НЕ ПРИХВАТАМО И НЕ ПРИЗНАЈЕМО

НЕ ПРИХВАТАМО И НЕ ПРИЗНАЈЕМО

На дан инаугурисања Александра Вучића дођимо сви, ми држављани Републике Србије из Србије, Републике Српске и Црне Горе, који не прихватамо Вучићеву садашњост на Косову и Метохији за будућност целе Србије, пред Народну скупштину, а ви који сте у другим државама дођите пред амбасаде/конзулате Републике Србије,  да јасно кажемо и одлучно спроведемо:

НЕ ПРИХВАТАМО ПРЕДСЕДНИЧКУ ЗАКЛЕТВУ И

НЕ ПРИЗНАЈЕМО ЗА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

И СВАКОГ ДРУГОГ КОЈИ ЈЕ ПОГАЗИО СВОЈУ ЗАКЛЕТВУ

ВИСОКОГ ДРЖАВНОГ РУКОВОДИОЦА ДЕЛУЈУЋИ СУПРОТНО УСТАВУ.

Др Љубомир Т. Грујић,

редовни професор у пензији,

у своје име и у име осталих 331 потписника петиције https://www.peticije24.com/sssss за смену Томислава Николића и целе Владе под председништвом Александра Вучића

Џона Кенедија, 31/15

11070 Београд

Београд, 22.04.2017

Ћирилица пре Ћирила – ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР – Печат српског краља Строимира(6338-6343)од чистог злата на ћирилици прије рођења Ћирила и Метохија

ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР-Стар 8.000 година
http://galaksijanova.rs/vincanski-kalendar/

Стар 8.000 година

Стар 8.000 година

Збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

Мр Милан Стеванчевић

У 19. веку Ричард Карингтон открио је да синодички ротациони период површина на екватору Сунца износи 27 дана. Синодички ротациони период је време потребно да нека активна магнетна структура на Сунчевој површини учини једну ротацију гледано са Земље, односно да се поново врати на исту позицију са које је кренула.

Дуго се веровало да је време једне синодичке ротације константа. Због тога питање промене синодичке ротације Сунца није било предмет разматрања у научним круговима. Међутим, после проналаска Винчанског сунчевог календара јавила се сумња у сталност брзине ротације Сунца. Винчански сунчев календар настао је пре више од 7525 година.

Календар имају само
народи који су некад
достигли одређени степен
цивилизацијског развоја.

Израђен је у облику кружног тањира од керамике и нађен је на локалитету Винче. Носи два симбола српског народа, па га справом можемо назвати Српски винчански сунчев календар. Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја, а почетак датирања показује годину тог развоја. Срби су тај цивилизацијски развој достигли пре 7525 година.

На врху тањира налази се винчански симбол за време који су Срби користили за датирање важних догађаја. То је симбол који је постао линија водиља идентитета српског народа кроз време и историју.

Датирање Душановог законика у старој српској престоници Скопљу у лето 6857. са српским симболом за време (По католичком календару папе Гргура Тринаестог, 1349. године који у то време није ни постојао).

Снимак Српског винчанског сунчевог календара.

(Извор: Агенције, фото Требињелајв 24. 03. 2015)

Други симбол на Винчанском сунчевом календару у облику је два концентрична перфорирана круга. Они су симбол Сунца код српског народа и налазе се у многим старим рукописним књигама и артефактима. Да су перфорирани концентрични кругови симбол српског народа, може се видети на печату администрације српске државе и краљевске канцеларије краља Строимира у лето 6338-6343. (по католичком календару папе Гргура Тринаестог од 830-835. године).

Печат српског краља Строимира направљен је од чистог злата и
изгравиран ћирилицом

Ћирилица пре Ћирила

Златни печат је материјални доказ да је ћирилица званично писмо српских држава и српског народа и да је настала пре Ћирила, који је рођен 828. године. У време када је печат изгравиран, Ћирило је имао две а Методије десет година. Печат je доказ да је Србија била држава са администрацијом и краљевском канцеларијом с печатом од злата и пре династије Немањића. Налазио се у једној немачкој приватној колекцији. Током свих ових векова био је скриван од српског народа. Зашто? Одговор је једноставан.

