ISTINA IZAŠLA NA VIDELO ! VUK I DANICA DRASKOVIC NARUCILI UBISTVO SRPSKE DECE U KAFICU “ PANDA“ U PECI – Pise: Slavica Jovanovic

ISTINA IZASLA NA VIDELO ! VUK I DANICA DRASKOVIC NARUCILI UBISTVO
SRPSKE DECE U KAFICU “ PANDA“ U PECI

http://www.crveneberetke.com/istina-izasla-na-videlo-vuk-i-danica-draskovic-narucili-ubistvo-srpske-dece-u-kaficu-panda/

Organizator i inspirator ovog monstruoznog zlocina je mracni um i jaca
polovina crnogorskog bracnog para Draskovic- Danica!
Ovaj crnogorski zlcinacki par, organizovao je i sproveo u delo,
svirepo ubistvo neduzne srpske dece , u kaficu “ Panda“ u Peci,
decembra 1998. godine , uz pomoc svojih bliskih rodjaka iz Crne Gore,
koji trguju narkoticima za Siptare iz Jablanicke grupe, kojom
komanduje Ramus Haradinaj. Koristeci ove „poslovne“ veze sa Siptarima
,bracni par Draskovic stupa u kontakt sa teroristom Haradinajem.
Najblizi rodjaci Danice Draskovic iz Crne Gore stupili su u kontakt sa
svojim bliskim „poslovnim“ saradnikom Ramusom Haradinajem krajem 1998.
godine i preneli mu ideju Vuka i Danice da se organizuje ubistvo
srbske dece, a sa ciljem da se tadasnji drzavni vrh SRJ i predsednik
Slobodan Milosevic optuze za taj stravican zlocin i na taj nacin
diskredituju u medjunarodnim krugovima. Kako je Siptarima odgovarala
ovakva ideja , vrlo brzo su se dogovorili, a Haradinaj je za direktne
izvrsioce odredioAgrona Kolcakua , Gazmenda Bajramija , Verdjedja
Vlaznimija i jos trideset Siptara, koji ce pomagati u izvrsenju
zlocina. Ovo je Draskoviceve kostalo 500.000 nemackih maraka, koji su
Danini rodjaci licno predali Haradinaju 2. decembra 1998 . godine , u
selu Glodjane – tvrdi nas izvor iz jedne od obavestajnih sluzbi Srbije
i navodi dalje- „Uopste ne cudi sto je uprvo Draskovic bio
najglasniji u laznim optuzbama da je to ucinio DB i JSO. jer on se
vodi logikom da je napad najbolja odbrana.“
Da zlo bude vece , to nije jedina srpska krv na njihovim rukama, Vuk
je svestan da mu iznad glave visi Hag, zbog organizovanog ubistva
srpskih civila u Gospicu, koje je pocinila njegova teroristicka
paravojna formacija takozvana „Srpska Garda“. Draskovic je na ratiste
poslao svoje kriminalce da ubijaju srpsko civilno stanovnistvo i unose
pometnju medju Krajiske Srbe. Ucenjen Hagom on bespogovorno izvrsava
naloge iz Brisela i Vasingtona i spreman je da uradi apsolutno sve na
stetu Srbije, samo da bi izbegao robiju u Hagu. Sa druge strane morao
bi da objasni porodici i prijateljima Djordja Bozovica Giske zbog cega
je narucio njegovo , jer je cinjenica da je Giska ubijen s ledja od
strane svojih“- dodaje nas izvor. Sledi izjava jednog od pripadnika
bivsih „Munja“ iz Peci , koji je ucestvovao u hapsenju siptarskih
terorista, koji su izvrsili ubistvo dece u kaficu „Panda“
„Decake u „Pandi“ su toga dana 14. decembra 1998.godine u 20 sati i
15 minuta u kafe baru „Panda“ , kod Gimnazije u Peci ,, ubili
siptarski teroristi Jablanicke operativne zone Ramusa Haradinaja . U
kafic su usla dva maskirana terorista dok je treci cekao u vozilu
ispred. Sa vrata su otvorili rafalnu paljbu i na licu mesta ubili
Radevica, Trifovica, Obradovica i Gvozdenovica . U bolnici su od
zadobijenih povreda preminuli i Stanojevic i Ristic. Njih dvojica su
