Žuta bajka dostavila Zvezdana Scott iz „Nova srpska politička misao“

Samo smeh Srbina spasava

Žuta bajka

PDF Štampa El. pošta
Ljubiša Spasojević
subota, 31. oktobar 2009.
Bilo je to u nekoj zemlji čuda na brdovitom Balkanu,
Mnogi su verovali u bajku o boljem životu u evropskom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji gladnih na brdovitom Balkanu,
Verovali su da će ih Evropa nahraniti u jednom danu.

Verovali su u Šengen beli,
Bili su gladni i laži su jeli,
Krčala su im ta prazna creva.
Al‘ nije to važno kada se sneva,
I kada život neće da čeka,
Da bude dostojan gladnog čoveka.

Bilo je to u nekoj zemlji gluvih, na brdovitom Balkanu,
Gde nisu čuli istinu kako vrišti u svakom danu.
Bilo je to u zemlji Te Ve šema,
Gde je sve lepo i nema problema.

Bilo je to u zemlji čuda, gde su imali oči, a bili slepi,
Gde život je bedan, ali obećavaju da doći će onaj lepi,
Gde ima krize, ali je to naša šansa,
Da sa Evropom se učvrsti romansa.

Bilo je to u nekoj zemlji koja je bila sve manja,
I koja je bila sve manja što se više klanja.
Bilo je to u zemlji gde su nekad živeli heroji,
A sada se svako svoje senke boji.

Bilo je to u zemlji zombija i ameba,
Lepog života, iz kontejnera hleba,
Haške pravde i pobijenih beba,
Zbog Evrope sve to zaboraviti treba.

Pravdu su tražili, prste sekli.
Što ih je tištalo, to su rekli.
I bilo je to čudo od tri dana kraće,
Jer važnije su parade tople braće.

Bilo je to u zemlji sa četiri stuba,
Kad zemlja je već pala preko ruba.
Bilo je to u zemlji prezaduženih i kredita,
Demokratije, tranzicije i neizbežnog mita.

Bilo je to u zemlji socijalno odgovorne Vlade
Gde milijarde nestaju, a samo sirotinja krade
Bilo je to u zemlji bratstva – ambasadora, vođa i tajkuna
Gde kada kap prelije čašu, bukne buna.

I sve nestane u jednom danu.

// limitNum)
{
limitField.value = limitField.value.substring(0, limitNum);
}
else
{
limitCount.value = limitNum – limitField.value.length;
}
}
// ]]>

Pošaljite komentar
[ Početna strana ]
Advertisements

Komentar na kritiku Komisije internacionalnog sajma knjiga u Beogradu

Dali su knjige kvalitetne ne odredjuje neka komisija već to odredjuje tržište. Ono što nije dobro to se ne kupuje pa će na taj način pijaca regulisati kvalitet. Standardizacija je preporučljiva kod školskih udžbenika, naučne kao i administrativne literature!
Kad je već ova komisija sebi uzela za pravo na merodavnost i kompetenciju procenjivanja kvaliteta knjiga onda je trebala biti konkretnija a u kritici odmerenija. Veliki joj je minus da nije posvetila ni reči o uslovima pod kojim se pišu i štampaju knjige ojadjenoj zemlji i ojadjenom društvu. Činjenica je da te knjige većinskim delom nastaju zahvaljujući upornosti i žrtvovanju autora koji u stvari i financiraju štampanje svoje knjige odvajajući često novac od sopstvenih usta. Ako je neki nedostatak za kritikovati onda je to nepostojanje institucija koje se brinu o kvalitetu dodeljujući novčanih nagrade za kvalitetna dela kako nebi išlo sve na teret autora bez i trunke organizovane financijske pomoći putem novčanih nagrada od strane ministarstva a i od drugih kompetentnih medija.
Mislim da je više nego nefer kritikovati stvaraoce a ne govoriti o uslovima pod kojima ta dela ugledaju svet.
I u ovoj grani su naše merodavne institucije kaotične kao što je to slučaj i u svim ostalim granama. Zašto bi ovde bilo drugačije?
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Мали број квалитетно урађених књига

Фото Ж. Јовановић

Радна група Министарства културе за анализу, професионални развој и перманентну едукацију у издаваштву, истражујући домаће издаваштво на основу статистичких података и узорака књига, дошла је до закључка да је домаће издаваштво у великој кризи која се огледа у одсуству квалитетних издања и доминацији комерцијалних издавача којима је књига роба, а не културно добро и који не поштују неопходне стандарде при изради књиге.

Говорећи у оквиру пратећих активности Београдског сајма књига представници ове Радне групе су дошли до запањујућих резултата да више од 90 процената књига нема чак ни уредан импресум.

