ХРАБРОСТ ПРАДЕДЕ СТЕВАНА – АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Српска књижевница Гордана Павловић

(Члан УКС-а и редован члан Матице српске)

ХРАБРОСТ ПРАДЕДЕ СТЕВАНА – АЛБАНСКА ГОЛГОТА

Албанска голгота има у себи нечег епског, савременом човеку данашњице несхватљиво. Први светски рат је остао упамћен по огромним губицима и великом броју жртава. Нарочито за нас Србе. Цена којом је плаћена слобода била је превисока. Међутим, ти велики људи нису жалили своје животе, верујући у боље сутра.

Октобра 1915.године српска војска је ратовала против Немаца, Аустроугара и Бугара. Немци, као најјача војна сила, нису могли схватити толики отпор и снагу Срба. У новембру месецу 1915.године, после јаких борби, на Косово поље се слила готово сва српска војска, избеглице, краљ, регент, влада. Владала су помешана осећања. Да ли ће се поновити историја? Да ли ће Косово поље постати коначно место страдања Срба? Донешена је историјска одлука- нема предаје. Српска војска са краљем, упутила се према планинама изнад Пећи и Призрена, преко Црне Горе и Албаније, на Крф…

Сво тешко наоружање, топови и артиљерија је уништена или закопана. Колоне српских војника су кренуле на своје путовање које ће остати записано великим словима у историји Срба. Један од војника, у закрпљеној униформи, са торбицом на рамену, био је и Стеван Павловић, прадеда моје деце.

Момчић, рођен 1894.године, са својих 20 година одазвао се на позив Отаџбине. Још голобрад, малтене дете, научио да обрађује њиве и чува стоку, преко ноћи је сазрео. Али то срце, велико срце у грудима, није знало за предају. Уосталом, као и сви његови саборци. Наоружани храброшћу и душом православном, са вером у Бога и краља, корачали су у већ дотрајалим опанцима по залеђеним врлетима. Као да није било довољно то што су гладни, промрзли, морали су и да одолевају сталним нападима Албанаца. Стеван је стискао зубе, да се не примети колико му је хладно. Помодреле, испуцале усне, ретко су се померале. Окружен мирисом смрти, гледајући како људи падају као снопље, поглед му је лутао по пределима које никада није до тада видео. У ретким тренуцима одмора, вадио је мрвице хлеба и делио са друговима. Уместо воде, узимао је снег. Тифус, дизентерија и остале болештине узимале су данак. Надохват албанске обале, на рукама му је умро најбољи друг. Стеван је добро упамтио његове самртничке речи:

“ Стеване, брате, чувај ми Станију и Милована, сина мога тек рођеног…“

Крупне сузе сливале су му се низ лице, док је поред пута голим рукама копао гроб. Иза себе зачуо је глас:

„Хајде, људи, за име Бога, помозите !“

Што од бола, изнемоглости и безнађа, није ни видео ко говори иза њега. Покопао је свога друга и чинило му се да је са њим покопао и своју наду да ће икада више видети своје родно село.

„Немој, синко, да се предајеш! Опет ћемо ми у Србију и победићемо“ – Стеван је чуо иза себе глас и осетио снажан стисак нечије руке на рамену. Тек после је сазнао да је то био Краљ Пера лично! Као да је добио полет и неку снагу, а и речи покојног друга су га терале даље…

После више од месец дана око 110 000 хиљада војника и 2350 официра стигло је на албанску обалу, код Скадра, Драча и Валоне. Прелазак преко Албаније и Црне Горе животом је платило више од 72000 људи…

Међутим, ту није био крај мукама за Србе. Савезници нису били оррганизовани, а српски војници заглављени у блату, исцрпљени, гладни и болесни чекали су решење. Сваки моменат је био погубан за понеког од њих.

