САЗНАЈТЕ ВИШЕ О СВОМ ПОРЕКЛУ, Купите књигу ТРАГОМ СРБА:

ARHEOLOŠKI I NEOBORIVI DOKAZI DA SE SRBI NISU DOSELILI NA BALKAN VEĆ TU UVEK BILI! Molim delite!

Изводи из књиге; ТРАГОМ СРБА

КРАЋИ ИЗВОД ОДНОСНО УВОД У КЊИГУ – ТРАГОМ СРБА – КАКО БИ СЕ ЗНАЛО О ЧЕМУ СЕ БАВИ И У КОЈЕМ ПРАВЦУ ИДЕ ОВА КЊИГА

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем! (Није виц већ археолошки „доказана“ истина, два аршина за именовање исте врсте алатке)

Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом завади, па владај!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ђириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима (за који незнају који је то народ био али наводно знају да није био српски), који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ђириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет. (ако лаже коза не лаже рог)

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља

То што нам раде са Маркалама, Сребреницом и Рачком то нам раде и са нашом изворном културом.

Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хрисћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра за најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од срба и српске културе а србе од од извора светске цивилизације.

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су срби наследници те античке културе.

Ова књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. Зашто је то тако може се само претпостављати да су то последице распада велике, огромне, империје на коју се окомило окружење из геостратешких разлога. А да је то тако доказује ова књига конкретним, поред већ наведених материјалних доказа и другим археолошким доказима и многим другим конкретним примерима умањивања и утајивања, преиначавања па и крађе српске културе доказане археолошким налазима на просторима данашње Србије.

Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 год. прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 год. прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, би било логично да су и први топили гвоздену руду а с тим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује. Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије односно на простору где су се одржале те две битке. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих  наводно путем албанских и хрватских трговаца.

***

О АУТОРУ

Душан Нонковић Теодоровић је почасни члан Удружења писаца РС и дијаспоре Приједор. Указом број ½-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе за несебичну помоћ и доброчинство, организовања и допреме помоћи болницама, домовима и гереонтолошким центрима прије свега у лековима, болесничким креветима, обући и др. у време блокаде, како је то образложено повељом.

Аутор је познат широј јавности као главни и одговорни уредник и власник интернет портала ГЛАС ДИЈАСПОРЕ. То је место које на интернету постоји већ десет година, за двосмерне информације из земље матице у дијаспору и обратно, са наглашеним родољубивим ставом.
Нонковић је до сада објавио две збирке песама „Сан и љубав вечна“ и „Звезде хоризонта“, и једну књигу есеја „Рај нам је на дохвату руке а градимо пакао – Зашто“. „Трагом Срба“ је његова четврта књига.

„Ова књига је настала веома брзо, јер сам нешто од садржаја већ објављивао на Гласу Дијаспоре. Интересантно је то да ми је приликом објављивања чланака на ту тему, уочљиво, запало за око колико ту има наводних случајности, па сам почео све те податке да упоређујем и дошао сам до закључка да то нису случајности, нити може бити у толикој мери случајност против нас, наше културе и историје. Када сам сложио све те чланке није ми преостало ништа друго осим да прегледам енциклопедије и проверим те наводне случајности. На моју радост, дошао сам до невероватних открића, односно сазнања која су просто вриштала да објавим књигу и ево, сада то реализујем…“ – рекао је о раду на својој новој књизи Душан Нонковић Теодоровић за СРБски ФБРепортер.

Више о таквим и сличним аргументима можете наћи у књизи; ТРАГОМ СРБА

КЊИГУ МОЖЕТЕ НАБАВИТИ у Србији ПО ЦЕНИ у висини ОД 5€ а у западним земљама 10€

Заинтересовани ми се могу јавити на фб инбокс или на е-адресу: dusan.nonkovic@gmx.de

РАСКРИНКАНА ЧЕТВОРКА ОДГОВОРНИХ ЗА МНОГЕ РАТОВЕ ПОСЛЕДЊИХ ДЕЦЕНИЈА И БЕЗБРОЈ МРТВИХ, НЕДУЖНИХ ЖРТАВА И ИНВАЛИДА ШИРОМ СВЕТА

WIE VIELE TOTE KOMMT AUF JEDEM VON DIESE PERSON ???

Bild könnte enthalten: 4 Personen
Слике су биле од: БУША СТАРИЈЕГ, БМУША МЛАЂЕГ, КЛИНТОНА, ОБАМЕ

РУСИ ОДУШЕВЉЕНИ ГЕСТОМ ДЕЛИЈА! — Русија: Срби, хвала вам што постојите

Вест да су навијачи Црвене звезде на кошаркашкој утакмици са московским ЦСКА у Београду одали пошту жртвама авионске несреће, у којој су погинула 92 руска држављанина, пренели су готово сви руски медији, а то је изазвало и буру емоција на друштвеним мрежама и форумима.

„Хвала вам што постојите. Србија даје час човечности, милосрђа и хуманости“. „Србија заувек! Пријатељи се познају у несрећи… Хвала, браћо!“. „Срце боли, душа се радује. Хвала вам!“. „Хвала, Срби, руски народ је веома дирнут. Многи у Русији не заборављају да је Косово Србија“. „Хвала нашој браћи. Сузе навиру… Лепо је видети да сте душом увек са нама“. „Хвала вам браћо. Заједно смо — сила“. „Благослови Србију, Боже“…

То су само неки од коментара Руса на дирљив призор из београдске „Комбанк арене“, уочи синоћне утакмице „Евролиге“ између Црвене звезде и ЦСКА.

Руски медији пишу да су навијачи у препуној арени одали пошту члановима хора руских Оружаних снага ансамбла „Александров“ и свим жртвама, који су погинули у авионској несрећи 25. децембра.

Медији преносе да су навијачи раширили националне заставе Русије и Србије, уз звуке песме „Тамо далеко“ у извођењу ансамбла „Александров“ и да је 20.000 људи у глас певало.