Остављајући по страни чињеницу да се целокупно српско издаваштво налази у једном вакууму, јер не постоји ни Закон о издаваштву, озбиљно конституисано и организовано удружење издавача,

Радна група је покушала да релативно објективно истражи „где је тренутно домаће издаваштво”.

При томе су представници Радне групе наилазили на случајеве да у књизи нема године издања, да име преводиоца тек код оних заиста добрих издавача залута у импресуму, главни уредник, ликовни уредник, графички уредник, опрема књиге наводе се под најразличитијим називима.

Из тога су закључили да издавач не разуме довољно шта су уређивачки стандарди када се ради једна књига и да би добра емпиријска анализа требало да покаже да ли издавачи поседују писане стандарде којих се држе или је све препуштено „слободном ходу”.

Чланови Радне групе су скренули пажњу на многобројне проблеме домаћег издаваштва: непостојање законске регулативе и јасних процедура и правила у издаваштву, постојање старих језичких еталона према којима не може да се равна савремени књижевни језик, непостојање удружења издавача које би сарађивало са Међународном асоцијацијом издавача, затворене књижаре и недоступност књига потенцијалним читаоцима, непостојање јединствене цене књиге.

„Идеја Министарства културе јесте да се направи листа препорука како постојећи проблеми могу бити решавани и да се утврди какав је стваран производ издаваштва да би држава могла да се орјентише и обезбеди одређена средства за помоћ издавачима”, казала је чланица Радне групе Анка Јакшић.

Фото Ж. Јовановић

Она је при томе наглсила да један такав инструмент, потпомогнут значајним државним средствима, треба да послужи да се награђују најбољи програми, издавачи, уметничке праксе и да се не сме дозволити да лоша књига буде хваљена као изврсно урађена или да лош издавачки програм добије исти простор у јавном мнењу као и добар.Као значајан проблем чланови Радне групе су издвојили и непостојање никаквог институционалног облика стручне обуке и усавршавања за људе који хоће да се баве издаваштвом, па су сходно томе предложили да се установи један центар за сталну обуку и иновације у издаваштву.

„Важно је и да утичемо на културу читалаца да када узму у руке књигу препознају да ли је она добро урађена, јер је спроведено истраживање Александра Дракулића и Народне библиотеке Србије показало да је читалачка култура на ниском нивоу”, оценила је Јакшићева.

Она је навела да према статистици више од 9.000 људи у Србији се бави издавањем књига, али према критиријумима Радне групе постоји око 285 професионалних издавача, који годишње издају 10 и више књига.

Према тим подацима ове године је објављено 13.200 нових наслова, око 30.000 наслова је тренутно у оптицају у Србији, док најбоље снабдевене књижаре у Србији једва да могу да понуде четвртину расположивих књига.

Директор „Паидеие” Петар Живадиновић је у име издавача предложио ближу сарадњу Радне групе и издавача, формирање покретне дистрибуције као начин да се сузбије нелегална трговина књигом и да се стварна ситуација са издаваштвом предочи политичарима који одлучују.

 

Танјуг
[објављено: 31/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

 

Gospodine Mićunoviću i saradnja sa Haškim tribunalom

Gospodine Mićunoviću, gde Vam je savest i o kakvim se ovde tobožnjim pravilima govori. Pa akteri tog suda u Hagu će kad tad doći i sami pred sud pravde zbog svoje nepravde, neuravnoteženosti i jednostrano izbalansiranosti deleći pravdu po političkim nalozima i jednostranim interesima! Sud koji sudi srbima a pušta takve poput Orića i nemu sličnih, moraće jednog dana odgovarati za svoju pristrastnost a pogotovo za pasivnost kad je u pitanju zločin poput trgovine ljudskim organima!
Dušan Nonković-Glas Dijaspore

O korektnosti Gospodje Liht povodom intervjua o dočeku Gospodje plavšić – orginalni intervu može su ptočitati u produžetku komentara

