MUKE PO SRBIJI

MUKE PO SRBIJI

 

Autor: FOKUS   
nedjelja, 31 jul 2011 17:40
 

Veæ vi¹e od deset godina nova, „demokratska“  Srbija do¾ivljava pravu Golgotu: teritorijalnu, politièku, mentalnu, moralnu, duhovnu i ekonomsku. Otkidaju joj se teritoriji, ubjeðuje se da je njen narod genocidan, njene su politièke i kulturne elite postale sluge zapadnog imperijalizma, Pravoslavna crkva sna¾no naginje katolicizmu, a povrh svega, narod je nezaposlen i gladan.

Srbijanci moraju svakodnevno posmatrati kako su njihova braæa na Kosmetu ga¾ena okupatorskom èizmom „meðunarodne zajednice“, dok vlasti u Srbiji, osim isprazne retorike, ni prstom da mrdnu kako bi se suprotstavile ovom meðunarodno pravnom nasilju. Tragikomièna strana toga je ¹minkersko pokazivanje nekoliko desetina d¾ipova srbijanske policije koji su, navodno, na „liniji razgranièenja“ s okupiranom ju¾nom srbijanskom teritorijom kako bi, eto, pomogli svojoj braæi s druge strane silom uspostavljene granice.

I dok se ta farsa odvija pred TV kamerama, srbijanski Predsjednik patetièno uzvikuje kako se Srbija neæe dati isprovocirati i kako ona neæe ratovati ni zbog Kosova i Metohije, ni zbog Srba koji tamo ¾ive kao u tamnici, po¹to se drugaèije ne mo¾e u Evropu. A njegov Premijer ne govori o nelegalnoj vladi u Pri¹tini, veæ o privremenoj vladi. Istodobno, ovaj posljednji cinièno izjavljuje kako ova vlada nikada neæe priznati nezavisno Kosovo. Pa i neæe, po¹to su joj dani odbrojani. Srbija, dakle, ne misli upotrijebiti nasilna veæ mirna rje¹enja za saniranje kosmetske krize. Sve skupa ispada kao da su tamo¹nji Albanci zavladali milom Kosovom i Metohijom.

Kao da Srbija nije bila bombardirana od strane NATO, kao da potom NATO nije okupirao KiM, kao da se nakon toga nije desio izgon i pomor tisuæa preostalih Srba, kao da tamo Srbi nisu bili ubijani radi rasprodaje njihovih organa, kao da 2004. godine nije do¹lo do brutalnog istrebljenja i progona Srba na pojedinim lokalitetima ju¾no od Ibra i paljenja njihovih domova od strane Albanaca a uz pomoæ NATO snaga, kao da je ru¹enje 200 srpskih samostana raðeno nenasilno, kao da se sada¹nje slamanje Srba na sjevernom dijelu KiM ne dogaða nasilno zdru¾enim snagama NATO i specijalaca policije kosovskih Albanaca, i da ne nabrajamo. Sve je to neva¾no i nedovoljno da bi se za to ratovalo. Kako bi netko uopæe mogao biti isprovociran i suprotstavio se ovim neljudskim postupcima silom. Sjetimo se samo Malvina, nekoliko ostrvskih kamenjara uz obalu Argentine, tada kolonije Velike Britanije, a koje su Argentinci poku¹ali, s pravom, zaposjesti. Velika Britanija nije ni trenutka oklijevala, iako se ta ostrva nalaze hiljadama milja daleko od njih, te je zaratila s Argentinom i vratila svoju koloniju.

Ali, tragediji Srbije nikad kraja. Jo¹ jedna donijeta patetièna, „nenasilna“ rezolucija u Skup¹tini o aktualnoj kosmetskoj krizi iskazuje njenu totalnu nemoæ. Svi su joj se poèeli rugati i potcjenjivati je. Tako Jovan Divjak dolazi prije par dana trijumfalno u Sarajevo iz pritvora u Austriji i izjavljuje kako mu je drago ¹to je druga strana, Srbija, izgubila sudski proces protiv njega. Jer, nastavlja Divjak, Srbi su u ovih dvadeset godina sve izgubili: teritorije, èast i kredibilitet. Frojd je pred kraj svog ¾ivota iznio teoriju kako pojedinac i narodi imaju u sebi ukomponiran nagon samodestrukcije, a na sada¹nju Srbiju se ta teorija savr¹eno mo¾e primijeniti.

Pi¹e Emil Vlajki

http://www.fokus.ba/nov/index.php?option=com_content&view=article&id=18803:muke-po-srbiji-&catid=18:u-fokusu&Itemid=153

ŽELJKO CVIJANOVIĆ: DA LI JE BORIS TADĆ U PARLAMENTU SRBIMA OBJAVIO RAT

From: Subject: [Sim] DA LI JE BORIS TADIÆ U PARLAMENTU SRBIMA OBJAVIO RAT

 

 

®ELJKO CVIJANOVIÆ: DA LI JE BORIS TADIÆ U PARLAMENTU SRBIMA OBJAVIO RAT

ponedeljak, 01 avgust 2011 10:13

On je od slomljenog politièara postao svesni sauèesnik svih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti

Nije ba¹ da zbog toga preporuèujem nekog da gori u paklu, ali dr¾im pogre¹nom konstataciju o tome da je poslednja kriza poraz Tadiæeve kosovske politike. Naime, sve ovo ¹to se odigravalo poslednjih dana, zakljuèno sa skup¹tinom, mnogo je gore i mnogo vi¹e od poraza. Ali da krenemo od poèetka.

Poraz njegove politike – kosovske i svake druge – dogodio se 9. septembra pro¹le godine u Ujedinjenim nacijama. ©ta je uraðeno tog dana, videæemo posle male inventure ¹ta je uraðeno pre toga? Slobodan Milo¹eviæ – koga, za razliku od veæine savremenika, nisam sklon da optu¾im kao glavnog krivca za teritorijalni gubitak Kosova, dodu¹e njegove naslednike jo¹ manje – nastupio je 90-tih sa idejom da se Kosovo ima braniti po svaku cenu ukljuèujuæi i rat. Za to vreme ¾ive su bile inicijative intelektualaca, poput akademika Æosiæa i Despiæa, da se Kosovo podeli sa Albancima i da se nevolja teritorijalno amputira. Ne znam da li je Milo¹eviæ ikada o tome razmi¹ljao i koliko ozbiljno, ali i ako jeste, moralo je da ga proðe èim je video papir iz Rambujea. Jer, ko god je tada pomenuo Kosovo, taj je mislio na Srbiju. Kartografija je samo zavodila naivne: rambuje¹ki papir, istorijski najslièniji austrougarskom ultimatumu iz 1914, nije govorio o otcepljenju Kosova, on je sadr¾ao sna¾ne elemente okupacije Srbije. Tako da, ako ne bih ulazio u cenu koju je Srbija 1999. godine platila, ne bih rekao da je Milo¹eviæ ratovao sasvim uzalud. Uostalom, ostavio je iza sebe rezoluciju 1244 kao komad daske na puèini za koji su se pridr¾avale sve vlade posle njega ukljuèujuæi i Tadiæevu.

