HUMANITET I DEMOKRATIJA U ENGLESKOM STILU-AUSTRALIJA 1904

ĆUTANJE VODI U ZAOSTALOST PA I ROBSTVO JAVNO IZNOŠENJE SVOG STAVA VODI U NAPREDAK I PROSPERITET- Dušan Nonković Teodorović;

Ćutanje u javnosti je najdrastičnija forma egoizma koja je ovladala većinom naroda današnjeg vremena i ako vodi svoje potomstvo u postepeno ili sigurno robstvo.

Ćutanje proizilazi iz straha za ličnu budućnost i kratkovidnosti posledica za svoje potomstvo i buduće generacije po onoj ; to što me lično ne dotiče to me se i ne tiče pri čemu se gura u zaborav da smo mi svi zavisni jedni od drugogih mada to na prvi pogled tako ne izgleda.

Da budem konkretan; ćutanjem svetske javnosti, svetskih i lokalnih identiteta, nas sviju, dovelo je do trgovine ljudskim organima a da se malo ko još interesuje za taj zločin bez presedana i otupljenja svega onog što je ljudsko, onog što nas čini čovekom. Omogućili smo eldorado zla najuticajnijim i ponekim najbogatijim ljudima sveta da sve i svašta pretvore u lični profit i to bez obzira na etiku i moral. Tu se proglašavaju neki svetski poredci po cenu rata pa i po cenu upotrebe uranijumske municije. Prag ljudskog dostojanstva i morala pada ispod svake granice. Pravdu i deljenje pravde preuzimaju jače i uticajnije familije sa ciljem da ostvare što veći profit po svaku cenu. Ljudskog morala i dostojanstvo čoveka tu nema niti igra nikakvu ulogu. Milost, saučešće i razumevanje slabijeg kao i neophodna pomoć slabijem su nestali iz moralnog kodeksa moćnika. Tu se ne usteže čak da se napadne mala zemlja Srbija sa 19 najmoćnijih zemalja sveta radi nametanja, milom ili silom, novog svetskog poretka odnosno neokolonijalizacije. Tu se udružuje sa do juče dokazanim zločincima koji su odgovorni, po Karli De Ponte, čak i za trgovinu organima. Svako sredstvo im je dobro došlo kad su u pitanju interesi iz senke takozvanih vladara sveta a u stvari samo nekoliko familija koje su ovim manipulacijama uz primenu brutalnih metoda se dokopali preko 80% sveukupnog svetskog kapitala. Predikujući demokratiju pod velom fašizma vodili su najprljavije ratove od kad je čovečanstva, perući svoje ruke u nevinosti. Svet je došao u situaciju da dželati kroje svetu demokratiju. Većega absurda nema. Ako se nastavi ovako uspeće da okrenu točak budućnosti za 100 godina unazad. Od Jugoslovenskog radničkog samoupravljanja do engleske demokratije prije tu negde 100 godina u Australiji:

Werbeanzeigen

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

  1. Gde se nalazim?
  2. Agroklub.rs
  3. Prehrambena industrija
  4. Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?
  • Insekti na tanjiru
  • 29.06.2019. 10:00

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

Jedan kilogram insekata iskoristiv je 80 posto, a kod goveda je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine  55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta efikasniji, kao proizvođači proteina.

Foto: Marinko Petković

Iako nema dozvole za komercijalnu prodaju insekata na našim prostorima, bilo za ishranu ljudi ili domaćih životinja, njihova proizvodnja zahteva manje vode, prostora i energije u odnosu na komercijalnu poljoprivredu pa polako, ali sigurno, prva domaća farma insekata – Cricky.eu već je tu. 

Stručnjaci kažu da ishrana insektima može doprineti održivoj poljoprivredi. Insekti se hrane biljkama koje uzgajamo, ali i prenose bolesti na tim biljkama pa agronomi sa njima ‚imaju problema‘ koje obično rešavaju zaštitnim prskanjem. Međutim, insekti imaju vrlo važnu ulogu u prirodi jer neki od njih razgrađuju mrtvu organsku materiju dok insekti oprašivači, sad kad je, nažalost, prisutran pomor pčela, sve su važniji.  

Od problema agronoma do FAO studije

Entomofagija je nauka koja se bavi insektima kao hranom, bilo ljudi bilo domaćih životinja jer su na tom polju zamenili riblje brašno u ishrani domaćih životinja. Ishrana insektima u Evropi bila je zapostavljena, ali se ‚pomalo vraća‘. Na primer, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji dok je u Latinskoj Americi to ’sezonski posao‘.

Čak 2.111 insekata koristi se u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu

Naučnici ističu da se 2.111 insekata koristi u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu. To su 31 odsto kornjaši, 18 odsto leptiri, 14 odsto cvrčci, 13 odsto skakavci, 10 odsto termiti i dr.

Sa druge strane, u svetu je 2011. godine proizvedeno 870 miliona tona hrane, a potrebno je povećati za 70 posto za ishranu svetskog stanovništva. Ipak, zbog negativnih posledica primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, koja se u EU ograničavaju, teško je postići odgovarajuće prinose. Svetska poljoprivredna organizacija (FAO) za rešavanje ovoga problema uradila je studiju o korišćenju insekata u ishrani stanovništva, ali i domaćih životinja. Cilj je proizvodnja hrane sa najmanjim uticajem na okolinu, odnosno bioraznolikost.

Efikasne fabrike proteina mimo zakona    

Naime, jedan kilogram insekata 80 odsto je iskoristiv, a kod goveda  je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine 55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta produktivniji, kao proizvođači proteina. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda konzumira 70 posto vode u svetu, odnosno čak 22.000 litara po govedu, a insekti  – 8,33 litre. Mogu se uzgajati i na organskom otpadu, a proizvode daleko manje amonijaka, azota i drugih jedinjenja.

Brašnar ima kalorija kao dva jajeta dok je dudov svilac, kaloričan kao ‚mali puding od čokolade‘

Prema nekim saznanjima, dopuštena je prodaja insekata u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Velikoj  Britaniji  od EU zemalja, odnosno Švajcarskoj i Norveškoj od onih van EU-a, na bazi nacionalnih zakona dok važi prelazni period, od 2013. godine, kad je donešen prvi dokument u EU, koji kaže da se u akvakulturi mogu koristiti, ali ne i za ishranu ljudi. U Italiji, na primer, zakon ne priznaje prodaju insekata za ishranu.  

Uzgoj od šest do osam nedelja

Ipak, indirektno godišnje konzumiramo 500 grama insekata, bilo putem žitarica u brašanu, crva u trešnjama i sl. Međutim, na tržištu nisu zbog siguranosti hrane, u prvom redu alergija, a neke vrste insekata iz Azije nisu ni svarljive za Evropljane. Tu je i problem tržišta, odnosno distribucije, kao i potrošnje jer je većini izgled insekata neprihvatljiv, ali prodaja putem interneta raste.  

Da li biste probali insekte ?!

Dr. Katarina Mikaca sa australijskog Univerziteta Wolongong rekla je da su insekti hrana iz prirode, koja zahvaljujući pre svega Aboridžinima, postoji već jako dugo u ishrani Australije pa se može naći i u restoranima.

Петиција ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО, ДРУГИ ДЕО: СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА И ПРОГЛАШЕНИ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ

проглашени господин Александар  ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

НАРОДНА СКУПШТИНА

Председница Маја Гојковић

Генерални секретар: за сваког народног посланика;

допис се доставља и у ПДФу:  sekretar@parlament.rs

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА СРБИЈЕ

Др Владимир Вулетић, професор универзитета и

председник Управног одбора ЈМУ  РТС

Драган Бујошевић, генерални директор РТС

Ненад  Љ. Стефановић, главни и одговорни уредник

информативног програма РТС

Таковска 10
11120 Београд

Доставља се преко епоште или интернета:

ДРЖАВЉАНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ИНСТИТУЦИЈЕ, СТРАНКЕ, УДРУЖЕЊА И МЕДИА У СРБИЈИ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ

predsednikvlade@gov.rs

ГЕНЕРАЛШТАБ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

Начелник Генералштаба генерал потпуковнк Милан МОЈСИЛОВИЋ

vojska.srbije@mod.gov.rs

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Весна ИЛИЋ ПРЕЛИЋ

kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ГОСПОДИН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ

kp@spc.rs

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ГОСПОДИН АРТЕМИЈЕ

uredniksrbinaokup@gmail.com

Њ.К.В. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК ГОСПОДИН АЛЕКСАНДАР ПЕТРА КАРАЂОРЂЕВИЋ

pr@dvor.rs

Предмет и тема:    Петиција ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО, ДРУГИ ДЕО: СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА И ПРОГЛАШЕНИ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Поштовани

господине Александре ВУЧИЋУ, проглашени и устоличени председниче Републике Србије 31. маја 2017. године,

народни посланиче сваки појединачно и сви народни посланици заједно,

Обраћам вам се на основу Преамбуле Устава и чланова 1-3, 3. става члана 4, последњег става члана 5, 1. става члана 6, члана 8, 1. става члана 18, члана 19, 1. става члана 21, 1. става члана 23, 1. става члана 24, 1. става члана 56,  чланова 98, 111, 112, 122, 123, 2. и 3. става члана 114, чланова 115 и 117, 1. и 2. става члана 118, 2. става члана 182, 2. до 4. става члана 194 Устава.

Ваш, проглашени председниче Републике Србије господине Александре Вучићу, говор /1/ на свечаној академији Радио телевизије Србије (14.06.2019.) поводом 20.-годишњице битке на Кошарама /2/ и Ваша (не)деловања /3/ ме наводе да се Вама, као и Вама народни посланиче појединачно и вама свим народним посланицима заједно опет /3/ обратим.

ЗАХВАЛНОСТ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈИ СРБИЈЕ

Зхавалан сам Радио-телевизији Србије на бриљантној свечаној академији поводом 20.-годишњице битке на Кошарама и честитам њеним ауторима и извођачима:

ИЗВОЂАЧИМА: Певачкој групи „АНТЕРИЈА“, уметничком руководиоцу  ДУБРАВКИ ЛОНЦОВИЋ, музичком саставу „СТУПОВИ“, солисткињи ДАНИЦИ ЦРНОГОРЧЕВИЋ,  глумцима: ВЛАДИМИРУ МАКСИМОВИЋУ, УРОШУ ЈОВЧИЋУ, АЛЕКСАНДРУ МИЛКОВИЋУ, МИЛАНУ КОЛАКУ, МИЛОШУ ЛАЗИЋУ, МАРКУ ТОДОРОВИЋУ и ДЕЈАНУ КАРЛЕЧИКУ.

ЗА ТВ РЕАЛИЗАЦИЈУ: Главном и одговорном уреднику информативног програма НЕНАДУ Љ. СТЕФАНОВИЋУ, одговорном уреднику преноса ВЕСНИ СЛАДОЈЕВИЋ, извршном продуценту СНЕЖАНИ РОДИЋ СИНЂЕЛИЋ, организатору ПРЕДРАГУ СЕКУЛИЋУ, ДАНКУ РАПАЈИЋУ, техничком вођству ДИМИТРИЈУ ТРИФУНОВСКОМ, мајстору слике МИЛОШУ МЕДАКОВИЋУ, СРЂАНУ ЛАЗИЋУ, мајстору звука МАТИЈИ ЛЕКОВИЋ, асистенту звука КАТАРИНИ РАКОЧЕВИЋ, УРОШУ РАМИЋУ, тонском техничару МИРКУ КНЕЖЕВИЋУ, возачу домаћину РК ХД1 ИВАНУ КОРДИЋУ, монтерима опреме: МАРКУ ДУНЧЕВИЋУ, БОРИСУ ЧЕРКИНАУ, ЖАРКУ РАДАКОВИЋУ, ЛАЗАРУ МИЛУТИНОВИЋУ, САШИ ВУЧЕТИЋУ, ИЛИЈИ САНЧАНИНУ, кран операторима: ГОРАНУ ЈАНКОВИЋУ, АЛЕКСАНДРУ ВУЛИЧЕВИЋУ, ДЕЈАНУ КОВАЧЕВИЋУ, за агрегат: ЗОРАНУ ЧОЛАНИЋУ, за магнетоскоп: САШИ БЕРКОВИЋУ, НИКОЛИ СТЕВАНОВИЋУ, за грфичку обраду: МИЛОВАНУ ПОПОВИЋУ, камерманима: ЗОРАНУ САВИЋУ, МИЛАНУ ВРБИЋУ, ДЕЈАНУ ПРОКИЋУ, СРЂАНУ ВЕЛИЧКОВИЋУ, ДАЛИБОРУ ВУЧКОВИЋУ, БОРИСУ БИЈЕЛИЋУ, ЗОРАНУ ПОПОВИЋУ, главном камерману: ВЛАДИММИРУ МАРКОВИЋУ, видеомиксеру: ДАРКУ МАРТИНОВИЋУ, секретарици режије: ЈЕЛЕНИ ЈЕЛЕНЕ РАДОНИЋУ, помоћнику редитеља: ВЕСНИ МАЦУРИ, редитељу: ВЕСЕЛИНУ ГРОЗДАНИЋУ.

ВЕШТИ ПОЛИТИЧАР  АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Вешт политичар је онај који говори народу што народ жели да чује.  Он је и добар политичар само ако његова дела потврђују његов говор.

Ви сте, проглашени председниче Републике Александре Вучићу, својим говором /1/ показали да сте изванредно вешт политичар.  Показали сте да добро познајете србску душу, мајчинско срце, наду војника и ветерана, осећајност Србског народа:

Ти ветерани су задужили нашу земљу, ти борци су дали све што су могли за нашу Србију; и ми се вас, вас овде присутних, драга браћо, не само да се вас не стидимо; ви сте најбољи део нас и то нека чује цео свет. Ми се вама поносимо, ви сте најбољи део наше Србије.

без обзира ….. (овај изостављени део ће бити даље приказан). и на губитак људства, је то победа једне мале слободарске земље, једног малог слободарског народа, који се дрзнуо да свима у свету каже: да, ми имамо своју земљу, имамо своју слободу, која је важнија и прећа од свега,

Ова стара изрека вероватно је најпрецизније објашњење читавог оног следа догађаја који се дешавао на Кошарама и `98, а посебно од априла до јуна 1999. године када је наша војска и наш српски војник успео управо то, и да прегази страх и да се насмеје судбини и да презре смрт, а од тога нема ничег тежег; и да херојски одбрани своју земљу.

…. су одлучили да је смрт бољи избор од пораза, пораза њихове отаџбине, да је отаџбина важнија од живота. И поставили су своја тела, своју крв и свој живот између отаџбине и непријатеља, између слободе и ропства

Није мртав онај који је погинуо, већ је мртав онај који је заборављен. А наш је посао да њихово јуначко дело никада не буде заборављено и да никада не буде остављено иза нас.

… бранећи сваку стопу наше земље, ми данас због њих имамо Србију.

А то је да нас у будућности увек буде много више живих, да нас буде све мање мртвих, да имамо више породилишта, него костурница, да се рађамо, да гинемо само кад морамо, баш као што су то чинили јунаци са Кошара. Да нам књиге, знање, школа, наука, култура буду највеће и најснажније оружје, а да право оружје које то све брани буде толико моћно да више нико не крене на Србију како су кренули ономад преко Кошара.

Разгалили сте србска срца. Овације су биле честе, снажне и дуге /1/, /2/.

Показали сте да познајете, можда и сами у себи осећате, доброту и великодушност Срба и Србкиња, нашу православну, хришћанску, спремност за праштање покајнику без финансијске накнаде, али покајнику који делом и својом смерношћу доказује своје покајање:

Нисмо ми само шапутали већ смо крили у претходних 15 и 20 година, плашили се и стидели се да говоримо о јунаштву нашег народа и наших људи. Крили, не бисмо ли се додворили онима који су се против њих борили, онима који су убијали наш народ јер тако би нас ваљда држали на власти.

И крај ове приче са нашим војницима, који говори о нашем повлачењу и о нашем не војничком већ политичком поразу

20 година ћутања је било превише, 20 година наше срамоте. Немамо право више да нам образи црвене, да нам образи црвене,

А зашто смо ми презирали, и зашто смо се стидели оних који су били бољи и храбрији од нас ?

Они су пали у бици коју ми нисмо изгубили, изгубили смо је на политичком терену,

Јунаци су пали после деценије у којој Србија није увек и на најбољи начин умела да дефинише ни шта тачно хоће нити како то мисли да оствари.

Знали су за сав бесмисао наше крваве деценије, за све наше промашаје, политичке грешке, за узалудност толиких смрти.

Ова Ваша признања су дужна поштовања од свакога, а пре свега од Вас лично, Александре Вучићу. Она су Ваша обавеза да Ви то не понављате. Колико ће их други поштовати зависи од тога колико ћете их Ви поштовати.

Корен тих ваших политичких пораза лежи у вашим непоштовањима тадашњих устава. Народ каже: „Што дикла, то навикла“. Као што 90.их година нисте поштовали Устав, тако га и сада, већ седам година, Ви, Александре Вучићу, не поштујете.

Ова признања да сте ви, сви ви који сте били на власти у периоду од 1990., а Ви лично од 1993., до данас, чинили велике политичке грешке повлаче ваше одговорности. Та признања су деловала као Ваша лична покајања, али нису још. Нису, јер нису потврђена одговарајућим делима, променом става тако да поштујете Устав и Резолуцију СБ УН 1244 и да то доказујете стављањем ван снаге сва противуставна акта (Пријаву за учлањење Републике Србије у ЕУ, Резолуцију од 13.01.2013., Бриселскиг поразум,…). Ви сте пропустили прилике да то учините!