15.јануара 1916. године Никола Пашић упућује писмо руском цару Николају II и тражи помоћ. Истог дана, по приспећу 18.јануара 1916. године руски цар обавештава краља Велике Британије и председника Француске да ће раскинути савез са њима ако не спасе српску војску. Француска влада је све своје бродове и ресурсе упутила према Србима.

Током јанура и фебруара 1916. године на грчко острво Крф превезено је скоро 150 000 војника и цивила. Први дани су били ужасни. Српски војници су се нашли у потпуно новом окружењу, а никада пре тога нису ишли даље од свог села. Хране, ћебади, средстава за хигјену није било довољно. Организованост никаква. На острво Видо су искрцавали рањенике и болеснике, мада је стопа смртности галопирајуће расла. Од јануара до марта 1916.године умрло је 4847 људи! Њихова гробница је плаво море око острва Видо- Плава гробница.

Стеван је био један од ретких који се опорављао од трбушног тифуса. У кошмарним ноћима, чинило му се да чује гласове својих другова из морске воде, који су се мешали са гласовима мајке и оца из родног села.

Видо је упамћен у српској свести као „острво смрти“. Ту је и настала песма „Плава гробница“ (Стојте галије царске)- коју је написао Милутин Бојић, који је умро од тифуса у болници Солуну 1917. године. Сахрањен је на солунском војничком гробљу Зејтнлик.

Крф је добио назив „острво васкрса“- јер је ту, на том месту васкрсла Србија. Опорављена, оснажена српска војска, повратила је своју веру и наду. Са тог места српски војници су кренули ка Србији, у коначну победу.

После потписаног примирја Србија је изгубила 1 247 435 (28%) свог становиштва, што је заиста језиво. 77 455 војника и преко 140 000 цивила који су пошли за војском није преживело Албанску голготу; 36 477 војника је погинуло на Солунском фронту; у заробљеништву 81 214, а тифуса и друге болести однеле су 360 000 живота…Туга до неба. Србија није имала довољно црног материјала да се стави барјак на куће које су изгубиле некога…

Међу ретким преживелим био је и Стеван Павловић.

Пролећа 1919. године корачао је полако познатом стазом ка родној кући. Осим по годинама, 25 и души српској у грудима, ништа више на њему није било младо. Иако је било топло, све расцветано, није скидао свој зимски капут. Ни тада, када је прешао праг своје куће, ни никада више, без обзира на годишње доба. Ране које је носио у себи дуго су крвариле, а брдо изнад куће је често било сведок његовог сузама замагљеног погледа, уперенег негде у даљине…

Стеван Павловић, оженио је удовицу Станију и одгојио сина свога друга Милована као своје дете. 1927. године родио се Живојин Павловић, деда моје деце. Тек пред смрт, 1950.године, један једини пут је причао о Албанској голготи свом сину Живојину. Деда Живојин је причу о деда Стевану, носиоцу Албанске споменице, причао мом супругу…

1994. године, тачно 100 година касније, рођен је мој син Никола, праунук деде Стевана. Храброст, снага, истрајност, упорност и достојанство су главне одлике Србина и генетски се преносе са колена на колено.

На нама остаје да памтимо историју својих предака, дивимо се њиховим епским подвизима и преносимо на поколења истину. Највећи грех који можемо урадити, пред Богом и нашом децом, је ЗАБОРАВИТИ, а наша деца у погледу, покрету, карактеру носе особине славних прадедова.

Слава нашим прецима, а наследницима остаје за наук да чувају своју Отаџбину и веру као зеницу ока и својом чашћу, знањем и поштењем стварају лепшу и срећнију Србију…