Многим новонасталим нацијама и државама није одговарало што су поникле на територији некадашње Србије, односно на територији на којој су миленијумима живели Срби. Новонастале нације у тражењу и измишљању властитог идентитета присвајали су српску територију, српски језик и историју српског народа.

Да би то урадили, морали су да сакрију историју српског народа и постојање српских држава пре Немањића. У томе су им помогли византолози. Негирање свега што је српско основа је постојања византолога, историчара измишљеног царства.

Српски винчански сунчев
календар је, вероватно,
први у свету покренуо питање
промене брзине синодичке
ротације Сунца.

Међутим, Српски винчански сунчев календар и златни печат српског краља Строимира, са престоницом у Рашкој, материјални су доказ миленијумског постојања српског народа на овим просторима. С појавом Српског винчанског сунчевог календара расправа европских држава где се налази колевка европске цивилизације је завршена. Сада се правом може рећи да је Винча колевка европске цивилизције и да има велику историјску и научну вредност.

Српски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. На основу досадашњих мерења Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних синодичких ротација и до краја календарске додајемо 13,5 земаљских дана. Међутим, по Српском винчанском сунчевом календару Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних ротација и до краја календарске године Срби су пре 8.000 година додавали 15 земаљских дана!

Ово сазнање од изузетног је значаја за науку, јер указује да се у периоду од 8.000 година време ротације Сунца убрзало за 1,5 земаљских дана. Без обзира да ли је праисторијски Српски винчански сунчев календар тачан или не, он је први покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. Постоје научни основи да је брзина синодичке ротације Сунца променљива величина и да је Сунце некада спорије ротирало него данас. Познато је да Сунце зрачи материју и енергију. То значи да Сунце зрачењем губи масу па је логично да услед губитка масе повећава брзину ротације.

Ако претпоставимо да су подаци из Српског винчанског сунчевог календра тачни, онда се може израчунати да се време ротације Сунца у периоду од 8.000 година убрзало за 1,5 земаљских дана. Под претпоставком да се губитак масе Сунца врши линеарно, Сунце ће кроз 72.000 година имати 13 ротација у току једне календарске године. Како промена брзине синодичке ротације Сунца утиче на временске промене, то значи да због ових разлога промену климе на нашим просторима можемо очекивати после 72.000 година.

Брзина кретања Сунчевог система око центра галаксије је 250 километара у секунди, а брзина револуције Земље око Сунца је 30 километара у секунди. Земља се око Сунца креће се у облику завојнице, чији је полупречник  r = mvsinӨ/qB. Пут који пређе Земља у току једне календарске године у односу на центар галаксије је d = 2πrmvcosӨ/qB, где је B вектор магнетске индукције, a q електрично оптерећење; Ө угао између вектора брзине v и вектора магнетске индукције B.

Приказ кретања Земље око Сунца

И тако цео Сунчев систем путује у безнађе.

Превише случајнсти

Подизањем научних сателита и анализом добијених резултата научних истраживања добија се утисак да ми тек сада откривамо оно што су наши преци знали. Најбољи пример је сазнање да се на Преображење  „преображава и гора и вода”. Ова изрека  представља део научног и историјског наслеђа Срба.

Најновија хемијска истраживања кише Београдске школе метеорологије показала су да су оне од Ђурђевдана до Преображења киселе, а од Преображења алкалне. Да би се дошло до сазнања да се киша преображава, потребни су прецизни хемијски инструменти, односно напредна цивилизација.

Сунцу је потребно 220 милиона година да обиђе један галактички круг; од настанка до данас начинило их је 20. На основу предања, Срби су у прошлости имали напредну цивилизацију. Међутим, збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље.

Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

Приказ дијаграма енергија у
току једне календарске године

По Српском календару Светог Саве, у току једне календарске године постоје само два годишња доба –  лето и зима. Лето почиње крајем марта и почетком априла, а зима на Митровдан, почетком новембра. Најновија сателитска електромагнетна мерења енергија које долазе са Сунца на северну и јужну хемисферу доказују да у току једне календарске године постоје само два годишња доба.

