Knjiga koja objašnjava ime Srbije, zašto nemački pa i mađarski narod poseduje više slavenskih odnosno srpskih gena od nas, naroda sa Balkana, uzroke ratova kao i zašto su i gde su „nestali“ vikinzi a i iliri? Knjiga koja argumentativno menja skolsku istoriju iz temelja da bi promenila svet nabolje, čeka još uvek na izdavačku kuću koja bi imala dovoljno hrabrosti da je objavi!

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке,што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП)а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало(свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором.Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи.Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Фрагменти из књиге која још увек тражи свог издавача

С Р Б И ЈА

ИЗМЕЂУ

ДОБРА И ЗЛА

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

Срби су народ; С– унца, Р – ађање, Б – ога, првог гласа и слова

Душан Нонковић Теодоровић

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА И ОПСТАНКА СВЕТА!

КОРЕНИ И ЗАЧЕТЦИ ЦИВИЛИЗАЦИЈA

ХРИСТОС СЕ РОДИ ДА УНАПРЕДИ ЦИВИЛИЗАЦИЈУ

ПРВО ШТО ЈЕ ЧОВЕК УГЛЕДАО БИЛО ЈЕ СУНЦЕ

БЕЗ СУНЦА НЕ БИ БИЛО НИ ОКА СЈАЈ, НИТ НАС

БЕЗ БОГА НЕ БИ БИЛО НИ СУНЦА НИТ РАЂАЊА

СУНЦЕ РАЂАЊЕ БОГ СУ ПРВИ ПОЈАМ ЉУДИМА

ПРВИМ ЉУДИМА БЕШЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС ЗНАН

ИЗ ПРВОГ ГЛАСА НАСТА ПРВА РЕЧ И РЕЧЕНИЦА

СУНЦЕ ЈЕ ЗВАО С РАЂАЊЕ Р БОГ Б СЕБИ РЕЧЕ ЈА

И ТАКО ЈЕ ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ НАСТАЛА СРБИЈА

ВРЕМЕ ЈЕ НАРОДЕ ДА СХВАТИМО ИСТИНЕ РАДИ

ДА ЈЕ СРБ И ЈА КЛИЦА ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

ШТО СЕ СА БОГОМ РАЂА А ХРИСТОМ ЗАВРШАВА

ХРИСТОВА НАЧЕЛА СУ АРШИНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

МЕРА СВИХ МЕРА, СУДБИНА НАШЕГ ПОСТОЈАЊА

НИЈЕ ТО ПИТАЊЕ ВЕРЕ ВЕЋ НАШЕГА ОПСТАНКА

НЕ МОЖ БИТ СВАК ХРИШЋАНИН КО КАЖЕ ДА ЈЕ

ЖИВЕТИ БЕЗ НАСИЉА, ЈЕ ЖИВОТ ХРИШЋАНИНА

ОСТВАРЕНА СЛАВА НАСИЉЕМ МАЧЕМ И ОГЊЕМ

НЕЋЕ НИКАДА БИТИ БЛАГОСЛОВЕНА БЛАГОДЕТ

ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ УКАЗУЈУ НА ТО ДА СУ СРБИ БИЛИ ПРВОБИТНИ ЉУДИ ПРВОГ ГЛАСА, РЕЧИ И РЕЧЕНИЦА, ПЛЕМЕ ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА САВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

РАЗОТКРИВАЊЕ МИСТЕРИЈА

Први човек није био Академик! Приступите анализи језика са становишта првог човека па ће мо убрзо пронаћи заједничку основу српског језика који је без оправдане сумње изворни језик свим другим значајнијим језисима цивилизација!

Остајем при својем становишту гледања, анализе и схватања при основи речи; СРБ,

(С-Сунце,-Р-Рађање, Б-Бог=СРБ). Први глас, по човека најбитније речи, сунца је С, друге најбитније речи, рађање или род, је Р и треће најбитније речи је Бог, Б и четврта најбитнија реч је била и остала “ЈА”( где је он односно “ја” у томе свему део тога).

Прво што је првобитни човек запазио, осетио и угледао било је сунце које га је будило и са својим заласком успављивало.

Оно га је пратило по дану и лепом времану на сваком кораку тако да је сунце било нешто што га је покретало да размишља о сунцу и понеким али пресудним дешавањима од пресудног значаја по живот на земљи.

Оно га је грејало, путе осветљавало а и било немилосрдно страховитим сушама а кад се не би појављивало, било скривено иза облака водило би често до поплава. Тако да га је човек од најранијег свога доба сматрао за нешто изузетно важно, нешто што је у њему изазивало дубоко страхопоштовање.

Тако је сунце постало нешто чему се радовао али и од чега је стрепио и страховао. Из тих разлога се сунце урезало дубоко у људску подсвест и постало свето, нешто што је из респекта поштовао и нешто чему се молио. Људи који су се одликовали изузетним способностима сматрани су особама којима је сунце подарило део своје моћи и способности да утичу на своју околину. То страхопоштовање се толико дубоко утиснуло у подсвест да су каснији свеци, како се то и данас види на иконама, добијали круг или кружну плочу златне боје над главом као знак сунчеве снаге и посебности. Данас се то вероватно и не зна одакле потиче та идеја да свеци имају, на иконама, изнад главе круг обично златне боје или плочу која подсећа својим изгледом на сунце. Одакле ако не из дубоке подсвести, прадушевног односа људи према сунцу.

