Жарко Јанковић: КРИВИ СУ, ЈЕР СУ СВЕ ЗНАЛИ ОД ПРВОГ ДАНА

Жарко Јанковић: КРИВИ СУ, ЈЕР СУ СВЕ ЗНАЛИ ОД ПРВОГ ДАНА

30.08. 2011 Српски културни клуб

<http://www.srpskikulturniklub.com/wp-content/uploads/2011/08/Tadic-Jeremic-Dacic-Dinkic-prodali-Kosovo.gif> TadicJeremic Dacic Dinkic prodali Kosovo

Током познате афере Драјфус у Француској чувени француски писац Емил Зола је јавно изрекао своје чувено ”Оптужујем” и стао у одбрану човека којем је напакована афера, иза које су стајале моћне структуре тадашње француске армије. У општој атмосфери линча над једним човеком који је био оптужен и осуђен, испоставиће се неправедно, за издају, Зола је проговорио јавно и стао у одбрану несрећног Драјфуса, ризикујући тада да и сам буде стављен на стуб срама у друштву. Међутим, то је био почетак расветљавања велике афере и рехабилитације једног неправедно осуђеног официра. Било би добро када бисмо и ми данас у Србији имали таквог припадника националне интелигенције који би устао и јавно рекао петооктобарским режимлијама криви сте, јер сте од првог дана знали који су услови и које ће последице по Србију имати ваша парола да ”ЕУ нема алтернативу”.

Тадићева бедна и политикантска игра је завршена. То му је лично саопштила и Ангела Меркел. Јасно и гласно Немица је саопштила који су услови за нашу кандидатуру за ЕУ. Подвлачим кандидатуру, а за даљи пут у евроунијатско безнађе услови ће бити са списка бившег немачког амбасадора у Србији Цобела, који је већ апострофирао и Војводину, а пошто Немачка спада међу тзв. ”пријатеље Санџака” није тешко претпоставити да ће док Србија дође до врата те земље Недођије која се зове ЕУ, која се и сама изнутра све више растаче, престати да постоји. Није спорно да је Тадић спреман да прихвати све услове из Брисела и Вашингтона које му је пренео Берлин, али главни проблем за Бориса Регионалног је тај што су му ти услови испостављени пред изборе, што значи да га његови западни ментори отворено пуштају низ воду.

Све би ово Борис прихватио, али када дође до још једног мандата, па би поново наставио да спроводи принцип куване жабе над српским народом, али ако ово сада траже од њега, то значи да га терају да самог себе политички уништи пред изборе. ”Напредни” европејци у лику Николића и Вучића већ задовољно трљају руке и најављују, замислите само, референдум са ли сте за улазак у ЕУ без Космета. Дични Вучић већ тврди да ће он Немцима да објасни колико имају грешака у политици према Србији. Само нека им он објашњава, једва чекају да га чују.

Сада је све изашло на видело, поготово када се сетимо чувене дипломатске преписке Вилија Вимера са тадашњим немачким канцеларом Герхардом Шредером. Нема ту никакве грешке, запад доследно, ставку по ставку, спроводи свој план за југоисток. Најгоре у целој причи за нас Србе је то што имамо такву штеточинску, изродску и ништавну политичку ”елиту” која је свесно радила све ово у последњих 11 година. Време је да се после више од једне деценије стрмоглавог пута у пропаст без алтернативе погледамо где смо, а имамо и шта да видимо. Јасно је да се 5. октобра рушила држава, а не Милошевић, а заговарање некаквог ”6. октобра” није ништа друго до грађански рат у Србији и уништење Србије, до чега, срећом, још увек није дошло.

Знале су наше досманлијске испоставе шта ће све морати да ураде када дођу на власт. И радили су, све су радили свесно, иако је било јасно да из дана у дан само пропадамо на сваком могућем пољу и живимо све горе. Многи су насели на провидну лаж о европејској будућности, јер се никада нису излечили од титоизма и југоносталгије, па им је ЕУ била замена за то. И каквим се све обманама и гадостима наше режимлије нису служиле током свих ових година да би оправдали своју политику. Били су чак толико дрски да се упоређују са истакнутим личностима српске историје. Тако су себе почели да пореде са Светим Деспотом Стефаном Високим. За разлику од досманлија, Свети Деспот Стефан Високи је ојачао у увећао Србију. Србија је почетком 15. века доживела прави духовни и културни узлет, а и била је и у највећим границама још од времена Душановог царства.

Досманлије су Србију почетком 21. века уништиле и духовно и културно и цивилизацијски и економски, а изгубили су територије и растурили државу и то су свесно радили, како би испунили налоге западних газда који су их и довели на власт. Покушавали су домаћи евроатлантисти говеђе памети, а свињског карактера, да се пореде и са Обреновићима. Али, за разлику од Обреновића који су обновили и градили српску државу у 19. веку, евроунијатске ништарије су се одлучиле да разоре све што су нам преци оставили, укључујући и сам смисао постојања српског народа. На крају било је и оних, попут Добрице Ћосића, познатог и под конспиративним именом ”друг Геџа”, који су сматрали да нам је данас потребан неко као ђенерал Милан Недић. Далеко су досовске беде и од Милана Недића. За разлику од владе Милана Недића која је збринула огроман број српских избеглица и који је пред Хитлером тражио проширење Србије, данашње вашингтонске и бриселске марионете просто се утркују у доказивању пред својим западним господарима колико још могу да понизе, згазе, опљачкају, девастирају Србију и српски народ.

Чак и у серији ”Отписани”, сниманој у комунистичко доба, руководиоци Специјалне полиције Бешевић и Мишић приказани су као београдска господа старог кова и антикомунистичког опредељења. Иако слушају Кригера, они о њему иза леђа мисле све најгоре. Називају га швапском њушком, надменим швабом, поремећеним манијаком, лоповом и сл. Њихови ликови у серији нису приказани потпуно дехуманизовано, поремећено и манијакално једнодимензионално. За разлику од Бешевића и Мишића из ”Отписаних”, који приватно презиру Кригера исто колико Прле и Тихи, наше данашње режимлије се и званично и незванично својим западним газдама диве до имбецилности, што би рекао Радован III. Једноставно речено, нема те историјске епохе нити личности из српске историје са којом би данашњи влатодршци у Београду могли да се пореде. То и не чуди, с обзиром да су они са презрењем одбацили сву српску традицију, идентитет и историчност. Они су само мали локални извођачи радова за интересе англоамеричког неолибералног атлантизма.

Шта тек да кажемо о ситуацији у једној таквој институцији као што је САНУ? Од доласка Николе Хајдина на њено чело, руководство САНУ-у је толико забраздило у политици расрбљавања, да ће ускоро поред њих Б 92 постати излишан. Николи Хајдину није пало на памет да током свог председавања САНУ-ом икада јавно проговори о положају Срба и ситуацији на Косову и Метохији, у Црној Гори, ситуацији у Републици Српској, хрватском геноциду, положају српског језика и ћирилице, али је зато организовао обележавање 160 година од уједињења Италије и на другом дневнику РТС-а стао у отворену одбрану Тадића и Ђиласа поводом отварања недовршеног најскупљег моста у новијој историји људског рода, преко којег тренутно могу само да иду пешаци и који повезује Баново и Бумбарево брдо са Новим Београдом.