Навијачи су, како наводе руски медији, развили и транспарент на коме је писало: „Нек се песма овог хора од 20.000 чланова до неба чује у један глас, нек се чује хвала и даље певајте за нас“.

Руски медији су приметили и да су сви у хали одали пошту руским жртвама стојећи, а да је кошаркашку утакмицу пратио из ложе и руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.

Они подсећају и да су српске власти изјавиле да ће парк у центру Београда назвати „Парком хора Александров“, а да је ансамбл више пута посећивао Србију.

https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FThe.Russian.Federation%2Fposts%2F10155834956648539%3A0&width=500

„Последња посета прослављеног ансамбла била је у јесен 2015. године у оквиру европске турнеје по престоницама земаља, које је ослободила совјетска војска. Та турнеја је била посвећена 70. годишњици победе у Великом отаџбинском рату“, наводе руски медији, додајући да је на београдском концерту дворана била пуна, а да су „концерту присуствовали и председник Србије Томислав Николић, чланови владе и људи из целе земље“.

Авион руског Министарства одбране срушио се 25. децембра у Црном мору близу Сочија на путу за Сирију. У њему су била 64 члана званичног војног хора руских оружаних снага ансамбл „Александров“, представници руског Министарства одбране, чланови посаде и и чувена хуманитарка Јелисавета Глинка, познатија као Доктор Лиза.

Они су кренули у руску базу Хмејмим, где је требало да учествују у прослави Нове године.

Извор:  rs.sputniknews.com

 

СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ: НАТО ОКУПАТОРИ НАПОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ (Видео)

РУСИ УПОЗОРАВАЈУ – Јелена Пономарјева: Вучић се спрема да изда читаву земљу

8. јуна 2016.

РУСИ УПОЗОРАВАЈУ – Јелена Пономарјева: Вучић се спрема да изда читаву земљу

„ВЛАСТ ЈЕ ЗА ПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА НАРКОТИК КОЈИ ОН СЕБИ КУПУЈЕ НОВЦЕМ СРПСКОГ НАРОДА“

  • Ми добро знамо да су главни саветници председничке кампање Николића и консултанти СНС били исти људи – са Запада
  • Еволуција српског премијера заслужује посебан разговор. Као млад и радан, Вучић је био један од истакнутих ученика лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Али затим, после великих спонзорских утицаја, издао и своју партију и свог учитеља. СРС се раздвојила, а он се сада спрема да изда читаву земљу. Зато не видим неку светлост на крају тунела за Србију, ако на власти остане садашње политичко руководство
  • Русија има могућност да подржава јавно мњење на Балкану. Примера ради, поводом дешавања у Црној Гори треба директно рећи: „Ми осуђујемо црногорско руководство и не можемо разматрати ступање у NATO као пријатељски корак“. Такве изјаве политичког руководства Русије имале би одређени ефекат. Код нас су се напротив могли чути официјелни коментари као: „То је суверени избор црногорског народ!“ Али, то није истина – ради се само о личном избору слоја прозападних политичара Црне Горе
  • Занимљиво је да пре сваких великих избора из Србије у Русију долазе представници различитих партија, траже новац за своје кампање под разним изговорима. Новац им дајемо стално, али због нечег не исказујемо своје жеље. Резултат: напуштају нас чак и блистави савезници. И то је, наравно, велики проблем. Могу рећи да су, уз сву русофилију, којом су се Срби увек поносили, они сада слаба карика у ланцу наших геополитичких савезника

ДОКТОР политичких наука Јелена Пономарјова је експерт за Балкан, нарочито Србију и Црну Гору.

Предаје на престижном московском факултету МГИМО.

Факти преносе у целини њен интервју онлајн листу „Колокол (Звоно) Русије“:

• Ви често боравите у Источној Европи и можете изнутра испричати о томе шта се дешава у политичком руководству Србије. Сада тамо доминира СНС, која се својевремено одвојила од патриотског СРС-а. И мада се од руководства те земље повремено појављују комплименти на адресу Русије, ми врло добро видимо да оно стоји на курсу евроинтеграције…

– Овде је потребан мали увод. Избори у свим европским земљама и у Америци – у такозваним „развијеним демократијама“ – одавно су изгубили свој првобитни смисао као израз воље већине становништва. Данас су исходи свих избора – превасходно, резултат политичких технологија, које користе ови или они учесници избора, и ти резултати зависе од оних средстава која су уложена у политичку кампању. Постоји интересантно мишљење канадског новинара Ричарда Нидема, које веома тачно карактерише савремену Србију, уз сав мој добар однос према српском народу: „Власт – то је наркотик без ког политичари не могу живети и који они купују у бирача за новац истих тих бирача“.

Анализирајући оно што се данас дешава у политичком руководству Србије треба примјетити два основна момента.

Први, власт за премијера А. Вучића и његов тим управо је такав наркотик који они купују за новац српског народа. Други моменат је да су Вучић и компањони и председник Србије Томислав Николић (мада он периодично и упућује комплименте Русији) тесно повезани са западним земљама и вођени су из Вашингтона и Брисела. То се јасно види из њихове јавне реторике и уз знање неких закулисаних прича.

Ни Николић, ни Вучић не скривају своју оданост Западу. У самој европској интеграцији, на први поглед, као да нема ништа лоше, али је ствар у томе да ниједна од земаља из такозване „нове европске породице“ није постала члан ЕУ без проласка кроз „топионички казан“.

Александар Вучић се често сусреће са државним секретаром Џоном Керијем. Потребно је у почетку веома се ниско спустити да би те примили у NATO, а, затим, можда ће те примити и у ЕУ, мада то још не значи да ћеш се одмах наћи у шенгенској зони, која даје право (омогућава) слободног кретања радне снаге, робе, услуга итд. Вучић као да покушава да кокетира са одређеним делом становништва које жели отвореније контакте са Европом како би тамо отишли да уче и раде. И не ради се овде, прије свега, о несвршеним студентима и неквалификованом радном снагом, зато што је основна маса квалитетних стручњака – доктора, инжењера, грађевинара – већ одавно отишла из Србије. Испада да, ради посла најнижег нивоа у ЕУ, Срби морају прво да испуне све услове агресивног NATO-а.

