Utajeni dokument italijanske mornarice pisan 1917 dokazuje da nije Engleska i Francuska već da je italija spasila srpsku vojsku u prvom svetskom ratu

Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala blizu 300.000 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, parlament, inteligencija, velika količina zlata i srebra i gotovog novca, arhive, kralj Petar I Karađorđević i regent Aleksandar.

Obavljeno je 248 plovidbi i upotrebljeno 350 lađa, čitav posao je obavljen uz ogroman rizik od potapanja brodova od  nemačkih podmornica (Sumarena).

U istoj operaciji, evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika, dobrovoljaca iz Hercegovine i Boke, i kralj Nikola I Petrović sa porodicom.

ZABRANJENA ISTORIJA SRBA: Srpsku vojsku na albanskoj golgoti nije spasila Francuska, već evo ko ..

423

.

Srpska-vojska-na-Krfuf

http://www.facebook.com/plugins/like.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fpages%2FWebtribune%2F847608215252468&width&layout=button_count&action=like&show_faces=false&share=false&height=21

Mila Mihajlović, Srpkinja, istraživač, novinar čuvene italijanske televizije RAI i književnik, slučajno je pronašla dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu, koji baca potpuno novo istorijsko svetlo oko srpske golgote u Albaniji tokom Prvog svetskog rata.

Dokument govori i o stvarnoj pomoći takozvanih velikih srpskih prijatelja, Francuske i Engleske srpskoj vojsci u njenom spasavanju od potpunog uništenja prilikom povlačenja iz vrleti albanske golgote.Ovaj dokument, slučano otkriven, ali i očito namerno zaturen – pokazuje i dokazuje da srpsku vojsku nisu spasili Englezi i Francuzi, što je opevano i u čuvenoj pesmi (koja je i danas patriotski srpski hit) „Kreće se lađa Francuska”, već Italijani i brodovi Mornarice Italije, a ne francuske. I, da ima kosmičke pravde, a nema je,  pravo ime pesme trebalo bi da bude „Kreće se lađa italijanska”?!Krajem novembra 2011. godine akademik dr Dragoljub Živojinović objavio je knjigu „Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front” koja je ozbiljno uzdrmala i našu, a i čitavu evropsku savremenu istoriografiju. Reč je o knjizi koja je svojom autentičnom sadržinom srušila sve dosadašnje teze o našim saveznicima i prijateljima pre i tokom Prvog svetskog rata.Knjiga akademika Živojinovića otkrila je sve srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske na Srbiju 1914. godine, svesrdno radila na uništenju Srba i srpske države.

Od završetka Prvog svetskog rata, kaže u svojoj knjizi akademik Živojinović, pa sve do današnjih dana, srpski narod je živeo u zabludi nazivajući Engleze svojim saveznicima čak prijateljima.

Srbi su zarobljenici i drugih zabluda tvrdi akademik, poput one da su nam Francuzi bili jedini pravi prijatelji u Prvom svetskom ratu.

Ako je po akademiku Dragoljubu Živojinoviću, sto godina je u stranu gurana jedina istina, da nam je Rusija tokom prvog svetskog rata bila jedini prijatelj.

Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku građu akademik Živojinović počeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset i više godina, i to sasvim slučajno, baveći se Vatikanom i Srbima.

Takođe, treba istaći i činjenicu; akademik Živojinović je prvi otkrio u Londonu tu građu i prvi je saopštio – da je Engleska iako saveznik Srbije, radila protiv interesa srpskog naroda i države…?!

Rame uz rame akademiku Dragoljubu Živojinoviću tokom 2014. godine stala je književnik i novinar državne Italijanske televizije RAI, Srpkinja, rodom iz Zrenjanina, Mila Mihajlović.

Ona, kao priređivač reprint izdanja knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ otkriva niz detalja o ponašanju srpskih saveznika Engleske i Francuske tokom prelaska srpske vojske preko Albanije, kao i njeno izvlačenje sa albanske morske obale i prebacivanje na grčko ostrvo Krf.

Novinar RAI Mila Mihajlović kaže:

– Do podataka o stvarnom ponašanju Engleske i Francuske prema srpskoj državi, vojsci i narodu, tokom Prvog svetskog rata došla sam sasvim slučajno. Listajući po svojoj bogatoj istoriskoj arhivi nabasala sam na dokument Specijalne kancelarije Ministarstva kraljevske mornarice Italije napisan 1917. godine u Milanu. Reč je o zaboravljenom vojnom dokumentu pod nazivom „Za Srpsku vojsku“.Od tada se ovom dokumentu gubi svaki trag, ali i prava istina o izvlačenju srpske vojske iz Albanije koja nikad nije zvanično izašla na svetlost dana. Tragom provere validnosti ovog važnog dokumenta Mila je krenula pre više godina.Obijala je mnoga vrata širom Italije i Srbije tražeći odgovor: Da li neko poseduje ovakav dokument?Svuda – zid ćutanja, ali i potvrda da se radi o potpuno originalnom dokumentu koji je po svom sadržaju jedinstven, i da drugi iste, ili slične sadržine ne postoji, što su joj priznali i u vladi, a i u Mornarici Italije koja je ovaj dokument 1917. godine napisala za potrebe vlade Italije.

Knjiga „Za Srpsku vojsku  – jedna zaboravljena priča“ je bogata pisanom i fotografskom arhivskom građom.Ova knjiga konačno rasvetljava mrak koji je sve do sada vladao u srpskoj istoriografiji o pet meseci epopeje srpske vojske tokom prelaska Albanije i evakuacije, najpre u Italiju, a potom na Krf i u Bizertu.   Sa ovim dokumentom jednostavno niko nikada nije bio upoznat, pa ni italijanska, a ponajmanje srpska javnost.

