AKTUENO U HRVATSKOJ

 

NE TREBA nam Facebook prosvjed da bismo shvatili da ova Vlada mora otići. Kao što taj prosvjed ne treba propasti da bi se shvatilo kako je to pitanje od nacionalnog interesa. Evo zašto.

1. Premijerka ne ulijeva povjerenje

Nije ga ulijevala ni prvog dana u Banskim dvorima. Njezino postavljanje na čelo Vlade bila je zadnja, a ujedno i najveća Sanaderova podvala ovom napaćenom i opljačkanom narodu. Kosoričina ambicija uvijek je išla drumom, a kapaciteti šumom, stoga je taj čin označio zadnji korak prema konačnom uništenju. Ako je Kosor ikada pokušavala održavati iluziju da drži stvari pod kontrolom, ona je sada nepovratno raspršena. Ni jedna reforma nije provedena, ni jedna rekonstrukcija Vlade nije pogođena, ni jedno obećanje ispunjeno, a ono što se događa u zadnjih par mjeseci pokazuje da se premijerka načisto pogubila.

2. Institucije podmeću i međusobno ratuju

Ovo što rade Uskok, DORH i policija u komplotu s nekim medijima ruši i i zadnje ostatke povjerenja u institucije. Podmetanje podataka iz istraga, čak i onih lažnih, stvara klimu nesigurnosti građana u odnosu prema represivnom aparatu i pravosuđu.

Iza parole o borbi protiv korupcije vodi se međusobni rat za opstanak i prevlast, povjerljivi podaci koriste se za političke obračune ili zamagljivanje stvarnih afera, politika i dalje dirigira pravosuđem, a institucije se stavljaju u funkciju servisa jedne osobe ili jedne stranke. Umjesto veće sigurnosti, u Hrvatskoj je zavladala još veća nesigurnost. Kao što to obično biva kad se režim nađe na samrti.

3. Sustav se raspada

Od vrha do dna sustav vlasti je u raspadu. Od premijerke, preko ministarstava i državnih službi, pa sve do najnižeg birokrata sustav koji je godinama oblikovan tako da služi interesima jedne grupacije, sada kad bi trebao služiti društvu potpuno se raspao. Nitko više ne brine o svom poslu nego o opstanku na vlasti ili na funkciji, u stranačkoj ili Bajićevoj milosti. Ne donose se odluke niti se one provode. Stagnacija se tumači kao stabinost sustava, a sve zapravo podsjeća na kulu od karata u središtu tornada.

4. Stranka je u rasulu

Nečuveno je i praktički neodrživo da ovako kompromitirana stranka kao što je HDZ i dalje obnaša vlast u državi. Pored toliko afera i još više sakrivenih zlouporaba vlasti, pored toliko priznanja o nepravilnostima i njihovim zataškavanjima, pored toliko prljavog novca i laži kojima se on skrivao, nevjerojatno je da HDZ čeka izbore. I da se još nada pobjedi na tim izborima. S oktroiranom predsjednicom, kompromitiranim dužnosnicima, ozlojađenom starom gardom na odlasku, s mladim karijeristima na vratima, HDZ sublimira sve ono loše u ovoj zemlji. Ni trunke vjerodostojnosti, ni mrvice povjerenja više nema.

5. Ekonomija u kolapsu

Odakle početi? Od toga da se kolaps na početku uporno ignorirao, preko toga da se kolaps napokon priznao, ali se nije ništa činilo da se spriječi njegovo širenje, do toga da se sada vlast pravi kao da je kolaps iza nas?

Hapšenjima i progonima ova vlast nastojala je sakriti istinu o vlastitoj nesposobnosti u vođenju države. Ono što je počelo s famoznom „krumpir salatom“ i nije moglo odvesti dalje od provalije. Priča se o dalekosežnim strategijama, a pribjegava paničnim krpanjima. Govori se o smanjenju proračuna, a ukidaju vode s okusom. Obećava se 150 tisuća radnih mjesta, a nude poslovi pastira i samaraša. Ako ova vlast išta čini u zadnje dvije godine, onda samo lovi vlastiti rep.

