Генерал Младић 23.02.12.mp4

http://www.youtube.com/watch?feature=endscreen&v=1VnhA48Isms&NR=1

NI LEVO NI DESNO VEĆ ZA SRBIJU

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=z1suA7O0i8I#!

ЗАПАД УВЕО САНКЦИЈЕ ЦРНОЈ ГОРИ 1913 – ПО ПЛАНУ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА – 1878. (Tekst na srpskom, rusom, engleskom,namačkom, japanskom jeziku…)

ЗАПАД УВЕО САНКЦИЈЕ ЦРНОЈ ГОРИ 1913 – ПО ПЛАНУ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА – 1878.
Влада Републике Српске Крајине је саопштила (бр. 1598/13 од 18. марта 2013), да су шиптарске државе стваране на српским земљама на основу одлуке Берлинског конгреса 1878. године. То је била одлука западноевропских држава и Турске, те ће оне, уз придруживање и Сједињених Америчких Држава, разбијати Југославију од 1990. до 1995. и извршиће агресију на Србију и Црну Гору 1999. године, кад су окупирале Косово и Метохију.
Тада, 1878, Европа ће онемогућити ослобођење Босне и Херцеговине од Турске, забранити уједињење Србије и Црне Горе и Рашку ће уступити Турској, да се две српске државе не би граничиле, а против Црне Горе и Србије ће покренути медијску хајку. У споменутом саопштењу смо објавили више докумената с Берлинског конгреса, којa су, између осталог, упућивалa западноевропске државнике, да онемогуће уједињење Србије и Црне Горе и да не дозволе излазак Србије на обале Јадранског мора. Овај пут скрећемо пажњу на чињеницу, да су западноевропске државе створиле државу Албанију на српским повјесним и етничким земљама, на којима су Шиптари живели као национална мањина. С обзиром да се томе супротстављао црногорски краљ Николе Петровића, Запад је (1913) запретио српској Црној Гори и увео потпуну блокаду црногорских морских лука, те није била могућа пловидба црногорских бродова, нити увоз и извоз робе. Све се десило као и од 1990. до 1999, кад је Запад увео блокаду и санкције Црној Гори и Србији. И тад ће се војне снаге западноевропских држава, као и крајем двадесетог столећа, звати „међународним снагама“ – ништа ново у колонијалним поступцима држава Запада! Ову чињеницу је објавио дневни лист „Политика“ у Београду, 29. марта 1913. године:
„БЛОКАДА ЈЕ ПОЧЕЛА – Командант међународне флоте саопштио је црногорском обласном управитељу у Бару, да, по решењу великих сила, од јутрос у 8 часова, почиње блокада црногорских обала – ширећи се на југ до ушћа реке Дрима. Командант флоте је саопштио, да се сви страни бродови, у року од 48 часова, морају удаљити из црногорских лука. Текст саопштења, које је учинио представник великих сила гувернеру Бара, у име међународне флоте, гласи: ОБЈАВЉУЈЕМ БЛОКАДУ ОБАЛЕ ИЗМЕЂУ ПРИСТАНИШТА БАРА И УТОКА РЕКЕ ДРИМА. БЛОКАДА ПОЧИЊЕ У 8 ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ – 28. МАРТА 1913. ГОДИНЕ. БЛОКАДА ЈЕ СВЕДЕНА НА ОБАЛЕ ИЗМЕЂУ 42/6 И 41/46 СЕВЕРНЕ ШИРИНЕ И ОБУХВАТА СВА ПРИСТАНИШТА, ЗАЛИВЕ И УТОКЕ РЕКЕ ИЗМЕЂУ НАВЕДЕНИХ ГРАНИЦА“.
ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер
СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ,
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председникFrom: Ljubisha Gvoic [mailto:lj.gvoic@gmail.com]
Sent: Saturday, March 30, 2013 11:32 AM
To: Djordje Prudnikov
Subject: ЗАПАД УВЕО САНКЦИЈЕ ЦРНОЈ ГОРИ 1913 – ПО ПЛАНУ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА – 1878.
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1600/13 – 30. III 2013.
WEST imposed sanctions MONTENEGRO 1913 – Berlin Congress on schedule – 1878.The Government of the Republic of Serbian Krajina was announced (No. 1598/13 of 18 March 2013), that the state created the Siptar Serbian lands under the Berlin congress in 1878. year. It was the decision of Western European countries and Turkey, and they, along with the Association of the United States, dismantling Yugoslavia since 1990. to 1995. and shall aggression against Serbia and Montenegro 1999th , when occupied Kosovo and Metohija.
Then, in 1878, Europe will prevent the liberation of Bosnia and Herzegovina, Turkey, banned the unification of Serbia and Montenegro, and Raska will give Turkey the two Serbian states would not bordered, and against Montenegro and Serbia will launch a media campaign. In the above statement we have published a number of documents from the Berlin Congress, which, inter alia, suggested Western statesmen, to prevent the unification of Serbia and Montenegro and not to allow Serbia off the coast of the Adriatic Sea. This time we turn our attention to the fact that the Western states formed the state of Albania and Serbian historical ethnic countries where Albanians live as a minority. With regard to the objections of King Nikola Petrovic, the West (1913) threatened the Serbian and Montenegro introduced a complete blockade of Montenegrin ports, and it was not possible Montenegrin sailing ships, or import and export of goods. Everything happened as well since 1990. until 1999, when the West imposed sanctions and blockade of Montenegro and Serbia. And then the military forces of the Western European countries, as well as at the end of the twentieth century, called „international force“ – is nothing new in the proceedings of the colonial West! This fact is published daily „Politika“, Belgrade, 29 March 1913. year:
„The blockade is started – the international fleet commander said the Montenegrin Bar district governor, that, according to the decision of the great powers, from 8 o’clock in the morning, it starts blocking the Montenegrin coast – extending south to the mouth of the River Drin. Fleet commander has said, that all foreign ships, within 48 hours, they must move away from the Montenegrin port. Text statements, which represent the major powers did the governor Bar, in the name of the international fleet, as follows: announces INHIBIT coast between the pier bar and the mouth of the River Drin. CONTROLLER starts at 8 o’clock before noon – 28 March 1913. YEAR. CONTROLLER is reduced to between 42 COAST / 6 and 41/46 north latitude and includes all the piers, the Gulf and River between the mouth of the specified limits. “
GOVERNMENT Republic of Serbian Krajina
Milorad Flea, Prime Minister
ASSEMBLY RS Krajina,
Dipl. engineer. Rajko Lezaic, President

From: Ljubisha Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Sent: Saturday, March 30, 2013 11:32 AM
To: Djordje Prudnikov
Subject: West imposed sanctions MONTENEGRO 1913 – Berlin Congress on schedule – 1878.
SERBIAN REPUBLIC KRAJINA
Government and Assembly in Exile
11,080 Zemun, Municipal Square 3, Serbia
Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
No. 1600/13 – 30 III 2013th

Запад ввел санкции ЧЕРНОГОРИЯ 1913 – Берлинский конгресс по графику – 1878 гг.

Правительство Республики Сербская Краина была объявлена (№ 1598/13 от 18 марта 2013 года), что государство создало Siptar сербские земли под Берлинского конгресса в 1878 году. в год. Это было решение стран Западной Европы и Турции, и они, наряду с ассоциацией Соединенных Штатов, демонтаж Югославии с 1990 года. в 1995 году. и должен агрессии против Сербии и Черногории 1999-ом , Когда занимал Косово и Метохии.
Тогда, в 1878 году, Европа будет препятствовать освобождению Боснии и Герцеговины, Турции, запретил объединения Сербии и Черногории, а также Рашка даст Турции два сербских государства не граничила, и против Сербии и Черногории начнет кампанию в СМИ. В приведенном выше заявлении мы опубликовали ряд документов из Берлинского конгресса, который, в частности, предложил западных государственных деятелей, чтобы предотвратить объединение Сербии и Черногории и не допустить Сербию от побережья Адриатического моря. На этот раз мы обратим наше внимание на тот факт, что западные государства, образовавшиеся государства Албания и сербских исторических этнических албанцев страны, где жить, как меньшинство. Что касается возражений короля Николы Петровича, Запад (1913) угрожали Сербии и Черногории ввели полную блокаду портов Черногории, и это не было возможно плавание судов черногорского или импорта и экспорта товаров. Все произошло, а с 1990 года. До 1999 года, когда Запад ввел санкции и блокада Черногории и Сербии. А потом вооруженных сил стран Западной Европы, а также в конце двадцатого века, под названием „международные силы“ – это ничего нового в работе колониального Запада! Этот факт опубликовал газете „Политика“, Белград, 29 Март 1913. год:
„Блокада началась – командир международного флота сказал, что черногорские Бар губернатора округа, что, в соответствии с решением великих держав, с 8 часов утра, он начинает блокирование черногорском побережье – расширение на юг к устью реки Дрина. Флот командир сказал, что все иностранные суда, в течение 48 часов, они должны отойти от порта Черногории. Текст заявления, которые являются крупнейшими державами сделал губернатор Бар, во имя международного флота, а именно: объявляет INHIBIT побережье между пирсом и баром устья реки Дрина. Контроллер начинается в 8 часов утра до полудня – 28 Март 1913. ГОД. Контроллер сводится к от 42 COAST / 6 и 41/46 северной широты и включает в себя все причалы, Персидского залива и реки от устья указанных пределов „.
Правительство Республики Сербская Краина
Милорад Flea, премьер-министра
АССАМБЛЕЯ RS Краина,
Dipl. инженер. Райко Lezaic, Президент

От: Ljubisha Gvoic [MAILTO: lj.gvoic @ gmail.com]
Отправлено: субботы, 30 марта 2013 11:32 утра
To: Джордже Прудников
Тема: Запад ввел санкции ЧЕРНОГОРИЯ 1913 – Берлинский конгресс по графику – 1878 гг.
Республика Сербская Краина
Правительство и Ассамблеи в изгнании
11080 Земун, муниципальных площадь, 3, Сербия
Телефон: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Нет. 1600/13 – 30 III 2013-го
WEST verhängten Sanktionen MONTENEGRO 1913 – Berliner Congress im Zeitplan – 1878.

