наша традиција упамтити и као „Палманове витезове“.

Историја је потврдила да је учествовао у боју на Неродимљу, у којем се Душан сукобио са војском свог оца краља Стефана Дечанског, након чега је од оца преузео престо.

Палман је у „Алеманску гарду“ довео и своје рођаке, његов сестрић Георг предводио је чету „Алеманске гарде“ у гушењу буне зетског војводе Богоја и арбанашког кнеза Димитрија Суме, а сам Палман блиста у биткама за Струмицу, Прилеп, Охрид, при опкољавању Солуна, освајању Сера, Халкидикија, Тесалије, Епира, Београда… Није било српске битке без Палмана, који је постао Душанова десна рука.

„Алеманска гарда“ била је толико силна војна јединица тога доба да постоје записи да је Душан Силни сам са својом гардом угушио побуну у данашњој Албанији, обишавши је целу за само 28 дана.

Неки историјски извори наводе да је Душан имао преко 3.000 најамника, углавном Немаца и Шпанаца. Остало је забележено да је Душан из Венеције наручио 300 оклопа за своју гарду.

Палмана Брахта насликао је и Паја Јовановић, заједно са гардистима на сликама „Крунисање цара Душана“ и „Женидба Душанова“.

Након смрти цара Душана, његов син Урош није желео да држи најамнике, па је Палман ступио у службу Душанове сестре Теодоре у чијој служби је био до своје смрти.

Последњи пут име Палмана Брахта помиње се у Дубровнику 1363. године, када му је један властелин тестаментом оставио 40 перпера.

Извор: Ослобођење, Расен

Malo ko zna da je veliki pesnik i diplomata Jovan Dučić otrovan cijankalijem od ustaške ruke-Dosije Apisovog apostola: Crna ruka protiv ustaša

Dosije Apisovog apostola: Crna ruka protiv ustaša

crna_ruka_2

April 1943.

Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe
U grumen gline užežene,
Tad neće više biti međe
Između tebe i između mene.

Tiho, kao da čita uspavanku a ne posmrtni govor, pukovnik je pročitao stihove, posmatrajući telo preminulog prijatelja. Veliki pesnik i diplomata Jovan Dučić, pukovnikov blizak saradnik i intimni prijatelj, preminuo je u Americi. Tri godine ranije, na njegov poziv, Dučić je doputovao iz Madrida, kako bi stao na čelo Srpske narodne odbrane. On je bio najbolja ličnost za takvo mesto. Proslavljen kao pesnik, iskusan kao diplomata, ujedinio je srpsku emigraciju.
Međutim, srčanost pesnikova bila je dobra za poeziju, ali nikako za tajne zadatke koje mu je pukovnik poverio. On nije mogao da govori jedno, a radi drugo. Ćutnja nije oružje pesnika. Emotivan i nadahnut, javno je istupao protiv ustaške emigracije, objavljivao proglase u listu Amerikanski Srbobran. Onog dana kada je objavio istinu o zločinima u Jasenovcu, na njega je pokušan atentat. Zbog toga je, na nagovor pukovnika, nadalje pisao pod pseudonimom.
Nažalost, čovek velikog imena nije mogao dugo da se skriva. Njegov poslednji tekst o zločinima ustaša u Hercegovini podigao je emigraciju na noge. To ga je koštalo života. Otrovan je cijanidom, u zoru 7. aprila.
Pukovnik nije želeo da se objavi tačan uzrok smrti pesnika, jer bi to pokvarilo njegove planove o odmazdi. Obavešten je da su prethodnog dana ustaški lobisti proslavljali Dučićevu smrt, uvereni da smrt pesnika označava smrt srpske borbe.
Prevarili su se. Noćas će u Čikagu biti umiranja. Praštanja nema. Nijedan Srbin više ne sme biti ubijen. To neće biti samo osveta, nego i upozorenje. Mora se ostaviti poruka za pamćenje.
Naredbu je izdao kada su kovčeg spustili u zemlju.
U ponoć 11. aprila 1943. godine zidovi restorana Kroacija bili su preliveni krvlju. Pronađeno je deset iskasapljenih tela najistaknutijih članova Ustaškog pokreta u emigraciji. Preživelih nema.
Mediji su pisali da policija traga za četvoricom crnaca koji su opljačkali ugledne biznismene iz Evrope, ali nigde nisu pomenuti stihovi preminulog pesnika, koji su krvlju ubijenih bili ispisani na zidovima restorana.