Оваква режимска сервилност није скоро забележена, чак ни код нас. Проблем са Хајдином је у томе што он мостове види само као грађевине од бетона, па зато и стоји на становишту политике која разара и руши све мостове унутар српског народа. Међутим, ни ту није крај. Хајдин се на званичним документима потписује као председник Академије, а не САНУ. Изгледа да су поклоници ”суочавања са прошлошћу” дошли до закључка да коришћење назива Српска академија наука и уметности није ”политички коректно”, па нам намећу нове ”реалности”. Али, шта рећи за оне који наступају са појавно националног становишта, а и даље дробе да су за улазак целовите Србије у ЕУ, када нам је сасвим јасно поручено са запада да никаква Србија неће ући у ЕУ, већ ће бити разбијена.

Шта рећи о Матији Бећковићу, који се просто уплашио од новинарског питања да ли ће се кандидовати за председника САНУ, па је рекао да неће и да гласа за Хајдина. И тако док Матијаш гласа за Хајдина, може на миру да држи говоре на млаком и јадном обележавању великих датума из српске прошлости. Ти скупови личе на обележавање годишњица неком давном покојнику којег се присутни све ређе и слабије сећају. Бећковић је добио задужење да током тих комеморација држи говоре о славном покојнику, а његове беседе су чувене. Ситуација подсећа на Нушићевог ”Покојника”. Србија се отима, труди се да докаже како је и даље жива, а домаће режимлије које су раскућиле и растуриле њено наслеђе труде се да докажу да је она покојна, мртва и хоће живу да је сахране, док Матејаш Бећковић држи посмртно слово, велича славног покојника и обрачунава се са свим генерацијама које су млађе од његове.

Све се то одвија док млађани Александар Вучић тврди како ће он умети да ”објасни” Меркеловој дату ситуацију, док многи псеудо-национални аналитичари, са имиџом и ставовима попут либералних професора са Харварда који пате за својом студентском хипи младошћу, и даље бране свог пулена Јеремића и у оквиру ”нове политичке мисли” покушавају да нам објасне како су баш они измислили рупу на саксији. У ствари је јасно да када оде Тадић, или се направи ”велика коалиција” Тадић-Николић, онда ће они повести и ”национално одговорну и европску политику” много боље него било ко пре њих. У данашњој ситуацији када ово чујете од неког јасно је да је реч о обичној обмани и свесној манипулацији од стране оних који ће још више служити западним интересима.

srbomrzitelji

Можемо у неку руку бити и захвални Јадранки Косор. Њеним саопштењем јасно је признала да је СФРЈ разбијена заједничким злочиначким подухватом словеначког, хрватског, муслиманског и албанског вођства, уз подршку земаља чланица НАТО-а и ЕУ предвођених САД-ом. Овај злочиначки подухват још увек траје и трајаће док год нас наши непријатељи не униште, или док их се не ослободимо. За Хрватску је јасно да једино и постоји на геноциду и злочину. Њихова ”истина” је папизам, а идеја правашко-усташка идеологија. Када Ангела Меркел поручи нашим европејцима на власти и осталим у региону да треба да се угледају на Хрватску, она под тим подразумева да се српско питање мора решити онако како је решено у Хрватској.

То би означило и коначно решење Источног питања и тада би сматрали на западу да су на Балкану обавили посао. Борис Тадић одмах је пожурио да, онако ”професорски”, укори своје бивше ђаче Вука Јеремића и његову изјаву доведе у исту раван са отвореном и дрском провокацијом, па и злочиначким испадом Јадранке Косор. Није ово, на жалост, први пут да у Србији имамо власт која изједначава хрватски геноцид са бенигним, млаким и благим прозивањем Хрватске за њене злочине који се чују из Београда. Док год будемо имали такву власт бићемо идеалне жртве и будући вечити кривци за наше џелате.

Сада су све маске пале. Никакве обмане више не могу да прођу. Ко год сматра да треба да наставимо са срљањем ка ЕУ и говори о некаквој ”европској будућности”, тај се залаже за разбијање Србије и даље уништавање српског народа. НЕ У НАТО, НЕ У ЕУ, једини је одговор који можемо да дамо и да потражимо нове алтернативе за остварење националних и државних интереса.

