Позивница за отварање изложбе у суштинама Фрушке горе у Еколошком центру Радуловачки у Сремским Карловцима

Поштовани и поштоване,
Позивамо Вас да својим присуством увеличате отварање наше свеобухватне изложбе„Презентација културних, религиозних, природних, туристичких и миротворних вредности Фрушке горе, Свете Горе Србије, Балкано-Паноније и Европе“у понедељак, 20. септембра у 12 часова у Еколошком центру Радуловачки. Изложбу ће отворити председник Општине Сремски Карловци Александар Саша Стојкечић. 
Молимо Вас да позивницу проследите и свима онима који су заљубљеници у Фрушку гору тј. онимакојима је стало до њеног одрживог опстанка и развоја у садашњости и будућности.
Због епидемиолошких мера отварање ће се одржати на отвореном простору унутрашњег дворишта, атријума Еколошког центра Радуловачки а онда ће присутни посетиоци моћи да погледају изложбу.У очекивању Вашег цењеног доласкаС поштовањем и срдачним поздравом

Војислав Девић, академик МСАсаветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“директор Стратег пројектауправитељ Фондације „Матица мира“ Нови СадМилоша Бајића 7, 21000 Нови Сад064.2213.256, 021.525.303atelje_devic@yahoo.comwww.idobravoj.com

НОВАКУ ЂОКОВИЋУ

НОВАКУ ЂОКОВИЋУ

РОДОЉУБЕ РОДОЉУБЕ СВОГА РОДА

РОДНОГА КРАЈА, СВОЈЕГА ЗАВИЧАЈА

ПОНОСУ И РАДОСТИ СВОГА НАРОДА

БОЖЈА БЛАГОДЕТИ СРБИЈИ И СРБМА

ИЗГУБИ БИТКУ ТВОГ ВЕЛИКОГ ДЕЛА

ПРОЛИ БИСТРУ СУЗУ СРЕД ЊУЈОРКА

ЈУВЕЛ, СВОЈЕ ДУШЕ И ТВОЈЕГА СРЦА

СУЗУ, ТВОЈЕ БОЛИ И ТВОЈЕГ НАРОДА

ИЗГУБИ ИГРУ, ТВОГ ВЕЛИКОГА ДЕЛА

А ДЕЛО ТИ ПОСТА ВЕЋЕ НО ИКЉАДА

ПА ТИ СКУТЕ ЉУБЕ, СВИ СРБИ СВЕТА

УНИВЕРЗУМ ТИ СТОЈЕЋ, АПЛАУДИРА

РОЂЕН СИ ДА СЕ БОРИШ; ЗА ИСТИНУ

ПРАВДУ И ЖРТВЕ ОХОЛИХ МОЋНИКА

КОЈИ СУЗЕ НЕМАЈУ НИТИ ИХ ИМАШЕ

КАД НАМ БОЛНИЦЕ, БОМБАРДОВАШЕ

ЧАК СУ НАМ ДЕЧИЈЕ ВРТИЋЕ РУШИЛИ

И НУКЛЕАРНИМ ОТРОВОМ ЗАСИПАЛИ

ДА БИ НАС ГЕНОЦИДНИМ, ЖИГОСАЛИ

И ЗА СВА ВРЕМЕНА, ЛАЖИМА ЗАТРЛИ

НА ТО ИХ СЕ МОРА УВЕК И УВЕК ПОСЕЋАТИ

КАКО СЕ НЕ БИ ТО ЗЛО ПОНАВЉАЛО

ТЕШКО ИМ ЈЕ ПРИЗНАТИ БИЛО

ДА НИСИ ГЕНОЦИДАН,

НИ ТИ НИ СРПСКИ НАРОД

ГЕНОСИДНОМ СЕ НЕ ТАПШЕ СТОЈЕЋИ!

И СТИМ ЈЕ СВЕ ЈАСНО И СВЕ РЕЧЕНО

ЈОШ САМО МАЛО ПА ЋЕ ТУ ЧАСТ

И СРПСКИ НАРОД ДОЧЕКАТИ

ЗАХВАЉУЈУЋИ ТЕБИ,

ГРОМАДИ ОД ЉУДСКОСТИ

НАЈБОЉЕМ СПОРТИСТИ,

СВИХ ВРЕМЕНА

Душан Нонковић Теодоровић

ИВИЦА ДАЧИЋ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ: ЈА ЋУ СЕ ВАКЦИНИСАТИ КАД ТА ВАКЦИНА БУДЕ БЕЗБЕДНА-ОД ВАКЦИНЕ ПРОТИВ СВИЊСКОГ ГРИПА УМРЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ПОСЛЕДИЦА ВАКЦИНЕ НЕГО ОД СМОГ СВИЊСКОГ ГРИПА; Видео, вреди погледати!

Гостовање у емисији „Добро јутро Србијо“- Хепи ТВ- 27.08.2021.- Владан Глишић; докле ће Приштина кршити договоре а Европа остати равнодушна?

СМРТ И ВАСКРСНУЋЕ

СМРТ И ВАСКРСНУЋЕ

ВРЕМЕ ЈЕ БОГ, ШТО СУНЦЕ И ТАМУ РАЂА

ДА БУДУ СКАЗАЉКЕ ЖИВОТУ, ВЕЧИТОМЕ

МАЈКА И ОТАЦ БЕЗБРОЈНИХ ТЕЛА И БОЈА

СВИХ, ВИДЉИВИХ И НЕВИДЉИВИХ ЧУДА

СХВАТЉИВОГ И НЕСХВАТЉИВОГА ПОЈМА

СВЕ ЈЕ СА РОЂАЊЕМ, НА СМРТ ОСУЂЕНО

КО И НА ВАСКРСНУЋЕ ЗАКОНОМ ТВОРЦА

И УНИВЕРЗУМ ЈЕ ВЕЛИЧИНА БЕЗКРАЈАНА

ЗАШТО БИ ОНДА ЖИВОТ БИО КОНАЧНИМ

ЗВЕЗДЕ УМИРУ ДА БИ СЕ ИЗНОВА РОДИЛЕ

ЛЕПШЕ И ВЕЋЕ ПОСЛЕ ВАСКРСНУЋА БИЛЕ

СМРТ ЈЕ САМО ДРУГЧИЈА ВРСТА ЖИВОТА

Душан Нонковић Теодоровић

DA SE NISMO PONAŠALI NEMARNO PREMA SVOJOJ ISTORIJI NE BI NAS SMATRALI ZA NIKOG I NIŠTA PA JE NE BI NI UKRALI NITI NAS SATANIZOVALI NITI BI BILI TOLIKE ŽRTVE NITI BI SE USUDILI DA NAS PROZOVU GENOCIDNIM NARODOM ONI KOJI SU IZVRŠILI GENOCID NAD INDIJANCIMA NI TI KOJI SU NAS SAMO U JEDNOM STOLEĆU TRI PUTA NAPALI, BOMBARDOVALI NUKLEARNIM OTPADOM I ZA SOBOM PUSTOŠ I BEZBROJNE ZLOČINE OSTAVILI-BORIMO SE ZA SVOJU ISTINSKU ISTORIJU KAKO BI NADOLAZEĆIM GENERACIJAMA TIH MUKA, KROZ KOJE SU NAM PROLAZILE SADAŠNJE I GENERACIJE NAŠIH PREDAKA, BILE SPAŠENE! KO SE NEODGOVORNO ODNOSI PREMA SOBSTVENOJ ISTORIJI PRIPREMA TEREN ZA BUDUĆE ZLOČINE I GENOCIDE. NE ODMAHUJTE RUKOM JER ĆE TE TO PLAĆATI ŽIVOTIMA VAŠE DECE I DECA BUDUĆIH POKOLENJA.