• А шта рећи на рачун тајног дела биографије тих политичара?

Ми добро знамо да су главни саветници председничке кампање Николића и консултанти СНС-а исти они људи са Запада. У случају Николића, један од таквих саветника-стратега, био је бивши амбасадор САД-а у Србији.

Вучић иде у америчку амбасаду чешће него на сусрете са бирачима. Али, при том, не заборавља да привуче на своју страну народ позитивно се изражавајући о свом историјском савезнику, тј. о нашој земљи. Заиста, недавно је власт Србије изјавила да се никада неће придружити санкцијама против Русије. Чини се да не треба на то ставити огромни плус, па Србија ипак није у ЕУ. Али, с друге стране, почињеш да уважаваш Србе за тај поступак на фону позиције Црне Горе, која се, као једна од првих, придружила тим санкцијама, а затим ступила у NATO.

• Значи руководство Србије се спрема да понови пут својих комшија?

За мене је то очигледно. Прије неколико година, позвали су ме у амбасаду Холандије ради једног занимљивог разговора. Ја сам се зачудила, не толико самом позиву, колико теми коју је требало разматрати – позицију Русије према ступању Србије у војну алијансу САД-а.

Показује се да је Холандија једна од земаља која скупља информације за Американце по читавом свету, а такође је задужена за евроатлантску дипломатију. Па, ето, прво питање које су ми поставили било је – зашто се Русија оштро противи уласку Србије у NATO.

Ја сам им дуго причала о историјској и геополитичкој вези Русије са балканским регионом. Иако је пројекат Гаспрома „Јужни ток“ засад замрзнут, то уопште не значи да је Србија престала да буде савезник Русије. Холандска страна ми је тада саопштила: према уставу Србије за улазак у NATO није потребан референдум.

На то сам ја примјетила: подразумева се ако би се спровео референдум да би мишљење народа било потпуно другачије. То јест, Запад чини све како њему одговара.

Тамо где је за NATO већина грађана – у тим земљама се спроводе референдуми, а у Црној Гори – на пример – све су дали на поткупљивање парламента, по тој истој шеми ће вероватно деловати и у Србији.

Ако у парламенту ових земаља сада учествују партије које финансирају западни фондови, чији лидери имају тесне везе са западним политичарима, па и сами су дошли на власт захваљујући јакој подршци Стејт департмента и бриселских емисара, онда ће они, разуме се, одрађивати свој хлеб.

Уосталом, еволуција српског премијера заслужује одвојен разговор. Као млад и радан, Вучић је подржавао интересе СРС-а, био један од истакнутих ученика њеног лидера Војислава Шешеља. Али затим, послије великих спонзорских утицаја, он је издао и своју партију и свог учитеља. Као резултат његовог деловања, СРС се раздвојила, а, сада, он се спрема да изда читаву земљу.

Зато ја не видим неку свјетлост на крају тунела за Србију, ако на власти остане садашње политичко руководство.

• На који начин на изборима побјеђује прозападна партија ако је у српском друштву до сада јако антинатовско расположење и евроскептицизам?

Да, према официјелним социолошким испитивањима, у Србији сада је свега око 40% становништва за ЕУ, за NATO тај показатељ је неколико пута мањи. Успут, то је и сигнал за узбуну – у земљи већ постоји одређени слој који подржава ступање у NATO без обзира на бомбардовање 1999. године, без обзира на уништавање суверенитета и економије, потпуни распад Југославије путем алијансе. Зашто се то тако дешава?

Као прво, сва српска средства масовног информисања (СМИ), читав инструментариј такозване „меке моћи“ налази се у рукама евролиберала, који предано одрађују тај курс. Ако ће вам сваки дан говорити да је ЕУ једини пут у светлу будућност за Србију, природно ћете ви, у неком моменту, посумњати у то да постоје и друге варијанте.

Штавише, Србима стално тврде преко новина и телевизије да је Русија заостала земља коју треба оставити прошлости, да су Руси варвари, а вама је време да се присаједините цивилизованим народима. И није важно што ти „цивилизовани народи“ увелико славе геј-параде, што тамо већ у ТВ-шоу показују како људи једу сопствено месо, што се мигранти са Блиског истока осећају као газде у Немачкој и другим земљама ЕУ – све то нема никакве важности. Главно је тврдити да је баш тамо висока цивилизација.

И, на крају крајева, људи с уским видиком, рођени у епохи глобализације, хватају се на ту удицу.

Геј-параде у Београду чувају хиљаде полицајаца и војника, хеликоптери и оклопна техника. Ту делује принцип „спирале ћутања“: када сви около тебе као говоре о нечем позитивном а ти се плашиш да искажеш супротно мишљење. Теби се чини да не можеш бити у праву, да већина боље види. И дешава се да се све више и више Срба окреће према ЕУ.

Мене ситуација у савременој Србији веома подсећа на предмајданску Украјину, где се стално дешавала сублимација јавног мњења ка ЕУ као уникалном, идеалном бољем свету, који је позван да открије Украјинцима врата раја. И украјински Мајдан, чини се, требало је да постане пример онога како не треба радити, а испада да људи не размишљају у том правцу – писмене анализа оног што се сада дешава у Украјини просто нема, и то се ради смишљено.

Осим тога, победу евролибералима из СНС-а осигурала је њихова организованост. Српске патриотске партије и покрети, авај, мрзе једни друге више него свог највећег непријатеља, они не могу да се договоре чак ни о одржавању заједничког митинга.

За разлику од свих патриотских, националистичких партија, напредњаци веома систематски раде, њихово гласачко тело стално излази на изборе и то даје резултат. И кад се њихова већина нађе у парламенту – могу формирати владу и диктирати читавој земљи своју вољу.

