Rettungsschiff im Museumshafen Harburg

https://www.hamburg1.de/nachrichten/41605/Rettungsschiff_im_Museumshafen_Harburg.html

Stadtgespraech

---

18:15 Uhr | 08.08.2019

Einsatz auf dem Mittelmeer beendet

MuteRemaining Time -0:22

Die Frage der Seenotrettung sorgt aktuell für große Diskussion. Auf der einen Seite stehen die Menschen, die Seenotrettung verbieten wollen, auf der anderen Seite stehen die vielen Helfer, die draußen im Mittelmeer unterwegs sind und sich für die Rettung von Geflüchteten einsetzen. Die Sea-Eye ist eines der Boote, die in den letzten Jahren tausende Menschen im Mittelmeer vor dem Ertrinken gerettet haben. Jetzt geht sie in den Ruhestand und liegt im Museumshafen Harburg als Dokumentationsschiff.

Werbeanzeigen

Gde je ovde solidarnos nezavisnih novinara, da li ih uopšte ima; Christine Assange: “Sina mi ubijaju sporo i okrutno”

• Vi ste ovdje:  
• Početak
• Vijesti
• Christine Assange: “Sina mi ubijaju sporo i okrutno”

Christine Assange: “Sina mi ubijaju sporo i okrutno”

Kategorija: Vijesti Objavljeno: Ponedjeljak, 12 Avgust 2019 08:40

Majka osnivača WikiLeaksa Juliana Assangea (48) Christine Assange izjavila je da vlade VB i SAD ”ubijaju” njenog sina, zbog razotkrivanja zločina i korupcije.

“Mog sina Juliana Assangea polako, okrutno i nezakonito ubijaju vlade SAD i Velike Britanije, zbog višestruko nagrađivanog novinarstva koje otkriva ratne zločine i korupciju”, napisala je ona na svom Twitter nalogu, prenosi Tanjug.

Ispod te objave ona je dodala objavu WikiLeaksa, odnosno izvještaj izvjestioca UN-a za pitanja torture i mučenja koji se založio za prekid “kolektivnog progona” Assangea.

Izvjestilac navodi da nikada za 20 godina rada nije vidio da se grupa demokratskih država udruži i zajedno namjerno izoluju, demonizuju i zlostavljaju pojedinca tako dugo, bez imalo poštovanja prema dostojanstvu čovjeka i vladavini prava.

Osnivač WikiLeaksa trenutno se nalazi u zatvoru u Londonu, nakon što je poslije skoro sedam godina uhapšen u Ambasadi Ekvadora u tom gradu.

Svi koji su ga posjećivali rekli su da mu je zdravstveno stanje loše, prenosi Rusia today, navodeći da ga je prošle nedjelje posjetio novinar John Pilger, koji je rekao da se njegovo stanje pogoršava i da ga tretiraju gore od ubice.

Trenutno, Assangeu prijeti ekstradicija u SAD, gdje se tereti za posjedovanje i širenje povjerljivih informacija, a ukoliko sud utvrdi krivicu može biti osuđen na 175 godina zatvora.

(Agencije)

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

ŠOK OTKRIĆE! FRANCUZI U RESOLUCIJI 1244 PODMETNULI NEPOSTOJEĆI SPORAZUM KOJI SRBIJA NIJE PODPISALA!

kmnovine.com | 27. 03. 2019.

AddThis Sharing Buttons

Share to FacebookShare to Twitter

ŠOK OTKRIĆE! FRANCUZI U REZOLUCIJU 1244 PODMETNULI NEPOSTOJEĆI SPORAZUM KOJI SRBIJA NIJE POTPISALA!

Jedna od najpogubnijih činjenica prilikom sklapanja primirja, odnosno vojno-tehničkog sporazuma sa NATO alijansom 1999. godine, jeste trenutak kada francuski ambasador pri UN, bez znanja i saglasnosti druge strane, podmeće nepostojeći sporazum

Na njegov predlog, i izvesne zakulisne radnje, Ujedinjene nacije implementiraju i taj dodatak u Rezoluciju 1244 stvorivši tako zbunjujući dokument bez ikakvog pravnog utemeljenja. U godinama koje su sledile, privržen rušenju a ne uspostavljanju prava i pravnog poretka, Zapad nanosi ogromnu štetu državi Srbiji otimajući joj deo teritorije.

Studiozno o ovome piše Mihajlo T. Makić, sudija u penziji. Njegovu analizu prenosimo u celini!!!

Dana 23.februara 1999. godine kopredsedavajući Kontakt grupe predstavnici Engleske i Francuske Robin Kuk i Iber Vedrin, upućuju tekst pod naslovom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji su nazvali Sporazum i traže od Vlade SRJugoslavije i Srbije, da ga potpišu. Ovaj tekst je lažno nazvan „Sporazumom“. Navedeni izmišljeni „Sporazum“ stvara zbrku u komunikaciji.U ovom ultimatu, pored ostalog piše:

Aneks B Sporazuma

– Vojno osoblje NATO biće izuzeto od pasoških i pravila vize i registracije koja se primenjuje na strance. Na svim ulaznim i izlaznim tačkama u i iz SRJ, osoblju NATO biće dozvoljeno da ulazi-izlazi na osnovu lične karte,
– Vojno osoblje NATO nosiće uniforme, oružje na osnovu ovlašćenja svojih nadređenih,
– NATO će moći da istakne zastavu na uniformama, transportnim sredstvima i objektima,
– NATO će biti imun od svih pravnih procesa, bilo da su civilni, administrativni ili kriminalni,
– Osoblje NATO biće imuno na sve postupke pred pravosudnim organima strana (SRJ),
– Osoblje NATO biće imuno od bilo kakve vrste hapšenja, istrage ili zadržavalja od strane vlasti SRJ,
– Osoblje NATO moći će sa svojim vozilima, brodovima, avionima i opremom slobodno i neograničeno da prolazi i ima pristup širom SR Jugoslavije, uključujući i vazdušni prostor i teritorijalne vode,
– NATO će biti izuzet od obaveza plaćanja taksi i ostalih nameta, kontrole od strane inspekcija i slično,
– Vlasti SR Jugoslavije će olakšati na bazi podataka prioriteta, sve pokrete osoblja, vozila, brodova, aviona u saobaraćaju,
– NATO će besplatno koristiti aerodrome, puteve, železnicu i luke bez plaćanja takse, naknada i obaveza,
– Strane (misli se na SRJ i Kosovo i Metohiju)dozvoliće upotrebu komunikacijskih kanala bez ikakve naknade,
– U sprovođenju svojih ovlašćenja u skladu sa ovim poglavljem, NATO ima ovlašćenja da uhapsi pojedince i preda ih odgovarajućim vlastima.