Da bi se nepravda prema istorijskim činjenicama ispravila potrudila se Mila Mihajlović:

– Dokument ima izuzetnu istorijsku vrednost i značaj za Srbiju, kao jedini postojeći dokument i jedina arhivska građa iz tog perioda. Za Italiju, dokument ima ogroman politički značaj, jer otkriva da je Italija tom prilikom obavila humanitarnu intervenciju nezapamćenih razmera za koju se i danas može reći da je najveća i najsloženija u istoriji. Na kraju, kao potvrda da je Italija dobro odradila posao postoji dokaz:

Nikola Pašić je 22. februara 1916. Italiji sa Krfa uputio pismo u kojem piše:

„Po završetku transporta Srba iz Albanije, izražavam najiskreniju zahvalnost Kraljevskoj vladi za momentalnu i efikasnu intervenciju Kraljevske mornarice Italije, kao i za rad svih organa vlasti, hvala što se evakuacija izvršila brzo i na najbolji mogući način.“

Srpska-vojska-na-Krfu2

Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, italijanska mornarica je iz Albanije evakuisala blizu 300.000 srpskih vojnika i izbeglica, 24.000 austrijskih vojnika – zarobljenika srpske vojske, 10.153 konja, 68 topova i 300.000 tona hrane i materijala.

Sa vojskom je evakuisana i srpska vlada, vojni vrh, parlament, inteligencija, velika količina zlata i srebra i gotovog novca, arhive, kralj Petar I Karađorđević i regent Aleksandar.

Obavljeno je 248 plovidbi i upotrebljeno 350 lađa, čitav posao je obavljen uz ogroman rizik od potapanja brodova od  nemačkih podmornica (Sumarena).

U istoj operaciji, evakuisano je i 6.000 crnogorskih vojnika, dobrovoljaca iz Hercegovine i Boke, i kralj Nikola I Petrović sa porodicom.

Kako kaže Mila Mihajlović podvig italijanske mornarice, do sada je ostao skoro nepoznat, a uvek su u prvi plan isticane zasluge Francuske i Engleske, iako je njihovo učešće u operaciji izvlačenja srpske vojske iz Albanije bilo višestruko manje nego što smo mi to isticali tokom poslednjih 100 godina…

Dokument Mornarice Italije, kaže Mila Mihajlović, otkriva još jedan ključni detalj, srpski vojnici nisu sa obala mora Albanije prebacivani odmah na grčko ostrvo Krf, već su prvo prebačeni u Italiju, pa tek onda na Krf.Gospođa Mihajlović ističe da se 100 godina javnost bavila istorijskim falsifikatima.

Srpska-vojska-na-Krfu3

Dokument Mornarice Italije – “Za srpsku vojsku” je veoma bitan, jer ko zna šta bi se dogodilo na mapi Evrope da Italija nije izvukla Srpsku vojsku iz Albanije.Neko je očigledno hteo da sakrije da je posle spasavanja srpske vojske iz Albanije ta ista reorganizovana vojska odlučila ishod Prvog svetskog rata?!Iako su Englezi i Francuzi preuzeli obavezu izvlačenja srpske vojske iz Albanije, oni su zadržali stav, da je srpska vojska izgubljena za sva vremena i da se mrtvacu ne može pomoći tako da im se nije ni žurilo.Srbi su bili osuđeni na propast.Ovaj dokument sve to u potpunosti otkriva.

Na pitanje: Otkud Italija u čitavoj priči, ako se pouzdano zna da je početkom Prvog svetskog rata Italija bila u savezu sa Nemačkom i Austrougarskom? Mila Mihajlović kaže: Italija je istupila iz tog trojnog pakta u trenutku kad je Austrougarska napala Srbiju i želela je da ostane neutralna. Na molbu Francuza, Engleza i Rusa, Italija se priključila savezu Antanta. Naravno, za to je trebalo da bude teritorijalno nagrađena nakon rata: Dalmacijom, Albanijom, Istrom, grčkim ostrvima Dodekaneza, Antalijom koja je danas u Turskoj, i drugim.

Rat se završava, saveznici su pobedili zahvaljujući Italiji i Srbiji, Rusija više ne postoji, na sceni su Engleska, Francuska i SAD zemlja koja se prvi put pojavljuje kao važan činilac na međunarodnoj sceni. Ovim zemljama ne odgovara da Italija bude ta koja će biti glavna na Mediteranu. Ove zemlje poništavaju važeći ugovor o savezništvu sa Italijom i faktički Italija – od zemlje pobednice – postaje zemlja gubitnik! Skoro ništa što joj je obećano Italija nije dobila, sem milion mrtvih i sedamsto hiljada invalida.

Posle svega, tvrdi Mila Mihajlović, trebalo je saveznicima da smisle priču ko je spasao Srpsku vojsku, e tada i onda kreće ona čuvena „Lađa Francuska” koju svi i danas pevamo…Istina, bilo je puno francuskih lađa, ali da voze Srbe sa Krfa za Solun, pa na front! Kad je trebalo spasavati Srbe, bila je, tu i tamo, po neka lađa francuska, ali najveći deo posla oko izvlačenja Srba obavila je Italija i niko drugi.