• А шта ради Русија да повећа свој утицај у Србији?

Русија, како се мени чини, поклања мало пажње раду са српским јавним мњењем. Мада ту нису потребни велика улагања – у Србија има доста могућности да се за мали новац проводи агитација, да се прича о алтернативном погледу на свет, тамо је веома много русофилских интернет-ресурса, али мас-медије држе евролиберали.

„РТР-Планета“ један је од наших канала који је доступан у Србији. С моје тачке гледишта, боље би било да уопште нема таквог непромишљеног извештавања. Мада су Срби углавном политизовани људи, они су отворени за нове информације, спремни за алтернативни поглед на ситуацију у свету, али Русија алтернативни поглед за њих не отвара.

Још један важан моменат – образовање у Србији се такође налази под пуном контролом западних земаља. Буквално прије двадесет година сваки Србин је знао руски језик или, у најмању руке, могао је да се споразуме, али је данас код њих приоритет енглески језик, а руски језик већ тешко разумеју. Природно, Срби излазе из орбите руске културе мада је потреба за њеним познавањем код њих увек постојала.

Значи, ми овде не радимо добро. Занимљиво је да прије сваких великих избора из Србије у Русију долазе представници различитих партија, траже новац за своје кампање под разним изговорима. Новац им дајемо стално, али због нечег не исказујемо своје жеље. Као резултат – напуштају нас чак и блистави савезници. И то је наравно велики проблем. Могу рећи да су, уз сву русофилију, којом су се Срби увек поносили, они сада слаба карика у ланцу наших геополитичких савезника.

• А шта можемо рећи поводом ситуације у Црној Гори, где је управљачка врхушка на силу повукла земљу у NATO, сада се практично сваки дан у Подгорици одржавају многобројни опозициони митинзи…

У Црној Гори је прича с политичким руководством још сложенија него са српским. Премијер М. Ђукановић – један од старосједилаца међу руководиоцима земаља Источне Европе – бивши комуниста, потом члан Социјалистичке партије, а касније Демократске партије социјалиста, која се може условно окарактерисати као „уграби све само да би победио на изборима“.

На њему је огромни компромитујући терет тако да му ништа не остаје него да се бори за опстанак. Тај компромитирајући терет наравно стално користе његови западни тутори.

Прије неколико година америчке обавештајне службе дале су Ђукановићу ултиматум. Мило се распитивао да ли ће му дозволити да остане на власти. Одговорили су му – да, ти можеш чак постати председник, али само ако испуниш неколико услова: Црна Гора мора ући у NATO, минимизирати утицај Русије и изабрати, у својству вектора развоја, европске вредности, тј. напустити традиционалну породицу, одгурати православље на сметлиште историје, дозволити геј бракове итд.

Ако би Ђукановић то одбио њега би сигурно чекао суд. Познато је да се он бавио нелегалним дуванским и аутомобилским бизнисом, контролисао је наркотрафик на Балкану, учествовао је у политичкој завери на рушењу Југославије итд. Зато нема ничег чудног у томе што је политичко руководство Црне Горе прихватило такву радикализацију у односу према Русији и кренуло у зближавање са NATO. То да друштво то неће прихватити је такође јасно. Али, у савременом свету, нажалост, није довољна само једна друштвена иницијатива да би се сменио вектор политичког режима.

То се добро види на примеру земаља које су постале жртве „арапског прољећа“ – да није било вањске подршке политичким немирима становништва – ни у Египту, ни у Либији, ни у Сирији, Запад не би успео да постигне жељене резултате.

• Поново се појављује питање шта да ради Русија у таквом случају? Да ли да копира технологију „наранџастих револуција“?

Није обавезно слепо копирати и понављати за својим опонентима. Али не треба заборавити да ми имамо могућност подршке јавног мњења на Балкану, наши политичари могли би се снажније оглашавати поводом дешавања у истој тој Црној Гори. Треба директно рећи: „Ми осуђујемо црногорско руководство и не можемо разматрати ступање у NATO као пријатељски корак у односу према нама“. Такве изјаве политичког руководства Русије имале би одређени ефекат.

Код нас су се напротив могли чути официјелни коментари као: „То је суверени избор црногорског народ!“ Али, то није истина – ради се само о личном избору слоја прозападних политичара Црне Горе. Народни митинзи против уласка у NATO трају у Црној Гори и даље. Можемо се бавити и одговарајућом логистиком, што стално ефикасно користе наши западни опоненти.

Сетимо се поново украјинског Мајдана – ко све није тамо био од западних политичара. На пример, вице-премијер РФ Д. Рогозин могао би написати пар саопштења на свом Твитеру као подршку антинатовским митинзима – и то би одмах отишло у народ. И руске друштвене организације патриотског усмерења могу се укључити у ту борбу.

Буквално прије неколико месеци, на врхунцу супротстављања опозиције и власти у Црној Гори, одржан је телемост са Русијом у коме су учествовали гласноговорник Госдуме Сергеј Жељезњак, други депутати, стручњаци и међу њима ваш покорни слуга. А са друге стране је била црногорска опозиција. Они су отворено говорили: нама је потребна отворена подршка Русије да би се догађаји у нашој земљи широко представили на руским ТВ каналима. Да им ми и финансијски помогнемо – па то одавно није забрањено за наше „западне партнере“.

Али, у резултату, све се завршило некаквом парламентарном друштвеном дискусијом. Ако бисмо ми јасније и отворено подржали опозицију, могуће је да сада не би било не само уласка ЦГ уNATO, него би се већ десили превремени избори председника и смена владе.

Очигледно је да се без Русије ниједно озбиљно геополитичко питање, било на Балкану или Блиском истоку – не може решити. А ако се на крају све не реши у нашу корист – значи ми лоше радимо. Да, наш коридор могућности није тако велики као у СССР-у, али тим више, економске, политичке и војне полуге за утицај на ситуацију за Русију остају. И не заборавимо на огромни ауторитет нашег председника у свету, његове речи спремни су слушати многи у Европи и Азији.

