NAMEĆU NAM SREBRENICU PRIJE JASENOVCA, OLUJE; BRATUNCA, KIDNAPOVANIH U SVRU TRGOVINE ORGANIMA I GENOCIDA NUKLEARNIM ODPADOM DA BI PREKRILI ZLOČIN NEZABELEŽEN U ISTORIJI ČOVEČANSTVA I GENOCID SVOJIH NALOGODOVAČA

NAMEĆU NAM SREBRENICU PRIJE JASENOVCA, OLUJE; BRATUNCA, KIDNAPOVANIH U SVRU TRGOVINE ORGANIMA I GENOCIDA NUKLEARNIM ODPADOM DA BI PREKRILI ZLOČIN NEZABELEŽEN U ISTORIJI ČOVEČANSTVA I GENOCID SVOJIH NALOGODOVAČA

Otimanje organa je zločin nad zločinima kakav u celoj svojoj istoriji čovečanstva još nije zabeležen-Napadaju nas sa Srebrenicom da bi sakrili svoje zločine i genocid nuklearnim odpadom po onoj; napad je najbolja odbrana!

Te zločine nam je ostavio u amanet globalizam u svrhu novog svetskog poretka.

To samo pokazuje koliko je još uvek uticajna globalistička mreža u ime novog svetskog poretka i navodne demokratije!

A to što Abazović kaže da pitanje Kosovo neće otvarati je privatno poništavanje rezolucije da zločin nikad ne zastarava.

Ne može se stariji zločin i genocid prećutati i preći na sledeći samo zato jer to tako nekome paše!

Najradije bi ti zločinci hteli i u tu svrhu ulažu sve napore da Srbiju rascepkaju i unište jer onda ne bi bilo ni tužioca ni svedoka pa stim ni tužbe za te njihove zločine.

Sa šećerom i kandžojom pokušavaju u ime navodne demokratije da nam narod prevare kako bi došli do cilja uz pomoć domaćih potajnih kolaboratera i izdajnika. Da li će u podpunosti biti uspešni u svojim namerama zavisit će od naroda, da li će na vrema prepoznati zle namere zlatousnih izvođača radova po naređenju stranog faktora i preduzeti odgovarajuće mere protiv zubatog sunca vladara iz senke!

NARODE ČUVAJ SE ONIH KOJI SELAKTIVNO U IME DEMOKRATIJE NAMEĆU SVOJU VOLJU NASILJEM, BOMBARDOVANJEM I SVAKOM VRSTOM RATOVANJA, ČUVAJTE SE TIH KOJI SE NAVODNO BORE U IME DEMOKRATIJE PO SVOJEM PRIVATNOM SELEKTIVNOM ĆEFU, KOJIMA NIJE SMETAO NI PINOČE NIT IM SMETA SAUDIJA KOJA JE DO JUČE OSPORAVALA ŽENAMA PRAVO DA VOZE AUTOMOBIL ITD, ITD… A SMETAO IM JE MILOŠEVIĆ. GADAFI, SADAM HUSEIN I MNOGI KOJE SU LIKVIDIRALI ZAKULISNIM RADNJAMA NA „DEMOKRATSKI“ NAČIN!

Dušan Nonković Teodorović

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Одавно није снимљен овако добар руски филм о Другом светском рату

Филм „Подољски кадети“ је снимљен уз велико поштовање и пажњу према историјским чињеницама. Источни фронт се приказује сасвим другачије од онога на шта су навикли западни гледаоци.

Почетком новембра у руским биоскопима је почео да се приказује филм „Подољски кадети“ („Подольские курсанты“). И одмах је засенио већину новијих филмских остварења посвећених совјетско-немачком сукобу у Другом светском рату. Руска публика је високо оценила филм, а ускоро се очекују премијере у Европи и САД.

Херојска историја

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Филм је заснован на догађајима с почетка октобра 1941, које је маршал Георгиј Жуков окарактерисао као најопаснији период битке за Москву. Тих дана совјетске трупе које су браниле југозападне прилазе престоници нису имале ниједну јединицу способну да се одупре непријатељу.

Требало је да се спречи неометано пребацивање трупа немачке армије „Центар“ у овом правцу према Москви, а такође да се добије на времену како би се учврстили одбрамбени положаји непосредно испред улаза у град и како би пристигле резервне јединице из удаљених делова земље. У ту сврху је у сусрет Немцима послато 3.500 кадета двеју Подољских војних академија – пешадијске и артиљеријске. Требало је да ти драгоцени кадрови по завршетку школовања постану официри, али у овим критичним околностима су морали да се боре као обични војници.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Команда је рачунала да ће кадети бар пет дана задржати напредовање непријатеља у Калушкој области (150 км од Москве). Кадети су изгубили 2.500 људи, али су издржали целих дванаест дана, толико потребних Црвеној армији.

Источни фронт на филмском платну

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ заузимају посебно место међу филмовима о ратном сукобу између СССР-а и Трећег рајха, познатом у Русији под називом Велики отаџбински рат, а на Западу као Источни фронт. У овом филму нема никаквих клишеа везаних за совјетски период, на које су западни гледаоци толико навикли.