O referendumu

Tri godine, posle stupanja na snagu ovog sporazuma, biće održan međunarodni sastanak da bi se odredili mehanizmi konačnog dogovora za Kosovo, na osnovama volje naroda, mišljenja relevantnih vlasti, napora svih strana u odnosu na primenu ovog sporazuma i Helsinške povelje.

Vojne snage

KFOR će imati neograničenu slobodu i neće odgovarati za štetu nanetu javnom i privatnom dobru.
1. Strane potpisnice (misli se na SR Jugoslaviju i predstavnike separatista sa Kosova i Metohije) pozivaju NATO da uspostavi i predvodi vojne snage koje će obezbediti poštovanje ovog sporazuma,
2. Strane potpisnice su saglasne da NATO uspostavi i razmesti snage, koje mogu biti kopnene, vazdušne i pomorske,3. Osim ovih snaga, nikakve druge oružane snage se ne mogu zadržavati na Kosovu i Metohiji, bez izričitog odobrenja komandanta KFORA,
4. Strane potpisnice neće preduzimati nikakve vojne ili druge aktivnosti na Kosovu i Metohiji, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a,
5. Najviši zapovednik vojske Jugoslavije podnosi izveštaje komandantu KFOR-a,6. Sto osamdeset dana od dana potpisivanja sporazuma, svo osoblje i oprema Vojske Jugoslavije biće povučeno sa Kosova na druge lokacije u Srbiji,
7. Dozvoljava se ostajanje 1500 pripadnika vojske Jugoslavije na granicama,
8. Vojska Jugoslavije na Kosovu, neće imati oklopna vozila niti protivavionsku odbranu, već će imati oružje kalibra 82 mm,
9. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova imaju rok od godinu dana da se povuku sa Kosova,
10. Na Kosovu mogu ostati 2500 pripadnika MUP-a i biće nadležni samo za civilne poslove,
11. Komandantu KFOR-a dostaviti raspored svih raketa, artiljerije, radara, što podrazumeva lokaciju, razmeštaj i brojno stanje svih vojnih jedinica i jedinica specijalne policije, količinu i tip naoružanja i municije za to naoružanje, raspored i opis raketa zemlja-vazduh, pokretne sisteme, protivavionsku artiljeriju, radare i sa njima vezane komande i sisteme, raspored i opis svih mina, neeksplodiranih granata, eksplozivnih naprava, dinamita i slično.
12. KFOR će imati pravo da kontroliše saobraćaj na kopnu. Nikakav vazdušni saobraćaj, let bilo kakvih letilica, neće biti dozvoljen iznad Kosova bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta NATO pakta.

AKO SRBIJA I REPUBLIKA SRPSKA NEĆE U NATO, moraće da preduzmu drastičan korak, AMERI NEĆE ODUSTATI DA NAS UVUKU U SVOJ ZAGRLJAJ!

Dana 10. marta 1998. godine kopredsedavajući skupa u Rambujeu Robin Kuk i Iber Vedrin dostavili su kopiju saopštenja predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, u kome navode, pored ostalog, da je „Kosovska delegacija potpisala Sporazum iz Rambujea u njegovoj celosti, da nije suviše kasno da ga i Vi prihvatite“. Sporazum je na stolu. Urgiraju da predsednik SRJ iskoristi mogućnost koja je ponuđena Sporazumom u Rambujeu za postizanje mira na Kosovu. Upozoravaju predsednika da ne preduzima nikakve vojne ofanzive na Kosovu, da su pokreti snaga bezbednosti veoma zabrinjavajući.

Fotoilustracija

Marta 10. 1998. godine predsednik SRJ Slobodan Milošević šalje odgovor kopredsedavajućima Kuku i Vedrinu i navodi sledeće:

– razgovori u Parizu nisu ni počeli, a vi kažete da su završeni,
– delegacije SRJ i Srbije i predstavnika albanskog separatističkog i terorističkog pokreta nisu nijednom razgovarale,
– u Parizu su potpisana dva dokumenta. Jedan su potpisali predstavnici svih nacionalnih zajednica sa Kosova i Metohije. Drugi dokument su potpisali predstavnici albanskog separatističkog i terorističkog pokreta i oni nisu predstavnici Kosova. Dakle ne postoji nikakav zajednički dokument koji su potpisale obe delegacije, niti je došlo do razgovora između delegacija,
-Na stolu može biti samo predlog sporazuma a ne sporazum,
-Što se tiče Vašeg zapažanja da su pokreti naših vojnih snaga zabrinjavajući, obaveštavam Vas da i treba da budu zabrinjavajući za separatiste koji hoće da otcepe deo teritorije Srbije i Jugoslavije,
– Ostajemo pri svom čvrstom opredeljenju da probleme na Kosovu i Metohiji rešavamo mirnim sredstvima putem razgovora. To što pregovori i nisu održani u Rambujeu i Parizu, ne znači da od njih treba odustati.
Narodna skupštine Srbije je dana 23. marta 1999. godine na svojoj sednici, zakazanoj povodom zahteva da se razmeste NATO trupe radi sprovođenja političkog sporazuma o samoupravi na Kosovu i Metohiji, koji još nije postignut, niti dogovoren i usaglašen sa svim nacionalnim zajednicama koji žive na KIM i pretnji bombardovanjem naše zemlje i naroda ako se odbije, donela sledeću odluku:
– Narodna skupština Republike Srbije ne prihvata prisustvo stranih trupa na Kosovu i Metohiji,
– Narodna skupština Srbije spremna je da odmah, po potpisivanju političkog sporazuma o samoupravi o kome se dogovore i prihvate ga predstavnici svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji, razmotri obim i karakter mađunarodnog prisustva na Kosmetu radi sprovođenja tako postignutog sporazuma.

Skupština Srbije je istoga dana razmatrala Izveštaj državne delegacije o razgovorima u Rambujeu i Parizu i usvojila zaključke:

– Narodna skupštine Republike Srbije najoštrije osuđuje pretnje agresijom našoj zemlji i na- rodu i gomilanje NATO trupa na našim granicama,
– Pretnje NATO pakta predstavljaju direktno kršenje Povelje UN i ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje i gazi osnovne principe međunarodnih odnosa. Zahtevamo od Saveta Bezbednosti da spreči kršenje Povelje UN, stavi na dnevni red zahtev Vlade SRJ i osudi postupke NATO pakta,
– Narodna skupština Republike Srbije prihvata Izveštaj delegacije Vlade Republike Srbije o razgovorima u Rambujeu i Parizu. Delegacija je delovala u skladu sa Zaključcima od 4. februara 1999. godine koje je usvojila Skupština RS,
– Konstatuje se da da na razgovorima u Rambujeu i Parizu nije postignut nikakav sporazum, jer posrednici nisu našli načina da ubede delegaciju separatističkog pokreta da sednu za isti sto sa Državnom delegacijom Srbije, pa razgovora dveju delegacija nije ni bilo,
-Krivica za neuspeh ne može se pripisati Državnoj delegaciji Srbije, koja je svo vreme insistirala na neposrednom razgovoru. Krivica je na strani delegacije separatističkog i terorističkog pokreta i na strani onih koji su dozvolili takvo ponaašanje,
– Sporazum nije postignut zato što je separatističko-teroristička delegacija Albanaca izbegavala direktne razgovore, jer nije odustala od separatističkih ciljeva i namere da kroz autonomiju stvore „državu u državi“,
– Sporazum nije postignut i zato što Kontakt grupa insistirala na predlozima kojima se poništava suverinitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i SRJ i time odstupala od svojih temeljnih principa utvrđenih 29. januara 1999. godine, nedefinisanom procedurom rada i odlučivanja u toku razgovora unosila konfuziju i stvorila podlogu za podmetanja i falsifikate dokumenta koji nisu nikad razmatrani ni usvojeni od strane Kontakt grupe u celini,
– Papir kojim je potpisala separatističko-teroristička delegacija Albanaca nije nikakav „sporazum“ nego njihov zahtev za „Kosovo republiku“ sa parafima sponzora koji ih u tome podržavaju. Falsifikat koji je postavljen kao sporazum nije dokument Kontakt grupe, jer su se od njega ogradile pojedine članice Kontakt grupe. To je kriminalni akt bez presedana u međunarodnim pravnim odnosima i stvaranje alibija za nove pretnje i pritiske na našu zemlju. SAD su se na ovaj način otvoreno stavile na jednu stranu i to diplomatski, politički i vojno, stavljajući NATO pakt u savezništvo sa separatistima i teroristima.

HAG ŠALJE KARADŽIĆA U ZATVOR PUN UBICA I ISLAMISTA?! Tako su i generala KRSTIĆA NAMESTILI ŠIPTARIMA koji su ga ZAMALO ZAKLALI!

Narodna skupština Republike Srbije, ocenjuje da je Sporazum koji je predložila i potpisala naša državna delegacija predstavlja krupni doprinos političkom procesu rešavanja problema na Kosovu i Metohiji mirnim putem. Potpisi članova naše delegacije, predstavnika svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji a to su: Srbi, Crnogorci, Musimani, Turci, Romi, Goranci, Egipćani i predstavnici albanskih partija koje su za zajednički život u ravnopravnosti, potvrđuju suštinsku vrednost i značaj tog dokumenta. Ovaj sporazum je u potpunosti na liniji principa Kontakt grupe, obezbeđuje široku autonomiju Kosovu i Metohiji u okviru Srbije i SRJ, garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SRJ i Srbije i punu ravnopravnost građana i svih nacionalnih zajednica.

Narodna skupština RS izražava odlučnost Srbije da dođe do brzog, mirnog i pravičnog sporazuma, da sila prava i pravde ućutka silu i nepravdu. Istovremeno, Narodna skupština izražava jednodušnost u spremnosti da branimo Srbiju i SRJ od savakog agresora, ma kako se on zvao i bez obzira čime svoj zločin bude motivisao.

Dakle, za vreme trajanja skupa u Rambujeu i Parizu u periodu od 6. februara do 23. marta 1999. godine delegacije SRJ i Srbije s jedne strane i Kosovskih Albanaca s druge strane, nisu zaključile niti potpisale nikakav zajednički sporazum.

Istina je, da je delegacija albanskih separatista potpisala predlog sporazuma „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosmetu“. Ovaj predlog sporazuma nije potpisala delegacija SR Jugoslavije i Srbije.

Dana 24. marta 1999. godine u 20. časova NATO pakt bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija počeo je agresiju na SRJ (Srbija i Crna Gora), kako je navedeno u uvodnom delu.

Diplomatsske aktivnosti za vreme
NATO agresije na SR Jugoslaviju

Dok je trajala agresija NATO pakta na SRJ, u Pitsburgu u Nemačkoj u blizini Bona, ministri Grupe-8 ekonomski najrazvijenih zemalja su predložili dana 6. maja 1999. godine određena načela na osnovu kojih bi rešenje kosovske krize moglo da bude postignuto.

Nakon ovog skupa, Savet bezbednosti UN je dana 14. maja 1999. godine usvojio Rezoluciju 1239 u kojoj iznova potvrđuje da je Kosovo deo SRJ i iznova potvrđuje teritorijalnu celovitost i suverinitet svih država u regionu.

NATO nije uspeo da ubedi rukovodstvo Jugoslavije i srpski narod da moraju da se povinuju uslovima iz ultimatuma od 23. februara 1999.godine koji nosi naslov „Privremeni dogovor za mir i samoupravu na Kosovu“, čak ni nakon 78. dana bombardovanja SR Jugoslavije.

Dana 2. juna 1999. godine predstavnik Finske Marti Ahtisari, kao predstavnik Evropske Unije i bivši premijer Ruske Federacije Viktor Čerdomirdin, su predstavili jugoslovenskim i srpskim vlastima tekst s predlozima da se krene ka rešenju krize na Kosovu i Metohiji. Sledećeg dana 3. juna 1999. godine ovi predlozi su prihvaćeni od strane Vlada SR Jugoslavije i Srbije.

Beogradski sporazum od 3. juna 1999. godine je predstavljao osnovu za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN, kojom bi pitanje Kosova i Metohije bilo stvaljeno pod okrilje Ujedinjenih nacija, a svako buduće rešenje za autonomiju Kosova i Metohije bilo bi zasnovano na načelima suvereniteta i teritorijalne celovitosti SRJ i drugih država u regionu, kao i u skladu sa pravnim poretkom Srbije.

Politička i vojna misija UN biće uspostavljena na Kosovu i Metohiji u skladu sa glavom sedam Povelje UN. Beogradski sporazum je potpisan u skladu sa sporazumom iz Rambujea o načelima skupa u Rambujeu koja su prethodno ustanovljena od strane Kontakt grupe. Prisustvo bezbedonosnog i međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji zasnovano je na saglasnosti SRJ (Srbije i Crne Gore). Dakle, svako dalje prisustvo bezbedonosnih snaga i civilnog međunarodnog prisustva mora da bude uz saglasnost SRJ (Srbije i Crne Gore). Prisustvo vojne sile i civilnih službenika UN ni na koji način ne menja pravni status Kosmeta. Kosovo i Metohija je deo teritorije Srbije pod upravom UN.