Разговарао: Иван Ваганов

Са руског посрбила: Милана Бабић

Извор: stanjestvari.com /fakti.org

Ексклузив. Косово. Филм чије је снимање забрањено

Читај, лајкуј, прати нас!

Документарни филм Оксане Сазонове и њене српске групе о православним храмовима који се налазе на територији „Косова“, а такође о томе како се свештеници прогоне а храмови периодично пале и уништавају. „Међународна…
News Front Најновији вести Србије / Црна Горе / Ру…

На форуму земаља учесница НАТО у Белгији, изнета је констатација „да се ГМО може користити као клиничко и биолошко оружје“

https://www.facebook.com/groups/republikasrpskaborac/935135533282256/?ref=notif&notif_t=group_activity&notif_id=1472393746075211

Наталија Поклонска звезда Крима и Русије, нада РФ после Путина

Tajne vremena – Nikolaj Kozirjev, prodor u budućnost

                   Nikolaj Kozirjev

Tajne vremena – Nikolaj

Kozirjev

Šta mi znamo o vremenu? Praktično ništa. Vrijeme se smatra neumoljivo, neshvatljivo, nepovratno. Koliko god napredovala nauka, vrijeme za nas ostaje tajna, još uvijek. No, Ijudska genijalnost nikada se neće zaustaviti na dostignutom.

Prvi koji je uspio da podigne veo sa tajne o vremenu, bio je genijalni astrofizičar – Nikolaj Kozirjev. Njega su interesovale tajne neba, misterije vremena i on je smatrao da mu je sudbinom predodređeno, mnogo toga da ostvari. Njega su zvali drugim Anštajnom, nebeskom inteligencijom, i on je dostigao naučne visine, ne izmijenivši sebe, svoje principe, svoje ideale.

Nikolaj Aleksandrovič Kozirjev, astronom i astrofizičar, rođen je 2. septembra 1908.god. u Sankt Peterburgu. Otac mu je bio rudarski inženjer Aleksandar Adrianovič Kozirjev, plemić. A majka – Julija Nikolajevna, potiče iz stare trgovačke porodice.

Početak karijere Nikolaja Kozirjeva bio je bez sjene i srećan. Godine 1924. sedamnaestogodišnji petrovgradski učenik objavio je članak o zvijezdama u naučnim novinama. Članak je privukao pažnju naučnika. Te 1924. godine Kozirjev je upisao Astronomski odsjek na fizičko – matematičkom fakultetu, Univerziteta u Lenjingradu.

Privlačilo ga je nebo, zvijezde, galaksije, on je izučavao atmosferu Sunca i drugih zvijezda, fenomen pomračenja Sunca. Sa dvadeset godina Kozirjev je završio Lenjingradski Univerzitet i diplomirao na fizičko – matematičkom fakultetu. A u 28 godini, doktor Kozirjev je bio poznat kao vodeći astronom, i predavao je u nekoliko naučnih ustanova.

Tada je nova oblast astronomije astrofizika bila na cijeni, pojavila se mogućnost da se sazna, kako zvijezde ustvari izgledaju, i šta se kod njih stvarno dešava. To su bile potpuno nove perspektive i Nikolaj Kozirjev ih je jasno vidio. Od 1928. godine, studira postdiplomske studije i radi u glavnoj astronomskoj opservatoriji SSSR-a u Pulkovu. U njegovom bliskom okruženju bili su talentovani fizičari: Ivanjenko, Landaly, Bronštajn. Oni su učili jedan od drugog, a podučavali su i druge. Kozirev, je predavao „Teoriju relativnosti“, na Pedagoškom institutu.

Godine 1934., objavio u „Monthly Notices“ mjesečnom listu engleskog Kraljevskog astronomskog društva „Teoriju proširene fotosfere zvijezda“, koja se i danas zove njegovim imenom (Kozyrev-Chandrasekar theory).

Ali tri godine kasnije, dvadesetdevetogodišnji astrofizičar je bio uhapšen. Optužili su ga za učešće u fašističkoj organizaciji. Pri tom nije samo on uhapšen, svi pulkovski astronomi počevši od direktora i vodećih pulkovskih stručnjaka, bili su u to vrijeme uhapšeni. Suđenje je trajalo nekoliko minuta, bez podnošenja nerazumne optužbe, i bez odbrane, Kozirjeva su osudili na 10 godina zatvora. Tada više od toga, bilo je samo strijeljanje.

Nemoguće je i pretpostaviti da bi astronomi zauzeti naukom i nebom, radili za fašiste. Međutim, od desetine naučnika, koji su uhapšeni iz pulkovske opservatorije, jedino je preživio Nikolaj Kozirjev.

Prve dvije godine takozvani „fašist“ Kozirjev držan je u zatvoru grada Dmitrovsk – Orlovski. To je bilo mjesto gdje su dovodili zatvorenike, računajući da neće preživjeti. Kada su 1939. god. otvorili tamnice, slika je bila užasna. Zbog neljudskih uslova, mnogi od tih koji su preživjeli, izašli su iz ćelije slijepi.

„Kao što je pričao otac – kaže sin Kozirjeva, Fjodor – on je jednom bio neoprezan noću je zaspao i njega su potpuno skinuli ukrali su jaknu, kapu i sve ostalo i kada je došao stražar vidio je to i upitao: “ Ko je osumnjičen?“ Otac je rekao:“Ja nijesam osumnjičen“. U tome kako je otac pričao taj stražar je vidio najveći prestup, istjerao ga je napolje po mrazu, izrezao mu je obuću da bi ga kaznio.“

Po toj hladnoći kazna je značila praktično smrt. Međutim, naučnik je preživio i to je prihvatio kao “ Božiji“ znak. U zatvoru, Nikolaj Kozirjev je postao vjernik.