Slobodu si večno, zakržljala raso,
Čekô da donesu tuđi bajoneti,
Po gorama svojim tuđa stada pasô,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Odlomak iz knjige Apisov apostol (Laguna) Slaviše Pavlovića, koja je izašla tokom proteklom Sajma knjiga u Beogradu. Nakon samo mesec dana, u štampi je i drugo izdanje ove triler priče o delovanju organizacije Crna ruka sve do današnjeg dana, što je i naša književna preporuka.

apisov-apostol

Momčilo je ostavio petoro dece i otišao za Norvešku: Odavno se pomirio s nostalgijom, ima jaku poruku za sve (i platu 4.620 evra) (FOTO)

Momčilo je ostavio petoro dece i otišao za Norvešku: Odavno se pomirio s nostalgijom, ima jaku poruku za sve (i platu 4.620 evra) (FOTO)

– Dok su komšijska deca ovog leta jela sladoled i lubenice, moja su za ručak delila pola kese makarona i 14 kapi kečapa, a poslodavac mi je rekao da ću platu dobiti tek za 30 dana. Platu, koja je već tad kasnila ceo mesec – priseća se Momčilo teških trenutaka

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Nostalgija. Kažu, ona čoveka do groba muči. E, bar sam tu bolest preležao kada smo bežali iz Tuzle od rata. Ali, dođu mi ponekad usred noći ona pitanja koja znaju da muče čoveka koji je ostavio porodicu, dom i poznato. Kako završih ovde baš na samom kraju sveta kad ga je i samo sunce zaboravilo – počinje svoju priču Momčilo Moma Radovanović (40), koji je iz Srbije otišao u Norvešku da ponovo gradi život ispočetka.

pročitaj još

  • Zet Darka Šarića uskoro pred sudom: Podignuta optužnica protiv Jovice Zindovića

    09. Decembar 2016.
  • MLADIĆ JE NEVIN, KRIV JE SAMO ZATO ŠTO JE SRBIN: Završna reč odbrane u Hagu

    09. Decembar 2016.
  • BALKAN SE TRESAO, EPICENTAR U JADRANU: Snažan zemljotres pogodio Hrvatsku i BiH

    09. Decembar 2016.

Norveška traži radnike, plata 4.500 evra

Momčilo je po struci televizijski montažer, koji je u Beograd stigao devedesetih, bežeći od rata. Posle nekoliko teških godina, uspeo je da sredi život i da se skući.

Oženio se, dobio petoro dece i, iako je bilo i dobrih perioda, uglavnom se mučio. Zato je presekao i preselio se na sever Evrope kako bi deci obezbedio nešto. Na ovaj korak odlučio se nakon što mu je i na poslednjem poslu plata kasnila.

– Mislio sam da je kraj bežanju od rata i pakla, ali sam se prevario. Nema za koga nisam radio u Beogradu, po redakcijama, a i privatno. Ujutro sam montirao hroniku, uveče svadbu. I svi su mi ostajali dužni i morao sam da molim za platu. Trenutno vodim tri sudska spora protiv svojih bivših poslodavaca od kojih ukupno imam 12.000 evra potraživanja – kaže nemoćno Moma.

Bilo bi i više da nije pronašao način da “pogura” neke zaostale isplate.