Die Regierung der Republik Serbische Krajina angekündigt wurde (Nr. 1598/13 vom 18. März 2013), dass der Staat die Siptar serbischen Länder erstellt unter dem Berliner Kongress im Jahre 1878. Jahr. Es war die Entscheidung der westeuropäischen Länder und die Türkei, und sie, zusammen mit dem Verband der Vereinigten Staaten, Demontage Jugoslawien seit 1990. bis 1995. Und soll Aggression gegen Serbien und Montenegro 1999. , Wenn besetzt Kosovo und Metohija.
Dann, im Jahre 1878, wird Europa verhindern, dass die Befreiung von Bosnien und Herzegowina, der Türkei, verbot die Vereinigung von Serbien und Montenegro, und Raska geben die Türkei die beiden serbischen Staaten nicht begrenzt, und gegen Montenegro und Serbien wird eine Medienkampagne zu starten. In der obigen Aussage haben wir eine Reihe von Dokumenten aus dem Berliner Kongress veröffentlicht, die unter anderem vorgeschlagen, westlichen Staatsmänner, die Vereinigung von Serbien und Montenegro zu verhindern und nicht an Serbien vor der Küste des Adriatischen Meeres zu ermöglichen. Dieses Mal haben wir unsere Aufmerksamkeit auf die Tatsache, dass die westlichen Staaten den Zustand von Albanien und Serbien historischen ethnischen Ländern, in denen Albaner leben als Minderheit gebildet. Im Hinblick auf die Einwände von König Nikola Petrovic, der Westen (1913) drohte die Serbien und Montenegro führte eine vollständige Blockade des montenegrinischen Häfen, und es war nicht möglich montenegrinischen Segelschiffen oder Import und Export von Waren. Alles geschah wie auch seit 1990. bis 1999, als der Westen Sanktionen und Blockade von Montenegro und Serbien verhängt. Und dann werden die Streitkräfte der westlichen europäischen Ländern, sowie am Ende des 20. Jahrhunderts, als „internationale Truppe“ – ist nichts Neues in den Beratungen des kolonialen Westens! Diese Tatsache wird täglich „Politika“, Belgrad, 29 veröffentlicht März 1913. Jahr:
„Die Blockade wird gestartet – die internationale Flottenchef, sagte der montenegrinischen Bar Distrikt-Governor, dass nach der Entscheidung der Großmächte, von 8 Uhr morgens, es beginnt die Blockierung der montenegrinischen Küste – Erweiterung nach Süden bis zur Mündung des Flusses Drin. Flottenchef hat gesagt, dass alle ausländischen Schiffe, innerhalb von 48 Stunden, sie müssen weg von der montenegrinischen Hafen. Text Aussagen, welche die Großmächte vertreten hat den Gouverneur Bar, im Namen der internationalen Flotte, wie folgt: kündigt INHIBIT Küste zwischen dem Pier bar und der Mündung des Flusses Drin. CONTROLLER beginnt um 8 Uhr vor Mittag – 28 März 1913. JAHR. CONTROLLER ist zwischen 42 COAST / 6 und 41/46 nördlicher Breite reduziert und umfasst alle Pfeiler, der Golf und River zwischen der Mündung der festgelegten Grenzen. “
REGIERUNG Republik Serbische Krajina
Milorad Flea, Prime Minister
ASSEMBLY RS Krajina,
Dipl.-Ing. Ingenieur. Rajko Lezaic, Präsident

Von: Ljubisha Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Sent: Saturday, March 30, AM 2013 11.32
To: Djordje Prudnikov
Betreff: West verhängten Sanktionen MONTENEGRO 1913 – Berliner Congress im Zeitplan – 1878.
Serbischen Republik KRAJINA
Regierung und Montage in Exile
11.080 Zemun, Municipal Square 3, Serbien
Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com Nein. 1600/13 bis 30 III 2013th
WEST воведе санкции ЦРНА ГОРА 1913 – Берлинскиот конгрес на распоред – 1878 година.

Владата на Република Српска Краина беше најавено (бр. 1598/13 од 18 март 2013 година), дека државата создал Siptar српски земјиште под Берлинскиот конгрес во 1878 година. година. Тоа беше одлука на западноевропските земји и Турција, и тие, заедно со Здружението на САД, расклопување Југославија од 1990 година. до 1995 година. и ќе агресија против Србија и Црна Гора 1999. , Кога окупирана Косово и Метохија.
Потоа, во 1878 година, Европа ќе го спречи ослободувањето на Босна и Херцеговина, Турција, забранета обединување на Србија и Црна Гора и Рашка ќе даде Турција на две српски држави ќе не граничи и против Црна Гора и Србија ќе започне медиумска кампања. Во горната изјава имаме објавено голем број на документи од Берлинскиот конгрес, кој, меѓу другото, предложи Западна државници, за да се спречи обединувањето на Србија и Црна Гора и да не се дозволи на Србија во близина на брегот на Јадранското Море. Овој пат ние го свртиме нашето внимание на фактот дека западните држави формирана државата на Албанија и српски историски етнички земји каде што Албанците живеат како малцинство. Во врска со забелешките на кралот Никола Петровиќ, на Запад (1913) се закани на Србија и Црна Гора воведе целосна блокада на црногорските пристаништа, и тоа не беше можно црногорските бродови, или увоз и извоз на стоки. Сè се случи, како и од 1990 година. до 1999 година, кога Западот воведе санкции и блокада на Црна Гора и Србија. А потоа на воените сили на земјите од Западна Европа, како и на крајот на дваесеттиот век, наречена „меѓународните сили“ – не е ништо ново во постапката на колонијални Запад! Овој факт се објавува весникот „Политика“, Белград, 29 Март 1913 година. година:
„Блокадата е започната – флота меѓународни командант рече црногорскиот Бар окружен гувернер, кој, според одлуката на големите сили, од 8 часот наутро, таа почнува блокирање на црногорскиот брег – проширување на југ кон устата на реката Дрим. Флота командант изјави дека сите странски бродови, во рок од 48 часа, тие мора да се движат подалеку од пристаништето Црна Гора. Текст извештаи, кои претставуваат големи сили не гувернер Бар, во името на меѓународната флота, како што следува: најавува инхибираат брег помеѓу пристаништето бар и устата на реката Дрим. КОНТРОЛОР започнува во 08:00 пред пладне – 28 Март 1913 година. ГОДИНА. Контролорот е сведена на меѓу 42 COAST / 6 и 41/46 северна географска ширина и ги вклучува сите столбовите, во Заливот и реката помеѓу устата на одреден лимит. “
ВЛАДАТА Република Српска Краина
Милорад Болва, премиерот
СОБРАНИЕ РС Краина,
Дипл. инженер. Рајко Lezaic, претседател

Од: Љубиша Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Испраќаат: Сабота 30 Март, 2013 11:32
На: Ѓорѓе Prudnikov
Предмет: Запад изречените санкции ЦРНА ГОРА 1913 – Берлинскиот конгрес на распоред – 1878 година.
Република Српска Краина
Владата и Собранието во егзил
11.080 Земун, градски плоштад 3, Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Не 1600 / 13-30 III 2013th
WEST uvedene sankcije, Črna Gora – Berlin Congress 1913 v skladu z načrtom – 1878.

Vlada Republike Srbske Krajine je bil objavljen (št. 1598/13 z dne 18. marca 2013), da je država ustvarila ssiptarskih srbske dežele Berlin v kongresu leta 1878. leto. To je bila odločitev zahodnoevropskih držav in Turčije, in jih skupaj z Združenjem držav Amerike, odpravo Jugoslavije od leta 1990. do leta 1995. in se agresija proti Srbiji in Črni gori 1999. , Ko zaseda Kosova in Metohije.
Takrat, leta 1878, bo Evropa preprečila osvoboditev Bosne in Hercegovine, Turčije, prepovedala združitev Srbije in Črne gore ter Raska bo Turčiji dveh držav Srbije ne bi mejila in proti Črni gori in Srbiji bo začela medijsko kampanjo. V zgornji izjavi, ki smo jih objavili številne dokumente od berlinskega kongresa, ki je med drugim predlagal zahodne državnike, da se prepreči združitev Srbije in Črne gore ter ne dovoli Srbiji ob obali Jadranskega morja. Tokrat smo pa našo pozornost na dejstvo, da države zahodnega oblikovala stanje Albanija in srbske zgodovinske narodne države, kjer živijo Albanci kot manjšina. Glede ugovorov kralja Nikole Petrovića, West (1913) grozi srbski in črnogorski uvedel popolno blokado pristanišča črnogorske, in ni bilo mogoče črnogorske jadrnice ali uvozu in izvozu blaga. Vse, kar se je zgodilo tudi leta 1990. do leta 1999, ko je Zahod uvedel sankcije in blokade Črno goro in Srbijo. In potem so vojaške sile zahodnoevropskih držav, kot tudi ob koncu dvajsetega stoletja, imenovanih „mednarodne sile“ – ni nič novega v postopku kolonialne zahodu! To dejstvo je objavljen na dan „Politika“, Beograd, 29 Marec 1913. letnik:
«Je blokada vpis – flota mednarodni vodja je dejal črnogorski bar okrajni glavar, da je v skladu s sklepom velesil, od 8. ure zjutraj, se začne blokira črnogorski obali – razširitev na jug do ustja reke drin. Flota poveljnik je rekel, da so vse tuje ladje, naj v 48 urah, morajo odmakniti od pristanišča Črne gore. Besedilo izjave, ki predstavljajo glavne pristojnosti storil guverner Bar, v imenu mednarodne flote, in sicer: napoveduje ZAPORA obalo med pomolu bar in izlivom reke drin. KONTROLER se začne ob 08:00 dopoldne – 28 Marec 1913. LETO. KONTROLER se zmanjša na 42 med OBALA / 6 in 41/46 severne zemljepisne širine in vključuje vse pomoli, zaliv in reka med izlivom določenih omejitev. “
Vlada Republike Srbske Krajine
Milorad Flea, predsednik vlade
SKUPŠČINA RS krajina,
Dipl. inženir. Rajko Lezaic, predsednik

Od: Ljubisha Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Poslano: sobota, 30. marec, 2013 11:32
Za: Djordje Prudnikov
Zadeva: West uvedel sankcije MONTENEGRO 1913 – Berlin Congress v predvidenem roku – 1878.
Republike srbske KRAJINA
Vlada in skupščina v izgnanstvu
11080 Zemun, Mestni trg 3, Srbija
Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Ne 1600/13-30 III 2013th
WEST imposto sanzioni MONTENEGRO 1913 – Berlin Congress in programma – 1878.