РАЗБИЈЕНО ЕВРОПСКО КОРИТО“ ПРЕДСЕДНИКА ТАДИЋА

КОСОВО И МЕТОХИJА

Петар ИСКЕНДЕРОВ | 30.08.2011 | 20:12

За председника Србије Бориса Тадића, баш као и за читав српски народ, пре свега за онај његов део који и даље верује садашњој руководећој прозападној коалицији, наступио је „тренутак одлуке“-  „Тhe Zero Hour“. Руководилац земље је на сав глас признао, даје његов курс према најбржем могућем, и по сваку цену, ступању у Европски савез, сасвим крахирао, и да није чак ни за шлеповање. Пошто су Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу предале последње преостале на слободи лидере српског отпора – бившег главнокомандујућег босанских Срба Ратка Младића, и бившег председника Републике Српска Крајина у Хрватској Горана Хаџића, и пошто су предузеле огромне напоре како би оправдале равноправне договоре са сепаратистичким режимом Приштине – српске власти су се, у најбуквалнијем смислу речи, нашле поред разбијеног корита. „Грађанима мора отворено да се каже: постоји могућност да до краја године не само да нећемо добити статус кандидата, него нећемо добити никакав датум уопште за почетак преговора о пријему у Европски савез“ – то је изјава, коју је председник Тадић дао агенцији Танјуг и коју су светске информационе агенције одмах истранжирале, а која је направила красноречив закључак о унутрашњој и спољној политици званичног Београда, вођеној у последње три и по године, баш од тренутка самопроглашења независности Косова. Јер све што су чинили председник Борис Тадић и влада Мирка Цветковића, која га је у свему слушала, објашњавано је тежњом да се обезбеди подршка Брисела. А добијање статуса земље-кандидата објављено је као лек од свих зала, тј. као лек за све социјално-економске и политичке проблеме,  чак као средство да се процесу регулисања ситуације на Косову удахне нов живот. Али – не иде то тако. Оно што су последњих месеци поручивали између редова највиши званичници Европског савеза на челу са Штефаном Филеом, комесаром за питања проширења, отворено и без увијања је обесхрабреном Тадићу изговорила федерални канцелар Ангела Меркел. Она је српским саговорницима поднела нов списак услова, у коме су се нашли не само захтев да се „битно побољшају“ односи са Приштином, већ и наређење да се Срби одрекну српских институција које постоје на северном делу Косова. Те институције, према западном сценарију архитеката „новог светског поретка“ морају да буду ликвидиране у складу са „Стратегијом за северно Косово“ коју је Приштина објавила још почетком 2010. године. То што је овај захтев исто што и национална издаја,  схватио је изгледа и председник Тадић. Пошто је испратио немачку гошћу, он је свом народу и читавом свету изјавио да „Србија неће оставити свој народ на Косову“. Изјавио је и да је „потпуно противприродан“ захтев  да „Република Србија“ прихвати да учествује у гашењу националних институција, какве су, на пример, болнице и школе“ и подвукао да Србија „не може прихватити овакав захтев“. И мада је одмах после тога изговорио да његова земља „неће одустати од европске интеграције“,  изговорио је и да ако су сада преговори о ступању Србије у ЕЗ немогући, ипак „они могу да буду могући већ сутра“ – проблем избора између ЕЗ и Косова у његовој изјави је звучао прилично јасно: „Ако српска или европска јавност замоле Србију да изабере једно од то двоје, мој одговор ће бити следећи: Србија се неће одрећи ни једног од својих легитимних интереса“ [2]. Полазећи од илузорности нада које се односе на преиспитивање  односа руководства Евросавеза према самопроглашеној независности Косова, а коју је Евросавез  и режирао, то значи: преговори ЕЗ са Србијом онако, како је то замислила власт из Београда, неће започети. За ову недељу је планирано да у Бриселу почне нова рунда преговора између делегација Београда и Приштине, под патронатом тог истог Европског савеза. У светлости последњих изјава председника Тадића њихов карактер је посебно значајан. Водеће косовске новине на албанском језику  „Коха диторе“ врло су праведно констатовале да „дијалог улази у најкритичнију фазу“. Новине цитирају речи неименованог високог међународног чиновника, који је упозорио да постоји опасност, да „цео процес претрпи крах“ [3]. Стварно, уколико процес преговора није у стању ни да приближи, чак ни да теоријски обезбеди ступање Србије у ЕЗ, поставља се питање његовог смисла. У насталој ситуацији српска делегација мора или да своју позицију на преговорима учини најоштријом могућом, или да празним дискусијама са укусом националне издаје коначно себе потпуно дискредитује у очима сопствених бирача. Западу су – и то је фрау  Меркел дала да се јасно схвати – преговори у овом тренутку потребни  као средство да би се од Београда добила сагласност за савлађивање  косовских Срба. Чињеницу да у најскорије време треба очекивати „нови покрет ка северу“  специјалних јединица косовске полиције саопштиле су новине „Зери“, позивајући се на руководиоца косовске владе, Хашима Тачија [4]. Према информацији којом располажемо до наведене операције може да дође одмах по завршетку следеће рунде преговора. Зашто су у тренутној ситуацији Србији потребни овакви преговори – на то питање, како видимо, не може да одговори ни лично председник Тадић. Како било да било, власти Србије су последњих дана, ма колико то звучало парадоксално, добиле одређену слободу за маневрисање. Показатељ за то може да буде и незванични сусрет министра иностраних послова Србије Вука Јеремића са председником Републике Српске Милорадом Додиком, у Бања Луци. Јеремић је свог саговорника замолио да „искористи свој утицај у Босни и Херцеговини“ како би обезбедио подршку Београду у вези са Косовом – између осталог – на нивоу Савета безбедности УН. А, обраћајући се новинарима после преговора, он је промрмљао реченицу да ће захтевани услови, које је у Београду обелоданила Ангела Меркел, имати „стратешке последице по регион“ [5]. Иза овакве формулације мирно може да се крије реанимација идеје о подели Косова, као и могућност да Србија добије територијалне компензације, између осталог – у Републици Српској. Међутим, да би се активније одбранили интереси „свог народа на Косову“ Србија ,пре свега, мора сама да изађе стања опијености Европом.

Oscilacije efikasnije od rotacija Energetska superiornost klatna u odnosu na točak kod stacionarnih mašina

S A O P Š T E N J E  Z A  M E D I J E  I  J A V N O S T

 

Oscilacije efikasnije od rotacija

 

 

Energetska superiornost klatna u odnosu na točak kod stacionarnih mašina

 

 

Točak je verovatno najvažniji izum svih vremena, prisutan je gotovo u svim mašinama, pa se još uvek i savremeni konstruktori oslanjaju na sve njegove verzije…

 

Prema dosadašnjim nalazima prvi grnčarski točak načinjen je u Mesopotamiji pre oko 5.500 godina, a pre oko 4.000 godina pronađen je i točak s paocima i vremenom

 

kao ni u čemu drugom nastaće bezbroj maštovitih konstrukcija sličnih točku ili točkovima. Zamajac drugačije rečeno masivni točak koristi se za stabilizaciju i

 

akumulaciju mehaničke energije, a remenice i zupčanici za prenos…

 

Slična forma prihvaćena kao najbolje rešenje, široko je zastupljena kod pogonskih uređaja kao što su turbine električnih centrala…

 

 

 

 

 

Forma točka se ne mora prihvatiti kao najbolje rešenje jer se oscilacije klatna višestruko duže održavaju u kretanju koje možemo razmotriti u nastavku.

 

 

 

 

akademik Veljko Milković — Oscilacije efikasnije od rotacija
http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Veljko_Milkovic_Oscilacije_efikasnije_od_rotacija.pdf

S poštovanjem,

 

PR & Web tim

Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković

 

Bulevar cara Lazara 56

21000 Novi Sad

Srbija

tel: 021/6366-487

e-mail: milkovic@neobee.net

web: www.veljkomilkovic.com

 

Американци планирали а и даље планирају отимање српских манастира

Американци планирали отимање српских манастира ПДФ Штампа сриједа, 31 август 2011 10:05 Манастир Грачаница План за проглашавање српске културне баштине на Косову и Метохији косовском баштином био је годинама брижљиво припреман у америчкој амбасади при Унеску, показују депеше које је ових дана објавио сајт „Викиликс“. Срећом, такав покушај завршен је крахом лобиста из Америке и Француске на 35. заседању Комитета Унеска у Паризу крајем јуна ове године. Ех, Срби имају превише пријатеља Американци су се, јасно је из докумената које је објавио „Викиликс“, надали да ће добити подршку земаља које су већ признале Косово, али су са жаљењем констатовали да Србија, једноставно, има „превише пријатеља“ у Унеску. То се и видело током 12-дневне драме и тешке дипломатске битке у Паризу ове године, када је српска делегација успела да осујети планове да се српске светиње прогласе – косовским. У „осетљивој“ депеши која је послата у Вашингтон 8. фебруара 2010. из Париза описује се први сусрет амбасадора Дејвида Килиона са Зорицом Томић, српским амбасадором при Унеску. Једина тема разговора била је српска културна баштина на КиМ, а Американци су били запањени што је Томићева жустро бранила Американцима, очигледно, неразумљив став да су светиње на Косову – Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка – православна средњовековна баштина Србије, а не „средњовековна добра Косова“. Зорица Томић Приметили су и да је то највећи приоритет Зорице Томић. – Зорица Томић је тражила нашу подршку да Унеско остане политички неутралан – пише у документу који је објавио Викиликс. – Казала је да Србија жели да сачува своје корене и своје наследство, и додала да је за Србију оно што је Јерусалим за Јевреје, и да не може да замисли да Косово не буде у саставу Србије. Томићева је Американцима казала да председник Борис Тадић чини све да се пронађе „заједнички и цивилизовани приступ“ косовском проблему, и да је српска влада веома заинтересована за дијалог са Приштином. Ентитет, који није ни држава, неће разговоре – Али, тај такозвани ентитет, то што није ни држава, јасно нам ставља до знања да не жели разговоре. То уопште није добро за регион – оценила је она. У тренутку разговора увелико су текле припреме за 34. заседање Комитета Унеска, одржаног у јулу прошле године у Бразилу. Американци су предвиђали да на том заседању неће успети да Србији отму право на српске манастире. – Приоритет српског амбасадора је да не дозволи промену става Унеска око српских захтева на Косову – каже се у депеши. – Вероватно ће она бити успешна јер Србија има одређену подршку у Унеску. Иако је нови председник Унеска Бугарин, чија је држава признала Косово, наши подаци кажу да су многи чланови Секретаријата наклоњени Београду. Узалудне (тренутно) наде САД-а Америчке дипломате са жаљењем наводе да ће председавајући 35. заседања Комитета бити Бразил, који не признаје Косово. – За повољније ставове мораћемо да сачекамо 2011, када ће Бахреин, који признаје Косово, бити председавајући Комитета – закључује амбасада САД при Унеску. (Вести-онлајн) Коментари Додај нови Додај коментар Име: Email: Наслов: :D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P :oops::cry::evil::twisted::roll::wink::!::?::idea::arrow: Powered by !JoomlaComment 3.26 3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved.“ < Претходна Сљедећа >