Ja imam petoro dece, od jedne do trinaest godina. I kad bi se dešavalo da mi neko kaže kako nema novca da me isplati, ja mu, bogami, pošaljem svoju decu u kancelariju. I oni lepo pokucaju na vrata, a kada im dotični otvori, kažu mu: “Tata nas je poslao da nas ti od sada hraniš”. Ovog leta su moja deca gledala komšijsku kako jedu sladoled i  lubenicu, a ja nisam imao para da im kupim – priseća se Momčilo najtežih trenutaka.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Već dva meseca nije video decu i svakog dana brine.

Najmlađoj ćerkici je tek godina i dva meseca. Zaboraviće me dete. Pitam se jesam li hulja što sam dozvolio da mi deca rastu bez oca? Znam koliko im svima nedostajem i da, kada ih kod kuće pitaju za mene, oni kažu: “Ne znate vi kakav je naš otac čovek. Otišao je da bi nam nešto stvorio” – priča Momčilo.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Na posao u Norveškoj čekao je dve i po godine i na oglase se prijavljivao svaki put kad bi video da se traže radnici.

– Znate kako mi na Balkanu znamo sve da radimo i da se podrazumeva da po kući popravljamo i majstorišemo. Tako sam i ja naučio da pravim kuhinje i od toga sam ponekad dodatno zarađivao. Zato sam se obradovao kada sam video oglas firme koja sarađuje sa čuvenim švedskim proizvođačem nameštaja i koja se bavi montiranjem kuhinja i nameštaja – kaže nam ovaj hrabri čovek.

Jednog dana su ga samo pozvali i rekli da je dobio posao i da mora da se preseli u Norvešku za sedam dana.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Pristao sam odmah i nisam imao vremena da razmišljam o tome kakav rizik preuzimam i kako će mi izgledati život kada budem spakovao kofere i ženu ostavim da sama brine o deci dok ja ne zaradim dovoljno da mogu i njih da odvedem tamo. Najteže mi je bilo da za sedam dana pronađem i prikupim oko 3.000 evra za put i za troškove života dok se ne snađem – priča nam Momčilo.

Zato se i iznenadio kada je u Norveškoj, pored ugovora, odmah dobio kalendar plate za narednu godinu.

– Nema tu neizvesnosti ni moljakanja, ni onog izlizanog “sutra ti ležu pare”, ili one “sledeće nedelje” koju, iako sam živ i zdrav, nikad ne dočekah. U kalendaru su Norvežani ubeležili dane kada će da me isplate. Plata mi je 4.620 evra. Radim deset sati i pet dana nedeljno. Ako preteknemo s poslom to se, naravno dodatno plaća. Po satu sam inače plaćen 21 evro, a prekovremeni rad se plaća 50 posto više od normalne satnice.

Norvežani, kaže Moma, imaju ozbiljne zakone koji štite radnike.

Isto tako, pre nego što je počeo da radi nabavili su mu opremu za rad u vrednosti od 1.500 evra.

Odveli me u prodavnicu, kupili jedno, drugo, treće. Izađe račun da se čovek šlogira. Pravo da ti kažem uplašio sam se ko će to da plati. Ali, izvukoh se – priseća se Moma kroz smeh prvih norveških uspomena.

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Tronhajm je gradić na severu, smešten na najlepšem fjordu u Norveškoj, sa hiljadugodišnjim katedralama u kojima se krunišu norveški kraljevi. Što se tiče cena, kaže da stan i režije plaća 450 evra mesečno, a da je hrana 50 posto skuplja nego u Beogradu.

– Klopa je dobra, posebno riba, pivo u prodavnici košta oko 3 evra, ali za cigarete moraš da se isprsiš. Kutija je 12 evra, pa zato ljudi po duvan skoknu u susednu Švedsku gde pakla može da se nađe duplo jeftinije. Postoje besplatni autobusi koji te voze do supermatketa u Švedskoj. Kažem besplatni, ali zapravo plaćaju ih ti veliki trgovinski centri, a da bi se vozio besplatno moraš u povratku da pokažeš račun kao dokaz da si nešto pazario pa ti vrate 50 kruna koje prvobitno naplate – objašnjava nam Moma.

Ono što ga je oduševilo je cena struje.