И после свих тих признања политичких грешака с трагичним и катастрофалним последицама по Србски народ и Србију, Вама Србија утврђена Уставом не одговара! То је требало да кажете пре избора 2012. године. Искористили сте противуставни Закон о избору председника Републике и огорченост народа због Тадићевих противуставних деловања да се дочепате власти. Веома сте вешт полтичар. Подчинили сте противуставно Народну скупштину себи преко 149 посланика, и Владу преко Ане Брнабић која се заветовала да ће да настави Вашу (противуставну) политику председника Владе. Наставили сте Тадићеву противуставну владавину продубљујући је!!!

Своја осећајна, дирљива, обраћања ветереанима с Кошара, мајкама и породицама погинулих хероја на Кошарама, сте уздигли у Вашу нову, неформалну,  заклетву:

Али желим да вас уверим да би пораз био и сваки покушај Албанаца да понове мартовски погром или да протерају Србе са Косова и Метохије.

Ипак, ако неко помисли, због ових мојих речи, да је Србија, због тога што жели мир, слаба, и да је могуће прогонити и убијати Србе, тај мора да зна да ће српски одговор бити снажнији и јачи него икада у савременој историји. Друге не дирамо, друге не дирамо, никога не угрожавамо, али ћемо свој народ и своју земљу умети да сачувамо. Никоме не претимо, али не нападајте ни Србе ни Србију. Знаћемо да их одбранимо, знаћемо да их заштитимо.

Добар државник је онај који поштује народно опредељење, народне потребе, државне и националне вредности и својим радом и делима их потврђује, остварује и развија. Опредељење држављана Републике Србије је утврђено на референдуму и записано у њеном највишем правном акту: Уставу, с којим морају да буду у сагаласности сви закони и сви други општи акти (на пример, Резолуција Народне скупштине, Бриселски споразуми,…) (члан 194 Устава).

Нажалост, већ у току петог минута Вашег говора /1/, /2/, Ви сте све што сте дотле и после тога говорили обезвредили. Одбацили сте унапред ту своју неформалну нову заклетву следећим неистинитим, лажним, противуставним тврђењем, које нико ко је самном слушао и гледао Ваш говор није приметио, и које не постоји ни у једном писаном приказу Вашег говора у новинама /5/-/7/; не постоји чак ни у званичном приказу Вашег говора на службеном и званичном ипростору председника Републике! /4/:

Јер чија је то победа била? Да ли свих оних бахатих, арогантних, и осионих земаља, које су хтели да одрубе главу једној малој земљи, или, без обзира и на губитак територије и на губитак људства,…

Ви сте врло лежерно, ноншалантно, лажно тврдили, као да је то нешто добро познато, потпуно прихваћено и истинито, још једном сте покушали да неприметно утувите у наше главе да смо изгубили територију, што подразумева да смо изгубили Косово и Метохију! То тврђење је не само лаж супротна Уставу (Преамбули, члановима 8, 114 и 182), већ је супротна и Резолуцији СБ УН 1244 (Општи део, тачки 10,, 6. ставу Анекса 1,, тачки 5 Анекса 2). Резолуцијом СБ УН 1244 је гарантован суверенитет СР Југославији на целој њеној територији, што се аутоматски пренело на ДЗСЦГ и по њеној Уставној повељи на Републику Србију (детаљан доказ Вам је јавно изложен у /3/).

Да би сте стекли легитимитет да будете на положају и да вршите дужност, функцију, председника Републике Србије Ви сте се заклели усмено и писмено да ћете све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћете савесно и одговорно испуњавати све своје дужности. Ступили сте потом на положај председника Републике. Одмах сте изложили своју беседу.  У њој сте отворили «дијалог о Косову». Деловали сте супротно Преамбули и члановима 8, 114, и 182 Устава. Поништили сте своју заклетву. Изгубили сте легитимитет да будете на положају, да вршите дужност, функцију, председника Републике. Постали сте узурпатор тога. Ово Вам се понавља зато што Ви настављате, уз сагласност Народне скупштине и Уставног суда, да се лажно представљате да имате тај легитимитет. Вашом цитираном изјавом «без обзира и на губитак територије» Ви рушите државну целовитост и границу Републике Србије супротно члану 8 Устава.

Ова Ваша лажна тврдња доказује да Ви не можете и да нисте легитиман председник Републике Србије.  ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО: Ви сте узурпатор положаја и функције председника Републике /3/. То сте потврдили више пута у овом свом говору /1/:

Наша способност да коначно дефинишемо ову земљу, да јој одредимо циљ, да тачно знамо где су јој границе,

Човек који не зна ову земљу, њен циљ, њене границе, што је све јасно утврђено највишим правним актом, краће: УСТАВОМ, не може да буде и није председник Републике Србије! Тај човек сте сада ВИ, Александре Вучићу. Ово показује колико сте Ви самовољни да, не само што одбацујете Устав, већ и омаловажавате народ и референдум на коме је народ усвојио Устав!

То ће свакако бити и најтежи задатак, то ће значити много више фабрика, много бољи живот, сигурнију будућност. И што пре то схватимо, што пре то прихватимо где можемо да победимо и шта можемо да освојимо утолико ћемо брже моћи да дефинишемо нову стварност.

Дозволили сте себи да свечану академију /2/експлоатишете за своју политичку пропаганду! Ви сте већ пуних седам година у врху власти и најдоминантнија личност у нашем државном, политичком, друштвеном, економском, финансијском, војном …, животу. Седам година нас замајавате својом БУДУЋНОШЋУ СРБИЈЕ. Па ова данашњица је та ВАША БУДУЋНОСТ СРБИЈЕкоју сте обећавали 2012./2013./2014., 2016.-2018.! И сад обећавате да ћемо моћи брже «да дефинишемо нову стварност»! Каква празна фразеологија!

Шта више, Ви се дичите отварањем политичких фабрика! Политичке фабрике су један од узрока индустријског, финансијског и државног краха и СФР Југославије и СР Југославије и Републике Србије. То је један од политичких пораза о којима сте говорили (напред цитирано). Политичке фабрике у Србији је КПЈ/СКЈ градила/градио да би се оживотвориле, спровеле у дело, одредбе АВНОЈА и Титова наредба /9/ да треба уништити србско сељаштво и богато предузетништво као класне и идеолошке непријатеље. Ви сада отварате политичке фабрике кријући услове под којима странци добијају могућност да остварују профит у Србији. Једино што знамо је да сте им обећали да ће наши радници бити најјефтинија радна снага! При томе посебно форсирате да нова предузећа, нпр. за прехрамбено снабдевање (што директно обара државну безбедност, а народ и државу подводи под егзистенцијалну окупацију), и нове фабрике буду из германских држава. То је природна последица Вашег игнорисања историје као учитељице. Ви одбацујете историјску истину да Германи већ милениум и по претапају, прогањају и/или истребљују Србе (Сербе, како су давни преци свих Словена сами себе звали). Доказ је историјско исељавање, бежанија, Срба (тј. Серба) из средње Европе од 5. до 8. века. Најновија историја, 19.-21. века,  доказује да се однос германских власти није променио према Србима. Ви сте говорили, цитирано напред, о додворавању наших власти странцима као политичким поразима. Ви сте предњачили у томе, ево пуних седам година и решени сте да тако наставите! И хвалите се да то треба да буде будућност Србије!

и знам да се та реч неће свима допасти, само она која се зове некакав компромис или договор. Чак и ако смо ми ту шансу промашили неке будуће генерације мораће до тога да дођу и такав договор да постигну.

Докле ћете да замајавате народ „некакавим компромисом или договором“? Народ Републике Србије је референдумски утврдио компромис у члану 182 Устава. Цитиран Вам је у /3/. Узмите Устав и прочитајте га ако сте га заборавили. Запамтите га напамет и суочите се са собом истинито: колико пута сте га прекршили? Великодушан је овај народ. Докле?

Ви сте према Уставу били обавезни, заједно с Томиславом Николићем и Ивицом Дачићем, да се одмах, по преузимању власти 2012. године, поднесе Народној скупштини предлог за суштинску аутономију Косова и Метохије у оквиру Републике Србије као њене аутономне покрајине (Преамбула, чланови 8, 114 и 182 Устава). Седам пуних тужних година Ви нисте извршили ту уставну обавезу! Уместо тога сте приморали Народну скупштину, у својству председника највеће посланичке групе, Српске напредне странке, и ваших верних коалиционих партнера, на пример Социјалистичке партије Србије, да 13.01.2013. године донесе противуставну Резолуцију. Њоме сте сву власт на Косову и Метохији, противуставно, предали вођству УЋК /3/. И од тада до сада их противуставно и против Резолуције СБ УН 1244 признајете за легитимну власт. Резолуцијом СБ УН 1244 је гарантован суверенитет СР Југославији на целој њеној територији. Ви то оповргавате!

Ви сте веома вешт, али колико вешт још више лош, политичар.

Уместо да сте извршили своју обавезу да предложите текст за суштинску аутономију Косова и Метохије, Ви нама силом и околишно, као овај пут кроз ову бриљантну и дубоко емоционалну, академију, покушавате да наметнете некакав компромис!!!

Крај изгубљености, лутања, и верујем коначно проналажење Србије. И можда је нећемо данас пронаћи, али ћемо је, убеђен, убеђен сам пронаћи у нама и пронаћи за нашу Србију, велику, сјајну, уређену, запослену, вредну и лепу.

Био је једном један Радоје Домановић (1873-1908). Написа човек дело: „ВОЂА“. Прошло је више од једног века. Ви своју БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ враћате уназад за више од једног века! Срби знају где је Србија. И каква је она. Још многи нису схватили какви сте Ви.

Ви лутате. Одбацивањем Устава и Резолуције СБ УН 1244 постали сте луталица, по сопственим речима. Тражите да Вам се у лутању придружи цео народ. Ви сте „ВОЂА“! Нисте само Ви криви и одговорни за то. Одговорност је сада и на народним посланицима. Пре свега да се њих 149 из СНС (105), СПС (22) и СРС (22) ослободе Вашег идолопоклонства и Вашег двоструког противуставног председништва и да почну да поштују и спроводе Устав, да извршавају своје уставне дужности. За то су добили поверење народа и радо примају плате. О, како су се угојили! Следећи Вас! И по томе нису, и Ви нисте, више представници народа!

Србија је данас слободна земља,

На чему се заснива ово Ваше тврђење? Је ли на томе што сте Ви подчинили себи Народну скупштину и Владу? Је ли на томе што Ви спроводите своју самовољу и слободно узурпирате положај и функцију председника Републике? Је ли на томе што сте прихватили да окупирано Косово и Метохија није део Републике Србије? Је ли на томе што Ви слободно, без одговорности одбацујете Устав и Резолуцију СБ УН 1244? Је ли на томе што Ви слободно распродајете природна блага и добра Србије? Је ли на томе што не можемо, укључујући и највише државне руководиоце, да се слободно крећемо по Србији, да слободно кад год хоћемо из средишње Србије идемо на Косову, у Метохију, и обратно?  Је ли на томе што самовољно рад наших радника продајете по најнижој цени? Је ли на томе што прихватате закон да је држава власник наших живих органа? Је ли на томе што социјални радници подржани полицијом, без судске одлуке, самовољно упадају у породични стан и физичком силом отимају дете од родитеља или од легитимног старатеља? Је ли на томе што се родитељима или старатељу потом не дозвољава да више види своје дете, да зна шта се с њим догађа, у каквом је здравственом стању, није ли већ послато на тржиште продаје деце? Је ли на томе што прихватате закон о кажњавању родитеља супротстављених вакцинисању деце недовољно провереном вакцином? Је ли на томе што је под Вашом пресијом донета противуставна Резолуција Народне скупштине 13.01.2013.? Је ли на томе, што сте се  додворили онима који су се против хероја с Кошара борили, онима који су убијали наш народ јер тако би Вас ваљда држали на власти упркос Ваших противуставних деловања и одбацивања Резолуције СБ УН? Јесмо ли ми слободни зато што нас присилно, без народне референдумске сагласности, увлачите у Европску Унију? Јесмо ли ми слободни што нам Европска Унија диктира шта да радимо, како да мењамо законе, да нове доносимо? Јесмо ли ми слободни кад нам Европска Унија јасно говори да неће Републику Србију одређену њеним Уставом да прихвати за члана? Када захтева и настоји да нас примора да ми признамо окупаторску терористичку организацију зато што Она, Европска Унија, њу признаје за самосталну државу на територији Републике Србије? Зар је то слобода да морамо да се савијамо пред претапањем Срба у Косоваре, пред прекрштавањем наших светосавских православних цркава и манастира у косоварске, шћиптарске или католичке? Зар је то слобода да ми, наша деца и потомство, морамо да прихватимо наметнути нам лажан став да су Срби започели рат у СФРЈ, да смо били агресор, да су Срби у Босни и Херцеговини ратовали да би истребили Муслимане/Бошњаке? Зар је то слобода да ми натерамо себе и своју децу да се сагаласимо да је то била србска намера, србски циљ, кад знамо да Срби нису ни помишљали да истребљују ни Муслимане/Бошњаке ни било који други народ? Зар је то слобода да Србима није дозвољено да изложе доказе о злочинима над њима? Зар је то слобода да се спутава ширење истине о Србском народу и Србији?

Је ли Република Србија слободна зато што се прихвата да Влада САД не поштује општи део «СОФА» споразума по коме се обавезала да поштује суверенитет Републике Србије? Је ли слобода по томе што прихватате «ИПАП» споразум по коме је НАТО распрострањен широм Србије, а не само на Косову и Метохији према Резолуцији СБ УН 1244?

Србски народ добро разликује слободу од окупације. Не можете да га преварите. Народ зна, трпи и ћути. ДОКЛЕ, питате ли се Ви?

Народ реагује, Реагује пуних 74 година. Исељава се. Девојке убијају створене бебе.  Незапослени србски младићи не стварају породице. Подржавате пропагирање и популарисање хомосексуализма. С врха власти, с председништва Владе. Ви ћете то да надокнадите Шћиптарима  и мигрантима. Они ће бити градитељи Ваше Будућности Србије.

Истина је да је Република Србија под домаћом и страном окупацијом. Домаћу окупацију спроводе СНС, СПС, СРС под Вашим руководством. Страном окупацијом руководе Владе водећих западних држава, а спроводе и продубљују шћиптарски терористи под руководством  вођа УЋК.  Да је Република Србија слободна држава Ви бисте слободно, без најављивања,  могли да одете кад год хоћете у било који део Косова и Метохије и то у својству председника Републике Србије.

ЗАР ВАС, АЛЕКСАНДРЕ ВУЧИЋУ, НИЈЕ СРАМОТА ШТО СТЕ ЈАВНО ИЗРЕКЛИ ТУ ЛАЖ ДА ЈЕ  Србија је данас слободна земља? И то на свечаној академији којом се исказује дивљење херојима са Кошара и свим осталим борцима против НАТО агресије 1999., борцима за слободу народа и отаџбине!!!

Ако мислите да су сви хероји с Кошара сагласни с Вашим ставом према Косову и Метохији, дубоко се варате /8/.

Непоколебљиво сте решени да наставите као до сада. Нови доказ је овај Ваш говор /1/.

Били сте министар за информисање 90.-их година прошлог века. Сад вође УЋК  тврде да је наша власт организовала злочине, руководила злочинима и зато организују суд против Срба. Познато је да су шћиптарски терористи појачавали своја терористичка кривична деловања у току 1998. год. Познато је да је оптужба против Срба и Србије за догађај у Рачку била потпуно лажна. Оптужба против председника СР Југославије у Хагу није доказана. Медицинским процесом је постепено убијан да не би био ослобођен оптужбе. Упркос свему томе, у  противуставном Кумановском споразуму и у Резолуцији СБ УН 1244 пише да је наша власт тада подстрекивала, организовала и спроводила насиље, репресију. Тиме се правда НАТО агресија на Србију и Црну Гору – СР Југославију. Веома је важно за Србски народ и за Србију да знамо истину о томе, да знамо како да оповргнемо њихове лажи и лажне оптужбе. Важно је за нашу децу, за наше потомство било у Србији било ван Србије.

У Кумановском споразуму и у Резолуцији СБ УН 1244 пише неистина: «Споразум» или «Договор» «у Рамбујеу».  Он није био постигнут, ни потписан нити постоји. Зато је позивање на непостојећи Споразум/Договор у Рамбујеу ништавно. Међу Владама западних држава  постоји тенденција да се одбаци Резолуција СБ УН 1244. Својим одбацивањем те Резолуције Ви се њима приклањате.  Ако се одбаци Резолуција СБ УН 1244 онда је дужност наших власти да докаже све лажи и потпуну неоправданост Кумановског споразума и да њега прогласи ништавним, да поврати пуни суверенитет Републике Србије на Косову и Метохији и да успостави и утврди нашу границу према Шћиптарији/Албанији. Само тако можемо да искажемо своје поштовање и захвалност свим херојима са Кошара и широм наше земље који су бранили народ и отаџбину 1999.