Šiptari spremaju oluju a Srbija žuri da naplati Srbima dugove i poreze na Kosovu

Bolna i gorka istina ali zaista sada na Kosovu i Metohiji je jedini narod na svetu-SRBI koji zato što ostadoše na njemu sa žive za kaznu dobiše TRI harača a to su Šiptati,Euleks i Tadićeva nemilosrdna vlada.
Dok Šiptari uveliko glancaju cevi od pušaka i teškog nauružanja i spremaju prvo da gurnu Euleks da zavede harač na sever Kosova.Tadićeva vlada svoj ograničeni uticaj na sever Kosova koristi da utera svoja dugovanja pa su ovih dana uvodili višečesovne restrikcije strujom zato što jedan deo naroda nije podmirio neplaćene račune.
Ne bi ovo uopšte bilo strašno da ovih dana nisu Šiptari pokušali da zauzmu elektro mrežu na sever Kosova i to uopšte ne kriju već najavljuju u svim svojim novinama da će sprečiti Srbiju da prodaje struju Srbima na Severu Kosova.A još žalosnije je od svega ovoga da kada neki Srbi na Kosovu koji se greju na struju i koji već sada duguju po pedesetak
hiljada dinara kažu da ih uopšte nije briga što će šiptari da spreče Srbiju i zauzmu elektro mrežu jer misle da neće biti gori od Tadića.
Tadićev greh na Kosovu i Metohiji je neoprostiv jer nije podvukao jasnu crtu između sirotinje i bogatih.Tako da sirotinja na Kosovu moraće ili da umre ili da ode ili da krene putem kriminala da bi opstali.Da prose nemaju šanse jer ih ima previše. – IZVOR KRSTARICA

U LIBIJI UHIĆENO 12 HRVATSKIH PLAĆENIKA

http://www.vecernji.hr/vijesti/u-libiji-uhiceno-17-hrvatskih-placenika-clanak-322705

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ ЊЕ Ангела Меркел (Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса, 11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3    – Teл. 3077-028, vladarsk@gmail.com; vladaukninu@gmail.com

Бр. 1376/11  – 30. 08. 2011 (7519. година по српском календару)

 

КАНЦЕЛАР СР НЕМАЧКЕ

ЊЕ Ангела Меркел

(Амбасада СР Немачке у Београду, ЊЕ Волфрам Маса,

11.000 Београд, Кнеза Милоша 74-76)  

Ваша Екселенцијо,

И овог пута понављамо – знамо да кријете од јавности писма Владе Републике Српске Крајине у прогонству. Ипак их упућујемо, јер су им садржаји дубоко обавезујући за државнике – посебно за премијера Немачке. Наша писма ће сведочити пред историјом – о нама и о Вама. О Вама – зато што не уклањате последице антисрпског деловања немачких државника крајем двадесетог и почетком двадесетпрвог столећа. Ви добро знате, да су они наставили програм немачких држава из времена Првог и Другог светског рата, кад су Срби  осуђени на биолошко истребљење и кад су у оба рата за Србе отворени концентрациони логори смрти, а српске државе биле окупиране? Ви знате, да је међународна заједница обавезала Немачку, да не користи оружане снаге ван Немачке, а Ваши претходници су ту међународну обавезу прекришили и послали немачку војску да обави ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – 1999.

Знате, није да не знате, да је Немачка, најангажованије, разбијала СФР Југославију од 1990. до 1995. и да је одобрила Хрватској да прогна до 800.000 Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, да лиши Србе свих грађанских права и да им заплени сву покретну и непокретну имовину.  Такав поступак хрватске државе је истоветан поступку Немачке у време Адолфа Хитлера, кад је Ваша држава убила део Јевреја, део затворила у концентрационе логоре, а део прогнала у друге земље – запленивши им сву имовину. Ви знате, да је приватна својина неотуђива светиња и да се на њеном поштовању заснива демократија савремене цивилизације. Но, Немачка дозвољава Хрватској – да не уважава Србима право на приватну имовину и омогућује Хрватској, да ту имовину (станови, куће, предузећа, пољопривредна имања, радионице…) уступи породицама хрватске националности – као што је Адолф Хилтлер јеврејску имовину уступао немачким породицама. Хрватска се понаша према Србима како је то Немачка чинила према Јеврејима и Ромима, а Немачка, и поред тога, кандидује Хрватску у чланство ЕУ!

Немачка је најважаванија чланица ЕУ и најуважаванија европска чланица НАТО-а, те Ви знате како чланице НАТО-а реагују кад се појаве у некој држави знаци недемократског деловања – с могућом појавом кршења људских права и тероризма. А у Хрватској – не само да се појављује кршење људских права, него је оно увелико усавршено, а Ви, и поред тога, Хрватску кандидујете за чланство у демократској ЕУ! Довољан је увид у основне законе Хрватске, па се уверити – да је то законодавство усмерено ка ускраћивању људских права Србима (појединачних и колективних), што би морало да узнемири и УН, и ЕУ, и ОЕБС, па и НАТО – јер се НАТО декларише да брани људска права и демократију.  А узнемиравање је међународна обавеза, јер је Хрватска (коришћењем свог законодавства) одузела Србима приватну својину – а та својина се може вратити српској породици само на основу споредног закона, који уопште не третира неотуђиво право на имовину. Хрватски општински и државни органи могу вратити Србима куће, станове, предузећа и пољопривредне поседе само уз одлуку да се српској породици одобри државна помоћ (Хрвати то изражавају речју „скрб“). Стотине Срба је доживело, да им у општинама саопште, да не могу добити своју кућу, јер не испуњавају услове по „Закону о подручјима посебне државне скрби“ – бр. 57/11 („Народне новине“, Загреб, 25. мај 2011). Значи, хрватска држава је одузела приватну имовину свим прогнаним Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске (до 800.000 лица), а може им је вратити само на основу цитираног закона о државној помоћи. Ова чудна помоћ је у овом закону у Поглављу „VI ПРОВИДБА И НАДЗОР“, Чланак 29. Али, садржај овог члана, унапред, онемогућује Србима, да се користе најављеном државном помоћи (милостињом), јер се набрајају личности које се не могу користити овим правом: „(1) Права из овога Закона, не могу остварити особе:

1.                              које су правомоћно осуђене за казнена дјела против човјечности и међународног права,

2.                              које су павомоћно осуђене за казнена дјела против Републике Хрватске,

3.                              против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“.