Zoran Ðinðiæ se Kosovom bavio malo i ono koliko mu se posvetio pred kraj ¾ivota dr¾im da se precenjuje. Sudeæi prema onome ¹to je ostalo iza njega i jo¹ vi¹e po onome ¹to su manje ili vi¹e otvoreno zagovarali negovi ljudi, moglo bi se reæi da je i on bio najbli¾i ideji podele. Posle njega, Zoran ®ivkoviæ je ostavio svedoèanstvo da je podela bila gotova stvar, kao i ulazak u EU 2007. godine, samo da su ga onako pametnog i naoru¾anog vizijom pustili jo¹ malo.

Voja Ko¹tunica je prvi posle Milo¹eviæa razumeo da nije u pitanju Kosovo, veæ Srbija. Njegova odbrana Kosova, posebno u vreme progla¹enja nezavisnosti, ukljuèivala je sva sredstva osim rata. Rekao bih da se to veæ u to vreme podrazumevalo, dakle nije bilo potrebe ni da se naroèito istièe, kako Srbija u aktuelnoj konstelaciji snaga ne mo¾e da ratuje za Kosovo. To bi zauvek i ostalo u drugom planu da Tadiæ nije u noæi sa subote na nedelju onako pompezno inaugurisao svoju bezuslovnu mirovnu politiku, o èemu æe tek biti reèi. To ¹to Ko¹tunica nije ¾eleo da ratuje, naravno, nije nai¹lo na odu¹evljenje Zapada, ali je njegova pravna i politièka borba za Kosovo bila sasvim dovoljna da ga tamo do¾ive kao protivnika i da uèine sve da ga sklone sa vlasti.

KOSOVO, KOLIKO DAJU STRANCI
Tadiæ, koji u vremenu kohabitacije strancima deluje kao neko mek¹i i nagodniji, su¹tinski jo¹ ne ispoveda drugaèiju kosovsku politiku od Ko¹tunice. Istina, on tu politiku modeluje u dva pravca. Na jednom, za razliku od Ko¹tunièinog „ne“ Zapadu, koje je zaista „ne“ i ni¹ta drugo osim toga, Tadiæevo „ne“ jeste poziv Zapadu na dogovor o podeli. Zato Tadiæ odustaje od tu¾be protiv zemalja koje su Kosovo priznale i ide na mek¹u varijantu tra¾enja mi¹ljenja od Meðunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti. Na drugom pravcu, Tadiæ poku¹ava da izaðe iz Ko¹tunièinog rova, u kome je Kosovo postalo gotovo jedina taèka srpske politike, i, po¹to je preuzeo svu vlast, prima u Beogradu D¾ozefa Bajdena, sa kojim se dogovara da se Srbija i SAD „sla¾u da se ne sla¾u oko Kosova“. Naravno, Tadiæ poku¹ava da dr¾i pod kontrolom situaciju oko Kosova verujuæi da je deblokirao i put EU integracija i ostale politièke aspekte. Usput pravi niz ustupaka kojima je slabio kosovsku poziciju, gde se posebno isticalo njegovo prihvatanje Euleksa, va¾nog segmenta odbaèenog Ahtisarijeviog plana.

Padajuæi u ekonomsku krizu, Tadiæ se odrièe meðunarodnog balansa izmeðu Istoka i Zapada, kljuène stvari koja mu je davala snagu, i sve adute baca na EU. Zapad to, naravno, prati, poma¾e mu u beslovesniom zadu¾ivanju, gradi mre¾u oko njega i, svestan da je potpuno u njoj, od njega zahteva napu¹tanje kosovske politike. To se, naravno, nije dogodilo odlukom MSP, koja i nije bila toliko stra¹na, koliko je bilo stra¹no ono ¹to je usledilo. Srpski predlog rezolucije za Generalnu skup¹tinu UN, koju je usvojio srpski parlament, zapadne zemlje do¾ivljavaju kao neprijateljski èin Srbije. Niko se vi¹e ne seæa onog da se oko Kosova „sla¾emo da se ne sla¾emo“ i Tadiæ praktièno tog 9. septembra biva konaèno slomljen prihvatajuæi da mu rezoluciju pi¹u zemlje sponzori nezavisnog Kosova. ©ta se dogodilo tog trenutka?

Dakle, dok je Milo¹eviæ branio Kosovo svim sredstvima, pa i ratom; dok je Ko¹tunica branio Kosovo svim sredstvima osim rata – Tadiæ je tog dana pristao da Kosovo brani svim sredstvima koja mu dozvoljava Zapad. Stvar je utoliko tragiènija ¹to se radi – videlo se i tada a danas jo¹ vi¹e – o zemljama koje svim silama insistiraju ne samo na kosovskoj nezavisnosti veæ i na jednoj specifiènoj vrsti srpskog politièkog, ekonomskog i identitetskog sloma kao uslova za nastavak puta Beograda ka EU. Tog trenutka pora¾ena je srpska politika na Kosovu, tog trenutka pora¾ena je svaka srpska politika. Tog trenutka Tadiæ je politièki slomljen èovek, koji kao jedinom stvari kojom jo¹ mo¾e da zadu¾i Srbiju raspola¾e svojim odlaskom sa scene. Njemu to, naravno, ne pada na pamet i tom odlukom on postaje sauèesnik, vremenom sve aktivniji, u jednom zloèinu koji se na vi¹e razboja dogaða na na¹e oèi. Koliko god intenzivna i te¹ka za gledanje, poslednja kosovska kriza je samo deo toga ¹to se dogodilo mnogo pre.

Poraz Tadiæeve kosovske politike se dakle desio pro¹le godine. A ¹ta se desilo sad? Ako pogledamo Tadiæevu deklaraciju o Kosovu, ona je od poslanika zahtevala podr¹ku kosovskoj politici koju trenutno vodi. Nema tu nièega izvan statusa quo, politike za koju smo konstatovali da je propala. Nièeg novog, nikakvog diskontinuiteta, nijedne promene. Tu zapravo nema nikakve politike, i tu je jedina politièka konstanta èinjenica da æe Tadiæ braniti Kosovo i Srbiju onoliko koliko mu to dozvole zapadne zemlje. Kako je onda moguæe da su, podr¾avajuæi deklaraciju, tu politiku podr¾ale sve srpske stranke osim DSS i LDP? Kako je moguæe da su i opozicione stranke konstatovale Tadiæev poraz i dale mu amin da nastavi s tim? Da li to znaèi da æe i one ubuduæe braniti Kosovo samo onoliko koliko im to dozvole?