Prva politička stranka Srba u Sloveniji

SOCIJALNA STRANKA SRBA SLOVENIJE – želi za Srbe u Sloveniji samo jedno, što već 25 godina imaju
drugi. Dakle, što već imaju priznate slovenačke manjine izvan Slovenije. Osnova je jedinstvo Srba Slovenije
kod zahteva za priznanje naše najbrojnije (200.000) srpske manjine u Sloveniji. Rekoše nam ovih godina
bezbroj puta – znate to teško ide, treba menjati odnosno dopuniti slovenački ustav. Činjenično, upravo taj
ustav pisali su ljudi, vlade, koji pišu zakone, menjaju ih ili dopunjavaju, pa neka to i naprave. Programski SSSS
se zauzima za očuvanje jezika i pisma te kulturno-verskog identiteta Srba u Sloveniji. Formiranje stranke
održano je u Velikoj dvorani Društvenog doma Linhartova cesta 13 u Ljubljani Bežigrad 27. avgusta 2016.
godine u 17:20 sati. U vodstvo stranke jednoglasno (171) izabrani su: predsednik stranke Saša Gajić, prvi
potpredsednik stranke Igor Mitić, drugi potpresednik stranke Svetlana Vojvodić, tehnički sekretar stranke
Božidar Spasić i generalni sekretar stranke David Tepić. Prvi govori vodstva stranke održani su 28. avgusta
2016 godine u dvorišti Sv. Pravoslavnog hrama Sv. Ćirila i Metoda u Ljubljani pred više hiljada prisutnih Srba.
Socialna stranka srba Slovenije želi za Srbe u Sloveniji samo jedno, što već 25 godina imaju drugi. Osnova je
jedinstvo Srba Slovenije kod zahteva za priznanje naše najbrojnije srpske manjine u Sloveniji. Programski
SSSS se zauzima za očuvanje jezika i pisma te kulturno-verskog identiteta Srba u Sloveniji. Svakako i za
međukulturna ljudska prava modernog društva, društveno-ekonomske i socijalne garancije za sve penzionere i
radnike. Ostvarivanje prava i jednakosti Srba i svih slovenačkih državljana. Briga za zdravlje, radnu, životnu i
prirodnu okolinu. Između ostalog SSSS je i socijalna stranka, želja nam je da interes kapitala ne ugrožava
socijalna prava radnika ili preostalih njenih državljana.
Mi smo za dostojan život i jedinstvo svih slovenskih državljana, ne gledajući na verski, nacionalni ali kulturni
identitet, kao i za:
– kvalitetniji i zdraviji život te okolinu,
– socijalnu stabilnost i nikakva rešenja koja bi smanjivala zaslužne penzije bilo kojih državljana,
– uvek smo protiv korupcije u policiji, tužilaštvu in sudstvu (hitno izbacivanje takvih štetnih pojedinaca),
– posebne ugodnosti za đake i studente,
– ekonomski prosperitet i veću zaposlenost svih, a posebno mlađih,
– podržavamo sva dobra rešenja u duhu blagostanja za sve slovenačke državljane,
– podržavamo preventivno delovanje, čistiji zrak, vodu, reciklaže,
– ostvarivanje boljih životnih i radnih uslova gradova i sela,
– osuđujemo sve nezakonske radnje, kao i pronevere državne imovine te povrat navedene i odgovornost
upletenih,
– protiv smo svake diskriminacije, laži i korupcije, nestrpljivosti, bilo od koga da dolazi,
– podržavamo znanje i zamenu nesposobnih,
– otvoreni smo i prihvatamo svaki pametan dijalog koji ima cilj za bolji prosperitet i život u zajedničkoj domovini.
Ne okrećite leđa iskrenom prijatelju i pravoslavlju. Pravda i jedinstvo sa verom u Boga,
za naciju pravoslavlja svoga.
Na budućim izborima – Vi svojim glasom doprinosite: pravdi, budućnosti, blagostanju, doprinosite sebi. Vodstvo
stranke.