Из тога произилази да је подсвест клица вечите душе, коју непрекидно носимо у себи од постанка човека. Или другим речима речено; подсвест је подсвесно памћење утисака од самог настанка човека који не умиру већ се подсвесно преносе сколена на колено и подсвесно назива савест или душа.

Потом је наш пра, пра, пра… предак уочио да и месец утиче на жене и рађање па га је обожавао као мало ноћно сунце са својим полумесецима.

Још му је фалило само обележј за пространство земље што је учинио крстом који је служио и као топографски знак да би се знало где се налази, на левој или десној, горњој или доњој страни крста односно пространства ; истока запада севера или југа. Та способност комбиновања та три знака; круга односно сунца месеца и крста били су први кораци цивилизације. Из комбинације тих знакова развила се интелигенција, душевна осетљивост што га је све више чинило човеком од разума. Касније се из тих способности развио прво једноставан календар па математичка способност а затим и писмо. Стиме му је пут у цивилизацију био широм отворен. Комбинаторичке способности су га чиниле све интелигентнијим и напреднијим.

Тако долази и до првог обележавања нечег чиме је толико био преокупиран наиме сунцем, рађањем и свемогућом силом званом Бог.

Први гласови тих речи; (сунце, рађање, Бог) дају реч : С – Р – Б = СРБ = од које додавајући себе „Ја“ настаје СРБИЈА

Сунце Рађање Бог и Ја

(С Р Б) и (ЈА)= СРБИЈА

А може се и овако схватити:

Сунце Род Бог = одкос рода, свети дар Сунца (род) дат од Бога= СРБ што је касније можда прешло у Срп, због популарности те алатке, што ми је мање вероватно.

Без сунца не би било ни жетве ни српа а ни живота-стога сматрам да срп има посебну улогу у узимању светих дарова, плодова и жетви те да стим припада исто нечему што је од Бога подарено душевним путем. Уметници и проналазачи тако звани иноватори и њихова дела су најближе Богу!-мислим! Нетреба ни занемарити чињеницу да је срп у облику младог месеца који се исто сматра светим, како сам то већ раније описао.

Велика је вероватноћа да су прва два почетна слова/гласа најбитнијих речи СР (Сунце и Рађање) била основа за срп додавањем словима СР слово „П“по плоду(СРП) а можда се „Б“ претворило у „П“, што ми је мање вероватно, да би постојала мисаона разлика између Бога „Б” и поклона “П” Српа, што би представљало СРП . Додавањем основи СРБ себе („ЈА“ настаје Србија) што је означавало (свој) простор на којем је живео и подразумевао својим животним простором. Додавањем основи СР „П“ означавао је алатку за убирање рода односно плодова. „С“УНЦЕ „Р”ОД И „П“ОКЛОН (или Плод) су речи којих почетна слова/гласова дају реч СРП. Тако тешко изговорљиву реч није човек створио без да је имао неке веома јаке разлоге као што су то; сунце, рађање, Бог . Да је сам себи дао то име указује чињеница да други народи нису чак ни у стању да изговоре ту реч односно Србија већ је изговарају другачије од аутотоног народа. Уместо срб-и, по Сунцу Рађању и Богу, називају их серби, сораби, сорби, сармати итд.

Ту је сад питање шта је старије, Србија или Срп по оној; Кока или Јаје!?

Не треба изгубити из вида да је први, почетни глас речи старији, настао прије од речи којој предходи те да је споразумевање било првим гласовима касније насталих речи. Прво су настајали једноставни гласови који су се разноразним комбинацијама низали попут ђердана стварајући речи. Прво је настао глас “С” из којег се развила реч сунце! Тако је то било и са другим првобитним речима. Речи нису одједанпут настале већ су се постепено рађале обележавајући нешто, давајући нечему смисао који би се увек истом речју препознавао.

Онима који мисле да је то све само игра речи препоручујем да то исто докажу игром речи својих матерњих језика, истине ради, да би схватили да је размишљањем о Сунцу Рађању и Богу (СРБ) цивилизација започела свој бескрајни пут.

Дубоким уживљавањем у човечију подсвест тадашњег човека, долазим до потребе да преиспитам своје раније становиште по питању ранијег мишљења, да су срби названи по српу односно добили своје име. Разматрајући на тај начин тадашњу ситуацију дошао сам до утиска да ће то бити прије обратно да је срп добио своје име по србима који су га први производили од метала и њим трговали. Али није искључено ни обратно. Како рекох, питање је шта је старије; кока или јаје.

Просуђујући по тим најважнијим речима тадашњег и садашњег доба ; Сунце, Рађање (плод), Бог и Он(ЈА) постоји велика вероватноћа да је и срп добио своје име по Сунцу-Роду-Плод=СРП а не обратно. Међутим није никако искључтво да су срби по српу добили своје име због популарности те алатке код трговаца, коју су производили срби а и жетва није ни мало мање значајнија од „Ја“ односно себе . Велика је вероватноћа да је реч срп аутономна реч по почетним гласницима; Сунце Род и Плод, скраћено СРП. А да је и СРБИЈА исто аутономна реч како сам то већ описао, СРБ И “ЈА”.