Још нисте поднели своју оставку. Ни после Ваших напред цитираних признања о  политичким поразима наших власти чији сте члан били, а сада сте на њеном врху. Ви сами себи опраштате. Председник Републике има право да помилује (тачка 7 члана 112 Устава). Неподношењем оставке Ви сами себе помилујете. Ваша оставка би била у складу с Вашим изразима поштовања и дивљења према херојима с Кошара. Они су знали где је граница Републике Србије за разлику од Вас који не знате где је. У односу на њихову свесну одлуку и борбу да по цену свог живота бране границу, Ваша оставка би значила да су Ваша напред цитирана осећања према њима и њиховим породицама искрена. Ваша оставка не би била упоредива с њиховим херојством. Она не би била ни Ваша жртва; била би исказ Ваше свести о последицама Ваших противуставних деловања и из њих проистеклих кривичних дела. Ваша оставка би била и додатна неумољива обавеза свим будућим државним руководиоцима, посебно председницима (или монарсима) државе да поштују Устав и у њему референдумски записану народну вољу и народно опредељење.

Свечана академија поводом 20.-годишњице битке на Кошарама је завршена Вашим, проглашени председниче Републике Александре Вучићу, говором /1/, /2/.

Присутни у сали и ми гледаоци ТВ преноса свечане академије нисмо били позвани, нисмо добили могућност, да минутом ћутања одамо пошту борцима погинулим на Кошарама!

С обзиром на све изложено упућује Вам се на основу члана 56 Устава

П Е Т И Ц И Ј А

ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО: ДРУГИ ДЕО

да Ви, проглашени председниче Републике Србије господине Александре ВУЧИЋУ:

1.      истинито изнесете да ли је наша власт 90.-их година прошлог века организовала насиље, репресију, злочине, и ако јесте: где, када и над ким; ако није онда зашто свуда не побијате ту лаж,

2.      прекинете да се лажно представљате да имате легитимитет да будете на положају и да вршите функцију председника Републике Србије, тј. да сте легитиман председник Републике Србије,

3.     јавно одговорите зашто председници Народне скупштине Маји Гојковић не подносите писмену оставку у складу са чланом 117 Устава,

и на основу истог члана 56 Устава

Т Р А Ж И М

да Ви, проглашени председниче Републике Србије господине Александре ВУЧИЋУ, јавно одговорите на свако од три питања из ове петиције.

Вама, народни посланици, се обраћам такође на основу члана  56 Устава и

Т Р А Ж И М

да Народна скупштина јавно одговори на  свако од следећих питања постављених вам још у референци /3/ а на која избегавате да одговорите чиме кршите чланове 1-3, и 56 Устава:

1.      Зашто Народна скупштина подржава противуствна деловања Александра Вучића која: растурају државу, јачају страну окупацију, уништавају слободе и права човека и народа, срозавају демократију и владавину права, обезвређују рад наших људи, доводе до демографског пустошења, уништавају цело наслеђе самовољном распродајом националних културних и духовних вредности, природних добара и извора, уништавају морал у свим његовим облицима (лични, породични, пословни, професионални, државни, војни, политички, академски морал), свако гласање чине бесмисленим док је он на положају и врши функцију председника Републике?

2.      Зашто Народна скупштина још увек прихвата за председника Републике човека, сада Александра Вучића, који се заклео да ће „све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део” и који истовремено захтева да се прихвати и призна шћиптарска нелигитмна власт тз. «Репубљик Косова» за легитимну власт, који цепа територијалну целину Републике Србије и до краја уништава њен суверенитет на Косову и Метохији?

3.      Зашто Народна скупштина и даље прихвата да Александар Вучић врши функцију, држи положај, ужива имунитет и прима плату председника Републике упркос његовом одбацивању заклетве, Устава, Резолуције СБ УН 1244, а упркос и проистеклим последицама?

4.      Зашто Народна скупштина и даље тражи од држављана Републике Србије, зашто нас приморава, да прихватамо да Александар Вучић врши функцију, држи положај, ужива имунитет и прима плату председника Републике?

5.      Зашто Народна скупштина подстиче неоправдано развијање идолопоклонства према Александру Вучићу и неосновано јачање култа његове личности?

6.      Зашто Народна скупштина још одбија да покрене уставни поступак разрешења Александра Вучића положаја и функције председника Републике због његових повреда Устава и њихових дуготрајних лоших или трагичних последица?

7.      Зашто и докле ће Народна скупштина да не поштује Устав?

8.       Зашто Народна скупштина и даље прихвата Вас појединачно и вас заједно, који не поштујете Устав, да вршите функцију, будете на положају, примате плату и имате имунитет народног посланика?

9.       Зашто Народна скупштина тражи од држављана Републике Србије да и даље прихватамо Вас појединачно и вас заједно, који не поштујете Устав, да вршите функцију, будете на положају, примате плату и имате имунитет народног посланика?

10.  Зашто Народна скупштина прихвата одбацивање заклетве народног посланика и узурпирање положаја и функције народног посланика?

11.  Зашто Народна скупштина не разреши дужности и функције сваког народног посланика који не поштује Устав?

12.  Пошто сте вас 145 народних посланика одлучили /10/ да Народна скупштина прихвата Извештај Александра Вучића о Косову и Метохији /11/, зашто Народна скупштина прихвата и све лажи у том Извештају?

13.  Хоће ли Народна скупштина да тражи од Владе да утврди ко је наредио да се забрани и зашто је забрањен протест «ЗАВЕТНИКА» против шћиптарске окупације Београда манифестацијом „Мирдита“ /12/?

Референце

/1/      ТВ снимак говора Александра Вучића на Свечаној академији РТС-а поводом 20. годишњице битке на Кошарама одржане 14.06.2019. године:  http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/06/14/14653386/vucic-obracanje-140619.mp4

/2/      Свечана академија РТС-а поводом 20. годишњице битке на Кошарама, 14.06.2019.:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/78%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0/story/2841/obelezavanje/3558009/svecana-akademija-povodom-20-godisnjice-bitke-na-kosarama.htmlЧ ,

/3/      Председнику Републике проглашеном господину Александру Вучићу и Народној скупштини: Петиција  ДА СЕ НЕ ЛАЖЕМО, 06.06.2019. Пријем дописа потврђен у председништву Републике и у Народној скупштини. Може да се добије од аутора овог текста преко епоште.

/4/      „Председник Вучић присуствовао је свечаној академији поводом обележавања 20-годишњице битке на Кошарама“, Ипростор председника Републике Србије:

https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-prisustvuje-svecanoj-akademiji-povodom-obelezavanja-20-godisnjice-bitke-na-kosarama

/5/      „20 godina od bitke na Košarama, Vučić poručio: Junaci nisu i nikada neće biti zaboravljeni“, Телеграф:

https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3071930-uzivo-obelezavanje-20-godina-od-bitke-na-kosarama-prisustvuje-vucic-livestream

/6/      „PRVI REDOVI OSTALI PRAZNI ZA PALE HEROJE SA KOŠARA: Vučić: Nije mrtav onaj koji je poginuo već onaj koji je zaboravljen – naš je zadatak da oni nikada ne budu zaboravljeni“, КУРИР:

https://www.kurir.rs/vesti/politika/3268359/vucic-na-svecanoj-akademiji-posvecenoj-junacima-sa-kosara-ponosimo-se-junacima-oni-su-najbolji-deo-nase-srbije

/7/       „SEĆANJE Akademija povodom 20 godina od bitke na Košarama; Vučić: Vi ste najbolji deo Srbije“, БЛИЦ:

https://www.blic.rs/vesti/politika/secanje-akademija-povodom-20-godina-od-bitke-na-kosarama-vucic-vi-ste-najbolji-deo/3htzj8e

 /8/     Звездан, јунак с Кошара, „ Нико нема право да распише референдум за Косово“: https://www.youtube.com/watch?v=5Sr5QBhOAsY

/9/      Наредба Врховног команданта маршала Југославије Тита:

1944_02_05TitoNrdbaSRB.JPG

/10/  Двадесет друга посебна седница Народне скупштине у једанаестом сазиву. Стенографске белешке, (Други дан рада), 01 Број 06-2/126-19, 28. мај 2019. године, Б е о г р а д:

http://www.parlament.gov.rsДвадесет_друга_посебна_седница.36555.43.html

/11/    „Говор председника Републике Александра Вучића у Народној Скупштини Републике Србије 27.05.2019. године“:

https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/govor-predsednika-republike-srbije-aleksandra-vucica-u-narodnoj-skupstini-republike-srbije-27052019-godine

/12/     Забрањен протест „Заветника“ против шћиптарске окупације Београда манифестацијом „Мирдита“, Београд,  18.06.2019. г.: https://www.youtube.com/watch?v=6MzyNGYnWGw1

С поштовањем свакоме од вас ко својим деловањем исказује поштовање Устава,

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд  

SVE ZA DUŠU

Ivan Antić

SVE ZA DUŠU

„U ovom telu, ne većem od rukohvata,

sadržan je svet, početak sveta i kraj sveta.“

                Buddha (Anguttara-nikayo, 4,45)

Čovek je mikrokosmos. Svi kosmički zakoni sažeti su u čovekovom biću.

Univerzum je hologram, svaki njegov delić sadrži i odražava celinu.

Kvantna fizika je ustanovila da je sva priroda zapravo energija,

ali da se samo u prisustvu svesnog posmatrača ponaša kao materija.

Zato kada posmatrač nije svestan, fizički svet nestaje, kao što se događa u dubokom snu bez snova.

Apsolut je sve što postoji. Ništa nije moguće izvan njega. Apsolut je Božanska celina.

Čovekova duša je svesni subjekat objektivnog postojanja. Individualna emanacija Božanske celine.

Zbog samog prisustva čovekove duše priroda se oblikuje ovakva kakva jeste, u sav život i postojanje.

Duša kao magnet, samim svojim postojanjem, privlači svekoliko oblikovanje energije prirode.

U svojim višim dimenzijama, pre inkarnacije u telo, duša je svesna sebe i svoje Božanske suštine.

Smisao čovekovog postojanja je da se ovde za života probudi i postane svestan svoje duše koja je emanacija Božanske celine.

Tada Božanska celina postaje potpuna u čoveku, ispoljava se kroz njega.

Tada Bog postaje čovek i čovek ostvaruje Boga na ovom svetu koji tako postaje ispunjen Božanskim prisustvom.

„Ovaj svet je san.

Samo spavači ga smatraju stvarnim.

Kada smrt dođe poput zore ti se probudiš smejući se onome za što si mislio da je tvoja tuga.“

                Mevlana Dželaludin Rumi, sufi mistik

ODNOS ČOVEKA I DUŠE

Najjednostavniji prikaz organizacije našeg bića, koji svako u svom iskustvu može prepoznati, jeste podela na niži i viši um, i na svest duše.

            Osnovna struktura božanske svesti koja sve omogućava, u čovekovom biću jeste:

            1. Svest duše (koja je transcendentalna i samo se delimično utelovljuje)

            2. Viši um (ili više Ja, stoji između fizičkog tela i božanske svesti duše kao njihova veza)

            3. Svest fizičkog uma (ili Ego, smešten u mozgu fizičkog tela)

            Viši um ima višu i širu perspektivu, on vidi iz više dimenzije svako zbivanje u širem kontekstu, i zato može da daje informacije nižem, fizičkom umu ili Egu koji ima vrlo ograničenu perspektivu, vidi samo ono što se čulima opaža. Te informacije iz višeg uma fizičkom umu pristižu kao inspiracija ili intuicija, iznenadni uvid, na javi ali i preko snova, kada je fizički um potisnut i viši um može lakše da deluje na čoveka.

            Sva religijska i mistična iskustva čovekova jesu odraz povezivanja fizičkog ili empirijskog uma sa svešću duše preko višeg uma.

            Sav rast čovekov u svesti i spoznaji jeste rast prisustva svesti duše u telu. Iako ne može cela da se otelotvori ona može da poveća svoje prisustvo u fizičkom telu toliko da se telo pretvori u svetlost. Mada je veće prisustvo svesti duše u čoveku jasnije vidljivo kao dobrota, ljubav, mudrost i prosvetljenje.

            Svest duše i višeg uma u nama postaje jača kroz disciplinu, to je pre svega disciplina meditacije, ali zajedno s njom i kroz pozitivan odnos prema životu uopšte približavamo se svesti koja je u osnovi života, a to je svest naše duše. Nema druge svesti u postojanju. Ona je svuda jedna ista samo se individualno koristi i izražava. Ako je kroz pozitivan stav prihvatamo u sebi i izražavamo kroz sebe, onda ćemo se približiti istoj svesti koja sve omogućava. Na taj način i do razumevanja svega, i sebe i sveta i svoje duše.

* * *

    Na ovom svetu postoji samo jedna zavera: protiv čovekove duše.

    Ali nju treba dobro razumeti, jer se ona održava upravo pogrešnim razumevanjem same duše i same zavere.

    Osnova te zavere je pogrešno razmevanje same duše, same svesti i metodama za njihovo razumevanje.

    Čovek je na sve načine odvajan od stvarnosti i svesti još od biblijskog mita o izgonu iz raja, do savremene nauke koja ga pogrešno uči da je život nastao slučajnim sudaranjem materijalnih čestica, i da sama svest nije ništa drugo do posledica mrtve materije, nauke koja sama naučno posmatrana predstavlja uvredu za inteligenciju. Ali takva nauka se uči na univerzitetima i svako ko joj se suprotstavi ne može da napreduje u karijeri naučnika. Zajedno sa naukom, koja uči da je duša čovekova neka nejasna mešavina telesne energije i utisaka koji sačinjavaju psihu, i religije su stvorene da ljude obmanu i zavedu od prave duhovnosti, da pitanje svesti i čovekove suštine zamagle u mitove o bogovima i demonima, u najboljem slučaju da ljudi postanu ropski zavisni od nekog spasioca, nekog autoriteta. Umesto da istina bude autoritet, ljudima je autoritet postao merilo istine i smisla.

    Na koj način su i nauka i religija u zaveri protiv duše biće lakše razumeti ako znamo da iza svh naučnih institucija u svetu danas stoje masonske organizacije i njihovi šefovi, jezuiti, isti oni koji stoje iza katoličke crkve i religije. Stoga ne postoji nikakva dihotomija između nauke i religije.

    Religija pitanje duše mistifikuje i zamagljuje projekcijama religijskih dogmi. Nauka se nasilno svrstava u isključivi materijalizam, u empirijsko područje čulnog opažanja. To je opravdano iz praktičnih razloga, naučni rad se mora pridržavati samo onoga sa čime se može praktično raditi. Ali i svest je takođe područje sa kojim se može raditi, i to sa najviše učinka. Izgleda kao da se neko boji da se otkrije prava priroda svesti, da je ona kreator svega što postoji, jer ta svest je ista svest koju svi mi ljudi koristimo u opažanju i razumevanju, ne postoje više različitih svesti, svest je jedna u osnovi cele egzistencije, samo je individualna bića individualno koriste. Kada bi nauka potvrdila da je u osnovi svih prirodnih zakona svest, to bi imalo posledice na slobodu čovekovu, naučnici koji rade za korporacije ne bi mogli više da proizvode otrove u hrani i lekovima i oružje za masovno uništenje. Ne bi mogli da budu negativni prema prirodi, jer bi u njoj prepoznali istu svest kao i u sebi. Kada bi ljudi postali svesni svoje duše više ne bi pristajali da budu robovi korporacijama. Ne bi mogli da budu negativni ni na koji način.
 

    Da bi se razumela duša mora se razumeti da svest koja kreira sav život jeste upravo ono što je od davnina nazivano božanskom svešću, Bogom, i da je to izvor svesti naše duše.
    Za razliku od savremene nauke koja skriva istinu o duši, postoji i ezoterična nauka koja već hiljadama godina uči istinu o svemu ovome, o pravoj prirodi svesti i naše duše. Po ezoteričnoj nauci sva svest u prirodi i u nama samima dolazi od duše, a naše duše dolaze od božanskog Apsoluta (Boga) koji sve omogućava, koji omogućava samo postojanje. Duše su njegove individualne emanacije ili monade. Postoji jedna lepa parabola u kojoj se poreklo duše i svesti poredi sa drvetom koje je postavljeno naopako, kome je korenje na nebu a granje i lišće na zemlji. Zajednički koren cele egzistencije jeste na najvišem nebu, u univerzalnom kvantnom polju, odakle sve izvire kao pojedinačna pojava u prostoru i vremenu. Iz tog zajedničkog božanskog korena razvijaju se individualne monade svesti, kao stablo i grane, koje se u ezoteričnom znanju nazivaju arhanđeli i anđeli, dok je ovde na zemlji svako svesno individualno biće u toj paraboli kao jedan list. Ti pojedinačni listovi su individualne duše u svakom čoveku. To je sturktura postojanja svesti i ljudskih duša koje su svesni subjekti koji opažaju svo postojanje, i sve postoji radi svesnih subjekata, da bi bilo osvešćeno i doživljeno. Celokupna egzistencija jeste ogledalo u kome se ogleda božanska svest, svest koja je sužena i individualizovana u čoveku.

    U svom najvišem vidu mi smo, kao duše, kao monade božanske svesti, kreirali sav ovaj univerzum, sve galaksije i zvezde. To bi bio koren i stablo drveta. Daljom individualizacijom svesti kreirali smo planete i sav organski život. To bi bile grane drveta. Na kraju, sve smo to kreirali da bi mogli svoju svest da individualno izrazimo u individualnom biću, ovom telu. To bi bilo lišće našeg drveta života. Probuđen čovek bio bi cvet, a njegova svest plod koji sadrži i odražava život celog drveta.
    Da bi iskusio sve pojedinačne mogućnosti Apsolut je projektovao ovaj 3D fizički svet, kao svoju suprotnost. Samo je u njemu sve odvojeno u prostoru i vremenu. U višim dimenzijama i u samom Apsolutu sve je sjedinjeno u Jedno i zato ne može da se diferencira. Ovde je sve odvojeno iz praktičnih razloga, radi spoznavanja svih mogućnosti i detalja. Zato postoji ovaj svet, radi diferencijacije svesti, a ne radi toga da nam bude zatvor.