Дијаграм измерених електромагнетних енергија

Ковани новац свих српских држава носио је симбол Сунца.

На Српском винчанском календару налази се много случајности да би то била случајност.

О аутору

Станко Стојиљковић

2 коментара

  • Vinca civilizacija je postojala 7000 godina pre dolaska S r ba na Balkan , mi smo nasledili teritoriju i sve na njoj ali ne pripadamo toj civilzaciji. Prisvajajuci je kao srpsku Vincu civilizaciju cinimo isto sto i Albanci cine sa nasim kulturnim naslestvom na Kosovu – prisvajamo ono sto nismo stvorili.

Оставите коментар

Коментар

Име *

Website

Дјелом Лазе М. Костића против крађе српског језика

Дјелом Лазе М. Костића против крађе српског језика

 

У Цркви Свете Тројице у Цириху, у недељу 23. априла 2017. године, после недељне литургије, књижевник позоришни писац и режисер Миаодраг Лукић, одржао је своје друго по реду предавање о лику и делу великог српског писца др Лазе Костића.

Прошло педавање, које је такође изазвало велику пажњу, одржано је 10. фебруара 2017. у Светоуспењском храму у Цириху, о ком интернет-портал „Видовдан“, али и многе друге српске интернет платформе опширно пишу. За разлику од прошлог предавања, у коме је Лукић од преко 100 Костићевих књига издвојио грандиозно дело под називом „Српска Босна“.

На предавању у Светотројичном храму Лукић акценат ставља на поновно актуелизовану тему о којој још давне 1961. године др Лазо Костић писао. Наиме у својој културно-историјској студији (у прилогу) под називом „Крађа српског језика“ овај великан српске мисли и српског историјског наслеђа, аргументовано поткрепљуje сваку своју трврдњу наводима из књига познатих страних и домаћих историчара и језичких стручњака.

Др Лазо Костић у овом свом делу доказује, не само да је већина Хрвата настала покатоличавањем Срба, него да су они украли српски језик и прогласили га својим – хрватским. Ова тема је данас актуелнија него икада. Наиме недавно је у Сарајеву потписана је и проглашена тзв. „Декларација о заједничком језику“ од стране једне групе људи, која са том дакларацијом жели да поново ствара неку заједничку „језичку Југославију“ на том простору, и да се са њом афирмише тзв. „Заједнички полицентрични стандардни језик“.

Иде се на лажно представљање постојећих матерњих језика на овим просторима (и његовог предавања у школама), као главном извору национализма и шовинизма, и на неравноправном положају ученика који припадају мањинама, а којима се намећу туђи језички стандарди. Тражи се поновна правна стандардизација неког заједничког „нашег језика“, као „надјезика“, док ће се остали (српски, хрватски, босански и црногорски) морати повиновати новим језичким стандардима. Ту декларацију је потписало већ преко 8,5 хиљада људи, не само из свих држава насталих од бивше Југославије, него и од стране људи пореклом са те територије, а сада расејаних широм света.

Када српске институције које би о овој декларацији требало да проговоре за сада ћуте, Лукић је међу првима стао у одбрану српског језика и у једном веома оштром тексту под називом „Аутошовинистичка багра, потписници декларације о заједничком језику“ разоткрио нечасне намере које се крију између редова у „Сарајевској декларацији“. Открио је наиме његове главне спонзоре (две немачке невладине организације: Allianz Kulturstiftung – Berlin и Forum ZFD – Beograd), као и појединце и јавне личности који су у све ово од самог почетка укључени.

http://vidovdan.org/2017/04/02/autosovinisticka-bagra-potpisnici-deklaracije-o-zajednickom-jeziku/

 

На питања присутних, како се борити против овог новог напада на српски језик и културу, Лукић је препоручио да треба све своје пријатеље упознати са позадином овог покушаја унижавања српског језика и ћирилице (декларација је написана само на латиници), а „заблуделим овчицама“ који су у Швајцарској потписале из „добре намере“, из незнања или недовољне обавештености ово „кукавичије јаје“ од „језичке декларације“ саветовати да повуку своје потписе.