6. Premijerka laže i skriva podatke

Koliko puta premijerka može biti ulovljena u laži, pa da joj se i dalje vjeruje? Koliko puta njezina Vlada može zatajiti ili falsificirati podatke, pa da joj se otkaže povjerenje? Koliko puta Kosor može zaprijetiti novinarima, pa da ostane na dužnosti? Koliko puta može priznati da je „isposlovala mirovine nekim braniteljima“, pa da je se ne pozove na odgovornost? Očito bezbroj.

7. Premijerka priznaje da je stanje gore nego što se čini

Nije nam to neka novost, ali nedavno priznanje Jadranke Kosor pred Facebook prosvjednicima da su joj suradnici loši i da je stanje još teže nego što piše u medijima, zapravo šokira do boli. Šokira u svojoj iskrenosti. A još više šokira zbog činjenice da takva premijerka, unatoč tome što svjesna s kakvom garniturom vodi Vladu, svejedno ne želi raspisati izbore.

8. Nema EU dok je HDZ na vlasti

Dovršetak pregovora s Europskom unijom Kosor je predstavljala kao strateški cilj zbog kojeg je nemoguće raspisati izbore, iako joj je služio tek kao adut za predstojeće izbore. I zato EU još uvijek razmišlja bi li ovakvom HDZ-u darovao upravo ovakav predizborni adut, kao što su sve glasniji i oni europski političari koji upozoravaju da Hrvatska pod ovakvom vlašću ne može biti član Unije. Dakle, pored svih prepreka koje je uklonio, ispada da bi HDZ trebao ukloniti i onu najveću – samog sebe.

9. Nezaposleni, branitelji i oružje u rukama

Kosor s počela ozbiljno poigravati strpljenjem ljudi. Prvo je nezaposlene optužila da se prijavljuju na burzu zato što se grebu za povlastice, a onda je podsjetila branitelje da im sređivala mirovine. Pa je onda Petar Janjić Trombon poručio da je „spreman ponovno uzeti oružje“, dok bi se slučaj Purda mogao izroditi u okidač za iskazivanje socijalnog nezadovoljstva. Hrvati nisu ludi za prosvjedima, ali kad pokušaju, obično završe na splitskoj Rivi. Na to je valjda mislio Ivo Josipović kad je spominjao „destabilizaciju“. Osim ako se nije predomislio.

10. Bolje da ode nego ga padne

Loše bi bilo kad bi HDZ pao samo zbog demonstracija. A još gore kad bi nakon demonstracija ostao na vlasti.

__________ NOD32 5897 (20110222) Information __________

This message was checked by NOD32 antivirus system.
http://www.eset.com

 

Advertisements

ZA SA OSMEHOM U SLEDEĆU RADNU NEDELJU

Raspravlja crnogorska skupština na Cetinju o ujedinjenju.
Jedan Crnogorac predloži da se ujedine sa Srbijom.
Predsjedavajući odgovori da to ne bi bilo dobro zbog dvije dinastije i zato što bi bili ugnjetavani.
Drugi predlozi da se ujedine sa Hrvatskom.
Predsjedavajući odgovori da ni to nije dobro, jer su geografski nepovezani.
Treći poslanik predloži da se Crna Gora ujedini sa Bosnom i Hercegovinom.
Drugi poslanik javi se za riječ i objasni da ni taj predlog ne valja, jer su siromašni i Crnogorci i Bosanci.
Onda neki čiča predloži da objave rat SAD.
Predsjedavajući ga upita: – „Zašto baš to“, a čiča odgovori:
„Pa, Njemačka je objavila rat SAD-u, izgubila rat, ali je postala najbogatija evropska drzava. Japan je objavio rat SAD, izgubio rat i post’o najbogatija zemlja u Aziji.“
Na to će predsjedavajuèi: – „A ko garantuje, jado, da ćemo mi izgubiti?“

Na kraju ipak odlučiše te se spojiše sa Bosnom i Hercegovinom, ali sad nastade novi problem – nikako da se dogovore oko imena nove drzave.
Nakon dugog glasanja i prepucavanja prihvacen je slijedeći prijedlog:

Crna Bosna i jos Gora Hercegovina

Banned From Canadistan by Srdja Trifkovic February 25th, 2011

http://www.chroniclesmagazine.org/2011/02/25/banned-from-canadistan

On Thursday, March 24, I was denied entry to Canada. After six hours’ detention
and sporadic interrogation at Vancouver airport I was escorted to the next
flight to Seattle. It turns out I am “inadmissible on grounds of violating human
or international rights for being a proscribed senior official in the service of
a government that, in the opinion of the minister, engages or has engaged in
terrorism, systematic or gross human rights violations, or genocide, a war crime
or a crime against humanity within the meaning of subsections 6 (3) to (5) of
the Crimes Against Humanity and War Crimes Act.”
It appears that my contacts with the Bosnian Serb leaders in the early nineties
make me “inadmissible” today. As it happens I was never one of their officials,
“senior” or otherwise, but the story has been told often enough (most recently
in one of my witness testimonies at The Hague War Crimes Tribunal). The
immigration officer at Vancouver decided that what was good for The Hague was
not good enough for Canada; but her decision evidently had been written
somewhere else by someone else well before my arrival. (She was so out of her
depth that she asked me if President Vojislav Koštunica had been indicted for
war crimes.)
I’ve visited Canada some two dozen times since the Bosnian war ended;
ironically, one of those visits, in February 2000, was to provide expert
testimony before the Canadian House of Commons in Ottawa. Why should the
Canadian authorities suddenly decide to keep me out of the country now, and for
transparently spurious reasons? Well, because the Muslims told them so. The
campaign started when a Bosnian-Muslim propaganda front, calling itself The
Institute for Research of Genocide of Canada, demanded to have me “banned” from
speaking at the University of British Columbia on February 24. The ensuing
campaign soon escalated into demands to keep me out of Canada altogether. The
authorities have now obliged.
As Ambassador James Bissett noted last week, what is outrageous is that, over
the years, this “Institute” has indulged in the denial of a real genocide in the
former Yugoslavia. It has also attempted to blacken the reputation of one of
Canada’s most highly respected soldiers by posting (last December 26) “The
Shocking Account by Raped Bosniak Women and Criminal Undertakings of Lt. General
(Ret.) Lewis Mackenzie”:
During the war in Bosnia, the Muslim leadership in Sarajevo became furious when
General Mackenzie—who was representing the UN—was not deceived (as many
journalists were) by the blatant propaganda generated by the Muslim side and by
his insistence at remaining impartial. In an attempt to have him replaced, the
Muslims concocted false charges of rape and misconduct against him. These
charges were so obviously fabricated they were summarily dismissed by
responsible authorities. As the general was able to prove, he was not even in
Bosnia when many of the alleged offences took place. Despite the facts, the
“Genocide Institute” continues to slander the good name of General Mackenzie.
Its web site contains a long list of so-called rape victims who relate in lurid
detail how they were raped … by the Canadian officer. They even claim that
during some of these rapes the general was “protected ‘– not by UN troops but by
heavily armed “Chetniks.” The stories are so obviously fabricated that to those
who know the General personally—as I do—can only wonder at the seriously
psychotic nature of individuals who would repeat these lunatic charges.
General Mackenzie is a Canadian so he cannot be deemed “inadmissible,” but who
knows what unpleasantness could await him upon arriving in another country with
a powerful Muslim lobby. Extradition for trial in Sarajevo? A long and arduous
legal battle to prevent such outcome?
Let it be noted that the “Institute for Research of Genocide of Canada” uses for
itself the acronym “IRGC.” That acronym is more commonly associated with the
Iranian Revolutionary Guard Corps. While conceivably accidental, the coincidence
is not altogether inapt. The Canadians will learn, in the fulness of time, the
price of kowtowing to these people’s demands. They will become less free with
each act of surrender, and the demands will have no
end.http://www.jihadwatch.org/2011/02/srdja-trifkovic-author-of-sword-of-the-prophet-barred-from-canada.html