Struja mesečno jednu četvoročlanu porodicu izađe oko 50 evra, a pritom Norvežani se greju na struju. Isto tako, svi voze automobile na struju. Kada sam se preselio bilo mi je zanimljivo što sam svuda viđao “Tesla” automobile i punjače za njih na ulici – kaže.

Da li vas je Momčilo ubedio da se preselite u inostranstvo?

Napisaću u komentaru
Ne
Da

Momčilo ohrabruje sunarodnike koji žele da potraže posao u inostranstvu.

– Budite uporni, pretražujte oglase na proverenim sajtovima. Moguće je otići, evo ja sam vam primer – zaključuje čovek koji se odavno pomirio sa nostalgijom i otišao da traži sreću na drugom kraju sveta.

Jasmina Stakić (j.stakić@telegraf.rs)

Др. Магдалена Ђорђевић из Института за физику у Београду освојила је престижни европски грант у вредности од 1,3 милиона евра за истраживања кварк-глуонске плазме.

Центар за промоцију науке саопштио је да је научница из Србије др Магдалена Ђорђевић из Института за физику у Београду начинила је историјски успех и освојила престижни европски грант у вредности од 1,3 милиона евра за истраживања кварк-глуонске плазме. Средства за своје истраживање др Ђорђевић је добила из оквирног европског програма за финансирање науке Хоризонт 2020, и то један од грантова Европског истраживачког савета (ЕРЦ), који се додељују само за научну изврсност, пре свега за оне идеје које потенцијално могу да промене ток светске науке. Реч је о најзначајнијој подршци коју је један истраживач са Западног Балкана у области природних наука икада добио од Европе и то за изучавање фундаменталних особина материје. Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду. Након тога одлази у Америку где докторира на Колумбија Универзитету у Њујорку, а истраживања у области нуклеарне физике наставља у Охају. Упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазива се на позив Института за физику, и пре шест година се враћа у Србију, заједно са супругом који је такође изузетно успешан физичар, али у области биофизике. (Извор: N1 – http://bit.ly/2hnHUVH, Новости – http://bit.ly/2hjw2bB)
———————
The Center for Promotion of Science has announced that Serbian scientist Dr. Magdalena Đorđević, from the Institute of Physics in Belgrade, made a historic success by winning the prestigious European grant in the amount of 1.3 million euros for researching the quark-gluon plasma. Dr. Đorđević has received the funds for her research from the European Framework Programme Horizon 2020 (https://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/), and that is one of the grants of the European Research Council (ERC), which are awarded only for scientific excellence, especially for those ideas that have the potential to change the course of world science. It is the most important support that a researcher from the Western Balkans in the field of natural sciences has ever received from #Europe. Dr. Đorđević graduated from the Faculty of Physics in Belgrade. After that she went to the United States, where she received her PhD degree at the Columbia University in New York, and continued her research in the field of nuclear physics in Ohio. Despite numerous awards and successful career in the United States, she accepted the invitation of the Institute of Physics in Belgrade and returned to Serbia six years ago, together with her husband who is also a very successful physicist, but in the field of biophysics. Congratulations!

Photo source | Извор слике: Novosti (http://bit.ly/2hjw2bB)
Photographer | Фотограф: Not stated in source | Није наведено у извору

Rusi daju 39 miliona evra za oslikavanje Hrama Svetog Save

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:513509-Rusi-daju-30-miliona-evra–za-oslikavanje-Hrama-Svetog-Save

Rusi daju 30 miliona evra za oslikavanje Hrama Svetog Save!

U Moskvi dogovoreni detalji o završetku najveće pravoslavne crkve u ovom delu sveta. Radove će izvoditi više od 300 ruskih i beloruskih majstora, a rukovodiće čuveni Nikolaj Muhin

RADOVI na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save na Vračaru biće završeni 2022. godine. Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu biće prekriveno gotovo 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova najveće pravoslavne crkve na Balkanu. Radove će izvoditi više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije, kojima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin.