O korektnosti Gospodje Licht moglo bi se tek onda govoriti kad bi barem jednom rečju napomenula da je Haški sud jednostrano instalirani sud koji ima politički zadatak da podvine Srbiju u smislu nove kolonijalne zemlje. Kogod je i malo politički verziran, a G. Licht to jeste onda mora znati da je sud u Hagu veštačka tvorevina i da su njegove metode krajno nepravedne, neuravnotežene i jednostrano izbalansirane!
Primera radi, Svaka osoba pa i institucija a pogotovo sud snose odgovornost ako odbiju pružanju pomoći životno ugroženim osobama i morale bi u tom slučaju i same da se nadju pred sudom zbog namerno propuštene pomoći sa posledicom smrti. Znati da je nekom život ugrožen i znati da mu se može pomoći a to neučiniti, ne pružiti pomoć, čak je i zakonski definisano, je u najmanju ruku, ubistvo iz nehata! Miloševiću ta pomoć nije pružena. Da podsetim, po svim sudskim pravilima važi jedna osoba za nedužnom, nevinom, sve dok mu se tome suprotno ne dokaže. Po mojem taj Haški sud nije ništa drugo do atrapa korektnog suda! Prema tome i ova, g. Lict je tendeciozno definisala svoje odgovore jer pitanje svih pitanja nije dočekati i kako dočekati g. Plavšić već je pitanje svih pitanja dali je taj sud korektan i dali se opravdano može zvati sudom!? Sud koji sudi samo srbima i to papreno a pušta na slobodu takve poput Ramuša i Orića ne zasluzuje da se tituluje kao sud. Jednog dana će se sigurno i tim akterima tog suda suditi za učinjene propuste sa smrtnim posledicama i pasivnosti kad je u pitanju zločin poput trgovine ljidskim organima!
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

 

ИНТЕРВЈУ: Соња Лихт

Плавшићева у Београду није дочекана као хероина

Фото Л. Адровић

„Пуштање на слободу Биљане Плавшић произвело је различите закључке и емоције у вези са Хашким трибуналом. Управо људи који сматрају да је неопходно да тај суд функционише сада постављају питање зашто је она уопште изашла из затвора, као да то није одлука тог истог суда. Она је одлуком суда слободни грађанин и може да иде где год хоће. За мене је једино значајно да је изашла пред суд и да је одслужила казну за веома тешка дела”, каже за „Политику” Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност.

Коментаришући дочек који је у Београду бившој председници Републике Српске приредио премијер РС Милорад Додик она истиче да је то Додиково право и оцењује да је од доласка Плавшићеве направљен непримерено значајан догађај. „Мени је важно како се понашају посленици моје државе, а очигледно су се они понели према томе као према потпуно приватном догађају”, рекла је она.

Може ли то бити Додикова сасвим приватна ствар с обзиром на његову функцију?

То није питање за нас, већ пре свега за јавност у РС и питање Додикове политичке садашњости и будућности. Не мислим да је наша држава могла то да забрани, нити је требало да забрани, нити је требало да се на било који еуфоричан начин односи према томе.

Тај дочек је, ипак, био у Београду. Имате ли утисак да су овдашње власти прећутно подржале Додиков потез?

Не. То се не би могло закључити на основу елемената догађаја којима располажемо. Додик има право да дође у Београд и да ту дочека било кога. Биљана Плавшић је осуђена пред Хашким трибуналом и суд је одлучио да је после две трећине одслужене казне пусти на слободу, што је редовна процедура у скандинавским земљама где је она и служила казну.

Мислите, дакле, да су наши званичници исправно поступили?

Да. Не верујем да су могли другачије да поступе. Шта да раде, да јој одузму држављанство? Имају ли право на то?

Како разумете изјаву министра Расима Љајића да Београд због међународне заједнице мора да буде опрезан у односима са Плавшићевом? Да ли то заиста може да нам штети?

Министар Љајић је у овом тренутку најкомпетентнији кад је реч о односу са Хашким трибуналом. Наравно да би могло да нам штети да је њој овде приређен дочек као да је хероина. Иначе, мислим да је непримерено дочекати као хероја иједног човека који је на било који начин био повезан са таквим злочинима. Подсећам да је Насер Орић у Сарајеву дочекан као херој, што се овде није десило са Биљаном Плавшић.

Какву је поруку Додик послао људима који живе у РС и Федерацији БиХ слањем државног авиона за Плавшићеву?

Додик је њу и испратио у Хаг и имао је са њом једну врсту политичке комуникације која му је у том тренутку нешто значила. Видећемо какве ће дугорочне утицаје то имати на његову каријеру и на ситуацију у БиХ, али могу да спекулишем да му је можда овај потез, у сусрет веома озбиљним одлукама, био потребан да би показао да ни на који начин неће да доводи у питање оно до чега је људима у РС очигледно стало, а да истовремено размишља и о будућности не само РС већ и Босне у целини.

 

А. Маринковић
[објављено: 30/10/2009]
stampanje posalji prijatelju

 

Plakat, POZIVNICA NA PROMOCIJU KNJIGA: PRIČE BOJE VATRE I KNJGE „STIGMA“ – Radi se o veoma interesantnim knjigama vrednih za dalje preporučivanje – POSETITE BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA!

Plakat_pozivnica

Einladung zur Konferenz 14.11.09, Krefeld: Faschismus – ewiggestrig und doch modern ?