Само из Швајцарске ову декларацију је потписало већ око 50 људи, и то већином интелектуалци, међу којима има и просветних радника који примају плату од Србије. Ставити свој потпис на декларацију коју је под редним бројем 3322 потписао извесни Анте Павелић, по професији Поглавник НДХ, из институције НДХ , из државе Независне државе Хрватске, не само неозбиљно него и смешно. „Предлажем да им уместо те декларације на читање пошаљемо електронско издање књиге др Лазе Костића „Крађа српског језика“, па ће им то бити довољно да отворе очи и убудуће припазе шта потписују“, рекао је на крају свог предавања Миодраг Лукић.

А овде је објаснио зашто је потписнике назвао аутошовинистичком багром:

http://www.vidovdan.org/2017/04/24/miodrag-lukic-zasto-sam-potpisnike-deklaracije-o-zajednickom-jeziku-nazvao-autosovinistickom-bagrom/

 

Зденко Нинковић

http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

http://www.ljudigovore.com/2017/01/m-m-d-ko-je-miodrag-lukic/

http://www.tragovi-sledi.com/dijaspora/2435-ko-je-miodrag-luki%C4%87

ЉУБЉЕЊЕМ ИКОНА И УЗИМАЊЕМ КОЉИВА ИСТОМ КАШИКОМ НЕЋЕ МО ЗАРАДИТИ БОЖЈУ МИЛОСТ ВЕЋ ПРИЈЕ СВЕГА НЕКУ БОЛЕСТ; СЕПСУ, ЖВАЛЕ ПА И ТУБЕРКОЛОЗУ

ИКОНЕ СУ ДАР СВЕТОГА ДУХА ЗА ПОЉУБАЦ ДУШЕ А НЕ ГРЕШНИХ УСАНА! – ДН-Т

ЉУБЉЕЊЕМ ИКОНА И УЗИМАЊЕМ КОЉИВА ИСТОМ КАШИКОМ НЕЋЕ МО ЗАРАДИТИ БОЖЈУ МИЛОСТ ВЕЋ ПРИЈЕ СВЕГА НЕКУ БОЛЕСТ; СЕПСУ, ЖВАЛЕ ПА И ТУБЕРКОЛОЗУ – ТИ РИТУАЛИ МОРАЈУ СЕ КАО САТАНСКИ ДЕФИНИСАТИ ИЛИ ПОСТАВИТИ НА НАУЧНЕ ОСНОВЕ. НАУКА СЕ МОРА ДЕФИНИТИВНО ВРАТИТИ ЦРКВИ КАО ИСТИНСКИ, ОД БОГА НАМ ПОДАРЕНИ ЈЕЗИК, КАКО БИ МОГЛИ БОЉЕ РАЗУМЕТИ И СЕБЕ И БОГА, СОБОМ ПОДРЖАТИ, НА ПРАВИ НАЧИН, СВЕ БОЖЈЕ БЛАГОДЕТИ, БОЖЈА ДЕЛА И СПАСИТИ ЦРКВУ ОД ОДУМИРАЊА!

НЕОБИЧАН РАЗГОВОР СА СОБОМ И БОГОМ

Понекипур спонтано поразговарам са собом и Богом па ево и вама тај разговор, можда ће и вама да помогне.

Ако желиш да ти живот буде леп ко бајка а лепа бајка буде твој живот онда мораш следити зов својих чула под окриљем свог разума, од Бога ти дарованим благодетима удахнутим са самим васкрснућем живота. Да би били у стању Божјим благодетима следити, своје потребе задовољити морамо се науком служити јер је она истински Божији језик од Бога дарован да нам помаже разумети себе и самога Бога. Тај свети Божији јези је већ одавно занемарен па се не треба чудити да се налазимо у кризама како као индивидуе тако и друштво у којем живимо. Ако желимо обстато онда се морамо изнова преорјентисати и започети тамо где смо науку као божји језик запоставили, злоупотребили, изманипулисали да би је у светим центрима занемарили остављајући је на милост и немилост држави, јачему, насилницима сваке врсте а да и не знају шта себи и свету у суштини чине. Наука се ставља у службу ауторитета у сврху манипулација углавном за остваривање материјалних потреба уместо да приоритетно служи душевним потребама. Све благодети по Божијој вољи нам нису познате али то не значи и да реално не постоје, напротив, између земље и неба постоји више тога него што скромни наш ум може да појми, разуме и схвати. Зато треба познате, добро проучавати у својим односима да би нам биле докучиве и оне непознате па и најтајанственије.