Nikolaj Kozirjev je želio je da produži naučni rad, i veoma mu je bila potrebna naučna literatura. Ali nje u zatvoru nije bilo. Ali odjednom je u zatvoru našao knjige: Zbirku Djemjana Bjednova i drugi tom Astronomskog kursa. To je bilo čudo! Božja pomoć. Tada je naučnik povjerovao u Boga. Za mnoge je zatvor katastrofa, pogibija i degradacija, ali, Kozirjev ima beskrajan mir misli u njihove dubine naučnik ulazi već deset godina.

Godine 1939. Kozirjeva su prebacili u Norilski logor NKVD-a. U početku je radio obične poslove, a zatim je prebačen u Dudinskuju polarnu stanicu kao geometar. A 1940. godine su ga unaprijedili i čak postavili za direktora stanice. Međutim 1941. godine, bio je optužen za navodnu neprijateljsku propagandu među zatvorenicima. Naučnik je bio uhapšen po drugi put i osuđen na smrt – strijeljanjem.

Tačke optužbe bile su dosta čudne, Npr: „Pristalica je teorije širenja svemira; Smatra Jesenjina dobrim pjesnikom, a Dunajevskog lošim kompozitorom; Izjavio je da Engels nije kompententan za nauku i ne slaže sa izjavom Engelsa da je „Njutn – induktivno magare“.

Na sudu naučnik je potvrdio, da stvarno ne smatra Engelsa autoritetom za naučnu oblast. Vrhovni sud RSFSR osudio ga je na smrt strijeljanjem. Međutim naučnici nijesu mirovali, da se preispita slučaj inicirali su drugovi naučnika akademici: Gligorij Šajn i Viktor Ambarcumjan. Prvi je pošao vlastima, kao direktor razrušene svemirske opservatorije i rekao:“Bez Kozirjeva je ne možemo obnoviti“, drugi je potvrdio: „Kozirjev je nezamjenjiv.“. Tada je smrtna presuda zamijenjena sa 10 godina zatvora.

 Deset godina nije mali period i nalazeći se u zatvoru, naučnik je računao podatke za buduću disertaciju, a kasnije u sjevernoj tajgi je stvoren njegov glavni rad Teorija vremena – koja će kasnije biti nazvana Kozirjevljeva Teorija vremena. Bukvalno posle godinu od izlaska iz zatvora on je prezentovao gotovu disertaciju u Pulkovu, koju je uspješno odbranio. Ispostavilo se da je to bio jedan od prvih koraka u njegovoj novoj biografiji, kao naučnika.

Disertacija je bila posvećena izučavanju jednog čudnog fenomena. Prema zakonu fizike (drugi zakon termodinamike), zagrijana tijela se hlade i odaju svoju toplotu hladnijim, zbog čega se temperatura svih tijela postepeno izjednačava. Primijenivši to na Kosmos, to znači da je neizbježna toplotna smrt Svemira. Naše Sunce po svim proračunima, trebalo je odavno da sagori, ali ono svijetli. To znači da Svemir – zvijezde, primaju neku zagonetnu energiju izvana. Da bi se povećala temperatura ogromnog Sunca za samo jedan stepen, ta energija bi morala biti ogromna. Kozirjev je dokazao u svojoj doktorskoj disertaciji da termonuklearni izvori ne mogu da obezbijede energetsku potrošnju zvijezda za poriod od milijarde godina. Ti izvori bi već odavno presušili. Zato treba tražiti neki drugi izvor energije.

U potrazi za drugim izvorom energije, Kozirjev je zaključio da je vrijeme – izvor energije. Na teoriji vremena, najfantastičnoj teoriji savremene astrofizike, Kozirjev je radio na Krimu. Odavno je primijećeno da su krimske planine mistično mjesto, tijesno povezano sa Kosmosom. Na Krimu, Kozirjev je sproveo začuđujući eksperiment.

Zbog brzine rasprostiranja svjetlosti mi vidimo zvijezdu samo u prošlosti. Dok svjetlost dođe od nje do Zemlje, zvijezda se već pomjeri. No, uređaji reaguju kada se teleskop usmjeri na tu tačku, gdje se realno nalazila zvijezda. A to znači da se zagonetna energija rasprostire trenutno mnogo brže od brzine svjetlosti.

Materijalni objekti prema teoriji relativnosti ne mogu se kretati takvom brzinom. Znači da ta energija nije materijalna i sa našim svijetom nema nikakve veze. Religiozni Ijudi nazvali bi taj fenomen – Božji dah, za filozofe – idealiste to bi bio impuls višeg razuma.

Naučnik – astofizičar bio je primoran da stvori novu teoriju i Kozirjev je to uradio. Kozirjev je novi vid energije nazvao „protok vremena“. Pri čemu vrijeme posmatra kao novi izvor energije. Prema Kozirjevu, energija i vrijeme su dvije strane jedne cjeline. Ako bi mi ovladali vremenom, dobili bi beskonačni izvor energije. Mogli bi stvarati elektrane, putovati po paralelnim svjetovima, mogli bi izučavati zvijezde u realnom vremenu. To je stvarno bila fantastična teorija.

Po Kozirjevu vrijeme ima različitu gustinu i biva različito po kvalitetu. Može se širiti i skupljati, može biti srećno, a može biti tragično. O Staljinovom vremenu Kozirjev je rekao: „U krajnjem nije uzrok Staljin, takvo je bilo fizičko svojstvo tog vremena.“.

„I stvarno vrijeme posjeduje gustinu i ponaša se kao aktivni učesnik događaja koji se dešavaju. Ono ubrzava i usporava, svi mi znamo da u raznim vremenskim periodima, vrijeme osjećamo različito. Ono nekad ide brzo, a zatim neočekivano usporava.“

Međutim, sovjetski akademici nijesu razumjeli „Teoriju vremena Kozirjeva“, oni su ideju naučnika dočekali na nož. Negov rad čekala je teška sudbina. U novinama „Pravda“, glavnim novinama SSSR-a pojavljuje se pismo „Neozbiljna potraga za naučnim senzacijama“ njegovi autori su uvaženi naučnici akademici: L.A.Arcimovič, P.L.Kapic i I.E.Tama. Nakon objavljivanja, počela je kampanja klevetanja Nikolaja Kozirjeva. Tako, da je u SSSR-u, njegova teorija postala poznata kao „kozirjevština. “ Po naređenju CK KPSS u akademiji nauka je formirana komisija sa jedinim zadatkom: Naći teoriji Kozirjeva nedostatke. I naravno, oni su pronađeni. Veći dio komisije koja je provjeravala Kozirjevljeve eksperimente na kraju krajeva te eksperimente su opovrgli.

