Ко се односи овако немарно према жртвам фашистичког терора, њиховим потомцима и изградњи меморијалног центра тај ради против државе Србије и српског народа!

Ко се односи овако немарно према жртвам фасистичког терора, њиховим потомцима и изградњи меморијалног центра тај ради против државе Србије и српског народа!

Ко се односи овако немарно према жртвам фаšистичког терора, њиховим потомцима и изградњи меморијалног центра тај ради против државе Србије! Ја, који је директан потомак, син недужно стрељаног оца у Краљеву, лично мислим да се ту ради о петоколонашима који су запосели сва одлучујућа места по том питању. Ти сви морају бити под хитно смењени са својих функција и позвани на одговорност за своје суделовање у дестабилизацији државе и државних интереса.

Неприхватљиво је прећуткивање и држање по страни док нам извесни фактори нарушавају основе наше историје и државе Србије својом тобожњом незаинтересованошћу и не померањем са мртве тачке свеукупног меморијалног центра за све жртве фашистичког терора на просторима Србије и бивше Југославије.

Можда неки сматрају де је довољно учињено па и достојансвено то што се урадило на том пољу. Стварност говори дручачије кад се упореди то све што је Србија урадила за своје жртве а шта Израел за своје! То нам мора бити мера свих мера а не индивидуална процена појединаца. Ко не цени своју историју и своје жртве тај не цени ни своју државу!

Одлучивати о судбини посмртних остатака нема нико више и већа морална права до директних потомака жртава. Као такав учинићу све што буде у мојој моћи да се жртве не занемаре па потом и забораве. То своје морално право ћу остварити па макар ишао и пред међународни суд са захтевом да се по највишим међународним стандардима удовољи достојанству жртава и изгради мемориални центар а исто тако и на местима стрељања да се удовољи највишим међународним стандардима. Уколико на то у што краћем року не прионе послу локални, градски и државних орган захтеваћу да се изврши екскомуникација посмртних остатака мог оца и да ми се предају ти остатци како бих водио лично бригу о посмртним остатцима мог оца. Немачком парламенту сам већ поднео петицију за материјално учешће Немачке у изграднји меморијалног центра у Београду и да сносе трошкове ексуминације посмртних остатака мог оца на основи генетске анализе. Немачка регуларна војска је извршила стрељање недужних цивила па је према томе више него дужна да учествује и материјално у санирању последица тог злочина.

Надам се да се то све неће морати завршити пред међународним судом односно да ће се то спречити неодуговлачењем административних мера и којекавим изговорима.

Више од 77 година је прошло од стрељања недужних цивила па и мог оца а да се радило само на козметичким мерама, алијама недостојних жртвама. Нисмо довољно испоштовали те жртве па нам се то обило о главу поновним масакрима и жртвама недужног народа.

Душан Нонковић Теодоровић

Advertisements

Govor Ivice Dačića u Ujedinjenim Nacija

Pitali su MEŠU SELIMOVIĆA u ZAGREBU zašto se izjašnjava kao SRBIN

Pitali su MEŠU SELIMOVIĆA u ZAGREBU zašto se izjašnjava kao SRBIN, njegov odgovor zapušio je usta svima!

„Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga što se nije htio saviti, što je bio svoj“

Objavljeno: 09.08.2018. 12:23h

Mehmed Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine je radio kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.

„Bosna ga nikada nije prihvatila zbog toga što se nije htio saviti, što je bio svoj“ – reći će jednom prilikom Mešina supruga, vedra i samosvesna žena, ćerka generala Kraljevine Jugoslavije. Bila je odana Meši i njegovom stvaralaštvu, umela da jasno kaže i pokaže da je spremna da s njim ide i na kraj sveta po njihov komad sreće. Njeno je ime Daroslava Darka Božić. Valjda će zbog nje Meša napisati „Ko promaši ljubav, promašio je život“.