    Naime, zajedno sa nerazumevanjem pojma duše, ide i nerazumevanje smisla samoga postojanja ovoga sveta i položaja čoveka u njemu. Oni koji pokušavaju da razotkriju tu zaveru misle da se sve svodi na veliku negativnost iz koje moramo nekako da pobegnemo, ne neku veliku grešku koju moramo da ispravimo, na iluziju koja nam je nametnuta a ne znamo ni zašto. Tako su mislili gnostici, i drevni i ovi savremni, da je svet samo loše mesto iz koga nekako treba da pobegnemo, iluzija koje treba da se oslobodimo.
    Da bi se razumela prava svrha postojanja mora se razumeti princip delovanja apsolutne svesti, odnosno svesti apsoluta.
    To je princip ispoljavanja sebe u sve što je moguće. Božanska svest Aposluta mora da se aktuelizuje u sve jer bez toga ostaje Ništa. Ispoljavanje u sve što je moguće bilo bi besmisleno da nema svesnih subjekata koji percipiraju sve što je moguće u svim detaljima i tu percepciju, svest o svakoj mogućnosti, kroz sebe „vraćaju“ apsolutu. To „vraćanje“ je suština svega ovoga što nam se događa. To vraćanje je ispoljavanje celog ovog sveta i sveg događanja u njemu.
    Percepciju svega što jeste i što je moguće apsolut ostvaruje tako što sebe projektuje kao individualnu svest, monadu, dušu. To smo mi ljudi koji doživljavamo sve što se može doživeti, sve suprotnosti, i osvešćenjem im dajemo smisao.
    Ali postoje suprotnosti koje mi kao duše ne možemo sami da izazovemo i da iskusimo, zato je apsolut projektovao i entitete koji nisu zavisni od svesti duše već mogu da koriste energiju svesti i postojanja i u one svrhe koje duševan ćovek sam ne bi mogao, a to je sve ono to je ovde opisano kao negativno, porobljavajuće, iluzorno i zlo, to je sve ono negativno koje izazivaju neljudi (ma kako ličili na ljude). Da bi svest apsoluta iskusila iluziju, kao svoju krajnju suprotnost, mora da sebi stvori privid potpune odvojenosti od sebe same. To je vrhunac kreativnosti svesti apsoluta, taj privid ona postiže u umu čoveka koji ovde živi u iluziji, u njegovom egu. Kada se svest apsoluta odatle probudi i osvesti sebe samu, onda je dovršila posao.
    Sve to radi svest apsoluta, jer nema ko drugi.
    Sledeći princip koji se mora razumeti je već opisana pasivnost svesti Apsoluta, svesti duše. Zato što u sebi nosi prirodu apsouta, duša nema težnju da stvara išta novo jer zna da je u osnovi (kvantnom polju, akaši) sve već tu, mi samo vidimo pojedinačna ispoljavanja dok sve već jeste. Svest duše vidi i oseća to sve što već jeste. Zato je porebna prinuda i prisila na svest duše da deluje kako bi iskusila sve suprotnosti i sve mogućnosti postojanja. To je drama života koju svi imamo na ovom svetu, drama koja nam otkriva smisao postojanja. To je ta iluzija u kojoj živimo ali koju sanja sam apsolut. To smo mi sami jer ništa drugo izvan njega samoga nije moguće. Takva je priroda apsouta i njegove svesti o sebi.
    Da nema prinude i prisile na svest duše ona ovde ne bi ništa stvarala, ne bi imali materijalnu kulturu i razvoj. I danas bi živeli primitivno, iako možda mirno i samodovoljno. Bili bi srećni sa time jer bi kao duše videli da je sve jedno sa Apsolutom, sve je božije i mi u njemu. Neki duševni ljudi to i pokušavaju ovde da ostvare. Ali bez materijalnog razvoja nema istinske aktuelizacije svesti Apsoluta o svemu, o svim svojim mogućnostima. Zato je na ovoj planeti Apsolut predvideo materijalni razvoj, osvešćenje celog svog procesa ostvarenja, od ideja od materijalizacije, u svim aspektima i dimenzijama. To jeste negativan proces za svest duše, ali neophodan. To je civilizacija koja se ovde odvija (još nije potpuno razvijena, da bude jasno o čemu se radi).

Bašar: O prirodi duše

Sankhya Karika i Sankhya Sutre

Drevni tekstovi sa najsavršenijim prikazom prirode i duše

Prevod je osavremenjen i prilagođen razumevanju nezavisno od indijske filozofije

NARUČIVANJE ŠTAMPANOG IZDANJA KNJIGE SANKHYA KARIKA I SANKHYA SUTRE

Adi Šankara: Atmabodha – Samospoznaja duše

Prevod čuvenog dela advaita vedante u kome je pojam atman (zamenica ’sebe‘, u značenju Sopstva ili Jastva) preveden kao duša da bi tekst bio prilagođen razumevanju nezavisno od terminologije indijske filozofije.

Adi Šankara: Vivekaćudamani – Savršenstvo prepoznavanja duše

Najveće delo o prirodi duše i putu njenog prepoznavanja dok smo otelovljeni na ovom svetu.

Ovaj prevod je prilagođen razumevanju duše, drevnom slovenskom znanju o božanskoj suštini čovekovoj, koje je vremenom u indijskoj varijanti degradirano u vedsko znanje. Ovaj prevod je inače veran originalu, samo je pojam atman prilagođen razumevanju svesti duše i nije ostavljen u apstraktnom značenju, koji asocira na neku „indijsku filozofiju“, umesto da jasno otkriva ono što znači. Na taj način je tekst približen boljem razumevanju drevnog slovenskog znanja o božanskoj suštini čovekovoj, o duši.

NARUČIVANJE ŠTAMPANE KNJIGE

Literatura neophodna za razumevanje duše:

Dr Michael Newton: Putovanje duša   naručivanje knjige

Dr Michael Newton: Sudbina duša   naručivanje knjige

Dr Michael Newton – intervju (prevedeno)

Sve o dušama i reinkarnaciji, životu i smrti, na osnovu sećanja iz hipnotičke regresije, istinitih priča učesnika sa seansi hipnoterapeuta. Smrt je ovde opisana kao buđenje iz sna i iluzije života, gotovo isto kao što je opisano i duhovno probuđenje u advaita vedanti i budizmu.

Iako je smrt buđenje od iluzije života, to prirodno dato buđenje ne traje dugo i čovek ponovo zapada u san novog života – osim ako se za života svesno ne probudi i čista, transcendentalna svest postane njegovo trajno svojstvo.

U skladu sa izrekom iz Katha upanišade gde Yama, bog smrti, kaže Naćiketasu: „Ako brahmana koji je atman, čovek ne spozna ovde pre raspada tela, utelovljava se u stvorenim svetovima. …Što je ovde (ovaj svet) to je tamo (drugi, božanski svet); što je tamo, to je ovde. Ko u tome vidi razliku, taj susreće smrt u smrti (preporađa se). …nema ovde nikakve razlike. Ko ovde vidi razliku, taj ide iz smrti u smrt. …Kada se ovde na zemlji raseku svi čvorovi srca, smrtnik postaje besmrtan – dotle seže učenje “ (II-1, 4.10,11,15).

Knjiga koja će sasvim sigurno promeniti svačiji pogled na svet, na najbolji mogući način jer će mnogi prepoznati ovde iznete informacije iz sopstvenog iskustva, kao što sam ih ja prepoznao – na osnovu svojih vantelesnih iskustava, susretima sa svojim vodičem (opisano u Predgovoru knjige Sankhya) i preminulima (u napomeni br. 60 knjige Sankhya).

Sadržaj: Smrt i odlazak; Vratnice duhovnog svijeta; Povratak kući; Premještena duša; Orijentacija; Prijelaz; Smještaj; Naši vodiči; Početnička duša; Duša srednje razine; Napredna duša; Izbor života; Izbor novog tijela; Priprema za polazak; Ponovno rođenje.

Video prilog o knjizi – Na rubu znanosti – Putovanje duša

Intervju sa saradnikom Michael Newton-a

Naučna istraživanja prošlih života  2    3    4    5    6

Nezavisna potvrda hipnotičke regresije u prošle živote (Zov bezdana)

Pored drugih važnih informacija, ovde se na početku i pri kraju filma (44:45) prikazuje istraživanje sa hipnotičkom regresijom u prošle živote, kao i sposobnost hipnotisanog da vidi iskustvo duše druge umrle osobe (36:45) u Institutu za izučavanje čovekovog mozga (Sankt-Peterburg).

Ivan Antić: PODSETNIK ZA DUŠU

Štampano izdanje knjige „Podsetnik za dušu“ možete naručiti na: OVOM LINKU

Sadržaj:

Opšti početak, ili odakle smo – Ispoljavanje svega kroz sedam faza ili razmera – Ispoljavanje svega kroz pet dimenzija – Čovekovo telo kao ishod ispoljavanja svih razmera i dimenzija – Dvostruka priroda božanske emanacije: zaborav i buđenje – Organski život kao osnova čovekovog tela – Čovekovo telo kao osnova ličnosti – Celovita ličnost kao osnova duše – Organski svet kao scena za dramu ličnosti – Ličnost kao oličenje Božanskog – Božansko kao osnova duše – Prisustvo Božanskog kao svedočenje – Mehaničko ispoljavanje neorganskog sveta – Ispoljavanje organskog sveta je osnova za svest – Krug stvaranja: neorganski svet, organski svet i čovek – O inkarnacijama duša pre organskog života na zemlji – Podela duša na mlade, razvijene i visoko razvijene – Duše se pripremaju za ljudski život oblikovanjem sveg ostalog života – Rađanje duše u telu – Početak zaborava – Komunikacija između uma i duše – Zašto je duša uvek dobra – Zašto neki ljudi nisu dobri – Pad duše – suprotna tačka na krugu božanskog ispoljavanja – Neke osobine i problemi mladih duša – Neke osobine i problemi srednje razvijenih duša – Neke osobine i problemi visoko razvijenih duša – Neka zapažanja o mladim, srednje i visoko razvijenim dušama – Uobičajeni problemi Donosilaca svetlosti – Planete uslovljavaju organski svet – Duša i karma – Duša i nauka – Duša i religija – Tri vrste rada: fizički, umni i nameravanje – Rad na sebi – Čovekovo svedočenje o prisustvu Božanskog

Slovenačko izdanje knjige Opomnik za dušo

Naručivanje štampanog izdanja na slovenačkom jeziku knjige Opomnik za dušo

*****************************************************************

Jane Roberts

Seth govori – Večne vrednosti duše

NARUČIVANJE KNJIGE

Najkompletniji i najtačniji izveštaj o duši, prirodi svesti i života uopšte, dat iz prve ruke, od same visoko razvijene duše koja je sebe uslovno nazvala Seth (ime nema nikakve verske ni mitološke konotacije).

Tekst je ova visoko razvijena duša izdiktirala preko medija Jane Roberts još 1971. godine, davno pre savremenih istraživanja o duši putem hipnotičke regresije, i pokazuje koliko su takva istraživanja tačna. 

Knjigu treba čitati polako i pažljivo jer priroda kazivanja visoko razvijenih duša je izuzetno precizna i nema ničeg suvišnog, samo priče radi.

Na strani 118. jedan primer, pored mnogih drugih, vezan je za moje lično iskustvo.

Na strani 118. Seth govori o naprednim dušama koje za života pomažu drugim dušama prilikom prelaska na onaj svet (tkz. „smrt“). Kada mi je otac umirao od raka kostiju, ležao je zajedno sa mnom u sobi gde smo spavali. Umro je noću a ja sam te noći spontano izašao u astral i video ga kako zbunjen tumara po stanu i ne razume šta mu se događa. Govorio sam mu da je izašao iz tela i da je sve u redu, da život ide dalje i da bude svestan sebe. Nakon toga se dogodilo nešto lepo u vezi svetlosti čega se ne sećam, tj. mojoj tadašnjoj svesti nije bilo dato da se seća jer mi to tada nije bilo potrebno, ali Seth je prirodu tog događaja lepo objasnio. Kao i mnoge druge detalje.

Okosnica sveg njegovog kazivanja jeste da su duše svesni kreatori sve naše stvarnosti, i fizičke i metafizičke. Dok smo skučeni u egu i telu toga nismo svesni, ali duše su svest koja kreira sve, sve oblike, od samog tela kojeg nosi kao što mi nosimo odeću, do celokupne životne realnosti.

*****************************************************************

NAUČNA ISTRAŽIVANJA DUŠE  (Duša – putovanje posle smrti)

Dobar pregled dokaza i svedočanstava o postojanju duše sa kojima se nauka suočava.

Naša duša planira životne izazove pre rođenja

Robert Švarc: Plan vaše duše

Čudesni primeri fizičkih intervencija duša na živote ljudi:

Spasavanje dece od bombe – Cokevill, Wyoming, 1986.

Gozba sa vodičem

Materijalizacija duše-vodiča pri spasavanju

Materijalizacija vodiča pri spasavanju

Grupna materijalizacija u akciji spasavanja

Materijalizacija spasioca – samo se pojave i nestanu

Duša spasava svoje telo fizičkom intervencijom

Duša isceljuje svoje telo, samo je treba lepo zamoliti

Duša pokojnika preko snova najavljuje rođenje nove duše

Pomoć oca

Dve intervencije duša

Klasična poseta s onoga sveta

Odgovor na ljubav stiže uvek

Dobar predosećaj zrele duše

Pomoć za hitnu pomoć

Duša vidi i zatvorenih očiju

Kontakt duše sa detetom, planovi i strategije rađanja

Spasavanje vatrogasca

Srodne duše

Pokojni deda čuva unuče

Pomoć vodiča preko telefona

Pomoć pokojnika živima preko psa

Uputstvo za spasavanje preko sna

Vodič glumi sveca da bi pomogao – ili velika duša pomaže po pozivu

Režiranje svih događaja od strane duše pri spasavanju

Javljanje duše pokojnika živima pomoću fizičkih događaja

Duša greje telo da se ne smrzne

Dovoljan je samo jedan glas

Usvajanje

Spasioci

Tamo i natrag sa porukom

Precizno navođenje

I duše životinja vide sve

Materijalizacija prve pomoći

Materijalizacija iscelitelja u bolnici

Klasično delo koje objašnjava delovanja duša i vodiča na fizički život čovekov:

Charles W Leadbeater: Nevidljivi pomagači

Radi boljeg razumevanja treba pročitati i opise viših svetova:

Charles W Leadbeater: Astralna razina

Charles W Leadbeater: Devahanska razina

S.N.Lazarev – Seminar u Varšavi 21.01.2012

Jedan od dobrih uvida u odnos duše i uma

Nikodim Agiorit – Nevidljiva Borba

Delo koje i pored crkvene ideologije detaljno govori o čovekovom odnosu prema duši

Ava Varsanufije – Duhovno rukovođenje 

Rukovođenje s kojim se duša budi i čuva

Knjiga mističkih poglavlja

Duhovne pouke pustinjačkih otaca i drugih ranohrišćanskih kontemplativaca o osvešćenju duše dok je u telu

Sufijski put ljubavi
Rumijeva duhovna učenja o duši i odnosu prema duši

Raymond Moody: Život poslije života

Prvo istraživanje o iskustvima iza ovog života ljudi koji su doživeli kliničku smrt, koja se potpuno slažu sa iskustvima iz hipnotičke regresije M. Njutna

Raymond Moody: Svetlost s one strane života

Nastavak istraživanja života posle života

Robert Monroe: O razlogu zašto se reinkarniramo

Priča o razlozima zašto se inkarniramo

Anita Moorjani – Na rubu znanosti – Iskustvo smrti kao buđenje u svesti božanskog jedinstva

Anita Moorjani – smrt je buđenje

Anita Moorjani u Sedoni – Iskustvo bliske smrti 

Iskustvo prosvetljenja tokom kliničke smrti

Gregg Braden – Osećaji, energija i svest za kreiranje stvarnosti i samoizlečenje

Opis kako naše Srce tj. duša utiče na elektromagnetsko polje koje kreira fizičku stvarnost

(3.2.2019)

Svest duše se ispoljava i kod životinja

Živeli su zajedno na ovom krovu nekoliko godina. Prvo je uginula ona, a on je odmah poleteo za njom, pored nje.

Duše su nosioci inteligentnog dizajna prirode

Biljke

Pored ljudskog i životinjskog sveta, svet biljaka je još bolji pokazatelj delovanja svesti u prirodi i da je sve delo svesnog dizajna. Sibirski ovas koji sam sebe zašrafljuje u zemlju (mora da požuri, kratko mu je proleće) o tome najlepše svedoči. Duše dizajniraju sve ostale oblike života u prirodi u periodu kada nisu inkarnirane.

BORBA DUŠE ZA PRISUSTVO NA OVOM SVETU

Jedan izvanredan primer kako se duša bori na ovom svetu protiv svih pritisaka i suprotnosti.

Svest duše se izražava lepotom i kreativnošću, savršenim izrazom svake reči.