Il Governo della Repubblica Serba di Krajina è stata annunciata (n. 1598/13 del 18 marzo 2013), che lo Stato ha creato le terre serbe Siptar sotto il congresso di Berlino nel 1878. anni. E ’stata la decisione dei paesi dell’Europa occidentale e la Turchia, e, insieme con l’Associazione degli Stati Uniti, lo smantellamento Jugoslavia a partire dal 1990. al 1995. e deve l’aggressione contro la Serbia e Montenegro 1999 , Se occupato il Kosovo e Metohija.
Poi, nel 1878, l’Europa dovrà impedire la liberazione della Bosnia-Erzegovina, la Turchia, ha vietato l’unificazione della Serbia e Montenegro, e Raska darà i due stati della Serbia Turchia non confina, e contro il Montenegro e la Serbia lancerà una campagna mediatica. Nella dichiarazione di cui sopra abbiamo pubblicato una serie di documenti da parte del Congresso di Berlino, che, tra l’altro, ha suggerito statisti occidentali, per evitare che l’unificazione della Serbia e Montenegro e la Serbia non permettere al largo della costa del Mare Adriatico. Questa volta abbiamo la nostra attenzione sul fatto che gli stati occidentali formato lo stato di Albania e Serbia paesi storici albanesi etnici in cui vivono come minoranza. Per quanto riguarda le obiezioni di Re Nikola Petrovic, l’Occidente (1913) minacciava la Serbia e il Montenegro ha introdotto un blocco completo di porti montenegrini, e non era possibile velieri del Montenegro, o importazione e l’esportazione delle merci. Tutto è accaduto così dal 1990. fino al 1999, quando l’Occidente ha imposto sanzioni e blocco del Montenegro e della Serbia. E poi le forze militari dei paesi dell’Europa occidentale, così come alla fine del ventesimo secolo, chiamati „forza internazionale“ – non è una novità nel procedimento dell’Occidente coloniale! Questo fatto è pubblicato quotidiano „Politika“, Belgrado, 29 Marzo 1913. anno:
„Il blocco è iniziato – il comandante della flotta internazionale ha detto che il montenegrino Bar governatore distrettuale, che, secondo la decisione delle grandi potenze, dalle 8 del mattino, inizia il blocco della costa montenegrina – si estende a sud fino alla foce del fiume Drin. Flotta comandante ha detto che tutte le navi straniere, entro 48 ore, è necessario allontanarsi dal porto montenegrino. Dichiarazioni di testo, che rappresentano le maggiori potenze ha fatto il Bar governatore, in nome della flotta internazionale, come segue: annuncia INIBIZIONE costa tra il molo e la barra di foce del fiume Drin. CONTROLLER inizia alle 8 prima di mezzogiorno – 28 Marzo 1913. ANNO. CONTROLLER è ridotto a tra il 42 COAST / 6 e 41/46 di latitudine nord e comprende tutti i pilastri, il Golfo e il fiume tra la foce dei limiti specificati. “
GOVERNO Repubblica Serba di Krajina
Milorad Flea, il primo ministro
ASSEMBLY RS Krajina,
Dipl.. ingegnere. Rajko Lezaic, Presidente

Da: Ljubisha Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Inviato: Sabato 30 marzo 2013 11:32
Per: Djordje Prudnikov
Oggetto: West sanzioni imposte MONTENEGRO 1913 – Congresso di Berlino in programma – 1878.
Repubblica Serba KRAJINA
Governo e all’Assemblea in esilio
11080 Zemun, Piazza del Municipio 3, Serbia
Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
No. 1600/13-30 III 2013th
西施加制裁黑山1913年 – 柏林国会时间表 – 1878年。

克拉伊纳塞族共和国政府(第1598/13号2013年3月18日)宣布,柏林国会建立的国家Siptar的塞尔维亚人的土地下于1878年。年。这是西欧国家和土耳其的决定,而且,随着美国协会自1990年以来,拆除南斯拉夫。到1995年。并应侵略塞尔维亚和黑山第一千九百九十九的,当占领科索沃和梅托希亚。
然后,在1878年,欧洲将防止解放,土耳其,波斯尼亚和黑塞哥维那,塞尔维亚和黑山的统一禁止,拉什卡将会给土耳其,塞尔维亚国家不接壤,而且对黑山和塞尔维亚将推出的媒体宣传活动。在上面的语句中,我们从柏林国会发表了大量的文件,其中除其他外,建议西方政治家,以防止塞尔维亚和黑山的统一,不要让塞尔维亚关闭的亚得里亚海沿岸。这一次,我们把注意力转向西方国家的事实,形成了国家阿尔巴尼亚和塞尔维亚历史悠久的民族阿尔巴尼亚人居住的国家,作为少数。威胁塞尔维亚和黑山的反对国王尼古拉•彼得罗维奇,西(1913年)推出一个完整的黑山港口的封锁,这是没有可能的黑山帆船,或进口和出口货物。一切都发生的,以及自1990年以来。直到1999年,当西方的制裁和封锁,黑山和塞尔维亚。然后军队的西欧国家,以及在二十世纪的结束,被称为“国际部队” – 是西方的殖民地在诉讼中没有新的!这其实是出版的日报“政治报”,贝尔格莱德,29 1913年3月。年:
“封锁的开始 – 的国际舰队司令说的黑山酒吧区州长,,,根据大国的决定,在早上8点,它开始阻止黑山海岸 – 扩大南方的河德林口。舰队司令曾表示,所有的外国船只,在48小时内,他们必须搬走的黑山端口。文本语句,它代表的大国做了州长酒吧,国际舰队的名称,如下:宣布INHIBIT之间的海岸码头酒吧和德林河的嘴。控制器开始于8时前,12时 – 28 1913年3月。年。控制器是减少到北纬42 COAST / 6和41/46之间,包括所有的码头,海湾和河流之间的口中指定的限制范围之内。“
政府克拉伊纳塞族共和国
总理米洛拉德跳蚤,
大会RS克拉伊纳
工学硕士。工程师。 RAJKO Lezaic,总裁

来自:Ljubisha Gvoic [问题点数:lj.gvoic @ gmail.com]
发送时间:2013年3月30日(星期六),上午11点32分
:乔尔杰普鲁德尼科夫
:西黑山1913年实施的制裁措施 – 柏林国会按期 – 1878。
塞尔维亚共和国克拉伊纳
政府和议会在流亡
11,080泽蒙3,塞尔维亚,市政广场
电话:3077-028,vladarsk@gmail.com的 –
号1600年至1613年 – 30 III 2013th

ZAPAD UVEO SANKCIJE CRNOJ GORI 1913 – PO PLANU Berlinskog kongresa – 1878.

Vlada Republike Srpske Krajine je priopćila (br. 1598/13 od 18. ožujka 2013), da su šiptarske države stvarane na srpskom zemljama na temelju odluke Berlinskog kongresa 1878. godine. To je bila odluka zapadnoeuropskih država i Turske, te će one, uz pridruživanje i Sjedinjenih Američkih Država, razbijati Jugoslaviju od 1990. do 1995. i izvršit agresiju na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, kad su okupirale Kosovo i Metohiju.
Tada 0,1878, Europa će onemogućiti oslobođenje Bosne i Hercegovine od Turske, zabraniti ujedinjenje Srbije i Crne Gore i Rašku će ustupiti Turskoj, da se dvije srpski države ne bi graničile, a protiv Crne Gore i Srbije će pokrenuti medijsku hajku. U spomenutom priopćenju smo objavili više dokumenata s Berlinskog kongresa, koja su, između ostalog, upućivala zapadnoeuropske državnike, onemogućiti ujedinjenje Srbije i Crne Gore i da ne dozvole izlazak Srbije na obale Jadranskog mora. Ovaj put skrećemo pažnju na činjenicu, da su zapadnoeuropske države stvorile državu Albaniju na srpskom povjesnim i etničkim zemljama, na kojima su Šiptari živjeli kao nacionalna manjina. S obzirom da se tome suprotstavljao crnogorski kralj Nikole Petrovića, Zapad je (1913) zaprijetio srpskim Crnoj Gori i uveo potpunu blokadu crnogorskih morskih luka, te nije bila moguća plovidba crnogorskih brodova, niti uvoz i izvoz robe. Sve se desilo kao i od 1990. do 1999, kad je Zapad uveo blokadu i sankcije Crnoj Gori i Srbiji. I tad će se vojne snage zapadnoeuropskih država, kao i krajem dvadesetog stoljeća, zvati „međunarodnim snagama“ – ništa novo u kolonijalnim postupcima država Zapada! Ovu činjenicu je objavio dnevni list „Politika“ u Beogradu, 29. ožujka 1913. godine:
„BLOKADA JE POČELA – Zapovjednik međunarodne flote priopćio je crnogorskom oblasnom upravitelju u Baru, da, po rješenju velikih sila, od jutros u 8 sati, počinje blokada crnogorskih obala – šireći se na jug do ušća rijeke Drima. Zapovjednik flote je priopćio, da se svi strani brodovi, u roku od 48 sati, moraju udaljiti iz crnogorskih luka. Tekst priopćenja, koje je učinio predstavnik velikih sila guverneru Bara, u ime međunarodne flote, glasi: OBJAVLJUJEM BLOKADU OBALE IZMEĐU PRISTANIŠTA BARA I utoka RIJEKE DRIMA. BLOKADA POČINJE U 8 SATI PRIJE PODNE – 28. MARTA 1913. GODINE. BLOKADA je svedena na obali između 42/6 I 41/46 SEVERNE ŠIRINE I OBUHVAĆA SVA PRISTANIŠTA, zaljev i utoka RIJEKE IZMEĐU NAVEDENIH GRANICA „.
VLADA RS KRAJINE
Milorad Buha, premijer
SKUPŠTINA RS KRAJINE,
Dipl. inž. Rajko Ležaić, predsjednik