Срби који су суђени и који су провели у затвору неколико година нису могли добити своју имовину, јер им то онемогућује тачка 1. и тачка 2. Члана 29. овог закона. Кад власници поседа упозоре службенике у Хрватској, да нису они једини власници зграде и пољопривредног поседа, него да су то и остали чланови породице (тако је записано у катастру), они им одговарају – да постоји решење. Упућују домаћине, да се судски раставе од супруга, да деца остану у домаћинству са супругама и онда ће супруга и деца добити своју непокретну имовину!

Против десетина хиљада Срба су хрватски полицијски и судски органи расписали потернице, те тај огроман број Срба нема право на своју имовину, јер тачка 3. Члана 29. прецизира – да право на имовину не могу остварити они „против којих је покренут поступак за казнена дјела против Републике Хрватске до правомоћности судске одлуке“. Такође, имајте у виду, да се имовина може одузети само судском одлуком, али то за Хрватску не важи – то се Србима чини и на основу обичног закона о државној помоћи појединцима и друштвеним организацијама.

Видите, да би овакво кршење људских права у Хрватској требало да дигне на ноге Међународну заједницу. Хрватску треба спречити и приморати на демократски однос према припадницима спрске нације. У Вашој држави се реагује на сасвим други начин – Хрватска се цени као демократска држава и кандидује се за чланство у ЕУ! Такав однос вуче корене из два светска рата, кад су немачке државе осудиле Србе на биолошко истребљење. Део такве политике, Немачка и друге државе Запада спроводе и данас. То се види и на примеру имовине Срба на Косову и Метохији. Зашто Ваша држава и ваша војска (на пример) не омогуће враћање станова и кућа Србима у Приштини, где су живели до окупације у броју од око 30.000? Ето, то питање није тешко, а враћање приватне имовине на Косову и Метохији је и Ваша обавеза. Наравно, Ваша обавеза је, да се оконча окупација српског Косова и Метохије и да Ваша држава и Ваше савезнице повуку срамно признавање „Државе Косово“. Ако Ви то не учините, Ваша Екселенцијо, учиниће то један од Ваших наследника у Берлину – будите у то уверени.

С обзиром да државни органи Немачке не сарађују с Владом Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено – и сведочанство је пред ИСТОРИЈОМ.

 

Милорад Буха, премијер                             Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник Скупштине

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ

11080 Земун, Магистратски трг 3 – Србија – Бр. 1375/11  – 29. август 2011. године

Тел. 3077-028; vladarsk@gmail.com

С  А  О  П  Ш  Т  Е  Њ  Е

– Амерички амбасадор Питер Галбрајт обавестио Владу да није било хрватске војне победе у РС Крајини – 1995 –

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству упућују прекор редакцијама медија, јер од фебруара 2005, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

Истина о разбијању Југославије и прогону српског народа из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995, искрсава и јавно мњење у свету ће схватити – да је Хрватска, за ове злочине геноцида, била упућена и помагана од чланица ЕУ и НАТО-а. Да то није тако, не би амерички амбасадор у Хрватској, Питер Галбрајт, честитао хрватској армији на победи – сликајући се на хрватском тенку – у време кад су ти тенкови убијали и прогонили српско цивилно становништво из Репбулике Српске Крајине – 1995. Слика америчког амбасадора на хрватском тенку је требало да пошаље у свет представу о наводној праведној борби Хрватске против српске агресије. Но, истина је била друкчија, јер ју је и Питер Галбрајт (варалица) уткао у свој тајни извештај Влади САД. Написао је, да хрватска војска није победила српску крајинску војску, јер су државници и генерали Крајине, с обзиром да је вишеструко бројнија хрватска војска имала за циљ убијање српских цивила и рушење српских насеља, одлучили да повуку становништво које је било на правцу офанзиве хрватске војске. Хрватска војска је затечене цивиле, најчешће, убијала, а срушила је 1100 српских насеља, уништавајући у њима инфраструктуру. Порушила је више од стотину српских хришћанских цркава и црквених домова, а порушила је и све споменике борцима против фашизма и нацизма у Другом светском рату. Такав поступак хрватске државе није узнемирио ни САД, ни Велику Британију, ни Немачку, ни Француску, ни Турску… и ниједну чланицу Европске уније и НАТО-а. А све владе ових земаља се заклињу (како то изјављује и бивши председник Владе Британије, Тони Блер), да им је обавеза да уклоне тероризам и недемократски третман према народима и друштвеним заједницама у свету. Но, то је само изговор, јер државе Запада чине све, да прибаве корист у другим државама, те војно интервенишу – намештајући у свакој од земаља жртава неку превару, којом представљају ту земљу диктаторском, терористичком и опасном за светски мир. Тако су чланице НАТО-а изрежирале и спровеле пресељење Шиптара с Косова и Метохије у Македонију и Албанију, а то приказале јавном мњењу – као терор Србије и Црне Горе над Шиптарима. И, наравно, обавили су ваздушну агресију на Србију и Црну Гору – побили цивиле, порушили мостове, фабрике, болнице, стамбене објекте… и обећале су суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову и Метохји. Обећање нису оствариле земље Запада, него су окупирале Косово и Метохију и успоставиле колонијалну администрацију – састављену од представника шиптарског народа, који су огрезли у криминалу, злочинима и убијању људи ради узимања њихових органа за болнице на Западу. Та шиптарска колонијална администрација је прогнала око 80% српског и ромског становништва с Косова и Метохије и чланице НАТО-а се нису забринуле. Нису предузеле ништа да уклоне последице овог злочина геноцида. Не дозвољавају да се на дневни ред Савета безбедности укључи обавеза враћања прогнаних Срба и Рома на Косово и Метохију. Чудно! Шта би на то рекао Тони Блер?

Све је као по сценарију Гебелса, који је само пионир данашњих стратега за пропаганду Запада. Ето, Срби Крајишници су прогнани из своје земље 1995. године – у броју до 800.000, а ниједна чланица НАТО-а није предузела ништа да се они врате и да им се врате куће, станови и имања, те да им се плати ратна штета. НАТО трпи тај хрватски злочин геноцида над Србима. Зашто? Можда би Тони Блер могао да одговори на ово питање, јер је о Блеру снимљен филм, у којем је оправдана његова одлука о бомбардовању Србије и Црне Горе и о окупацији Ирака и Авганистана. Можда би Блер могао да закључи, да би требало бомбардовати и Хрватску – јер је прогнала стотине хиљада становника Републике Српске Крајине и Хрватске?

Да ли би Тони Блер био уверљив – кад би објашњавао да етничко чишћење Срба није злочин геноцида, него хуманитарни гест?

 

Милорад Буха, премијер                             Дипл.инж Рајко Лежаић, председник

Скупштине РС Крајине

 

Обраћање народима света – Мoамер Гадафи, Угњетени људи света, борба је почела!

Савремени свет
Обраћање народима света

 

Мoамер Гадафи

петак, 26. август 2011.