Оно што је за нас битно је да схватимо и прихватимо као чињенице све Божје благодети; чула вида, слуха, укуса, мириса, додира, разума без којег нам нема душевног живота; радости патње и бола па ни животног смисла.

Зато је неоспорно битно да разумом сва чула надзиремо и координирамо како би успоставили равнотежу чула од којих нам овиси душевни мир, срећа, туга и бол па и смисао живота. Све што радимо враћа нам се назад као бумаранг у различитим формама које утичу на наше душевно па и здравствено стање. У Божјем врту безконачних разноликости је све у служби творца, тајанственог налога којег често не схваћамо као што не схваћљамо зашто се рађамо и умиремо. Ништа није бесмислено од свемоћног створено нити је свевишња сила ишта препустила случају а да није у служби тајанственог налога свемоћног Бога. Та сила која је створила бескрајни универзум сигурно није ништа случајности препустила, некој еволуцији већ је еволуцију подредила себи. Све има својег заменика да продужи где он стане на путу бесконачног живота. И ако је тај заменик у служби непојмљивог циља не мора бити у истоликој форми, физичког или душевног стања. Свако од нас ће испунити свој део намењеног задатка подређеног бесконачном Божијем циљу на путу бесконачног живота. Да ли ће мо тај наш задатак, део свог живота, испунити и на своје задовољство, благостање и срећу зависиће од нашег сналажења у светом врту божијих благодети и дела која се заснивају на међусобној доброти. Не заборави да је све створено, на овом свету, дело Божје па се одговарајући тој чињеници треба и понашати у току свог живота како би се живело у хармонији са собом и својим окружењем. Из тог разлога нам је подарен ум да се управљамо по својој вољи и својим потребама у времену које нам је дато на располагање да у њему испуњавамо нама непознати Божји налог лепотом живота а за узврат смо награђени животом да га живимо онако како га и заслужујемо својим поступцима или поступцима свог окружења. Правда и неправда се на крају задовољава умирањем, судом Божјим односно преласком у другу форму живота односно враћамо тамо где смо били и прије свог животног зачећа са срећним или мање срећним погледом у своју прошлост при увиру свог живота. Уколико смо своја чула и потребе успешно успевали подређивати свом разуму утолико ће мо бити сретнији или мање сретнији за време живота, пред погледом на врт свога проживљеног живота, животног времена. Није толико битно умети нешто урадити колико је битно разумети то што радимо. Од разума а не од умећа нешто урадити ће овисити да ли ће мо неког повредити собом о неко друго Божје дело огрешити. А од тога ће зависити да ли ће мо више или мање бити сретни јер се све засновѕано на међусобном доброчинству те враћа као бумаранг назад. Из божјег врта ништа не нестаје већ се само изцељује, преобразује, умире да би васкрсло и остало део бесконачног живота.

Да би оптимално живели у хармонији својих чула а стим и у срећи морамо умом бдити над својим чулима, уравнотежавати их како не би пореметили себе ил неко друго Божје дело, биће!