ZAGROBNE INTEGRACIJE
Naravno, Tadiæ je postavio jednu matricu srpske politike iz koje æe se i posle njega te¹ko izaæi. U toj matrici Kosovo je ¾rtvovano, ali ne toliko na¹im neizvesnim EU integracijama koliko tome da nas ovi sa Zapada ne diraju i da nas ostave malo na miru. Naravno, takva politika ¾rtvovanja Kosova ostatku Srbije mo¾da bi se i dala braniti, samo kada bi postojala ijedna garancija da nas stvarno neæe dirati. Umesto toga, postoje jasne garancije da æe nas dirati a te garancije sastoje se u tome ¹to nas veæ itekako diraju. A evo za¹to?

Ko god da je vladao Srbijom u poslednjih 20 godina pokazivao je, uglavnom na svojoj ko¾i, da ne postoji nikakva izolovana kosovska politika. Naprotiv, Kosovom mo¾ete da se bavite usput, ono æe opet biti centralni deo va¹e politike. Mo¾ete njime uop¹te da se na bavite, mo¾ete da zabranite svaki pomen Kosova, i na centralnom delu svoje politike imaæete jednu veliku belu praznu fleku, koja takoðe jeste politika. Jer, kosovska politka, samo je ¹pic bilo kakve srpske politike i, ako amputirate Kosovo, amputirali ste Srbiju; ako ste se odrekli Deèana, odrekli ste se Ni¹a, ako ¾rtvujete Mitrovicu, neæe vam ostati ni Terazije.

To nije nikakva mitolo¹ka slika sveta, kako poku¹ava da nas uveri domaæa peta kolona, to je veoma jednostavna politièka logika. Pre svega, odricanjem od borbe za Kosovo, otvaraju se novi teritorijalni problemi, pre svih Vojvodina i Sand¾ak, i svaki podsmeh pred ovom tezom pada pred èinjenicom da su ti procesi uveliko zapoèeli, i to uz uèe¹æe ovda¹nje politièke i intelektualne elite. Ako je smisao odricanja od Kosova ulazak Srbije u EU, ako je, kako Tadiæ i njegovi tvrde, ta integracija spas Srbije, kako je onda moguæe da je Srbija najbli¾a Evropi danas, kada je privredno sasvim opusto¹ena, kada petini stanovni¹tva preti glad, kada je moralno i politèki najponi¾enija u svojoj istoriji?

Da li Srbija mora da umre, da bi se oèi¹æena rodila na devetom nebu Evropske unije? Da li su danas te integracije samo varijanta onog èuvenog poklièa Karla Krausa uoèi Prvog svetskog rata „Serbien muss sterbien“ (Srbija mora da umre). Da, Srbija mora da umre, dragi moji, da bi ono ¹to se ovde zove region bilo stabilno; ona mora da bude ba¹ takva raskomadana da u vizuri na¹ih zapadnih prijatelja prestane da bude opasnost i da postane prihvatljiva. Od toga se Srbija danas ¹titi svojom idejom o odbrani Kosova, ali, naravno, ne idejom da æe ga braniti samo onoliko koliko joj to dozvole naslednici Krausovog poklièa. Zato je danas srpska integracija u EU zapravo ideja o zagrobnom ¾ivotu – umri da bi ¾iveo. I pitam se da li bi Tadiæ i njegovi prijatelji danas pristali da sebi ispale metak u glavu ako bi im neko obeæao da æe se probuditi i veèno ¾iveti na nekom boljem mestu? Ne bi! Za¹to? Zato ¹to ne veruju u ta sranja! A za¹to onda veruju da je za Srbiju dobro ono ¹to ne bi bio dobro za njih? Raèunam da æe to jednom utvrditi istraga.

Uostalom, pogledajte kako tu tezu simpatièno, potpuno nesvesno i brilijantno brani sam Boris Tadiæ. On ka¾e: Srbija neæe ratovati. Pretpostavljam da je mislio Srbija neæe ratovati za Zubin Potok. To je lepa mirovna poruka, koju æe u svetu svakako znati da cene. Pitam se, meðutim, hoæe li Srbija ratovati za, recimo, Prokuplje? Ili za Tadiæa razlozi za ratovanje poèinju tek negde od Èaèka ili Kragujevca. Ili mo¾da od ®arkova? Ali za¹to bi onaj ko se kune da neæe ratovati za Zubin Potok ratovao za Beograd? Da li je po Tadiæu Beograd vi¹e Srbija od Zubinog Potoka? Ili, ako neæe ratovati ni za jedno, ni za drugo, ni za treæe, za¹to rasipa onolike pare za vojsku? ©ta æe mu vojska; da bi svoju ideju veènog mira ¹irio po svetu sa NATO trupama? Ili da bi je iskoristio u zemlji protiv onih koji misle da na svetu ima i stvari za koje vredi ratovati?

Ako je toliko dosledan u svom pacifizmu, za¹to se Tadiæ onda uop¹te zamajava integracijama, zar ne bi bilo mudrije da raspi¹e tender za humanog okupatora Srbije, verujem da bi se mnoge dobre zemlje prijavile, èak i iz samog regiona? Ili bi ga on mo¾da i raspisao, ali je u nedoumici da ga raspi¹e sa Kosovom ili bez njega?

ZLOÈINAÈKI PACIFIZAM Sve je to, naravno, sme¹no, ali nisam siguran da æe vam ostati sme¹no kada provalite stvarni razlog tolikog Tadiæevog zaklinjanja da neæe ratovati – faktièki njegove jedine poruke sa parlamentarne rasprave o Kosovu. Naime, ta poruka jeste va¾na promena u Tadiæevoj politici. Onaj ko je do sada pominjao Kosovo vi¹e nego ¹to je pristojno po Tadiæ-©aperovom bontonu; onaj ko je video da ima nekog sistema u ¾utom rasturanju privrede i uvoðenju gladomora u Srbiju; onaj ko je verovao da buduænost Srbije treba graditi na institucionalnom jaèanju dr¾ave – taj je do sada uglavnom bio kvalifikovan kao protivnik EU integracija, mraènjak zagledan u pro¹lost, èijem slepilu promièe svetlo na horizontu buduænosti. Reèju, za Kosovo su protivnici progresa. Ali u meðuvremenu Srbima su te stvari oko Evrope postale jasnije, pa su prestali da se lo¾e na to, i sve je te¾e naæi nekoga ko æe svoj lièni boljitak vezati za EU a da nije zaposlen kod Bo¾e Ðeliæa ili Milice Deleviæ.