Na pitanje: Zašto je ovaj tako važan dokument zaboravljen, Mila Mihajlović kaže:- I tada je vođen medijski rat, a Italija je bila žrtva medijskog rata! I zato je herojski gest Italije, koja je spasla Srbe i Srbiju, po merilima Engleza, pa i Francuza, morao biti zaboravljen, a spasavanje Srba iz Albanije pripisano je u najvećoj meri Francuzima i Englezima, koji verovatno prstom ne bi mrdnuli da im Ruski car Nikolaj nije zapretio da će izaći iz rata, ukoliko ne krenu u spasavanje Srba iz Albanije.Sto godina je o svemu ovome bio izgubljen trag.

(svedok011.blogspot.rs)

Pomozite filmskom timu Borisa Malagurskog (NoKosovoUnesco kampanju) da uspešno završi film

Dear friends,

The so-called „Foreign Minister“ of the self-proclaimed „Republic of Kosovo“ is again saber-rattling the prospect of Kosovo applying to join UNESCO this October, only two years after WE defeated their first attempt. Our friend, Boris Malagurski, and we have decided to re-launch our #NoKosovoUnesco campaign to again resist Kosovo UNESCO membership! Boris has paused work on his other films for the next 2 months to urgently work on a documentary film about Serbia’s UNESCO heritage in Kosovo & Metohija.

The budget needed for the film has not yet been collected and with filming set to begin in just one week, we ask that you to urgently support the documentary by donating via PayPal: DONATE HERE

Help the film team in completing this film, help us in our collective fight for justice! Those who donate $100 or more in the next 3 days will receive a signed DVD of Boris‘ documentary „The Weight of Chains 2„.

28. Jun

Dragi prijatelji,

Takozvani „ministar spoljnih poslova“ samoproglašene „Republike Kosovo“ ponovo zvecka mogućnošću da Kosovo aplicira za članstvo u Unesku oktobra 2017, samo 2 godine nakon što smo MI porazili njihov prvi pokušaj. Naš prijatelj, Boris Malagurski, i mi smo odlučili da ponovo pokrenemo #NoKosovoUnesco kampanju kako bismo se opet suprotstavili članstvu Kosova u Unesku! Boris je na 2 meseca pauzirao svoje druge filmske aktivnosti kako bi hitno napravio dokumentarni film o Unesko baštini Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kako još uvek nije skupljen ceo budžet za film, a snimanje je planirano da počne za samo nedelju dana, najljubaznije vas molimo da hitno podržite ovaj dokumentarac doniranjem putem Pejpala: DONIRAJTE OVDE

Pomozite filmskom timu da uspešno završi film, pomozite nam u našoj zajedničkoj borbi za pravdu! Svi koji doniraju preko $100 tokom sledeća 3 dana dobiće DVD Borisovog filma „Težina lanaca 2“ sa posvetom.

28. Jun

СПРЕЧИМО УЗУРПИРАЊЕ ВЛАСТИ, ДИКТАТУРУ ПРЕДСЕДНИКА: ПРОТИВУСТАВНО ПРЕНОШЕЊЕ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

СПРЕЧИМО

УЗУРПИРАЊЕ ВЛАСТИ, ДИКТАТУРУ ПРЕДСЕДНИКА:

ПРОТИВУСТАВНО ПРЕНОШЕЊЕ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ /1/,

ПРИЗНАВАЊЕ И ПРИХВАТАЊЕ ЗАКЛЕТВЕ И ИНАУГУРИСАЊЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

УЧЕСТВОВАЊЕМ НА

МИРНОДОПСКОМ НАРОДНОМ СКУПУ ПОДРШКЕ

НАРОДНИМ ПОСЛАНИЦИМА

КОЈИ ПОШТУЈУ СВОЈУ ЗАКЛЕТВУ И УСТАВ

ТЕ НЕ ПРИЗНАЈУ И НЕ ПРИХВАТАЈУ

НИ ЗАКЛЕТВУ НИ ИНАУГУРИСАЊЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ /2/

Скуп је пријављен МУП-у за уторак, 30. маја о.г.,

од 17:00 до 20:00 часова пред Народном скупштином /3/.

 

 

 

ПОТПУНИ ТЕКСТОВИ СУ:

 

/1/      Председнику Републике и Народној скупштини: (НЕ)УСТАВНО ПРЕНОШЕЊЕ ДУЖНОСТИ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_24LTG_PrdsSkpsAV.143105055.pdf

 

/2/      Господину АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ, проглашенoм изабраним кандидатом за председ-ника Републике и председнику Владе

             http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_21LTG_VucicuSlike.14072231.pdf

https://facebookreporter.org/2017/05/21/проф-др-љубомир-т-грујић-александре-в/

 

/3/      Пријава скупа МУП-у – Одељењу Полиције за јавни ред и мир града Београда

             http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_24PijvaJavno.143104701.pdf

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму у којем се представља Јасеновац не као логор смрти већ као сабирни центар рада

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму

Датум објаве: уторак, мај 23, 2017
Објављено у Јасеновац

Нешто више од месец дана након што је документарни филм о Јасеновцу, аутора Јакова Седлара, упркос противљењима дела хрватске јавности, ипак, награђен наградом Града Загреба, немачки дневник „Франкруфтер рундшау“ објавио је оштру критику у којој потврђује да је реч о пројекту, који фалсификује историју.

Прекрајање историје логора Јасеновац
Прекрајање историје логора Јасеновац

Немачки дневник прозива и градске оце због додељене награде Седлару.

Уз подсећање да је одлука градских власти да награду Града Загреба додели управо Седларовом филму „Јасеновац – истина“, који је све само не то што казује наслов, изазвала велики скандал у Хрватском, РФ напомиње да је Седларовом документарац био приказан и у Тел Авиву, као и да се Седларова „истина“ састоји од потпуног окретања наглавачке историје конц-логора Јасеновац.