From: Ljubisha Gvoic [mailto: lj.gvoic @ gmail.com]
Sent: Saturday, March 30,2013 11:32 AM
To: Djordje Prudnikov
Subject: ZAPAD UVEO SANKCIJE CRNOJ GORI 1913 – PO PLANU Berlinskog kongresa – 1878.
REPUBLIKA SRPSKE KRAJINA
VLADA I SKUPŠTINA U progonstvu
11.080 Zemun, Magistratski trg 3, Republika Srbija
Tel: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Br.. 1600/13 – 30. III 2013.

— hier: Amsterdam.

Subject: Dakle takvi smo; Godišnjica NATO bombardovanja – Spirala mržnje rasističkog govora

Subject: Dakle takvi smo

Godišnjica NATO bombardovanja

Spirala mržnje rasističkog govora

Srbe treba baciti na kolena.

(Klaus Kinkel, ministar inostranih poslova Nemačke, 27. maj 1992. godine)

Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandno i psihološki.

(Džejms Bejker, državni sekretar SAD, jun 1992. godine)

Srbi trguju ljudskim organima svojih žrtava kako bi obezbedili novac za svoj rat. Trebalo bi da đavolski bombardujemo Beograd.

(Pol Džekson, urednik ,,Kalgari sana”, izjava za ,,Fani star”, 13. oktobar 1992. godine)

Srbi su dvodimenzionalan narod s težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju.

(Piter Justinov, glumac, ambasador Unicefa, ,,Juropien”, 10. jun 1993. godine)

Srbija, nesumnjivi agresor, trebalo bi da bude prisiljena UN rezolucijom da snosi čitav teret reparacija.

(Josif Brodski, pesnik, nobelovac, ,,Internešenel herald tribjun”, 5. avgust 1993. godine)

Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek.

(Margaret Tačer, bivša premijerka Velike Britanije, ,,Njujork tajms”, 4. maj 1994. godine)

Nema mira dok Srbija ne bude vojno poražena.

(Srđa Popović, advokat, izjava za zagrebački ,,Globus”, oktobar 1994. godine)

Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe.

(Otac Pjer, poznati francuski sveštenik-humanitarac, tokom rata u BiH)

Mi treba da Srbiju osudimo na karantin sve dok se virus koji ona nosi ne izbriše.

(David Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetuza nacionalnu bezbednost u vreme Bušove administracije, ,,Forin afers”, jul/avgust 1994. godine)

Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica.

(Johan Frict, direktor bečkog,,Prese” i direktor Međunarodnog instituta za štampu)

Srbi su zločinački dupeglavci.

(Ričard Holbruk, emisar Bila Klintona u Jugoslaviji, ,,Njujorker”, 6. novembar 1995. godine)

Trebalo bi da bombardujete Srbe.

(Papa Jovan Pavle Drugi, reči upućene predsedniku SAD Bilu Klintonu u Denveru)

Srbi su narod bez zakona i vere. To je narod razbojnika i terorista.

(Žak Širak, predsednik Francuske, tokom ručka povodom sastanka šefova vlada država članica EU, jun 1995. godine)

Srbi nisu naročito pametni… Srpska deca se više neće smejati.

(Lorens Iglberger, bivši državni sekretar SAD)

Što se Srba tiče… To je jedan bolestan narod.

(Žan Kot, francuski general, bivši komandant Unprofora u BiH, u vojnom mesečniku ,,Difens nasional”, jun 1997. godine)

Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu.

(Helmut Kol, kancelar Nemačke, početkom 1998. godine)

Ovo je borba između dobra i zla a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada.

(Vilijam Koen, američki državni sekretar za odbranu, proleće 1999. godine)

Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti.

(Džejmi Šej, portparol NATO, mart 1999. godine)

NATO-DESERBIZATOR

(NATO – RASRBLJIVAČ, rasistička antisrpska reklama za sprej koji uništava gamad, emitovana na francuskoj televiziji Kanal+, u emisiji ,,Horizonti”, april 1999. godine)

Srbi sprovode teror i siluju albansku decu.

(Bil Klinton, predsednik SAD, u govoru na proslavi 50-godišnjice NATO u Vašingtonu, 23–25. aprila 1999. godine)

Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva.

(Toni Bler, premijer Velike Britanije, tokom agresije NATO 1999. godine)

Predlažem da se srpskoj deci zabrani u školama učenje srpske nacionalne poezije.

(Profesor dr Rolf-Diter Kluge, direktor Slavističkog seminara Univerziteta Tibingen, na okruglom stolu u Tibingenu, 1999. godine)

Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba. Ove nedelje osmoro. To je jasan napredak.

(Bernar Kušner, šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, izjava za televiziju Frans 2, krajem marta 2000. godine)

 

 

Zaboravilo da se da se ovde spomenu Natasa Kandic , Sonja Biserko I slicni njima kao I Zoran Djindjic koji iz Nemacke porucuje na raio da “Srbiju treba sto vise bombardovati…”

UPOZORENJE GRAĐANIMA – ŠTETNA HRANA JE U PROMETU

Subject: КОЈА ХРАНА ПРЕДСТАВЉА НАДГРОБНИ СПОМЕНИК НАШЕМ ЗДРАВЉУ

U Srbiji počeli s prodajom genocidne „hrane“ po Codexu Alimentarius! -javite svima

UPOZORENJE GRAĐANIMA – ŠTETNA HRANA JE U PROMETU

 

Dole desno u uglu se vidi žig Codex Alimentarius

Upozoravamo građane Srbije da su se na našem tržištu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po život i zdravlje obeleženi znakom piramide i imenomCodex Alimentarius

Navedeni proizvodi su se pojavili na tržištu Srbije nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u Srbiji nije usvojen, nije ,,usklađen“, niti može biti, jer su odredbe Codex Alimentarius-a u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, čija je Srbija potpisnica i koje imaju veću snagu od bilo kog zakona.

Bilo kakvo menjanje ili ,,usklađivanje“ zakona da bi se Codex Alimentarius počeo primenjivati u Srbiji je neprihvatljivo dok je Srbija potpisnik navedenih konvencija.

Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, što će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius-a moraju zračiti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje. U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, Codex Alimentarius na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove. Zvanične preporuke Codex Alimentarius-a su smanjile minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji.

Autori Codex Alimentarius-a su prilikom sastavljanja odredbi planirali smrt tri milijarde ljudi, jednu milijardu od neposredne primene odredbi Codex Alimentarius-a, a dve milijarde od posledica pothranjenosti i nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu.

Codex Alimentarius je nastavak nacističke filozofije koga je osmislio Fritz De Meer, direktor farmaceutske kompanije I.G.Farben (danas Novartis) koja je proizvodila Ciklon B za gasne komore u konc logorima tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je u Nirnbergu 1945. godine osuđen zbog zločina protiv čovečnosti.

Zato upozoravamo građane Srbije, umesto Vlade Srbije i resornih ministarstava koja su uvučena u kolo genocida nad sopstvenim narodom,

Žig Codex Allimentarius je na ovom oglasu i označava da su svi navedeni proizvodi podvrgnuti tim specifikacijama

NE KUPUJTE NAMIRNICE SA ZNAKOM PIRAMIDE UZ KOJI STOJI NAZIV CODEX ALIMENTARIUS, JER TAJ ZNAK PREDSTAVLJA NADGROBNI SPOMENIK NAŠEM ZDRAVLJU I BUDUĆNOSTI.

Obeležene namirnice zbog štetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja.

Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i opisani znak stavili na svoje proizvode, kao na pakovanja viršli u mesarama ,,Matijević“.

Bojkotujte te proizvode, zaobilazite takve prodavnice, a ako skinu znak sa proizvoda i nastave sa prodajom otrova, sudićemo im!

RAZLOG JE PROFIT

Kako bi multinacionalne kompanije ostvarivale velike profite i bile favorizovane na svetskom tržištu obaraju se sve dosadašnje kontrolne norme u oblasti proizvodnje hrane, aditiva i ostalih dodataka hrani. Ali da bi se ugušila konkurencija donosi se i veliki set propisa koji će ovih dana u Srbiju doneti monstruozni Codex Alimentarius

Verovatno većina nas nije čula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov opstanak bi bio ugrožen. Upravo to želimo postići ovim blogom, jer Codex dolazi. Biće stavljen u upotrebu 31. decembra ove godine. Možda vam u ovom trenutku to ništa ne znači, ali pošto vam sad obrazložim u čemu se Codex sastoji, biće vam jasno. Ako posle toga počnete da razmišljate o njemu, moj cilj je postignut.

