HUMANITET I DEMOKRATIJA U ENGLESKOM STILU-AUSTRALIJA 1904

ĆUTANJE VODI U ZAOSTALOST PA I ROBSTVO JAVNO IZNOŠENJE SVOG STAVA VODI U NAPREDAK I PROSPERITET- Dušan Nonković Teodorović;

Ćutanje u javnosti je najdrastičnija forma egoizma koja je ovladala većinom naroda današnjeg vremena i ako vodi svoje potomstvo u postepeno ili sigurno robstvo.

Ćutanje proizilazi iz straha za ličnu budućnost i kratkovidnosti posledica za svoje potomstvo i buduće generacije po onoj ; to što me lično ne dotiče to me se i ne tiče pri čemu se gura u zaborav da smo mi svi zavisni jedni od drugogih mada to na prvi pogled tako ne izgleda.

Da budem konkretan; ćutanjem svetske javnosti, svetskih i lokalnih identiteta, nas sviju, dovelo je do trgovine ljudskim organima a da se malo ko još interesuje za taj zločin bez presedana i otupljenja svega onog što je ljudsko, onog što nas čini čovekom. Omogućili smo eldorado zla najuticajnijim i ponekim najbogatijim ljudima sveta da sve i svašta pretvore u lični profit i to bez obzira na etiku i moral. Tu se proglašavaju neki svetski poredci po cenu rata pa i po cenu upotrebe uranijumske municije. Prag ljudskog dostojanstva i morala pada ispod svake granice. Pravdu i deljenje pravde preuzimaju jače i uticajnije familije sa ciljem da ostvare što veći profit po svaku cenu. Ljudskog morala i dostojanstvo čoveka tu nema niti igra nikakvu ulogu. Milost, saučešće i razumevanje slabijeg kao i neophodna pomoć slabijem su nestali iz moralnog kodeksa moćnika. Tu se ne usteže čak da se napadne mala zemlja Srbija sa 19 najmoćnijih zemalja sveta radi nametanja, milom ili silom, novog svetskog poretka odnosno neokolonijalizacije. Tu se udružuje sa do juče dokazanim zločincima koji su odgovorni, po Karli De Ponte, čak i za trgovinu organima. Svako sredstvo im je dobro došlo kad su u pitanju interesi iz senke takozvanih vladara sveta a u stvari samo nekoliko familija koje su ovim manipulacijama uz primenu brutalnih metoda se dokopali preko 80% sveukupnog svetskog kapitala. Predikujući demokratiju pod velom fašizma vodili su najprljavije ratove od kad je čovečanstva, perući svoje ruke u nevinosti. Svet je došao u situaciju da dželati kroje svetu demokratiju. Većega absurda nema. Ako se nastavi ovako uspeće da okrenu točak budućnosti za 100 godina unazad. Od Jugoslovenskog radničkog samoupravljanja do engleske demokratije prije tu negde 100 godina u Australiji:

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

  1. Gde se nalazim?
  2. Agroklub.rs
  3. Prehrambena industrija
  4. Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?
  • Insekti na tanjiru
  • 29.06.2019. 10:00

Uzgoj insekata duplo profitabilniji od uzgoja goveda, svinja i živine?

Jedan kilogram insekata iskoristiv je 80 posto, a kod goveda je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine  55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta efikasniji, kao proizvođači proteina.

Foto: Marinko Petković

Iako nema dozvole za komercijalnu prodaju insekata na našim prostorima, bilo za ishranu ljudi ili domaćih životinja, njihova proizvodnja zahteva manje vode, prostora i energije u odnosu na komercijalnu poljoprivredu pa polako, ali sigurno, prva domaća farma insekata – Cricky.eu već je tu. 