Америчка и европска кинематографија ретко даје веродостојну слику конфронтације Црвене армије и Вермахта. Довољно је сетити се сцене из „Непријатеља пред вратима“, када совјетска пешадија јуриша на немачке положаје као стадо оваца са једном пушком на тројицу, а у леђа их рафалном паљбом „подстичу“ казнени одреди сопствене армије.

Стварност је, међутим, била сасвим другачија. Црвена армија је имала сасвим довољно оружја, а казнени одреди су хватали дезертере у позадини, а понекад су се и сами упуштали у борбу са непријатељем.

Додуше, и поједине руске филмаџије не заостају за својим западним колегама када је реч о блаћењу Црвене армије. Напротив, дешава се и да их превазиђу. У савременим руским филмовима о Другом светском рату можемо видети совјетске војнике у виду недисциплиноване гомиле која не гори од жеље да ратује за отаџбину, генерале који се никада не трезне, а своје војнике без имало сажаљења шаљу неприпремљене у смрт. Најомиљенији ликови појединих руских редитеља су злогласни „политрук“ (политички руководилац) и официр Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) који рукама крвавим до лаката са задовољством стреља обичне војнике, и са разлогом и без разлога.

Нема блаћења историје

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Чињеница је да у рату може бити и догађаја који војнику или официру не служе на част, али ако се такве епизоде уздигну на ниво апсолутног, онда гледалац у целини стиче изопачену представу и о рату, и о улози армије у њему. У „Подољским кадетима“ нема тих модерних клишеа. Филм је снимљен на основу докумената Министарства одбране РФ, немачких архива и сачуваних сећања учесника описаних догађаја.

Кадети у овом филму нису бесловесно стадо које команданти и комесари шаљу на кланицу. То су обични момци, многи још немају ни осамнаест година. Они једва чекају да се сукобе са непријатељем, али осећају и страх. Труде се да победе тај страх како не би издали другове и своје најближе, и неко то постиже са већим, а неко са мањим успехом. Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Генерали нису приказани као пијана стока, као код других савремених руских редитеља. Овде је генерал прави „ћале“, како се изразио војни историчар Алексеј Исајев, војницима је он као отац, чврст и одлучан човек који уме да преузме одговорност. Он по наређењу одозго шаље војску у огањ, али ако му се пружи и најмања могућност да спасе живот својим војницима, он је неће пропустити.

Појављује се у филму и политрук, али он не држи пиштољ уперен војнику у слепочницу, него учествује у борбеним дејствима као и други, па чак и усрдније и жешће него други. И заиста, главни задатак политичких руководилаца у рату није био да стрељају што више људи у свом народу, него да надахну војнике за борбу против непријатеља. Није случајно што су њих Немци увек прве ликвидирали кад им се пружи таква могућност.

Веродостојност

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

„Подољски кадети“ су снимани управо на терену где су вођене борбе, у Калушкој области. Ту су према сачуваним документима врло пажљиво реконструисани сви детаљи: река, мост, куће, утврђени положаји, униформа и оружје.

Компјутерска графика чини само 10% свих ефеката у филму. Из музеја су за потребе снимања довезени и рестаурисани оригинални немачки оклопни транспортери и тенкови Т-4, Т-2 и Т-38, совјетски противтенковски топови калибра 45 мм и чувени тенкови Т-34.

„Веродостојност је важнија од свега“, каже Игор Угољников, један од аутора сценарија и продуцент: „Историјски консултанти су све време били присутни на снимању и чак су проверавали који број се лепи на тенк и који је број дивизије. Хтели смо да постигнемо максималну прецизност, да филм буде што ближи стварности“.

Вадим Шмељов/Централ Партнершип, 2020.

Војни историчари у целини позитивно оцењују филм, али скрећу пажњу да много тога није приказано. На пример, нису приказана коришћена зенитна оруђа, хаубице и минобацачи, као ни борци 312. стрељачке дивизије који су са крила покривали кадете. Али „оно што је приказано, приказано је на високом нивоу. У целини је филм добро урађен… Нема сумње да је савремена руска кинематографија направила велики корак напред“, сматра Алексеј Исајев. 

Извор: https://rs.rbth.com/arts/91233-podoljski-kadeti-ruski-ratni-film

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!

,,Отвори очи, читај!“

4СЕ доо

Светог Саве 32,Београд

+381 62 670 385

4se.knjige@gmail.com

http://www.4sebooks.com

,,Отвори очи, читај!“

Предузеће 4СЕ из Београда је основано у жељи да промовише и чува од заборава српску традицију, књижевност и културу.Кроз различите делатности, као што су туризам, видео продукција и издаваштво као главно, сваки пројекат ове фирме има за циљ да приближи народу богатство и дух Србије али и културну баштину других земаља.

Један од таквих пројеката јесте раритетни издавачки подухват, едиција ,,Флорографија света“.