prvo prebaceni u Pecku bolnicu, a odmah potom i u Klinicki centar u
Pristinu ,ali im nije bilo pomoci ,podlegli su povredama. U kaficu se
nalazilo jos ljudi i neki su bili ranjeni sto lakse, sto teze . Ranjen
je bio gazda kafica Sabovic Mirsad i Vladica Loncarevic.
Odmah posle napada je blokirano naselje Kapisnica , svi prilazi Peckoj
bolnici i svi ulazi i ulazi iz grada. Posle sahrane te dece koja je
odrzana 16. decembra , su pripadnici Sekretarijatza unutrasnjih
poslova Pec , 17 . decembra izvrsili raciju u naselju Kapisnica i
uhapsili Agrona Kolcakua , rodjenog 1972. godine, u Peci. Rezultat te
akcije je, uz navedenog , jos deset uhapsenih lica , svi Albanske
nacionalnosti. Kolacakuku je pri skrivanju pomagala jos jedna osoba ,
koja je uhapsena. Pre toga su pripadnici policije uhapsili jos tri
teroriste Ramusa Haradinaja. To su : Gazmend Bajrami i Verdjedja
Vlaznimi , svi iz Peci koji su kao suizvrsioci ucestvovali u napadu
na kafic „Panda“: uJUTRU 17. decembra je izvrsena akcija u selu
Glodjane (inace rodnom selu Ramusa Haradinaja)i pri tom likvidirala
dve osobe obucene u maskirne uniforme OVK na rukavu, naoruzane
automatskim oruzjem i minobacacima kalibra 60 mm . Otkriven je stab
terorista u kome je u kome je pronadjena veca kolicina oruzja
,uniformi i dokumentacije , a isto tako je pronadjeno veci deo vozila
, koja su bila oduzeta i ukradena Srbima iz Peci, Decana i okoline. U
popodnevnim satima 17. decembra je policija u Peci i samoj opstini
Pec ,uhapsila jos 23 osobe , povezane sa zlocinom u „Pandi“ i drugim
zlodelima.
Bilnans ove akcije je bio 34 uhapsena lica i svi teroristi neposredno
odgovorni za ubistvo decaka. Nacin izvrsenja ovog zlocina je je
identican napadu na Srpsku kafanu „Cakor“ u Decanima i jasno
pokazuje da je delo jedne te iste grupacije siptarskih terorista. “
Sve ovo je dokumentovano, za sve postoje dokazi,policijski zapisnici
sa mesta zlocina, preziveli svedoci…ali srpsko pravosudje izgleda
jos uvek nije imuno na krvave siptarske dolare i sponzore bracnog para
Draskovic.
Nas izvor jos kaze -“ Nemocni smo da bilo sta uradimo po tom pitanju .
Draskovica stiti zapad, on je ucenjen i dokle god izvrsava njihova
naredjenja bice nedodirljiv za srpsko pravosudje , a nasim
bezbednosnim sluzbama komanduju nizerazredni sluzbenici iz Brisela.“
Da li je moguce i da li je normalno da posle svega , ovaj umno
poremeceni par decoubica i zlocinaca, danas nalazi na izbornoj listi
vladajuce partije SNS i javno nastupa sa njima na predizbornim
mitinzima sirom Srbije? Postavlja se logicno pitanje:Ko iz vlasti
stiti ovo dvoje crnogorskih kriminalaca na cijim rukama je krv nevine
srpske dece ? Kako je moguce da godinama izmicu pravdi i prolaze
nekaznjeno za najgnusnije zlocine koje su pocinili u poslednjih 20
godina ?
Apsurdno je to sto se bas ti Danini kriminalni rodjaci iz Crne Gore
danas nalaze na rukovodecim polozajima drzavnih institucija u Srbiji ,
zive u najluksuznijim stanovima, voze preskupe automobile , slobodno
se setaju Beogradom i zive na racun gradjana Srbije , troseci nase
pare.
Ovaj jalovi bracni par crnogorskih krvnika, nema svoju decu, ali je
radi svojih licnih i materijalnih interesa spreman da ubiju tudju !