A Srbi koji su se ohladili od Evrope jesu pretnja. Na primer, tako ¹to æe, ako ne sanjaju Evropu, opet poèeti da sanjaju Kosovo, ako su ikad i prestali. Jebe¹ EU, ka¾e i Boris menjajuæi svoj retorièki registar. Onaj ko mu od danas pomene Kosovo, onaj ko mu samo pisne da je gladan, taj nije samo protv EU, taj je za rat. Taj je za nova stradanja, ka¾e Boris, pun poverenja u èinjenicu da Srbi bar rat nisu zaboravili. Na pitanje a ko je to za rat, koji je to poslanik na raspravi uop¹te zagovarao rat, odgovorio je Borisov vojvoðanski Sanèo Pansa obja¹njavajuæi za govornicom da se u raspravi o Kosovu odluèuje da li æe se ¾iveti u Evropskoj uniji (EU) ili ginuti zbog srednjovekovnog mita. Nema treæeg.

Kada ¾ivot poène da lièi na umetnost, to se redovno dogaða u istom kljuèu: rðav ¾ivot lièi na dobru umetnost. Otuda je Boris, preteæi Srbima ratom u vreme kada ratovi nisu na dnevnom redu, zapravo Drug Crni iz Kusturièinog „Podzemlja“, tip koji godinama posle Drugog svetskog rata dr¾i u nekom podrumu sve one za koje veruje da bi mu mogli kvariti zemne poslove i ubeðuje ih decenijama da gore rat jo¹ uvek besni. ©ta to znaèi? Ako je ideja kojom su Borisovi protivnici do sada bili progla¹avani protivnicima EU i boljitka bila odvratna manipulacija, ideja da su njegovi protivnici i oni koji bi se borili za Kosovo zapravo zagovornici rata jeste zloèinaèka ideja. Za¹to? Zato ¹to svaka politièka logika nala¾e da je na kraju te ideje faktièka militarizacija ¾ute podele srpskog dru¹tva – ili na srpskom – jedan domaæi graðanski rat. Za taj rat, za koji je retorièka priprema poèela, biæe odgovoran upravo ovaj èovek koji se iz slabog politièki slomljenog lidera transformisao u ojaèanog promotera ideje da Srbija mora da bude slomljena. I to je stvar o kojoj bi morali da razmisle i oni koji ga danas slede, sreæni ¹to jo¹ nije uveo zakone kojima æe se svaki pomen Kosova smatrati pozivom na rat; i onaj deo opozicije koji je podigao ruku za njegovu promenu politièkog registra; i oni koji se zovu intelektualcima i koji o ovome ne ¾ele da misle; i oni koji u medijima tupavo zevaju nad ovim verujuæi da oni ni za ¹ta nisu krivi.

Boris je svojim pacifizmom Srbima objavio rat. On je time postao svesni sauèesnik svih onih koji veruju da je slamanje Srbije formula svetske stabilnosti, i oni koji to ne ¾ele da vide od noæi sa subote na nedelju poèeli su da se upisuju u saradnike zloèina. Amin!

http://standard.rs/vesti/36-politika/8009-eljko-cvijanovi-da-li-je-boris-tadi-u-parlamentu-srbima-objavio-rat-.html

CIA i MI6 kontrolišu Tribunal u Hagu


CIA i MI6 kontroli¹u Tribunal u Hagu

Boris ALEKSIÆ <http://srb.fondsk.ru/authors/boris-aleks.html> | 01.08.2011
| 12:52

Jo¹ od osnivanja Ha¹kog tribunala 1993. godine u javnosti se iznose podaci o
uticaju koji na njega imaju vlade velikih zapadnih dr¾ava. Kao njihova
produ¾ena ruka obave¹tajne slu¾be SAD i Velike Britanije dobile su zadatak
da zagospodare ovim privremenim sudom i upotrebe ga kako bi do kraja
zavr¹ile prljav posao razbijanja Jugoslavije i Srbije zapoèet tokom
devedesetih godina pro¹log veka. Tribunal u Hagu je pod dirigentskom palicom
agresora na SFRJ poèeo da izraðuje jednu za drugom optu¾nicu protiv Srba.
Prozapadna vlada koja je do¹la na vlast 5. oktobra 2000. godine izruèila je
kompletno civilno i vojno rukovodstvo koje je branilo zemlju u Hag. Tako
ne¹to nikad ni jedna dr¾ava u svetu nije uèinila. Od 141 potvrðene optu¾nice
u Ha¹kom tribunalu na Srbe se odnosi 95 ¹to je gotovo 70 odsto. (1)Srbi su
do danas presudama ove institucije osuðeni na 1000 godina zatvora.
Republièka vlada priznaje da je sa poternica Tribunala u Hagu ukupno ubijeno
ili je umrlo 14 Srba. Prozapadna vlast u Beogradu je ha¹kim tu¾iocima
poslala gotovo kompletnu poverljivu dokumentaciju dr¾avne bezbednosti, vojne
tajne slu¾be i Vrhovnog saveta odbrane. Ha¹ki tribunal nije uzeo u
razmatranje zloèine NATO pakta kao ni veæinu zloèina nad srpskim narodom.

Postavlja se pitanje ko su ljudi koji su pisali optu¾nice i na taj naèin
usmeravali rad ovog suda.

Prema navodima Florens Artman koja je bila savetnik glavnog tu¾ioca Karle
del Ponte za Balkan i njen portparol, amerièka i britanska obave¹tajna slu¾ba
od poèetka utièu na rad tu¾ila¹tva Tribunala u Hagu. U svojoj knjizi „Mir i
kazna“ Artmanova navodi da su polovinom 1994. godine kada je „Tribunal
napokon mogao da poène sa radom“ 22 funkcionera Pentagona i CIA sa èitavom
opremom stigla u tu¾ila¹tvo da mu pomognu. (2)Vojni analitièari, pravnici u
stvari obave¹tajci obavljali su strate¹ke poslove u Tribunalu sve vreme
slu¾eæi svojim vladama. (3)Anglosaksonci su ostvarili nadmoæ u Tribunalu.
(4)Florens Artman citira reèi D¾ejmi ©eja portparola NATO pakta koji je
povodom zloèina nad Srbima na Kosovu i Metohiji izjavio: „Budite uvereni da
smo mi (NATO) i Tribunal jedno…“ i „… siguran sam da æe Luis Arbur
(glavni tu¾ilac) optu¾iti samo osobe jugoslovenske nacionalnosti, nikog
drugog.“ (5)

Florens Artman biv¹i funkcioner tu¾ila¹tva dalje obja¹njava da je za potrebe
tu¾ilaca i njihovih pomoænika formiran i specijalni „vojni analitièki tim –
MAT.“ „Amerikanci i Britanci su pohrlili da obezbede ovo visokokvalifikovano
osoblje koje im omoguæuje da iz daljine kontroli¹u strategije kriviènog
gonjenja. Proiza¹li iz najboljih obave¹tajnih slu¾bi i ostav¹i lojalni prema
svojoj vladi, vojni analitièari su bez sumnje bili meðu najsposobnijim
èlanovima Tribunala…“ (6)