Stručnjaci kažu da ishrana insektima može doprineti održivoj poljoprivredi. Insekti se hrane biljkama koje uzgajamo, ali i prenose bolesti na tim biljkama pa agronomi sa njima ‚imaju problema‘ koje obično rešavaju zaštitnim prskanjem. Međutim, insekti imaju vrlo važnu ulogu u prirodi jer neki od njih razgrađuju mrtvu organsku materiju dok insekti oprašivači, sad kad je, nažalost, prisutran pomor pčela, sve su važniji.  

Od problema agronoma do FAO studije

Entomofagija je nauka koja se bavi insektima kao hranom, bilo ljudi bilo domaćih životinja jer su na tom polju zamenili riblje brašno u ishrani domaćih životinja. Ishrana insektima u Evropi bila je zapostavljena, ali se ‚pomalo vraća‘. Na primer, u Kinšasi, koja ima osam miliona stanovnika, 300 grama gusenica konzumira nedeljno jedno domaćinstvo, a 150 do 200 jestivih vrsta insekata zamena je za pirinač u Jugoistočnoj Aziji dok je u Latinskoj Americi to ’sezonski posao‘.

Čak 2.111 insekata koristi se u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu

Naučnici ističu da se 2.111 insekata koristi u ishrani ljudi, a hrani dva miliona ljudi u svetu. To su 31 odsto kornjaši, 18 odsto leptiri, 14 odsto cvrčci, 13 odsto skakavci, 10 odsto termiti i dr.

Sa druge strane, u svetu je 2011. godine proizvedeno 870 miliona tona hrane, a potrebno je povećati za 70 posto za ishranu svetskog stanovništva. Ipak, zbog negativnih posledica primene hemijskih sredstava u poljoprivredi, koja se u EU ograničavaju, teško je postići odgovarajuće prinose. Svetska poljoprivredna organizacija (FAO) za rešavanje ovoga problema uradila je studiju o korišćenju insekata u ishrani stanovništva, ali i domaćih životinja. Cilj je proizvodnja hrane sa najmanjim uticajem na okolinu, odnosno bioraznolikost.

Efikasne fabrike proteina mimo zakona    

Naime, jedan kilogram insekata 80 odsto je iskoristiv, a kod goveda  je to samo 40 posto, odnosno svinja i živine 55 posto. Zatim, goveda moraju pojesti 10 kilograma hrane za prinos od jednog kilograma, a insekti su 12 puta produktivniji, kao proizvođači proteina. Osim toga, konvencionalna poljoprivreda konzumira 70 posto vode u svetu, odnosno čak 22.000 litara po govedu, a insekti  – 8,33 litre. Mogu se uzgajati i na organskom otpadu, a proizvode daleko manje amonijaka, azota i drugih jedinjenja.

Brašnar ima kalorija kao dva jajeta dok je dudov svilac, kaloričan kao ‚mali puding od čokolade‘

Prema nekim saznanjima, dopuštena je prodaja insekata u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Velikoj  Britaniji  od EU zemalja, odnosno Švajcarskoj i Norveškoj od onih van EU-a, na bazi nacionalnih zakona dok važi prelazni period, od 2013. godine, kad je donešen prvi dokument u EU, koji kaže da se u akvakulturi mogu koristiti, ali ne i za ishranu ljudi. U Italiji, na primer, zakon ne priznaje prodaju insekata za ishranu.  

Uzgoj od šest do osam nedelja

Ipak, indirektno godišnje konzumiramo 500 grama insekata, bilo putem žitarica u brašanu, crva u trešnjama i sl. Međutim, na tržištu nisu zbog siguranosti hrane, u prvom redu alergija, a neke vrste insekata iz Azije nisu ni svarljive za Evropljane. Tu je i problem tržišta, odnosno distribucije, kao i potrošnje jer je većini izgled insekata neprihvatljiv, ali prodaja putem interneta raste.  

Da li biste probali insekte ?!

Dr. Katarina Mikaca sa australijskog Univerziteta Wolongong rekla je da su insekti hrana iz prirode, koja zahvaljujući pre svega Aboridžinima, postoji već jako dugo u ishrani Australije pa se može naći i u restoranima.