Istraživači svetske genetske sasvim slučajno potvrdili tezu moje knjige; Tragom Srba III da su srbi podunavlja prapretci evropskih naroda!

Posted on August 25, 2021 by dijaspora | Bearbeiten

Skoro sam ostao bez daha kad sam pročitao članak na fb; SRBI prastanovnici PODUNAVLJA

Dostavila;

Tamara Komazec

SRBI prastanovnici PODUNAVLJA „POTIČEMO OD KROMANJONACA STARIH 40.000 GODINA” Sve je pocelo 2000. godine, po objavljivanju senzacionalnih rezultata međunarodnih genetskih istrazivanja, u kojima su važnu ulogu imali strucnjaci iz Vince. Tada je utvrdjeno da u srpskom uzorku ima vise najstarijeg evropskog genetskog materijala nego bilo gde na Starom kontinentu. Iako su naucnici smatrali da ispitivanja treba nastaviti, država se oglusila o njihove molbe. Hrvati, s druge strane, nisu gubili vreme, već su zloupotrebom srpskih podataka „utvrdili” da su „najstariji” evropski narod. Usledila je serija novih međunarodnih genetskih istrazivanja, u koje se ukljucuju sve balkanske zemlje. Sve osim Srbije, koja, kao i obično, nema para. Genetska istrazivanja otkrivaju puteve nastanka i migracija ljudske vrste, a desifrovanje ljudskog genoma jednako obecava rajski zivot bez bolesti koliko i armagedon, koje mogu izazvati nova bioloska oruzja. Genetska istrazivanja koriste se i kao mocno oruzje za dokazivanje novih teorija krvi i tla, koje ovog puta sezu do praistorije. NT je krenuo u potragu za istinom u fantasticni svemir DNK, gde je zapisana celokupna istorija covecanstva, i dosao do zapanjujucih otkrica geneticara i antropologa, koja ukazuju da je Evropa kolonizovana iz srpskog Podunavlja! Srpski geni najstariji Na osnovu međunarodne studije, iz 2000, uzorak iz Srbije pokazao je da se nalazimo u genetskom korenu Evrope. Naravno, bilo bi neozbiljno da iz toga zakljuc imo da smo najstariji narod – kaže dr Dragan Alavantic, predsednik naucnog veca i zamenik direktora laboratorije za molekularnu biologiju i genetiku Instituta u Vinci, i dodaje: Međutim, manipulacijom podacima koje smo u Vinci dobili, Hrvati su „utvrdili” da su oni Iliri. Iz drugih istrazivanja u Bosni i Hercegovini „zakljucili” su da tamo žive od ledenog doba! Zloupotreba ozbiljnih podataka u dnevno-politicke svrhe baca u očaj prave naucnike. Genetika ne poznaje naciju, već populaciju, koja živi u odredjenoj oblasti podeljenoj promenljivim državnim granicama. Pravi zakljucak dosadasnjih istrazivanja jeste velika verovatnoca da je Evropa rođena u oblasti srpskog Podunavlja! Uz to, utvrdjena je velika genetska sličnost ovdasnjeg stanovnistva s dalekim Nordijcima, a čini se da imamo i familiju u Irskoj i juznoj Engleskoj. Prateci semu migracija, možemo reći da su ljudi nastanili naše podrucje vrlo rano u istoriji ljudskog roda. Teško je prihvatiti uobicajenu tezu da je gro ovdasnjeg stanovnistva dosao u 6. veku na prazan prostor. Logicnija je tvrdnja da je ovaj region prvi naseljen i da se odatle stanovnistvo sirilo-objašnjava mr Dusan Keckarevic, sa katedre za biohemiju i molekularnu biologiju Bioloskog fakulteta u Beogradu. Dr Srboljub Zivanovic je, kao profesor koledza Svetog Bartolomeja u Londonu, ucestvovao u najvecim istrazivanjima druge polovine 20. veka i tvrdi da genetika samo potvrdjuje ono sto je antropolozima već poznato: Stanovnistvo koje živi ovde je autohtono i zadrzalo je antropoloske karakteristike svojih predaka. Mi definitivno nismo dosljaci, ovde smo bili od iskona i sirili se do Belgije, Britanije, Skandinavije – kad smo svi bili jedna populacija. Profesor Zivanovic kaže da je posleratna politika proterala ili pobila sve jugoslovenske antropologe koji su se bavili ovom temom, tako da svet o nama vise zna nego mi o sebi! Korisne zloupotrebe Dr Dragan Alavantic uspeo je da 1997. stupi u kontakt s vrhunskim britanskim naucnicima Markom Dzoblingom i Kris Tajler Smit. Oni su rukovodili međunarodnim istrazivanjem rasporeda karakteristicnih genetskih oblika – haplo grupa u evropskom stanovnistvu. Ispitivanje je obavljeno pracenjem muskog Y hromozoma iz DNK, koji se u gotovo nepromenjenom obliku prenosi sa oca na sina. Retke mutacije na muskom hromozomu, koje se desavaju otprilike jednom u 1.000 godina, sluzile su kao marker odredjene populacije sa istim prapretkom. Laboratorija za molekularnu biologiju i genetiku Instituta u Vinci usla je tada u red retkih referentnih institucija. Ponosni smo što se, od 47 zemalja gde je ispitivanje obavljeno, haplotajping radio samo u osam država, od kojih je jedna bila Srbija. Sa 100 uzoraka i velikim brojem obradjenih markera, usli smo u pet najrelevantnijih rezultata – kaže dr Alavantic. Ukrupnjavanjem rezultata ustanovljeno je da je genom sa oznakom HG2 najstariji, a svi ostali proistekli su iz njega. Cilj istrazivanja bio je da pokaze kako su geografske barijere u genetici vaznije od jezickih, i da su susedni narodi međusobno srodni – čak i kad ne govore istim jezikom. Iako je ta cinjenica neosporno utvrdjena, pokazali su se i neocekivani rezultati. Ispostavilo se da u srpskom uzorku ima najviše najstarijeg genoma HG2 i da smo po tome blize Ircima i Nordijcima nego – Rusima. Taj podatak bio je samo znak da istrazivanja treba nastaviti, na još vecem uzorku – objašnjava dr Zivanovic.Svi nasi antropolozi koji su pokusali da se javno bave poreklom stanovnistva ovog dela Balkana morali su da emigriraju da bi sacuvali zivu glavu. Nas nekolicina 1959. pokusali smo da napravimo Udruzenje prijatelja antropologije, a Sinisa Stankovic, tadasnji predsednik SANU, u ocč nam je rekao: „Antropolozi, pa zar vas nismo sve pobili?” – kaže dr Srboljub Zivanovic, koga je od komunisticke represije spasao poziv da predaje na elitnom britanskom medicinskom fakultetu. Domaćoj javnosti poznat je kao strucnjak koji je utvrdio broj od 700.000 ubijenih u jasenovackom logoru i prepoznao skelet despota Stefana Lazarevica. U svetu slovi kao engleski autor, vrhunski antropolog koji je radio u najvecim naučnim projektima druge polovine 20. veka. Malo je poznato da je on u Srbiji pronasao – kromanjonce, najstariji tip Evropljana! Prilikom arheoloskih istrazivanja na Djerdapu video sam da su najstariji skeleti robusni, nalik kromanjonskim – kaže profesor Zivanovic. Da bi bio siguran o cemu je reč, poneo je deo kostiju i fotografije na institut u Londonu i pozvao najrelevantnije strucnjake da daju mišljenje. Svi su se slozili je reč o kostima kromanjonaca, a cuveni list Nature objavio je to kao senzacionalnu vest. Profesor Zivanovic je tada s kolegama iz Britanskog muzeja napravio metod radiokarbonskog datovanja, koji se i danas koristi za ispitivanje starosti kostiju. Utvrdjeno je da su ispitivani skeleti stari oko 10.000 godina, a dr Zivanovic je tvrdio da su to preci ovdasnjeg stanovnistva. Kolege u Londonu, koje su utvrdile da je reč o kromanjoncima, nisu verovale da se oni i dalje setaju ulicama ondasnje Jugoslavije. Pozvao sam ih na veceru u Klub Jugoslovena(Beograd) i samo sto smo seli, uslo je nekoliko naših grmalja. Naucnici su uglas rekli: „U redu, priznajemo, eksperiment je uspeo!” – seca se dr Zivanovic. -Kromanjonski tip coveka visok je preko 170 cm, krupnih saka i stopala, a ukoliko imate i kvrgu na zatiljku kosti lobanje – mozete biti sigurni da ste starosedelac, da vas niko nije doselio. Dr Zivanovic dodaje da su najstarije lobanje, pronadjene u Zitistu i Backom Petrovom Selu, stare čak 40.000 godina! Profesor Zivanovic nije mogao da nadje stalni posao, kao istrazivac i nepartijac, mnogo vise razumevanja nalazio je kod stranaca. Radio sam u Ugandi krajem sezedsetih, kada su tamo pronadjeni najstariji ljudski fosili, i saradjivao s najvecim imenima svetske nauke. Kad je stigao poziv da kao nastavnik dodjem u London, istovremeno sam dobio i poziv iz Niša. U njemu je stajalo da treba da se javim sekretaru sreskog komiteta, da bi on procenio može li se naći neko radno mesto za mene. Tako sam postao profesor uglednog britanskog medicinskog koledza. Od leka do apokalipse Pracenjem mapa dobijenih analizom haplogrupa muskog Y hromozoma i haplogrupa mitohondrijalne DNK, koja se nasledjuje preko majke, doslo se do mesta nastanka i puteva sirenja savremenog Homo sapiensa. Poredjenjem sema migracije mitohondrijalne DNK i Y hromozoma dobijate istu putanju. Od Afrike, gde je pre oko 130 do 180 hiljada godina nastala, ljudska vrsta se sirila na Srednji i Bliski istok, a odatle u Evropu ili Aziju – objašnjava mr Dusan Keckarevic, i kaže da se posmatranjem migracija može objasniti pojava zastupljenosti istih haplogrupa kod veoma udaljenih naroda. Ako se pogleda put migracija ljudskog roda, koji ide preko Bliskog istoka u Evropu dolinom velikih reka, nas region je nezaobilazan. Prisustvo haplogrupa istog tipa na vrlo udaljenim delovima kontinenta moguće je objasniti migracijom stanovnistva u ovaj region, gde se jedan deo zadrzao, a drugi delovi populacije nastavili dalje – kaže Keckarevic. Iz toga nije teško pretpostaviti da je stanovnistvo Podunavlja genetski blisko, sto pokazuju i najnovija istrazivanja. U nasoj laboratoriji u toku je rad vezan za analizu genetskih markera sadasnjih populacija i, po svim rezultima, mi Srbi, Hrvati, Makedonci i Bosanci ne razlikujemo se puno, čak ni u detaljima kaže mr Keckarevic, i naglasava da je ucesce u ispitivanjima genetskog materijala neophodno upravo zbog stalne teznje da se nauka zloupotrebi u dnevno-politicke svrhe: Revolucija molekularne biologije, koja se desava u poslednjih dvadesetak godina, s jedne strane donosi veliku dobrobit covecanstvu, a s druge – breme zloupotreba. Ona se može se porediti sa otkricem atomske energije. Desifrovanje genetskog koda otkriva, s jedne strane, mesta intervencije u slučaju bolesti, ali i senzitivne tacke na koje se može delovati u cilju unistavanja odredjene populacije, to je apsolutno moguće. Nazalost, takve analize genetickog materijala, iz finansijskih razloga, još su ekskluzivno pravo najbogatijih nacija. Dunav napisao istoriju – Od daleke praistorije do kromanjonacai od kromanjonaca do danasnjih dana, najveci deo ovdasnjeg stanovnistva je nepromenljiv – tvrdi dr Zivanovic. Nemoguće je da negde sa Kavkaza, u 6. veku, kao sto tvrde, peske krene nekoliko stotina hiljada ljudi, pobije nekoliko miliona svinja, koza i goveda da bi se prehranilo, i još koji milion stanovnika, koje usput pljackaju! Dovedite sad nekog na obalu Dunava skrstenih ruku i recite mu da predje sam, a kamoli s porodicom i stokom – to je nemoguće!