Децембра 2017. године, издата је прва књига из поменуте едиције на српском језику која носи назив ,,Порука скривена међу латицама“, говор цвећа у Србији са жељом да открије симболичко значење цвећа типичног за простор Србије. Књига приказује преко 100 уметничких фотографија цвећа снимљених широм наше земље, симболику датог цвета која је пропраћена одговарајућим цитатима из најлепших дела српске литературе.

У понуди се налазе и издања на француском и руском језику која обухватају цвеће и књижевнике њиховог подручја. Можете наћи и двојезична издања – превод српског на руски и енглески језик и превод француског издања на српски језик.

Поред едиције Флорографија света, издата је и књига под називом ,,Флорографија“ ауторке Каролине Спелмен из Колумбије, која је посветила преко 30 година свог живота проучавајући цвеће и радећи у раскошним вртовима широм Европе. Књига нам открива интересантне митове и легенде цвећа из целог света.

Поред цветних, могу се наћи и издања изузетног академског сликара и историчара уметности Милутина Дедића .

Милутин Дедић је боравио два пута на школском броду Јадран. Његов путопис је издат под називом ,,Пркос ветру и времену“. Књига је посвећена како Ратној морнарици Јадран, тако и морепловцима који су на њему стицали знања и вештине о пловидби. Јадран je представљао оличење југословенске, али и светске поморске традиције .

Друга књига ,,Светлост у тами векова“ је посвећена 8 векова стицања самосталности Српске православне цркве. Кроз књигу, аутор нам представља српске манастире и цркве: њихову архитектонику, ликовну естетику и фреско-сликарсво, придајући посебну пажњу манастирима Хиландар и Студеница у којима су се одиграли врло важни догађаји за стабилизацију стечене независности.

Више информација можете наћи на сајту 4sebooks.com као и на инстаграм профилу @4sebooks.

САЗНАЈТЕ ВИШЕ О СВОМ ПОРЕКЛУ, Купите књигу ТРАГОМ СРБА:

ARHEOLOŠKI I NEOBORIVI DOKAZI DA SE SRBI NISU DOSELILI NA BALKAN VEĆ TU UVEK BILI! Molim delite!

Изводи из књиге; ТРАГОМ СРБА

КРАЋИ ИЗВОД ОДНОСНО УВОД У КЊИГУ – ТРАГОМ СРБА – КАКО БИ СЕ ЗНАЛО О ЧЕМУ СЕ БАВИ И У КОЈЕМ ПРАВЦУ ИДЕ ОВА КЊИГА

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Срп нађен у Месопотамији, стар неколико хиљада година, проглашен је најстаријим српом цивилизације, само зато што је старији српски срп проглашен кривим ножем! (Није виц већ археолошки „доказана“ истина, два аршина за именовање исте врсте алатке)

Зар српски срп није срп, већ мора бити криви нож само зато што је српски !?

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, зато морамо хиљадама пута понављати праву истину да би је повратили и себе спасили!

Најопаснија лаж од које треба поћи, која угрожава не само Србе, већ и све народе Балкана, је тврдња да су се Срби однекуд доселили – што у преводу значи да их се сме и протеривати, све по потреби страног фактора, владара из сенке, методом завади, па владај!

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ђириличним словом нађена је на подручју Подунавља недалеко од Винче. Уместо да се обележи то културно благо као благо народа који је тада живео на тим просторима (за који незнају који је то народ био али наводно знају да није био српски), који живи и данас ту како то потврђују и археолошки налази, поготово античка ћирилица коју српски народ миленијумима користи у континуитету, од тадашњих 27 ђириличних слова још увек 22. Уместо те истине „научна“ интернационална необјективна “елита” назива то благо, благо винчанске па подунавске културе и ако је култура производ народа а не места. Зашто ако не зато да би те квази елите избегле рећи истину да су те претече светске цивилизације у ствари, по археолошким налазима, претече српске културе и српског народа на тим просторима који и данас од 27 тадашњих античких слова ћирилице користи у свакодневној употреби 22 а писма држава такозване светске цивилизације четири до пет. (ако лаже коза не лаже рог)

Најстарија Богиња Сербона од печене глине стара три до четири хиљада година, украшена ћириличним словом нађена је на подручју Подунавља

То што нам раде са Маркалама, Сребреницом и Рачком то нам раде и са нашом изворном културом.

Чак су се дрзнули и на нашу Богињу Сербону, старију и од самог хрисћанства, чија је хаљина украшена необоривим доказом, српским грбом, крстом са четири слова С, односно младим месецима, са грбом којег ми срби као и слово С (створено по узору на млади месец) у континуитету користимо миленијумима до данашњег дана, који се сматра за најстаријим грбом Европе а вероватно и светске цивилизације. Називајући нашу Богињу подунавским а не српским археолошким благом, одвајају је на тај начин од срба и српске културе а србе од од извора светске цивилизације.