 

Прва политичка странка Срба у Словенији
СОЦИЈАЛНА СТРАНКА СРБА СЛОВЕНИЈЕ – жели за Србе у Словенији само једно, што већ 25 година
имају други. Дакле, што већ имају признате словеначке мањине изван Словеније. Основа је јединство
Срба Словеније код захтева за признање наше најбројније (200.000) српске мањине у Словенији.
Програмски СССС се заузима за очување језика и писма те културно-верског идентитета Срба у
Словенији. Формирање странке одржано је у Великој дворани Друштвеног дома Линхартова цеста 13
27. августа 2016. године у 17:20 сати. У водство странке једногласно (171) изабрани су: преседник
странке Саша Гајић, први подпредседник странке Игор Митић, други потпреседник странке Светлана
Војводић, технички секретар странке Божидар Спасић и генерални секретар странке Давид Тепић. Први
говори водства странке одржани су 28. августа 2016 године у дворишти Св. Православног храма Св.
Ћирила и Метода у Љубљани пред више хиљада присутних Срба.
Социална странка срба Словеније жели за Србе у Словенији само једно, што већ 25 година имају други.
Основа је јединство Срба Словеније код захтева за признање наше најбројније српске мањине у
Словенији. Програмски СССС се заузима за очување језика и писма те културно-верског идентитета
Срба у Словенији. Свакако и за међукултурна људска права модерног друштва, друштвено-економске и
социјалне гаранције за све пензионере и раднике. Остваривање права и једнакости Срба и свих
словеначких држављана. Брига за здравље, радну, животну и природну околину. Између осталог СССС
је и социјална странка, жеља нам је да интерес капитала не угрожава социјална права радника или
преосталих њених држављана.
Ми смо за достојан живот и јединство свих словенских држављана, не гледајући на верски, национални
али културни идентитет, као и за:
– квалитетнији и здравији живот те околину,
– социјалну стабилност и никаква решења која би смањивала заслужне пензије било којих држављана,
– увек смо против корупције у полицији, тужилаштву ин судству (хитно избацивање таквих штетних
појединаца),
– посебне угодности за ђаке и студенте,
– економски просперитет и већу запосленост свих, а посебно млађих,
– подржавамо сва добра решења у духу благостања за све словеначке држављане,
– подржавамо превентивно деловање, чистији зрак, воду, рециклаже,
– остваривање бољих животних и радних услова градова и села,
– осуђујемо све незаконске радње, као и проневере државне имовине те поврат наведене и одговорност
уплетених,
– против смо сваке дискриминације, лажи и корупције, нестрпљивости, било од кога да долази,
– подржавамо знање и замену неспособних,
– отворени смо и прихватамо сваки паметан дијалог који има циљ за бољи просперитет и живот у
заједничкој домовини.
Не окрећите леђа искреном пријатељу и православљу. Правда и јединство са вером у Бога,
за нацију православља свога.

 

Злочин Владе Србије над сопственим народом: Немати топoграфску мапу затрованости уранијумом је ЗЛОЧИН!

Злочин Владе Србије над сопственим народом: Немати топoграфску мапу затрованости уранијумом је ЗЛОЧИН!

Da li ćeš tek onda postati aktivan kad i sam dodješ na red! Da sam u prilici sve bih ja vas, počev od Nikolića, Vučića i poslanika što ćute poslao na doživotnu robiju

TUGA DO NEBA: Preminula Katarina Ilić (21) koja je svojom porukom rasplakala Srbiju! Narode dokle će mo ćutati! Da li ćeš tek onda postati aktivan kad i sam dodješ na red!

Već više od 20 godina zahtevam javno od države a i od svih stranaka Srbije da se napravi topografska karta o zagadjenosti nuklearnim otrovom ali svi se prave gluvi! Kako radili tako će nam i biti! O zagadjenosti uraniumom pogotovo posle bombardovanja nuklearnom municijom nema niko pravo da ćuti a po najmanje vlada! Vlada je dužna da traži od prouzrokovača zagadjivanja da dekontaminuje zagadjena područja kako Srbija ne bi bila na prvom mestu u Evropi po broju obolelih od karcinoma i raznoraznih vrsta tumora! A i da zahteva da NATO-zemlje materijalno podpomognu obolele kako bi se patnja minimalizovala ili čač i po koji oboleli izlečio. Zbog ovog ćutanja sam više nego ogorčen na celokupnu vladu u Beogradu kao i na poslanike koji ćute po tom pitanju! Da sam u prilici sve bih Vas u Vladi a i opoziciji one koje ćute o kontaminaciji uranijumom poslao na doživotnu robiju zbog ćutanja po pitanju zagadjenosti Srbije nuklearnim odpadom