ИЗАШЛА ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ КЊИГА; ТРАГОМ СРБА III – Рецензија-МОЖЕТЕ ЈЕ НАРУЧИТИ ПУТЕМ ИНБОКСА ИЛИ АУТОРА: dusan.nonkovic@gmx.de

Posted on Mai 8, 2021 by dijaspora | Bearbeiten

У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА-КО ЖЕЛИ НАРУЧИТИ МОЖЕ У ИНБОКСУ ЈАВИТИ ИЛИ ПУТЕМ Е.АДРЕСЕ: dusan.nonkovic@gmx.de

ДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРОВИЋ

ДОКАЗ ДА ЈЕ ПРАВОСЛАВНО ХРИСЋАНАСТВО ПОНИКЛО ИЗ ВЕРОВАЊА У СУНЦЕ-СЕЋАЊЕ НА СУНЦЕ ЈЕ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА ОСТАЛО ЗАСТУПЉЕНО НА ПРАВОСЛАВНИМ ИКОНАМА КАО ЗНАК СВЕТОСТИ И РАЂАЊА ЖИВОТА

PREDGOVORРЕЦЕНЗИЈА

Očekujemo da mnogi budu protiv mnogo čega što se u ovoj knjizi navodi, ali isto tako očekujemo da će se i mnogima svidjeti, pa i ako je budu uzeli sa rezervom, jer – uzeli je kako uzeli – ona zaslužuje vašu pažnju. Sve što nam kaže autor, ima i izvesnih osnova, ne samo istorijskih i geografskih, toponimijskih, već i demografskih. Posebno one teme koje su poznate od vremena, pa su od vremena i tretirane. Što više – i filozofski dualizam.