Лист, наиме, констатује да Седлар у том филму Јасеновац представља не као логор, већ као сабирни центар и радни логор и тврди да је “логор смрти“ постао тек након 1945. када су власт преузели комунисти под вођством Јосипа Броза Тита.

Берлински дневник наводи и да Седлар тврди да су „комунисти у Јасеновцу убили много више људи него усташе током своје четверогодишње владавине“ и да је то „мит“ који у Хрватској од проглашења независности негују десничарски публицисти, тврдња за коју нема уверљивих доказа.

Подсећа се и да су хрватски новинари указали на неколико фалсификата у Седларовом филму, попут оног са наводном насловницом Вјесника из 1945., те да би све то „требало да буде довољно да се о Седларовом филму не дискутује као о сериозном, а камоли да му се додели награда“.

У тексту објављеном под насловом „Хрватско фалсификовање историје на филмском платну “ наводи се и да се „историјски ревизионизам филма “Јасеновац – истина“ сада шири и међу исељеним Хрватима“, да се овај проблематични филм приказује у хрватским културним центрима широм Немачке, као и да је на берлинском приказивању филма у публици био присутан и апостолски нунције у Немачкој, Никола Етеровић.

Извор: РТС

Везане вијести:

Фaлсификaтoр мeђу нaрoдимa

Зуроф: Награда Седлару увреда за све жртве | Јадовно 1941.

Хрватска амнестира усташтво | Јадовно 1941.

‘Рекао сам Израелцима да могу мирно спавати што се …

Тагови:
Моја песма уместо коментара:
 
СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ
Црвено сунце ко у крви окупано
уморно клизи, трагом хоризонта
ко клупче суза крвљу натопљено
залази суморно, ко рањена душа
да тихо мре тминама перманента
тугујући тако за милионима срба
Nељудско бреме и сунцу је тешко
Постиђено, усташким злочинима
подсећа на крв са усташких кама
дубинама, дубљим од зенице ока
оставља на небу траг крви срама
да се памти док је народа и сунца
Сећа на милионе поморених срба
крик покланих беба, мајки, очева
баки, дека унука, недужног света
у јаме баченog, маљем поубијанog
од, усташа и српских, конвертита
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал може бити бездушног народа
где влада безумље и туга људима
Зар су безумни овладали умнима
хиљаду питања а нигде одговора
а сузе су скрвљу, текле потоцима
под окриљем, усташа и Ватикана
Кад видиш на небу црвено сунце
да понире у тој пурпурној лепоти
дубинама дубљим, од зенице ока
мораш знати да тако црвено тоне
да подсети на крв недужног света
злочин усташа и срба конвертита
И увек ће то наше прелепо сунце
при крају дана, тонути дубинама
подсећајући на прећутане, жртве
на крик милиона побијених срба
на каме усташа“за дом спремних”
и нас убоге што из страха ћутимо
што ћутањем злочин одхранисмо
О Боже Боже дал има већег греха
дал има државе на тим темељима
дал има влада ко хрватских сада
да умањује бројке покланих срба
да се подсмева невиним жртвама
газећи без срама образe предака
И сваки пут очаран чарима сунца
усред радости моје обузме ме туга
сунце постане, јатом црних птица
а смех беба, мукла ледена тишина
безазлена радост камом окончана
у ропцу крви без трунке саосећања
хладном руком монструма без ума
за дом спремних, без душе и Бога!
Душан Нонковић-Теодоровић

„Вести“ у Берлину: Бомбе на Србију поништиле Нирнберг

„Вести“ у Берлину: Бомбе на Србију поништиле Нирнберг

У отвореном писму које је упутио на адресу немачке министарке војске Урсуле фон дер Лејен, бивши државни секретар Министарства одбране Вили Вимер коментарише тренутне расправе о наслеђу које данашњи Бундесвер има из времена Хитлеровог Вермахта.

– Капитулација тадашњег Вермахта означила је крај Другог светског рата, а многи његови челници нашли су се на оптуженичкој клупи суда у Нирнбергу и били осуђени, са свим последицама које је таква пресуда носила са собом. Те последице уграђене су потом и у повељу Уједињених нација, дајући само њима право да одлучују о будућим ратовима, како се рат као Други светски више никада не би догодио – указује Вимер.

– Без повеље УН, формирање данашњег Бундесвера, улазак Немачке у НАТО и њено укључивање у легитиман светски поредак, уопште не би било правно могуће. Само на тај начин немачки парламент је могао да одобри чланство у НАТО-у у форми чланства у једној одбрамбеној организацији, чије је деловање у складу са нормама записаним у Повељи УН – наводи се даље у писму.

– И сами знате да је НАТО нападом на Југославију 1999. године без сагласности и легитимације Уједињених нација погазио сопствене темељне принципе записане у Париској повељи, и давањем самом себи права да одлучује о рату – учинио све да уништи Повељу УН, како би од себе учинио војну силу која може да буде искоришћена било где у свету. Од Нирнбершког процеса није остало ни трага – упозорава Вили Вимер.

– Уколико се потрудите да прочитате образложења тадашњег америчког председника за улазак у рат, напуштањем свих оквира које је могао да легитимише само Савет безбедности УН, могло би да вам се заврти у глави уколико помислите на међународно право – каже Вимер у писму министарки и тражи од ње да покуша да пронађе у чему се, правнички гледано, разликује фактичко самолегитимисање америчког председника да поведе рат, од ствари за које су оптужени немачки генерали у Нирнбергу.