 

Njihov odlazak iz Sarajeva nikog nije uzbudio. Čak će, nešto docnije, nedeljnik „Svijet“ napisati: „Ostali smo bez Savića i Repčića, pa možemo i bez Meše Selimovića.“ To su dvojica fudbalera koji su iz FK Sarajeva prešli u Crvenu zvezdu, za koju je i sam Meša navijao.

Meša Selimovićfoto: Printscreen
Jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije: „Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate Srbinom?“

 

Njegov staloženi odgovor koji je usledio bez razmišljanja utišao je celu salu: „Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to“.

 

(Espreso.rs)

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса,  почасног грађанина Мачванског Прњавора

 

ДР . АРЧИБАЛДУ РАЈСУ

Пред спомен- костурницом у Мачванском Прњавору

Чујте Срби, чувајте се себе , дал су Срби чули опомену ,

кад клањају се своме Мучитељу , не гледају борце, ни рањенике ,

ни  богаље, а ни брањенике , све до јуче Србске заштитнике .

Целом свету кад су климоглави , само своме роду су душмани ,

ољагали, своје испљували. Сутра исту славу дочекали.

И не чују звона Хиландарска , обезглављене их воде крвопије,

покидан чокот винове лозе њихово ће бити покољење,

а очи им ко кактуса бодље , најубојитијом светлицом засевне,

не признају предзнак ни знамење, а браћи су највећи међаши .

 

Чујте Срби, не часите часа, саслушајте Свеглас сред безгласја ,

и великог пријатеља Срба мудрооког Арчибалда Рајса.

Злотворима крунишете главе, дарујете ордење, медаље ,

а свом роду сакатом рањеном, трнов венац мученичке славе .

Проклеће вас  Свевид у Невиду , жигошете колоне скелета ,

суза спаљене мајке и детета , где хиљаде костура и сенки

невидом вас прошлости надгледа.

 

Где стрељани, мучени, убијени, спаљивани до најмлађег детета ,

без даха, гласа и покрета , без живота , наде и полета.

Чујте Срби грмљавину гласа, глас истине Арчибалда Рајса .

То су рећи и Светога Саве : Само слога Србина Спасава !

Кад олуја ветар заталаса и проговоре многе мртве главе ,

кад посете спомен- костурницу ,

где похрањене су кости 535 страдалника,

то је и тестамент Арчибалда Рајса. Ту где многи остају без гласа.

 

Страх и трепет су вам пијавице и вукови у јагњећој кожи ,

чак ни јагње у вучијој кожи, не би дало да се обезбожи .

Погледајте на ратнике наше , изгинуле у ходочашћу глади

тугованку земља кад запева, за све оне што су за њу пали.

Што образе нису продавали .

Чујте Срби чувајте се себе, нек босиљак ожили звуке старинских лира,

да поштујете оне што су живот дали , за слободу и за овај тренут мира.

Чујте Срби чувајте се себе , да би род свој сачували,

ту где су загрљени мајка и дете, спаљени где и остали ,

руком аустро- маџара да се не заборави.

 

У порти цркве Светог Илије , пркоси  спомен- костурница ,

ридање, лелек и трудне жене нерођених мртворођеница ,

скелети, костури, лица без лица и нерођена деца из извађених материца .

Е баш зато саслушај роде , о окрутностима и злочинима аустроугара,

где су сукнуле ватре до неба спаљене деце руком зликоваца аустро- маџара.

Из стења изникла трава пониклица, проникао босиљак из дечијег лица,

из нечије лобање и гроба , рузмарин неожењених младића ,

зар је ико пречи роду од свог рода .

Зар се гази чизмом преко гроба оца ?

Да Србијом ничу костурнице, то су жеље змије подмуклице .

 

Погледајте безруке, безноге , све вас мање , држите се слоге ,

И слушајте Арчибалда Рајса , ил вам нема ни трага ни гласа.

Послушајте глас Светога Саве : – Само слога Србина спасава !

Не буде ли Светосавље светиња,  потомства ће водити утвара .

 

Чујте Срби ако нисте глуви, чујте Срби ,  зар већ нисте чули ?

Зар је пречи туђин вам од рода, кад клањате се одроду нерода .