Pise: Slavica Jovanovic

http://srbinaokup.info/?p=35680

https://dijaspora.wordpress.com/2014/04/30/%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%ba-%d0%b3%d0%b8%d1%99%d0%be%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0-%d0%b8-%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%b7%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%b2%d1%99%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%b8%d0%bd%d0%b0

Ruska vojska a mi bi smo u NATO !

- МИЛЕ -

– МИЛЕ –

ПРЕДСТАВЉАЊЕ САЈТА anti-censura.com

http://anti-censura.com/video/predstavljanje-sajta-anti-censura-com/

Пол Крејг Робертс: Вашингтон је највећи непријатељ човечанства

Одштампај

Пол Крејг Робертс: Вашингтон је највећи непријатељ човечанства

 

Како Вашингтон успева да се извуче са тврдњом да је земља којом влада демократска и да има слободу? Ова бесмислена тврдња спада у најнеоснованије тврдње у историји.

Нема ту никакве демократије. Гласање је маска иза које се крије власт неколико моћних интересних група. У две своје пресуде донете у XXI веку (Уједињени грађани и Мекачен[1]) Врховни суд Сједињених Држава је одлучио да задобијање утицаја над владом Сједињених Држава до кога долазе интересне групе путем мита није ништа друго до упражњавање слободе говора. Ове пресуде дозвољавају моћним акционарским и финансијским круговима да бирају власт која служи њиховим интересима на рачун општег благостања.

Контрола коју интересне групе остварују над владом толико је потпуна да интересне групе имају имунитет од кривичног гоњења. На забави поводом свог одласка у пензију, тужилац Комисије за хартије од вредности Џејмс Кидни рекао је да су кривична гоњења које је предузео против Голдман Сакса и осталих „банака превеликих да би пропале“ била обустављена од стране њему надређених који су „били усредсређени на добијање високоплаћених послова по престанку службе у влади“. Сам врх Комисије за хартије од вредности, каже Кидни, није „веровао да се безбрижнима и моћнима сме задати бол“. У свом извештају са Киднијевог опроштајног говора, Ерик Зесе указује да је Обамин режим објавио лажну статистику по којој су вођени процеси којих није било, како би се лаковерна јавност уверила да су преваранти са Волстрита кажњени. http://www.counterpunch.org/2014/04/09/65578/

Демократија и слобода захтевају независне и агресивне медије, независно и агресивно правосуђе и независну и агресивну Скупштину. Сједињене Државе немају ништа од тога.

Амерички медији непрестано лажу у корист власти. Ројтерс наставља да лажно извештава како је Русија извршила инвазију и анектирала Крим. Вашингтон пост је пласирао очито лажну причу којом Обамин режим сугерише да су масовни протести у некадашњим руским областима у Украјини плаћена руља[2] коју хушка влада Русије.

У то не верују чак ни вашингтонске марионете у Кијеву. Званичници власти коју је Вашингтон инсталирао у Кијеву признају да постоји потреба за успостављањем извесног степена аутономије у руским говорним подручјима и за законом који дозвољава референдуме, али је ова реалистична реакција на распрострањену забринутост међу Украјинцима очигледно угушена од стране Вашингтона и лаких медија[3]. Државни секретар САД Џон Кери и даље игнорише руског министра спољних послова и даље инсистира да „Русија мора удаљити своје људе са Југоистока [Украјине]“.

Врло је опасно то што се дешава. Вашингтон је погрешно проценио своју способност да преотме Украјину. Отпор вашингтонском преотимању је готово стопроцентан у руским говорним подручјима. Локална полиција и снаге безбедности прешле су на страну демонстраната. Обамин корумпирани режим и лаки медији безочно лажу да су протести симулирани и да представљају очиту оркестрацију „Путина који поново хоће да успостави Совјетску империју“. Руска влада упорно покушава да оконча сукоб и немир до којих је довео непромишељни вашингтонски пуч у Кијеву, више него што јој је потребно да поново обухвати некадашње руске територије као што је био случај на Криму. Али, Вашингтон наставља да игнорише руску владу и приписује одговорност за немире руском, а не вашингтонском утицају са стране. Видети http://rt.com/news/lavrov-kerry-ukraine-talks-200/, такође и http://www.informationclearinghouse.info/article38196.htm

Руска влада зна да Вашингтон не верује у оно што говори и да Вашингтон систематски провоцира продужавање и погоршање проблема. Руска влада се пита који дневни ред спроводи Вашингтон. Да ли је Вашингтон у својој арогантној глупости и охолости суперсиле неспособан да призна да покушај преузимања Украјине неће вредети и да му следује повлачење? Зар Вашингтон не схвата да руска влада није ништа спремнија да прихвати примену насиља против руског становништва у Украјини него што је то могла бити у Јужној Осетији? Ако се Вашингтон не опамети, руска влада ће морати да шаље своје трупе, као у Грузији. http://rt.com/news/ukraine-russia-operation-criminal-288/

Пошто је то и будали јасно, да ли је циљ Вашингтона да изазове рат? Да ли због тога Вашингтон гомила НАТО снаге на границама Русије и шаље ракетне бродове у Црно море? Вашингтон угрожава цео свет. Ако Русија закључи да Вашингтон намерава да украјинску кризу радије води ка рату него да је реши, да ли ће Русија седети и чекати, или напасти прва?