Šta je zapravo Codex?

Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Pokušaću na što jednostavniji način napisati šta znači njegova primjena:

. Pod Codex-om više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno. Na taj način će se životinje ukrštati i time će se uništiti prirodni potencijal postojećih rasa, što je i cilj Codex-a.

. Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod Codex- om će to biti obavezno za svo povrće, seme, životinje i meso.

. Uvođenjem Codex-a će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike. Inače, kompanija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih životinja na Svetu. Vrlo podla, jedna od najpodlijih kompanija na Svetu.

Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Kada se dogodi tu uskače farmacija, koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi. Pa neka mi neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda, kako hrane tako lekova. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato žele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept. Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo.

P. S.  Slika sa sajta mesare Matijević (http://www.matijevic.rs/) gde se jasno vidi da su njegovi mesnati proizvodi sa nalepnicom Codexa Alimentarijusa.

Emir Kusturica novi član Krunskog saveta

Subject: SAOPSTENJE ZA JAVNOST – Emir Kusturica novi clan Krunskog saveta
Importance: High

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

The Office of H R H Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

 

Emir Kusturica novi član Krunskog saveta

Beograd, 29. mart 2013. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II imenovao je 26. marta 2013. godine gospodina Emira Kusturicu za novog člana Krunskog saveta.

„Velika mi je čast i zadovoljstvo da i formalno potvrdim Vaše imenovanje za člana Krunskog saveta. Veoma me raduje što ćemo imati prilike da zajednički radimo za dobro našeg naroda u godinama koje su pred nama“ – istakao je Prestolonaslednik u svom pismu novom članu Krunskog saveta, gospodinu Emiru Kusturici.

Emir Kusturica je filmski režiser, scenarista, producent, kompozitor i glumac. Rođen je 24. novembra 1954. godine u Sarajevu. Kao režiser dobitnik je više velikih nagrada svetskog značaja. Gospodin Emir Kusturica je srpski ambasador UNICEF-a od 2007. godine.


Odnosi s javnošću
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040Email: pr@dvor.rs

Posetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

Email: pr@dvor.rs

Please visit: www.royal.rs

Serbian Book Club & SerbKidsStoryTime

U SARADNJI SAMS-a 
SERBIAN BOOK WORLD-a
 30 marta, u 17h
Vida Ognjenovic, knjizevnica i rediteljka

Knjige drama: Melanholicne drame (1991), Kanjos Macedonovic (1993), Devojka modre kose (1993), Setne komedije (1994), Mileva Ajnstajn (1999), Jegorov put (2000), Drame I-III (sabrane drame u tri toma; 2001-2002), Don Krsto (2007).

Knjige prica:

Otrovno mleko maslacka (1994, 2009), Stari sat (1996), Najlepse pripovetke (2001), Prava adresa (2007), Zivi primeri (2012).

Knjiga proze: Putovanje u putopis (2006).

Nova knjiga prica Vide Ognjenovic Zivi primeri donosi jezicki iznijansirane, snazne i sugestivne price o modernim sudbinama predstavljenim kroz nekoliko portreta junaka koji su upecatljivi, stvarni i moguci, od krvi i mesa. Te sudbine se preplicu i dozivljavaju tako da price u knjizi Zivi primerioblikuju gotovo romanesknu celinu. U sredistu svake od ovih prica nalazi se dogadjaj koji je promenio zivot junaka i iz cije perspektive junaci intenzivno preispituju i ispovedaju neponovljivost vlastite egzistencije. U jednoj prici su to prolaznici koji u perspektivi posmatraca otvaraju prostor za nastanak citave jedne arheologije svakodnevice. U drugoj prici to je moderni umetnicki performans iza koga se pred citaocem otvara nesvakidasnja intimna drama glavne junakinje. U jednoj od prica pojavljuje se motiv zamenjene ili prikrivene prepiske, gde junakinja pisuci ljubavna pisma u ime svoje prijateljice i sama postaje zrtva zamene  vlastitih strasti. A naslovna prica u knjizi, kroz dramu dece koju njihov dobrocinitelj izbavlja iz represivnog komunistickog drustva, pripoveda ne samo o jednom izuzetnom gestu dobrote nego i o potrebi da se prica vlastitog zivota uvek predstavi boljom nego sto ona, u stvari, jeste. Junaci u novim pricama Vide Ognjenovic nalaze se u mrezi mnogobrojnih prica koje su culi, vesti koje su dosle do njih, informacija koje su im promenile zivot. U Zivim primerima pripoveda se postepeno, ali se utoliko napetije i sugestivnije ocrtavanju fizionomije junaka i njihove sudbine, kao i ona iskliznuca u tim sudbinama zbog kojih prica i nastaje, o kojima jedino i valja pricati. O tome pricaju nove price Vide Ognjenovic i zbog toga Zivi primeri jesu izuzetan trenutak savremene srpske pripovetke.

 Click here to RSVP

Serbian American Museum St Sava |
448 W Barry | Chicago | IL | 60657

Parking is available across CVS, and at the garage on 3115 N. Broadway

Serbian Book Club & SerbKidsStoryTime
is sponsored by Serbian Book World, Inc.
http://www.serbianbookworld.com
info@serbianbookworld.com
(773) 610-6467

Kraljevska porodica na premijeri dokumentarnog filma „Miris bosiljka“

Subject: SAOPSTENJE ZA JAVNOST-Kraljevska porodica na premijeri dokumentarnog filma „Miris bosiljka“
Importance: High

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

The Office of H R H Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST 

Kraljevska porodica na premijeri dokumentarnog filma „Miris bosiljka“

 

Beograd, 27. mart 2013. – Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar, Princeza Katarina, Princ Petar, Princ Filip i Princeza Jelisaveta prisustvovali su večeras premijeri dokumentarnog filma „Miris bosiljka“ u Muzeju jugoslovenske kinoteke u Beogradu.

Film o prenosu posmrtnih ostataka Njihovih Kraljevskih Visočanstva Kneza Pavla, Kneginje Olge i Kneževića Nikole i sahrani na njihovom konačnom počivalištu na Oplencu u oktobru 2012. privukao je mnogobrojnu publiku.

Premijeru filma svojim prisustvom su  takođe uveličali Njegovo Preosveštenstvo Vladika Andrej izaslanik Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Irineja,  Profesor Oliver Antić specijalni savetnik Predsednika Srbije g-dina Tomislava Nikolića,  Veliki Rabin Jevrejske zajednice u Srbiji  g-din Isak Asijel, predstavnici Vojske Republike Srbije, predstavnici diplomatskog kora i drugi uvaženi gosti.

 


Odnosi s javnošću
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040Email: pr@dvor.rsPosetite www.dvor.rs

 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040

Email: pr@dvor.rs

Please visit: www.royal.rs

10 KRATKIH SATIRA – od Kaplana Burovića –

10 KRATKIH SATIRA

od Kaplana Burovića –

Poznati saradnik našeg sajta Kaplan Burović spremio je za štampu novu knjigu, ovaj put sa kratkim satirama, a pod sinjifikativnim naslovom SKENDERBEG PO DRUGI PUT MEÐU SRBIMA. Pretežno su to stvarni događaji iz njegovog burnog i jako tegobnog života, što autor ne krije, jer nam govori ne samo u prvom licu, već i iznosi svoje pravo ime i prezime. Isto tako on skoro svugde upotrebljava i prava imena onih koji su sudjelovali u tim događajima. Među njima mnogi su još uvijek živi. Tako, ove satire nisu samo umjetničke kreacije, već i jedna vrsta dokumentacije našeg vremena, našeg života i naše mukotrpne stvarnosti.

POMOĆ POPA

Rekao sam od vremena da su me za pisanje romana FANOLA pomogli i popovi, sa kojima sam se, kako se već zna, uvek sporazumevao za sve, onako – prijateljski. Tako, pripremajući se da pišem taj roman, gde je glavna ličnost jedna od onih dobrodušnih žena, koje nabijaju rogove svome mužu, pomislih da će najbolje biti da se posavetujem, da se prethodno konsultujem sa kojom od njih, da vidim njihovo iskustvo u tom poslu, kako to one čine, kako varaju i izneveruju svoje supruge. Za ovo se obratih mom kolegi, Elezu, za koga sam od vremena znao da je veliki ženskaroš, da je lomio noge trčeći za suknjama. Ali ovaj ne znade da mi kaže nijednu Ulcinjanku, jer je suknje ganjao tamo – u Sarajevo, dok se u Ulcinju pravio svetac, ni da je bio sin Svete Materi.

Tada odlučih da odem u katoličku crkvu Svetog Josipa. Pretstavih se pred popom jednim lažnim imenom, kao katolik, jer se do tada nismo poznavali. Pošto me blagoslovi ja počeh da mu se “ispovedam”:

-Zgrešio sam, čestiti oče…zgrešio sam jednom ženom…

-Udata?!- upita me on odmah.

-Je-jeste, udata, o-oče!- rekoh mu ja kao mucajući.

-Kako se zove?– upita me on očito užurbano, nestrpljivo.

-Žalim, oče, ali vam to ne mogu reći?!

-Da nije Tereza Petra Markovića?- poče me on ispitivati.

-Ne, nije ona, oče!

-Onda da nije Ðustina?

-Koja Ðustina, oče?

-Ðustina Marka Pici-a?

-Izvinite me, oče, ali vam ne mogu odgovoriti,- rekoh mu i izađoh iz ispovedaonice, ne čekajući da mi pop oprosti moje “grehove”, pa i ni oprostivši se sa njim. Brže bolje iskočih iz crkve.