Чињеница је да нас нико није питао, прије рођења, да ли би хтели да се родимо, у нашој животној форми, из дела, “крвотока” вечитог живота као што нас се неће питати да ли и кад ће мо да се упокојимо, указује на постојање више силе односно Бога по чијем налогу се рађамо у нашој форми живота из вечитог животног “крвотока” и умиремо, враћамо у стање вечитог “крвотока” што наводи и на закључак да нам је живот у служби Божије воље, налога да би нашим животом испунили, на своје задовољство крајњи, нама непознат, смисао као део тог вечитог пута превирања, што је исто тако одређено вољом свевишњега а што нама остаје недокучивом тајном. На том путу звани живот ка испуњењу коначног Божијег циља снабдевени смо Божјим благодетима по којима треба да се равнамо како би нам живот био Божји благослов, задовољство и срећа а у супротном казна коју изричемо сами себи за своје грешке прије свега у безобзирности. Те благодети су нам сва чула и ум који нам омогућује да сва чула сводимо у међусобну хармонију без које нам нема душевног благостања а без душевног благостања нам нема ни правилних одлука и дела, која би нас чинила испуњенијим, задовољнијим, благодетнијим и благотворнијим. Није довољно нешто умети урадити већ је потребно праву ствар по себе и своју околину учинити, урадити јер је све створено Божијом вољом па и ми и наш живот којег Божјом вољом по својој вољи живимо чинећи већ на земљи себи рај или пакао без да нам се у то и сам Бог меша. Како чинили тако ће нам и за живота бити!

Дузшан Нонковић-Теодоровић

НЕОБИЧАН РАЗГОВОР СА СОБОМ И БОГОМ

Понекипур спонтано поразговарам са собом и Богом па ево и вама тај разговор, можда ће и вама да помогне.

Ако желиш да ти живот буде леп ко бајка а лепа бајка буде твој живот онда мораш следити зов својих чула под окриљем свог разума, од Бога ти дарованим благодетима удахнутим са самим васкрснућем живота. Да би били у стању Божјим благодетима следити, своје потребе задовољити морамо се науком служити јер је она истински Божији језик од Бога дарован да нам помаже разумети себе и самога Бога. Тај свети Божији јези је већ одавно занемарен па се не треба чудити да се налазимо у кризама како као индивидуе тако и друштво у којем живимо. Ако желимо обстато онда се морамо изнова преорјентисати и започети тамо где смо науку као божји језик запоставили, злоупотребили, изманипулисали да би је у светим центрима занемарили остављајући је на милост и немилост држави, јачему, насилницима сваке врсте а да и не знају шта себи и свету у суштини чине. Наука се ставља у службу ауторитета у сврху манипулација углавном за остваривање материјалних потреба уместо да приоритетно служи душевним потребама. Све благодети по Божијој вољи нам нису познате али то не значи и да реално не постоје, напротив, између земље и неба постоји више тога него што скромни наш ум може да појми, разуме и схвати. Зато треба познате, добро проучавати у својим односима да би нам биле докучиве и оне непознате па и најтајанственије.

Оно што је за нас битно је да схватимо и прихватимо као чињенице све Божје благодети; чула вида, слуха, укуса, мириса, додира, разума без којег нам нема душевног живота; радости патње и бола па ни животног смисла.

Зато је неоспорно битно да разумом сва чула надзиремо и координирамо како би успоставили равнотежу чула од којих нам овиси душевни мир, срећа, туга и бол па и смисао живота. Све што радимо враћа нам се назад као бумаранг у различитим формама које утичу на наше душевно па и здравствено стање. У Божјем врту безконачних разноликости је све у служби творца, тајанственог налога којег често не схваћамо као што не схваћљамо зашто се рађамо и умиремо. Ништа није бесмислено од свемоћног створено нити је свевишња сила ишта препустила случају а да није у служби тајанственог налога свемоћног Бога. Та сила која је створила бескрајни универзум сигурно није ништа случајности препустила, некој еволуцији већ је еволуцију подредила себи. Све има својег заменика да продужи где он стане на путу бесконачног живота. И ако је тај заменик у служби непојмљивог циља не мора бити у истоликој форми, физичког или душевног стања. Свако од нас ће испунити свој део намењеног задатка подређеног бесконачном Божијем циљу на путу бесконачног живота. Да ли ће мо тај наш задатак, део свог живота, испунити и на своје задовољство, благостање и срећу зависиће од нашег сналажења у светом врту божијих благодети и дела која се заснивају на међусобној доброти. Не заборави да је све створено, на овом свету, дело Божје па се одговарајући тој чињеници треба и понашати у току свог живота како би се живело у хармонији са собом и својим окружењем. Из тог разлога нам је подарен ум да се управљамо по својој вољи и својим потребама у времену које нам је дато на располагање да у њему испуњавамо нама непознати Божји налог лепотом живота а за узврат смо награђени животом да га живимо онако како га и заслужујемо својим поступцима или поступцима свог окружења. Правда и неправда се на крају задовољава умирањем, судом Божјим односно преласком у другу форму живота односно враћамо тамо где смо били и прије свог животног зачећа са срећним или мање срећним погледом у своју прошлост при увиру свог живота. Уколико смо своја чула и потребе успешно успевали подређивати свом разуму утолико ће мо бити сретнији или мање сретнији за време живота, пред погледом на врт свога проживљеног живота, животног времена. Није толико битно умети нешто урадити колико је битно разумети то што радимо. Од разума а не од умећа нешто урадити ће овисити да ли ће мо неког повредити собом о неко друго Божје дело огрешити. А од тога ће зависити да ли ће мо више или мање бити сретни јер се све засновѕано на међусобном доброчинству те враћа као бумаранг назад. Из божјег врта ништа не нестаје већ се само изцељује, преобразује, умире да би васкрсло и остало део бесконачног живота.