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Археологија је изнела на површину доказе да се народ Балкана миленијумима прије нове ере служио ћирилицом а да се срби, од тих тадашњих 27 слова, још увек служе са 22 док други народи имају највише 4 до 5 таквих слова што убедљиво доказује да су срби наследници те античке културе.

Ова књига се бави доказима систематског затирања српске културе и то у континиутету од више миленијума. Зашто је то тако може се само претпостављати да су то последице распада велике, огромне, империје на коју се окомило окружење из геостратешких разлога. А да је то тако доказује ова књига конкретним, поред већ наведених материјалних доказа и другим археолошким доказима и многим другим конкретним примерима умањивања и утајивања, преиначавања па и крађе српске културе доказане археолошким налазима на просторима данашње Србије.

Поред наведених примера веома је битно и знати да су наши преци са наших простора први топили металну руду и то 800 год. прије икога на свету. Треба имати на уму да су превазишли камено доба 2000 год. прије народа средње Европе. Док су наши преци правили оруђе од метала становници средње Европе су их правили од камена. Као најстарији металурзи света који су први знали за технику топљења метала, обрађивали бакар и бронзу, би било логично да су и први топили гвоздену руду а с тим и обележили настанак гвозденог доба што никог не интересује. Као што се прећуткује најстарији српски мач нађен на подручју Србије бележећи у стручној литератури место налаза, југоисточним делом Балкана тако се и прећуткује комплетно гвоздено доба. У стручној литератури се избегава рећи; на подручју Србије или барем; на подручју данашње Србије и ако је тај доказано српски мач из времена Маричке и Косовске битке пронађен на територији Србије односно на простору где су се одржале те две битке. Напротив, постоје докази да се њиме касније китила Венецијанска гарда називајући га славенским мачем (само не српским) који је доспео до њих  наводно путем албанских и хрватских трговаца.

***

О АУТОРУ

Душан Нонковић Теодоровић је почасни члан Удружења писаца РС и дијаспоре Приједор. Указом број ½-01-0004/2005-22 од 22. јуна 2005. године одликован је високим државним одликовањем, великом медаљом човекољубља државе Србије и Црне Горе за несебичну помоћ и доброчинство, организовања и допреме помоћи болницама, домовима и гереонтолошким центрима прије свега у лековима, болесничким креветима, обући и др. у време блокаде, како је то образложено повељом.

Аутор је познат широј јавности као главни и одговорни уредник и власник интернет портала ГЛАС ДИЈАСПОРЕ. То је место које на интернету постоји већ десет година, за двосмерне информације из земље матице у дијаспору и обратно, са наглашеним родољубивим ставом.
Нонковић је до сада објавио две збирке песама „Сан и љубав вечна“ и „Звезде хоризонта“, и једну књигу есеја „Рај нам је на дохвату руке а градимо пакао – Зашто“. „Трагом Срба“ је његова четврта књига.

„Ова књига је настала веома брзо, јер сам нешто од садржаја већ објављивао на Гласу Дијаспоре. Интересантно је то да ми је приликом објављивања чланака на ту тему, уочљиво, запало за око колико ту има наводних случајности, па сам почео све те податке да упоређујем и дошао сам до закључка да то нису случајности, нити може бити у толикој мери случајност против нас, наше културе и историје. Када сам сложио све те чланке није ми преостало ништа друго осим да прегледам енциклопедије и проверим те наводне случајности. На моју радост, дошао сам до невероватних открића, односно сазнања која су просто вриштала да објавим књигу и ево, сада то реализујем…“ – рекао је о раду на својој новој књизи Душан Нонковић Теодоровић за СРБски ФБРепортер.

Више о таквим и сличним аргументима можете наћи у књизи; ТРАГОМ СРБА

КЊИГУ МОЖЕТЕ НАБАВИТИ у Србији ПО ЦЕНИ у висини ОД 5€ а у западним земљама 10€

Заинтересовани ми се могу јавити на фб инбокс или на е-адресу: dusan.nonkovic@gmx.de

РАСКРИНКАНА ЧЕТВОРКА ОДГОВОРНИХ ЗА МНОГЕ РАТОВЕ ПОСЛЕДЊИХ ДЕЦЕНИЈА И БЕЗБРОЈ МРТВИХ, НЕДУЖНИХ ЖРТАВА И ИНВАЛИДА ШИРОМ СВЕТА

WIE VIELE TOTE KOMMT AUF JEDEM VON DIESE PERSON ???

Bild könnte enthalten: 4 Personen
Слике су биле од: БУША СТАРИЈЕГ, БМУША МЛАЂЕГ, КЛИНТОНА, ОБАМЕ

РУСИ ОДУШЕВЉЕНИ ГЕСТОМ ДЕЛИЈА! — Русија: Срби, хвала вам што постојите

Вест да су навијачи Црвене звезде на кошаркашкој утакмици са московским ЦСКА у Београду одали пошту жртвама авионске несреће, у којој су погинула 92 руска држављанина, пренели су готово сви руски медији, а то је изазвало и буру емоција на друштвеним мрежама и форумима.