Букаџије, гласноговорници камен су темељац новој костурници .

 

СПОМЕН – КОСТУРНИЦА , ПРЊАВОРСКА КОСТУР- КАПЕЛА

(  Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро – угари , спалили су у школи  48 Прњавораца ,

из школе у пламену , мајке су кроз прозор избачивале децу , а које су аустроугарски војници  дочекали на бајонете )

 

Између реке Дрине и брда Џајевца , на обронку планине Цера ,

у огњу злотвора горела су деца , у спаљене очи мајке сузу да натера ,

да угаси пламен , урлике и јецај , од костију људских исклесана капела ,

Ћеле – Кула  Западне Србије , ту душманин откри право лице ,

погнуте су главе испред Спомен – костурнице , гробнице- исповедаонице ,

у огњу хтедоше да спале и Крсног Свеца .

Народну ношњу униформом звали . док су на ломачи живе спаљивали ,

силовали, клали , убијали , коњ’ ма за репове растрзали ,

на бајонете дочекали ….

Овде сред мачванске равнице , долазише често Србо – убице ,

ко гаврани птице злослутнице , да живе затрпају у гробнице.

Споменик од костију исклесаше , бесмртне Спомен – костурнице ,

у црно нам завичај завише , разјапили чељусти , вилице .

Да нам деци сред танушног врата , запечаћене крвљу се виде огрлице ,

од трагова дављења и прстију , крвничке свирепости и  грознице .

Кренуше низбрдо , а нема кочнице , сме ли ико да се загледа у лице ,

Мачве – Старомајке , вечне удовице . И  све док нам покољења пале свеће ,

продужавају сећање на масакр и злослутно столеће .

( Могућа исповест мајке , која покушава да спасе своје чедо

из школе у пламену и мајки ,које избацују децу кроз прозор ….)

: – Анђеле , Анђела , сине и кћери , кад је школа ко ломача горела ,

кад су нас  злотвори угљенисане хтели ,

хтедох да те одбраним од пламена , што сукну из учионица ,

потпалише га са много жара , подметачи пожара , утваре свих утвара ,

босоноги да ходамо по жеравици и изгоримо ко лиле Петровдана ,

а ја Бранимирка , твоја мајка , од огња да те преотмем ,

да ватру разбукталу предухитрим , отргнем из бакље живих ломача

и спржених руку те кроз прозор избацим , Сунцу и Ваздуху ,

не слутећи да ће те дочекати на бајонет – Жарач ,

што жар распирује , пепео разгрће …

А још миришеш на пупчану врпцу , изнет из колевке , окренут Сунцу ,

од колевке до попевке – кратка путања , из спршених очију суза искри ,

да угаси пожар неугасиви .

Ми смо мој сине Мучени , изгорели живи , ко да се уклета прошлост вампири ,

само сам хтела да наставиш да живиш , не слутећи да сам ти век продужила

за само пет минута , обневиделе очи од дима и пламена који сукља не виде бајонет- Жарач

и да те крвника дочека рука .

И чија смрт је лакша у огњу ил на оштрици бајонета .

Ја сам ти сине и Блажена и Богданка и Босиљка и Божица  и Миља и Смиљана ,

Милодарка , дару утробе своје даровах живот , а не смрт , зато ни мртва не ћутим .

Огњене мој и Огњана , пламтели смо у варницама , изгорели смо у жеравици ,

узалуд молитве , јауци , крици , опколише нас немани у учионици ,  зборници ,

запалише  нас ватрољуби на огњу огњеном , на огњишту рођеном ,

да једном васкрснемо из пепелишта и згаришта .

У овој школи где смо изгорели ко свеће ,исписиваће прва слова , креда ће им бити

наше кости беле . И мртва бићу ти спас и Спасенија ,

имена ми крштеног , Споменка према називу биљке споменак ,

да  вас не забораве , ова ће школа бити Стамена ,

јер је грађена од костију , тврђих од камена .