Kod vrata čekao me Elez, koji me radoznao upita:

-E, dade li ti pop adresu od koje?

-Dve!

-Daj jednu meni!

-Šta će tebi? Ti nisi književnik, ne pišeš!- rekoh mu i pođoh kući da nastavim posao na pisanju mog romana FANOLA.

Tako, verovali ili ne, da pišem roman FANOLA, pomogli su me i popovi.

PREKOR MOG BRATA

Kako već sigurno zate, moj je najstariji brat bio član Partije, izašao iz partizanskog rata kao takav. Bio je i oficir, viši oficir, dostigao je i čin pukovnika JNA. Preko svega, član Partije mu je bila i supruga, izašla i ona kao takva iz partizanskih redova.

Porodično smo bili sa Partijom, odani i verni, dosledni.

U isto vreme, čim sam saznao za Goli Otok i koješta drugo, godine 1951. prošao sam i kroz zatvor (Zamalo stigoh i ja na Goli Otok !), ja sam još 1952. godine, mojom poemom BOJANA, nazvao Titovu Jugoslaviju ništa manje već Golgotom. Narednih godina učestao sam moje kritike prema partijskom i državnom rukovodstvu, a preko mojih dopisa i napisa po raznim organima štampe, umetnčkih, književnih i publicističkih, pa i preko naučnih.

Tako nisu imali potrebu za svoje špijune. Ja sam otvoreno istupio sa mojom disidencijom, a slepo verujući u Ustav, koji mi je garantirao pravo reči i štampe, pravo ne samo da hvalim, već i da kritikujem. Nisam ni pomislio da su nam tim Ustavom pepelili oči.

UDB-a se zato spremala da me nanovo uhapsi.

Da bi kao Pilat oprali ruke i opravdali se pred mojim bratom, pozvali su ga njegovi pretpostavljeni i rekli mu, požalili mu se za moje držanje.

Tada i moj brat pozva mene iz Tetova, gde sam bio nastavnik jedne osmogodišnje škole, pozva me u Skoplje, gde je on živeo sa svojom parodicom, i prekori me oštro:

-Stid te bilo! Kako govoriš tako protiv druga Tita i naše mile Partije?! Ko te tako indoktrinirao?! Ko te ovlastio da tako govoriš?! Znaš li ti da smo krv lili, pa i položili živote najboljih sinova našega naroda za ovu vlast, za našu Partiju i druga Tita?! Milion i pet stotina hiljada palih boraca i žrtava za oslobođenje i ovu vlast ! Tito je naša partija ! Tito je naša vlast, naša čast ! Tito smo svi mi, sav narod !

-Izvini me, brate,- rekoh mu smireno,- ali ja, kako znaš, ja se zovem Kaplan, a ne Tito!*)

Posle nekoliko decenija, provedenih po zatvorima ne samo u zemlji, već i tamo – u emigraciji, vratih se iz emigracije u Ulcinj. Rekoše mi da mi je brat u bolnici u Baru, bez žene, koja mu je umrla, bez dece, koja su ga napustila. Pođoh tamo, ali ga ni direktor bolnice ne znade naći, ponajmanje lekari i bolničari, bolničarke. Siguran da je tu, potražih ga sa sprata na sprat, iz sobe u sobu. Našao sam ga u podrumu, u jednoj jami polumarčnoj i prljavoj sa preko 10 drugih bolesnika, od kojih jedan beše umro dan prije, ali ga još nisu izvukli iz te jame. Svi odrpani, uličari, lopovi i vucibatine, ološ, obrasli u bradi i neošišanoj kosi, u neopranom vešu, polegli u nekakve prnje, upalih očiju više od gladi, negoli od bolesti.

Moj brat beše kost i koža. Kroz prozirnu kožu videle su mu se pocrnjene žile i požutele kosti.

Izvukoh ga iz te jame više noseći ga pod pazuh, kao kakvu vreću. Pozvah taksi i odmah ga odvedoh u najbliži restoran, pa mu dadoh da se najede i napije. Zatim ga predacih u Meline (Boka Kotorska), u vojnoj bolnici. Tada me brat zagrli i reče:

-E pa ti nisi Kaplan !

Pogledah ga začuđeno u očekivanju da mi kaže da sam Tito.

-Ne, ne, nisi Kaplan! Ti si kapetan, od onih naših kapetana, koji su vladali Perastom i prodrmali ceo Balkan, s kraja na kraj !1)

-Hajde, brate, jer akom sam ja kapetan, ti si pukovnik !- rekoh mu sasvim ozbiljno.

-Kakvi pukovnik !- uzbuni mi se brat.- Nisam ja više pukovnik ! Ja sam pokojnik !

__________________

1) Naša je porodica dala Perastu čitavu dinastiju gradskih kapetana, od kojih vode poreklo i dinastije gradskih kapetana Herceg Novog i Trebinja.

MOJ ZET

U Kazneno popravni dom (KPD) Idrizovo često su me pitali osuđenici da li poznajem i što mi je albanski književnik Adem Gajtani, koji se tih godina beše afirmirao kao “veliki” pesnik, pošto je na suđenju Adema Demači izašao kao glavni svedok.

-Poznajem ga, kako ne?! Pa on mi je zet!- najiskrenije sam govorio svima.

Ne izgledate tako star, baćane Kaplane, da vam je kćerka prispela za udaju!- reče mi Sejdi Rauf Bajrami.

– Pa-a, on mi i nije zet od kćerke!- rekoh mu.

-A da kako vam je zet?!

-On mi je zet po ženi!

-Zašto, ima vaša supruga kćerku za udaju?! Nisam znao da je bila udata pre udaje za vas!- nastavi sa svojim čuđenjem moj Sejdija.

-Ne, ne!- nastavih i ja.- Moja žena niti ima kćerku, niti je bila udata pre njene udaje za mene.

-Ne razumem vas, baćane Kaplane. Kako vam je onda Adem Gajtani zet od žene?!

-Eh, kako to ne razumete, baćko Sejdija?! Problem je sasvim jednostavan: Adem Gajtani, pošto me provocirao i intrigirao u UDB-i protiv mene, pošto mi je tražio i svastiku za ženu, čim su me uhapsili, oženio se mojom ženom. Eto tako, što mi je on sada?! Nije li moj zet?!

-Nova vremena – novi običaji! Pa – eto, i novi zetovi!- reče Sejdija misleći na sreću koja nas je snašla ovim hodom i ovim razvojem našeg društva.

RAMIZ ALIJA

Pošto je Kaplan govorio smelo sve što je saznao iz albanske stvarnosti i tako demaskirao vlasti, posebno Envera Hodžu i njegovu kliku, u zatvor Burelji behu rasprostrli glasove da je poludeo, da ne zna što govori, što kaže. Ne samo tajno, već i javno pozivali su zatvorenike da mu ne veruju, da ne poklone ni najmanju pažnju njegovim rečima, pa i da izbegavaju svaki razgovor sa njim.

Sa druge strane, pošto je otvoreno govorio i dokazivao da je nevin uhapšen i kažnjen, da mu je suđenje inscenirano sa lažnim svedocima, iza zatvorenih vrata i bez advokata, ne samo što mu nisu dozvolili da se sastane ni s kim, koji bi mogao da mu bilo čime pomogne, već mu nisu dozvolili ni da se dopisuje sa svojom maloletnom decom, bože sačuvaj i da ih vidi. Za svo vreme zatvora njemu nije dozvoljeno da se vidi ni sa decom, kamoli sa drugima. Što više, van zatvora, da ne bi ko intervenirao za njega, da ne bi ko ni pitao za njega, rasprostrli su glasine da više nije živ, da je umro. A kad za njegovo oslobođenje iz zatvora počeše pred albanskim ambasadama po svetu demostracije, posebno kad su za to intervenirali i oni iz svetske organizacije Amnesty Intenationale, albanske vlasti usiliše dezinformaciju da Kaplan više nije živ, da je od vremena umro.

Jeda dan dospe kod presednika Albanije Ramiza Alije i jedna delegacija stranih akademika, koja ga uljudno zamoli da pusti Kaplana iz zatvora.

-Izvinite me, ali-i, Kaplan više nije živ. Ima vremena što je umro!- reče Ramiz Alija delegaciji.

– Ne, nije umro ! Kaplan je živ !- skoči jedan od članova te delegacije, akademik Z.C.

-Zašto, znate ovo vi bolje od mene, koji sam presednik Albanije?!

-Gospodine presedniče, izvinite, neosporna je činjenica da vi znate bolje od mene da je Kaplan živ!- nastavi akademik Z.C.

-Tada vi treba da ste agjent UDB-e!- reče mu Ramiz Alija.

-Nisam ja agent UDB-e, ne! Jer da sam agent UDB-e, ne samo što sada ne bih bio ovde, već bih bio sa vama, koji ste potražnjom UDB-e i uhapsili Kaplana!- odbrusi mu Z.C. i diže se.

Izlazeći iz kancelarije Ramiza Alije dodade:

-Ako ne pustite iz zatvora Kaplana, žalim, ali biću prinuđen da dignem na noge ne samo one, koji od vremena demostriraju pred vašim ambasadama, već i ceo svet!

Posle nekoliko dana Kaplana su stvarno pustili iz zatvora, ali se na sve strane sveta govorilo da je akademik Z.C. agent UDB-e, a za Kaplana – da je bio osuđen kao špijun u službi Jugoslavije. Ko ne veruje, neka pročita francuski list L’HUMANITE, od 24. janura 1991, glavni organ štampe svih „komunista“ ne samo Francuske, već celog Zapada. Dopis nije potpisan, ali kažu da ga napisao lično Ramiz Alija.

ČITALAC

Mom unuku,

ubijen u utrobi neveste sina mog.