„Хвала вам што постојите. Србија даје час човечности, милосрђа и хуманости“. „Србија заувек! Пријатељи се познају у несрећи… Хвала, браћо!“. „Срце боли, душа се радује. Хвала вам!“. „Хвала, Срби, руски народ је веома дирнут. Многи у Русији не заборављају да је Косово Србија“. „Хвала нашој браћи. Сузе навиру… Лепо је видети да сте душом увек са нама“. „Хвала вам браћо. Заједно смо — сила“. „Благослови Србију, Боже“…

То су само неки од коментара Руса на дирљив призор из београдске „Комбанк арене“, уочи синоћне утакмице „Евролиге“ између Црвене звезде и ЦСКА.

Руски медији пишу да су навијачи у препуној арени одали пошту члановима хора руских Оружаних снага ансамбла „Александров“ и свим жртвама, који су погинули у авионској несрећи 25. децембра.

Медији преносе да су навијачи раширили националне заставе Русије и Србије, уз звуке песме „Тамо далеко“ у извођењу ансамбла „Александров“ и да је 20.000 људи у глас певало.

Навијачи су, како наводе руски медији, развили и транспарент на коме је писало: „Нек се песма овог хора од 20.000 чланова до неба чује у један глас, нек се чује хвала и даље певајте за нас“.

Руски медији су приметили и да су сви у хали одали пошту руским жртвама стојећи, а да је кошаркашку утакмицу пратио из ложе и руски амбасадор у Београду Александар Чепурин.

Они подсећају и да су српске власти изјавиле да ће парк у центру Београда назвати „Парком хора Александров“, а да је ансамбл више пута посећивао Србију.

https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2FThe.Russian.Federation%2Fposts%2F10155834956648539%3A0&width=500

„Последња посета прослављеног ансамбла била је у јесен 2015. године у оквиру европске турнеје по престоницама земаља, које је ослободила совјетска војска. Та турнеја је била посвећена 70. годишњици победе у Великом отаџбинском рату“, наводе руски медији, додајући да је на београдском концерту дворана била пуна, а да су „концерту присуствовали и председник Србије Томислав Николић, чланови владе и људи из целе земље“.

Авион руског Министарства одбране срушио се 25. децембра у Црном мору близу Сочија на путу за Сирију. У њему су била 64 члана званичног војног хора руских оружаних снага ансамбл „Александров“, представници руског Министарства одбране, чланови посаде и и чувена хуманитарка Јелисавета Глинка, познатија као Доктор Лиза.

Они су кренули у руску базу Хмејмим, где је требало да учествују у прослави Нове године.

Извор:  rs.sputniknews.com

 

СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ: НАТО ОКУПАТОРИ НАПОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ (Видео)

РУСИ УПОЗОРАВАЈУ – Јелена Пономарјева: Вучић се спрема да изда читаву земљу

8. јуна 2016.

РУСИ УПОЗОРАВАЈУ – Јелена Пономарјева: Вучић се спрема да изда читаву земљу

„ВЛАСТ ЈЕ ЗА ПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА НАРКОТИК КОЈИ ОН СЕБИ КУПУЈЕ НОВЦЕМ СРПСКОГ НАРОДА“

  • Ми добро знамо да су главни саветници председничке кампање Николића и консултанти СНС били исти људи – са Запада
  • Еволуција српског премијера заслужује посебан разговор. Као млад и радан, Вучић је био један од истакнутих ученика лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Али затим, после великих спонзорских утицаја, издао и своју партију и свог учитеља. СРС се раздвојила, а он се сада спрема да изда читаву земљу. Зато не видим неку светлост на крају тунела за Србију, ако на власти остане садашње политичко руководство
  • Русија има могућност да подржава јавно мњење на Балкану. Примера ради, поводом дешавања у Црној Гори треба директно рећи: „Ми осуђујемо црногорско руководство и не можемо разматрати ступање у NATO као пријатељски корак“. Такве изјаве политичког руководства Русије имале би одређени ефекат. Код нас су се напротив могли чути официјелни коментари као: „То је суверени избор црногорског народ!“ Али, то није истина – ради се само о личном избору слоја прозападних политичара Црне Горе
  • Занимљиво је да пре сваких великих избора из Србије у Русију долазе представници различитих партија, траже новац за своје кампање под разним изговорима. Новац им дајемо стално, али због нечег не исказујемо своје жеље. Резултат: напуштају нас чак и блистави савезници. И то је, наравно, велики проблем. Могу рећи да су, уз сву русофилију, којом су се Срби увек поносили, они сада слаба карика у ланцу наших геополитичких савезника

ДОКТОР политичких наука Јелена Пономарјова је експерт за Балкан, нарочито Србију и Црну Гору.

Предаје на престижном московском факултету МГИМО.