Црна клупа чека

„Можете да се дистанцирате од Вермахта колико год хоћете, али онда треба да водите Бундесвер тако да то буде у складу са Повељом УН и нашим сопственим Уставом који је омогућио да уђемо у један одбрамбени пакт који више не постоји. У супротном, и ви сами се крећете по ивици критеријума које некога могу да доведу ближе нирнбершкој оптуженичкој клупи, и то много ближе него што би нам свима заједно било драго.“

 

ИЗВОР: ВЕСТИ

————-

23.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

КРАЂА КУЛТУРЕ СРБА ДУПЛИМ, ПРИСТРАСТНИМ АРШИНИМА

КО СУ ТО ТИ КОЈИ НАМ РЕЖИРАЈУ ЕНЦКЛОПЕДИЈЕ, ВИКИПЕДИЈЕ, КРОЈЕ ЛАЖНУ ИСТОРИЈУ ЗАТУШКУЈУ ТРГОВИНУ ОТЕТИМ ОРГАНИМА КРАДУ МИЛИОНЕ ЖРТАВА, ОГЛАШАВАЈУ ТУЂЕ ГЕНОЦИДЕ ЗА НАШЕ КАКО БИ ИЗВРШИЛИ И ОПРАВДАЛИ СВОЈ ГЕНОЦИД НАД НАШИМ НАРОДОМ, УНИШТИЛИ НАМ ДРЖАВУ А СА ЊОМ И НАС ТРГУЈУЋИ БЕЗ СТРАХА ОД ИСТРАГЕ ОТЕТИМ ОРГАНИМА ЛЕШЕВИМА У СВРХУ ФАЛСИФИКОВАЊА НАШЕ ИСТОРИЈЕ!

ОДГОВОР ЋЕ МО ДОБИТИ НА ТО ПИТАЊЕ ТЕК КАД СХВАТИМО ДА ТО НИЈЕ ПРАКСА НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА ВЕЋ КОНТУИНИТЕТ ОД КАД ЖИВИМО НА ОВИМ ПРОСТОРИМА ОД НЕГИРАЊА ДА ЈЕ ТАКОЗВАНО ВИНЧАНСКА ЋИРИЛИЦА УОПШТЕ ПИСМО ПА ОНДА ДА НИЈЕ СРПСКО И АКО СУ 22 СЛОВА ДАНАШЊЕ ЋИРИЛИЦЕ ИДЕНТИЧНА ВИНЧАНСКИМ СЛОВИМА ПИСАНИХ НА ВИНЧАНСКОЈ КЕРАМИЦИ ПРИЈЕ 7000 ГОДИНА

И ТАКО ИДЕ ТО СВЕ РЕДОМ У КОНТИНУИТЕТУ. ГДЕГОД СЕ МОГЛО И ГДЕ ИМ ЈЕ ТО ИШЛО У ПРИЛОГ СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СУ ОБЕЛЕЖАВАЛИ САМО ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОВИМА САМО ДА НЕ БИ ПОТВРДИЛИ ДА СУ СРБИ АУТОТОНИ НАРОД БАЛКАНА И КОЛЕВКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. ТАКО СУ НАЈСТАРИЈУ МЕТАЛУРГИЈУ СВЕТА ОЗНАЧИЛИ ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОМ ЈУЖНОИСТОЧНИМ БАЛКАНОМ ИЛИ ВИНЧАНСКОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈОМ И АКО ЈЕ ДОБИЛА ИМЕ ПО ВИНЧИ КРАЈ БЕОГРАДА САМО ЗАТО ШТО СУ ТУ ПРОНАЂЕНЕ НАЈВЕЋЕ КОЛИЧИНЕ АРХЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛ ОД ОРУЂА ДО ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА НАЈСТАРИЈЕГ ПИСМА НА СВЕТУ.

БАКАР СУ ТОПИЛИ И ОБРАЂИВАЛИ 700 ГОДИНА ПРИЈЕ БИЛО КОЈЕГ ДРУГОГ НАЈСТАРИЈЕГ АРХЕОЛОШКОГ МЕСТА У СВЕТУ ЗА ПРЕРАДУ МЕТАЛА.

ПОТОМ ДОЛАЗИ НЕМА ТИШИНА КАО ДА НИЈЕ БИЛО ГВОЗДЕНОГ ДОБА НА ТИМ ПОДРУЧЈИМА И АКО ЈЕ БИЛО ЛОГИЧНО ДА ТАЈ КОЈИ ЈЕ ТОПИО РУДУ БАКРА ПОКУША ДА ТОПИ И ДРУГЕ РУДЕ. АЛИ И ПОРЕД ПРЕДНОСТИ ОД 700 ГОДИНА ТОМ НАРОДУ НИЈЕ ТО ПАЛО НА ПАМЕТ ДА ПОКУШАЈУ ТОПИТИ И ДРУГО КАМЕЊЕ ОДНОСНО РУДУ.