Florens Artman navodi i da je tu¾ilac u predmetu protiv Slobodana
Milo¹eviæa, D¾efri Najs dugogodi¹nji agent britanske tajne slu¾be – MI6.
(7)Prema njenim tvrdnjama Bil Stubner glavni savetnik, glavnog tu¾ioca Rièarda
Goldstona, u stvari je agent vojne obave¹tajne slu¾be SAD. (8)

Artmanova otkriva i da je tajna operacija NATO pakta koja je dovela do
likvidacije vi¹e Srba optu¾enih od strane Ha¹kog tribunala, nosila naziv
„Æilibarska zvezda“. (9)

Svi ovi navodi Florens Artman, savetnika i portparola Karle del Ponte,
ukazuju na to da su optu¾nice protiv Srba pisali agenti amerièke i britanske
obave¹tajne slu¾be „potpuno lojalni svojim vladama“, a ne nezavisni tu¾ioci.
Takav njihov polo¾aj i delovanje suprotni su pravilima samog Tribunala, ali i
Ujedinjenih nacija. Bez obzira na druge detalje koje Artmanova navodi u knjizi
putem kojih ¾eli da prika¾e srpski narod u negativnom svetlu, oèigledno je
da se Tribunal u Hagu posvetio ka¾njavanju Srba i zata¹kavanju zloèina nad
Srbima.

Interesanto je na ovom mestu podsetiti da se najpoznatiji saradnik ha¹kog
tu¾ila¹tva u Srbiji Nata¹a Kandiæ u dokumentaciji srpske dr¾avne bezbednosti
tokom devedesetih godina pro¹log veka vodila po amerièkoj obave¹tajnoj
slu¾bi. (10)

Formalno Tribunal u Hagu je osnovao Svet bezbednosti tako da se na njegove
slu¾benike primenjuju norme UN. U Povelji UN izrièito se navodi da osoblje i
slu¾benici ove meðunarodne univerzalne organizacije ne smeju da primaju
uputstva od bilo koje vlade. (11)Gotovo istovetnu odrednicu sadr¾i i
Pravilnik za osoblje UN u kojem se zaposleni obavezuju da „neæe tra¾iti niti
prihavtiti instrukcije bilo koje vlade“. (12)U Pravilniku za osoblje UN u
delu Op¹ta prava i obaveze precizira se da zaposleni u UN ne smeju da
komuniciraju sa bilo kojom vladom ili njenim predstavnikom, u vezi podataka
koji nisu javno objavljeni.

Ukoliko se neko lice oglu¹i o ova pravila, ono trpi sankcije i vi¹e ne mo¾e
da radi u UN. Bez obzira na navedene norme amerièki i britanski agenti
nesmetano deluju veæ godinama u Ha¹kom tribunali gde u potpunosti slu¾e
sebiènim interesima svojih vlada. Ha¹ki tribunal je èak odbio da pokrene
postupak za nepo¹tovanje suda protiv Timoti Mekfadena upravnika pritvorske
jedinice koji je odavao predstavnicima amerièke ambasade poverljive podatke o
zdravstvenom stanju, pripremama za odbranu, privatnom ¾ivotu i sl. Slobodana
Milo¹eviæa. (13)

Ipak podaci koje je iznela Florens Artman biv¹i visoki slu¾benik tu¾ila¹tva
dovoljan su pravni osnov da se pokrene istraga u UN o radu i zloupotrebljavanju
Ha¹kog tribunala. Ukoliko amerièka i britanska vlada zloupotrebljavaju
Tribunal u Hagu onda to vi¹e nije sud UN veæ sredstvo u rukama Va¹ingtona i
Londona. Ujedno ukoliko nepristrasna istraga poka¾e da su amerièa i
britanska agentura uticale na rad Ha¹kog tribunala to je valjani pravni osnov
za reviziju postupaka i celokupnog rada ovog privremenog suda.

(1) Tanjug 20. juli 2011. godine, http://www.tanjug.rs/vest.asp?id=17450

(2) Mir i kazna, Tajni ratovi meðunarodne politike i pravde, Florens Artman,
„Filip Vi¹njiæ“: Klub Plus, 2007, str. 50

(3) Isto, str. 54 i 55.

(4) Isto.

(5) Isto, str. 61.

(6) Isto, str. 89.

(7) Isto, str. 123.

(8) Isto, str. 150.

(9) Isto, str. 159.

(10) Vidi: Policijski dosije, Vojislav ©e¹elj, dokument: DLXXXVIII.

(11) Povelja UN, Èlan 100.

(12) Pravilnik za osoblje UN, Èlan 1.

(13) Vidi: Odluku u vezi s pokretanjem istrage zbog nepo¹tovanja suda, 18.
juli 2011. godine, u predmetu IT-02-54-Misc.6.

http://srb.fondsk.ru/news/2011/08/01/cia-i-mi6-kontrolishu-tribunal-u-hagu.h
tml

__._,_.__

АПЕЛ-ЗВОНА ЗВОНЕ НА УЗБУНУ





                                                                         

   

Српско друштво Задужбина се прикључује иницијативи и апелу који су покренула браћа из Хуманитарне организације Срби за
Србе у нади да ће се сви наши досадашњи приложници опет одазвати и покренути и нове да се ангажују како би помогли нашој
браћи на Косову и Метохији. Преносимо Вам позив којем се и наше друштво и фондација За српски Космет прикључују:

Хуманитарна организација Срби за Србе позива на свеопшту мобилизацију свих својих пријатеља, чланова, донатора и добрих
људи  широм целог света да се у предстојећим данима окупе око само једног циља а то је опстанак српског народа на
Косову и Метохији
који је тренутно изложен невиђеном притиску војних формација да се преда и потчини окупаторима.
Српском народу на Косову и Метохији тренутно прети тотална хуманитарна катастрофа јер су стране силе својим блокадама
изазвале да у пекарама нема хлеба, на пијацама нема воћа и поврћа, у апотекама нема лекова, у болницама нема кисеоника и
санитетског материјала, на трафикама нема новина, почеле су и рестрикције воде… А поврх свега, нема СЛОБОДЕ!

По први пут као организација јавно позивамо на свесрпску слогу и јединство широм света јер ћемо само на тај начин
спасти и сачувати наш народ у јужној српској покрајини од новог погрома, Олује, нове кристалне ноћи и могућег окупаторског
освајања. Наша хуманитарна организација Срби за Србе ће према својим могућностима урадити апсолутно све како би се потребна
хуманитарна помоћ допремила Србима на северу Косова и Метохије. Времена за чекање више нема!