Srdja Trifkovic, author of Sword of the Prophet, barred from Canada
Palestinian jihadists‘ fabrications of Israeli atrocities are amply  documented
now, although the mainstream media still retail them; less  well known is that
the jihad in the Balkans also has a busy propaganda  arm. Dr. Srdja Trifkovic,
author of the excellent book on Islam and  jihad, The Sword of the Prophet,  ran
afoul of it yesterday, as he was barred from entering Canada. The  Serbian Youth
League (thanks to George) explains this latest Freedom of  Speech Death Watch
Alert:
February 24, 2011 (SYL) – Serbian-American professor Dr  Srdja Trifkovic was
denied access into Canada after being accused of  holding a senior position in
the Government of Republika Srpska during  the Bosnian war by the Vancouver
airport immigration authorities. Srdja,  who was a foreign affairs expert with
links in the Bosnian Serb  Government, never held any position in that
Government, let alone a  senior one. The fabricated reason for deportation was
likely the result  of lobbying by the extremist organization „The Institute for
Research of  Genocide in Canada“, which is notorious for inventing stories, such
as  the disproven lie that Canadian General MacKenzie raped a Bosnian woman  at
a time when he wasn’t even in Bosnia, as well as denying the  Holocaust in
Yugoslavia during World War II. Also, there are strong  indications that higher
factors in the Canadian government are involved  in this scandalous and dark
chapter in Canadian history, the  investigation is under way.
Jihad Watch reader Joe Serb sent this in:
Srdja Trifkovic was scheduled to speak at a Serb-sponsored  gathering at the
University of British Columbia. About 60 of us waited  outside of Room 222,
Swing Space Bldg last night, only to hear that  Prof. Trifkovic had been stopped
at the airport, and was under  questioning for his ideas. He writes on the
Muslim danger to Europe and  the world.  I witnessed a small group of Muslims
celebrating the delay,  which was likely a cancellation (I waited for 45 minutes
after the start  date, but most left when we learned that the Professor was
still in  custody. He was accused of „hate speech“ in a student newspaper.
I strongly believe that we have to reply energetically to all such  charges; the
„hate speech“ weapon is increasingly used by the thuggish  Leftist/Islamic
supremacist axis to silence its opponents, and if we  ignore the false charges
made, they will be assumed true by those who  are naive and unaware of what game
is being played.

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ДИЈАСПОРУ ГРАДА СМЕДЕРЕВА

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ДИЈАСПОРУ ГРАДА СМЕДЕРЕВА

у сарадњи  са  Градском управом и Туристичком организацијом

Смедерева покреће :

ИНИЦИЈАТИВУ

За изградњу хотела високе категорије у центру Смедерева

Град са  градским  подручјем  који броји преко 140.000 становника хронично пати од недостатка  смештајних  капацитета. Осим  једног приватног хотела „ Цар “лоцираног ван центра у делу  града  познатог као Царина. Неколико приватних  мотела на ободима  града и хотела „ Смедерево “који је урушен и годинама не ради, и нешто мало приватног смештаја. Смедерево  које је три пута кроз историју било престоница  Србије више је него јадна понуда за град, који је уз то што је лоциран на само педесетак  километара од Београда, између два европска  коридора X и VII ( Дунав ) и има шта да понуди како страним  потенцијалним  инвеститорима, тако и инвеститорима из дијаспоре  расуте широм света и просто вапи за изградњом  једног или више  репрезентативног  хотела  високе категорије. Уз спремност агилне Градске управе  за одобравање  локације и свакојаких олакшица, помоћ Министарства за дијаспору  и Привредне  коморе  Србије била би добродошла.

Несумњиво је да би попуњивост и  исплативост овакве инвестиције просто загарантована. Имајући у виду да се у Смедереву одржава низ манифестација регионалног и интернацијоналног  карактера „ Смедеревска јесен “, „ Тврђава Театар “, „ Смедеревска песничка јесен “, „ Тврђава у Тврђави “, „ Нушићеви дани “, „ Косидба на Плавинцу “и низ других манифестација  које посећује  велики број  грађана и манифестације  које трају током целе  календарске године, просто  намећу потребу  за повећање  хотелских  капацитета.