Сунчице и Сунце , Васкрслава и Васкрславе , Голуба и Голубе , Крстана и Крстане …

Из пепелишта васкрснуше наше кости , ми смо ко буктиње изгорели ,

у крвавој прошлости , да би светлију будућност сагледала покољења

и знала шта су незвани гости , чинили прамајкама и праочевима

и да смо буктали ко буктиње , само да се сачува вољена земља ,

јер куд би без кућног прага моји беземљаши ?

Да нас  поробе , освоје и покосе , то хтедоше ,

кад на  у цркве , школе и куће , ко овце у торове сабише ,

нас Неболике и Милолике и душе Христолике да искорене ,

да нам затру семе .

Тај тренутак и ту игру сенки , које се плаше крвожедници ,

вапај и пламен голоруких , живих изгорели ,

грчевита борба угљенисаних руку да се спасе чедо

и у трену кад душе узлећу на Небо .

Кад зачујеш песму анђеоског хора , то се песмом брани од утвара и злотвора

и вековним звоном зазвониће школа,

ил се огласити са црквених купола , ту се огледају сенке прошлости ,

чијих се сенки и крвници плаше .

Знаћеш да си близу Прњавора , да је ту у близини и паљена школа

и да су питања још без одговора , из прошлости густ дим и даље док куља ,

знаћеш да су живе људе на ватру доливали уместо уља .

Ту сад расту селен , смиље и кадуља …

Славица Јовановић  новинар и књижевник

Аутор фотографија : Славица Јовановић

из књиге “ Не клечи пред злотвором “

 

 

http://www.mojenovosti.com/index.php?option=novosti&catnovosti=0&idnovost=150740&Danas/se/navrsava/89/godina/od/smrti/istaknutog/humaniste,/kriminologa/i/prijatelja/Srbije/Arcibalda/Rajsa,//pocasnog//gradjanina/Macvanskog/Prnjavora/\#.W2tIMtIzbcs

Зашто Израел слави „Олују“?

Зашто Израел слави „Олују“?

Датум објаве: понедељак, август 6, 2018
Израелски авиони летели над Книном на годишњицу српског погрома. Београд јуче затражио званично објашњење од Тел Авива.
Фото Министарство одбране Хрватске

Србија је изненађена због учешћа израелских борбених авиона и њихових пилота у обележавању акције „Олуја“ у Хрватској, током које је убијено 2.000 и протерано више од 250.000 Срба, због чега су наше власти затражиле објашњење представника израелске државе.

То је јуче, за „Новости“, потврдио шеф дипломатије Ивица Дачић, после крајње неочекиваног и непримереног потеза, који наша држава посматра као акт против интереса Србије.

У израелским медијима огласио се и наш амбасадор у овој земљи Милутин Станојевић. Он је, како преноси „Тајмс оф Израел“, рекао да је Србија дубоко разочарана јер је операција „Олуја“ била погром за Србе:

– То је био највећи егзодус од Другог светског рата. Учешће Израела у „хрватском слављу“ није пријатељски гест према Србији. За хрватску страну то су можда дани тријумфа, али за српску су дани жалости. Ово није ни време ни место за учешће било које стране државе.

Парадокс да представници Израела славе протеривање једног народа с представницима државе на чијој територији је убијено на стотине хиљада Јевреја, прокоментарисао је и Ефраим Зуроф, ловац на нацисте и директор јерусалимског центра „Симон Визентал“. Он није крио свој шок овим потезом Израела:

– Веома је узнемиравајуће што авиони израелског војног ваздухопловства учествују у церемонији обележавања акције „Олуја“, током које су Хрвати протерали 250.000 Срба из својих домова у Хрватској. До данас, ниједна страна држава није учествовала у овом догађају – навео је Зуроф на свом твитер-профилу.

Фото Министарство одбране Хрватске

Хрватско Министарство одбране објавило је снимак заједничког лета заповедника ескадриле борбених авиона пуковника Кристиана Јагодића и заповедника израелске ваздушне базе Рамат Давида авионом „миг-21“ Хрватског ратног ваздухопловства у војној бази на Плесу, у петак, 3. августа. Овај лет, како је наведено, уприличен је уочи учешћа израелских борбених авиона „Ф-16 барак“ у обележавању 23-годишњице „Олује“.