Francuz Alen Dežame u Ujedinjenim nacijama kreće u akciju

Dana 4. juna 1999. godine francuki ambasador u UN Alen Dežame, dostavlja generalnom sekretaru UN pismo gde navodi: „Imam čast da Vašoj pažnji predstavim, u ime dvoje kopredsedavajućih Konferencije u Rambujeu, Francuske i Velike Britanije, Sporazum iz Rambujea: „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu „. Bio bih vam zahvalan ako bi ste tekst ovog pisma i njegovog dodatka distribuirali kao tekst Saveta vezbednosti“. (citat dr. prof. Haritosa)

Ovaj falsifikovani dokument koji nije potpisala delegacija SRJ i Srbije ni u Rambujeu, niti u Parizu, niti u Beogradu 2. i 3. juna 1999. godine, Alen Dežame ga je nazvao „Sporazum“. Ovaj dokument takozvani „Sporazum“ dobija dana 7. juna 1999. godine u UN šifrovani broj u administraciji Ujedinjenih nacija „S/1999/648″. Taj broj je dodat u Savetu bezbednosti UN nakon sklapanja Beogradskog sporazuma između predstavnika SRJ i Srbije s jedne strane i Martija Artisarija kao predstavnika Evropske Unije i Viktora Čerdomirdina kao predstavnika Ruske strane dana 3. juna 1999.godine.

Tanjug/AP

Sporazum koji je Francuz dostavio zajedno sa „Privremnim dogovorom o miru i samoupravi na Kosovu“ generalnom sekretaru kao dodatak u UN dana 4. juna 1999. godine nije potpisan od strane Vlada SR Jugoslavije i Srbije. Navedeni dokument „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ je kao ultimatum odbila Narodna skupština Republike Srbije na skupštini koja je održana 23. marta 1999. godine, kako je napred detaljno opisano.

Dana 8. juna 1999. godine tekst nacrta Rezolucije SB UN o Kosovu je putem medijske distribucije postao dostupan javnosti. U tom nacrtu u nijednom delu ne pojavljuje se šifrovani broj (S/1999/648), niti takozvani sporazum pod nazivom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“.

OTKRIĆE U CRNOJ GORI! NATO AGRESIJE NIJE BILO! Pre 20 godina bilo je: „GAĐAJTE I NAS NISMO ŠUGAVI“! Milogorci, stidite li se vi ičeg?

Sutradan, na osnovu Beogradskog sporazuma od 3. juna 1999. godine Vlade SRJ i Srbije su potpisale Vojni sporazum sa međunarodnim snagama bezbednosti KFOR-om. Na osnovu tog sporazuma Vojska Jugoslavije je počela da se povlači sa Kosova i Metohije. U isto vreme oružane snage NATO I KFOR-a su počele da se razmeštaju na teritoriji Kosova i Metohije.

Dana 10. juna 1999. godine usvojena je Rezolucija 1244 SB UN sa 14 glasa za i jednim uzdržanim glasom od strane Kine. Tekst usvojene rezolucije je samo delimično bio u skladu sa tekstom Beogradskog sporazuma od 3. juna 1999. godine i s tekstom nacrta rezolucije koja je distrbuirana 8. juna 1999. godine dan pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Uvodni deo rezolucije je u skladu sa Beogradskim sporazumom od 3. juna 1999. godine, jer se Savet bezbednosti poziva na svoje ranije usvojene rezolucije 1160 od 31. marta 1998. godine, 1199 od 23. septembra 1998. godine, 1203 od 24.oktobra 1998. godine i 1230 od 14. maja 1999. godine. Pozdravlja opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu koji su usvojeni 6. maja 1999. godine, pozdravljajući što je SR Jugoslavija prihvatila dokument od 2. juna 1999. godine (Beogradski sporazum). Savet bezbednosti ponovo potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritettu SRJ i drugih država regiona.

U članu 10. Rezolucije 1244 koji je u skladu sa Beogradskim sporazumom, piše da Savet bezbednosti ovlašćuje generalnog sekretara da uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu da bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije.

U stavu 2. Aneksa 2 Rezolucije 1244, piše da je odlučeno povlačenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova.

U stavu 5. Aneksa 2 Rezolucije 1244 koji je u skladu sa Beogradskim sporazumom, piše da se uspostavlja privremena administracija za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN

Stavu 6. Aneksa 2 Rezolucije 1244, predviđa da se određenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja dozvoljava povratak na Kosovu radi obavljanja određenih funkcija.

U stavu 7. Aneksa 2 Rezolucije 1244, piše da treba omogućiti povratak svih izbeglica i raseljenih lica na Kosovu i Metohiji, a to znači i proteranih Srba sa Kosova i Metohije. Povratak treba da obezbedi UNHCR (Visoki komesar UN za izbeglice). Na kraju Rezolucije pod oznakom „Drugi traženi elementi“ navodi se da broj osoblja iz stava 7. Aneksa 2 Rezolucije se ograničava na stotine, ne hiljade. Logičkim tumačenjem se dolazi do broja do hiljadu vojnika i policajaca.

Deo dokumenta pod naslovom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu„ koji je podmetnuo 4. juna 1999. godine Alen Dežame je ubačen u članu 11. glavnog dela Rezolucije 1244 SB UN gde se pojavljuje broj (S/1999/648) i to tačka 1. gde piše (misli se na Savet Bezbednosti) „Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati: 1. unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samopuprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea (S/1999/648). Dakle, ovde se koristi izraz „sporazume“ u množini, da bi se neosnovano predstavilo stanje, kao da su u Rambujeu potpisna više sporazuma. Istina je da delegacije SR Jugoslavije i Srbije nisu potpisale nijedan zajednički sporazum sa delegacijom Albanskih separatista. Dakle u članu 11. tačka 1. Aneksa 2 Rezolucije 1244 namerno se ne navodi pun naziv podmetnutog nepotpisanog dokumenat „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ sa jedinim ciljem da Uprava UN na Kosovu može selektivno da primenjuje sadržaj podmetnutog ultimatuma to jest „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosmetu“ po šifrovanim brojem (S/1999/648).

Na primer, u petom stavu Aneksa 2 Rezolucije 1244 SB UN, piše da će se uspostaviti privremena administracija za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva, pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Međutim, u stavu 11 Rezolucije 1244 SB UN, kada se govori o suštinskoj autonomiji na Kosovu, ne navode se reči „unutar SR Jugoslavije“, već sporazumi iz Rambujea sa navođenjem šifre (S/1999/648).

Na osnovu svega napred navedenog, zaključujem da je Francuska uz pomoć Englesza Robin Kuka, po prethodnom dogovoru i uz saglasnost Amerike, Engleske i Francuske, izvršila prevaru prema SR Jugoslaviji, organizovanjem pregovora u Rambujeu i Parizu, upućivanjem ultimatuma SR Jugoslaviji i najzad usvajanjem podmetnute Rezolucije 1244 SB UN.

Sve ovo, na sledeći način:

1. Francuski i engleski ministri Iber Vedrin i Robin Kuk, kao kopresedavajući u Rambujeu i Parizu za vreme trajanja samita dostavili su Vladi SR Jugoslaviji i Vladi Srbije, takozvani sporazum a to je bio predlog pod nazivom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji je po svojoj sadržini predstavljao ultimatum. Taj ultimatum je Vlade i skupštine SR Jugoslavije i Srbije odbile na sednici Narodne skupštine Srbije dana 23. marta 1999. godine.