Treba znati da ovo nije prva knjiga Dašana Novakovića Teodorovića. Samo ovim naslovom, on je već objavio dvije. A prije njih, objavio je i 4-5 drugih, u stihu i u prozi. Tako se istakao i kao pesnik i kao publicista. Iako je kasno počeo sa stihom (Sam priznaje da je počeo da piše «Poeziju…u svojoj mladoj sedamdesetoj godini !»), mislim da je tu i najbolje pokazao sebe, dokazujući nam ono starosrpsko da bez starca nema udarca. Razume se, ništa manje je zasjao (i doprinio !) u publicistici.

U ovoj trećoj knjizi o Srbima (I o nesrbima !) zašao je u mnoge probleme, rekao bih esejistički, ali se mnogih samo dotakao, prošao je pored njih tangentno.

Kao istraživač on se pretežno zauzeo dalekom prošlošću svog naroda – Srba, kao i u predhodnim dvije pomenute knjige. Sada imamo u ruke njegovu treću knjigu, a pod istim naslovom – TRAGOM SRBA.

I ova knjiga, kao i prethodne dve, na prvi pogled mirišu na romantizam, kao da se njihov autor bavi mitovima i mitemama, ali je neosporna istina da se on, bar što se tiše toponima Srednje Evrope i Nemačke, oslanja i na stvarne tragove nekadanjih toponima, koji nisu za potcenjivanje, posebno ne za ignoriranje, ma koliko absurdne nam izgledale neke njegove etimologije, kao ona o Danskoj.

Kako sam izjavljuje « U ovoj međunarodnoj zavrzlami osećam da je važno istaći i dokazati da smo svi u Evropi i šire nastali od istog plemena i da se džaba tučemo na osnovi neke druge pripadnosti“.

Za ovo on nam navodi kao argumenat reč SUNCE, koja kod svih naroda starosedeoca Evrope počinje sa slovom „S“, što znači da se ta reč, po njemu, razvila iz istog glasa svih naroda u Evropi i šire. « Kompletna reč nije odjedanput nastala, kao što i let na mesec nije odjednom nastao, nego se razvijao od kresanja kamena o kamen, preko drvenog pluga do savremene tehnologije ». To S slovo je – za njega – polazna tačka za reč sunce, jer kod svih naroda, Engleza ili Rusa, Srba ili Italijana, svi oni započinju svoje ime za sunce sa solo mio ili sa Sonne ili soll i da ne nabrajam! Plus tome,- kaze,- «dolazi u pomoć i Kljosov sa svojom genetikom, koji je dokazao da su Nemci oko 80% slavenskog gena, mislim srpskog, odnosno sorbskog, jer je reč Slaven stara svega 600 godina, a i prije tog vremena se taj narod Evrope morao nekako zvati – najverovatnije Sorbi ili Srbi !“

Isto tako on pretendira da su Srbi pronašli točak, pa napravili i prvi kalendar na svijetu, Što više da su prvi na svijetu i topili metale. Da je srpsko pismo, kao i jezik, osnova razvoja svih kultura, odnosno nastavak i razvoj svih civilizacija u Evropi, Rusiji i Aziji, za njega je činjenica. Zbog čega se on ni najmanje ne čudi što se u ruskim školama uči da su Rusi došli sa Balkana. Po njemu se činjenično ukazuje da su svi stanovnici Evrope nastali iz jednog ili nekoliko srodnih plemena, koja su se služila istim načinom prvobitnog sporazumevanja, kao što je to najstariji simbol «S», s kojim su svi označavali sunce ».

Sa poglavlja u poglavlje, pa i sa stranice na stranici, on nastavlja sa njegovim pretendiranjima da su « СВИ НАРОДИ ЕВРОПЕ НАСТАЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ИЛИ НЕКОЛИКО СРОДНИХ ПЛЕМЕНА, КОЈА СУ СЕ СЛУЖИЛА ИСТИМ НАЧИНОМ ПРВОБИТНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА“.

Sledstveno, po njemu: «ТУ ЧИЊЕНИЦУ ПОТВРЂУЈУ И МНОГИ ТОПОНИМИ ОД РОДОСА ДО СЕВЕРНОГ И ИСТОЧНОГ МОРА КОЈИ САМО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИМАЈУ РАЗУМНО ИМЕ КОЈИМ СЕ ОБЈАШЊАВА БИТ, СУШТИНА, ДА ЈЕ СМИСАО РЕКЕ ИЛИ ГРАДА. У САДАШЊОЈ ГРЧКОЈ ГРАД РОДОС ОЗНАЧАВА РОДНОС ИЛИ РАЂАЊЕ А НА СЕВЕРНОМ МОРУ НЕМАЧКЕ ГРАД БРЕМЕ, ПОЗНАТ ПО ФУДБАЛСКОМ КЛУБУ БРЕМЕ, ЗНАЧИ НА СРПСКОМ БРЕМЕ ИЛИ ТЕРЕТ, ДОК РЕКА КОЈА ГА ПОВЕЗУЈЕ СА БРЕМЕНЛУКОМ ЗОВЕ СЕ ВЕЗА, ШТО НА СРПСКОМ ЗНАЧИ ВЕЗА А НА НЕМАЧКОМ НЕ ЗНАЧИ НИШТА.»

Kako rekosmo, po Nonkoviću i Danska se nazvala tako po reči DAN, koja sada na njihovom danskom jeziku nema nikakvo značenje, a na srpskom se zna što znači. Doslovno Nonković piše: «РЕЧ ДАНСКA ДОЛАЗИ ПО ДУГОМ ДАНУ ШТО ОБЕЛЕЖАВА ЗЕМЉУ У КОЈОЈ СУНЦЕ РАЂА ДУГ ДАН. ДАН КОЈИ ЗНА ДА ТРАЈЕ И ДО 6 МЕСЕЦИ, НА СЕВЕРУ СКАНДИНАВИЈЕ. ИЗ ТОГА СЕ ДА, УЗГРЕД, ЗАКЉУЧИТИ, ДА СУ И НОРВЕШКА И ШВЕТСКА БИЛЕ ДЕО ДАНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА.»

Čitajući ovo, na prvi pogled, ova knjiga ostavlja krajnje ekstremno nacionalistički utisak. Pri tome treba da imamo u predvid samopriznanje autora da: «Ово не пишем из неких националних или, недај Боже, националистичких побуда, већ ради истине, како би се дошло до мира, без којег нема благостања ».

Mir i blagostanje čovječanstva su osovina ove knjige i autorovih pregnuća i preokupacija, makoliko bila evidentna i njegova nacionalna opsesija.