Duševni ljudi nemaju moć organizovanja zato jer su puni poverenja u višu silu, u božansku svest. Zato izgledaju slabi u početku, neorganizovani. Oni imaju samo moć lepote, kreativnosti i iskrenosti.
Moć organizovanja i stoga jaču silu na ovom svetu imaju bezdušni jer oni su samo materijalno orijentisani i zato brinu o fizičkom očuvanju, sve planiraju unapred i teže da sve kontrolišu. Ali oni deluju hercijanski. Duševni nehercijanski i zato su oni već pobedili, kao što Mila reče na kraju. Samo to u ovom relativnom vremenu još ne izgleda tako. Duševni se organizuju spontano i nevidljivo. Bezdušni vrlo vidljivo i predvidljivo. Ako ne podlegnemo negativnosti u svemu ovome, videćemo svu lepotu izražavanja duševnosti. Ako je zaista prepoznamo doprinećemo na pravi način njenom izrazu i uspešnoj borbi. Ona se uvećava prepoznavanjem, samim osvešćenjem. Tako je to u ovom svetu gde vlada zakon suprotnosti. Da je ovaj svet uređen kao neka Švajcarska, ovakvo izražavanje duševnosti ne bi bilo moguće.

*******************************************************

Iako judeo-hrišćanstvo uči da ne postoji reinkarnacija, prema crkvenim dogmatičarima, i nekim svetim ocima rane hrišćanske crkve, duša nastavlja da uči i nakon smrti tela. Nema nikakvog razloga zašto ne bi nastavila da uči u novom životu i na ovom svetu, ne samo na „onom“. Nema apsolutno ničeg negativnog u pogledu reinkarnacije, to je pozitivan, logičan i prirodan pogled na život i razvoj svesti kroz iskustvo uzročnosti i svrhovitosti.

Onaj ko ne veruje u reinkarnaciju, ne veruje ni u dušu, jer, po njegovoj logici duša nije postojala pre rođenja, i ne može postojati ni posle smrti tela. To je materijalistički stav. U smrtnom telu ne može nastati besmrtna duša. Ako je duša postojala pre rođenja postojaće i nakon umiranja tela, i to se zove inkarnacija. I ne postoji nijedan logičan ni duhovan razlog zašto se inkarnacija ne bi ponavljala, kao reinkarnacija. Uostalom, očigledno je da jedan život nije dovoljan da duša stekne božansku zrelost, mnogi ljudi žive monotonim i skromnim životima, a mnogi i umiru mladi. Priroda i sadržajnost života i iskustava svakoga od nas pokazuju da njegova uzročnost ne može biti ograničena samo na ovaj jedan život. Složenost i svrsishodnost biološkog života suviše su veliki da bi služili samo jednom životu sačinjenom od prehrane, spavanja, rada i umiranja. Da se duša rađa samo jednom, i životne zrelosti svih ljudi bile bi istovetne. Međutim, postoji raznolikost ljudskih iskustava koje pokazuju različit stepen zrelosti duša u različitim inkarnacijama. Sve ukazuje na širi kontekst, na višu perspektivu u kojoj je ljudski život u fizičkom telu samo jedna epizoda i deo dužeg procesa.

Ako bi neki đavo hteo da zarobi ljudsku svest, onda bi upravo uveo takvo verovanje: da ne postoji reinkarnacija. Time bi svest duše zatvorio u samo jedan život bez perspektive, i tako joj razvio strah i mentalitet roba.

Nažalost, na takvom mentalitetu se zasnivaju sve judeo-hrišćanske institucije.

Crkva je zabranila verovanje u reinkarnaciju zato što je to povezano sa principom karme, vernici bi tada odgovornost za svoje spasenje tražili u sebi i svojim postupcima i tako bi se izgubio neprikosnoveni autoritet crkve, a taj autoritet crkva sama sebi daje tvrdeći da je spasenje moguće samo kroz njenu institucionalizovanu dogmu. Time bi se takođe srušila i temeljna dogma crkve da su ljudi iskonski grešni, samo zato što su ljudi, a ne zato što su nešto loše učinili. Dogma o iskonskom grehu celog čovečanstva je zapravo program za kontrolu uma putem usađivanja krivice, straha i mentaliteta roba.

Učitelji izvornog, ranog (pre crkvenog) hrišćanstva su poučavali da je rođenje u fizičkom svetu silazak duha u materiju, a da je smrt u fizičkom telu rođenje u duhovnom svetu – proces ponovnog rađanja (Jevanđelje po Jovanu, 3:3,5), povratak čoveka u izvorno stanje – ’status quo pre fizičkog rođenja‘.

(Postoji i verovanje da razlog crkvene zabrane verovanja u reinkarnaciju ima drugi aspekt, a to je da se izbegne situacija koja postoji u Indiji, gde ljudi žive u bedi večito se nadajući boljem životu u budućnosti. S uverenjem da je ovaj život jedini ljudi su više motivisani da rade i stvaraju bolje uslove. To nije tačno i zasniva se na pogrešnom tumačenju reinkarnacije. Upravo je vera u reinkarnaciju vezana za karmu, odnosno rad i rezultate rada, za odgovornost prema svojim postupcima ovde i sada, jer će se neodgovornost odraziti i na budućnost, ponavljaće se sve dok se ne promenimo. S druge strane, verovanje da je ovaj život jedini potpuno odvaja čoveka od svoje odgovornosti i sve svodi na strah i zavisnost od višeg autoriteta koji daje i kontroliše život, a crkva je davno postala ne samo posrednik, već i sam taj autoritet.)

Duše, zapravo, imaju jedan život, ali taj se život sastoji iz mnogo inkarnacija, isto kao što se zemaljski život sastoji iz mnogih dana i noći, spavanja i buđenja. Naš ovozemaljski život je mikrokosmičko oličenje mnogo većeg života duše.

Duša se čovekova ne inkarnira cela i toliko je velika da sve što doživi inkarnirani deo, najveće stradanje i patnju u telu, samo je nalik na san i mali košmar koji ne može da ošteti dušu. Zato tako lako stradaju nevini i mladi. Mnoge duše i ne planiraju da ostanu dugo u životu, već samo onoliko koliko im je potrebno da ostvare neko iskustvo. To je za dušu isto kao za nas ovde kada sanjamo da nam se nešto strašno dogodilo u snu, a kada se probudimo ne znači nam ništa jer znamo da je to bio samo san. Još je u Bhagavad Giti rečeno da se duša niti rađa niti umire, da niko ne ubija niti biva ubijen. Iako je slobodna od istinskog stradanja, duša ima proces rasta i sazrevanja koji se uspešno razvija samo u dobroti, ispravnosti i podršci životu.

Buđenje duše je u ovoj knjizi posvedočeno kao vaskrsenje ili povratak Božanskom Izvoru. Tada više nema preporađanja. Reinkarnacija, dakle, nije bezlično preporađanje i večno vraćanje istog, već svrsishodan rast ka ostvarenju u Božanskom. To konačno ostvarenje postiže se ovde i sada, jer je fizički svet suma svih ostalih viših svetova, podloga njihovog ostvarenja, i jer je ovaj život mikrokosmos svih ostalih života.

Tek nakon svedočenja iznetih u ovoj knjizi (Dr Michael Newton: Putovanje duša), da je fizički život samo tvrdi san u koji namerno i svrsishodno zapadaju duše, dok svojim većim delom (sa preko 50% svoje energije) ostaju u trenscendentalnom Božanskom svetu, postaju jasniji mnogi iskazi o duhovnom probuđenju kao što su od Ramane Maharšija, da oslobođena duša (điva mukta) spoznaje da nije ni rođena, niti umire, da je za nju život u telu drama koju igra kao glumac; Nisargadate da smo mi to Božansko koje zamišljamo spolja; Adi Šankare o svetu kao snu i iluziji; Gaudapade da nema razlike između jave i sna i da je naše Sopstvo (atman) iznad svih stanja; Buddhe da se jedino treba probuditi i ništa drugo.

Pre rođenja u telu i nakon napuštanja tela naša duša je u daleko višem stanju svesti nego sada, tj. tada je u svesti o sebi. Samo je ovde u zaboravu.
Dok smo u telu, mi smo zapravo najmrtviji što ćemo ikada biti. Ovaj život je najmrtvije stanje u kojem možemo ikada da budemo. Kolika je mera iluzije koju nam um stvara na ovom svetu vidi se po tome koliko se ljudi plaše smrti i pitaju se da li će postojati nakon smrti.

Zato postoji nauka Patanjđalijeve i budističke meditacije kojom se objektivno i svesno ustanovljava smisao i svrha sveg zbivanja tela, osećaja i uma. Objektivnim osvešćenjem svih zbivanja mi ih ostvarujemo u smislu i tako ih se oslobađamo (na tome počiva i princip ho’o ponopono). Koliko ih bolje osvestimo za života, toliko smo spremniji za smrt – a samo onoliko koliko smo spremni za smrt, toliko smo spremni za život. Meditacijom mi sami činimo ono na šta bi nas priroda naterala na silu, i tokom života i nakon smrti. Zato se kaže da je probuđenje meditacijom put oslobađanja od patnje. Život se sastoji samo u tome da sami i svesno učinimo sve što treba, da nas smrt ne bi naterala na to.
 

Osho: Smrt – najveća izmišljotina (možda najbolji opis istorodnosti iskustva meditacije, buđenja i umiranja)

Mi se u suštini ne rađamo niti umiremo, naše duše su sve vreme „gore“ u Božanskom svetu. Ovaj život, koji nam izgleda odvojen od Božanskog, samo je naš tvrdi san, polje Matriksa u kome učimo o svim mogućnostima izražavanja i doživljavanja. Ne sećamo se sebe zato da bismo ga potpuno doživeli. Kada ga potpuno objektivno doživimo onda se sećamo sebe i vidimo da smo nerođeni i nedotaknuti ni sa čim od ovog sveta, isto kao kada se budimo iz sna i nismo više dotaknuti sadržajima koje smo sanjali. To stanje istinske budnosti i samospoznaje duše opisano je u svim pravim delima o duhovnom probuđenju, kao što su Bhagavad Gita i Upanišade, o njemu svedoče svi istinski prosvetljeni.

Kada u ovom svetu zapadnemo u san, odlazimo na kratko u astralni svet koji automatski projektuje sadržaje našeg nesvesnog da bismo ga osvestili.

Kada naša duša u Božanskom svetu zapadne u san, odmah se nađemo u fizičkom svetu („rađamo“ se u telu kao čovek) koji automatski projektuje okolnosti (karman) koje svojim sadržajem ukazuju duši na odgovornost za svest o sebi kao Božanskom Duhu.

Potpuno isto kao što um u snu projektuje svoje sadržaje i mi se identifikujemo sa njima kao da su stvarni, iako nisu ništa drugo do snovi, tako i duša pre inkarnacije projektuje život koji će da proživi u telu i zatim se rađa u njemu i doživljava taj život kao da je stvaran, iako nije ništa drugo do san.

Kao što u snu možemo da se probudimo i imamo lucidni san ili projekciju astralnog tela, tako možemo da se probudimo i na javi, da celu egzistenciju vidimo kao san i svoju besmrtnu suštinu. To je svrha meditacije.

Um je tokom našeg života uvek sa nekim sadržajem, izuzev dubokog sna bez snova. Nešto je uvek tu. Neka misao se kreće, neka strast se kreće, neka želja, neko sećanje, neka buduća zamisao, neka reč, nešto se kreće. Svo to kretanje je od prakrti, prirode, to ona samu sebe osmišljava pod privlačnim dejstvom Duha u nama. Sve misli su od prakrti, nisu naše. Mi ih samo koristimo i identifikujemo se sa njima. To se nastavlja neprekidno tokom našeg života u telu. Samo kada čvrsto zaspite, u dubokom snu, sadržaji prestaju. Um iščezava, a vi ste u sebi bez ikakvog sadržaja.
Ovo treba zapamtiti jer će takvo biti takođe stanje samadhija, samo s jednom razlikom: vi ćete biti svesni. U dubokom snu, vi ste nesvesni, um odlazi potpuno u nepostojanje. Vi ste sami, ostali ste sami – nema misli, samo vaše biće. Ali niste svesni. Um nije tu da vam smeta, ali vi niste svesni, budni.
Inače spavanje može biti prosvetljenje. Besadržajna svest je tu, ali svesnost nije aktuelna, budna. Ona je skrivena – baš kao seme. U samadhiju seme je niklo, svest postaje aktuelna, budna. Kada je svesnost aktuelna i budna a nema sadržaja, to je cilj. Spavanje sa svešću je cilj. Drugim rečima: budnost za vreme sna koji sačinjava ovaj svet. To je svrha inkarnacija duša. Izvan rođenja u telu, između inkarnacija, duše su u svom autentičnom stanju (svarupa – vidi Joga sutre 1.3). Rađaju se u ovaj svet iluzije individualnosti i odvojenosti da bi se ovde probudile za ono što uvek jesu. Na taj način Božansko, čije su duše samo emanacije, postaje aktuelno u svim planovima svoga postojanja. Zato je u našem životu pojava lucidnih snova ili vantelesnih iskustava vrlo važna kao obuka na tom putu buđenja. Zapravo iskustva buđenja u snu se sama prva pojavljuju kao posledica ispravne meditacije.

Biti u fizičkom svetu budan kao u lucidnom snu, početak je velikog buđenja duše.

Na ovom iskustvu nastalo je čuveno pitanje Čuang Cea: ‚Da li sam ja čovek koji sanja da je leptir, ili sam leptir koji sanja da je čovek?‘

Slično je uvideo i sufi mistik El Gazali: „Ljudi na ovom svetu spavaju, a kada umru, probude se.“

Ipak, ne bude se trajno ni tada, iako za kratko vide „jasno svetlo“ svoje prave Božanske suštine. Snaga utisaka iz fizičkih života vuče ih natrag u dalja iskustva i nove inkarnacije. Svaka duša ima seriju inkarnacija, dužu ili kraću, pre nego što sebe spozna za vreme fizičkog života i tako se oslobodi potrebe za novim inkarnacijama.

Ta potreba se završava spoznajom prave prirode svega ili pra-krti, da je ona pra-datost (univerzalno polje, kvantni hologram), bezvremena suma svega što uopšte može da bude, što je bilo i što će biti, sve se samo ispoljava iz te pra-datosti, što znači da je sve već postojalo u njoj, ništa novo ne nastaje. Samo naš um, uhvaćen u snoliku iluziju vremena, doživljava to ispoljavanje kao pojedinačno u linearnom vremenskom sledu. Sam takav um izaziva to pojavljivanje. Zato vidimo trodimenzionalni svet i kao da se sve odvija tokom vremena. Stvar je u probuđenju. Samo u snu postoji vreme, iluzija odvojenosti, i nekog procesa postizanja bezvremenog jedinstva. Mi smo uvek već u njemu, ali sanjamo da nismo, da smo odvojene fizičke individue, da se stvari pojavljuju kao nove i pojedinačno u našem iskustvu. Iz perspektive duše ni naše pojedinačno fizičko rođenje nikada se nije ni dogodilo, samo je naša svest ušla u iluziju vremena. Zato i naše buđenje ili prosvetljenje nastaje samo onda kada se probudimo od iluzije vremena, kada vidimo celu prakrti kao prakrti, kao jednovremeno ili bezvremeno Jedno, a sebe kao svesnog subjekta ili svedoka svega, purušu, zbog koga se sve to i zbiva: radi diferencijacije svesti i/ili buđenja. Svekoliko postojanje postoji samo zbog buđenja.

Probuđene duše koje su završile svoja iskustva sa inkarniranjem postaju duhovni vodiči mlađim dušama. Njih pogrešno nazivaju „anđelima čuvarima“. Duše se samo uslovno mogu deliti na stare i mlade, ta podela nije realna. One su sve bezvremeno Jedno u Božanskom, a osobine starih tj. iskusnih i mladih, tj. neiskusnih odnose se samo na njihova životna iskustva u inkarnacijama. ‚Mlade‘ su samo one koje su tek počele svoju seriju inkarnacija, a ’stare‘ one koje je završavaju.

U procesu umiranja mi prolazimo kroz iste stupnjeve koji se doživljavaju pri višim stanjima meditacije. Već je Plutarh govorio: „U trenutku smrti duh doživljava isto što i oni koji su inicirani u velike misterije.“

Na tome se zasniva iskustvo mistika koji kažu da umreti za života jedini je način da se spozna Bog.

Kada se oslobodi tela, duša doživljava teško razočarenje što za života u telu nije spoznala svoju pravu, Božansku prirodu.

Prva prava svest o sebi, koju duša doživljava kada napusti telo, dovodi je do oproštaja svakome i svemu što je učinjeno za života.

To je takođe razlog teškog kajanja za sva dela i nedela koja je počinila u neznanju svoje prave prirode, dok je bila opčinjena telom i s njime uslovljenim umom.

Nakon smrti čovek u bezvremenom trenutku rekapitulacije doživljava sve što je proživeo, ali ne samo ono što je on sam učinio drugima, već doživljava i sve ono što su drugi doživeli kada im je on nešto učinio.

Pokajanje je razlog zašto duša uvek sama odlučuje da se ponovo inkarnira u telu da bi svoje greške ispravila.

To će činiti sve dok ne razvije takvu svest o sebi da može da je ima i dok je u najžešćoj drami života u telu, dok ne postigne potpunu nezavisnost od tela i uma dok je u telu i umu – dok ne zadrži svest o svojoj Božanskoj prirodi i dok je prividno najviše odvojena od svoje Božanske prirode. Tada će ciklus njenih inkarnacija biti dovršen i ispunjen, jer tada će kroz sebe i svoju svest sprovesti stvarnost Božanskog prisustva u svemu.