http://www.intermagazin.rs/truju-nas-uranijumom-zasto-nijedna-vlast-od-1999-godine-nije-napravila-topografsku-mapu-zatrovanosti-srbije-uranijumom/

Hronika

TUGA DO NEBA: Preminula Katarina Ilić (21) koja je svojom porukom rasplakala Srbiju!

30. Avgusta 2016. | 15:12

komentari

Katarina Ilić (21), studentkinja koja je pre tri meseca svojom potresnom porukom na Fejsbuku rasplakala Srbiju, preminula je juče u svom domu u Čitluku kod Kruševca.

“Preko noći život mi se pretvori u pakao. Od obične, normalne i zdrave osobe, postala sam osoba okružena lekovima, bolnicama, lažnim nadama, osoba koja se bori za ono najvrednije – život. Ja ne želim da ostavim ljude koje volim, ja želim da živim. Vreme je moj najveći neprijatelj… Bojim se da ne zakasnim. Nisam spremna da ostavim ljude koje volim” napisala je tada Katarina i uzdrmala celu Srbiju.

Prve tegobe Katarina je osetila septembra 2014. godine. Žalila se na bolove u predelu stomaka i grudnog koša, a lekari su joj kazali da ima višak vazduha u crevima i da izbegava gazirana pića i mahunarke u ishrani.

Marta prošle godine naglo je dobila temperaturu, često povraćala, a rezultati su pokazali povećanu sedimentaciju. Na ultrazvučnom pregledu na jetri je primećeno strano telo veličine muške šake pa su je poslali na Prvu hiruršku kliniku u Beogradu gde je dijagnostikovana retka vrsta tumora. U maju je urađena embolizacija TACE ali bez efekta. Mesec dana nakon intervencije nije mogla da se podigne.

Nakon neuspešnog lečenja u Beogradu Katarina je prešla na dalji tretman u Niš. Tamo su pokušali da joj urade još jednu embolizaciju i preporučili joj lekove koji se daju bolesnicima u poslednjem stadijumu bolesti.

Nažalost, tretman nije dao zadovoljavajuće rezultate i nakon dvomesečne borbe Katarina je preminula u ponedeljak popodne.
Izvor: Blic, Foto: facebook

На форуму земаља учесница НАТО у Белгији, изнета је констатација „да се ГМО може користити као клиничко и биолошко оружје“

https://www.facebook.com/groups/republikasrpskaborac/935135533282256/?ref=notif&notif_t=group_activity&notif_id=1472393746075211

Наталија Поклонска звезда Крима и Русије, нада РФ после Путина

Инфоратници, гост пуковник Горан Јевтовић 27.08.2016.

Први слободни србски дневник 20.8.2016 (Видео)

Џозеф Бајден и Александар Вучић (Фото: Танјуг)

у Вести, Видео 26. августа 2016. 1 Коментар

Овонедељни Слободни Србски Дневник говори о посети највећег ратног хушкача против Србије, потпредседника Америке, Џозефа Бајдена Србији, којег су домаћини дочекали хлебом и сољу- за разлику од наших ратних ветерана и хероја које непрекидно прогањају и хапсе, о саблазном саставу нове србској Влади, као и о утицају масона и Трилатерале на сва кључна места у србској власти…

Св. Владика Николај Велимировић (филм у једном делу) Погледај не ради њега већ ради себе! Ко је тај човек?