Na Međunarodnom sajmu knjiga u Ženevi izneo sam i ja moje knjige, naravno – na standu poznate Izdavačke kuće L’AGE DOME, gospodina Vladimira Dimitrijevića, jer nisam imao para da platim ni centimetar samostalnog prostora. Ovaj gospodin mi je obećao da će i meni objaviti jednu knjigu i ja sam mu je pre više godina uručio, ali je do danas još nije objavio. Evo četvrta godina što mi bez naplate dozvoljava da na njegovom standu izložim moje knjige, koje objavljujem privatno, jer – kao g. Dimitrijević – i ostale izdavačke kuće mi samo obećavaju, ali do danas nijedna ni jednu najmanju brošuru nije mi objavila.

Priđe standu jedan čovek srednjeg rasta i srednjih godina i, pošto baci letimičan pogled na sve izložene knjige, primače se mojim, odmeri ih pažljivo, rekao bih sa posebnim interesovanjem, i uze u ruke knjigu PRAVO LICE ISMAILA KADARE.

Požurih da mu kažem:

-Ta je na francuskom jeziku. Imam i izdanje na albanskom, pa i na srpskom jeziku.

-Ne znam ni albanski niti srpski,- odgovori mi on na francuskom jeziku i poče da prelista knjigu.

Ja ga odmerih očima i, iskreno da vam kažem, pomislih da će mi ovaj čovek bar tu knjigu kupiti. Pogotovo kad videh da tu i tamo čita ponešto na stranicama te knjige.

Što je više prelistavao knjigu, ja sam se više hladio. Kao što onaj, koji kasni vraćanje duga, ne misli vam ga vratiti, tako i osoba, koja vam drži knjigu u ruke i dugo cunja po njoj, ne misli da vam je kupi.

Zato mu se opet obratih:

-Da tu knjigu napišem i stavim je eto – u vaše ruke, gospodine, ne samo što sam kiseljio mozak, oćoravio oči, prosedeo kose, kako možete videti…

-A !– učini odjednom,- znači vi ste autor ove knjige?!

-Jeste gospodine, ja sam autor,- isprsih se i nastavih,- ja sam je napisao, pa sam je ja i objavio, privatno. Platio sam da mi se objavi ! Potrošio sam sijaset para za tu knjigu. Prije svega kirija kuće, svetlost, voda, grejanje, hrana, odeća, zdravstveno osiguranje. Vi sigurno znate kako to jako skupo košta ovde, u Ženevi. Zatim sam platio za kompjuter, papir, kartuš, disk, put odavde do Balkana, do štamparije, gde sam isto tako platio ne samo štampanje, već i hotel gde sam spavao i čekao da mi se oštampa knjiga, pa hrana po restoranima, pa radnici da mi je tovare na taksi, pa šofer taksia do željezničke stanice, pa voz – za knjige i za mene, pa carina na granici, pa opet šofer taksia od željezničke stanice do stana, pa drugi taksista od stana do ovde, da bi ta knjiga sada bila tu, u vašim rukama. Albanac Apostol Duka tražio mi je samo za redakturu izdanja na albanskom jeziku 300.000 leka. Zamislite koliko sam platio redakturu na našem, srpskom jeziku, pa na francuskom ! A spremam joj izdanje i na drugim jezicima !

On prekide i cunjanje i listanje, pogleda me i pomno sasluša, gledajući me radoznalo i ćuteći kao zaliven. Pretstavljajući mu tako tegobe i troškove oko pisanja i štampanje te knjige, nadao sam se da će se koliko-toliko dirnuti u njegovu taštinu, da će mu se pobuditi saosećanje i, na kraju krajeva, kupiti mi je. Utoliko više što knjigu nije ispuštao iz ruku, ni da se bojao da mu je ko drugi ne uzme.

Kad završih ja, on mi reče:

-E pa, poštovani gospodine autore, kad ste sve njih platili da vam je štampaju i prenesu do ovde, platite i meni da vam je pročitam !

Sada ga ja pogledah sa posebnom radoznalošću, umukao baš kao zaliven.

On spusti knjigu gde ju je uzeo, pozdravi me i pođe dalje. Ja uzeh knjigu i potah za njim:

Gospodine, gospodine! Stanite gospodine !- pozvah ga glasno i, pružajući mu knjigu, dodah:

-Uzmite je, poklanjam vam je !

-Zašto?- upita me on iznenađen.

-Poklanjam vam je, jer ste je zaslužili,- nastavih.- Dali ste mi ideju za jednu satiru !

-E-e, to je već druga stvar !– reče mi on uzimajući knjigu.- Ali, pazite gospodine, kad budete objavili tu vašu satiru, pošto sam vam ideju dao ja, platićete ne samo štampariju, koja će vam je oštampati, već i mene! Ili ne pripada i meni honorar kao autoru ideje?!

Kad čuh ovo, rekoh u sebi: “Daj Bože da ne saznaju ostali autori ideja mojih knjiga, jer, ako mi budu i oni tražili svoj honorar, teško meni i mojim nasljednicima do stotog koljena !”

Posebno pomislih na Tita i Envera Hodžu, jer su oni glavni ideatori svih mojih do sada objavljenih dela. Doduše, rekao bih da oni nemaju što da mi traže više, jer sam ih od vremena platio mojim životom i životom moje dece, pa i životom mog unuka, ubijenog u utrobi neveste sina mog.

UZNEMIRENJE FATOSA NANO

Kad je Kaplan izašao iz zatvora po prvi put, tamo u Jugoslaviji, promenio je svoj grčki pseudonim KALUŠ u RESULI, koje je arapsko ime. Kad je izašao po drugi put iz zatvora, u Albaniji, promeni i taj pseudonim i vrati se svom pravom prezimenu Burović, koji su vekovima nosili njegovi pradedovi, dobro poznati ne samo u istoriji Crne Gore, već i u istoriji mnogih drugih naroda i zemalja.

Dva prva prezimena-pseudonime Albanci su prihvatili za njegovo pravo prezime, misleći što više da su i muslimanska, pa i albanska. Dok za prezime Burović oni misle da je ne samo srpsko, već i hrišćansko, pravoslavno. Zato im se ni najmanje ne sviđa.

Skender Škupi, albanski ambasador u Turskoj, predloži presedniku vlade Fatos Nano da ponovo uhapse Kaplana. Pošto se malo razmisli, Fatos Nano mu reče:

-Ostavite đavola! Ne čepkajte po njemu više! Ako ga uhapsimo, kad izađe iz zatvora promeniće opet prezime!

-Zato, druže Tosi, i treba da ga uhapsimo, da se ubedi taj renegat da treba da se vrati kod prezimena Resuli, jer – Alahu da smo zahvalni! – svi Albanci treba da budu muslimani!

Polazeći od imena Fatos, Skender nije znao da mu je presednik vlade od hrišćanskih roditelja, pa i nealbanac. Za njega je ime Fatos bilo i muslimansko i albansko.

-D-dobro, dobro!- učini Fatos nastojeći da prikrije svoje nezadovoljstvo.- Ali, koliko ja poznajem Kaplana, on ovog puta, kad bude izašao iz zatvora, uzeće za sebe koje kinesko prezime!

-Ma i kinesko prezime neka uzme, kao onaj naš književnik što se nazvao Kin Šan Du Ši1), samo ono slovensko, ono pravoslavno ime da skine!- reče Skender sa gađenjem.

-A ne, ne!- učini Fatos najozbiljnije.- Sa Jugosloveniva svršismo nekako, sporazumesmo se najzad, jer i oni ne vole Kaplana, ali sa Kinezima ko će se sporazumeti, moj Skendere?! Ne možemo se rvati sa njima! Sa njima se nije razumeo ni drug Enver, kamoli mi! Zato ostavite tog đavola, ne čeprkajte više po njemu!

Ovako se Kaplan ovaj put spasi ponovnog hapšenja u Albaniji.

_______________

1) Poznatog albanskog disidentnog književnika Kin Duši, kome se otac zvao Dušan, kratko Šan, mnogi su uzeli za Kineza, pa su u vezi toga stvorene i neke anegdote.

GOSODAR I NJEGOVI ÐETIĆI

Brze sluge brzo potrčaše pa sa velikom radošću izvestiše svog gospodara Smail-agu Čengića, izvinite me, splete me spev Ivana Petrovića, htedoh reći spev Nikole Mažuranića. Znači, đetići izvestiše svog gospodara, pretsednika Republike Crne Gore, da su švajcarske vlasti skinule politički status akademiku prof. dr Kaplanu.

-E pa šta, đetići moji?!

-Pa da mu i Vi, gospodaru, skinete državljanstvo!- reče mu jedan od njih.

-Kakva vajda od toga, đetići?!

-Da tražimo i mi od albanske mafije da nam zato plate nekoliko milijuna dolara, gospodaru!

-A-a, tako! To je već druga stvar !– učini gospodar najozbiljije i reče njegovim đetićima da odmah stupe u kontakt sa glavešinama te mafije.

Kad su to đetici predložili albanskoj mafiji, jedan od glavešina mafije upita ih:

-Primate li droga dolar?!

-I prostituta-dolar!- odgovoriše mu đetici u jedan glas.

-Onda je stvar u redu!- pruži ruku glavešina mafijaša prestavnicima Republike Crne Gore.

-Stanite, stanite!- upade jedan od glavešina mafije, Tosi-aga Nonani.- Imamo samo jedan uslov: Ako akademik Kaplan bude tužio Brisku Bahriju za njegovu antologiju falsifikata, laži, psovki i uvreda POLEMIKA, koju smo mu mi objavili u Skadar, da mu vaš gospodar odbaci tužbu kao neosnovanu, ili kako to on već zna!

-Okej, braćo Iliri!– prihvati jedan od đetića.