To je svrha njenih inkarnacija.

Koliko je duša nesvesna sebe, toliko je u fizičkom svetu; fizički svet postoji zbog te nesvesnosti kao što astralni postoji zbog naše vezanosti za sadržaje snova. Naši svakodnevni snovi nam pokazuju u malome ono što se zbiva u velikom planu duše: koliko smo identifikovani sa sadržajem sna, toliko smo u snu. Koliko je duša svesna sebe (kao transcendentalnog Sopstva) toliko fizički svet za nju nestaje i samo Božansko ostaje kao ona sáma.

Fizički svet je opredmećena ili materijalizovana nesvesnost. On je potreban kao podloga za projekciju slike, ideje ili namere Božanskog da se izrazi kao individualna duša.

San ovog fizičkog sveta je samo veći i tvrđi od naših malih svakodnevnih snova. Takođe zbog svoje inertne prirode fizički svet ima i svojstvo da bude zajednički činilac više duša, ne samo individualno područje kao naši astralni snovi. Učenje duša ne može da bude samo individualno, već i uzajamno. Zato se „rađaju“ u zajedničkom svetu. Fizički svet je kolektivni san duša.

I to je cela priča koja se krije iza svih aluzija o čovekovoj besmrtnosti, duhovnosti, duhovnom probuđenju, vaskrsenju ili prosvetljenju.

Sve drugo je samo još jedan san u snu.

Ceo proces života jeste proces osvešćenja.

On se praktično svodi na proces spuštanja sve veće prisutnosti svesti duše u ovaj život i fizičko telo.

Prosvetljeni ljudi (Buda) i veliki posvećenici koji su svedočili o spoznaji i moći duše (Isus) samo su primeri maksimalnog prisustva svesti duše koja je moguća u fizičkom telu.

O tome svedoče sva drevna znanja o mističkoj svetlosti:

Elijade: Mefistofeles i Androgin

Isto potvrđuju i savremena istraživanja:

O svetlosti, svesti i suncu

Meher Baba: BOG GOVORI

O životu duše kroz inkarnacije po učenju sufijskog misticizma.

Mala dopuna uz knjigu: Iz perspektive Božanskog cela emanacija kosmosa i individualnih duša i njihova evolucija, u vidu mineralnog, biljnog, životinjskog i ljudskog iskustva, ne događa se u vremenu niti u prostoru. Sve je to trenutni čin imaginacije Božanskog. Sve duše su Jedno u Božanskom. Zato su svi aspekti iskustava svesti duša već ujedno prisutni svuda oko nas i u nama kao mineralni, biljni, životinjski i ljudski oblici bivstvovanja. Svi svetovi nastaju u imaginarnom trenutku. U sadašnjem trenutku. Iluzija individualnih duša je da se njihovo postojanje odvija tokom vremena i eona reinkarnacija. Ta projekcija vremena je zapravo san. Tako izgleda iz perspektive čovekovog uma. Iz perspektive Božanskog to je trenutni čin, imaginarni čin, koji se stoga nikada objektivno nije ni dogodio. Bezvremeno Božansko jedinstvo jedina je stvarnost, a sve drugo je iluzija. Zato što je to tako, buđenje je uvek moguće, i ništa drugo osim probuđenja nije moguće niti je potrebno.

*************************

O sumnjama i sukobima duše sa nevoljama u životu

*************************

O položaju duše u religijama

Budizam

Izvorno Budino učenje, zapisano u pali kanonu, predstavlja najčistije svedočenje samospoznaje duše na ovom svetu.

To je učenje da telo, osećaji, stanja uma i misli nisu naše trajno niti suštinsko svojstvo.

To isto spoznaje duša nakon oslobađanja od tela.

Kada to spozna za života u telu, onda je čovek prosvetljen ili probuđen.

Tada, kao duša, vidi da nije ni bio rođen, niti može umreti.

Da bi se to najčistije svedočenje o pravoj prirodi ljudske duše sakrilo, učinjen je veliki napor da se Budino učenje iskrivi i prikaže kao „religija bez duše“. Taj posao su odradili masonski prevodioci budističkih tekstova na zapadne jezike. Buda nije govorio o duši kao našem trajnom svojstvu jer bi tako postigao suprotan efekat, kada se tako nešto kaže neprosvetljenom umu, on onda informaciju o tome zameni sa spoznajom toga, i od toga napravi religiju ili dogmu. U Budino vreme u Indiji postojalo je mnoštvo učenja o čovekovoj duši, od materijalističkog do animističkog, i razumljivo je da je on morao sve te besmislice da negira kada bi ga pitali o tome. S druge strane, ni samoj duši nije potrebno da sebe ubeđuje u ono što jeste. Buda je samo govorio o buđenju i praksi probuđenja. I ni o čemu drugom. Ta se praksa odvija samo osvešćenjem, odnosno razlikovanjem čiste svesti od svega što ona nije. Govorio je da ni u čemu nema nikakvog trajnog svojstva, što danas govore i fizičari, ali time nije ukazivao na ništavilo, već na pravu prirodu postojanja i, indirektno, na svest koja to spoznaje a koja mora biti nezavisna i objektivna naspram svega toga što spoznaje. On je jasno govorio i protiv ništavila i protiv eternalizma, protiv bilo kakve supstancijalnosti. On je govorio o srednjem putu, tj. putu iz središta, putu pročišćenja od svih stavova i gledišta, putu probuđenja. On je govorio samo o objektivnoj svesti i praksi za njeno učvršćivanje.

Takvu nezavisnost i objektivnost naspram celokupnog postojanja ima samo duša čovekova.

Takođe samo od nje potiče princip svesti.

Budistički pogled na svet je onaj pogled koji mi imamo kada se nakon fizičkog života vratimo svom izvornom stanju duše.

Advaita vedanta

Pored Bude i Adi Šankara, utemeljivač advaita vedante, jasno govori samo o duši i njenom razlikovanju – posebno u delima Samospoznaja (Atmabodha) i „Dragulj razlikovanja“ (Vivekaćudamani). Ta su dela neophodna svakome ko želi da spozna sebe – svoju dušu. Advaita vedanta je u suštini budističko učenje ali sa većim naglaskom na opisima cilja, dok je Budino učenje pre svega usmereno na praksu za dostizanje cilja. To je bitna razlika koja je dovela do toga da se ova dva učenja smatraju različitim. Razlikuje ih jedino uslovljeni um. Advaita vedanta više ugađa svojstvima uma da projektuje svoje sadržaje i da te projekcije drži za stvarna postignuća. (Taj problem je detaljno obrazložio Džidu Krišmamurti u delu „Duh i sloboda“ The First and Last Freedom, Grafos, Beograd, 1987. – bolji naziv bio bi „Um i sloboda“). Budizam to ne dozvoljava u korenu. Zato niko ne može da bude budista, može da bude samo probuđen i da kao takav svedoči o istinitosti Budinog učenja. Ali svako može da bude vedantinac kao pripadnik reda i da filozofira o vedanti iako nije probuđen.

Najveća vrednost advaita vedante je u tome što je dušu definitivno i ispravno identifikovala kao svest o sebi ili Sopstvo – atman, i da je taj atman individualni izraz brahmana (Apsoluta), božanske svesti.

Kada Adi Šankara opisuje prosvetljenog čoveka, jivanmukta, on opisuje stanje svesti duše koju imamo kada potpuno nadiđemo uticaje ovoga sveta, bez obzira da li smo još živi u telu ili nismo.

I budizam i advaita vedanta potpuno se oslanjaju na još starije učenje Sankhye i Patanjđalijeve yoge.

Sankhya je najizvornija i najobjektivnija nauka o duši na ovoj planeti.

Hrišćanstvo

Pre nastanka hrišćanske crkve postojale su drevne škole ezoterijskog znanja koje su detaljno učile o duši, njenoj prirodi i uslovljenosti u telu, kao i praksi oslobođenja duše putem samospoznaje (Gnoze). One su se prostirale od Egipta do Indije. Jedan aspekt njihovog učenja je da postoje negativne sile koje uslovljavaju čovekov život na ovom svetu dok je u telu, nazivali su ih Arhonti. Oni su vladari sveta i vladaju i danas preko svojih ljudi koji su posebno genetski modifikovani da im služe. To je sva nekadašnja i današnja aristokratija koja je vlasnik svih korporacija preko kojih vladaju svetom. U rimsko doba oni su vladali Rimom. Da bi zaustavili istinsko učenje o čovekovoj duši i njenoj samospoznaji oni su iskoristili delovanje jednog od velikih posvećenika tog doba, koji je poznat pod lažnim imenom Isus, i neke njegove reči iskoristili za stvaranje hrišćanske crkve. „Propoved na gori“ kao i neke njegove reči koje nisu falsifikat, posebno u „Tominom jevanđelju“ predstavljaju najveće istine o duši na ovom svetu. Ali i njih je teško razumeti jer su izvađene iz konteksta šireg rada na sebi. Iako malobrojne, bile su dovoljne mnogim ljudima da ih uteše, upute, podsete i osnaže na duševnost u ovom svetu kojim vladaju bezdušni. Sve ostalo vladari su u Bibliji kakvu danas imamo falsifikovali i izokrenuli tako da odgovara njihovim ciljevima: da se konkretna samospoznaja duše spreči podaničkim mentalitetom grešnika, večitim „verovanjem“ projektovanim u jevrejskog Boga i autoritet crkvene institucije. Živu istinu o kojoj je svedočio Isus pretvorili su u religiju, koja čak otvoreno govori ljudima da su robovi. I ljudi su to prihvatili. Ne svi i ne odmah. Svi koji su prozreli prevaru masovno su ubijani i proganjani  kao „jeretici“. Neki su se kasnije odvojili kao Pravoslavna crkva i uspeli da sačuvaju nešto od izvornog Hristovog učenja o duši, ali to je pre svega zahvaljujući urođenoj slovenskoj duševnosti, a ne samom crkvenom učenju. Zapravo u samom pravoslavlju je očigledan antagonizam između crkvene dogme, koje se slepo drže, i istinske duševnosti koja izbija iz samih pravoslavnih ljudi koji su uprkos svemu uspeli da nešto shvate o pravom učenju Isusovom zahvaljujući pravim podvižnicima.

Znanje starih škola o duši održalo se delimično u onome što je poznato kao „ezoterično hrišćanstvo“.

Nešto od toga uspeo je da nam prenese i sačuva G. I. Gurđijev.

Ostale religije

Ostale religije se uopšte ne bave ljudskom dušom, otkrivanjem njene prave prirode i pročišćenjem njenog prisustva.

Takozvane „etičke religije“ – islam i judaizam – u potpunosti su usmerene na kontrolu uma i tela, a ne na oslobađanje duše. Pri tome kontrola uma služi samo za porobljavanje duše dok je u telu, dok je duhovnost samo verbalna i ritualna. U suštini, gde god preovlađuju ritualizam, fanatizam i isključivost, tu je duševnost potisnuta.

Etičke religije, judaizam, islam i delimično hrišćanski fundamentalizam, namenjene su pre svega kulturi ponašanja i svesti o telu. To je najniži oblik religioznosti i spada u osnovno vaspitanje ljudi na ovom svetu. U njima je detaljno propisano sve što čovek mora da radi svakoga dana i celoga života, od odevanja i ishrane do toga kako će da misli o svim opštim pitanjima i svetu, životu i kosmosu. Bez toga nezreli ljudi su izgubljeni i razuzdani. Zato su te religije stroge prema svojim vernicima, za njihove nevernike i otpadnike sledi smrtna kazna ili proterivanje iz društva. Stoga se pre može reći da imaju doživotne robove sa programiranim umovima, a ne vernike. Morale su da budu stroge jer su namenjene potpuno nesvesnim i nezrelim narodima. Te religije su stoga imale svoje veliko opravdanje u ranijim vremenima i imaju ga delimično danas, ali vremenom i sazrevanjem kolektivne svesti, kulture i obrazovanja one postaju sve manje potrebne i čak činilac ograničavanja razvoja civilizacije. Otuda danas postoji sukob civilizacija zasnovan na sukobu ovih religija koje život ograničavaju i vuku unazad sa savremenom civilizacijom koja teži sve većim slobodama i svesnošću ljudi.

Ostale religije su uglavnom animističke, što znači da ili uopšte nemaju dušu za sadržaj ili je degradiraju na animalnu prirodu.

Kod takvih naroda je prisutno verovanje da duša nakon smrti odlazi u svet životinja i demona.

*************************

O položaju duše na ovom svetu i u Novom dobu

Jedan od najčešćih uzroka sukoba i nerazumevanja ljudi jeste različita egzistencijalna zrelost njihovih duša.

Ali postoji još jedan dublji problem. On počiva na samoj transcendentalnoj prirodi ljudske duše.

Ona je božanskog ishoda i zato je takoreći instinktivno svesna da je ovaj svet samo san (maya, iluzija). Može da uživa u njemu ako je lep, ali ne može nikad ozbiljno da ga shvati. Zato su svi duševni ljudi uvek pozitivni, pomalo detinjasti i razigrani, uvek puni oproštaja i ljubavi jer su u svojoj suštini viši i širi od svega što se dešava na ovom svetu. Potpuno prosvetljeni uvek postaju potpuno nevezani za telo i ovaj svet. Oni su potpuno spoznali sebe kao transcendentalnu dušu i neposredno vide božansku prisutnost svuda, u samoj egzistenciji. (Najbolji primer za to je najveći svetac novijeg doba Bhagavan Šri Ramana Maharši.).

Zato nemaju težnju da usavršavaju ovaj materijalni svet, da razvijaju tehnologiju.

Svet je za njih već savršena božanska tvorevina.

Na drugim planetama postoje ljudske zajednice koje znaju sve o kosmosu, ali ne koriste tehnologiju osim minimalno, za putovanja. Razvijaju i održavaju samo svest duše o božanskom ishodu.

Međutim, plan postojanja ove planete je malo drugačiji. Zemlja je mesto gde se inkarniraju uglavnom mlade duše da bi učile ceo proces stvaranja kroz rad i karmu, tj. odgovornost za svoje postupke.

Zato je ceo proces kosmičkog stvaranja smešten u energetskim centrima čovekovog tela, u čakrama, kao mikrokosmička replika kosmičkog stvaranja. Stoga čovek sopstvenim osvešćenjem aktivira i aktuelizuje te energetske centre koji predstavljaju i nivoe svesti i samog bivstvovanja, i tako postaje svestan objektivne stvarnosti kroz interakciju sa njom.

Čovek je spona spoljnjeg i unutarnjeg sveta.

U njegovom biću sadržane su sve dimenzije od kojih je univerzum sačinjen. One se u njemu ukrštaju i dolaze do svesti o sebi.

Zato čovek mora da radi paralelno na sebi, u sebi, kao i spolja, da transformiše prirodu u skladu sa sopstvenom transformacijom u božanskom duhu.

Da bi se mlada i nezrela duša na ovom svetu naterala da „radi u znoju lica svoga“, da transformiše prirodu kroz svoj rad, potrebna je prinuda i prisila, jer ono Božansko u čoveku je suviše jako i čini ga pomalo inertnim za spoljašnji rad.

Zato su, uglavnom na Zapadu, stvorene kulture sa takvom prinudom i prisilom.

Na Istoku su se uglavnom razvijale kulture koje su čuvale i negovale znanje o pravoj prirodi duše.

Ipak je potrebna njihova ravnoteža, da se suština ne izgubi.

Sada se događa njihovo spajanje i prožimanje.

Prisustvo duše na ovom svetu takođe je zavisno i od rase. Nije istovetno prisutna u svim narodima i rasama. Zato i postoje različite rase: da bi duše različite zrelosti mogle da se ispolje na materijalnom planu. Stoga ova izjava nije rasistička: ovde samo konstatujemo da postoje različite rase i razlike među njima, i da su one kao takve potrebne, sa svim svojim razlikama. Postoje rase i narodi koji nisu sposobni sebi da naprave ni pristojan dom ni infrastrukturu. Ipak je sposobnost rada i stvaralaštva oduvek bila mera zrelosti na ovom svetu. U beloj rasi, posebno među Slovenima koji su izvor bele rase, inkarniraju se najzrelije duše u najlepšim telima, iako to nije pravilo za sve. Radi se samo o većini slučajeva. Ima vrlo zrelih pojedinaca, zapravo prosvetljenih, najviše u drugim rasama, na Istoku. Otuda detinja prostodušnost koju krasi mentalitet Slovena. Njihova duševnost se posebno ogleda u narodnim igrama, najlepšim na svetu. Ona se, međutim, proteže i na detinjatost u pogledu rada i materijalne kulture uopšte, pa se zato ona posebno ne razvija. Kod drugih tradicionalnih naroda se još daleko manje razvija nego kod Slovena, koji upravo zbog izražene duševnosti pokazuju superiornu inteligenciju i kreativnost u mnogim oblastima, iako ne toliko na kolektivnom koliko na individualnom planu (Nikola Tesla, Nikolaj Kozirjev…). Duša je individualna emanacija Božanskog Apsoluta. To znači da se duševna kreativnost pre svega individualno izražava. Otuda je karakteristika Slovena da imaju najkreativnije individualce dok su kao narod često neorganizovani, čak i za sebe same destruktivni, pre svega zbog naivnosti i nesposobnosti da spreče destrukciju koja im se podmeće, a ne same destruktivnosti kao takve koju zbog svoje duševnosti zapravo i nemaju. S druge strane, narodi koje ne krasi duševnost izrazito su organizovani u životnom uređenju i složni u opstanku. Kada su pokrenuti da stvaraju pod pritiskom kulture prisile i prinude koja vlada na Zapadu, Sloveni postaju najveći stvaraoci. Zato je početak tehnološke revolucije čovečanstva krenuo od njih, od najzapadnijih Slovena, iz Češke. Tu su stvoreni prvi savremeni alati i mašine. Posle su ih preuzeli Bavarci (takođe slovenskog porekla iako to ne znaju zbog lažne istorije) i tako je počelo tehnološko doba.