2. Ono što Iber Vedrin i Robin Kuk nisu uspeli za vreme samita u Rambujeu i Parizu sa takozvanim sporazumom tj ultimatumom, uspeo je drugi francuski kriminalac Alen Dežame, koji je u to vreme obavljao poslove ambasadora u Ujedinjenim nacijama. On je dana 4. juna 1999. godine dostavio pismo generalnom sekretaru SB UN, u vidu sporazuma sa prilogom dokumenta pod nazivom „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu„ a to je isti dokument koji je po sadržini predstavljao ultimatum koji Vlade SRJ i Srbije odbacile,

3. Treći francuski kriminalac Bernar Kušner, kao specijalni predstavnik Generalnog sekretara SB UN, počinje sa sprovođenjem podmetnute rezolucije 1244 donošenjem Uredbe broj 1999/1 dana 25. jula 1999.godine koja se odnosi na ovlašćenja privremene uprave na Kosovu.

Posledice pogrešne primene Rezolucije 1244 SB UN od strane Privremene uprave misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK).

Privremena admnistracija UN je pogrešno počela sa sprovođenjem Rezolucije 1244 SB UN ignorišući suverena prava Srbije na sledećim primerima:

Dana 25. jula 1999. godine specijalni predstavnik Generalnog sekretara Bernar Kušner donosi Uredbu broj 1999/1 kojom se regulišu ovlašćenja Privremene uprave na Kosovu. Ovom uredbom se određuje da sva zakonodavna i izvršna vlast u vezi s Kosovom, uključujući i pravosuđe u nadležnosti je UNMIK- a sprovodi je specijalni predstavnik generalnog sekretara osvedočeni neprijatelj srpskog naroda Bernar Kušner. UNMIK je ovom uredbom ovlašćen da upravlja svom pokretnom i nepokretnom imovinom. Tu spadaju novčana sredstva, bankovni računi i slično što pripada SR Jugoslaviji i Srbiji, a nalazi se na teritoriji Kosova i Metohije.

Ova uredba je u suprotnosti sa stavom 5. Beogradskog sporazuma a to je Dodatak broj 2. Rezolucije SB UN 1244, u kome piše, da u cilju uspostavljanja autonomije Uprava UN za Kosovo i Metohiju mora da postupa u skladu sa pravnim poretkom SR Jugoslavije i Srbije.

Septembra meseca 1999. godine specijalni predstaanik generalnog sekretara UN francuski kriminalac Bernar Kušner, promoviše terorističku UČK u Kosovski zaštitni korpus. Formiranje ovog korpusa je u suprotnosti sa slovom i duhom Beogradskog sporazuma i sadržinom Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova.

Dana 19. maja 2001. godine specijalni predstavnik UN na Kosovu i Metohiji Hans Hakerup, donosi Uredbu broj 2001/9 o „Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu“. U ovom ustavnom okviru uspostavljaju se privremene institucije samouprave. To su, Skupština Kosova, Vlada, Predsednik Kosova, sudovi i druge privremene institucije samopuprave.

Privremene institucije samouprave će imati ovlašćenja da vode međunarodnu politiku kao i pregovore za postizanje finalnog sporazuma sve u kordinaciji sa specijalnim predstavnikom UN. Sve predviđene institucije su u suprotnosti sa Beogradskim sporazumom.Ove institucije su navedene u tekstu „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“ koji je po svojoj sadržini ultimatum, koji Vlade i skupštine SRJ i Srbije nisu prihvatile, a isti takav tekst pod istim nazivom, francuski kriminalac Alen Dežame je bespravno dostavio generalnom sekretaru UN dana 4. juna 19999. godine kao nepotpisani „Sporazum iz Rambujea“ kao i dodatak tojest tekst „Privremeni dogovor o miru i samoupravi na Kosovu“, koji u SB UN dobija šifru S/1999/648.

Dana 9. juna 1999. godine je ovaj tekst ubačen u predlog teksta Rezolucije 1244 koja je usvojena sutradan 10. juna 1999.godine na sednici Saveta bezbednosti UN sa 14 glasa za i jednim uzdržanim glasom Kine.

Dana 17. marta 2004. godine Albanski separatisti su izvršili pogrom Srba na KIM, ubili više desetina Srba, proterali preko 4000 Srba, zapalili manastire, crkve, stambene objekte.

Četiri godine kasnije, 17. febrara 2008. godine Skupština Kosova kao privremena institucija, donosi deklaraciju kojom Kosovo proglašava državom, protivnu slovu i duhu Beogradskog sporazuma i Rezoluciji 1244 SB UN.

Polovinom aprila 2008. godine Skupština kao privremena institucija Kosova donosi takozvani Ustav Kosova, koji stupa na snagu 15. juna 2008. godine, protivno slovu i duhu Beogradskog sporazuma i Rezoluciji 1244 SB UN.

fotomontaža

Decembra meseca 2018. godine „Skupština“ kao privremena institucija separatista sa Kosova, donosi Zakon o formiranju vojske Kosova, protivnu slovu i duhu Beogradskog sporazuma i protivno Rezoluciji 1244 SB UN.

Dana 21. novembra 2018. godine takozvana „Vlada Kosova“, kao privremena institucija, donosi Odluku o uvođenju takse za uvoz robe iz Srbije i Federacije BiH, protivno slovu i duhu Beogradskog ssporazuma i protivno Rezoluciji 1244 SB UN .

Dana 7. marta 2019. godine takozvana „Skupština Kosova“ donosi Platformu za dijalog o konačnom pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa između tzv. „Republike Kosova“ i Republike Srbije.

Svetlana Petrušić, novinar i publicista u svojoj knjizi „Kosovo i Metohija od države do logora „s pravom poručuje „Kosovo i Metohija je obaveza svakog Srbina, bilo gde da je i bilo u kom vremenu da je. Kosovo i Metohija je obaveza srpske države i prvorazredni državni i nacionalni interes“.

Na osnovu svega napred navedenog predlažem sledeće:

Da Vlada Republike Srbije sa Vladom Ruske federacije zatraži ukidanje Rezolucije 1244 SB UN od 10. juna 1999. godine i dostave obrazloženi predlog Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, radi donošenja nove Rezolucije koja bi bila zasnovana jedino na Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu i Beogradskom sporazumu od 3. juna 1999. godine koji su potpisali u ime Evropske Unije Marti Ahtisari, u ime Ruske federacije Viktor Čerdmirdin i u ime SR Jugoslavije Slobodan Milošević.