Могло би се помислити да ће немачки канцелар, британски премијер и француски председник увидети опасност ове ситуације. Можда и хоће. Међутим, велика је разлика између помоћи коју Русија даје другим државама и помоћи Вашингтона. Русија даје финансијску помоћ владама; Вашингтон даје џакове пара појединцима у влади свестан да је вероватније да ће појединци радити у свом интересу него у интересу државе. Стога европски политичари ћуте док Вашингтон усмерава кризу ка рату. Ако не стигнемо до рата, то ће значити да је Путин нашао решење које Вашингтон неће моћи да одбије, као што је успео у Сирији и Ирану.

Парадокс је што се Путин приказује као тежак, док се Вашингтон претвара да је шампион „слободе и демократије“. Вашингтон је у ХХI веку сваку манифестацију тираније учинио својим заштитним знаком: незаконите и неуставне ликвидације без одговарајућег законског поступка, незаконита и неуставна хапшења и задржавања грађана у затвору без одговарајућег законског поступка, незаконито и неуставно мучење, незаконите и неуставне екстрадиције, незаконит и неуставан надзор и незаконите и нелегалне ратове. Извршна власт успева да буде изузета од одговорности наспрам закона и Устава. Власт без одговорности је тиранија.

Уморан од шпијунирања и лажи којима је био подвргнут, Комитет за обавештајне службе Сената САД спровео је детаљну истрагу система мучења који спроводи ЦИА. Требало је четири године да би истрага била доведена до краја. Комитет је недвосмислено утврдио да је ЦИА лагала о степену мучења и киднаповања, да затвореници нису били подвргнути неком благом облику „појачане истраге“, већ су били изложени бруталном и нељудском мучењу и да ЦИА, насупрот својим тврдњама, није добила ниједну корисну информацију на основу својих тешких злочина против човечности. Амерички лаки медији су помагали ЦИА-и у лажном приказивању ефикасности и благости Гестапо метода ЦИА. Током целе истраге, ЦИА је тајно шпијунирала особље Сената које је спроводило истрагу.

Да ли ће јавност икада видети нешто више од делова овог извештаја који су процурели? Не, уколико ЦИА и Обама буду могли да је спрече у томе. Председник „промена“[4] Обама је одлучио да је на ЦИА да одлучи колики ће део истраге Комитета за обавештајне службе бити доступан јавности. Другим речима, не буде ли неко учинио да процури цео извештај, јавност то никада неће сазнати. А ипак, „имамо слободу и демократију“.

Сам по себи Комитет за обавештајне службе има власт да ризикује и скине ознаку поверљивости са целог извештаја и објави га. Требало би сместа то да уради пре него што чланови Комитета буду застрашени, угрожени и подвргнути пропаганди како доводе „националну безбедност“ у опасност и пружају основ за тужбу онима који су злостављани.

Влада САД је најкорумпиранија влада на свету. Нема независног правосуђа и медија, а Конгрес се прећутно саглашава док извршна власт задире у његове ингеренције. Мајкл Ретнер из Центра за уставна права представио је оца америчког грађанина за кога је Обама рекао да америчка влада треба да га убије због сумње да је био повезан са тероризмом. Када је Ретнер захтевао да федерални судови спрече незаконито и неуставно погубљење без одговарајућег поступка, федерални судија који је водио поступак донео је одлуку да отац сина који ће бити убијен нема правну основу[5] на основу кога би покренуо поступак у име свог сина.

Након што је председник „добар сам у убијању људи“ Обама елиминисао неколико живота, Ретнер је заступао сроднике жртава Обаминих ликвидација у одштетном захтеву. Према америчком закону било је јасно као дан да штета јесте причињена. Али, федерални судија је пресудио да се „влади мора веровати“.

Да ли неко има правну основу или не, у потпуности зависи од владе. ИРС[6] има потпуно другачији став по том питању. Деца имају правну основу на основу које ИРС конфискује њихове пореске накнаде уколико ИРС сматра да је превише платио бенефиције социјалног осигурања родитеља. http://www.cnbc.com/id/101576080

Дакле, у „слободи и демократији“ Америке, деца су одговорна ако ИРС „мисли“ – не тражи се доказ за то – да је родитељима преписао превелики чек социјалне заштите, али отац нема правну основу да поднесе тужбу како би спречио владу САД да екстремно законито убије његовог сина.