 

Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije. Na ovom skupu srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti data je konačna reč o umetničko-zanatskom uređenju Hrama. Odlučeno je da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Ruskim umetnicima koji će raditi po uputima akademika Muhina, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije, pomagaće kolege iz Belorusije. Muhin je, inače, stari znanac srpskog naroda – freskopisao je pravoslavni Saborni hram u Zagrebu i parohijsku crkvu na Ubu.

Da je reč o istorijskom činu, koji će konačno zaokružiti višedecenijske napore za izgradnju crkve posvećene Svetom Savi potvrdio je u ponedeljak i Ivica Dačić, kopredsednik srpske delegacije u konkursnoj komisiji.

– Jednoglasno je odlučeno koji će projekat za izradu mozaika biti iskorišćen za unutrašnje ukrašavanje Hrama – rekao je Dačić za „Novosti“. – Više od 15.000 kvadratnih metara biće u mozaiku, na čijem će postavljanju svakodnevno raditi oko 300 umetnika. Vrednost tih radova biće veća od 30 miliona evra, što će biti obezbeđeno donacijom ruske vlade po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.

Dačić je rekao da će to biti najveći mozaik takve prirode u ovom delu Evrope. Radovi pod svodovima trajaće, prema njegovim rečima, osam godina, sa „rezervom“ od najviše godinu-dve. On se zahvalio Ruskoj pravoslavnoj crkvi i državi na pomoći u organizaciji konkursa i početku završne faze radova.

– Zahvalni smo prijateljskoj Rusiji koja će obezbediti novac za završetak Hrama. Za nas je to istorijski događaj. Posebno nam je drago što će na uređenju enterijera raditi umetnici dva naša prijateljska naroda iz Rusije i Belorusije – rekao je Dačić.

BROJKE

* 300 majstora iz Rusije i Belorusije radiće na Vračaru
* 17.000 kvadrata zidova biće pokriveno mozaicima
* 572 svetitelja naći će se pod svodovima
* 2003. započeto unutrašnje dekorisanje stubova i ornamenata
* 2012. potpisan protokol o unutrašnjoj dekoraciji Hrama
* 2022. rok je za završetak unutrašnjosti Hrama

Srpsko-ruska komisija odlučila je da unutrašnja dekoracija prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma. Ovaj recept blizak je i ruskim umetnicima koji ga godinama primenjuju obnavljajući hramove po Rusiji.

– Pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi. To će im biti dragoceno u izboru stila kojim će biti uređena unutrašnjost Svetosavske crkve u Beogradu – rekao je za „Novosti“ mitropolit Amfilohije.

Na moskovskom sastanku je, imajući u vidu obim posla, dogovoreno i da se, zavisno od dinamike, broj radnika na dekoraciji povećava, kako bi u što većoj meri bila ispoštovana dinamika posla.

Neimari koji se prihvate ugradnje mozaika vračarske bogomolje imaće izuzetno težak i delikatan zadatak – da na gotovo 17.000 kvadratnih metara, kamen po kamen, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Ideja je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta. Vernike će sa zidova posmatrati više od 500 svetitelja, među kojima će se naći i najvažniji duhovnici ruskog, gruzijskog, bugarskog, grčkog i rumunskog naroda.

Unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, biće podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Zbog ogromne površine, u prvobitnom planu odustalo se od uobičajenog prikaza Hrista Pantokratora. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

Kao model za završtak Hrama Svetog Save uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Velika pažnja biće posvećena materijalima – u mozaik će biti ugrađivani prirodni materijali i staklene paste. Unutrašnjošću Hrama dominiraće efekat „meke“ žute boje, koja će da preovlađuje pozadinom. To će biti postignuto ugradnjom zlatnih listića između kockica mozaika.

MUHIN NASLEDNIK RUBLjOVA

RADUJE me što ću ponovio da radim u Srbiji – kaže, za „Novosti“, ruski slikar i ikonopisac akademik Nikolaj Muhin, koji će rukovoditi radovima na uređenju enterijera Hrama Svetog Save na Vračaru.