ТО ЈЕ ИШЛО ДО ТЕ МЕРЕ ДА СЕ ДАНАС СКОРО НИШТА НЕ ЗНА О СРПСКОМ МАЧУ ДО ДА ЈЕ ЈЕДАНА САБЉА СПЕЦИФИЧНЕ ИЗРАДЕ БРАНИКА ШАКЕ КОЈА ДРЖИ МАЧ ПРВИ ПУТ ПРОНАЂЕН ИСТО У ЈУЖНО ИСТОЧНОМ ДЕЛУ БАЛКАНА 1371. ДО 1389. ЗНАЧИ У ДОБА ИЗМЕЂИ мАРИЧКЕ И кОСОВСКЕ БИТКЕ. ТУ СЕ САСВИМ СТИДЉИВО НАПОМИЊЕ ДА ЈЕ ЈЕДАН АУТОР НАЗВАО ТАЈ МАЧ СРПСКИ МАЧ ШТО У ИСТОМ МОМЕНТУ ОПОВРГАВАЈУ ЈЕР СЕ КАСНИЈЕ И НА ДРУГИМ МЕСТИМА ПРОНАШАО ИСТИ ТИП МАЧА ДА БИ НАВЕЛИ КАКО ЈЕ КАСНИЈЕ ДОСПЕО ДО вЕНЕЦИЈАНСКЕ ГАРДЕ ПРЕКО АЛБАНАЦА И ХРВАТА ГДЕ СЕ НАЗИВАО СЛАВЕНСКИМ МАЧЕМ.

ЕТО ТАКО СУ СЕ ПОНЕЛЕ НАШЕ ЕВРОПСКЕ КОМШИЈЕ ПРЕМА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ ОПРЕМЉЕНОЈ ВОЈСЦИ ТОГ ВРЕМЕНА КОЈА ЈЕ ШТИТИЛА СВОЈИМ ЖИВОТИМА ЕВРОПУ ОД НАЈЕЗДЕ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА. ТО СЕ ТАКО НАСТАВИЛО ДО ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА. АКО БИ НЕКИ АЛБАНАЦ ИЛИ ХРВАТ ПА И МУСЛИМАН УРАДИО НЕКО ЗЛО НА ЗАПАДУ ОНДА БИ МЕДИЈИ ТО ОБЈАВИЛИ ДА ЈЕ ТАЈ ИЗ СРБИЈЕ А АКО БИ ТО ИСТО УРАДИО СРБИН ИЗ ХРВАТСКЕ ОНДЕА БИ ГА ОДМАХ БЕЗ ОКЛЕВАЊА ПРОЗИВАЛИ У МЕДИЈИМА СРБИНОМ.

МАНИПУЛАЦИЈЕ ТЕ ВРСТЕ СУ ИШЛЕ ОД БАКАРНОГ ДОБА ПА ПРЕКО КОСОВСКЕ БИТКЕ ТЕ СВЕ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ТАКО ДА СЕ НЕ МОГУ ОТЕТИ УТИСКУ ДА И ОБРЕНОВИЋ НИЈЕ БИО ИЗМАНИПУЛИСАН ТЕ ДА НИЈЕ ОН ОДГОВОРАН ЗА УБИСТВО КАРАЂОРЂА ВЕЋ НЕКИ АУСТРИЈСКИ АГЕНТ ПОШТО ЈЕ КАРАЂОРЂЕ БИО ПРО РУСКИ ЧОВЕК, ПОСЛАТ ИЗ РУСИЈЕ ДА ПОДИЖЕ УСТАНАК ПРОТИВ ТУРСКОГ ЦАРСТВА.

КО НЕ ЗНА, СКИЈАВОНЕСКА ЈЕ ЊИХОВ НАЗИВ ЗА СРПСКИ МАЧ КОЈЕГ ВЕШТО ИЗБЕГАВАЈУ ДА ГА НАЗОВУ СРПСКИМ:

Скијавонеска

 

Из Википедије, слободне енциклопедије

 

Скијавонеска

Скијавонеска или спада скијавонеска (итал. spada schiavonesca – словенски мач) је мач, обично врсте једноипоручних мачева, који се први пут јављају у југоисточној Европи касног XIV века.

Једноипоручни мачеви настају у каснијем средњем веку као нова форма дугачких мачева, адаптирани из борба са тешким челичним оклопима у којима су се ретко користили штитови, при чему су били потребни модификовани мачеви и нове, развијеније мачевалачке технике. Једноипоручни мачеви (дужина сечива 75-110 cm, обично око 105 cm) били су дужи од једноручних (40-80 cm, понекад и метар), али краћи и лакши од тешких дворучних мачева (120-150 cm, неки и по два метра, мада су ово били више мачеви за показивање него за борбу), и могли су се водити једном и обема рукама. Извори пак говоре да су се технике изводиле обично обема рукама, због чега се често класификују као дворучни мачеви, а са обе руке биле су изводљиве боље технике у односу на раније једноручне или тешке дворучне мачеве.

Особина мача скијавонеске била је у накрсници у облику латиничког слова S. Улога такве накрснице могла је да се састоји у томе да се сечиво противниковог оружја на тренутак отклони у страну или углави у повијеном краку накрснице и тиме омогући довољно времена да се узда контратехника или ударац. Такав маневар било је могуће извести пре свега против сечива сабље, посебно турског типа сабље зване килиџ. Техника је наводно адаптирана из борба са Османлијама и њиховим сабљама.

Најстарији данас познати облици мачева са S накрсницом ковани су у Србији у раздобљу између маричког (1371) и косовског (1389) боја, шта је довело до тезе да је скијавонеска настала у Србији крајем XIV века, при чему поједини археолози говоре и о српском мачу. Ова теорија међутим није утврђена, јер се мачеви са S накрсницом јављају исто у Византији и Угарској, као и касније у другим суседним земљама, тако да се порекло скијавонеске не може тачно одредити. У XV веку албански, грчки као и словенски најамници из Далмације доносе мачеве са S накрсницом у Венецију, где су, између осталог, чинили гарду млетачких дуждова. У Венецији мач добија свој данашњи назив као словенски мач односно спада скијавонеска.