Од данас, Хуманитарна организација Срби за Србе започиње са прикупљањем финансијских средстава које ћемо искористити
за допремање неопходне помоћи угроженом српском народу на северу Косова и Метохије. Планирамо да алармирамо све наше
пријатеље широм света како би се укључили у акцију прикупљања неопходних финансијских средстава и тиме макар делимично
покушали да ублажимо новонасталу хуманитарну катастрофу.

Овом приликом позивамо и све наше братске хуманитарне и друштвене организације да нам се прикључе, да нас подрже и да
се у својим редовима организују и алармирају своје људе у окружењима у којима се крећу и раде. Од кукања, протеста и плакања
нема много користи, као што смо имали прилике да видимо у последњих 20 година. Зато покрећемо ову свеопшту акцију за помоћ
српском народу у којој се надамо да нећемо остати сами.

Такође, желимо да позовемо све електронске, писане, интернет, радио и друге медије да пренесу ово саопштење наше организације
и тиме допринесу да се наше “звоно за узбуну“ чује широм света што пре.

 
Сви планови, акције и финансијски извештаји о достављеној хуманитарној помоћи Српском народу на Косову и Метохији биће
доступни на званичном сајту наше организације: www.srbizasrbe.org као и на сајту наше организације у САД: www.serbsforserbs.org

С обзиром да се и СД Задужбина прикључује акцији, све потребне информације имаћете прилику да погледате на нашем сајту:
www.sd-zaduzbina.com
Отворене су следеће могућности за уплату донација:

  • трансакцијски рачун:

                                                                     

  SRBSKO DRUŠTVO ZADUŽBINA, HUMANITARNA POMOČ

02068-0257912364, referenca : 00 1389

за уплате из иностранства:

IBAN : SI 56020680257912364
SWIFT : LJBASI2X
NLB D.D., TRG REPUBLIKE 2, LJUBLJANA

  •  куповином мајица Зови само зови

За додатне информације и контакт са представницима организације, можете да се обратите путем електронске поште :
zasrpskikosmet@gmail.com

СРПСКО ДРУШТВО ЗАДУЖБИНА +

IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI OZIVLJAVANJA NASIH SELA

Nastavak: jedan
                                                                 PREGLED 
IDEJNIH MERA I AKTIVNOSTI  OZIVLJAVANJA NASIH SELA, PRIVREDJIVANJA U NJIMA I ZA RAZVOJ DRUGE ODRZIVE  PRIVREDE NA PODRUCJIMA GDE  ZIVE  SRBI, KAO OSNOVE ZA  STABILIZACIJU  I  POVECANJE  BROJA  SRPSKOG  STANOVNISTVA   U VASOJ  OPSTINI  I  SIRE, obrazlozenih u VII TEMA, i to :                                                        

_____________________________________________________________________________________

                                                                  TEMA  V 
POTREBA KUPOVINE GELA PROTIV SUSE, STOCNOG KELJA, ARONIJE-SIBIRSKE BOROVNICE…  
_____________________________________________________________________________________                                                                             Ovde Vam ,,u kratko,, iznosimo DRUGI deo iz TEME V koji govori  o potrebi kupovine Gela protiv suse i tu o Preciscavanju vode, Delimicno o Agrilu-Akrilu-Agrotekstilu i o Stocnom kelju, kao sto dalje sledi:
Osnovu o iznosenju gornjeg a vezano o gelu za protiv suse nasao sam u reklami  istog,gde je i dva puta je bilo na Srpskom TV-eu u emisiji za poljoprivrednike u terminu-u vremenu predvidjenom za EPP-a-preporuke i reklame, po pitanjima korisnosti koriscenja ovog sredstva.

GEL PROTIV SUSE

Ovaj gel protiv suse crpi vlagu iz zemlje i ujedno za koren biljke veze  i onu najminimalniju vlagu iz zemljista i vazduha, cak i rosu koristi i veze je.
Ako se npr. og 1 kg tog gela protiv suse dobije najmanje 100 l zelatinastog rastvora u koji npr. trebamo samo da kratko umocimo koren-cic nekog rasada-zasada, samo zamislimo broj tih sadnica-rasada, a sa kojim se resava problematika nedostatka vlage suse za naredne 4 godine /ovo vazi za visegodisnje bilje/ i cuva hranljive mikro elemente koje biljka usvaja tokom vremena iz zemljista, ali nakon kise i bez nje ne dolazi do pojave pokorice koju semena klica ne mogu da probiju.

Nego, najvaznije je to sto ovim sredstvom mozemo da resimo problem suse gde i smatramo da je isto bas vrlo isplativo za slucaj susnih sela sa losom kvalitetnom zemljom (zbijenim-teskim-glinovitim /smonicama/-pescanim-kamenitim-glinovitim-kiselim-baznim-neutralnim zemljistima, itd. 
Istovremeno tako obezbedjujuci vise prinose cak i do 40% i ranije zrene ono posadjeno /a nije ni beznacajno pored iznetog, to sto isto ujedno cisti-dezinfekuje zemljiste=ciscenje zemljista od zaraznih klica i od stetnih materija pa time ne izdvajamo novac za izvesne hemijske preparate bar za zastitu od nekih stetocina-larvi-jajasaca raznih buba—.
A i zemljiste uz to biva rastresitije, sitni ga-dobija mrvicastu strukturu-sto je od znacaja za npr. nase zbijeno kiselo zemljiste-neplodnu i tvrdu smonicu gde ta zemlja postaje plodnija,kao i isti se moze koristiti i za  vec posejane biljke.
Npr. nadalje moze da vrlo dobro da posluzi za podizanje vocnjaka – raznih rasada.
Takodje, treba u neko dogledno i pogodno vreme pokrenuti i akciju da se poseje-zasadi sve sto moze da se poseje-zasadi sto nam omogucava pomenuti gel protiv suse, tako sto bi nam maltene svaka nasa parcela bila pod ,,vodom,, (pasnjaci i utrine, brzo se ne mogu pretvoriti u njive, ali npr. pasnjaci i utrine odmah mogu posluziti za kod podizanja razlicitih vocnjaka ili i vinograda, kao ili i da se u postojecim prvenstveno privatnim sumama izvrsi, gajenje drva-suma sa skupljim drvecem, itd.).     
Smatram i da sa spomenutim gelom protiv suse, mozemo ostvariti i dve zetve u jednoj vegetacionog godini.
Precišcavanje vode:
Kada je voda za pice zagadena, mora se dobro prokuvati da bi se ubile zarazne klice. Tada ona postaje bljutava, jer gubi neke sastojke, koji je cine pitkom.
Tu pomaže, majcina dušica koja prokuvanu vodu cini ukusnom i ujedno je dodatno dezitifikuje (ali ona nece da raste u ravnici-majcina dušica je jedna od retkih lekovitih biljaka, koja se ne može plantažirati u ravnici /moze se rinfuzno  kupiti u biljnim apotekama, u prodavnicama zdrave hrane, u bolje snadbevenim marketima ili kod…– secam se da su  i stocari u  planinskim katunima prali svoje sudove za mleko i mlecne proizvode sa njome da bi dezitifikovali te sudove/, npr. za Zrenjanisku vodovodnu vodu koja je najgora u Srbiji i nazolost se pije, kao i druge neispravne vode u Vojvodini, u Sumadiji i drugde po Srbiji, a tu su zagadjanje bunarske i izvorske vode.).
Cim voda prokljuca u kazan se dodaje pregršt majcine dušice i odmah prekrije da ne izvetre njeni korisni sastojci. 
Majčinu dušicu ne treba kuvati nipošto i ostaviti da stoji 2 sata .
                                                                                                                                                              ;                                                        ,,PAUCINASTOM FOLIJOM DO DOBROG PRINOSA PARADAJZA, PAPRIKE, KRASTAVACA, LUBENICA I DRUGOG TOPOLJUBIVOG BILJA I U HLADNIJOJ BRDOVITO-PLANINSKOJ KLIMI,,