Pratite nas na društvenim mrežama

Prekinuta Skupština: Cirkus – žene se pođapale, pljuštale uvrede

ПОНОВО ЛАЈЕМ ДАКЛЕ ЖИВ САМ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

ПОНОВО ЛАЈЕМ ДАКЛЕ ЖИВ САМ

(Поводом доласка новог амбасадора САД у Србију)

Од када пискарам, никада нисам био вулгаран, вулгарности, псовке, ми нису ни у подсвести (за разлику од неких „познатих“ писаца, аналитичара, колумниста, посебно женских). Међутим, морам рећи да је у Србији перманетно стање у духу оне изреке о лудим и збуњеним. До када ће да траје, питате, то нико не зна, не зна ни Свевишњи, који се, када се ради о Србији, о јаду забавио шта да ради са СПЦ, која се раздробила тако да ће морати (Свевишњи) и Патријарха и све владике послати на дужи одмор.

Но, није СПЦ тема овог текста (о СПЦ другом приликом), ово је наставак недавног текста о Бечким конвенцијама, понашању и мешању у унтрашње послове Србије страних дипломата, посебно абасадора такозваних великих сила, понашању владара у Србији, који крше Бечке конвенцицје, који се неодговорно понашају према тим конвенцијама и другим међународним споразумима, уговорима, међународних организацијама. Да је било ко од списатеља у Србији толико писао о диполоматији, Бечким конвенцијама, ОУН (фељтони, студије), кадровању у дипломатији, спољној политици, не би се „скидао“ са ТВ канала и дневних листова.

Нажалост, моје разочарање је велико, уосталом не бих ни „летео“ с ТВ канала на ТВ канал као голубови с балкона на балкон, а зна се шта голубови раде по балконима, или из таблоида у таблоид (масмедији у Србији не плаћају црну пару, иако узимају милијарде за рекламе). Разочарање је још веће због недавног текста на кога се нико није осврнуо, текст никога није дотакао, никога није узнемирио, забринуо, што је мудар човек требало да предвиди, с обзиром на то да влада стање лудих и збуњених.

Дакле, независно од тога што сам свестан да моји текстови завршавају на политичком буњишту, настављам да се понашам као грабежљивaц који се склупчао да се баци на плен, а мој плен је новонајављени амбасадор Империје зла у Србији. Елем, мој пријатељ, са којим се није лако Трамп(ити), саопштио је да у Србију шаље новог амбасадора (запаmтите то име и презиме – Ентони Годфри), који се одмах показао (изуо се пре потока, боље речено, усраном се не да на поток) и то у сред Сeната, да није Скот (ић), већ да је на вишем нивоу од скота.

Новонајављени надридипломата Империје зла у Србији, рекао је у Сенату (30.Јула) „да је битно да Србија остане на путу евроинтеграција, да је Србија политички и економски лидер и игра кључну улогу у утицају на регионалну стабилност и сарадњу, да је у стратешком интересу Сједињених Држава да се Србија у свету развија као проевропска и проамерички оријентисана земља.”

С обзиром на то да је тај надридиплома такорећи до јуче службовао у Москви и да не крије да има изразито негативно мишљење о Русији, од које, уверен је, Србију треба сапасити, тежиште ставља, као поданик светског жандарма и империје, на то „да је Срибија од стратешког интереса Сједињених Држава, да се Србија у свету развија као проевропска и проамеричка земља“ (sic). Ишнуо је, пре свега, Русију, Кину и др.

Тај надридипломта је наставио: „Најважнија је регионална стабилност и да Србија мора да нормализује односе са Косовом, како би напаредовала ка ЕУ. На питање сенатора, госпође Џин Шахин, шта се може учинти да Србија и Косово дођу до решења, надридипломата је одговорио: „Радимо на томе у Београду, Приштини, Бриселу, Вашингтону, обема странама је потребно да крену напред, а наш посао је да то омогућимо“. Наставио је да лапрда: „ Најважније је да Србија мора да нормализује односе са Косовом, а то значи прихватање Косова као независне државе и да је то услов за наставак процеса евроинтеграција. Сједињене Државе и даље подржавају дијалог под окриљем ЕУ, чији је циљ свеобухватна нормализација односа“.

Следећу изјаву није лако разумети: „Осим главног приоритета, нормализација односа Београда и Приштине, чиме ћу се највише и бавити, залагаћу се и за нормализацију односа Србије и региона, то јест на прихватању као реалности последице неправди и злочина који су променили стање на терену током деведесетих“ (дакако, уверен да је злочине починио само српски народ).

Е сада долази безобразлук над безобразлуцима: „Активно ћу се бавити заштитом прозападних новинара у Србији и њиховом безбедном позицијом, коју не сме нико па ни власт да угрожава“. Насиље над новинарима и претње насиљем новинарима у Србији повећавају аутоцензуру и спречавају могућност новинара да објективно информишу јавност“ – рекао је кандидат за новог амбасадора Империје зла у Србији. „Демократија и владавина права су важан елемент деловања САД у Србији, због чега желим да промовишем и браним демократске вредности“.

Уместо закључка:

Када дође у Београд, преузеће све послове од Председника Србије, онако како их је набројао у Сенату, иако тај Председнмик узвикује да Србију и Њега „нико не сме и не може да понизи и да уцењујње“. Ево прилике да Председник то и докаже, да почне са овим новим Скотом и др. скотовима који окружују Србију, посебно оном који је извршио три геноцида над српским народом. Нажалост, Његове претње су маркентишке, оне су поруке, како воли да каже, „обичним људима“ (како су ово „обични људи“, „обични грађани“, „обични свет“, ружне флоскуле).

Од када постоји дипломатија (корени дипломатије сежу још из времена пре Нове ере), овакав говор дипломате није запамћен, дипломате који тек намерава да дође у земљу службовања. Ово је говор мржње, говор силника, говор непријатеља земље пријема. А да ли та земља пријема – Србија – има право да му потпише агреман, односно дозволи да уђе у Србију и да ради све оно што је рекао пред сенаторима, који су га аплаузом поздравили. Наравно да нема. Нико се није нашао у тој гомили империјалних сенатора да опомене тог новоименованог Скота у Србији да се не може бавити оним пословима које је најавио. Ниједан сенатор га није опоменуо на достојанствено дипломатско понашање, ниједан сенатор га није упозорио на понашање у духу Бечкох конвенција, да о ономе што је причао има право само да извештава земљу одашиљања. То Империјини сенатори нису у стању, њихова философија је философија кравара (cowboy). Империја зла није ништа друго до колијевка каубојштине, колијевка геноцида над Индијанцима, Вијетнамцима и др. народима, земља која се ваља у блату и крви и многе земље је претварала у блато и крв (од краја Другог встеког рата, водила је више од 100 локалних ратова, бомбардовала је 37 земаља.