Захваљујући Републиканском федералистичком друштву и Републиканским судијама Федералистичко друштво је успело да буде постављено на федералну клупу, на федералне правосудне функције као заштитник тираније извршне власти. Дозвољено је све што извршна власт тврди и предузима, нарочито уколико се извршна власт позива на „националну безбедност“.

Данас у Америци извршна власт тврди да је „национална безбедност“ дефектна осим ако извршна власт може да делује незаконито и неуставно, и осим  ако су грађани спремни да одустану од сваког уставног права како би постали безбедни у тоталитарној полицијској држави која шпијунира и документује сваки аспект њихових живота.

Чак је неутралисана и Владина канцеларија за одговорност. Она је наложила ТСА[7] да елиминише свој програм провере понашања пошто је то расипање новца а нема ефекта. И шта је учинила ТСА? Зашто је, наравно, проширила бескорисно задирање у приватност путника?

То је Америка данас. Још се Америка и шепури около узвикујући „слобода и демократија“, а притом превазилази највеће тираније у историји.

Само лаковерни Американци очекују да лидери и елите или гласање постигну нешто у правцу подвргавања тираније друштвеним правилима и законима. Елите занима само новац. Све док систем производи више прихода и богатства за елите, елите неће бити брига ни за тиранију ни за оно што се дешава нама осталима.

Са енглеског посрбио: Иван Аћимовић
Стање Ствари

Шта Aмерика ради са украденим украјинским новцем и златом?

Шта Aмерика ради са украденим украјинским новцем и златом?

р1

Украјина до данас није добила ни један долар од покрадених актива, и никада га неће добити.

Служба за штампу Стејт департмента САД је ових дана саопштила да су САД у Украјину упутиле групу сарадника Федералних резерви (FED) и министарстава правде и финансија како би се Кијеву помогло да врати из иностранства украдене украјинске активе. САД и Велика Британија ће 29. априла у вези са тим питањем одржати мултилатерални састанак на коме ће учествовати и украјински чиновници. Састанку је требало да присуствују и представници Међународног центра за повраћај актива (ICAR) из Базела.

Украјина је на самој граници банкрота и огромних социјалних превирања, па чак и глади. Како национална економија не би потпуно пропала новац јој је неопходан. Али Вашингтон не брине претерано због украјинске економије, њега узнемирава чиме ће Украјина вратити дуговања западним кредиторима. Спољни дуг Украјине се у овом тренутку процењује на 145 милијарди долара. На Западу више нико нема жељу да јој одобрава нове кредите. А износи који фигурирају у медијима и који се броје у милијардама долара и евра представљају само „вербалну интервенцију“ украјинских политичара и западног чиновништва.

р2

Постоје очигледни знаци да ће банкарски сектор Украјине врло брзо пући. Национална банка Украјине (НБУ) разматра варијанту спасавања комерцијалних банака по угледу на „кипарску варијанту“ – конфисковањем депозита улагача или принудним претварањем улагача у инвеститоре (акционаре) банака. Кијевски режим сматра да на тај начин може да мобилише неколико милијарди долара. Тај начин, који се може назвати и отвореном пљачком, могао би да спаси неколико банака, али земљу од тоталног банкрота неће моћи. За то су потребни износи мерени десетинама милијарди долара.

Уопште, како би се исплатила дуговања спољним кредиторима, Украјина има само два своја извора. Први је да приватизује државну својину заједно са природним извориштима која постоје у држави, а други су спољне активе Украјине. Тако су, ето, FED и министарства правде и финансија САД одлучили да помогну Кијеву да искористи други извор.

* * *

Спољне активе Украјине се састоје од неколико компоненти. Најпре, то су међународне резерве Националне банке Украјине. Оне су се од средине 2011. године полако и без престанка топиле (у то време су износиле рекордних 38 милијарди долара). Данас су на нивоу испод 15 милијарди, и та резерва није довољна да се измире државни дугови, чак ни да би се покриле доспеле обавезе за њих само за ову годину. Постоје и приватне спољне активе. Зна се без имало сумње да директне приватне инвестиције Украјине у иностранству још нису достигле ни 10 милијарди долара, али то су ипак само директне инвестиције. А постоје и портфељске, па зајмови, кредити, средства на банкарским рачунима и девизе у приватној својини. Ако се саберу, крајем прошле године све врсте страних актива износиле су преко 140 милијарди долара. Таман онај износ који је отприлике једнак укупном спољном дугу Украјине. При чему је 70 одсто њих у кешу, тако да средства на рачунима у страним банкама представљају итекако ликвидан облик актива.