Isto tako je svojevremeno bila reakcija naučne zajednice i na ideje Vladimira Vernadskog. Uistinu, najveći neprijatelji naučnika su sami naučnici. Uvijek u svim vremenima, naučnici su bili glavni progonitelji genija – pionira, koji su otkrivali Ijudima nepoznate naučne horizonte.

“ Nikolaj Aleksandrovič može se naravno okarakterisati kao genije. On je imao genijalnu naučnu intuiciju i moguće da se dio njegovih protivnika žustro odnosio prema profesoru Kozirjevu, jer su osjećali da kod njih takvog svakodnevnog, svakonoćnog ozarenja nema. Njima genijalne ideje, rijetko dolaze.“ ( Sergej Smirnov, viši naučni saradnik pulkovske opservatorije)

Nije se znalo i kako se postaviti i prema poznatim Kozirjevim ogledalima, pomoću kojih su se uočavala prava čudesa. Ta ogledala, poput sočiva, fokusiraju različite vrste zračenja. Posle smrti Kozirjeva, početkom 1990.god. eksperimenti sa ogledalima su sprovođeni u Institutu za eksperimentalnu medicinu, Sibirski odjeljenja – Akademije nauka. Nalazeći se unutar ogledala Ijudi su mogi emitovati misli na daljinu, vidjeli slike iz budućnosti, prošlosti, a takođe i događaje koji su se dešavali izvan stvarnosti. Godine 1997, novosibirski naučnici su sproveli zajedno eksperimente sa engleskim kolegama, u Engleskoj, u Stounhendžu. Više od 200 Ijudi primali su poslate preko „ogledala Kozirjeva“ informacije iz Novosibirska. Naučnici su se uvjerili, ogledala funcionišu.

Ogledala su odavno poznata čovječanstvu, udubljena ogledala sa poliranom površinom u svim vremenima su koristili proroci, za predviđanje budućnosti. Sveštenici nekih indijskih hramova i sada koriste udubljena ogledala sa zlatnom površinom.

No, postoje udubljena ogledala čije mogućnosti ostaju tajna do današnjeg dana. Jedno od takvih zagonetnih ogledala posjedovao je jednan od najvećih naučnika XllI vijeka, monarh Rodžer Bejkon. Među savremenicima on je važio za velikog maga danas, mi bi ga nazvali naučnikom koji stremi da odgonetne tajne prirode. U istoriji je zapisano: „On je napravio dva ogledala na Oksfordskom Univerzitetu: Pomoću jednog od njih mogao je u svako doba dana zapaliti svijeću, a u drugom se moglo vidjeti, šta rade Ijudi, bilo gdje na Zemlji.“

Kozirjevljeve Ideje o vremenu toliko protivreče običnim predstavama da fizičari pri spomenu njih se osmjehuju. No, poznatom naučniku koji je otkrio vulkanizam na Mjesecu dozvoljeno je da ima svoja ubjeđenja. Nikolaj Kozirev, u početku je predvidio teorijski, a potom eksperimentalno dokazao vulkansku aktivnost na planetama Sunčevog sistema. Eksploziju gasa iz kratera na Mjesecu, Kozirev je zabilježio 3. novembra 1958.god. na Krimu. Mjesec je mrtva planeta smatrali su naučnici i svijetli samo zato jer ga Sunce obasjava. Američki astrofizičari su čak optužili Kozirjeva, za namjernu falcifikaciju podataka. Sve se razjasnilo već posle deset godina, posle dostavke na Zemlju mjesečevog tla. Amerikanci su željeli da isprave svoju grešku i dodijelili su Kozirjevu zlatnu medalju „Međunarodne Akademije Astronautike“ i pozvali ga u Ameriku.

„Bio je poziv iz Amerike – sjeća se Fjodor Kozirjev – pri tome cijele porodice. Ja sam čak uspio da se pohvalim u školi, da ću uskoro poći u Ameriku. To je bilo početkom 70-ih. Putovanja nije bilo. Jedan od najnevjerovatnijih razloga bio je taj kada je otac otišao po dokumenta u Moskvu on je zajedno putovao sa Solženjicinom, koji je u to vrijeme pao u nemilost. Kad se vratio iznenada je saznao da je njegov odlazak otkazan.“

Ljudi iz tajnih službi, uvijek su se zanimali za djelatnost Kozirjeva, za njegov rad, otkrića, i do same smrti on se nalazio pod njihovom jakom i neprekidnom kontrolom. Dosta je reći da je potpunu rehabilitaciju Nikolaj Aleksandrović dobio tek 1959. god.

Fjodor Kozirjev: „Sjećam se jedne od posjeta našem stanu, ne sjećam se tih Ijudi, i naravno nijesam prisustvovao razgovoru, ali posle razgovora otac je rekao, da ga pozivaju opet da radi na strukturi sile i da se interesuju za pitanje trenutne povezanosti. Ja sam pitao:“ A da li ćeš biti nešto?“ Odgovorio je: „Naravno da neću!““

Naučnik je mnogo radio, njega nije interesovao samo Mjesec, nego i druge planete. Jednom je rekao: „Venera je nevjerovatna planeta, ona na neki način ima suprotan tok vremena, ona se rotira u suprotnom smjeru. Pored toga, na Veneri je moćna vulkanska aktivnost, i ova planeta je veoma topla.“

Godine 1953. objavio je naučni rad: „O svijetljenju noćnog neba Venere“ Kojeg će kasnije priznati kao osnovu, za metode spektralne analize. Posmatranja od 1954 do 1956. god. natjerali su istaživača na novi zaključak u vezi sa svojstvima atmosfere i polarnih kapa Marsa.