Ако су они полудели, зашто морамо ми бити луди. Ако Империја зла не поштује Бечке конвенције, Србија мора показати да их поштује. То није стајање на жуљ великој сили, како тумачи онај несрећни посланик у Скупштини Србије (види недавни текст), напротив. Нису Бечке конвенције српске конвенције. Та Империја зла је ратификовала Бечке конвенције, заклела се да ће их поштовати, заклела се да ће бити пример средњим и малим земљама како се поштују Бечке конвенције, које је човечанство створило тешком муком и без којих би владао хаос (нажалост, Империји зла одговара хаос).

Која суверена земља долзвољава страном амбасадору (или било ком дипломати) да јој се меша у унутрашње пословe, у спољну и унутрашњу политику. Тај нови Скот не каже пред сенаторима да ће се залагати за развој билетералних односа САД и Србије на политичком (предлагати узајамне посете на највишем и др. нивоима, посете разних делегација, предлагати садржај програма тих посета у сарадњи са МСП земље пријема и др) економском (о извозу, увозу, инвестицијама, финансијском капиталу и др) културном (узајамне посете културних посленика, уметничких ансамбала, позоришта, приређивање изложби и др) научном (размена и заједнички пројекти у разним научним областима и др), на просветном (размена студената, усавршавању, специјализацијама и др), спортском и др. плану. Није ни спопменуо да ће се, са својим сарадницима бавити темељем дипломатије – конзуларним пословима – који правно, еконoмски, социјално, штите држављане земље коју заступа, затим питањем држављанства, визама (захтевима за исељеничке визе), пасошима, оставинама, хуманитарним радењама и више од 400 других конзукларних радњи. Ово је само један део послова чиме се легално баве ДКП у свим земљама света.

Нормално, Бечке конвенције, да поновим, дозвољавају да (у овом случају нови Скот) прати, опсервира и извештава земљу одашиљања о свим збивањима у Србији, посебно оним који се односе на земљу одашиљања, писању масмедија о земљи одашиљања и др. Тај нови Скот, о свему набројаном, чиме би требало да се бави, није изговорио једну реч. Свеколико излагање је претња једној сувереној земљи: да ће се залагати за отимање 15 посто територије Србије, за фантомску, терористичку и наркодилерску државу Косово, „да Србија мора да прихвати Косово као независну државу“, то је услов свих услова за улазак и евроинтеграције.

„Активно ћу се бавити заштитом прозападних новинара у Србији и њиховом безбедном позицијом, коју не сме нико па ни власт да угрожава“ (неће се бавити ни „просеверним“, ни „пројужним“, ни происточним новинараима, прим. ККС). Само због ове реченице, којом прети Председнику, предсенику Владе, министрима, новог Скота (још једном подсећам на његово име, Ентони Годфри) је већ требало прогласити persona non grata.

Није заобишао мањине, рекао је „да ће се борити за јачање права мањина у Србији“ (иако нема земље на свету која поштује, и која је дала сва права мањинама као Србија, прим. ККС) . Да ли тај нови Скот зна какво је стање мањина у Имприји зла. Мексиканци за Имприју нису нација, већ занимање, сматрају их стоком коју треба стрпати у тор, оградити зидом.

На крају, не сме се заборавити да је нови Скот, када су у питању Русија, Србија, посебно православље, испекао занат у Крвацкој (на Каптолу и са усташијом) у којој је, такође, службовао и научио крвацки језик.

Добро нам дошао јуначе – велики пашо – Ентони Годфри

ДЕДА И УНУЦИ

ДЕДА И УНУЦИ

ИМАЛИ ИЧЕГА ЛЕПШЕГА, ОД БИТИ ДЕДА
НЕМА, НЕМА ТО ВАМ КАЖЕ СТАРИ ДЕКА
ТО ДОЖИВЕТИ ЈЕ ПРАВА, ВЕЛИКА СРЕЋА
ТО ЈЕ ВИШЕ ОД СВЕГА ТО ЈЕ БОЖИЈИ ДАР

ТО НИЈЕ ШАЛА, ТО ЈЕ БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ
КОЈЕГ ДОБИ ПРИ КРАЈУ ЖИВОТНОГ ПУТА
БЛАГО КОЈЕ ДАДЕ ЖИВОТУ ПУН СМИСАО
ЖИВОТНОЈ ЈЕСЕНИ, РАДОСТ И СВЕТЛОСТ

ЗАШТИЋЕН БИТ ОД ОВИХ ПРВИХ ЈУНАКА
ДОК ЈЕДАН ИЗ ПОТАЈЕ ОДВЕЗУЈЕ ПЕРТЛУ
ДРУГИ ЗАУЗИМА ПРАВУ ЗАШТИТНУ ПОЗУ
ЕХ, КО ЋЕ САДА ДА НАМ, ОСПОРИ СРЕЋУ

Душан Нонковић Теодоровић

НЕМА ЗЛЕ ТУЋЕ КРВИ ВЕЋ САМО ЗЛИХ ЉУДИ

Dušan Nonković Jelena, odkud Ti to -zar ne vidiš da me je Bog nadario sa ovakvim unucima! Prvo sa divna dva и здрава sina као i здравом и дивном ćerkom a potom i sa прелепом и здравом unukom od ćerke i dva unuka, две делије od najmlađeg sina. Za Boga ne postoji tuđa krv, nju su stvorili ljudi na zemlji koji misle da mogu umesto Бoga odlučivati. A sad ću Ti nešto reći iz moje knjige u pripremи. Ono što je prvo čovek ugledao i što ga je zadivili bilo je sunce kojeg je na samom početku obeležavao sa glasom s a drugo što ga je zadivilo bilo je rađanje što je na početku razvoja svog govora nazivaо sa samo „R“ a onda je shvatio da je to morao neko stvoriti pa je stvaraoca nazvao Bog a na samom početku razvoja jezika nazivao je „B“ из чега се развила реч Бог. Tome svemu je dodao i sebe I JA i tako je nastala SRB I JA. Zato svih staresedeoca evrope reč sunce počinje sa slovom „S“ samo kod mađara, grka bugara i finaca ne počinje sa s slovom što ukazuje na dokazanu istorijsku činjenicu da su se doselili kao ratnička plemena i nametniji svoj jezik i kulturu dok je genetika starosedeoca zbog većinskog udela preovladala. Prema tome nema tuђe krvi već samo tuђe silom i nasiljem od manjinskih ратничких, да бруталних, plemena драконским мерама nametnute kulture. Vreme je da se odlepiš od lažne istorije. Sva evropa je sunce zvala prvim slovom reči sunca „С“ što ukazuje da smo svi већински гледано isti genetski srpskoruski narod. Italijani kažu suncu sole (mio) a sa „s“ počinje i špansko i englesko i francusko i norveško i nemačko; sone, ma svih zemalja staresedeoca evrope. Zahvaljujući politici; zavаdi pa usitni i vladaj imamo danas takve poput vas koji govore o tuđoj krvi. Dokaz da sam na pravoj strani su moja zdrava i za primer deca i isto tako i unučići!

А што се тиче Србије, Србија је земља сунца, рађања, Бога, додавши себе; и ја настало је име србија.