Следећи кораци ка цивилизацији су биле литије на чијем челу је био крст у кругу са четири млада месеца или како их се то данас обично назива, четири оцила. Та литија; крст у кругу са четир „оцила“ представљала је тада симбол територијалне власти које владају светом. Касније постаје тај симбол државни грб срба у континуитету до данашњег дана што није забележено код других народа. На многим старим и новим иконама може се наћи симбол сунца, крста а и младог месеца. Тај симбол крста у златном кругу са четир оцила се ширио попут брзине тако рећи звука од насеља до насеља, квази предавао као штафета па је могуће да ће се наћи и у најзабачанијим крајевима света. Веровање и порука од уха до уха брже се ширу од сваког рата.

Генералном секретару: за сваког народног посланика

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

Александар  ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

Доставља се преко епоште или интернета:

ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

НАРОДНА СКУПШТИНА

Генералном секретару: за сваког народног посланика

sekretar@parlament.rs

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ

predsednikvlade@gov.rs

ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Начелник Генералштаба генерал потпуковнк Милан МОЈСИЛОВИЋ

vojska.srbije@mod.gov.rs

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Весна ИЛИЋ ПРЕЛИЋ

kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ

kp@spc.rs

ИНСТИТУЦИЈЕ, СТРАНКЕ, УДРУЖЕЊА И МЕДИА У СРБИЈИ

Поштовани господине Александре ВУЧИЋУ, проглашени и устоличени председниче Републике Србије 31. маја 2017. године

Обраћам Вам се на основу члана 56 Устава.

Велелепно сте у петак 19 априла о. г. прославили годишњицу потписивања противуставног Бриселског споразума, утврђивања противуставне власти руководства УЧК,  подвођења Србског народа под њу, успостављања шћиптарске границе, царине и царинског печата у сред Србије, укидања територијалне целине и суверености државе, свих државних институција, предају њима имовине Србског народа и Републике Србије у земљи, на земљи и небу, на Косову и Метохији.  То нисте споменули у Вашем „Извештају народу“.  На томе градите „Будућност Србије“.

Славопобеднички сте уживали у разгаљеном клицању 150 000 Срба не чујући јецања преко 270 000 протераних, хиљада побијених, и колико, не стотина хиљада већ милиона поробљених покојних и живих Срба на Косову и Метохији. То нисте споменули у Вашем „Извештају народу“.  То је Ваш залог за „Будућност Србије“

Сладострасно сте уживали у клицању и аплаудирању људи дошлих да чују Ваш „Извештај народу“. Схаватили сте то као безрезервну подршку Вашем непрекидном одбацивању Устава, гажењу Ваше двоструке председничке заклетве и Вашем утврђивању узурпаторства функције и положаја председника Републике. Ни то нисте споменули у Вашем „Извештају народу“. То је  Ваш темељ  за „Будућност Србије“.

Организовали сте себи грандиозан испраћај за састанак с водећим државницима 29. априла о.г.  Жалили сте се да вас очекује тежак задатак за тај састанак. Нисте споменули у свом „Извешатју народу“ да сте себе и нас довели у тешку ситуацију стварањем „Српске листе“ као помоћ успостављању противуставне власти вођа УЋК  и увођењем „Заједнице српских општина“ као замену за уставну аутономну покрајину Републике Србије Косово и Метохију. Ви самовољно градите „Будућност Србије“ без Косова и Метохије.

Тужним, скоро плачљивим, срцепарајућим, гласом сте тада јавно установили чињеницу да се у Србији рађа мање деце од броја истовремено умрлих и да је то највећи и најтежи проблем нашег народа и наше државе.  Заборавили сте да у свом „Извештају народу“ кажете да је то и последица све већег одласка младих из Србије и да у замену за њих насељавате мигранте широм Србије.  Нити сте се сетили да објасните да исељавање наше омладине показује колико је њихово поверење у „Будућност Србије“ коју нам Ви припремате.

Истина о Вашем:

–       противуставном деловању и неизвршавању основних уставних дужности председника Републике,

–       о срозавању функција, обавеза и дужности председника Републике,

–       о њиховом  замењивању Вашим ангажовањима и деловањима у својству трговачког путника или у бољем случају, у својству члана или председника Владе, или народних посланика,

–       подчињавању Народне скупштине себи као двоструком противуставном председнику Републике и политичке странке онемогућавајући да Скупштина покрене уставни поступак Вашег разрешења,

–       неиспуњавању уставне обавезе да можете да испољавате државно јединство Републике Србије,

уопште не зависи ни од броја људи који Вам кличу, ни од броја пасивних, ћутљивих, утучених, преварених људи ни од броја људи који Вас критикују.

Истина је да сте Ви изгубили легитимитет и постали овенчани узурпатор положаја и функција председника Републике. Најбоље је да не идете на тај састанак 29. априла већ да јавно поднесете председници Народне скупштине Маји Гојковић писмену оставку у току ове недеље.