И ИНФОНБИРО И ПЕТИ ОКТОБАР СУ ИЗ ИСТЕ КУХИЊЕ ПО ИСТОМ РЕЦЕПТУ ЗАПРЖЕНИ

Мислим да се нашао између наковња и чекића кад се окренуо од Стаљина јер, због суше у Југославији, није могао испунити петогодишнји план који се планирао и за Југославију у Москви на бази идеологије централног планског привређивања које није узимало у обзир регионалне климатске услове попут суше која је тад захватила Југославију. Кад се окренуо од Стаљина а стим и од војне силе социјалистичког блока, американци су искористили ту ситуацију те одузели Титу односно Југославији пола Трста јер је тада Стаљин у УН, за освету Титу, био неутралан. Тако је Трст, гласањем у савету безбедности УН, додељен у целини Италији и ако је много партизана изгинуло за ослобађање Трста од фашиста(Тада је и Трст био подељени град попут Берлина само уместо зидом био је подељен бодљикавом жицом). Мислим да на два фронта не би издржао те се тада приклонио Американцима који су му поред војне заштите дали и огромну суму безповратног кредита. Тако је живот у Југославији постао подношљивијим. Редови за све намирнице и потребе, почев од млека на тачкице па до брашна и одеће, што је било могуће добити само на тачкице, полако су нестајали. Изгледа да се од тада све кувало у Америчкој кухињи па и стварање несврстаних које су тако и градили да би их по потреби са лакоћом могли растурити! Тако је Америка подржавала несврстане да би омекшала челични комунизам Мао Це Тунга и Стаљина пропагирајући трећи пут до реализације комунизма са такозваним људским ликом! Све земље што се нису хтеле придружити ниједном од та два блока, Источном, комунистичком или западном заснованог на либералном капитализму пропагирали су идеју да свака држава има право на свој спечифичан пут условљен спецофичним условима које су биле и на различитим развојним нивоима. Своју моћ наспрам већ два блока могле су те земље, блока несврстаних образложити огромним тржиштем које би могло одговорити блокадом и санкцијама забраном увоза из тих држава које би угрозиле било коју чланицу несврстаних. Теоретски је то било лепо замишљено али да би то и у пракси функционисало морале би те све државе бити једној заједничкој команди подвргнуте чега није било. У врхове тих влада су опет долазиле особе ко зна које све идеологије и чије овисности и из чијих интереса. Несврстане државе чланице нису биле у стању једним гласом говорити. То је био конгломерат различитих идеологија и овисности, другим речима ниједна од тих чланица није била привреднополитички независна држава па ни Титова Југославија! Тито се одлучио да плива низводно уместо узводно користећи привилегије запада док их је било а њих је било све док је западу претио комунистички блок и хладни рат. Тито је био оспособљен да оствари већи стандард од било које социјалистичке земље источног блока што је западу ишло у прилог како би између народа источног блока изазивали тако рећи љубомору а стим и дестабилност. Југославенским пасошом се могло путовати без виза у све земље света али фундамент суверене привредне политике није се могао остварити па је био само толико суверен колико је то западу одговарало. Радничка класа му је кренула у печалбу и шаком и капом тамо где се најбоље могло зарађивати. Гастарбајтери су допринели вишем животном стандарду у Југославији својим новцем зарађеним у туђини на конкурентности туђе робе а не своје. Да би Тито и они уз њега били суверени државници не би прихватали све што им је запад налагао. Да нису били суверени најбоље илуструје Немачки министар спољних послова. Како је то рекао, немачи министар, Геншер Титу јасно говори колико су били ти наши политичари на челу са Титом суверени! Геншер: Или дозволите приватницима да отварају приватне радње или ћеш се морати једног дана суочити са милион својих гастарбајтера повратника па је Тито тада и прихватио да омогући приватан развој приватног сектора).  Да је тадашња Југославија била суверена држава онда би прије свега изградили опитне центре у којима би запошљавали домаће стручњаке, иноваторе и изумитеље квалитетних и на светском тржишту конкурентних производа како не би била Југославија овисна од увеза квалитетније робе. Како тада тако и сада странци нам купују за ситне паре најквалитетније људе па се жалимо како нисмо конкурентни а стим ни суверени. Ко дозволи или не створи услове својим талентима, генијима и иноваторима да раде у својој земљи тај не може имати суверену и рентабилну привреду а стим таква држава не може говорити о неком суверенитету! Тито је имао срећу да је живео у доба хладног рата између истока и запада те да је из тих разлога био и подржаван од запада! То да је изгубио Трст о томе не говори нико. Да је дуже живео доживео би судбину Садама Хусеина или Гадафија а у најблажем случају судбини Сухарта или Милошевића! Тито није био суверенији од свих оних што су дошлу после 5. октобра само је живео у другачијим политичким интересима супер силе Америке. Петооктобарска жута револуција се разликује од имфонбировске револуције само по томе што овог пута Америка нема потребе за прикривенијим деловањем. Привреда је тада као и сада била заснована на економскополитичкој овисности од запада, заснована на провизијама за другоразредне производе које су могли извозити у још сиромашније земље. Тако је и сада само са том разликом да су те сиромашне земље постале још сиромачније.