БРОНЗАНИ СПОМЕНИК НЕМАЊИ ВИСИНЕ 23 МЕТРА СТИЖЕ СРБИЈИ ИЗ РУСИЈЕ НА ПРОЛЕЋЕ 2О20-ТЕ ГОДИНЕ

• Извор; Насловна

Бронзани Немања креће ка домовини

Бранко ВЛАХОВИЋ | 07. август 2019. 15:28 | Коментара: 0

„Новости“ у Солнечногорску, где руски скулптор Рукавишников завршава споменик великом српском владару. Врх мача на монументу на Савском тргу ће бити на висини од 23 метра

Споменик би требало да буде постављен на Савском тргу, испред улаза у стару железничку станицу

Сродне вести

• Мајстори на Савском тргу од краја јуна
• УСВОЈЕНО УРБАНИСТИЧКО РЕШЕЊЕ САВСКОГ ТРГА: Шине по ободу, Немања удесно

• НОВИ СКАНДАЛ СУЛЕЈМАНА УГЉАНИНА: „Стефан Немања је злочинац“
• Стефан Немања од јесени на Савском тргу
• Савски трг по идеји шпанског ауторског тима

МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ДО краја овог месеца из Подмосковља би требала да крену четири велика камиона у којима ће бити делови споменика Стефану Немањи који ће красити Савски трг у Београду. Чувени руски скулптор Александар Јулијанович Рукавишников, заједно са својим многобројним сарадницима, довршава споменик направљен у бронзи који ће затим бити пререзан на делове како би се лакше допремио до Србије и поново склопио, исполиран и патиниран.

Како иду последњи радови уверио се у понедељак по подне и генерални секретар председника Србије, Никола Селаковић, који је од почетка био у најужем тиму реализације тог пројекта, па је заједно са њим дописник „Новости“ посетио Солнечногорск, удаљен 75 километара од Москве, где у једној од бивших совјетских металских фабрика ради цела чета сарадника скулптора Рукавишникова.

Врло љубазни и непосредан уметник показао нам је процес израде споменика, почевши од ливнице па до склапања. Делови од којих ће на крају бити склопљен изливени су по италијанско-белоруској технологији. На споменику Немањи стално је у ливници радило десетак људи.

Прочитајте још – У Москви се рађа нови симбол Београда

– Заиста је огроман посао, па сам на њему ангажовао око сто људи. Са мном су радили и моји бивши ученици. Уверен сам да смо направили интересантан и леп споменик. И сада предстоји нимало лаган задатак да се делови споменика пребаце до Београда, а затим следи финале, поновно склапање и постављање на предвиђеном тргу. Да би тако висока скулптура била стабилна, унутар ње ће бити јака челична конструкција – прича нам Рукавишников.

Селаковић са Рукавишниковим

Највиша тачка споменика ће бити подигнути мач на 23 метра. Глава српског владара досеже 21 метар, што говори о томе да ће доминирати тим лепим тргом. Организатори конкурса поставили су задатак да Немања буде извајан као човек средњих година одевен у стилу времена у којем је живео. Пошто нису сачувани портрети из његовог зрелог периода, већ искључиво из монашког живота, када се представља као монах Симеон, руски скулптор је по свом виђењу, на на основи црта лица Немањиних потомака, направио лик оснивача српске државе. Подигнути мач у десној руци симболизује њену самосталност.

Прочитајте још – Стефан Немања од јесени на Савском тргу

„Десна рука“ Рукавишњикова, симпатични Осетин Алан, нам каже да је за споменик потрошено чак 80 тона бронзе и око 300 тона различитих материјала:

– Сада за сваки део треба да се направи царинска документација, а онда ће специјалисти одабрати камионе и маршруту којом је најбоље и најсигурније да споменик буде довезен до Београда.

Селаковић нам говори да се у Београду интензивно ради на томе да откривање споменика, за чије је подизање идеју дао председник Александар Вучић, буде у пролеће 2020. У припреми терена мора се водити рачуна о томе да се под земљом на том тргу налазе цевоводи и друге инсталације, а једног дана би туда требало да прође и линија метроа.

Споменик неће имати уобичајени постамент. Фигура Немање у царској одори из тог времена стајаће на напуклом византијским шлему који се на четири крака ослања на земљу. У том доњем делу споменика има много симболике која показује континуитет српске културе која се родила из византијске.

– Кад буде монтиран у Београду, посетиоци ће се, заиста, уверити да то није класичан споменик, јер ће на рељефима моћи да виде на уметнички начин приказано стварање српске државе – истиче Селаковић.

Прочитајте још –АУТОР ВЕЛЕЛЕПНОГ МОЗАИКА ХРАМА НА ВРАЧАРУ: Мој унук се зове Сава, везан сам за Србију

То што је царско жезло кипар обложио виновом лозом, такође је симболично. На четири велика рељефа које је направио Рукавишњиков посетиоци ће моћи да виде најважније моменте породице Немањић – од српских ратова па до породичног стабла велике династије.

Рељеф на постаменту

– Верујем да ће се споменик свидети нашим грађанима управо зато што није класичан и такав Србија до сада није имала. Зашто Срби нису раније подигли споменик Немањи могло би дуго да се прича. Али најважније је да ће тај симбол стварања српске државе улепшавати Београд, и да ће га радо посећивати и гости из иностранства којих је из године у годину све више – рекао нам је генерали секретар председника Републике.

ОДБИО ДА ВАЈА ЈЕЉЦИНА

КОД нас вајара постоји уверење да се добар споменик може направити само ако се добро упозна и заволи личност која се ваја – каже нам признати уметник. – Ја сам и раније имао симпатије према Србима, а кад сам почео да радим на овом пројекту прочитао сам доста тога о вашој старој историји. То ми је помогло да са великим ентузијазмом кренем у тај велики посао. На наше питање да ли је тачно да је одбио да ради споменик покојном председнику Русије Борису Јељцину, скулптор нам је отворено одговорио:

– Јељцинова ћерка ми је предлагала да му направим споменик. Нисам је директно одбио јер би то било непристојно, већ сам казао да сам много заузет на другим пројектима. Они су схватили да нисам заинтересован и нашли су другог вајара. Проживео сам Јељцинову владавину, па сам и сведок какву је штету направио, зато и нисам његов поклоник.

Споменик Стефану Немањи у завршној фази

МОЗАИК ДАЈЕ МИСТИКУ

ПО први пут велики споменик направљен у бронзи у доњем делу ће бити украшен и мозаиком.

– У доњем делу ће бити у мозаику направљено небо и звезде, што би требало да створи својеврсну мистичност. И кад су ми предложили ту комбинацију, питао сам како ће се спојити мозаик са бронзом. Речено ми је да то није више проблем, јер постоји лепак који може трајно да учврсти мозаик.

Вести из Рубрике