Ако ипак одете на тај састанак онда имате часну могућност на Уставу засновану, утемељену Вашом двоструком председничком заклетвом народу, Српској православној цркви и Богу; имате свету дужност и обавезу за своје иступање на том скупу да чојствено јавно саопштите и њима и нама:

–       да сте делујући супротно Уставу Републике Србије и Резолуцији СБ УН 1244 безуспешно настојали да се мирнодопски реши ситуација преговорима с руководством УЋК уместо с представницима шћиптарске националне мањине у Републици Србији изабраним по њеном Уставу и закону,  

–       да сте одбацивањем Устава Републике Србије, гажењем своје двоструке председничке заклетве изгубили легитимитет председника Републике Србије,

–       да сте постали узурпатор положаја и функција председника Републике Србије,

–       да не можете да представљате Републику Србију,

–       да подносите оставку на положај и функцију председника Републике и да ћете је по повратку у Београд писмено поднети председници Народне скупштине Маји Гојковић и обавестити јавност.

То би био Ваш прави допринос Уједињеним нацијама, свима који поштују њену Повељу, Резолуцију СБ УН 1244 и Устав Републике Србије, држави Републици Србији и њеном народу.

Београд,  22.04.2019. г.                                    

С поштовањем председника Републике Србије,

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији

Џона Кенедија 31/15,

11070 Београд  

ČESTITOM HRVATSKOM SVETU; PROČITAJTE STIHOVE OVE PESME PA SE UPITAJTE DA LI BI JOŠ UVEK HTELI BITI HRVATI!?

SUNCE I SEĆANJE

CRVENO SUNCE KO U KRVI OKUPANO

UMORNO KLIZI TRAGOM HORIZONTA

KO KLUPČE SUZA SKRVLJU NATOPLJENO

ZALAZI SUMORNO KAO RANJENA DUŠA

DA TIHO MRE TMINAMA PERMANENTA

TUGUJUĆI TAKO ZA MILIONIMA SRBA

NELJUDSKO BREME I SUNCU JE TEŠKO

POSTIĐENO, USTAŠKIM ZLOČINIMA

PODSEĆA NA KRV SA USTAŠKIH KAMA

DUBINAMA DUBLJIM OD ZENICE OKA

OSTAVLJA NA NEBU TRAG KRVI SRAMA

DA SE PAMTI DOK JE NARODA I SUNCA

SEĆA NA MILIONE POMORENIH SRBA

KRIK POKLANIH BEBA, MAJKI, OČEVA

BAKI, DEKA, UNUKA NEDUŽNOG SVETA

U JAME BAČENOG, MALJEM POUBIJANOG

OD, USTAŠA I SRPSKIH KOНVERTITA

O BOŽE, BOŽE, DAL IMA VEĆEGA GREHA

DAL IMA DRŽAVE NA TIM TEMELJIMA

DAL MOŽE BITI BEZDUŠNOG NARODA

GDE VLADA BEZUMLJE I TUGA LJUDIMA

ZAR SU BEZUMNI OVLADALI UMNIMA

HILJADU PITANJA A NIGDE ODGOVORA

A SUZE SU SKRVLJU TEKLE POTOCIMA

POD OKRILJEM, USTAŠA I VATIKANA

KAD VIDIŠ NA NEBU CRVENO SUNCE

DA PONIRE U TOJ PURPURNOJ LEPOTI

DUBINAMA DUBLJIM, OD ZENICE OKA

MORAŠ ZNATI DA TAKO CRVENO TONE

DA PODSETI NA KRV NEDUŽNOG SVETA

ZLOČIN USTAŠA I SRBA KONVERTITA

I UVEK ĆE TO NAŠE PRELEPO SUNCE

PRI KRAJU DANA, TONUTI DUBINAMA

PODSEĆAJUĆI NA PREĆUTANE ŽRTVE

NA KRIK MILIONA POBIJENIH SRBA

KAME USTAŠA „ZA DOM SPREMNIH“

I NA NAS UBOGE ŠTO NEMO ĆUTIMO

ŠTO ĆUTANJEM ZLOČIN ODHRANISMO

O BOŽE BOŽE DAL IMA VEĆEGA GREHA

DAL IMA DRŽAVE NA TIM TEMELJIMA

DAL IMA VLADA KO HRVATSKIH SADA

DA UMANJUJE BROJKE UMORENIH SRBA

DA SE PODSMEVA NEVINIM ŽRTVAMA

GAZEĆI BEZ SRAMA OBRAZ PREDAKA

I SVAKI PUT OČARAN ČARIMA SUNCA

SRED RADOSTI MOJE OBUZME ME TUGA

SUNCE POSTANE, JATOM CRNIH PTICA

A SMEH BEBA, MUKLA LEDENA TIŠINA

BEZAZLENA RADOST KAMOM OKONČANA

U ROPCU KRVI BEZ TRUNKE SAOSEĆANJA

HLADNOM RUKOM MONSTRUMA BEZ UMA

ZA DOM SPREMNIH, BEZ DUŠE I BOGA!

Dušan Nonković Teodorović

ЈА У ТО НЕ МОГУ ВЕРОВАТИ!