– U Srbiji imam dosta prijatelja i biće mi zadovoljstvo da ih ponovo vidim. Za mene je izazov i čast da radim na uređenju najveće srpske pravoslavne crkve.

Muhin pripada najužem krugu ruskih majstora ikonopisa, a često je nazivan i „najboljim naslednikom velikog Andreja Rubljova“. U Rusiji i celom pravoslavnom svetu uživa izuzetno veliki ugled. U domovini, između ostalog, član je i Nacionalnog saveta za kulturu, koje je glavno savetničko telo iz ove oblasti ruskog predsednika.

Osnivač je i vođa ikonopisačke akademije iz Jaroslava.

MANASTIRI ZA KOJE NI NE ZNAMO DA POSTOJE: Treba ih obići jer su pravo skriveno blago naše zemlje

MANASTIRI ZA KOJE NI NE ZNAMO DA POSTOJE: Treba ih obići jer su pravo skriveno blago naše zemlje

06 December 2016

Predstavljamo vam 10 skrivenih manastirskih blaga Srbije koja vredi obići, iako se mnoga nalaze u zabačenim mestima naše zemlje, ili su ostala zaboravljena, u senci većih pravoslavnih zdanja.

10. Manastir Bešenovo

manastir besenovo

Manastir Bešenovo je, prema predanju, s kraja 13. veka, na južnim padinama Fruške gore, uz potok koji danas nosi naziv Čikoš, osnovao sremski kralj Dragutin Nemanjić (1253 – 1316). Posvetio ga je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, zaštitnicima njegove plemenite vladarske loze. Na zidu manastitirske crkve je, naime, pronađen zapis da je ona oslikana još 1476. godine. Znatno opširnije, o manastiru Bešenovo govori se u najstarijem turskom popisu Srema koji datira iz 1546. godine. Mada su Sveti arhangeli Mihailo i Gavrilo slava manastira Bešenovo, značajno mesto u njegovoj istoriji imaju i Sveti Kirik i Julita. Reč je o sinu i majci koji su, u vreme rimskog cara Dioklecijana, za veru hrišćansku, postradali 304. godine, u grčkom gradu Ikoniji. Jedan deo njihovih moštiju je stigao u Bešenovo i tu dugo čuvan. Turci su manastir spalili, zajedno sa Krušedolom i Velikom Remetom, nakon bitke na brdu Vizirac povrh Petrovaradina 1716. Najveće stradanje priredile su ustaše, 1942. godine, opljačkale manastirsku riznicu, uključujući i kivote triju svetitelja i sve dragocenosti koje su bile u njima. Sve je odneto u Zagreb, a same mošti naprosto istresene iz kivota i razbacane po manastiru! Sve monahe fruškogorskih manastira ustaše su pohapsile i poslale u svoje logore smrti. Pošto su, prethodno, sremski partizani u njemu smestili svoj štab, na zahtev ustaškog glavnog stožera iz Zagreba Nemci su ga, tog dana, avionskim bombama praktično sravnili sa zemljom. Komunistička vlast nije dozvolila da se manastir posle rata obnovi i oduzela mu je sva imanja koja je imao. Danas, na inicijativu i uz blagoslov Njegovog preosveštenstva Episkopa sremskog gospodina Vasilija i trud i istrajnost igumana Arsenija Matića, Bešenovo se, ponovo, izdiže ka nebesima iznad Svete Fruške gore Ukoliko želite da pomognete manstir, u ovom videu iguman arhimandrit Arsenije govori na koji način to možete uraditi i poziva vas da ga posetite.