Да би оптимално живели у хармонији својих чула а стим и у срећи морамо умом бдити над својим чулима, уравнотежавати их како не би пореметили себе ил неко друго Божје дело, биће!

Чињеница је да нас нико није питао, прије рођења, да ли би хтели да се родимо, у нашој животној форми, из дела, “крвотока” вечитог живота као што нас се неће питати да ли и кад ће мо да се упокојимо, указује на постојање више силе односно Бога по чијем налогу се рађамо у нашој форми живота из вечитог животног “крвотока” и умиремо, враћамо у стање вечитог “крвотока” што наводи и на закључак да нам је живот у служби Божије воље, налога да би нашим животом испунили, на своје задовољство крајњи, нама непознат, смисао као део тог вечитог пута превирања, што је исто тако одређено вољом свевишњега а што нама остаје недокучивом тајном. На том путу звани живот ка испуњењу коначног Божијег циља снабдевени смо Божјим благодетима по којима треба да се равнамо како би нам живот био Божји благослов, задовољство и срећа а у супротном казна коју изричемо сами себи за своје грешке прије свега у безобзирности. Те благодети су нам сва чула и ум који нам омогућује да сва чула сводимо у међусобну хармонију без које нам нема душевног благостања а без душевног благостања нам нема ни правилних одлука и дела, која би нас чинила испуњенијим, задовољнијим, благодетнијим и благотворнијим. Није довољно нешто умети урадити већ је потребно праву ствар по себе и своју околину учинити, урадити јер је све створено Божијом вољом па и ми и наш живот којег Божјом вољом по својој вољи живимо чинећи већ на земљи себи рај или пакао без да нам се у то и сам Бог меша. Како чинили тако ће нам и за живота бити!

Дузшан Нонковић-Теодоровић

УБИЦА ДУШЕ – За годишњицу НАТО бомбардовања

УБИЦА ДУШЕ

О Вучићу туго чемеру и бедо

што се китиш убицама редом

злочинцима над невиним светом

Клинтоном, Шредером и Блером

обрука нас, пред Богом и светом

Решио си жртве да нам вређаш

отворене ране мајкама да цепаш

ал куда ћеш од Милице на ноши

кад ти у сан дође и упита, чико…

зашто ми маму убицама вређаш

Куда ћеш тада кад ти клоне душа

из тмине зацвиле поубијана деца,

са дететом у утроби убијена мајка

закука безброј ожалошћених душа

куд ћеш собом и тим злочинцима

Шапутаћеш у страхопоштовању

урадио сам све то само за народ

ал истина ће ти душу раздирати

што си је убијао, својом сујетом

само да би се председником звао

О Вучићу, зашто прода своју душу

образ и народ на таблету Клинтону

зашто љубиш скуте и Тонију Блеру

и том злочинцу Герхарду Шредеру

зашто унесрећи све што душу има

Душан Нонковић-Теодоровић

ШЕШЕЉ ОКРЕНУ ЋУРАК НАОПАКО, ПРИХВАТИО ПОКРАДЕНЕ ИЗБОРЕ РЕГУЛАРНИМ – ПОДРЖАО ВУЧИЋА!