ЈА У ТО НЕ МОГУ ВЕРОВАТИ!

Говор је једно а дела су сасвим нешто друго! Какав је то позив на јединство кад се узима џелат српског народа Тони Блер за саветника садашње владе!? Кад се не излази ниједном лидеру опозиције на јавну дискусију и то годинама како би се чуло барем пар другачијијих мишљења опозиције и доказало шта је истина, ко говори истину а ко лаже. Каква је то демократија кад се у предизборној фази не удели свима, како доскора владајућој странци тако и лидерима опозиције исти број минута на државним фреквенцијама да се истим шансама представе јавности. Зар су телевизијске фреквенције државна својина, својина најјаче странке као да је државна телевизија својина владајуће странке или Вучића. Ко то онда ради практично и конкретно на цепању нације и цепању народа на оне подобне и неподобне без да сви имају једнаке могућности да изнесу своје ставове, па да се види ко ради на цепању а ко не, да се види ко је тај који ником осим себи не доипушта јавну реч преко јавних државних медија. Народ има право на истину. Може се вршити притисак колико се хоће а не и докле се хоће а да не дође до критичне тачке у којој долази до разорне експлозије.

Зар се може веровати да је сиротиња одвојила својих десет до двадесет евра или одприлике 10 % својих примања да би платила аутобусе за подршку Вучића!?

Из Суботице је дошло на протест у Београд око 1000 особа односно oko 10 аутобуса. Поставља се питање; ко је те аутобусе платио ако не режим!?

Видите драги читаоци, ја сам имао 1948 свега 8 година када су мене и све из основне школе а и из фабрика раднике извели на трг у центру Суботице да протестујемо против одцепљивања Трста од Југославије и предаје Трста Италији-Викали смо; nedamo Trst, Трст прст а ја сам био толико мали да сам се по завршетку протеста изгубио и скоро до вечери без хране лутао по Суботици да би се обрео на суботичком предграђу код фабрике зорке! ( Због центалног планирања у Москви како производње тако и жетве Тито је био због велике суше и глади присиљен да прогласи русе и црвену армију непожжељним те је издејствовао да у целини напусте Југославију. Америчка администрација је одмах поставила то питање Трста у савету безбедности УН где су се Русија уздржала гласа и тако је у целини Трст припао Италији а Титу су понудили неповратне креди што је он и оборучке прихватио поготово што је страховао од Стаљинове одмазде! Од тад је америчка администрација почела са изградњом култа од Тита а кад је пао берлински зид пустила је, наводно његово дело Несврстаних, низ воду!)

Скупљали су тада народ, школарце и раднике да протестују како би показали свету како не дамо Трст ни по коју цену да би га на крају дали и ако је на хиљаде партизана, у другом светском рату, погинуло за његово ослобађање! Данас мало ко зна да је по средини Трста ишла граница бодљикавом жицом као и у Берлину! Питам се данас; шта сам ја тада са 8 година знао о политици-Изгледа да се до сада није ништа променило-Кад сам ја тада протестовао Вучић није био ни рођен. Сад може он неком другом да фарба ускршња јаја са протестантима који тобоже представљају читав народ, мени то не може! Мора се гледати шта политичар говори а шта ради-разликовати шта се сања а шта нам се дешава! Из свакога града по аутобус два и ево ти сто хиљада демонстраната. Али то није цела Србија већ само они који су по страначкој линији закупили те аутобусе да прикажу Србију онакву каква то није. Човек који те једном слаже тешко му је другу лаж поберовати а ко му и у трећу лаж верује тај је будала а он нас је слагао безброј пута! Ко му у то верује нек му верује али ја то не могу нити хоћу веровати да је наш сироти народ звани сендвичарем платио те аутобуске карте које коштају вишеструко више од сендвича. Све док нам се деца лече СМС нећу моћи нити хтети веровати у ту бајку шарених лажа! А аутобуси се морају као сплет корупције преиспитати од државног тужитеља.

Душан Нонковић Теодоровић

БОЖЈА ИСТИНА ЈЕ ДА ЈЕ НОТРЕ – ДАМЕ ВЕЋИ СИМБОЛ ЗЛА НО ДОБРА!

БОЖЈА ИСТИНА ЈЕ ДА ЈЕ НОТРЕ – ДАМЕ ВЕЋИ СИМБОЛ ЗЛА НО ДОБРА ДА ЈЕ СИМБОЛ МОЋИ ВАТИКАНА КОЈИ ЈЕ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА ПОЧИНИО НАЈВЕЋЕ, НАЈМОНСТРУОЗНИЈЕ ЗЛОЧИНЕ ЗА КОЈЕ НИКАДА НИЈЕ ОДГОВАРАО НИТИ ПОЗВАН БИО НА ОДГОВОРНОСТ.