Ali bez prisile i prinude Sloveni i drugi tradicionalni narodi sporo ili nikako ne menjaju stvari, konzervativni su i zadovoljni sa minimalnim. Zbog svoje duševnosti njima je dovoljna sama egzistencija kakva jeste da bi (se napili i) uživali u njoj.

Međutim, zrelost duša na Zapadu se ne manifestuje samo spoznajom sopstvene božanske suštine kao na Istoku, već i stepenom transformacije i razumevanja cele egzistencije, kroz materijalnu kulturu i razvoj. Ta samospoznajuća transformacija, koja zahvata celu prirodu kroz rad i razvoj tehnike, glavni je razlog inkarnacija duša na ovoj planeti. To je opisano u gnostičkim tekstovima kao proces nastavka božanskog stvaranja pomoću ljudi. Ali, kao što rekosmo, duše je potrebno naterati na taj rad. One su malo lenje i bezazlene zbog svog božanskog ishoda koje uvek nekako osećaju i vide u svemu. Treba ih prevarom i batinom isterati iz raja i naterati da „rade zemlju u znoju lica svoga“, tj. da transformišu materiju. Da bi je transformisali moraju da nauče ceo proces stvaranja, takozvanu nauku.

Prisila i prinuda je stvorena kroz judeo-hrišćansku religiju i kulturu.

Zato je ona predvodnik stvaranja savremene civilizacije i tehnike, dok su stari narodi ostali u svojoj tradiciji, i da se pitaju, ostali bi i dalje. Sedeli bi na zemlji još vekovima i raspravljali o religiji. Najveće civilizacije do XX veka bile su Kineska i Indijska, ali one nisu imale judeo-hrišćanstvo (ili „judeo-masone“) i zato su XX vek dočekale na taljigama, i u njima bi ostale da Zapad nije promenio stanje i pokrenuo materijalizaciju. Otuda danas postoji sukob. On je najvidljiviji u civilizacijskom sukobu tradicionalnih vrednosti i Novog doba, zatim u sukobu islama i Zapada, katoličke crkve i Pravoslavlja, tačnije slovenskih naroda. Tradicije se čvrsto drže duševnih vrednosti u svemu. Islam se, zahvaljujući sufijskom nasleđu, drži pre svega Božanskog kao najviše vrednosti, bar teoretski i formalno dok se mole Bogu pet puta dnevno, ali, s druge strane, ne mogu da se nateraju ni kanalizaciju sebi da iskopaju niti da poštuju i jedan jedini saobraćajni znak. Slovenski narodi, iako su daleko sposobniji za kreativan rad, tvrdoglavo se drže duševnosti kao jedne jedine norme svih vrednosti na ovome svetu. Zato su oni u sukobu sa nosiocima prinuda i prisila koje se trude da materijalizuju egzistenciju, a to su katolička crkva i zapadne sile predvođene cionističkom Amerikom. Krst, koji je i simbol NATO-a, predstavlja upravo proces materijalizacije i konkretizacije, diferencijacije svesti u materiji.

Taj sukob se lako uočava kada jedan katolik prezire pravoslavca zbog opšte materijalne nekulture, ali i obratno, kada pravoslavac zamera katoliku ili protestantu zbog bezdušnog materijalizma i svih nečasnih sredstava i laži pomoću kojih se ovaj služi da ostvari cilj. A ovi se itekako služe lažima jer sva istina je na strani duševnih ljudi. Da bi se sprovela materijalizacija neophodno je služiti se lažima i prevarama, raditi protiv interesa duše, jer sva istina ovog sveta je božanska i duševna.

Ceo njihov plan je neskriven, oni ga otvoreno prikazuju, od masonskog šestara i čekića, njihovog „velikog graditelja“, naziva „zidari“, njihove heraldike i simbola. Oni su elita kulture i industrijalizacije svakog društva. Sve je to prisutno svuda oko nas (1234). To je u temeljima zapadne civilizacije i novog doba.

Iluminati koriste i svojataju sve što se odnosi na objektivno znanje i osvešćenje – od piramide i svevidećeg oka preko svih simbola astroteologije i kosmologije – zato da ih mi ne bi koristili i prepoznali. Prikazuju sve to kao svoju tekovinu, skrivaju i dele na kašičicu da ne bismo prepoznali kao svoju baštinu i suštinu.
Cela njihova istorija i simbolika ispunjena je motivima svesti i buđenja, zato što se na ovom svetu ni o čemu drugome i ne radi nego o tome. Zato oni to kontrolišu na sve načine.

S druge strane, i same duše u svom sazrevanju na ovom svetu s oduševljenjem su privučene novim, modernim, boljim stvarima, tehnikom i kulturom, elitom, urbanom građanskom sredinom, stvaranjem u svakom pogledu, a posebno u pogledu životnog uređenja i napretka civilizacije. Potreban im je samo podstrek da ne stanu u svom samozadovoljstvu s već učinjenim. Što je duša zrelija i samosvesnija to se više vezuje za prirodu i jednostavnost, za samu egzistenciju koju prepoznaje kao Božansku u svemu, kao najvećeg majstora i graditelja koji već sve čini.

Duševni su uvek dobri, zato ovi moraju da budu zli, da izazivaju zlo. Duša je sama nesposobna da sprovede u delo plan materijalizacije. Da bi iskusila tu svoju suprotnost potrebna joj je ne baš prijatna pomoć „sitnih mučitelja“, bezdušnih entiteta koji su po svojoj prirodi materijalni. Neke od najdubljih duševnih osobina i vrednosti ljudi ispoljavaju samo kada im je najteže, kao što takođe u najtežim situacijama pokazuju i sve svoje slabosti. Tako čovek upoznaje sve svoje suprotnosti i mogućnosti. I sve što je bezdušno i zlo na ovom svetu dolazi od njih: od Jezuita, njihovih masona, cionista i Iluminata, vladarskih familija, aristokratije, koji imaju svoj luciferijanski program da nateraju ljude da razvijaju tehniku i ovladaju materijom. Svi oni otvoreno obožavaju Lucifera, a Lucifer je emanacija božanske svesti koja pada u materiju.

Pitanje je samo koliko su u svom zlu i opijanju krvlju izgubili ravnotežu i od tog programa skrenuli u ludilo vladanja nad ljudima.

(Možda je trebalo za njih da napišem i poseban „Podsetnik za đavole“. I ovaj tekst će biti dovoljan jer čitaju sve što pišem.)

Ne treba da nas čudi što oni lako gube ravnotežu i preteruju u zlu jer, prvo, nemaju duševnu zrelost da bi dovoljno objektivno znali šta rade i, drugo, oni su programirani da rade to što rade.

Osim toga, verovatno da ta ravnoteža prinude i pritisaka na ljude s jedne, i slobode s druge strane, zavisi od obeju strana, dakle i od duševne zrelosti ljudi.

Same duše su božanskog porekla i nemaju materijalnih interesa, zapravo njihovi interesi su suprotni od materijalizacije. Zato je potrebna negativna sila i prinuda da ljudi sa ljudskim dušama na zemlji ovladaju materijom i svim materijalnim procesima, što se od nedavno naziva „naukom“. Taj proces materijalizacije je po svojoj prirodi negativan za ljude sa ljudskom dušom, ali je ipak božanski plan da se on sprovede na Zemlji zato što kada ljudi sa ljudskom dušom jednom ovladaju materijom, onda će sva božanska priroda (koja se sprovodi kroz ljudske duše) biti sjedinjena sa svojom suprotnošću, materijom. Tada će Božansko biti potpuno ostvareno u celom postojanju, na ovom svetu. Kroz čoveka.

Taj sukob između ljudi i neljudi danas je na delu u Ukrajini. Nedavno je bio na Balkanu. Po svoj prilici širiće se i dalje dok se većina ljudi na ovom svetu ne navede da ostvare ravnotežu spoljnjeg sveta sa unutarnjom suštinom, da božanski plan uzmu u svoje ruke i kroz svoj rad i odgovornost vanjsku egzistenciju usklade s unutarnjim božanskim prisustvom, svojom duševnošću. Samo tako Božansko postaje prisutno na ovom svetu, postaje ostvarenje molitve: „…neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu…“. Ono dolazi kroz čoveka. Ne pada s neba.

Rudolf Štajner nam takođe otkriva detalje borbe između ljudi sa ljudskom dušom i neljudi

1802 godine sklopljen je savez između jezuita i masonskih loža, koje su se dotle bavile isključivo okultnim znanjem. Tada je podeljena uloga, jezuitima je pripalo rukovođenje idejnim, duhovnim i religijskim pitanjima, a masonskim organizacijama je pripalo rukovođenje politikom i ekonomijom, kao i vođenje ratova. Okultna oblast je kod njih spala samo na Rozenkrojcere, tj. ono što je od njih ostalo.

Taj savez je trebalo da ojača „Arimansku demonologiju“ i materijalizam koji se po svetu širi preko „amerikanizma“, protiv ljudske duševnosti koja se razvijala na Istoku Evrope, u slovenskim narodima. Zato jezuiti zajedno sa masonima grade Ameriku i Vašington po svim okultnim luciferijanskim simbolima i standardima.

http://vimeo.com/35368935

Da bi se sve to bolje razumelo treba pogledati Štajnerovu knjižicu „Arimanska obmana“

Ono što Štajner nije razumeo jeste da „Hristov impuls“ u razvoju svesti duše na ovom svetu mora da prođe kroz proces materijalizacije. Taj proces nije samo negativan već i pozitivan, on donosi svu materijalnu kulturu i stvaralaštvo bez kojeg bi nam život bio nemoguć, ili vrlo primitivan, kao i samo prisustvo svesti. 

Samo prisustvo duša u materiji kao magnet privlači njenu transupstancijalizaciju i usavršavanje, koje vidimo kao razvoj tehnike i materijalnu kulturu uopšte.

Fizički univerzum je podloga na kojoj se ostvaruju potencijali svih viših dimenzija. Zato su ovde potrebne duše koje u sebi obuhvataju sve dimenzije postojanja da svojim prisustvom ostvare sve njihove potencijale i aspekte, da ih ostvarenjem učine svesnim i na taj način Božanskim.

Na taj način Bog, po Gnosticima, kroz svoje emanacije, ljudske duše, dovršava svoje delo stvaranja.

Proces stvaranja se dovršava i usavršava preko čoveka, tačnije duše čovekove. Ali same duše nemaju materijalnih interesa i u tom procesu silaska u materiju i inkarnacije, koji je za njih negativan proces, potrebna im je pomoć bezdušnih bića, Arhimana ili Arhonta koja su po svojoj prirodi usmerena na materijalno, kao što su duše usmerene na duhovno i Božansko, dakle suprotno. Ovaj za duše negativan proces materijalizacije sprovode negativne sile oličene u judeo-hrišćanstvu i masoneriji. Stoga ako bi se pustilo na volju duševnim ljudima u slovenskim narodima da ostanu kakvi jesu, ne bi se razvijala ni nauka ni tehnika, sve bi ličilo na ono u šta se pretvarala Rusija devetnaestog veka, kada je bila preplavljena jednostranim fanatizmom narodne religioznosti, starovercima i bezbrojnim sektama koje su mrzele sve što je materijalno, a nisu imali od čega da žive.

Ali to što se Slovenima, posebno Rusima, dešava je pre svega nesnalaženje duša u materijalnom svetu, a ne primitivizam. Nesnalažljivost je tipična za duševne ljude koji uvek delaju spontano i prostodušno se zalažu za istinu i žele da pomognu. Mnogi dobri ljudi su na ovom svetu stradali od svoje naivne dobrote (zato narod kaže: predobar n(ij)e dobar). Mora se razumeti razmera i dimenzija u kojoj živimo i njeni zakoni, i biti oprezan. Zato je onaj veliki donosilac svetlosti rekao: „Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove: budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.“ (Jevanđelje po Mateju, glava 10, 16.) To je uputstvo dušama za ponašanje na Zemlji. Zmija je ovde simbol materije, a golub duše. Isus je učio kako treba spojiti obe mudrosti. Stoga se razvoj kulture kod Slovena svodi samo na prestanak spontanog ponašanja i početak taktičnog, sa razumevanjem zakona koji vladaju na Zemlji. Zato Slovenima nikada nije bilo potrebno uvoditi osnovne principe kulture i stvaralaštva, oni su to sami imali oduvek više od drugih, jer je to proisticalo iz njihove svesti duše (kultura koja nije inspirisana dušom uopšte i nije kultura već neka vrsta diktature). Otuda taj paradoks da kod Slovena nalazimo i najviše kulturno stvaralaštvo i najbesmislenije ponašanje, genijalne pojedince i zaglupljenu masu. Nezreli i primitivni narodi su to uvek i u svemu, a ne samo delimično i ponekad. (Treba pritom imati u vidu da je najveći izvor teškoća u razvoju, zla i stradanja kod Rusa već vekovima u Vatikanu i Velikoj Britaniji, a pogrešno se i zlonamerno pripisivao samim Rusima.)

Ovaj problem prisile na duše da učestvuju u materijalizaciji i svesnoj transformaciji fizičkog sveta, koji sprovodi judeo-hrišćanska kultura, najočigledniji je u sukobu katoličanstva i pravoslavlja, a taj sukob je najočigledniji u sukobu Srba katolika (Hrvata) i Srba pravoslavaca. Reč je o jednom narodu, sa istim genima, jezikom i imenima, koji je podeljen samo religijom. (Tek 1900. godine, na „Svehrvatskom katoličkom kongresu“ u Zagrebu prvi put je jasno definisan identitet svih katolika kao Hrvata. Tada je iz Vatikana naređeno da se svi katolici moraju nazivati Hrvatima. Pre toga Hrvati nisu uopšte spominjani kao narod, ni u popisu stanovništva austrougarske monarhije (Magnum Crimen, str. 1-10) – osim što su ranije spominjani kao mali plemenski ogranak slovenskog stanovništva čije je ime iskorišćeno da se svi Srbi katolici preimenuju u Hrvate i stvori posebna hrvatska država.) Katoličanstvo je usmereno ka disciplinovanju ljudi na razvoju materijalne kulture. Iako je to za duše u suštini negativan proces, tako da se uglavnom svodi na programiranje uma lažima (istinito je samo ono što povezuje um i egzistenciju s Božanskim), on je vrlo privlačan mladim dušama jer one intuitivno osećaju da su zbog toga i došle na ovaj svet. Zato su Srbi katolici snažno usmereni ka evropskoj kulturi i civilizaciji. S druge strane, pravoslavlje stavlja naglasak na očuvanje same suštine duše i sećanje na njeno božansko poreklo, pri čemu zanemaruje materijalnu kulturu i njen razvoj. Pravoslavlje više vodi unazad, ka vraćanju u Božansko, nego unapred, u razvoj i svesnu transformaciju fizičkog univerzuma. Zato je i ono veoma privlačno mladim dušama. Zbog nezrelosti jednih i drugih oni su u sukobu. Nezrelost Srba katolika (Hrvata) ogleda se u tome što ne razumeju da se kultura ne postiže sukobima, arhontskom mržnjom i genocidom nad svojom braćom i življenjem u patološkim lažima, već samo povećanjem razumevanja i duševnosti, povećanjem prisustva božanske svesti i ljubavi u celoj egzistenciji. To je jedina prava materijalna kultura i civilizacija koja treba da se razvija na ovom svetu. Nezrelost Srba pravoslavaca je u tome što ne razumeju da svest o božanskoj duši nije samo u individualnom sećanju na nju i vraćanju k njoj, već da se ona ostvaruje radom celog bića u transformaciji fizičkog univerzuma, stvaranjem takve materijalne civilizacije da svest Božanskog može da bude prisutna „i na zemlji kao što je i na nebu“. To je jedino pravo-slavlje Božanskog na ovom svetu.

Po svemu sudeći, do njihovog susreta i pomirenja doći će samo u ovakvom razumevanju. Oba usmerenja su potrebna jedno drugom, kao nadopuna; samo zajedno mogu ostvariti svoju sudbinu. Budući da se radi o temeljnom razumevanju smisla ljudskog postojanja uopšte, koje se u ovom katoličko-pravoslavnom odnosu suštinski suprotstavilo i kristalisalo, pogrešno bi bilo pretpostaviti da će do njega doći tek kada celo čovečanstvo bude došlo do takve svesti. Pre će biti da bi njihovo pomirenje, zbog holografske prirode stvarnosti, ubrzalo osvešćenje celog čovečanstva. Samo se u ovom kontekstu mogu razumeti sve aluzije o Srbima kao „nebeskom narodu“.

Dakle, odnos jednih i drugih, i ljudi i neljudi, je komplementaran, iako izgleda negativan i suprotstavljen.

Ako bismo prihvatili da se samo radi o sukobu dobra i zla, onda bismo negirali svemoć Božanskog koje sve omogućava.