СРБИЈА ЈЕ У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ ПЛАЋАЛА НЕПОЈМЉИВО ВИСОК ДАНАК У КРВИ ЗБОГ ГЕОСТРАТЕГИЈСКОГ ПРОСТОРА НА КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ ОД ПАМТИВЕКА ПА ДО ДАНАС. НИЈЕДНА МЕТОДА НИЈЕ ИЗОСТАВЉЕНА ОД МАНИПУЛАЦИЈА ДО РАТОВА ПРАЋЕНИХ ЗЛОЧИНИМА СВАКОЈАКЕ ВРСТЕ САМО ДА БИ ЈЕ ТИ МОЋНИЦИ УЧИНИЛИ БЕЗЗНАЧАЈНОМ СИЛОМ А СТИМ И ПОСЛУШНОМ ВАЗАЛСКОМ ЗЕМЉОМ.

УКЉЕШТЕНА ИЗМЕЂУ ДВЕ ИМПЕРИЈЕ, АУСТРОУГАРСКОГ И ИСЛАМСКОГ ЦАРСТВА, КАТОЛИЧКЕ И ИСЛАМСКЕ РЕЛИГИЈЕ, САТИРАЊЕМ И ИЗНУРАВАЊЕМ СЕ ПОСТЕПЕНО ИНТРИГАМА И РАТОВИМА КРУНИЛА ПОСТАЈУЋИ ОД ИМПОЗАНТНОГ ЦАРСТВА СВЕ МАЊОМ ДРЖАВОМ А СВЕ ВЕЋИМ ИСКУШЕЊЕМ ВЕЛИКИХ ЗА МАНИПУЛИСАЊЕ ОД СТРАНЕ ТИХ КРВОЛОЧНИХ ИМПЕРИЈА СА ИСТОКА И ЗАПАДА ДА БИ НА КРАЈУ ПОСТАЛА И ПРЕДМЕТ ИНТЕРЕСОВАЊА И МАНИПУЛАЦИЈА АМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА КОЈИ ЈЕ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ВЕЋ ОДАВНО УЧИНИО НАТО САВЕЗОМ, СВОЈИМ ВАЗАЛИМА, ОРУЂЕМ ЗА ШИРЕЊЕ ГЛОБАЛИЗМА ОДНОСНО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА И ПО ЦЕНУ РАТНИХ ЗЛОЧИНА КРШЕЊЕМ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И НИРБЕРГСКИХ НАЧЕЛА ПО КОЈИМА СУ ОСУЂЕВАНИ ЗЛОЧИНЦИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.

НЕ БИ МЕ ЧУДИЛО УКОЛИКО БИ ЈЕДНОГ ДАНА НИРБЕРШКИ СУД СУДИО И СВОЈИМ ОСНИВАЧИМА ЗБОГ ПОЧИЊЕНИХ ЗЛОЧИНА ШИРОМ СВЕТА МЕШАЊЕМ У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ШТО ЈЕ ПО УН КАРТИ ЗАБРАЊЕНО. САМО СИРОВОМ СИЛОМ ТО СЕБИ ЗА САДА ОМОГУЋАВАЈУ И ТО У КОНТИНУИТЕТУ ОД ДАВНИНА ПА ПРЕКО ХИТЛЕРА ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ( ПРАСЕК БУШ, ДЕДА И ОТАЦ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА, ЈЕ БИО ХИТЛЕРОВ САРАДНИК КАО КООРДИНАТОР ЧЕЛИКА, У САВЕТУ НЕМАЧКОГ КОНЦЕРНА ЧЕЛИКА, КРУП, СВЕ ДО НАПАДА НА ПЕРЛХАБЕР ГДЕ БИВА ПОВУЧЕН А КАПИТАЛ ЗАСНОВАН НА ТРГОВИНИ ЧЕЛИКОМ КОНФИСКОВАН-МАЛО КО ЗНА ДА ЈЕ И ФОРД БИО ВАТРЕНИ ОБОЖАВАТЕЉ АДОЛФА ХИТЛЕРА КОЈЕГ ЈЕ ЗА РОЂЕНДАНЕ НАГРАЂИВАО СА 50 000 ДОЛАРА ШРО МУ ЈЕ ХИТЛЕР УЗВРАТИО НАЈВИШИМ ДРЖАЉВНИМ ОДЛИКОВАЊЕМ ЗА ЗАСЛУГЕ…). МАЛО КО ЗНА ДА СУ СИНОВИ ТИХ НЕКОЛИКО НАЈБОГАТИЈИХ ФАМИЛИЈА АМЕРИКЕ, ПРЕТЕЧЕ ДАНАШЊЕГ ГЛОБАЛИЗМА ЗАСНОВАНОГ НА УЗУРПАЦИЈИ МОЋИ, МЕДИЈА И ВЛАСТИ.

ДОКЛЕ ЋЕ МО ТРПЕТИ УЉЕЗЕ У СВОЈОЈ КУЋИ ДА НАМ РАДЕ О ГЛАВИ!?

Знао сам да манипулишу са нашом истином и да нас краду и да су нас крали гдегод да су стигли да би нас у недоглед експлоатисалу у свом интересу, личног профита али да је то достигло астрономске размере нисам чак ни слутити могао.