Међутим, званичне приватне активе Украјине у иностранству – то је само врх леденог брега. Главни део украјинских актива у иностранству је формиран илегалним извозом капитала који припада највишем слоју чиновништва и олигарсима. А њих ни у ком облику нема у статистици платног биланса НБУ. Прошле године украјински медији објавили су рејтинг сто најбогатијих становника Украјине (Топ-100). Активе те прве стотине су 2012. године достигле цифру од 130 милијарди долара (80 одсто БДП Украјине). Осим тога, спољне активе већине олигарха премашују унутрашње. Али у тим подацима средства на банкарским рачунима олигарха скоро и да не постоје. Е, то је већ не тама или сенка, већ потпуни мрак.

р3

Последњих година су се по разним офшоровима појављивале активе украјинских олигарха и чиновника за које се до тада није ни знало. Распаљен страстима да разоткрије „злочиначки Јануковичев режим“, Јацењук је изјавио да је у време председниковања Јануковича у офшор пренето 70 милијарди долара. Међутим, новопечени премијер је прећутао колико је новца из земље изнето за време Јушченка и Тимошенкове. Према проценама америчког аналитичког центра Tax Justice Network, из Украјине је, откако је постала независна, извезено укупно 167 милијарди долара. Наведени износ представља нешто мање од обима укупног бруто домаћег производа за 2012.годину и прилично премашује цифру укупног спољног дуга Украјине. Па ето, баш на те спољне активе као на потенцијални ресурс којим се могу решити финансијско-економски проблеми Украјине намерио се кијевски режим, заједно са својим покровитељима из Вашингтона.

* * *

У свету постоји прилично искуство како се отаџбини враћају активе из иностранства. Постојали су покушаји да се врати новац Садама Хусеина, Моамера Гадафија, Хоснија Мубарака, Франсуа Дивалијеа, Роберта Мугабеа и других. Та врста операција је увек спровођена под паролом „вратити народу његов опљачкани новац“.

Алгоритам за такве операције је разрађен:

– Напаћена земља доноси законе који су неопходни за обављање операција помоћу којих би се активе вратиле, при чему се са другим земљама закључују уговори у вези с тим;

– Истрага и откривање тражених актива по свету;

– Замрзавање актива;

– Доказивање да је порекло актива незаконито;

– Земља која тражи повраћај актива прави програме за коришћење тих актива;

– Дозначавање актива (пребацивање новца) у земљу и реализација програма.

Отприлике тако изгледа редослед поступака вођства земље, који су разрадили Међународни центар за повраћај актива (ICAR), Светска банка и друге организације. У стварности се до последњег стадијума често не дође. То делимично има везе са тим, да стварно буде јако компликовано распетљавати лукаве шеме којима се активе из земље која се пљачка извозе. Делимично зато што је Запад, у коме су активе, заинтересован да оне буду тамо где су, и то што дуже замрзнуте, посебно ако се ради о банковним рачунима. О тој страни питања се скоро ништа не говори. А замрзнута средства која се броје милијардама долара за банку у којој се налазе представљају поклон над поклонима. Свака банка може само да машта да клијенти не користе рачуне које су отворили.

р4

Чак и кад стручњаци пруже необориве доказе да су стране активе које леже у банци добијене криминалом, власти земље где су такве активе сакривене баш много не журе да их одмрзну и врате народу покрадене земље. Логика земље која „покрива“ незаконите активе је отприлике следећа: уколико вратимо те активе (новац), оне ће опет бити покрадене. Можемо да их предамо земљи која је уништена само уколико постоје образложење за трошкове и механизми за контролу циљаног коришћења новца. Таквом се формулацијом отприлике користе САД како би опљачкано задржали за себе.

* * *

Како би се оценила вероватноћа повраћаја у Украјину бар мањег дела од десетина милијарди одузетих од ње и однетих у иностранство, корисно је да се присетимо приче у вези са бившим премијером Украјине Павлом Лазаренком. Он у САД издржава затворску казну због прања новца. Федерални суд САД је новац који је откривен на рачунима у банкама различитих земаља отвореним на његово име оквалификовао као покраден. Износ новца је дошао до милијарде долара, али још није доказано да је баш сав тај новац у вези са бившим премијером или да је тај новац добијен баш криминалом. До данашњег дана је доказан укупан износ од 250 милиона долара. Од хапшења Лазаренка прошло је 15 година, али Украјина до данас није добила ни један долар од доказаних средстава бившег премијера. И никада их неће ни добити.