Тек са изградњом и финанцирањем истраживачких центара за квалитетнију и конкурентнију робу може се Србија надати већем привредном суверенитету а стим и суверенијој држави у целини. Овако ће остати још за дуго предмет белосветске мафије!

Несврстане земље уједињене у један блок, као трећа светска сила, су биле и остала само илузија под контролом Вашингтона који је затезао и опуштао кајасе по потреби својих владара из сенке односно утицајних узурпатора моћи.

Идеја о несврстаности је била алатка запада за обуздавање ширења фундаменталног комунизма отварањем трећег идеолошког пура односно блока несврстаних.

Тито је био као и други лидери несврстаних земаља не само привилегован од стране Вашингтона већ и материјално и политички подржаван како би запад, надмоћност свог система и неолибералне економије над планским начином привредђивања односно комунистичким блоком, могао опипљиво демонстрирати.  Што је како знамо и довело до распада источног блока а у Кини до преузимања либералне економије под „комунистичком“ контролом!

Улога која је Титу била удељена а коју је он као своју идеју презентовао бивала је од Вашингтона награђивана што му је и донело велику интернационалну популарност а и било у интересу запада. То му је донело велику међународну популарност али не и економскополитичку независност без које нема нити може бити државног суверенитета.

Милошевић већ није био те среће. Рушењем Берлинског зида и распадом источног блока Вашингтон није имао више те потребе да доказује супериорност неолибералне економије па је кренуо у безобзирно наметање новог светског поретка. Милошевићу је остало да брани оно што је Вашингтон засновао и подржавао а што му после пада Берлинског зида више није било потребно. Покушавање запада да придобије Милошевића као неку врсту вазала за ширење новог светског поретка није успело јер би то подразумевало и изградњу НАТО база по Србији што ни један суверени државник не би прихватио на нјеговом месту. Можда би то Тито прихватио који би то прогласио нужним злом како би се спасло од неког непријатеља са истока ма како се он то звао. Можда би тако Југославија и опстала али привредно суверена држава не би никад била. Милошевић је наследио међународни углед Југославије и суверенитет који никад није ни постојао! Остала му је трагична улога да брани оно што је Вашингтон инсталирао и подржавао док му је то било у интресу а што му у време Милошевићеве владавине више није ни требало нити било у интересу већ све томе супротно. Нова сратегија Вашингтона је изситни, расцепкај па овладај!

Велика је вероватноћа да ће Русија успети да заустави империјалистички војни поход Вашингтона али неолиберална политика као основа привређивања ће остати као победник под условом да се подвргне хуманитарним потребама човека односно да над њом ипак доминира социјални фактор!

Душан Нонковић-Теодоровић