9. Manastir Pustinja sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice

manastir-pustinja

Do Poćute se od Valjeva dolazi novoizgrađenom deonicom puta, i na samoj uzbrdici u centru je skretanje nadesno. Zatim se lošim putem silazi dosta dugo, tako da, kada pomislite da ne znate gde ste, stižete na prelepo mestu u šumi u kanjonu reke Jablanice. Po predanju, manastir je osnovan u XIII veku u vreme srpskog krallja Dragutina. Nezavisno od legende, današnji hram leži na temeljima još starijeg iz XI veka. U porti su drevni grobovi. Najstariji pomen manastira potiče iz 1572. godine. U okolnim skrovitim pećinama živeli su monasi pustinjaci, pa najverovatnije odatle potiče naziv manastira. Manastir je više puta rušen i spaljivan. Obnavljan je nekoliko puta. Za vreme Kočine krajine, Bušatlija paša je spalio manastir, pa je isti opusteo. Bio je tada jedina bogomolja u valjevskom kraju i tu su dovodjeni bolesnici kod monaha na lečenje. Hram je zidan od kamena i pravilno tesane sige. Naos je prekriven crepom. Hram ima pored zapadnog ulaza i drugi manji sa severne strane, što je retkost kod pravoslavnih hramova. Postoji i veoma lep zidani ikonostas sa ikonama. Zidani ikonostasi su karakteristični za veoma stare hramove. Način gradnje upućuje na pravoslavne jermene, što takodje govori o starosti ovog manastira. Freske potiču iz 1622. godine, i dobro su očuvane. Manastir Pustinja je bio parohijska crkva i aktivan muški manastir do 1951. godine. Danas je ženski, i o njemu brinu monahinje.

SAZNAJTE NESTO VISE O DREVNOM MANASTIRU U BLIZINI VALJEVA NEDALEKO OD SELA POCUTE…MANASTIRU PUSTINJA …OVDE SE POMINJU JOS DVA MANASTIRA, MANASTIR JOVANJA I MANASTIR GRACANICA…MANASTIR GRACANICA JE NEDAVNO POTOPLJEN ZBOG IZGRADNJE BRANE…. OVAJ VIDEO SNIMAK URADILI SU MILIJANA BOZIC I ZORAN NIKOLIC
STIHOVE NAPISALA I GOVORI MILIJANA BOZIC A SNIMATELJ I REDITELJ ZORAN NIKOLIC…IGUMANIJA OVOG MANASTIRA JE MATI NINA I POSLUSAJTE PESMU POSVECENU MATI NINI U IZVODJENJU CRKVENOG HORA ZA KOJU JE TEKST NAPISALA MILIJANA BOZIC:

ZABORAVLJENO OTKRIĆE NEMAČKE BIOHEMIČARKE: Još 1955. tvrdila da su ove dve namirnice sigurna zaštita od raka!

ZABORAVLJENO OTKRIĆE NEMAČKE BIOHEMIČARKE: Još 1955. tvrdila da su ove dve namirnice sigurna zaštita od raka!

Advertisement

Dr. Johana Budwig, Nemačka biohemičarka, svoj dugi životni vek posvetila je proučavanju masti i ulja, pri tome je pronašla kombinaciju za borbu protiv malignih bolesti.

“Nezdrava mast može prouzrokovati tumore, a zdrava mast ih rastvara”, napisala je dr. Johana Budwig u svojoj knjizi “Laneno ulje kao pravu pomoć protiv artritisa, srčanog infarkta, kancera i drugih oboljenja”…

“Otkriven je iznenađujuće veliki broj veza između fatalnih bolesti i metabolizma masti. Čvrste masti, koje nisu rastvorljive u vodi i ne mogu se povezati sa proteinima, nisu više u mogućnosti da cirkulišu kroz prefinjene kanale kapilara. Krv se zgušnjava i nastaju problemi sa cirkulacijom. Jedina supstanca koja ima karakteristike kancerogene ćelije jeste izolovana mast. Kada živa tkiva odbace neku masnoću, tijelo mast izoluje i nastaje težak problem, zato što se ovakve masti odlažu na mjesta gdje se pod normalnim uslovima nikad ne bi našle”, smatra dr Budwig.

Masnoće su neophodne našem organizmu jer se njihovim razlaganjem oslobađa velika količina energije. Osim toga, povoljno djeluju na rast, obnavljanje ćelija, funkcionisanje mozga i nerava, imuni sistem.