-Ne zaboravite da smo i Konjušari!

-Pelazgi!– ispravi ga đetić.

-Ja to prevedoh na vaš jezik,- izvinu mu se Albanac.

-Na našem se jeziku Pelazgi prevodi Kobilari,- objasni mu đetić.

-Vidiš ti?!– uskliknu Albanac.- Pa zato se i Miloš Obilić zvao Kobilić! Mora da mu je pravo prezime bilo Pelazgić, pa su mu to kukavni Srbi preveli u Kobilić.

-Pa oni imaju i Vasu Pelazgića!– dodade jedan od đetića, sigurno član Dukljanske akademike nauka i umetnosti.

-Eh, vidiš!- uskliknu opet Albanac.- Pa rekli smo mi od vremena da Srbi ne postoje! Svi su oni slovenizirani Albanci!

-Onda, okej braćo Kobilari! Ugovoreno ?!

-Ugovneno!– prihvati Albanac, koji je pokušao da govori crnogorskim jezikom svoje kobilarske braće.

Tako se sada očekuje da akademiku, prof. dr Kaplanu skine i Republika Crna Gora status držaljanina, pošto se ova metoda pokazala probitačnija od one koju su prakticirali protiv njega Josip Broz Tito i Enver Hodža.

E recite sada da se naša domovina nije počela modernizirati i evropizirati?! Od kad smo ono ubili Niko-agu Čengića i proglasili kraljevinu Ivana Petrovića, republika nam se iz godine u godinu crnizirala, pa se zato više ni Duklja niti Zeta ne zove, već Crna Gora. A uskoro, ako bog da i sreća junačka – zvaće se Mali i Zi.

Naša braća Kobilari iz Tirane od vremena je tako i zovu.

PRIVATIZACIJA I KAPLAN

Bazirajući se na zakon o ošteti eks-političkih osuđenika u Albaniji, Kaplanu su trebali da daju besplatno stan. Albanska vlada dan-danas mu ga nije dala. U međuvremenu, preko privatizacije, dobili su stanove i oni koji su uhapsili Kaplana, a Ismailj Kadare – ne jedan, već dva stana! I stan gde je boravio Kaplan prije hapšenja, privatizirao je jedan od ovih, koji nije video ni vrata zatvora, jer i ako je imao koga tamo, nije otišao ni da ga poseti. Videći da ne misle da mu daju stan, Kaplan se obrati presedniku Republike Albanije, lično Sali Beriši. Nije mu mnogo tražio – samo da privatizira ćeliju zatvora, gde je stanovao i proveo njegovih 33 godina tamnovanja, najbolje godine života.

Tada ga Sali Beriša upita:

-Pa što će vam ćelija zatvora?!

-Da smestim vas tu, gospodine presedniče!

-Mene?!

-Da, vas!

-Ja, ja nemam potrebu. Imam ja moj stan, koji sam od vremena privatizirao, još dok je drug Enver bio živ!- odgovori mu presednik iznenađen.- Zatim, ni zakon mi ne dozvoljava da privatiziram dva stana. Kao izuzetnom građaninu to je dozvoleno samo Ismailju Kadare.

Posle nekoliko meseci Sali Beriša smesti u toj ćeliji, gde je proveo 33 godine Kaplan, udovu Envera Hodže – Nedžmiju.

Tada se diže Ismailj Kadare sa junačkim protestom:

-Da se odmah isprazni ta ćelija zatvora, jer ona pripada Kaplanu! Dokle će Sali Beriša sa ovim nepravdama?! Nedžmija neka se vrati odmah u njen stan, jer prema zakonu ne pripadaju joj dva stana. Dokle ćete da fovorizirate Crnu Panteru, o izgoreni konje?!- obrati se on preko štampe lično presedniku Sali Beriša, nazivajući Crnom Panterom Nedžmiju, kako su je to od vremena zvali svi stanovnici Albanije, pa i mnogi iz partije njenog supruga.

Pošto je Ismailja Kadare lično Sali Beriša proglasio za “Čast nacije”, u očekivanju smo da ga posluša i vrati Nedžmiju u njen stan, pa i Kaplanu – najzad – da mu dozvoli da privatizira tu njegovu ćeliju.

KAPLAN I ULCINJANI

Godine 1993. skoro posle 40 godina života u emigraciji i po zatvorima Albanije, vrati se Kaplan u posetu svom rodno mesto, Ulcinju, da vidi je li se što promenilo.

Jedan dan ode da se obrije kod brice, jednog Ulcinjanina. Na staklu brijačnice beše napisano srpski MUŠKI SALON. Pošto pročita to i uđe, pozdravi sve prisutne na srpskom jeziku:

-Dobar dan !

-Zar ste zaboravili albanski jezik, profesore?!- odvrati mu odmah brica na albanskom jeziku, prekidajući za čas brijanje i pružajući mu ruku za pozdrav.

-Ne, ne, nisam zaboravio albanski,- odgovori mu Kaplan na istom jeziku.- Ali, pošto videh da na izlogu piše MUŠKI SALON, i ja vas muški pozdravih.

U originalu, na albanskom jeziku: “ju përshëndeta muški”.

Ono “muški” Kaplan reče na srpskom jeziku, onako kako beše napisano na izlogu. Na albanskom jeziku reč muški ne znači ništa, ali se izraz “ju përshëndeta muški”, zlonamerno, može uzeti i “ja vas pozdravih jezikom mushke”. Ono “mushke” na albanskom jeziku znači mazge. Tako ispada kao da im je on rekao “ja vas pozdravih jezikom mazge”.

Nije prošlo ni 24 sata, kod Sreta Glendže, shef Otseka unutrašnjih poslova, stiže raport da je Kaplan nazvao srpski jezik “jezik mazge”. Zbilo se ovo 1993. godine, kada su Crnogorci još uvek govorili srpski.

Da ono muški, pre “jezik mazge”, na srpskom znači “jezik junaka”, “jezik odvažnih ljudi”, nisu napisali u tom njihovom raportu.

Naravno da, preko svog brata Dževdeta, Kaplan to sazna odmah.

Kad se vratio u Ženevi, gde aktuelno živi, upitaše ga njegovi švajcarski prijatelji:

-Posle toliko decenija što ga niste videli, kako vam se učinio Ulcinj, profesore?

Kaplan im reče :

-Kao što sam ga i ostavio. Ništa se nije promenilo!

-Kako je moguće to?!- iznenadiše se Švajcarci.- Mi smo čuli da se posle zemljotresa Ulcinj skoro sasvim promenio!

-Promenio se, promenio se Ulcinj, grad, ali ne i ljudi, Ulcinjani!- reče im Kaplan očito razočaran što zemljotres nije obuhvatio i ljude.

TESTAMENT KAPLANA

Počev od Envera Hodže, pa do poslednjeg Enverovca, svi su rekli, pa su to i napisali, i objavili preko štampe, da je Kaplan ne samo neprijatelj Br. 1 Albanije i albanskog naroda, već i da je poludeo. Da, da, da je poludeo! Preko interneta ovo je obelodanio, rekao Urbi et Orbi i Përparim Kapllani, koji nam se pravi kao anti-Enverovac, što ga ni najmanje ne smeta da peva u horu Enverovaca, i to kao solista.

Kad je umro Kaplan, pokoj mu duši, napisao je u svom testamentu da ostavlja Albaniji i albanskom narodu sve što je stekao duž života, posebno one njegove velike honorare za preko 100 knjiga, koje je objavio, i to na više jezika i u nekoliko izdanja. Po tvrđenju prof. dr Brisku Bahrije, lični računovođa Kaplana, samo mu je slovenska mafija isplatila za te knjige nekoliko miliona dolara.

Revoltirani ovim testamentom, iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Švajcarske, njegova mnogobrojna deca, kažu da ih ima više od objavljenih knjiga, digoše se jednoglasno da kontestiraju taj testamenat, insistirajući na tome da im otac nije bio normalan.

Da bi to i dokazali, izneše pred Međunarodni sud u Hagu deklaracije mnogih Enverovaca, koje su sakupili sa stranica štampe i po portalima Albanaca. Izneše i knjigu od 264 stranica pomenutog Brisku Bahrije POLEMIKË, gde ovaj piše da su upravo ti Albanci spremili i gvozdenu krletku za Kaplana, da bi ga tako izolirali i učinili bezopasnim za sredinu.

Ali, pred sud izađoše i Enverovci na čelo sa svojim poznatim liderom Fatos Nano, koji, između ostalog, reče i ovo:

-Kaplan je bio od rođenja i ostao do poslednjeg dana svog života konstruktivan građanin i, kao takav, jedan od najvećih prijatelja Albanije i albanskog naroda. Sve ono što smo izlajali protiv njega, posebno ono da je tobože bio i nenormalan, ne bazira se na nekakvoj istini, već na očiglednoj i neopravdanoj našoj mržnji protiv njega. Ja sam lično glasao da mu se prizna puna nevinost! Ja sam mu se lično i izvinuo, ne samo u svoje ime, već i u ime albanskoag naroda za sve zločine i sve falsifikate, laži, koje smo učiniloi protiv njega. Ja sam ga i pozvao da nam se vrati u Tirani, jer albanski narod još uvek ima potrebu za njega!

Kažu da se i Skenderbeg vratio u Albaniju po drugi put, posle smrti. Hoće li se vratiti i Kaplan?!

Ali to nije od tolike važnosti. Važno je hoće li Međunarodni sud prihvatiti kontestaciju testamenta dece preminulog Kaplana, ili ono što je rekao Fatos Nano, da Kaplan ne samo što nije nenormalan, već je i konstruktivan građanin ovoga sveta?!

ZA ŠTA ZUKORLIĆ UZIMA NOVAC OD DIJASPORE?

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=bWp72Pg1z5s#!