Kozirjev je bio fanatik svog rada i veoma obrazovan čovjek. On je bio veoma dobar posmatrač, pri tom jedinstven posmatrač. Među astronomima se pričalo da Nikolaj Aleksandrović Kozirjev čim priđe teleskopu – odmah nešto otkrije. To je rijetko ko mogao, Ijudi koji su upoznati sa astronomijom i astronomima znaju da ponekad prođu ne dani, nego mjeseci i godine pored teleskopa, da bi uhvatili taj trenutak da uhvate tu pojavu koja se istražuje. Nikolaju Aleksandroviču Kozirjevu se dalo praktično od prve da uoči tu pojavu koja je jedinstvena.

Poslednje godine života naučnika bile su su u sjenci ogromnih prepreka, koje su mu rađene u Pulkovskoj opservatoriji. Njegovi zahtjevi za opremu i materijal, nijesu se ispunjavali. Njegovi članci i ako su objavljivani, objavljivani su u skraćenom obliku. Konačno, 1979. god. Kozirjeva su jednostavno izbacili iz opservatorije zbog smanjenja osoblja.

Ovaj izuzetni astrofizičar umro je 27. februara 1983, u 75-oj godini života. Pjesnik Andrej Voznesenski ga je nazvao “ nebeskom intelegencijom“. O naučniku je napisao: „Umire u prostoru, živi u vremenu“.

Veliki astronom pošao je prvi po nepoznatom putu vremena, nama je zavještao da izučavamo svojstva vremena. Zato što nam samo vrijeme otkriva kosmičke zakone, dubine prirode i svemira, unutrašnju suštinu.

(Iz filma: „Tajne Vremena – Nikolaj Kozirjev“)

Prevedeni tekstovi:

Može li se fokusirati vrijeme?

U nauci, postoji takav pojam kao što su Kozirjevljeva ogledala – specijalni sistem aluminijumskih konkavnih ogledala. Prema hipotezi, koju je dao profesor Kozirjev, ova ogledala mogu da fokusiraju različite vrste zračenja… više

Dejvid Vilkok – Božanstveni Kosmos

Presudni naučni dokazi da se sva fizička materija formira od „etra“ nevidljive svjesne energije postoje najmanje od 1950. godine. Čuveni ruski astrofizičar dr Nikolaj Kozirjev (1908. – 1983.) dokazao je bez ikakve sumnje da takav izvor energije postoji… više
Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno!

Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE, što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vrijeme je besmisleno… više
Fenomen vremena i Kozirjevljeva ogledala

Kozirjevljeva ogledala, malo poznati izum dvadesetog vijeka, mogu se nazvati nekom vrstom vremeplova, pokušaja da se prodre u prošlost ili budućnost… više
Od zvijezde do zvijezde

Psihološki osećaj vremena, koji je svojstven svakom, kao da nas ubeđuje da se vrijeme kreće od prošlosti ka budućnosti i ovo kretanje je nepovratno. Vječnost nije filmska traka koja se lako može pokrenuti od kraja ka početku… više


Prevedeni video filmovi:

Tajne vremena – Nikolaj Kozirjev

Prošlost, sadašnjost i budućnost postoje istovremeno
(

o naučnom otkriću Nikolaja Kozirjeva)


Kozirjeva ogledala – prodor u budućnost

                                  

Ogledala – prodor u budućnost

„Зеркала прорыв в будущее“ (2011)
Scenario i režija: Vitalij Pravdivcev
O filmu:

Magovi su oduvijek vjerovali da konkavna ogledala sabiraju u svom fokusu i neki astralni svijet, koji otkriva kod čovjeka sposobnost vidovitosti. Zato su i gledali u udubljene posude očekujući pojavu čudesnih slika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, sve se moglo otkriti pred njihovim očima. Na neshvatljiv način, gledao je stotine godina ranije i Roger Bacon, koji je još u XllI vijeku  predskazao pronalazak mikroskopa i teleskopa, automobila i aviona, brodova na motorni pogon. Dvjesta godina prije pronalaska baruta, on je napisao njegov sastav i dejstvo. Mnogo prije nego što je to nauka otkrila, on je znao strukturu biološke ćelije i proces formiranja embriona.

Odkuda mu to znanje? Govori se da su učenom monahu pomagala neka tajanstvena ogledala. Spominje ih i sam Bacon: „Vidio sam u udubljenom ogledalu zvijezdu u obliku spirale. Smještena je između pupka Pegaza poprsja Andromede i glave Kasiopeje“. Nevjerojatno, ali na ovom mjestu u Svemiru 400 godina kasnije, biće otkrivena prva vangalaktička maglina – spiralna maglina Andromeda.

Možda su u pravu bili mudraci iz prošlosti koji su nam prorekli otkriće koje će preokrenuti našu predstavu o Univerzumu? A ko zna možda su Kozirjevljeva ogledala taj instrument koji će nam dati novi impuls u poznavanju tajni vremena i čovječije psihe? Ispred njih su nevjerovatne mogućnosti. Sa specijalnim ogledalnim uređajima, istraživači bi mogli otkriti nevidljivi i tajanstveni smisao realnosti gdje nema uobičajenog za nas shvatanja prostora i vremena.

Dušan Nonković: Nepojmljivo, neshvatljivo, fenomenalno, nezaboravno za večnost predodredjeno! Čudo na granici stvarnosti i sna!

Dušan Nonković Nepojmljivo, neshvatljivo, fenomenalno, nezaboravno za večnost predodredjeno! Čudo na granici stvarnosti i sna! Božanstveni biser svetske civilizacije što uliva nadu da je i neostvarljivo moguće ostvariti!

https://www.facebook.com/dusan.nonkovic.7