Факти преносе у целини њен интервју онлајн листу „Колокол (Звоно) Русије“:

• Ви често боравите у Источној Европи и можете изнутра испричати о томе шта се дешава у политичком руководству Србије. Сада тамо доминира СНС, која се својевремено одвојила од патриотског СРС-а. И мада се од руководства те земље повремено појављују комплименти на адресу Русије, ми врло добро видимо да оно стоји на курсу евроинтеграције…

– Овде је потребан мали увод. Избори у свим европским земљама и у Америци – у такозваним „развијеним демократијама“ – одавно су изгубили свој првобитни смисао као израз воље већине становништва. Данас су исходи свих избора – превасходно, резултат политичких технологија, које користе ови или они учесници избора, и ти резултати зависе од оних средстава која су уложена у политичку кампању. Постоји интересантно мишљење канадског новинара Ричарда Нидема, које веома тачно карактерише савремену Србију, уз сав мој добар однос према српском народу: „Власт – то је наркотик без ког политичари не могу живети и који они купују у бирача за новац истих тих бирача“.

Анализирајући оно што се данас дешава у политичком руководству Србије треба примјетити два основна момента.

Први, власт за премијера А. Вучића и његов тим управо је такав наркотик који они купују за новац српског народа. Други моменат је да су Вучић и компањони и председник Србије Томислав Николић (мада он периодично и упућује комплименте Русији) тесно повезани са западним земљама и вођени су из Вашингтона и Брисела. То се јасно види из њихове јавне реторике и уз знање неких закулисаних прича.

Ни Николић, ни Вучић не скривају своју оданост Западу. У самој европској интеграцији, на први поглед, као да нема ништа лоше, али је ствар у томе да ниједна од земаља из такозване „нове европске породице“ није постала члан ЕУ без проласка кроз „топионички казан“.

Александар Вучић се често сусреће са државним секретаром Џоном Керијем. Потребно је у почетку веома се ниско спустити да би те примили у NATO, а, затим, можда ће те примити и у ЕУ, мада то још не значи да ћеш се одмах наћи у шенгенској зони, која даје право (омогућава) слободног кретања радне снаге, робе, услуга итд. Вучић као да покушава да кокетира са одређеним делом становништва које жели отвореније контакте са Европом како би тамо отишли да уче и раде. И не ради се овде, прије свега, о несвршеним студентима и неквалификованом радном снагом, зато што је основна маса квалитетних стручњака – доктора, инжењера, грађевинара – већ одавно отишла из Србије. Испада да, ради посла најнижег нивоа у ЕУ, Срби морају прво да испуне све услове агресивног NATO-а.

• А шта рећи на рачун тајног дела биографије тих политичара?

Ми добро знамо да су главни саветници председничке кампање Николића и консултанти СНС-а исти они људи са Запада. У случају Николића, један од таквих саветника-стратега, био је бивши амбасадор САД-а у Србији.

Вучић иде у америчку амбасаду чешће него на сусрете са бирачима. Али, при том, не заборавља да привуче на своју страну народ позитивно се изражавајући о свом историјском савезнику, тј. о нашој земљи. Заиста, недавно је власт Србије изјавила да се никада неће придружити санкцијама против Русије. Чини се да не треба на то ставити огромни плус, па Србија ипак није у ЕУ. Али, с друге стране, почињеш да уважаваш Србе за тај поступак на фону позиције Црне Горе, која се, као једна од првих, придружила тим санкцијама, а затим ступила у NATO.

• Значи руководство Србије се спрема да понови пут својих комшија?

За мене је то очигледно. Прије неколико година, позвали су ме у амбасаду Холандије ради једног занимљивог разговора. Ја сам се зачудила, не толико самом позиву, колико теми коју је требало разматрати – позицију Русије према ступању Србије у војну алијансу САД-а.

Показује се да је Холандија једна од земаља која скупља информације за Американце по читавом свету, а такође је задужена за евроатлантску дипломатију. Па, ето, прво питање које су ми поставили било је – зашто се Русија оштро противи уласку Србије у NATO.

Ја сам им дуго причала о историјској и геополитичкој вези Русије са балканским регионом. Иако је пројекат Гаспрома „Јужни ток“ засад замрзнут, то уопште не значи да је Србија престала да буде савезник Русије. Холандска страна ми је тада саопштила: према уставу Србије за улазак у NATO није потребан референдум.

На то сам ја примјетила: подразумева се ако би се спровео референдум да би мишљење народа било потпуно другачије. То јест, Запад чини све како њему одговара.

Тамо где је за NATO већина грађана – у тим земљама се спроводе референдуми, а у Црној Гори – на пример – све су дали на поткупљивање парламента, по тој истој шеми ће вероватно деловати и у Србији.

Ако у парламенту ових земаља сада учествују партије које финансирају западни фондови, чији лидери имају тесне везе са западним политичарима, па и сами су дошли на власт захваљујући јакој подршци Стејт департмента и бриселских емисара, онда ће они, разуме се, одрађивати свој хлеб.