Угњетени људи света, борба је почела! Не очајавајте, помоћ је скоро ту. Знате ли да је данас Ноћ предодређења?[1] Она је боља од хиљада других ноћи, она је судбина, када су небеса хиљаду пута више отворена за ваше молитве. Гледајте шта се догађа у Америци! Зар смо их ми гађали нашим ракетама? Не, они су дошли и туку по нама, 64 удара по Баб ал-Азизији, која је сада разрушена, а ја сам на крају морао да напустим свој дом, где су они убили толике невине људе. Али ја никада нећу напустити Либију и исход те борбе је – или победа, или смрт. Вама у Сједињеним Америчким Државама: Ја нисам ваш вођа. Ако се налазите у тој пропалој држави, требало би да се спремате да је напустите. Идите у Венецуелу! А ако останете, пратите мог заменика, духовног вођу и министра Луиса Фаракана (Louis Farrakhan). Послушајте га – он ће знати да вам каже све што треба знати о развоју догађаја. Вама у Европи: Будите спремни да се удавите у догађајима и клеветама. Премало вас се подигло. Ви ћете морати одговарати за последице, а најбољи међу вама треба да иду у Африку. Идите у западну Африку. У северној Африци више није безбедно, сада када је цели регион постао бојно поље. У западној Африци моћи ћете да се скућите и нађете добар посао. Вама у Србији: Ви сте прави пријатељи Либије, и ви сте уз мене. Не очајавајте, пацови су окачили заставу само на једну зграду од милион. Ви можете изрезати заставу од зелене тканине, у размери 2:1 – и то је ваша застава, застава народне власти, наде, истине и будућности. Свима вама у свету, који подржавате истину, слободу, Џамахирију – окачите ту заставу на милионе кућа, аутомобила. Зелена застава је ваша и припада свим масама света. У зору народне власти и краја влада̂, ми смо изабрали зелену заставу и учинили његову боју и размере једноставним за све. Изаберите било коју зелену боју! Изрежите га један напрема два, и окачите свуда, носите са собом! Ускоро ће се зелена застава вијорити широм света, како владе буду падале јер су изневериле своје народе, док сам ја лично учинио више од свих њих. Они су служили разним господарима. Они никада нису имали намеру да служе народу, никада! Они су туђе власништво. Они ништа не раде за вас. Игноришите их, и они ће нестати. Припремите се, образујте комитете, отворено или тајно, покрените своје месне матабе,[2] како би се сусретали и размењивали информације. Планирајте пут напред. Зелена застава припада свима вама. Џамахирија[3] је будућност, свуда. Мноштво самоуправних заједница, народни конгреси и народни комитети. Зелени комитети – ту да предводе, бране, разобличују, позивају и показују пут народне власти. Све то пише у Зеленој књизи – прочитајте је, копирајте је, поделите је са другима. Користите своје сопствене системе комуникација, не ослањајте се на непријатеља! Направите своје сопствене комуникације! Преузмите ресурсе у своје руке, немојте се плашити моћи, владајте њом! То је ваша моћ, ваше богатство, и ваше оружје, које су владе, банке и војске отеле од вас. Не можете тражити од других да вас представљају. Не можете лоповима поверити своје богатство. Не можете захтевати од других да се боре и гину у ваше име, да вас бране. То ја ваша човечанска одговорност, и када ово учините, свет ће постати слободан, организован по систему џамахирије, а слобода, срећа и изобиље постаће доступни свима. Епоха влада приближава се крају и они се боре за ваздух. Они очајавају. Они су банкротирали, не само финасијски, они су банкротирали морално, религијски, образовно, интелектуално и идејно, и за њих нема пута напред. Они се налазе пред пропашћу. Та пропаст је добра за народе света, који се пате јер нису слободни. О, добри народе света, знај да Ислам није оно што вам представљају незналице које од молитве праве јавну представу, а у стварности служе шејтану. Ислам, то је покоравање вољи Алаха, једног Бога целог човечанства. Ово је ноћ молитве. Ваше молитве биће услишене. Сви сте ви Муслимани, који се молите и не стављате никога испред Алаха. Људи Босне, многи од вас су заведени, многи Арапи су бескорисни и слаби. Српски народ, који су Хришћани, као и други, могу бити ближи Богу. Постоји само један Бог. Тај Бог је са истином, где год се она налазила – читајте Куран да би знали истину и не слушајте оне који хоће да вас заведу. Јер ако је Бог са вама, ко може да вам се супротстави? Какав Шеријат тражите мимо онога који већ имамо, јер ја сам први преточио Куран у Друштвени закон у Џамахирији. Тражите Шеријат неправде? Тлачења? Кукавичлука? Убиства? Лудила? Дроге? Је ли Шеријат то, што диже наоружане пацове, и допушта има мучења, силовања, крађу? Не! То није Шеријат, то игнорише све што пише у Курану. Молитве ће бити услишене. Више од четрдесет армија кренуло је против мене само зато што сам говорио истину, само зато, што лоповима нисам дао да мимо мене прођу у Африку. Африци сам обећао да је нећу издати. Обећао сам свету, милионима који ме носе у срцима, да ћу се борити до краја. Не верујте њиховим трубама! Ко год слуша трубе, чини грешку. Имате своје матабе, где можете добити информације, састајати се и просуђивати. Не обраћајте пажњу на њих. До сада би требало да вам је јасно. Ватра је вода, вода је ватра. Знајте да је будућност ваша, владе су готове, а нова епоха народних маса се приближава, као што и предвиђа Зелена књига. Ја вас чујем. Многе ваше поруке долазе до мене. Не могу вам одговарати појединачно, али делима ваш бол. Неки од вас су толико потресени лажима последњих дана, да су чак размишљали о самоубиству. Не! Никада, самоубиство није опција, не када се налазимо пред великом победом. Цена ће бити висока, али не смемо посустати. Видим вас, Африканци, широм света, чак и у Аустралији, ваше слике долазе до мене. Видим вас како скупљате новац да помогнете источној Африци. Белци су они који су донели ове проблеме и одсекли нас од наше браће и сестара, којима је потребна наша помоћ. Хвала вам на молитвама! Али сачувајте свој новац! Боље га употребите борећи се против ових угњетача! Образујте међу собом зелене комитете, састајте се тајно или јавно! Закуните се на верност Зеленој повељи! Проучите Зелену књигу! Региструјте своје народне конференције, охрабрите друге широм света, спремите се за будући светски конгрес о злочинима против човечности, имате шест месеци да се спремите. Март следеће године може постати највећи народни конгрес, а ви то можете да остварите. Спремите се већ сад! Направите интернет страницу – такву, да на њој буду набројани сви злочини. Док се ми боримо да одбранимо своју земљу, ви се борите на бојном пољу истине, јер оловка је моћнија од мача. Неки од вас су дошли до наше западне границе, али морате да се вратите. Имате породице о којима морате да бринете. Сада је пут слободан, али НАТО неће дозволити мир. Они се плаше примера Велике Џамахирије. Они могу уништити наше материјалне успехе, али не могу уништити истину. Што више буду покушавали, то ћемо их више побеђивати, јер победа је уз народ, никада уз угњетаче. Хиљаде чекају на различитим станицама, видим вас у Танзанији у Конгу, Гани, Нигерији и многим другим крајевима Африке. Како да пређете пустињу до Либије? Уместо тога, групишите се ту где јесте! Битка изгубљена у Либији доћи ће до вас. Будите спремни за њу. Спремите замке за нападаче. Браните свој кутак! Афричке владе су слабе. Оне контролишу само неколико градских центара. Они често уопште не служе, и народ живи без њих. Оне вам неће стајати на путу када дође време. Они су сиромашни. Опљачкали су их расисти, колонијалисти, бели лопови са севера. Супротставите им се само ако се они супротставе вама! Будите спремни! Изградите своје матабе! Браните свој континент! Они могу нападати са својим бомбама, али ми бранимо истину! Они се никад не боре са нама прса у прса. Они су само кукавице, болесни, поремећени, крију се иза машина, јер они никада не смеју изаћи на очи Африканцу један на један. Афричка деца могу да поразе било ког белог плаћеника, зато се они сакривају и, пуни мржње, уништавају издалека. Не дајте им да вас искориштавају! Будите јединствени! Изградите своју одбрану, јер они долазе код вас, ако успеју да прођу Либију. Ако униште Либију, нападните их с леђа! Ибегавајте борбу где год можете! Непријатељ жели да нас све заглави на бојним пољима, жели да нас све баци у рат. Афганистан је сада са нама, Ирак је са нама, Венецуела је са нама. Ми хоћемо мир. Ми хоћемо правду. Радите за конференције о злочинима против човечности, користите своје мреже матаба, јер матабе су седишта зелених комитета, идите напред, победа је наша! (Обраћање Муамера Гадафија 24. августа 2011. године преко сателитског телефона. Превео са руског и енглеског Никола Танасић.) [1] Ноћ предодређења (Ноћ моћи, لَيْلَةِ الْقَدْرِ, Laylat al-Qadr) је празник који се слави на 27 ноћ Рамазана у част откровења Мухамеду прве суре Курана 610. године у пећини Хира, на планини Дабал ан-Нур. Примедба руског преводиоца. [2] „Матаба“ је месна заједница и једна од ћелија народне власти у Гадафијевој Либији. Сам Гадафи их описује на следећи начин: „Лингвистички, то је најчасније место. Револуционарно – то је штаб, где се раволуционарне снаге налазе да организују своје дневне, недељне, месечне и годишње планове.) Сусрети и разговори помажу свима да постану самосвесни.) А опет, политички, то је склониште, уточиште, и „melting pot“, то је простор слободне земље где се одржавају састанци активиста, слободних побуњеника, љубитеља мира и слободе, угњетаних и ускраћених људи нашег света. (Муамер Гадафи, Зелена повеља,http://www.greencharter.com/files/mathaba.htm). Прим. прев. [3] Супротно српском колоквијалном изразу за „исламску државу“, „џамахирија“ је лично Гадафијева кованица, игра са арапском речи „џумхурија“ („политеја“, „република“), тако да се истакне народност и масовност (у смислу српског жаргонског „турцизма“ – оно „џумле“) републике и добије нешто што би била „народна република“ или „народна власт“. Пре свега захваљјући неадекватној употреби термина током рата у Босни, код Срба се термин везао за исламистичке поретке попут талибанског Афганистана или Саудијске Арабије, и обично не асоцира на социјалистичке идеје које му леже у темељу. Упореди http://sr.wikipedia.org/wiki/Џамахирија. Прим. прев.