Faschismus – ewiggestrig und doch modern ?


Bildmontage: HF

13.10.09
Netzwerkwww.scharf-links.de

SoKo-Konferenz zur antifaschistischen VerständigungAm Samstag, dem 14. November 2009, findet in Krefeld eine Konferenz der Sozialistischen Kooperation (SoKo) www.sozialistische-kooperation.de zum Thema  „Faschismus – ewiggestrig und doch modern ?“ statt. Sie soll dazu dienen, eine Verständigung für einen zeitgemäßen Antifaschismus zu befördern.

Voraussichtliche Dauer: 10 h bis 18 h (incl. eine Stunde Mittagspause).
Veranstaltungsort: Krefeld, DIDF-Haus, Bleichpfad 54
Anfahrt: Mit dem ÖPNV bis Haltestelle Krefeld, Rheinstraße

Interessenten bitten wir ausdrücklich um Anmeldung unter:
info@sozialistische-kooperation.de

Die Tagung wird in drei thematische Blöcke plus einem Sonderteil gegliedert sein.

I. Wurzeln des Faschismus

Referat: „Reaktionäre Strömungen früher und heute“ (20 Min.)
Es referiert: Horst Hilse (SALZ-Köln, SoKo).

Referat: „Ideologische Kernelemente faschistischen Bewusstseins“ (20 Min.)
Es referiert: Edith Bartelmus-Scholich (scharf-links, SoKo).

Diskussion: ca. 60 Min.

II. Analyse und Definitionsfragen: „Faschismus“ und „Neofaschismus“

Referat: Definitionen und Abgrenzungen (20 Min.)
Es referiert: Prof. em. Helmut Dahmer (Publizist, Wien)

Referat: „Neofaschismus in Europa – Strategien und Organisationen“ (20 Min.)
Es referiert: Prof. em. Wolfgang Dreßen, (Leiter der Düsseldorfer Arbeitsstelle Neonazismus a.d. FH Düsseldorf, Mitglied im Landesvorstand der Partei ‚Die Linke.‘)

Diskussion ca. 60 Min.

III. Aufgaben des antifaschistischen Kampfes

Referat: Die bürgerliche Öffentlichkeit mobilisieren (15 Min.)
Es referiert: Ulrich Knur (Krefeld)

Referat: Neue Bedingungen alter Kampf: die Arbeit d. VVN (15 Min.)
Es referiert: Kurt Heiler (VVN-Aachen).

Referat: Konzeptionen der autonomen Antifa (15 Min)
Es referiert: n.n.

Diskussion ca. 60 Min.

IV. Gemeinsame Auswertung und Absprachen

Offene Diskussion ca. 90 Min.

Zur Deckung der Kosten für den Raum, die Anfahrt der ReferentInnen und die Beschallung wird um eine Spende der Teilnehmenden gebeten.

Spendenkonto: Walter Schuhmacher, Kto.Nr: 1070461270, BLZ 39050000, IBAN DE26390500001070461270, Swift/BIC-Code: AACSDE33 (Sparkasse Aachen)

Die DIDF wird kleine Speisen und Getränke zu geringen Preisen anbieten.

 

Edith Bartelmus-Scholich
Redaktion ’scharf-links‘
Dampfmühlenweg 37
47799 Krefeld
Tel/Fax: 02151-800 854
mobil:   0173-510 79 29
ebs@scharf-links.de
www.scharf-links.de

„Priče boje vatre“ i „Stigma“ na Beogradskom Međunarodnom Sajmu Knjiga – 1. novembar 2009.

„Priče boje vatre“ i „Stigma“ na Beogradskom Međunarodnom Sajmu Knjiga – 1. novembar 2009.

PROMOCIJA KNJIGA

„PRIČE BOJE VATRE“ – autor Luka Joksimović Barbat

„STIGMA“ – autor Zvonimir Mijoković

P O Z I V N I C A

Pozivamo vas da svojim prisustvom uveličate PROMOCIJU prve objavljene knjige autora Luke Joksimovića Barbata – „Priče boje vatre“

i PROMOCIJI prvog objavljenog romana autora Zvonimira Mijokovića – „Stigma“.

O „Pričama boje vatre“ govore recenzent Biserka Rajčić i autor.

Odlomke iz knjige čita glumac Milan Mihailović – Caci.

„Stigmu“ će predstaviti Luka Joksimović Barbat.

Odlomke iz knjige čita glumac Milan Mihailović – Caci.

Promocija će se održati 1. novembra 2009. u okviru Beogradskog sajma knjiga, na štandu Ministarstva za dijasporu, hala 1A, sa početkom u 12:00 časova.