Такође, представници Израела присуствовали су јуче у Книну централном делу цермоније обележавања „Олује“. У првим редовима, раме уз раме са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић и премијером Андрејом Пленковићем, стајали су пилот Рамат Давид, затим директор СИБАТ генерал Мишел Бен-Барух, као и војни изасланик Израела у Хрватској бригадир Харел Тагар.

И ЦРНОГОРСКИ ОФИЦИР НА ЦЕРЕМОНИЈИ

КАМЕРЕ у Книну снимиле су јуче и Ивана Машуловића (46) из Никшића, официра војске Црне Горе на обележавању годишњице „Олује“ у режији Загреба, како све време стоји под барјаком „За дом спремни“. Појављивање војно-дипломатског – изасланика одбране ЦГ у Хрватској, је изазвало бурне реакције црногорске опозиције, а потпредседник Нове српске демократије Славен Радуновић, који је оптужио званичну Подгорицу да је дотакла морално дно, навео је:

– Нека ме више нико не пита како могу да не навијам за репрезентацију Црне Горе. Ово није Црна Гора, ово је отелотворење Секулине, Павелићеве и Мусолинијеве независне државе Црне Горе.

БЕЗ ПРОМЕНА У ПОЛИТИЦИ ПРЕМА СРБИЈИ

Хрватска је купила летелице Ф-16 од Израела и њихово учешће се односи само на то и ни на који начин није повезано са ставовима Израела и односима са Србијом, нити ће угрозити снажно и чврсто пријатељство наших двеју земаља – поручило је јуче израелско Министарство спољних послова.

Они су нагласили и да нема промена у политици Израела према Србији, што је, како наводе, још једном потврђено током недавне посете председника Рувена Ривлина Београду. Подсећају и да је Ривлин том приликом посебно нагласио јасну позицију када је реч о сећању на прошлост, како у Србији, тако и у Хрватској.

Аутор: Д. М.

Извор: Вечерње новости

Posted by Dušan Nonković on Monday, February 6, 2017

Везане вијести:

Олуја ће трајати док судбина несталих не буде позната

Марија Милић: Олуја и послије Олује*

Кужет: Над Србима извршени геноцид и етничко чишћење

Nijedna zemaljska sila nije trajala večno pa neće ni ova duplih aršina!

Svi oni koji u Miloševiću ili bilo kom drugom traže uzroke za rat rade protiv svog naroda kako bi opravdali stvarne vinovnike rata i nezakonito bombardovanje Jugoslavije bez UN mandata, što je zločin po međunarodnom pravu, te ih na taj način opravdali i oprali od plaćanja nam oštete. Nije Milošević bio ni u Iraku ni u Libiji ni u Siriji ni u Ukrajini itd ali su tu uvek bili globalisti na delu sa namerom ostvarivanja neokolonijalizma. Bolje se prvo pozabavite sa pravim vinovnicima rata i lažnim zastavama pa kad to rešite možgu doći na red domaće analize. Ne može to tako; neko ti opali šamarčinu ni krivom ni dužnom a ti kažeš sam sam kriv. Ako bi Milošević i za neke stvari bio kriv narod je nevin a izvršitelji naređenja globalista su bombardovali prije svega civilne objekte, bolnice, porodilišta, mostove strujne dalekovode kao i za vreme oluje bombardovali su civilno stanovništvo i kuće umesto prve linije fronta kako bi borci sa fronta pohitali svojim kućama da vide da li im je familija preživela. Civilni objekti su bombardovani a civili su po svim konvencijama i međunarodnom pravu zaštićeni i svako kršenje tih konvencija predstavlja zločin protiv čovečnosti. Neka se Hrvatska vlada ne raduje prerano jer država zasnovana na zločinu ne može se međunarodno priznati niti biti kao takva članica UN-Doće vreme kada će se sve te karte iznova izmešati i poništiti te nezakonito primljene države u UN -ne zaboravite to!