 

Пристигли коментари (57)

Пошаљите коментар

Донирајте НСПМ

[ Почетна страна ]

Lice i naličje besomučne agresije na Libiju i „arapskog proleća“

Lice i naličje besomučne agresije na Libiju i „arapskog proleća“

 

„Hoćemo svu njihovu naftu!“

 

Piše: Marina Raguš

 

Priču o rušenju autoritarnih režima, uvođenju demokratije i boljeg života na tlu afrike, borbi za ljudska prava, moćni Donald Tramp, doskorašnji kandidat za prvog čoveka SAD, razrešio je jednom rečenicom: „Hoćemo svu njihovu naftu!“

Time je i odgovorio na sve dileme preostalog slobodnog, očito lakovernog, pre bi se reklo zastrašenog, dela sveta. Dakle, kartelski rat za naftu je u toku!

Pokušaji nesretnog novinara, koja je razgovarala s Trampom krajem aprila ove godine za Wall Street Journal, da ulepša lice agresivne sile u zalasku bili su bezuspešni. Kolikogod se ona trudila da postavi kontekst „borbe za ljudska prava“ i „Ameriku to košta“ Donald Tramp je poništavao njen trud rečima „Uzećemo im svu naftu i ostvariti ogroman profit!“

Dakle, nafta i profit, sve ostalo je za lakoverne i zastrašene…

Da li ovo znači u situaciji, prevelike američke, pa tako i Unijske zaduženosti, da će sledeća američka administracija dobiti izbore na „ratnim pokličima?

Ćini se izvesnim!

Sve i da govore dručijim, prefriganijim jezikom, „mirotvorcima“ koji ratom donose „demokratiju“ čitaćemo o novim „krstaškim pohodima“ 21. veka!

Da li nas to iznenađuje?!

Naravno, da ne!

Kad se sile „u problemu“ nisu izvlačile ratom?

Nikad!

Tako će biti i sada!

Ništa novo!

Na Zapadu…

Po oprobanom „jugoscenariju“ obaranja Miloševića, zapadne sile i Bilderberg grupa, koja stoji iza svetskog „zamešateljstva“, izvezli su „narandžaste“ revolucije na Bliski istok, i sever Afrike.

Da podsetimo:

U Iraku koji je invazijom platio zbog „osnovane sumnje u proizvodnju hemijskog oružja za masovno uništenje“ (koje, uzgred, nikada nije pronađeno) srušen je Huseinov i postavljen novi lojalni režim zapadnim „kartelskim“ interesima;

Iran su dotakli svojim humanitarnim naporima, pa odustali – dok „situacija ne sazri!“, a polako sazreva!

Početkom januara 2011. godine pobunjeno „mirno stanovništvo“ Tunisa svrgava svog predsednika Ben Alija;

Početkom februara, dakle samo mesec dana posle Tunisa, i predsednika Egipta Hosni Mubaraka. Vredi pomenuti da su strategiji „savremenog ratovanja“ Amerikanci i njihovi zapadni sateliti, dodali novi vid borbe preko Interneta i globalnih komunikacija, koristeći prevashodno društvene mreže. Neko bi pitao: kakvog je to efekta imalo u Egiptu?

Pa, ogromnog-preko 30 odsto stanovništva koristi Internet! Egipat je pravo čvorište svih komunikacijskih kablova, i onima koji su dobri poznavaoci prilika sinula je sjajna ideja „kreiranje revolucije“ preko Fejsbuka i Tvitera!.

Tako i bi!

Mubarak se nije ni okrenuo, imao je „narandžaste u svim većim gradovima: Kairu, Aleksandriji, Euecu, El Arišu,, provincijama El Minja, Šarkija i El Mansura!

Ostatak znamo!