Miru i blagostanju čovječanstva služi i njegovo zauzimanje sa problemom vere i nauke, njegovo nastojanje da pomiri i ono što je antagonističko i nepomirljivo, pa makar mi zaboravili i lomače i Ðordana Bruno. Njegov intelektualni razvoj je stigao dotle da nam kaže: « НЕРАЗУМЕВАЈУЋИСЕУНАУКУИВРХУНСКАНАУЧНАДОСТИГНУЋА, НЕМОЖЕСЕГОВОРИТИУИМЕБОГААДАСЕНЕБУДЕГРЕШНИКОМ ».

Na kraju krajeva, sam autor priznaje da: «Овакњига, измeђуосталог, објашњава, имеСрбије, заштонемачкипаимађарскинародпоседујевишеславенских“, односносрпскихгенаоднас, народасаБалкана; узрокератовакаоигдесунесталивикинзиаиилири? Овакњигааргументованомења, изтемеља, аргументезваничнеисторије, кoјусуписалипобедницианадамседаћесепроменитиисадржајшколскихуџбенике, надкојимабдијебудноокостраногфакторa.»

Nadaj se, nadaj ! Dobar je Bog !- rekao je Puškin.

Boro JUGOVIĆ

Istraživači svetske genetske sasvim slučajno potvrdili tezu moje knjige; Tragom Srba III da su srbi podunavlja prapretci evropskih naroda!

Skoro sam ostao bez daha kad sam pročitao članak na fb; SRBI prastanovnici PODUNAVLJA

Dostavila;