Мало оптимистичкије изгледа искуство сарадње Вашингтона са Казахстаном. Астана је успела да ископа из САД 84 милиона долара уз експертско доказивање постојања незаконитих актива казахстанског порекла у САД, тешких много милијарди долара. Али, како се оно каже: тресла се гора – родио се миш!

Интересантно је и искуство Либије. Пошто је свргнут Гадафи, почела је кампања огромних размера којом су по банкама различитих земаља тражене активе које су припадале њему лично и његовим најближим сродницима и блиском окружењу. Медији су саопштавали о томе где је шта пронађено, новац се више није бројао у милијардама, већ у десетинама милијарди долара. Међутим, до сада у Либију није доспео ни један цент. Либијски преседан је интересантан зато што је још у самом почетку агресије против Либије Вашингтон громогласно изјавио да „активе диктатора морају бити враћене народу“. Када су активе откривене, дата је изјава да је либијски народ остао дужан Вашингтону повеће износе које су Американци потрошили како би у тој земљи увели демократију. Ради се о трошковима САД за војне операције у току којих су погинуле хиљаде мирних либијских становника. Има експерата који су сигурни да се Гадафијев новац, као и новац других либијских становника, једноставно пребацује са банкарских рачуна у федерални буџет САД. Потпуно је вероватно да иста судбина чека и украјинске активе, чим их Американци пронађу.

И последње. Недавно хапшење украјинског олигарха Дмитрија Фирташа преставља најпоузданији могући знак за читаву офшорску аристократију Украјине. Фирташеви рачуни по иностранству су блокирани због тврдње да је новац на њима стечен криминалом. Па ће затим можда и он да буде искоришћен за подмирење Фирташевих дугова према банкама Запада. А уколико нешто и преостане – то ће се искористити за подмирење украјинских дуговања ММФ и другим „приоритетним“ кредиторима. А народ Украјине ће остати празних шака, као и у претходим примерима.

(Фонд Стратешке Културе)

Bremen TV – Jetzt abonnieren! (Trailer) To što nam se na TV vestima prikazuje ne štima ni u osnovi….

https://www.youtube.com/watch?v=yvaByrusarw

Куликовска битка за дедоларизацију руске економије

Куликовска битка за дедоларизацију руске економије

МОСКОВСКИ ЛИБЕРАЛИ ОШТРО НАПАЛИ ПУТИНОВОГ САВЕТНИКА КОЈИ ЈЕ ПРЕДЛОЖИО ПЛАН У 15 ТАЧАКА ЗА ПАРИРАЊЕ САНКЦИЈАМА

  • Либерали, које представља бивши министар финансија Алексеј Кудрин, план Сергеја Глазјева неће ни разматрати, будући да су у њиховом поимању санкције – критика „старијег партнера“ (или боса), коју треба прихватати искључиво позитивно и исправљати учињене „грешке“. Кретање у правцу јачања независности од Запада, само по себи је недопустиво и катастрофално
  • Дедоларизација принципијелно противречи интересима САД. Читав светски финансијски систем изграђен тако да је вредност кредита утолико мања што је прималац ближи FRS-у (управо из тог разлога доларски кредит је јефтинији од рубаљског), а та разлика у вредности – то је порез који САД налаже на све који користе доларе
  • Ако се изражавамо нешто старијим језиком, онда је то данак који Русија плаћа финансијским харачлијама. А план Глазјева у извесном смислу је покушај да се добије нова Куликовска битка (или „битка на Угри“) после које је стара Русија престала да плаћа данак монголско-татарској Орди
Пише: Михаил ХАЗИН, руски економиста, председник економске консултантске компаније „Неокон“

КАД Сергеј Глазјев (саветник Владимира Путина) предлаже план у 15 тачака за дедоларизацију наше економије, а Алексеј Кудрин (бивши министар финансија) говори да би то за Русију биле „санкције горе од западних“ – онда није реч о економској дискусији, већ пратимо идеолошку полемику.

        Ја сам економиста, прилично сам се бавио оптицајем новца и зато имам шта да кажем о том питању, а тезе Глазјева читао сам са великим интересовањем. Има мера које су очигледне, има оних које су више спорне, нечега, можда, нема, а понешто је мало усиљено.

        Али нема ничег необичног, на пример, нечега што не би чинила Кина. При том, ако пођемо од тога да ће се притисак Запада настављати (а он ће се настављати!), онда ће таква или другачија дедоларизација свакако морати да се реализује, не може се избећи.