Уосталом, еволуција српског премијера заслужује одвојен разговор. Као млад и радан, Вучић је подржавао интересе СРС-а, био један од истакнутих ученика њеног лидера Војислава Шешеља. Али затим, послије великих спонзорских утицаја, он је издао и своју партију и свог учитеља. Као резултат његовог деловања, СРС се раздвојила, а, сада, он се спрема да изда читаву земљу.

Зато ја не видим неку свјетлост на крају тунела за Србију, ако на власти остане садашње политичко руководство.

• На који начин на изборима побјеђује прозападна партија ако је у српском друштву до сада јако антинатовско расположење и евроскептицизам?

Да, према официјелним социолошким испитивањима, у Србији сада је свега око 40% становништва за ЕУ, за NATO тај показатељ је неколико пута мањи. Успут, то је и сигнал за узбуну – у земљи већ постоји одређени слој који подржава ступање у NATO без обзира на бомбардовање 1999. године, без обзира на уништавање суверенитета и економије, потпуни распад Југославије путем алијансе. Зашто се то тако дешава?

Као прво, сва српска средства масовног информисања (СМИ), читав инструментариј такозване „меке моћи“ налази се у рукама евролиберала, који предано одрађују тај курс. Ако ће вам сваки дан говорити да је ЕУ једини пут у светлу будућност за Србију, природно ћете ви, у неком моменту, посумњати у то да постоје и друге варијанте.

Штавише, Србима стално тврде преко новина и телевизије да је Русија заостала земља коју треба оставити прошлости, да су Руси варвари, а вама је време да се присаједините цивилизованим народима. И није важно што ти „цивилизовани народи“ увелико славе геј-параде, што тамо већ у ТВ-шоу показују како људи једу сопствено месо, што се мигранти са Блиског истока осећају као газде у Немачкој и другим земљама ЕУ – све то нема никакве важности. Главно је тврдити да је баш тамо висока цивилизација.

И, на крају крајева, људи с уским видиком, рођени у епохи глобализације, хватају се на ту удицу.

Геј-параде у Београду чувају хиљаде полицајаца и војника, хеликоптери и оклопна техника. Ту делује принцип „спирале ћутања“: када сви около тебе као говоре о нечем позитивном а ти се плашиш да искажеш супротно мишљење. Теби се чини да не можеш бити у праву, да већина боље види. И дешава се да се све више и више Срба окреће према ЕУ.

Мене ситуација у савременој Србији веома подсећа на предмајданску Украјину, где се стално дешавала сублимација јавног мњења ка ЕУ као уникалном, идеалном бољем свету, који је позван да открије Украјинцима врата раја. И украјински Мајдан, чини се, требало је да постане пример онога како не треба радити, а испада да људи не размишљају у том правцу – писмене анализа оног што се сада дешава у Украјини просто нема, и то се ради смишљено.

Осим тога, победу евролибералима из СНС-а осигурала је њихова организованост. Српске патриотске партије и покрети, авај, мрзе једни друге више него свог највећег непријатеља, они не могу да се договоре чак ни о одржавању заједничког митинга.

За разлику од свих патриотских, националистичких партија, напредњаци веома систематски раде, њихово гласачко тело стално излази на изборе и то даје резултат. И кад се њихова већина нађе у парламенту – могу формирати владу и диктирати читавој земљи своју вољу.

• А шта ради Русија да повећа свој утицај у Србији?

Русија, како се мени чини, поклања мало пажње раду са српским јавним мњењем. Мада ту нису потребни велика улагања – у Србија има доста могућности да се за мали новац проводи агитација, да се прича о алтернативном погледу на свет, тамо је веома много русофилских интернет-ресурса, али мас-медије држе евролиберали.

„РТР-Планета“ један је од наших канала који је доступан у Србији. С моје тачке гледишта, боље би било да уопште нема таквог непромишљеног извештавања. Мада су Срби углавном политизовани људи, они су отворени за нове информације, спремни за алтернативни поглед на ситуацију у свету, али Русија алтернативни поглед за њих не отвара.

Још један важан моменат – образовање у Србији се такође налази под пуном контролом западних земаља. Буквално прије двадесет година сваки Србин је знао руски језик или, у најмању руке, могао је да се споразуме, али је данас код њих приоритет енглески језик, а руски језик већ тешко разумеју. Природно, Срби излазе из орбите руске културе мада је потреба за њеним познавањем код њих увек постојала.

Значи, ми овде не радимо добро. Занимљиво је да прије сваких великих избора из Србије у Русију долазе представници различитих партија, траже новац за своје кампање под разним изговорима. Новац им дајемо стално, али због нечег не исказујемо своје жеље. Као резултат – напуштају нас чак и блистави савезници. И то је наравно велики проблем. Могу рећи да су, уз сву русофилију, којом су се Срби увек поносили, они сада слаба карика у ланцу наших геополитичких савезника.