Tamara Komazec

SRBI prastanovnici PODUNAVLJA „POTIČEMO OD KROMANJONACA STARIH 40.000 GODINA” Sve je pocelo 2000. godine, po objavljivanju senzacionalnih rezultata međunarodnih genetskih istrazivanja, u kojima su važnu ulogu imali strucnjaci iz Vince. Tada je utvrdjeno da u srpskom uzorku ima vise najstarijeg evropskog genetskog materijala nego bilo gde na Starom kontinentu. Iako su naucnici smatrali da ispitivanja treba nastaviti, država se oglusila o njihove molbe. Hrvati, s druge strane, nisu gubili vreme, već su zloupotrebom srpskih podataka „utvrdili” da su „najstariji” evropski narod. Usledila je serija novih međunarodnih genetskih istrazivanja, u koje se ukljucuju sve balkanske zemlje. Sve osim Srbije, koja, kao i obično, nema para. Genetska istrazivanja otkrivaju puteve nastanka i migracija ljudske vrste, a desifrovanje ljudskog genoma jednako obecava rajski zivot bez bolesti koliko i armagedon, koje mogu izazvati nova bioloska oruzja. Genetska istrazivanja koriste se i kao mocno oruzje za dokazivanje novih teorija krvi i tla, koje ovog puta sezu do praistorije. NT je krenuo u potragu za istinom u fantasticni svemir DNK, gde je zapisana celokupna istorija covecanstva, i dosao do zapanjujucih otkrica geneticara i antropologa, koja ukazuju da je Evropa kolonizovana iz srpskog Podunavlja! Srpski geni najstariji Na osnovu međunarodne studije, iz 2000, uzorak iz Srbije pokazao je da se nalazimo u genetskom korenu Evrope. Naravno, bilo bi neozbiljno da iz toga zakljuc imo da smo najstariji narod – kaže dr Dragan Alavantic, predsednik naucnog veca i zamenik direktora laboratorije za molekularnu biologiju i genetiku Instituta u Vinci, i dodaje: Međutim, manipulacijom podacima koje smo u Vinci dobili, Hrvati su „utvrdili” da su oni Iliri. Iz drugih istrazivanja u Bosni i Hercegovini „zakljucili” su da tamo žive od ledenog doba! Zloupotreba ozbiljnih podataka u dnevno-politicke svrhe baca u očaj prave naucnike. Genetika ne poznaje naciju, već populaciju, koja živi u odredjenoj oblasti podeljenoj promenljivim državnim granicama. Pravi zakljucak dosadasnjih istrazivanja jeste velika verovatnoca da je Evropa rođena u oblasti srpskog Podunavlja! Uz to, utvrdjena je velika genetska sličnost ovdasnjeg stanovnistva s dalekim Nordijcima, a čini se da imamo i familiju u Irskoj i juznoj Engleskoj. Prateci semu migracija, možemo reći da su ljudi nastanili naše podrucje vrlo rano u istoriji ljudskog roda. Teško je prihvatiti uobicajenu tezu da je gro ovdasnjeg stanovnistva dosao u 6. veku na prazan prostor. Logicnija je tvrdnja da je ovaj region prvi naseljen i da se odatle stanovnistvo sirilo-objašnjava mr Dusan Keckarevic, sa katedre za biohemiju i molekularnu biologiju Bioloskog fakulteta u Beogradu. Dr Srboljub Zivanovic je, kao profesor koledza Svetog Bartolomeja u Londonu, ucestvovao u najvecim istrazivanjima druge polovine 20. veka i tvrdi da genetika samo potvrdjuje ono sto je antropolozima već poznato: Stanovnistvo koje živi ovde je autohtono i zadrzalo je antropoloske karakteristike svojih predaka. Mi definitivno nismo dosljaci, ovde smo bili od iskona i sirili se do Belgije, Britanije, Skandinavije – kad smo svi bili jedna populacija. Profesor Zivanovic kaže da je posleratna politika proterala ili pobila sve jugoslovenske antropologe koji su se bavili ovom temom, tako da svet o nama vise zna nego mi o sebi! Korisne zloupotrebe Dr Dragan Alavantic uspeo je da 1997. stupi u kontakt s vrhunskim britanskim naucnicima Markom Dzoblingom i Kris Tajler Smit. Oni su rukovodili međunarodnim istrazivanjem rasporeda karakteristicnih genetskih oblika – haplo grupa u evropskom stanovnistvu. Ispitivanje je obavljeno pracenjem muskog Y hromozoma iz DNK, koji se u gotovo nepromenjenom obliku prenosi sa oca na sina. Retke mutacije na muskom hromozomu, koje se desavaju otprilike jednom u 1.000 godina, sluzile su kao marker odredjene populacije sa istim prapretkom. Laboratorija za molekularnu biologiju i genetiku Instituta u Vinci usla je tada u red retkih referentnih institucija. Ponosni smo što se, od 47 zemalja gde je ispitivanje obavljeno, haplotajping radio samo u osam država, od kojih je jedna bila Srbija. Sa 100 uzoraka i velikim brojem obradjenih markera, usli smo u pet najrelevantnijih rezultata – kaže dr Alavantic. Ukrupnjavanjem rezultata ustanovljeno je da je genom sa oznakom HG2 najstariji, a svi ostali proistekli su iz njega. Cilj istrazivanja bio je da pokaze kako su geografske barijere u genetici vaznije od jezickih, i da su susedni narodi međusobno srodni – čak i kad ne govore istim jezikom. Iako je ta cinjenica neosporno utvrdjena, pokazali su se i neocekivani rezultati. Ispostavilo se da u srpskom uzorku ima najviše najstarijeg genoma HG2 i da smo po tome blize Ircima i Nordijcima nego – Rusima. Taj podatak bio je samo znak da istrazivanja treba nastaviti, na još vecem uzorku – objašnjava dr Zivanovic.Svi nasi antropolozi koji su pokusali da se javno bave poreklom stanovnistva ovog dela Balkana morali su da emigriraju da bi sacuvali zivu glavu. Nas nekolicina 1959. pokusali smo da napravimo Udruzenje prijatelja antropologije, a Sinisa Stankovic, tadasnji predsednik SANU, u ocč nam je rekao: „Antropolozi, pa zar vas nismo sve pobili?” – kaže dr Srboljub Zivanovic, koga je od komunisticke represije spasao poziv da predaje na elitnom britanskom medicinskom fakultetu. Domaćoj javnosti poznat je kao strucnjak koji je utvrdio broj od 700.000 ubijenih u jasenovackom logoru i prepoznao skelet despota Stefana Lazarevica. U svetu slovi kao engleski autor, vrhunski antropolog koji je radio u najvecim naučnim projektima druge polovine 20. veka. Malo je poznato da je on u Srbiji pronasao – kromanjonce, najstariji tip Evropljana! Prilikom arheoloskih istrazivanja na Djerdapu video sam da su najstariji skeleti robusni, nalik kromanjonskim – kaže profesor Zivanovic. Da bi bio siguran o cemu je reč, poneo je deo kostiju i fotografije na institut u Londonu i pozvao najrelevantnije strucnjake da daju mišljenje. Svi su se slozili je reč o kostima kromanjonaca, a cuveni list Nature objavio je to kao senzacionalnu vest. Profesor Zivanovic je tada s kolegama iz Britanskog muzeja napravio metod radiokarbonskog datovanja, koji se i danas koristi za ispitivanje starosti kostiju. Utvrdjeno je da su ispitivani skeleti stari oko 10.000 godina, a dr Zivanovic je tvrdio da su to preci ovdasnjeg stanovnistva. Kolege u Londonu, koje su utvrdile da je reč o kromanjoncima, nisu verovale da se oni i dalje setaju ulicama ondasnje Jugoslavije. Pozvao sam ih na veceru u Klub Jugoslovena(Beograd) i samo sto smo seli, uslo je nekoliko naših grmalja. Naucnici su uglas rekli: „U redu, priznajemo, eksperiment je uspeo!” – seca se dr Zivanovic. -Kromanjonski tip coveka visok je preko 170 cm, krupnih saka i stopala, a ukoliko imate i kvrgu na zatiljku kosti lobanje – mozete biti sigurni da ste starosedelac, da vas niko nije doselio. Dr Zivanovic dodaje da su najstarije lobanje, pronadjene u Zitistu i Backom Petrovom Selu, stare čak 40.000 godina! Profesor Zivanovic nije mogao da nadje stalni posao, kao istrazivac i nepartijac, mnogo vise razumevanja nalazio je kod stranaca. Radio sam u Ugandi krajem sezedsetih, kada su tamo pronadjeni najstariji ljudski fosili, i saradjivao s najvecim imenima svetske nauke. Kad je stigao poziv da kao nastavnik dodjem u London, istovremeno sam dobio i poziv iz Niša. U njemu je stajalo da treba da se javim sekretaru sreskog komiteta, da bi on procenio može li se naći neko radno mesto za mene. Tako sam postao profesor uglednog britanskog medicinskog koledza. Od leka do apokalipse Pracenjem mapa dobijenih analizom haplogrupa muskog Y hromozoma i haplogrupa mitohondrijalne DNK, koja se nasledjuje preko majke, doslo se do mesta nastanka i puteva sirenja savremenog Homo sapiensa. Poredjenjem sema migracije mitohondrijalne DNK i Y hromozoma dobijate istu putanju. Od Afrike, gde je pre oko 130 do 180 hiljada godina nastala, ljudska vrsta se sirila na Srednji i Bliski istok, a odatle u Evropu ili Aziju – objašnjava mr Dusan Keckarevic, i kaže da se posmatranjem migracija može objasniti pojava zastupljenosti istih haplogrupa kod veoma udaljenih naroda. Ako se pogleda put migracija ljudskog roda, koji ide preko Bliskog istoka u Evropu dolinom velikih reka, nas region je nezaobilazan. Prisustvo haplogrupa istog tipa na vrlo udaljenim delovima kontinenta moguće je objasniti migracijom stanovnistva u ovaj region, gde se jedan deo zadrzao, a drugi delovi populacije nastavili dalje – kaže Keckarevic. Iz toga nije teško pretpostaviti da je stanovnistvo Podunavlja genetski blisko, sto pokazuju i najnovija istrazivanja. U nasoj laboratoriji u toku je rad vezan za analizu genetskih markera sadasnjih populacija i, po svim rezultima, mi Srbi, Hrvati, Makedonci i Bosanci ne razlikujemo se puno, čak ni u detaljima kaže mr Keckarevic, i naglasava da je ucesce u ispitivanjima genetskog materijala neophodno upravo zbog stalne teznje da se nauka zloupotrebi u dnevno-politicke svrhe: Revolucija molekularne biologije, koja se desava u poslednjih dvadesetak godina, s jedne strane donosi veliku dobrobit covecanstvu, a s druge – breme zloupotreba. Ona se može se porediti sa otkricem atomske energije. Desifrovanje genetskog koda otkriva, s jedne strane, mesta intervencije u slučaju bolesti, ali i senzitivne tacke na koje se može delovati u cilju unistavanja odredjene populacije, to je apsolutno moguće. Nazalost, takve analize genetickog materijala, iz finansijskih razloga, još su ekskluzivno pravo najbogatijih nacija. Dunav napisao istoriju – Od daleke praistorije do kromanjonacai od kromanjonaca do danasnjih dana, najveci deo ovdasnjeg stanovnistva je nepromenljiv – tvrdi dr Zivanovic. Nemoguće je da negde sa Kavkaza, u 6. veku, kao sto tvrde, peske krene nekoliko stotina hiljada ljudi, pobije nekoliko miliona svinja, koza i goveda da bi se prehranilo, i još koji milion stanovnika, koje usput pljackaju! Dovedite sad nekog na obalu Dunava skrstenih ruku i recite mu da predje sam, a kamoli s porodicom i stokom – to je nemoguće!

ИЗАШЛА ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ КЊИГА; ТРАГОМ СРБА III – Рецензија-МОЖЕТЕ ЈЕ НАРУЧИТИ ПУТЕМ ИНБОКСА ИЛИ АУТОРА: dusan.nonkovic@gmx.de

Posted on Mai 8, 2021 by dijaspora | Bearbeiten

У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА-КО ЖЕЛИ НАРУЧИТИ МОЖЕ У ИНБОКСУ ЈАВИТИ ИЛИ ПУТЕМ Е.АДРЕСЕ: dusan.nonkovic@gmx.de

ДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРОВИЋ

ДОКАЗ ДА ЈЕ ПРАВОСЛАВНО ХРИСЋАНАСТВО ПОНИКЛО ИЗ ВЕРОВАЊА У СУНЦЕ-СЕЋАЊЕ НА СУНЦЕ ЈЕ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА ОСТАЛО ЗАСТУПЉЕНО НА ПРАВОСЛАВНИМ ИКОНАМА КАО ЗНАК СВЕТОСТИ И РАЂАЊА ЖИВОТА

PREDGOVORРЕЦЕНЗИЈА

Očekujemo da mnogi budu protiv mnogo čega što se u ovoj knjizi navodi, ali isto tako očekujemo da će se i mnogima svidjeti, pa i ako je budu uzeli sa rezervom, jer – uzeli je kako uzeli – ona zaslužuje vašu pažnju. Sve što nam kaže autor, ima i izvesnih osnova, ne samo istorijskih i geografskih, toponimijskih, već i demografskih. Posebno one teme koje su poznate od vremena, pa su od vremena i tretirane. Što više – i filozofski dualizam.

Treba znati da ovo nije prva knjiga Dašana Novakovića Teodorovića. Samo ovim naslovom, on je već objavio dvije. A prije njih, objavio je i 4-5 drugih, u stihu i u prozi. Tako se istakao i kao pesnik i kao publicista. Iako je kasno počeo sa stihom (Sam priznaje da je počeo da piše «Poeziju…u svojoj mladoj sedamdesetoj godini !»), mislim da je tu i najbolje pokazao sebe, dokazujući nam ono starosrpsko da bez starca nema udarca. Razume se, ništa manje je zasjao (i doprinio !) u publicistici.

U ovoj trećoj knjizi o Srbima (I o nesrbima !) zašao je u mnoge probleme, rekao bih esejistički, ali se mnogih samo dotakao, prošao je pored njih tangentno.

Kao istraživač on se pretežno zauzeo dalekom prošlošću svog naroda – Srba, kao i u predhodnim dvije pomenute knjige. Sada imamo u ruke njegovu treću knjigu, a pod istim naslovom – TRAGOM SRBA.

I ova knjiga, kao i prethodne dve, na prvi pogled mirišu na romantizam, kao da se njihov autor bavi mitovima i mitemama, ali je neosporna istina da se on, bar što se tiše toponima Srednje Evrope i Nemačke, oslanja i na stvarne tragove nekadanjih toponima, koji nisu za potcenjivanje, posebno ne za ignoriranje, ma koliko absurdne nam izgledale neke njegove etimologije, kao ona o Danskoj.

Kako sam izjavljuje « U ovoj međunarodnoj zavrzlami osećam da je važno istaći i dokazati da smo svi u Evropi i šire nastali od istog plemena i da se džaba tučemo na osnovi neke druge pripadnosti“.

Za ovo on nam navodi kao argumenat reč SUNCE, koja kod svih naroda starosedeoca Evrope počinje sa slovom „S“, što znači da se ta reč, po njemu, razvila iz istog glasa svih naroda u Evropi i šire. « Kompletna reč nije odjedanput nastala, kao što i let na mesec nije odjednom nastao, nego se razvijao od kresanja kamena o kamen, preko drvenog pluga do savremene tehnologije ». To S slovo je – za njega – polazna tačka za reč sunce, jer kod svih naroda, Engleza ili Rusa, Srba ili Italijana, svi oni započinju svoje ime za sunce sa solo mio ili sa Sonne ili soll i da ne nabrajam! Plus tome,- kaze,- «dolazi u pomoć i Kljosov sa svojom genetikom, koji je dokazao da su Nemci oko 80% slavenskog gena, mislim srpskog, odnosno sorbskog, jer je reč Slaven stara svega 600 godina, a i prije tog vremena se taj narod Evrope morao nekako zvati – najverovatnije Sorbi ili Srbi !“

Isto tako on pretendira da su Srbi pronašli točak, pa napravili i prvi kalendar na svijetu, Što više da su prvi na svijetu i topili metale. Da je srpsko pismo, kao i jezik, osnova razvoja svih kultura, odnosno nastavak i razvoj svih civilizacija u Evropi, Rusiji i Aziji, za njega je činjenica. Zbog čega se on ni najmanje ne čudi što se u ruskim školama uči da su Rusi došli sa Balkana. Po njemu se činjenično ukazuje da su svi stanovnici Evrope nastali iz jednog ili nekoliko srodnih plemena, koja su se služila istim načinom prvobitnog sporazumevanja, kao što je to najstariji simbol «S», s kojim su svi označavali sunce ».

Sa poglavlja u poglavlje, pa i sa stranice na stranici, on nastavlja sa njegovim pretendiranjima da su « СВИ НАРОДИ ЕВРОПЕ НАСТАЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ИЛИ НЕКОЛИКО СРОДНИХ ПЛЕМЕНА, КОЈА СУ СЕ СЛУЖИЛА ИСТИМ НАЧИНОМ ПРВОБИТНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА“.

Sledstveno, po njemu: «ТУ ЧИЊЕНИЦУ ПОТВРЂУЈУ И МНОГИ ТОПОНИМИ ОД РОДОСА ДО СЕВЕРНОГ И ИСТОЧНОГ МОРА КОЈИ САМО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИМАЈУ РАЗУМНО ИМЕ КОЈИМ СЕ ОБЈАШЊАВА БИТ, СУШТИНА, ДА ЈЕ СМИСАО РЕКЕ ИЛИ ГРАДА. У САДАШЊОЈ ГРЧКОЈ ГРАД РОДОС ОЗНАЧАВА РОДНОС ИЛИ РАЂАЊЕ А НА СЕВЕРНОМ МОРУ НЕМАЧКЕ ГРАД БРЕМЕ, ПОЗНАТ ПО ФУДБАЛСКОМ КЛУБУ БРЕМЕ, ЗНАЧИ НА СРПСКОМ БРЕМЕ ИЛИ ТЕРЕТ, ДОК РЕКА КОЈА ГА ПОВЕЗУЈЕ СА БРЕМЕНЛУКОМ ЗОВЕ СЕ ВЕЗА, ШТО НА СРПСКОМ ЗНАЧИ ВЕЗА А НА НЕМАЧКОМ НЕ ЗНАЧИ НИШТА.»

Kako rekosmo, po Nonkoviću i Danska se nazvala tako po reči DAN, koja sada na njihovom danskom jeziku nema nikakvo značenje, a na srpskom se zna što znači. Doslovno Nonković piše: «РЕЧ ДАНСКA ДОЛАЗИ ПО ДУГОМ ДАНУ ШТО ОБЕЛЕЖАВА ЗЕМЉУ У КОЈОЈ СУНЦЕ РАЂА ДУГ ДАН. ДАН КОЈИ ЗНА ДА ТРАЈЕ И ДО 6 МЕСЕЦИ, НА СЕВЕРУ СКАНДИНАВИЈЕ. ИЗ ТОГА СЕ ДА, УЗГРЕД, ЗАКЉУЧИТИ, ДА СУ И НОРВЕШКА И ШВЕТСКА БИЛЕ ДЕО ДАНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА.»

Čitajući ovo, na prvi pogled, ova knjiga ostavlja krajnje ekstremno nacionalistički utisak. Pri tome treba da imamo u predvid samopriznanje autora da: «Ово не пишем из неких националних или, недај Боже, националистичких побуда, већ ради истине, како би се дошло до мира, без којег нема благостања ».

Mir i blagostanje čovječanstva su osovina ove knjige i autorovih pregnuća i preokupacija, makoliko bila evidentna i njegova nacionalna opsesija.

Miru i blagostanju čovječanstva služi i njegovo zauzimanje sa problemom vere i nauke, njegovo nastojanje da pomiri i ono što je antagonističko i nepomirljivo, pa makar mi zaboravili i lomače i Ðordana Bruno. Njegov intelektualni razvoj je stigao dotle da nam kaže: « НЕРАЗУМЕВАЈУЋИСЕУНАУКУИВРХУНСКАНАУЧНАДОСТИГНУЋА, НЕМОЖЕСЕГОВОРИТИУИМЕБОГААДАСЕНЕБУДЕГРЕШНИКОМ ».

Na kraju krajeva, sam autor priznaje da: «Овакњига, измeђуосталог, објашњава, имеСрбије, заштонемачкипаимађарскинародпоседујевишеславенских“, односносрпскихгенаоднас, народасаБалкана; узрокератовакаоигдесунесталивикинзиаиилири? Овакњигааргументованомења, изтемеља, аргументезваничнеисторије, кoјусуписалипобедницианадамседаћесепроменитиисадржајшколскихуџбенике, надкојимабдијебудноокостраногфакторa.»

Nadaj se, nadaj ! Dobar je Bog !- rekao je Puškin.

Boro JUGOVIĆ

legendarni nastup na švetskoj televiziji Nikole Janjića

Faktenschecks; na hiljade umiru posle vakcinisanja- Video

СЛОВЕНКА МАРИЋ/АЛЕКСАНДАР СЕЊА ПАРПУРА – СРПСКИ ТРАГОВИ У АЛБАНИЈИ



СЛОВЕНКА МАРИЋ
АЛЕКСАНДАР СЕЊА ПАРПУРА


СРПСКИ ТРАГОВИ У АЛБАНИЈИ
Пре неколико дана Издавачка кућа „Пешић и синови“ из Београда објавила је књигу под овим насловом. Сам наслов књиге
Српски трагови у Албанији
привукао је нашу пажњу, а такође и име Словенке Марић, нашег сарадника, чије смо песме често објављивали у „Српском жирналу“. Весна Пешић, власник издавачке куће објавила је на својој ФБ страници и снимак интервјуа дат поводом књиге и свог путовања у Албанију. Уз снимак је написала:
„ИНТЕРВЈУ дат за Хелмкаст пре два дана, после мог путовања по Албанији, инспирисаног управо објављеном књигом СРПСКИ ТРАГОВИ У АЛБАНИЈИ. Књигом од капиталног значаја за културу сећања српског народа која је требала да буде пројекат државе, САНУ-а или сличних институција које се нажалост темама од националног значаја не баве јер у њима већином седе јалови „ауторитети“ или изроди. Како то обично бива у земљи Србији, књига је резултат напора троје људи а објавила ју је издавачка кућа ПЕШИЋ И СИНОВИ. Ко други?“
Из интервјуа смо сазнали да књига садржи српске хидрониме и топониме на абанском простору, са етимологијом и историјским прегледом, али нас је изненадио велики обим књиге. Зато смо и Словенки поставили неколико питања на која нам је радо одговорила.
„Интересовање за српска географска имена у данашњој Албанији показао је прво мој колега и пријатељ, професор историје Александар Сења Парпура. Приликом наших сусрета говорио ми је о томе како тамо постоји мноштво српских топонима које је пронашао на старим мапама и који се могу видети на сателитским снимцима. Сматрао је да бих могла да пишем књигу о њима пошто сам пензионер и имам довољно времена да истражујем. Упочетку сам сумњала да има толико топонима за једну књигу. Осим тога, такав рад ми се чинио исувише тешким и одговорним, рад за који је нужно пронаћи одговарајуће изворе. Нисам имала представу где и како могу да пронађем савремена географска имена и шта се налази на тим његовим мапама. Тако сам Сењину замисао одбацила као неоствариву мада ми је нудио помоћ. На томе је све и остало до сусрета са Весном Пешић, која је објавила неколико мојих књига у својој Издавачкој кући
Пешић и Синови
. Било је то у децембру 2019. године.
У разговору о разним темама, некако дођосмо и на ту о српским топонимима у Албанији. Без размишљања Весна нам испоручи задатак: да обавезно пишемо књигу и да будемо нас двоје коаутори; да ја пишем етимологију пошто ми је струка српски језик; да Сења пише историјске податке, а све остало да буде заједничка обавеза.
Тако је већ у јануару почео наш рад. Све потребне изворе и литературу нашли смо на интернету. Главни извори су: савремена албанска табела насеља по областима и окрузима, аустријска мапа са самог почетка 20. века, из времена турске владавине, и рад канадског албанолога Роберта Елсија
Хидронимија Албаније.
Књига је обимна јер садржи 1.700 што хидронима, што топонима.
Када је после дужег времена коначно завршен рад на књизи, преостало је сабирање утисака и извођење закључака. Неспорно, најјачи утисак је оставила чињеница да смо се на данашњем албанском простору сусрели са најстаријим српским топонимима. На овом простору се налазе топоними који не постоје на данашњем српском, а неки од њих ни на укупном словенском простору. Верујем да ће српски географска имена у Албанији бити додатни извор сазнања за све оне којима историја није струка и позив, али настоје да што више сазнају о прошлости и судбини српског народа. Имена река, насеља, планина, области су веома битан историјски извор, можда више вредан него све што је у историји записано о владавини појединих српских великаша, краљева и самог цара Душана на овом простору. О народу који је тамо живео мало се зна. За владаре није било битно којим народом владају. А имена насељима, рекама и планинама нису давали владари већ народ који је ту живео. Срби су у њима оставили своје трагове који су преживели до 20. и овог века. Петовековна турска управа на овом простору мрачан је и непознат део судбине Срба, како на простору данашње Албаније, тако и на простору Грчке. Ово је само део географских имена који је опстао, а верујем да је већи број нестао у времену турске власти. То време је била златно доба за Арбанасе који су масовно примали ислам, били одани поданици турског царства, били њихови војници и старешине, множили се и ширили у свим правцима управо на рачун Срба. Један од важних циљева ове књиге је да њоме пробудимо интересовање јавности за данашњу судбину Срба у Албанији. Како су преживели топоними, тако су преживели и Срби, који тамо живе под арбанашким именима, којима је забрањено национално изјашњавање, који се постепено силом прилика арбанаше.
Нека остану пописана ова геграфска имена као доказ да је данашња Албанија била стара, можда и најстарија српска земља. Њу су, стицајем историјских околности, за време петовековне турске окупације, насиљем отела туђинска племена, племена која не знају ништа о свом пореклу, ни ко су, ни одакле су, те опет, уз подршку моћника, лажима доказују своје корене на српској земљи.Но, на томе се није завршило одузимање српске земље. Наставак отимачне и прогона Срба данас је свима познат, десио се и дешава се на окупираном Косову и Метохији. И не мисле да се зауставе само ту.“