Nijedna zemaljska sila nije trajala večno pa neće ni ova duplih aršina!

Dušan Nonković Teodorović

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ УМА ДУШЕ И БОГА!
СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ
Црвено сунце ко у крви окупано
уморно клизи, трагом хоризонта
ко клупче суза крвљу натопљено
залази суморно, ко рањена душа
да тихо мре тминама перманента
тугујући тако за милионима срба
Nељудско бреме и сунцу је тешко
Постиђено, усташким злочинима
подсећа на крв са усташких кама
дубинама, дубљим од зенице ока
оставља на небу траг крви срама
да се памти док је народа и сунца
Сећа на милионе поморених срба
крик покланих беба, мајки, очева
баки, дека унука, недужног света
у јаме баченog, маљем поубијанog
од, усташа и српских, конвертита
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал може бити бездушног народа
где влада безумље и туга људима
Зар су безумни овладали умнима
хиљаду питања а нигде одговора
а сузе су скрвљу, текле потоцима
под окриљем, усташа и Ватикана
Кад видиш на небу црвено сунце
да понире у тој пурпурној лепоти
дубинама дубљим, од зенице ока
мораш знати да тако црвено тоне
да подсети на крв недужног света
злочин усташа и срба конвертита
И увек ће то наше прелепо сунце
при крају дана, тонути дубинама
подсећајући на прећутане, жртве
на крик милиона побијених срба
на каме усташа“за дом спремних”
и нас убоге што из страха ћутимо
што ћутањем злочин одхранисмо
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал има влада ко хрватских сада
да умањује бројке уморених срба
да се подсмева невиним жртвама
газећи без срама образe предака
И сваки пут очаран чарима сунца
усред радости моје обузме ме туга
сунце постане, јатом црних птица
а смех беба, мукла ледена тишина
безазлена радост камом окончана
у ропцу крви без трунке саосећања
хладном руком монструма без ума
за дом спремних, без душе и Бога!
Душан Нонковић-Теодоровић

Nije Milošević bio ni u Iraku ni u Libiji ni u Siriji ni u Ukrajini itd ali su tu uvek bili globalisti na delu sa namerom nametanja neokolonijalizma po svaku cenu pa i po ceni zločina!

Svi oni koji u Miloševiću ili bilo kom drugom traže uzroke za rat rade protiv svog naroda kako bi opravdali stvarne vinovnike rata i nezakonito bombardovanje Jugoslavije bez UN mandata, što je zločin po međunarodnom pravu, te ih na taj način opravdali i oprali od plaćanja nam oštete. Nije Milošević bio ni u Iraku ni u Libiji ni u Siriji ni u Ukrajini itd ali su tu uvek bili globalisti na delu sa namerom ostvarivanja neokolonijalizma. Bolje se prvo pozabavite sa pravim vinovnicima rata i lažnim zastavama pa kad to rešite možgu doći na red domaće analize. Ne može to tako; neko ti opali šamarčinu ni krivom ni dužnom a ti kažeš sam sam kriv. Ako bi Milošević i za neke stvari bio kriv narod je nevin a izvršitelji naređenja globalista su bombardovali prije svega civilne objekte, bolnice, porodilišta, mostove strujne dalekovode kao i za vreme oluje bombardovali su civilno stanovništvo i kuće umesto prve linije fronta kako bi borci sa fronta pohitali svojim kućama da vide da li im je familija preživela. Civilni objekti su bombardovani a civili su po svim konvencijama i međunarodnom pravu zaštićeni i svako kršenje tih konvencija predstavlja zločin protiv čovečnosti. Neka se Hrvatska vlada ne raduje prerano jer država zasnovana na zločinu ne može se međunarodno priznati niti biti kao takva članica UN-Doće vreme kada će se sve te karte iznova izmešati i poništiti te nezakonito primljene države u UN -ne zaboravite to!

Nijedna zemaljska sila nije trajala večno pa neće ni ova duplih aršina!

Dušan Nonković Teodorović