• А шта можемо рећи поводом ситуације у Црној Гори, где је управљачка врхушка на силу повукла земљу у NATO, сада се практично сваки дан у Подгорици одржавају многобројни опозициони митинзи…

У Црној Гори је прича с политичким руководством још сложенија него са српским. Премијер М. Ђукановић – један од старосједилаца међу руководиоцима земаља Источне Европе – бивши комуниста, потом члан Социјалистичке партије, а касније Демократске партије социјалиста, која се може условно окарактерисати као „уграби све само да би победио на изборима“.

На њему је огромни компромитујући терет тако да му ништа не остаје него да се бори за опстанак. Тај компромитирајући терет наравно стално користе његови западни тутори.

Прије неколико година америчке обавештајне службе дале су Ђукановићу ултиматум. Мило се распитивао да ли ће му дозволити да остане на власти. Одговорили су му – да, ти можеш чак постати председник, али само ако испуниш неколико услова: Црна Гора мора ући у NATO, минимизирати утицај Русије и изабрати, у својству вектора развоја, европске вредности, тј. напустити традиционалну породицу, одгурати православље на сметлиште историје, дозволити геј бракове итд.

Ако би Ђукановић то одбио њега би сигурно чекао суд. Познато је да се он бавио нелегалним дуванским и аутомобилским бизнисом, контролисао је наркотрафик на Балкану, учествовао је у политичкој завери на рушењу Југославије итд. Зато нема ничег чудног у томе што је политичко руководство Црне Горе прихватило такву радикализацију у односу према Русији и кренуло у зближавање са NATO. То да друштво то неће прихватити је такође јасно. Али, у савременом свету, нажалост, није довољна само једна друштвена иницијатива да би се сменио вектор политичког режима.

То се добро види на примеру земаља које су постале жртве „арапског прољећа“ – да није било вањске подршке политичким немирима становништва – ни у Египту, ни у Либији, ни у Сирији, Запад не би успео да постигне жељене резултате.

• Поново се појављује питање шта да ради Русија у таквом случају? Да ли да копира технологију „наранџастих револуција“?

Није обавезно слепо копирати и понављати за својим опонентима. Али не треба заборавити да ми имамо могућност подршке јавног мњења на Балкану, наши политичари могли би се снажније оглашавати поводом дешавања у истој тој Црној Гори. Треба директно рећи: „Ми осуђујемо црногорско руководство и не можемо разматрати ступање у NATO као пријатељски корак у односу према нама“. Такве изјаве политичког руководства Русије имале би одређени ефекат.

Код нас су се напротив могли чути официјелни коментари као: „То је суверени избор црногорског народ!“ Али, то није истина – ради се само о личном избору слоја прозападних политичара Црне Горе. Народни митинзи против уласка у NATO трају у Црној Гори и даље. Можемо се бавити и одговарајућом логистиком, што стално ефикасно користе наши западни опоненти.

Сетимо се поново украјинског Мајдана – ко све није тамо био од западних политичара. На пример, вице-премијер РФ Д. Рогозин могао би написати пар саопштења на свом Твитеру као подршку антинатовским митинзима – и то би одмах отишло у народ. И руске друштвене организације патриотског усмерења могу се укључити у ту борбу.

Буквално прије неколико месеци, на врхунцу супротстављања опозиције и власти у Црној Гори, одржан је телемост са Русијом у коме су учествовали гласноговорник Госдуме Сергеј Жељезњак, други депутати, стручњаци и међу њима ваш покорни слуга. А са друге стране је била црногорска опозиција. Они су отворено говорили: нама је потребна отворена подршка Русије да би се догађаји у нашој земљи широко представили на руским ТВ каналима. Да им ми и финансијски помогнемо – па то одавно није забрањено за наше „западне партнере“.

Али, у резултату, све се завршило некаквом парламентарном друштвеном дискусијом. Ако бисмо ми јасније и отворено подржали опозицију, могуће је да сада не би било не само уласка ЦГ уNATO, него би се већ десили превремени избори председника и смена владе.

Очигледно је да се без Русије ниједно озбиљно геополитичко питање, било на Балкану или Блиском истоку – не може решити. А ако се на крају све не реши у нашу корист – значи ми лоше радимо. Да, наш коридор могућности није тако велики као у СССР-у, али тим више, економске, политичке и војне полуге за утицај на ситуацију за Русију остају. И не заборавимо на огромни ауторитет нашег председника у свету, његове речи спремни су слушати многи у Европи и Азији.

Разговарао: Иван Ваганов

Са руског посрбила: Милана Бабић

Извор: stanjestvari.com /fakti.org

Ексклузив. Косово. Филм чије је снимање забрањено

Читај, лајкуј, прати нас!

Документарни филм Оксане Сазонове и њене српске групе о православним храмовима који се налазе на територији „Косова“, а такође о томе како се свештеници прогоне а храмови периодично пале и уништавају. „Међународна…
News Front Најновији вести Србије / Црна Горе / Ру…

На форуму земаља учесница НАТО у Белгији, изнета је констатација „да се ГМО може користити као клиничко и биолошко оружје“

https://www.facebook.com/groups/republikasrpskaborac/935135533282256/?ref=notif&notif_t=group_activity&notif_id=1472393746075211