ЗА ПОЧИЊЕНЕ ЗЛОЧИНЕ, ПОЧЕВ ОД КРСТАШКИХ РАТОВА ПРЕКО ИНКВИЗИЦИЈЕ И СПАЉИВАЊА „ВЕШТИЦА“ ДО СПАСАВАЊА ХИТЛЕРОВИХ НАЦИСТА “ПАЦОВСКИМ КАНАЛИМА” ОБЕЗБЕЂУЈУЋИ ИМ ЛАЖНЕ ПАСОШЕ ЗА НЕСМЕТАНИ ОДЛАЗАК У ЛАТИНСКУ АМЕРИКУ ТАКО И ЗА ЈАСЕНОВАЦ НИКАД НИЈЕ ПОЗВАН НА ОДГОВОРНОСТ А О ПЕДОФИЛИЈИ ДА И НЕ ГОВОРИМ!

ВОЂЕНИ СУ КРСТАШКИ РАТОВИ У ИМЕ ХРИСТА КОЈИ ЈЕ РЕКАО; НЕ УБИЈ-КО ТЕБЕ КАМЕНОМ ТИ ЊЕГА ХЛЕБОМ!

Постали су под лажном Христовом заставом најмоћнији материјалисти и банкари света који су далеко надмашили оне које је Христос својевремено избацио из цркве заједно са њиховим трговачким тезгама.

Ако Нотре Даме треба рестаурирати онда само као споменик зла који опомиње на злочине почињене како из алавости појединаца тако и моћи неконтролисаног капитала са натписом; РАТОВЕ ЗАМЕЋУ БОГАТИ ОД УТИЦАЈА УЗ УЗУРПАЦИЈУ МЕДИЈА И ВОЈНЕ СИЛЕ ЗА КОЈЕ СЕ ПОТОМ ОПТУЖУЈЕ НЕМОЋАН НАРОД КОЈИ О ИСТИНСКИМ УЗРОЦИМА РАТА НЕМА НИКАКВОГ ПОЈМА А КОЈИ И ПОРЕД ТОГА СНОСИ СВЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАТОВАЊА ДОК СЕ ПРАВИ ВИНОВНИЦИ РАТА СКРИВАЈУ ИЗА НАРОДА И ЛАЖНИХ ЗАСТАВА!

Катедрала је саграђена на зноју и крви обичног народа. Сведочанство је тадашње грађевинске архитектуре коју је саградио обесправљен народ у веома тешким условима! И на то треба да подсећа ова обновљена катедрала а прије свега на невиђени, највећи злочин у историји човечанства за којег нико никад није одговарао!

Срамотно је свако успоређивања трагедија православних храмова са трагедијом Нотре Дама. Српски храмови и светиње су биле жртве подметнутог пожара од стране терориста, алијансе која је та недела, без икакве осуде омогућила а у чијем саставу је била и Француска држава. Утолико је то већа срамота јер се француски званичници нису огласили ни трунком осуде и саосећања а изгорело их је под будним оком алиансе око 170 цркви и манастира! Неки су од њих били и из периода градње Нотре Дама а и старији.

У име Бога и Божје правде

Душан Нонковић Теодоровић

Slika gore – 750 Miliona dolara donacije u roku od 24h… Slika dole 0 Dolara donacije u roku od 24h…..

Хероји одбране 1999. (цео филм) – Овако се заиста бранио Космет. Oво је права ИСТИНА.

Majka heroja sa Košara otkriva kako je braneći otadžbinu stradao Tibor Cerna-Snajperista iz Nemačke-U čast heroja sa Košare;

https://www.dnevne.rs/svet/nemacki-ratni-veteran-ubijao-sam-srpsku-decu-na-kosarama-snajperom-iz-velike-daljine-video-foto?fbclid=IwAR3s15FVPrAz1Ob5sCRezmlMLcszCFv7_jPl2JFzGludoMNv6JobeBegyag

ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ-СВЕЦИМА ОВОГ ВРЕМЕНА

ЕВО МЕ ДРАГИ, СОКОЛОВИ ПТИЋИ

ДА ЗАПЕВАМ И ЗА ВАС ДА ЖИВИМ

И ПОДСЕТИМ СА КОШАРА СЛАВНЕ

ДА СУ ЗА ЖИВОТА НЕБО ОСВОЈИЛИ

ДА ЋЕ ИХ СЛАВА ЛАЗАРЕВА СТИЋИ

И У ВЕЧНОСТИ РАМЕ УЗ РАМЕ БИТИ

ЗА ЕПОПЕЈУ ВАШУ ВЕКОВИ ЋЕ ЗНАТИ

НАРОД ВАС НЕЋЕ НИКАД ПРЕЖАЛИТИ

ПЛЕМЕНИТИЈЕ ОД БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

НЕМА ИЧЕГ НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ

ДА ОБЛАЦИ СУЗАМА КО КИШОМ ЛИЈУ

НЕ БИ ОПЛАКАЛИ СА КОШАРА ХЕРОЈЕ

НИТ ОПРАЛИ ПОТОКЕ КРВИ ЈУНАЧКЕ

ДЕЦА ПРЕКО НОЋИ, ПОСТАШЕ ХЕРОЈИ

ПОСТРОЈИШЕ СЕ У ЦАРА ЛАЗАРА ГАРДУ

ЗА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДУ ЧАСНУ

ЖРТВОВАЛИ СУ СЕБЕ И СВОЈЕ ЖИВОТЕ

ГИНУЛИ СУ МЛАДИ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ, А

НЕКИ СУ О ПРВОМ ПОЉУБЦУ САЊАЛИ

И КАКО БИ ГЊЕЗДО ФАМИЛИЈИ СВИЛИ

О ГУГУТАЊУ БЕБА И СВОЈИХ АНЂЕЛА

КАД НАПАДЕ МАЛУ ЗЕМЉУ 19 ЗЕМАЉА

СИЛА БЕЗ ОБРАЗА И БЕЗ ТРУНКЕ СРАМА

НАЈМОЋНИЈА ВОЈНА АЛИЈАНСА СВЕТА

ДА ЈОЈ ОТМЕ КОСОВО ИЗ ДУШЕ И СРЦА

И АКО ЈЕ ГОРЕЛО НЕБО, ВОДА И ЗЕМЉА

ОСТАВИШЕ СУЗЕ И СНОВЕ ЗА КАСНИЈЕ

НЕ УСТУКНУШЕ НАМ ДЕЦА, НИ ПЕДЉА

ПОСТАШЕ НАМ СВЕЦИ ОВОГ ВРЕМЕНА

Душан Нонковић Теодоровић

ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ

ХЕРОЈИМА СА КОШАРЕ-СВЕЦИМА ОВОГ ВРЕМЕНА

ЕВО МЕ ДРАГИ, СОКОЛОВИ ПТИЋИ

ДА ЗАПЕВАМ И ЗА ВАС ДА ЖИВИМ

И ПОДСЕТИМ СА КОШАРА СЛАВНЕ

ДА СУ ЗА ЖИВОТА НЕБО ОСВОЈИЛИ

ДА ЋЕ ИХ СЛАВА ЛАЗАРЕВА СТИЋИ

И У ВЕЧНОСТИ РАМЕ УЗ РАМЕ БИТИ

ЗА ЕПОПЕЈУ ВАШУ ВЕКОВИ ЋЕ ЗНАТИ

НАРОД ВАС НЕЋЕ НИКАД ПРЕЖАЛИТИ

ПЛЕМЕНИТИЈЕ ОД БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ

НЕМА ИЧЕГ НИТ ЋЕ ИКАД МОЋИ БИТИ

ДА ОБЛАЦИ СУЗАМА КО КИШОМ ЛИЈУ

НЕ БИ ОПЛАКАЛИ СА КОШАРА ХЕРОЈЕ

НИТ ОПРАЛИ ПОТОКЕ КРВИ ЈУНАЧКЕ

ДЕЦА ПРЕКО НОЋИ, ПОСТАШЕ ХЕРОЈИ

ПОСТРОЈИШЕ СЕ У ЦАРА ЛАЗАРА ГАРДУ

ЗА ДОСТОЈАНСТВО И СЛОБОДУ ЧАСНУ

ЖРТВОВАЛИ СУ СЕБЕ И СВОЈЕ ЖИВОТЕ

ГИНУЛИ СУ МЛАДИ ЈЕДНИ ЗА ДРУГЕ, А

НЕКИ СУ О ПРВОМ ПОЉУБЦУ САЊАЛИ

И КАКО БИ ГЊЕЗДО ФАМИЛИЈИ СВИЛИ

О ГУГУТАЊУ БЕБА И СВОЈИХ АНЂЕЛА

КАД НАПАДЕ МАЛУ ЗЕМЉУ 19 ЗЕМАЉА

СИЛА БЕЗ ОБРАЗА И БЕЗ ТРУНКЕ СРАМА

НАЈМОЋНИЈА ВОЈНА АЛИЈАНСА СВЕТА

ДА ЈОЈ ОТМЕ КОСОВО ИЗ ДУШЕ И СРЦА

И АКО ЈЕ ГОРЕЛО НЕБО, ВОДА И ЗЕМЉА

ОСТАВИШЕ СУЗЕ И СНОВЕ ЗА КАСНИЈЕ

НЕ УСТУКНУШЕ НАМ ДЕЦА, НИ ПЕДЉА

ПОСТАШЕ НАМ СВЕЦИ ОВОГ ВРЕМЕНА

Душан Нонковић Теодоровић

ОСАМДЕСЕТ ТРИ ЧОБАНСКЕ ФРУЛЕ ПЕСНИКА (ПЕСНИКУ ДОБРИЦИ ЕРИЋУ)