Душан Нонковић-Теодоровић

Малагурски: Истина о Вилијаму Вокеру! (видео)

Борис Малагурски за Спутњик

Малагурски: Истина о Вилијаму Вокеру! (видео)

© Sputnik/
Живот

20:20 19.05.2017(освежено 23:07 19.05.2017) Преузмите краћи линк
1095701272

Тачно десет година након што је Вилијам Вокер заташкавао злочин у једној централноамеричкој држави, измислио је злочин у једној европској држави.

Иако Вокера знамо као шефа верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, који је 1999. године оптужио Србију за најстрашније злочине у селу Рачак, мало људи у Србији зна да је Вокер био амбасадор САД у Салвадору од 1988. до 1992, док је тамо беснео грађански рат.

Његова мисија у Салвадору је била толико успешна да кад је Бил Клинтон покушао да га постави за свог амбасадора у Панами 1993. године, католичка црква те земље се побунила против тог чина, наводећи као разлог Вокерову наводну умешаност у убиства језуитских свештеника у Салвадору новембра 1989. године, док је био амбасадор у тој земљи.

Таква убиства нису била необична у Салвадору, у којем је осамдесетих година прошлог века беснео грађански рат. Влада САД је слала финансијску помоћ тамошњој влади, а подржавали су и тзв. „одреде смрти“ војске Салвадора, који су убили хиљаде политичких опонената, синдикалних вођа, активиста, новинара, учитеља, обичних грађана широм земље, као и католичке активисте и званичнике. Тако су „одреди смрти“ 1989. убили шест језуитских свештеника, њихову куварицу и њену ћерку.

Вилијам Вокер
Boris Malagruski
Вилијам Вокер

Један од њих је био ректор Универзитета Централне Америке, други заменик ректора, обојица водећи интелектуалци који су иначе документовали где тачно одлазе америчке паре у Салвадору. У почетку је влада Салвадора покушала да оптужи левичарске герилске снаге за убиства, а у тим покушајима да се заташка истина о овом злочину је учествовао и Вилијам Вокер.

Можда је најчувенија његова изјава да „свако може да набави униформе војске и да то што је неко био обучен у војну униформу не значи да је војник“.

Није се руководио истом логиком на Косову, где је одбацио могућност да су у Рачку убијени војници који су касније пресвучени у цивилну одећу. А када је официр војске Салвадора као сведок немилих догађаја предао кабинету амбасадора САД поверљиве информације о злочину, Вокер је, уместо да заштити идентитет сведока, открио идентитет тог официра команди војске Салвадора. Дакле, Вокер је открио идентитет сведока починиоцима злочина, што је један командант војске сликовито описао као „бацање сведока у кавез са лавовима, како би га растрзали“.

Чини се да је Вокер и раније био човек за „прљаве послове“ владе Сједињених Држава. Поједини амерички медији су писали да је Вокер, као асистент америчког државног подсекретара у бироу за централноамеричке послове, био десна рука Оливера Норта и Елиота Абрамса који су учествовали у нелегалној трговини оружјем у оквиру афере Иран-Контра 1985, а да је пре тога као заменик шефа мисије амбасаде САД у Хондурасу учествовао у креирању тзв. „контраша“ — побуњеника у Никарагви којима је ЦИА пружала логистичку и стручну помоћ. Вокер је временом показао невероватну способност да догађаје умањи или преувелича сходно потреби.

У Салвадору није позивао на војну акцију САД против Салвадора, иако су постојали докази да су оружане снаге Салвадора убијале цивиле, али је на Косову подржао војну акцију САД против СР Југославије након инцидента у Рачку, иако се форензички извештај није слагао са његовим изјавама. Познато је да је био толико љут на шефицу форензичког тима из Финске Хелену Ранту, која је истраживала инцидент у Рачку, да је поломио оловку коју је држао у руци. Ипак, Америка је поверовала свом човеку за „прљаве послове“, а не стручњацима.

Како ми је још 2009. године бивши амбасадор Канаде у Београду Џејмс Бисет објаснио, „Рачак је био изрежиран“, због потребе НАТО-а да бомбардује Југославију, како би за своју 50. годишњицу показао да је још увек потребан за „светски мир“. С обзиром да је Милошевић био релативно кооперативан са Западом, по мишљењу амбасадора Бисета, Западу је био неопходан „драматичан догађај који ће да подстакне акцију у Рамбујеу“, где су одржани преговори, званично, да би се решила криза на Косову, а незванично „да би се поставио ултиматум који нити Милошевић нити било који други Србин не би смео да прихвати, што би Американцима дало изговор да бомбардују Југославију“.

Канадски амбасадор у Србији 1999. године Џејмс Бисет
Boris Malagruski
Канадски амбасадор у Србији 1999. године Џејмс Бисет

Бисет тврди да су тела нађена у Рачку, према форензичким налазима, заправо жртве војног окршаја српских безбедносних снага и ОВК. С обзиром на Вокерову прошлост, светска јавност је морала да гледа на његове тврдње са далеко више резерве, али су медији стали на страну америчке верзије догађаја у Рачку.

У свим ратовима у којима је Вокер на разне начине био умешан, страдао је огроман број људи. Њихове породице махом нису добиле правду коју заслужују, али је Вокер зато добио споменик у Рачку. Где год се нашао, осигурао је трајно америчко војно присуство. Ако слобода икада стигне на Косово под америчком окупацијом, сматрам да Вокеров споменик не треба да се сруши, већ да, уз нову таблу са истином о Вилијаму Вокеру, остане као подсетник за светску јавност, која не сме да дозволи да их неки нови Вокер поново обмане.

Facebook

Пратите нас на Фејсбуку и сазнајте све најважније вести. Поделите са пријатељима оно што други прећуткују!