Ako je Božansko Jedna Celina iz koje sve izvire i kojoj sve pripada, i ako ono ima neke namere sa svešću duša na ovom svetu, onda se mora pretpostaviti da isto tako ima namere i sa svim drugim bićima koja pripadaju istoj Celini.

Dualizam koji je ovde na delu, ima svoj izvor u Jednome.

To je sav rat koji se vodi na ovom svetu: rat za dušu. Sve ostalo je kolateralna šteta.

Sve što se na ovom svetu događa jeste buđenje duše.

A naša duša je sveobuhvatna, kao i Božanska celina iz koje proizilazi kao individualna emanacija.

Zato je ta igra buđenja na ovom svetu ovako velika i žestoka – zbog veličine naše duše.

ŠKOLA ZA DUŠU – SAMI SEBE MOŽETE IZLEČITI MISLIMA

fshtjtjrsgsg

Mi imamo program koji nam nalaže „ne liječite se sami, liječnik vas mora izliječiti.“

Negativno vjerovanje može nam naškoditi pa i ubiti nas, jednako kao što nas pozitivno razmišljanje može izliječiti. Koliko puta čujemo moraš uzeti tabletu – za išta što nas zabrine; ako nisi uzeo, zašto ne uzmeš jednu – i stvori jednu bolest.

Naše tijelo ima moć koja može izliječiti sve na što se fokusiramo.

Ja mogu izmijeniti sve što želim u svom životu, sve osim svoje DNA, ne mogu promijeniti svoju genetiku, ne mogu promijeniti sebe – to je ono što sam naslijedio. To je nešto u što vjeruje veliki broj ljudi. Svima nam je programirano vjerovanje da smo na neki način žrtve; da nismo izabrali gene s kojima se rađamo, da ne možemo promijeniti gene s kojima smo došli i vjerujemo da geni određuju tko smo mi i onda odjednom shvatite: ja sam žrtva. I onda je to nesretna situacija s obzirom na ono što mi sada znamo o ovom novom polju koje se zove EPIGENETSKA KONTROLA.

Epigenetska kontrola je kontrola nad genima i ovo vodi u jednostavnu stvarnost da okolina i naša percepcija okoline zapravo mogu izmijeniti naš genetski kod. Ne mijenja se DNA, mijenja se samo njezina struktura. DNA su geni a geni su plavi otisci koji mogu imati 30 000 različitih varijacija od istog plavog otiska, istog gena. I onda shvaćamo da nismo ograničeni svojim genima nego svojom percepcijom i vjerovanjima vezanim za svijet u kojem živimo jer to je informacija koja ulazi u vas i utječe na gen. Danas znamo da 1/3 a i više vjerojatno 2/3 svog medicinskog liječenja koje uključuje operacije i lijekove i sve ostalo je postignuto zahvaljujući PLACEBO EFEKTU. Znači, u osnovi, um pacijenta i njegov sustav vjerovanja određuju da li će lijekovi ili operacija djelovati. Doktori u Hjustonu odlučili su napraviti studiju vidjeti što je najviše pomoglo prilikom liječenja. Uključili su i placebo efekt u studiju. Doktor bi pacijentu s određenim problemom pokazao snimku operacije koju je vršio na nekom drugom čovjeku s istim problemom govoreći što je sve činio tijekom operacije. Nakon pogledane snimke stanje pacijenta bi se poboljšalo. Pacijenta je liječio njegov um.

Postoji nešto i što se zove NOCEBO EFEKT. U osnovi je on isto što i placebo efekt samo što se temelji na nečem drugom – negativnom vjerovanju koje vam može naškoditi pa i ubiti vas, jednako kao što vas pozitivno vjerovanje može izliječiti. Znači radi se o moći vjerovanja, negativnog ili pozitivnog. Funkcija uma je da stvori koherenciju između vaših vjerovanja i stvarnosti koju doživljavate. Dakle ako vjerujete kako nešto ne možete ili nešto prihvaćate i vjerujete u to tada je funkcija uma da stvori koherenciju kako bi se to vjerovanje manifestiralo u istinu. Henri Ford je govorio:  Ako vjerujete da možete ili pak vjerujete da ne možete – u pravu ste. Kada pacijenti čuju kako se ne mogu sami izliječiti, da je nešto trajno – takva percepcija sama može zaustaviti proces izlječenja. Jedan čovjek imao je crnu mrlju na plućima, kada je za nju doznao umro je u par dana. Naknadno se saznalo da je imao 20-ak godina. Što znači da kada je um za to doznao preuzeo je kontrolu nad njegovim životom.

Postoji i nešto što se zove SPONTANA REMISIJA. To se odnosi na ljude s neizlječivim bolestima kada ih svi otpišu. Onda se odjednom nešto dogodi, ustanu iz kreveta i više nisu bolesni. Što je to što povezuje sve spontane remisije: zdravlje se vrati jer pacijenti otpuste sva vjerovanja koja su dovela do bolesti. Jednostavno kažu nemam više vremena i idem uživati u životu. U toj radosti života i otpuštanju starih vjerovanja mijenjaju svoju percepciju i najljepši dio cijele priče je da što prije promijenite svoju percepciju prije reprogramirate svoje ćelije. Ćelije su programirajuće i promjenjive.

SNAGA UMA

Neurolingvistički program: Ljudima koji su dugo depresivni i uzimaju Prozac, kažemo da prestanu sa uzimanjem lijeka i mjerimo im kemikalije u mozgu i zamolimo tu osobu da se više ne identificira sa zbivanjima u svom životu koja im uzrokuju depresiju već da iskorače iz svog tijela i postanu posmatrači, te umjesto da kažu evo još jedne stvari koja mi uzrokuje depresiju, stavite svoju pozornost na nešto drugo: evo opet mog mozga – opet radi nešto za što je treniran i stavljaju pozornost na trenutke iz života u kojima su osjećali sreću. Tada mozak ispušta druge kemikalije i ima isti učinak kao i tablete koje su uzimali. Jedna od najvećih činjenica koju su pokazala testiranja u laboratoriju jeste da Prozak – najprodavaniji lijek na planeti nije učinkovitiji od šećerne tablete, a opet na njemu se zarađuju bilijuni dolara iz razloga jer ljudi vjeruju u Prozac. To se zove placebo efekt. A s druge strane učinci Prozaca su katastrofalni.

Vaš mozak je vaša najbolja ljekarna, on može popraviti sve u vašem tijelu. I to je zapravo sve što moramo znati ali se ponovno moramo obrazovati kako bismo to dokučili.

UTJECAJ OKOLINE NA ĆELIJU

Naše matične ćelije ne kontroliraju geni već okolina. Vidimo se kao jedinstvene, odvojene entitete što je kriva percepcija. Vi niste odvojeni entitet, vi ste zajednica jer živuće stvari zvane ćelije kojih u vama živi oko 50 trilijuna čine zajednicu. To je bitno jer kad sam proučavao ćelije – kada bih stavio posudu s ćelijama u lošu okolinu one bi se razboljele, prestale bi rasi i počele umirati; a onda bih ja uzeo istu tu posudu i premjestio je u dobru okolinu i ćelije bi se automatski oporavile, počele rasti i reproducirati se. Zašto je to bitno? Zamislite se tko ste vi. Vi ste posude prekrivene kožom. Imate 50 trilijuna ćelija pod svojom kožom. Stavite svoju posudu u negativnu okolinu i uvjeravam vas da znam što će se dogoditi, prouzrokovat ćete bolest ćelija. One nisu organski bolesne samo se uklapaju u okolinu. Uzmite svoju kožom pokrivenu posudu i maknite je u bolje okruženje i ćelije će se automatski oporaviti. Važnost toga jeste u tome što vi niste žrtva, vi ste guru, vi kontrolirate situaciju, a to ne učimo u školama, jedino što učimo to je vi ste žrtve koje se ne liječe same već to za vas čini netko drugi.

SVIJEST vs PODSVIJEST

Ako promijenimo mišljenje mijenjamo i svoje zdravstveno stanje, no kako narediti svom umu da promijeni mišljenje?

Jednostavno je uz malo misterije, tako da ćemo prvo razjasniti misteriju. Postoje dva dijela uma, svjesni i podsvjesni i ti različiti dijelovi nisu ista stvar.

Svjesni dio kao vaš izvor, vaša duhovna povezanost, vaš misleću um; ali ono što je bitno: vaš svjesni um ima vaše želje, žudnje, nadahnuća, odgovore što želite od života.

Podsvijest je stroj. On je uređaj za snimanje puštanje playbacka. Ako nešto ponavljate dovoljno dugo, to se usnima u vaš podsvjesni um i on to ponavlja do kraja vaše života ukoliko ne resetirate program. U nama postoji mišljenje da upravljamo svojim životima putem svojeg svjesnog uma. Ovo je moj život, ovo su moje želje, ovo su stvari koje želim; tako da stvaramo percepciju da naš svjesni um vodi šou. Sada je neuroznanost prepoznala da su ova mišljenja potpuno netočna. Svjesni um upravlja sa samo 5 % dana najviše, a općenito 1% vremena što znači da vašim životom upravlja vaša podsvijest. Diskonekcija dolazi iz toga što su prvotni programi u vašoj podsvijesti usađeni od strane drugih ljudi.

DOWNLOAD PROGRAMA

Sada sa sigurnošću znamo da smo downloadali programe još dok smo bili u fazi fetusa, već smo zaprimili programe od svojih roditelja; i kada se rodite već je određena polovina vaše osobnosti na dan rođenja. Stvari o kojima nemamo nikakve svijesti jer je to tako rano u našim životima. Stvari koje programiraju naš život na svakodnevnoj bazi što znači da postoji tendencija ka nemoći za nas i to je program podsvjesnog uma. Znate kad npr. roditelji kažu djeci što si misliš tko si ti, ne zaslužuješ ovo, nisi dovoljno pametan, ti si boležljivo dijete – i evo jednostavne poante; ako imate manje od 6.god. i čujete ovakve objave, one odlaze ravno u podsvjesni um i tu se programiraju. Ako se pitate, zašto je moj život ovako težak, odgovor je sljedeći: Zato jer samo 5 % vašeg života dolazi iz onoga što vi želite, a 95% je programirano u podsvjesnom umu; programirano od strane drugih ljudi i gotovo sve to limitira vaše sposobnosti. Znači 95 % dana ne slijedite ono što vi želite, već slijedite programe drugih ljudi.

DYEROVA MUDROST

Ne govorim ovdje o trajnim bolestima, govorim o tome kako mogu učiniti da se osjećam bolje u narednih 30.min. kad sjednem pisati do krajnjeg roka itd. i stvari kao meditacija, tišina, čak i više od toga; u kakvom energetskom polju osjećate da se nalazite….ovo dakle nije samo dobra stvar za pročitati, ovo je nešto u što se možete unijeti, ma tko da ste i ma kakva je vaša životna situacija. Morate donijeti odluku. Ja osobno ne stremim  ka fizičkim stvarima, ne želim da itko gleda u mene i govori mi, ovaj test pokazuje da nešto treba ići gore, ovo dolje, imaš još 70% izgleda da živiš iduće tri godine; ne želim slušati išta takvo. Shvatio sam da što manje znam o tome što nije uredu i to više imam vjere da mogu učiniti nešto s tim. Zar to ne mijenja percepciju, utječe na podsvjesni svijet i čini da stavite pozornost na nešto što želite umjesto onog što ne želite.

I na kraju, ljudi vjeruju u metodu, stoga vam predlažemo sjajnu metodu koja će vam pomoći da se poptuno skoncentrišete na bolest ili problem koji vi imate, da se riješi onako kako vi želite, a to je Reiki. I vi možete postati inicirani reiki praktičar kroz online tečaj Škole za dušu.

16684103_1252131841529119_9203725095991219790_n

Zatražite dodatne informacije na našem Fb profilu Azra i Nedžad Džakulić, našoj Fb stranici Škola za dušu ili se javite na naš e-mail; skolazadusu@hotmail.com

(evolucija.net)

ГЛАС РАЗУМА, ДУШЕ И ЧИСТЕ САВЕСТИ

ГЛАС РАЗУМА, ДУШЕ И ЧИСТЕ САВЕСТИ

Ако се деси убиство, било којег човека, онда имамо убиство човека, а не мусллимана, Србина или Хрвата и то убиство је неопростив злочин проти човјечности и против мира, злочин против слободе, истине и правде, злочин против живота и родитељства, али и злочин против Бога.

Јер нико нема право да било кога убије, без обзира којој ВЕРИ или НАЦИЈИ припадао.
Јер кад се убиство деси, ми тада имамо људску – човечију жртву и његову ожалошћену породицу, родбину, другаре и пријатеље, али и драгога Бога, тог творца свега, па и нас људи, чији закони кажу: …“ НЕ УБИ ..” Али о томе, ми људи у својим кућама, школама, факултетима и Богомољама свакодневно не ућимо.

А на другој страни, имамо убицу и злочинца, штеточину и грешника, ма правог нечовека,
који ни једног исправног и разумног човека, неће приволети, да се распитује и гледа, из којег је народа или вере тај убица и злочинац дошао. Јер убица је убица и он није ништа друго, него ли само један дрски и наказни злочинац са прљавим умом.
И зато сваки убица, мора да се пронађе и јавно, али и праведно, по овоземаљским и људским законима суди и на затворску казну осуди и то за зло и злочин који је починио.
Али исто тако, сваки нормалан, разуман и честит, а поштен и добар човек, без обзира којој вери или нацији припадао, треба и мора, а ради себе, своје деце, као и своје чисте душе и савести и своје родбине и пријатеља, такав злочин и то убиство, јавно да осуди и презре, као и самог убицу. Али и све оне недобронамерне, лоше и злобне људе, који убицу и његове саучеснике у убиству бране или крију. И то их се мора и треба, БЕЗ ОБЗИРА КО ОНИ, ИЛИ ШТА БИЛИ, ЈАВНО ОСУДИТИ И ПРЕСУДИТИ, и тако им свима дати до знања, да поштен, честит и добар човек, неће да одобри ни једано убиство, а нити ће икада да стане на страну убица и њихових саучесника, као и њихових скривача и заштитника. Јер то није нормално, није људски и није по Божијим законима, ћутати и у убиству саучествовати. Из простог разлога, што ћутањем и не осуђивањем убиства – тог великог греха и зверства, сваки човек који је ћутолог, навлачи на себе проклетство, али и на своју породицу и родбину, као и другаре и пријатеље, ма на цели народ.

А кад се то деси, да човек и људи на зверство и убиство ћуте, онда се Господ Бог разљути, те без обзира да ли неко у Бога верује или не верује, узврача својом снагом, вољом и силом, те својим моћима, а које су за нас људе често неразумљиве и несхватљиве, шаље разне казне на Земљу и међу нас људе и народе, а све због прешућивања или заташкавања убистава, тог неопростивог греха.

А да ми се то проклетство, које доноси само зло, патње, тугу и несрећу не би десило, ја нећу да ћутим, те тако саучествујем у злочинима и убиствима. Већ ћу да јавно кажем и то из чисте душе и мирне савести, да подижем свој глас и тражим истину и правду, за мучки убијене: Ђенана Мемића, Давида Драгичевића, девојчицу Ивону Бајо, Љубишу Савића Маузера, Срђана Кнежевића, Миленка Вукелића, Николу Ђуровића, Јована Арбутину, Славишу Крунића и све остале мени знане и незнане људе, жене и децу, који су невини и недужно убијени. А чије убице, још нису откривене, ухапшене суђене и пресуђене и то из разлога, што их слични злочинци и нељуди и то из политичке власти и државних унституција и судова, као и тужилаштава и полиције, сакривају, чувају и штите.

А док је тако и док многи људи на те и такве злочине, као и подмукла и неразумнна убиства ћуте, не реагују и истину и правду не траже, нека се онда ти и такви људи ћутолози, никаквом добру, срећи, сигурности, слободи или бољем животу за себе, своју децу и породице, као и за своју родбину и пријатеље, али и цели народ, не надају.

Јер где зло и убице, као и њихови саучесници владају и имају слободу одлучивања и пресуђивања, ту мира и напретка ни за једног човека не може, а нити ће икада бити. Јер кад човек неће да уредује и брани, оно што је свето и што је по Божијим законима прописано, е, онда се Господ Бог јавља и кажњава недостојне људе и то на њему, знани и могући начин. А против те, Божије правде ни један злочинац и убица, као и њихови саучесници, не могу се сакрити, а нити одбранити. Без обзира ко они били или шта радили, или коју функцију у држави или међу народом имали.

Јер правда је неуништива, као и истина, из разлога што их је обе Господ Бог створио, али и људима дао, да се са њима друже и служе, како би нам свима било добро, лепо, угодно и задовољавајуће живети на Земљи, док на њој, сваки од нас људи, веома мало и кратко гостујемо. А док на Земљи гостујемо и живимо, изложени смо ми при том живљењу разним и многим искушењима. А једно од тих искушења је и убиство, према коме се сваки човек и то појединачно мора одредити. И то тако, што ћемо стати уз убице и њихове саучеснике, као и њихове чуваре и заштитнике, или ћемо се одредити, те стати на другу страну, страну добра, истине и правде, а то значни, стати на страну Бога, и уз Бога. Те на тај начин показати и себи и деци, као и породици, али и другим људима, као и самом драгом Богу, ко смо и шта смо, али и за кога смо, као и где нам је и уз кога место, док живимо и гостујемо на Земљи, али и где припадамо, кад нас смрт додирне и узме, те понесе ка Господу Богу и његовоме – Небеском Царству.

Милосав Кнежевић Миле