Почетна страница > Новости

ОСАМДЕСЕТ ТРИ ЧОБАНСКЕ ФРУЛЕ ПЕСНИКА (ПЕСНИКУ ДОБРИЦИ ЕРИЋУ) Осамдесет три чобанске груле засвираше небеским стадима од облака, однесе их песник ливада и пашњака, рађања и пропланака… Оде и ти добри човече и однесе осамдесет три земаљске фруле, да њима небеским стадима од облака записујеш мелодије. Знао си добри човече казивати у перо, сад стихујеш твоја је оловка фрула и свих десет прстију по једна свирала чобансја, док свитања исписујеш цвркутањем птица. Јеси ли имао огледалце добри човече, да завучеш руку у оџак и видиш тај круг неба, те кружне годове светлости и да се нека метална птица није надвила над нашим огњиштем, видиш ли небо у том комаду огледала, којим ти измерише последњи дах, самртни ропац, тај издисај тајну временског записа словариш, тај флеш који ће се винути у небо, та душа човекова и просути се светлуцавим грумењима злата, да постане светлост песнику који се тек рађа. Видиш ли тамо чобанске плетенице виле суђениве, ту рибљу кост украшену невеном и пупољком, због којих гост у грлу застаје… Јеси ли у шакама понео зрневље пшенице исклијале, да засејеш њиве Светог Саве и пупољке и руже и божуре и босиља, метвице, да развучес осмех ко усне хармонике, понесе ли са собом праг вековни и запис храста, јеси ли или ниси добри Добрице , или макар само малу лепињу и мало кајмака, чокот тамјанике или кап шљивовице, да тамо негде беле вране из облака обојиш вином руменим и потоцима брзацима, изворима надахнућа, однесе ли осамдесет три вилина коњица и свица, остави ли свој прамен косе уместо бабина свом новом рифјењу, у хербаријуму ливадског биља.. Јесу ли понео Милошу и Радмили песнице фрулашу тестаменте оџаклија, житница и винарија, тапију живота између првих млечних зуба до зуба времена, вратио мајчино млеко до млечног пута. Песнику ћурлика, славуја и ласта, Ти који си песник и запис вековног храста, импулс надничарских руку. Однесе ли босиљу босиљка и жиле куцавице песничког првенца и негде у унутрашњем џепу капута сиротињског, калем српске лозе непрскане, однесе ли у устима песму да је шапатом бисера просипаш усним шкољкама, песницима амбасадорима љубави, који те дочекаше да се поново родиш на небу, овенчан славом песника, шљивика и вишњика. Однесе ли осамдесет три светиње и сто књига, шуму церову, сечу бадњака и компас да се вратиш уназад кад дође време а ти отелотворен и оваплоћ ен кроз нежне пролећне капи кише, да песмом умијеш девојацка лица и залијеш тек посејане нииве, вишњике и житнице, помилујеш погледим од суза њихове руке и рамена пре Врбице, младих снаша што тек поскидаше џемпере од вунице. Дал ти у усима одзвања мелодија осамдесет три фруле и стихови песмарице? Понесе ли огледалце добри човече, да кроз оџак огориш димњаке да сукне пламен огњишта у висине, ако се нека метална птица надвила изнад крова, па се не виде годови круга ко светлости из тунела, да грцамо загрцнути и закашљани од превеликог облака чаџавог дима, којим инквизитори песму чобанску и бистру реку и небо над земљом србице и ћирилице, вруће погаче и соли са мајчиним млеком посисаним, на овој земљи задужбини Млечног пута, а тамо где нема птичијег млека и меда из саћа, где живе светилишта и фењери од стихова, који ће надгледати наше животе. Понесе ли добри човече осамдесет три народне ношње и опанке шиљкане да се преобуку и преодену сви „горе“ под скутем Божјим усускане, да се обуку они у дроњицима којима је дотрајала, негде у небеском јату, негде у небеском јату где живе пастири и песме самониклице и загрљаји крај реке, сред пашњака и пропланака, вечитим уздахом неудахнуте девојке из града, однесе ли жубора и шумора и птица, шумадијски дечаче и старче, песниче – сељаче, да шшшшуморе и пссс не говоре тишини шутњу. Однесе ли осамдесет три дуката да платиш небеске музичаре, кад крену с тобом у небеску свирку и кад над неким лугом будеш дрозд или ластавица., однесе ли песмотворне словарице и боровину и миропомазање да зауставиш црвоточине на дрвеним крстовима засипајучих смоластим тамјаном, да окрпиш опанке шиљкане, кад ти кумови на крштењу новорођења буду песници минулих векова, испевали све ил шта оста неиспевано, видару и травару, биљоберу, песниче оца и сина, свирало од зове, наскупљана јабуко дивљако у прегачи мајке и стари орају у џепу праоца… Песниче љубави и пролећа јави виде ли где да голуб са врапцем гнездо свија или кос са соколом или ко код нас грлица са грлицом пре Лазареве Суботе и Врбице, песниче чобанине у чијим је рукама фрула оловка, да тамо горе свираш и певаш небеским стадима и да бдијеш изнад српских оџаклија, ризничару и чувару ћирилице – добри човече, Добрице… Нек вечна слава песнику шума и птица, игранки и прела, сеница и голубица, песнику села, олтара и опела, крстења и рађања, песнику ливада изникли из шумора шума и жубора , са извора песме изворне и девојачких стргнутих ђердана, песниче ливада, чобанских стада, радничке класе и надничара, песниче љубави и бехара, пророка лакоскока, песми мајке оца и сина , деде и унука, веснику чобанских пролећа. Несаломиви, чудесни , жило куцавице, свирачу и орачу, копачу, самоникла ливадска биљко лековита , песмотворе , Ти који си грмаљ а долећес као врабац под прозоре пред свитање , где на чела уморних стављаш облоге од месечине, свих својих песничких слобода. Данас је Гружа и слављеница тужна, остала без песника руже ветрова. Слава ти. Славица Јовановић новинар , књижевник 29.3. 2019. године

12.04.2019. год.

Славица Јовановић