Смедерево је и  град  спортова од Дунавских  регата  до суперлигашких  такмичења у многим спортовима. Недавна Универзијада  која је једним  делом  одржана  у Смедереву, као и велики број утакмица на спортским теренима ( стадион, спортска хала, а сада и олимпијски базен ), са великим капацитетом  и европским  условима просто намеће потребу за оваквом  врстом  инвестиција. Могуће је навести много разлога зашто је оваква инвестиција преко потребна. Зато се наша  Канцеларија  за  дијаспору  у  Смедереву одлучила да се обрати Привредној комори Србије, савету за дијаспору  задуженом за привреду, као и Министарству за дијаспору да нам у овом подухвату помогну. Осим  поменутих  Републичких  институција Канцеларија  ће се обратити и другим  институцијама, различитим  подстицајним  фондовима  Европске уније, као и свим српским  удружењима у свету.

Канцеларија  за  дијаспору ће сваки предлог, сваку примедбу и идеју озбиљно разматрати и учинити све да до спровођења  у  дело ове инвестиције дође.

 

 

 

 

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ДИЈАСПОРУ

Сусрет Медведев – Папа

ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И

КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и
косовско-метохијског Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

Сусрет Медведев – Папа
У четвртак 17. фебруара 2011. у Ватикану је дошло до сусрета руског председника
Димитри Медведева и Папе
Истога дана председник Медведев и Папа срели су се по други пут. Разговарали су
одвојено око 35 минута, што је више него уобичајено за овакве посете. Донета је
одлука о сарадњи на промоцији људских и хришћанских вредности, као и
међурелигијског дијалога.
Како наводи Глас Русије ово је прва званична посета Дмитрија Медведева Ватикану.
Руски председник се већ састајао са Бенедиктом 16. у децембру 2009. године. Резултат
овог сусрета било је успостављање пуноправних дипломатских односа између земаља
и отварање пријатељских амбасада.
Препород односа међу земљама десио се у време перестројке, крајем 1989. године, када
се генерални секретара ЦК КПСС Михаил Горбачов састао са Јованом Павлом Другим.
Истина, политички дијалог који је добро стартовао није имао динамични наставак.
Узроци тога, по мишљењу религиозних и политичких експерата, налазе се у
заоштравању православно-католичких неслагања. Средином 90-их година Апостолска
курија је изјавила претензије на канонске земље РПЦ у Украјини и Белорусији,
Естонији, водила је агресивну мисионарску пропагандну делатност и пропагирала
религиозни екуменизам. Све то је ометало сарадњу са Московском патријаршијом.
Данас, када су се међуконфесионалне страсти умириле, питање о наставку
дипломатских односа између Русије и Ватикана је поново постало актуално. Истина,
реч је пре не о политичкој сарадњи, сматра први секретара амбасаде Свете столице у
Русији монсињор Висавалдас Кулбокас.
Опширнији прилог са фотографијама и видео запис погледајте на адреси:
http://www.eparhija-prizren.org/sr/saopstenja/28-2011/216-susret-medvedev-papa.html

Патријарх Иринеј у Чикашкој Синагоги!!! Хитни Позив на

Subject: Патријарх Иринеј у Чикашкој Синагоги!!! Хитни Позив на

Бета- 25 Фебруар 2011;
Патријарх србски Иринеј је посетио помесну синагогу у Чикагу и позвао све
србе из америке да то исто учине, где год да живе!

На крају веома успешне турнеје у Сјеверној Америци  , где су припадници
србске заједнице одушевљено примили њиховог великодостојника,   он је
искористио прилику
да достојанствено покаже толеранцију и широкогрудост и овом делу његовог
стада. Као и да га поведе корак напред у светлију будућност.
Истичући да је најважније да сви остану у истој цркви, то јест србској под
патронатом београдске и његове ингеренције он је у даљем току излагања
упућеној србској заједници, а овом пригодом, подвукао да је `Бог само Љубав`
а најосновнија људска особина толеранција ближњих као и дружење у светској
заједници народа и религија. За бољитак свих!
Унапред договорени завршетак успешне турнеје није могао да добије бољи
завршетак, и круну величанственог спајања народа са његовим пастиром.
Нека нам живи пастир србски на многаја љета.
И нека нам поново дође у посету, чуло се из устију окупљених.

http://www.youtube.com/watch?v=qh8q79n29VE

APEL MIRJANE GOLOIGRA

http://www.palelive.com/pocetna/aktuelnosti-pale/21402-Apel-za-pomo%C4%87-Milijani-Goloigri.html

POZDRAV OD SRCA