O tome slikovito ,,govori,, primer 1-nog muslimana Sarkinovica iz s. Brezovjice-SO Plav iz Crne Gore sa najmanjom n. visinom od 700-850 m, koji je za CG novine ,,Dan on-line,,- 2010.g. kaze:,,U saradnji sa strucnjacima Instituta Srbije, uspio je da Agril folijom svoje biljke zastiti od neplaniranih mrazeva i kisa.
Ovaj nacin proizvodnje preporucuje svima koji se bave poljoprivredom u podnebljima gdje temperatura iznenadno oscilira. Vec nekoliko godina kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, krajem maja i pocetkom juna, dolazi do naglog zahladjenja i obilnih padavina.
– Niske temperature ispod 12 i 13 stepeni Celzijusovih i vlazno vrijeme u toku nekoliko dana uzrokuju masovno ostecenje ili uginuce toploljubivih biljaka, kao sto su lubenica, dinja, paradajz, paprika i krastavac.
Medjutim, razvojem agrotehnickih mjera, po preporuci strucnjaka iz Srbije, na agril foliji  ove biljke podnose hladnocu i do 4 stepena ispod nule. U slucaju mraza kao sto je ove godine bio, planirani prinos bio bi prepolovljen.Ovako, ocekujem i do 40 tona lubenice koju sam posadio u vocnjaku na 20 ari.

Iz svih razloga, treba sakupiti potreban novac od zainteresovanih sa svim troskovima kupovine ovde pomenutog gela protiv suse, za pomenuto seme stocnog kelja i eventualno za kupovinu sadnica vocke Aronije-sibirske borovnice, a I pomenute folije.

Ujedno kod bilja ispod ove folije, treba koristiti ,,Eko,, gel protiv suse, gde je potreban manji broj  zalivanja, sto je od veceg znacaja, posebno u odnosu na paprike, kod paradajza, kod krastavca i kod drugog bilja koje zahtevaju dosta vodeusparacemo puno toga: od upotrebe agregata na naftu i drugog goriva i energenta za rad pumpi za navodnjavanje; namestanja sistema za navodnjavanje; upotrebljavanja svoje i svog vremena i radne snage ili i eventualno tudje radne snage, pojeftinujuci tako svoju tzv. ,,poljo, proizvodnju i drugo…;, gde se ovde uopste  ne spominje slucaj: ,,nedajte Boze ekstremne suse,, gde se pod obavezno cak izgubi sav rod-tako da se sa njive tada obicno nema ni sta da se ubere,  ali srecom tu je pomenuti  gel protiv suse.
 
Npr., za zalivanje 1 ha pod paradajzom potrebno je dva puna motora koji po cenama iz 2009.g. potrose goriva za 35-45 eura u zavisnosti od toga da li se radi o ravnicarskom ili brdovitom reonu.
S obzirom da bi trebalo da se zaliva najmanje 1-nom nedeljno, pitanje je koliko ce se proizvodjaca odluciti na ovakav trosak.
Ipak, pravi uticaj konstantnog podizanja cena goriva na cene voca i povrca na pijacama i drugde osetice se bas ovih godina  koje su toku, jer ce gorivo uveliko poskupeti pripremu zemljista, setvu, seme…
Zato ce mnogi proizvodjaci na kraju odustati od proizvodnje.

A to znaci da ce stradati i kupci i prodavci jer robe nece biti dovoljno.                                                                                                                                 

OVDE SE ZA I OKO GELA PROTIV SUSE SE IZNOSI I LOGICNA NJEGOVA KORISNOST GDE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA SE PREDVIDJA GLOBALNO ZAGREVANJE, NASTANAK SMANJENJA KOLICINE VODE ZA PICE I ZA ZALIVANJE I SLUCAJEVE SVE VECE SUSE U MNOGIM KRAJEVIMA, ITD., KAO I PONAVLJA SE ZBOG POTREBE GAJENJA PARADAJZA I OSTALIH TPOLJUBIVIH BILJA, A I IZNOSI SE I KORISNOST UPOTREBLJAVANJA OVOG GELA I SPOMENUTE FOLIJE!

 

STOCNI KELJ

Za kupovinu semena stocnog kelja relativno nove Novosadske sorte NS Bikovo –  sa prinosima i do 70 t/ha koji sva stoka i druge pernate zivotinje rado jede (npr. krave daju vise mleka i sa vecim %-tom masnoce pomuzenog mleka, kokosi i druge pernate zivotinje bolje nose i bolje se tovu, svinje imaju veci prirast, posebno je dobar za krmace koje tada luce vise mleka kod proizvodnje prasadi, a i mogu da drze kravu i oni sa malo zemlje=0,40 ha.).
Oni, koji imaju malo zemlje, morali bi proizvoditi ovaj kelj iz rasada i  njime hraniti npr. kravu.
Uz to i starija lica mogu tako nalaci svoju vecu korisnost u domaćinstvu. 
To je lagan posao, ali za manji broj stoke i one koji imaju malo veće baste.