Ne manje značajna informacija, na koju valja podsetiti, jeste da su SAD „ulile“ 30 miliona dolara za podršku tzv. „projekta primene principa slobodnog pristupa Internetu“ kao jednom od ljudskih prava.

Zašto?

Na prvom mestu zbog Kineza koji su na vreme shvatili šta „Ameri“ kuvaju i krenuli sa blokadama društvenih mreža i određenih sajtova! Tipično američki odgovor bio je finansiranje projekta koji za cilj ima obuku disidenata uglavnom iz Kine i Irana da se bore protiv državne Internet blokade!

Paralelno, dok se ruše čelnici Tunisa i Egipta, održavaju se demonstracije u Jemenu, Bahreinu, Jordanu i Alžiru.

I dolazimo do Libije koja će, sve su prilike, promeniti svet kakav poznajemo.

Zašto?

Zato što Libija nije poput navedenih zemalja: sa 46,4 milijardi barela nafte zauzima prvo mesto u Africi. Do poslednjih događaja, izvozila je preko 1,8 miliona barela dnevno, a lokalno trošila svega 270000. Posle Nigerije i Alžira, bila je treći afrički izvoznik i deseta na svetskoj rang listi.

Izvozom je, recimo 2010. popunjavala 95 odsto državnog budžeta, što je prema procenama Centra za studije i istraživanja arapskog i mediteranskog sveta iz Ženeve, Libiji proteklih 30 godina obezbedilo prihod od nekih 450 milijardi dolara.

Što će reći-Libija je, u stvari, bila prava meta! Prethodnica su ipak, bili manevri koji su imali za cilj da se pokažu „mišići“ onih koji su namerili da se „ognjem i mačem“ izvuku iz situacija „bankrota“

Ko su „oni?“

Pored SAD, tu su i (nekada) najmoćnije članice Unije!

Da nam je neko pričao…da li bismo mu poverovali-da ćemo za života dočekati ovakav kraj „bahatih?!“

Šta je krenulo naopako?

A da je krenulo naopako, signal je bio izjava Hilari Klinton (u aprilu ove godine) da se Amerika povlači iz napada na Libiju, ali će za svoje „patrnere“ biti tu. Ako zatreba.

Čiataj: ostavili su svoje partnere na cedilu!

Da li je to Klintonova shvatila da gubi od jednog Gadafija?!

Na kraju je, rat u Libiji, postao englesko-francuski projekat sa šansom da propadne skroz! Jer, sve je teže u matičnim zemljama objasniti razloge ogromnih izdvajanja za ratna dejstva koja imaju za cilj obaranje jednog čoveka (kao i inače) u situaciji kad je u maticama BDP sve niži, stopa nezaposlenosti sve veća, broj gladnih i siromašnih zabrinjavajući! Samo da ovde skrenemo pažnju na ulične nerede u Ujedinjenom kraljevstvu!

Gadafi, uprkos pravom medijskom ratu informacijama, čini se da je na dobrom putu da svojim predanim otporom postane heroj pokorenog arapskog sveta. Nekako su sledeći njegov primer, ostali dobili na kuraži! Što će reći da nije baš tako lako „uspostaviti američki koncept demokratije!“. Pogotovo, kad imate ranije primere kako su prolazili ostali koji su se pobunili! Kad već znate kakav je kraj-onda je lako da idete do kraja. Čini se da je Gadafi odabrao baš ovaj put!

Konačno dolazimo i do Sirije, koja je poslednja u nizu „blic-krigova“ pomahnitalih zapadnih administracija. Biser regiona, koji već godinama unazad odoleva, poslednjim događajima, zapadnjacima je zbog tradicionalnih veza sa bivšim Sovjetskim Savezom, trn u oku i konačno su se namerili da kao manifestaciju moći „zadave“ sirijskog predsednika Asada i time stave pod totalnu dominaciju sever Afrike i Bliski istok, neometano (tada) upravljajući resursom oko koga se, kako se mnogo decenija unazad i spekulisalo, poveo pravi svetski rat!

Da li će im to poći za „obaračem?“

Pogotovo, što je i Asad odabrao Gadafijevu strategiju „do kraja!“

A sam kraj je neizvestan!

Prvo, pokazalo se da nije lako slomiti Gadafija kao njegove prethodnike-sve su prilke dobiće ih!

Ovako ili onako!

Drugo, ni zapadni saveznici nisu jedinstveni po pitanju Libijske „situacije“. Nemačka od početka nije htela da učestvuje u ovom suludom pohodu. Čak i oni koji su zamesili – ostavili su Francuze i Britance na brisanom prostoru!

Treće, šta ako arapski svet ipak odluči da mu je Iran bliži nego „tonuća“ Amerika.

Više je nego jasno da američka piramida svetske organizacije poznatije kao „globalno društvo“ neće odoleti iskušenjima koje donose savremeni događaji. Umesto čvrste konstrukcije, građevina podseća na kulu od peska koja ima sve prilike da se razleti po nekoj od afričkih pustinja.

Svi pokušaji da se centralistički upravlja narodima koji, u suštini nemaju više šta da izgube, pokazali su se sada, ne tako uspešnim. U sveopštoj krizi identiteta, gubitka slobodnog odlučivanja, odumiranja država-pobeđuju ipak samo nagoni za opstankom!.

Tako će biti i sada!

Da li to razumeju članovi Bilderberg kluba?

Zašto pominjemo njih?

Sve su prilike, pre-ili kasnije saznaćemo da su upravo oni kreatori nove svetske karte moći.

Kako?

Pa, nekako često se „splićemo“ o njihove eksponente kadgod se pojave nova „krizna žarišta!

 

antrfile

Gi Verhofstad, Džordž Soroš

i Bilderberg grupa

 

Evo male pikanterije za kraj… Ali kraj samo još jednog početka:

Uoči „libijskog rata iliti rata protiv Libije“ novi „vlasni“ u stvari „stari“ državni funkcioneri: bivši ministar za planiranje u administraciji Gadafija – Mahmud Žebril i bivši ambasador u Indiji Ali Al Esavi obreli su se u Strazburu, pa u Parizu i konačno u Briselu. Okupio ih je, niko drugi do moćni i svemoćniji, bivši belgijski premijer Gi Verhofstad inače član Bilderberškog kluba koji uzgred u Evropskom parlamentu zastupa liberalnu grupu, poznatu po lobiranju za ideje „globalnog upravljanja“ i Soroševog „otvorenog društva.“

Čitaj: Otvorenog društva čiji je arhitekta učesnik svih…ali svih narandžastih revolucija u svetu koje je kontrolisao preko Međunarodne krizne grupe. One, sećate se, koja se razumela u sve i čije su proporuke postajale i zvanični dokumenti vladama koje su nastajale po svrgavanjima nelojalnih!

Krizni komitet u Libiji takođe je formiran po preporukama Međunarodne krizne grupe, to jest Soroša, to jest Bilderberg kluba!

Tako, se sada vraćamo na kraj početka…ukoliko je „klub odabranih“ odlučio da zbriše dobar deo sveta, a da preostala milijarda „odabranih“ uživa na „očišćenom prostoru“ pitanje koje je samo još ostalo jeste-da li će „odabrani“ uspeti i da prežive neumitne zakone prirode koji selekciju vrše po potpuno drugčijim kriterijumima!

Kraj će reći!