Njihovo pozitivno dejstvo, međutim, ispoljava se samo ako se uzimaju prirodne masti i to ne u prekomjernim količinama, jer mogu da dovedu do gojaznosti i oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Dr. Johana Budwig je rođena u Njemačkoj 1908. godine, a umrla je u Freudenstadt 2003, u svojoj 94. godini. Studirala je farmaceutsku hemiju i fiziku i doktorirala u obje discipline. Od početka Drugog svjetskog rata rukovodila je vojnom bolnicom sa 5.000 kreveta, a 1949. godine vratila se u Münster, u novoosnovani Njemački institut za istraživanje masnoća (Deutsches Institut für Fettforschung).

Pošto u to vrijeme nije postojao način da se iz krvi testiraju lipidi, Johana Budwig je upotrebila radioaktivne izotope joda i kobalta u hromatografiji na papiru i uspela da analizira masti. Svojim otkrićem omogućila je svjetskoj nauci mjerenje masnoća do jednog mikrograma. Prva je shvatila biohemijsku važnost esencijalnih masnih kiselina u procesu disanja (biološkoj oksidaciji) žive ćelije.

Advertisement

Tokom pola vijeka uspješne pomoći hiljadama ljudi oboljelim od raznih, pa i malignih bolesti, dr Budwig je svoje iskustvo pretočila u brojne knjige i brošure, između ostalih: Smrt tumora, Dijetetski kuvar sa biljnim proteinima, Rak: problem i rješenje, Oslobođeni kancera: vodič za nježno, netoksično iscjeljenje, u kojima je ukazivala na ključni značaj korišćenja masnih kiselina i poražavajuće rezultate upotrebe pogrešnih masti u ishrani.

Zbog svojih stavova njemačka biohemičarka je došla na udar moćnika prehrambene industrije, pa je narednih četrdeset godina protiv njih vodila pravne bitke koje je uspjela da dobije u svoju korist.

Ipak, to ju je iscrpljivalo i onemogućavalo u njenom daljem istraživanju. Iako je bila sedam puta nominovana za Nobelovu nagradu od strane visokokvalifikovanih predlagača, nikada je nije i dobila. Kada je pod pritiskom industrije morala da napusti Institut, počela je da studira medicinu 1955. godine (kada je već imala 47 godina!), ali nije diplomirala, jer ju je majka djeteta oboljelog od sarkoma zamolila da pomogne u izlječenju.

Tada je bila optužena da po bolnici traži pacijente i odvlači ih od ustaljene prakse liječenja, što naravno studentu medicine nije dozvoljeno, pa je zbog pritiska napustila studije. Kasnije je ipak liječila i savjetovala pacijente koji su joj se obraćali za pomoć. Najveći paradoks ležao je u tome što je najviše pacijenata dolazilo iz ljekarske struke, od onih koji su je najviše napadali.

Johana Budwig je razvila i takozvana ELDI ulja (električno izdiferencirana ulja) koja su kombinacija lanenog ulja, ulja pšeničnih klica i eteričnih ulja. Ta se ulja primjenjuju utrljavanjem u kožu ili stavljanjem obloga, kako bi se poboljšao efekat uljno-proteinske ishrane i pomoglo u liječenju kožnih bolesti. Pokazalo se da takvi oblozi pomažu i oboljelima od artritisa.

“Uspjela sam da dokažem da su proteinske supstance nađene u domaćem nemasnom siru u mogućnosti da biološki visoko nezasićeno laneno ulje rastvaraju u vodi”, otkrila je jednom prilikom dr. Johana. Ulje sjemena lana sadrži velike količine omega 3 esencijalne linoleinske masne kiseline, koja pomaže u obnavljanju membrane svake ćelije (kancerogene se zakače na membrane nezdravih ćelija), piše “Magično bilje“…

Dakle, jedite bijeli sir i laneno ulje često i sigurni ste, prema njenoj teoriji.

Izvor: magicnobilje

Advertisement