Ovaj kelj se moze sejati nakon skidanja zita, kukuruza, povrca, itd. sve sto zrene oko 15 jula ili do oko  05 septembra sa npr. upotrebljavanjem napred spomenutog gela protiv suse (a moze i da se poseje i u prolece), kao on se stoci moze davati zelen upravo ubran tokom cele zime, npr. krajem februara (zeleni listovi ovog kelja su krupni i mogu se brati-koristiti i ispod snega sa minusnim temperaturama /gde nam radi toga trebaju nam manje kolicine sena, silaze, itd./, ali navaznje sto unistava nematode u zemljistu, itd. o tome.).
Na taj nacin bismo mogli doci do vrlo jeftine stocne hrane, koja se moze polagati i uz seno  i drugu stocnu hranu=ustedeli smo i to bas na senu i drugoj stocnoj hrani

SMATRAM, DA GAJENJEM OVOG STOCNOG KELJA, NAJVAZNIJE JE I TO VRLO, STO ELIMINISEMO PROBLEM GENETSKE MOIDIFIKOVANE SOJE, KUKURUZA, ITD. KOD HRANJENJENA NASE STOKE I DRUGIH DOMACIH I  PERNATIH  ZIVOTINJA I PREKO NJIH ISHRANE NASIH LJUDI, KAO I UJEDNO MI CEMO BITI ZEMLJA-OAZA GDE SE NE GAJE VRLO ZDRASTVENO STETNE, A  JESTIVE BILJKE, NASTALE OD GENETSKI MOIDIFIKOVANOG SEMENA, A I ZBOG TOGA NE BIO NI  ZANEMARLJIV MATERIJALNI MOMENAT KOD PRODAJE TAKO GAJENE HRANE, VEC NAPROTIV .

U OVOJ NOĆI-Autor, Jelena Stanišić

U ovoj noci
htela bih
kraj tebe biti
ljubavi.
Da spustim glavu
na tvoje grudi
i da te toplo
zagrlim!

Zelim ti cuti 
otkucaje srca,
dok se muzika 
u daljini cuje,
htela bih ,htela bih,
voljeni moj,
taj trenutak srece
vecito da traje!

Zelim da te ljubim
ove noci
da zaboravimo
na rastanak
da u ovoj noci
budemo srecni
poklonimo tami
veciti sjaj!

Neka nasa srca 
stvore muziku
bubnjevi,
nase ljubavi
u noci ovoj 
zaboravimo
sve ono
sto nismo 
ja i ti!

Jelena Stanisic 3. August 23:40
U ovoj noci
htela bih
kraj tebe biti
ljubavi.
Da spustim glavu
na tvoje grudi
i da te toplo
zagrlim!

Zelim ti cuti
otkucaje srca,
dok se muzika
u daljini cuje,
htela bih ,htela bih,
voljeni moj,
taj trenutak srece
vecito da traje!

Zelim da te ljubim
ove noci
da zaboravimo
na rastanak
da u ovoj noci
budemo srecni
poklonimo tami
veciti sjaj!

Neka nasa srca
stvore muziku
bubnjevi,
nase ljubavi
u noci ovoj
zaboravimo
sve ono
sto nismo
ja i ti!

Probisvijet – novi roman Miodraga Lukića

Probisvijet – novi roman Miodraga Lukića

 

 

 

Probisvijet je deseti roman srpskog romansije i dramskog pisca iz Lopara Miodraga Lukića. Kao i neki od prethodnih Lukićevih dijela i Probisvijet je socijal-psihološki roman, roman koji govori o prevarenima i prevarantima, kako o načinu na koji prevaranti dolaze do žrtava tako i onome što žrtvu tjera u ruke prevarantima.

Djelo je, iako pisano jednostavnim jezikom, dijalozi često arhaičnim narodnim govorom, duboka socijal-psihološka priča u kojoj će čitalac sigurno uživati, a mnogi i naučiti kako da se odbrane od prevaranata, tako što će se prvo odbraniti od sebe, odnosno nerazumnih želja za zaradom preko noći i luksuzom za kojim možda čeznu.

Jedan san glavnog junaka, vrlo jasno prikazuje odnos žrtve i prevaranta, odnosno porive jednog i drugog da postanu to što jesu.

 

 

 

 

 

 

Zaspao je na wc šolji. Posle preživljenog straha da bi Labud ili Novica mogli otkriti da je telefonirao ostao je bez snage, slab i iscrpljen i zaspao u istom trenutku kada su Labud i Dara izašli i sanjao je da je obali Modrog Vira.

 

 

 

Zaronio je u vir sa namjerom da ispliva na drugoj strani, na boljem mjestu od onog pored kojeg je čitavo djetinjstvo čuvao svinje, ali mu se u sred vira, duboko pod površinom vode ispriječio dječak veoma sličan Maksimu kojeg poznaje samo kao odraslog čovjeka i nije dozvolio da dalje roni.

„Skloni sa da prodjem.“ rekao mu je i nije se nagutao vode kao što je mislio da će mu se desiti. Dječak ga je samo gledao i mahao rukama kao ptica kad leprša dok mu se oko ramena voda bojila u crveno.

„Skloni se da prodjem!“ ponovio je odlučnije, ali se dječak nije pomjerio nastavio je da maše rukama i da ga fiksira pogledom.

„Ne mogu da se sklonim, ja sanjam svoj san ti svoj, ako ti prestaneš da sanjaš svoj san, ja neću moći da ostvarim moj san.“- rekao je dječak glasom koji je prepoznao kao Maksimov.

„Šta ti sanjaš?“ upitao je svjestan da neće moći da dalje roni, pa kad je već tako, da barem sazna šta sanja čudni dječak krvavog ramena.

„Sanjam ono isto što ti sanjaš, samo što ja ne sanjam da zaradim mnogo para kao ti“ nasmijao se dječak sa lukavim izrazom na licu.

„Ja ne sanjam pare, ja sanjam kuće, automobile i djevojke koje ću imati kad budem zaradio pare“ pobunio se Jovan

„Pa i ja to sanjam, ali neću da zaradjujem pare, nisam stvoren za teškog rada, a i ova ruka mi nikad neće biti kako treba, otac me udario sikirom, nego sanjam da mi ti i tebi slični zaradite pare, a ja ću, pošto sam pametniji da ih potrošim, pobacam ako treba.“ nasmijao se dječak.

„Što te otac udario sikirom?“ začudio se Jovan.

„Bio sam gladan, gospojinski post je bio, jeo sam samo luk, paradajz i provu svaki dan, pa sam jednom odlučio da se najedem i ukrao pare od djeda pa otišao u čaršiju i kupio ćevape.“ odgovorio je dječak sve manje vidiljiv u vodi koje se bojila njegovom krvlju.

„Zbog toga te otac udario sikirom?“ začudio se Jovan još više.

„Nije samo zbog toga, posle sam pozajmljivao pare od ljudi u selu. Lagao sam da su me poslali otac ili djed, nisam mogao da prestanem da jedem kad sam jednom okusio nešto što je bolje od luka i prove.“ odgovorio je sad skoro nevidljiv.

            „Onda je meni bolje, vratiću se ne moram više da bježim u snove.“ Rekao je Jovan i zaplivao prema površini.

            „Stani, moraš da sanjaš, ako ti prestaneš da sanjaš ja ću ostati gladan, pa ću morati tebe da pojedem“ rekao je dječak, uhvatio ga rukama za nogu i zario zube u stopalo.