        Ипак, са становишта оних за које је блискост (или, тим пре, потчињеност) Западу основни принцип (а то је већ идеологија!), такав програм је у принципу неприхватљив.

        И независно од тога шта програм садржи. Те тачке такви људи „у ствари“ неће ни разматрати, будући да су у њиховом поимању санкције – критика „старијег партнера“ (или боса), коју треба прихватати искључиво позитивно и исправљати учињене „грешке“. Кретање у правцу јачања независности од Запада, само по себи је недопустиво и катастрофално.

        Будући да код нас има много присталица потчињавања Западу (односно, одустајања чак и од неких позиција равноправних партнера), које на нашем сајту називају „либералистима“, требало је очекивати тврд одговор. И он се појавио – у име лидера „либералног крила“ руске политичке елите, Алексеја Кудрина. И шта је он рекао?

        План дедоларзације економије Русије, који је предложио Глазјев, по његовом мишљењу,нанеће штету самој Русији. Кудрин је на „Твитеру“ написао да се предлози Глазјева могу оценити као санкције Русији, при том „оштрије од санкција Запада“.

        Нагласићу да је коришћење „Твитера“ веома индикативно, пошто никаквих аргумената „у суштини“ не може ни бити, премало је места.

        Зато је упоређивање плана Глазјева са санкцијама САД фактички политичка денунцијација, будући да саветника председника изједначава са снагама које друштво данас сматра за отворене непријатеље.

        Иначе, на том месту Кудрин се фактички изрекао, пошто са његовог личног становишта САД не само да имају право да налажу санкције на било кога, него је и само налагање санкција повод за радост: грди – значи, воли!

        А то значи да је његов текст упућен не само својим сарадницима (односно, другима „либералистима“) који и без тога знају да је Глазјев-непријатељ, него и онима за које је Кудрин још ауторитет (него како, па толико година био је министар финансија и „обезбеђивао“ економски раст земље!) и који су искрено револтирани због санкција.

        Другим речима, Кудринов текст је, у ствари, инструкција за „либералисте“ како треба нападати Глазјева. Тезе Глазјева веома су опасне за „либералне журке“, будући да, теоретски, могу да постану основа за план сличан Путиновим „мајским указима“.

        „Либералисти“ већ поодавно игноришу реализацију Путинових захтева, али ако таквих планова председник буде имао много и сви они буду исто тако демонстративно игнорисани, онда то за многе представнике либералног табора (па и за читав табор) може да постане прилично опасно.

        Наравно, „мајски укази“ уопште нису једини Путинов налог који је влада занемарила. На пример, сада се Централна банка и Министарство финансија успешно баве стратешком саботажом стварања националног платног система.

        Ипак, ради се о томе да ће сама тема дедоларизације и последица санкција испливавати изнова и изнова и неће моћи да се сакрије смеће испод тепиха. Из тог разлога она је посебно опасна за „либералисте“.

        Постоји још једна околност.  Ако је тачна претпоставка о томе да руководства FRS (The Federal Reserve System) сматра да ће нови талас финансијске кризе почети најкасније 2015., онда је један од најосновнијих задатака који стоје пред властима САД у томе да пре тога не дозволе стварање предуслова за увођење регионалних финансијских центара.

        Другим речима, напад на Глазјева, који је својим саопштењем иницирао Кудрин, заправо је значајан елемент за ограничавање развоја рубаљског финансијског система.

        Као што сам више пута писао, основни послови за оснивање рубаљског обрачунског система могу да се ураде за неколико недеља (односно, теоретски, систем би већ могао да ради), данас може прилично снажно да се напредује и у оснивању савременог платног система, а онда се може стићи и до емисионог центра. Посебно треба имати у виду да су данас светски лидери у изради платних система руске компаније.

        Али, разуме се, то принципијелно противречи интересима САД. Подсећам да је читав светски финансијски систем изграђен тако да је вредност кредита утолико мања што је прималац ближи FRS-у (управо из тог разлога доларски кредит је јефтинији од рубаљског), а та разлика у вредности – то је порез који САД налаже за све који користе доларе.

        Ако се изражавамо нешто старијим језиком, онда је то данак који Русија плаћа финансијским харачлијама. А план Глазјева у извесном смислу је покушај да се добије нова Куликовска битка (или „битка на Угри“) после које је стара Русија престала да плаћа данак Орди.

        Разуме се, присталице финансијске Орде устаће сви као један против реализације таквог предлога.

        Превела Ксенија Трајковић

        Worldcrisis
Категорије: