Част ми је да препоручим изузетно књижевно дело, роман ауторке Нине Кирков

Част ми је да препоручим изузетно књижевно дело, роман ауторке Нине Кирков.
Уредник књиге књижевница Гордана Павловић.
Рецензент романа Љубиша Павловић

Прича почиње под Османлијском окупацијом у Грделичкој клисури, Царичиној долини у атару села Гариња када се зауставио један турски караван са отетом децом да се одмори , напоје коње и наставе пут. Караван бива нападнут од стране мештана, војници убијени а децу узимају околни мештани и усвајају их……Es ist eine Ehre, eine extrem erfolgreiche Arbeit zu schaffen, ein Roman von Autorin Nina wieder.
Herausgeber des Buches Schriftsteller Gordana Pavlovic.
Reviewer des Romans ljubisa Pavlovic
Die Geschichte beginnt unter der Besatzung der Besatzung in der grdeličkoǰ-Schlucht, Kaiserin Valley im Kamae Dorf von garina, als ein türkischer Wohnwagen mit Kindern zum ausruhen angehalten wurde, Pferde mitnehmen und die Straße fortsetzen. Der Wohnwagen wird von den Einheimischen angegriffen, Soldaten getötet und die Kinder nehmen die umliegenden Einheimischen und adoptieren sie…… ·

RECENZIJA

BOŽJE DETE- snaga, istrajnost, poštenje Sa godinama čovek počinje sve češće da se pita: ”Ko smo, odakle smo, odakle potiču moji geni?” Doći do istine i pravog odgovora dugačak je i mukotrpan put, koji je autorka knjige “Božje dete” uspela da pređe. Već od prvih rečenica uvideo sam značaj i vrednost štiva. Kroz priču o srpskoj porodici, ljubav između Dace i Mike, rađanje i odrastanje njihove dece, proteže se celo jedno prelepo tkanje o istoriji, dešavanjima u Grdeličkoj klisuri. U vreme kada je carigradski drum bio žila kucavica Osmanlijskog carstva, trgovački karavani, kolone okupacijske vojske defilovale su tim drumom. Najbolnije što je zadesilo moj narod su deca koja su otimana od roditelja i odvođena u Tursku da ih obuče i postanu avangarda turske vojske-janjičari. Iz rečenica, pripovedanih na jednostavan i pitak način, saznajemo kako je nastala Caričina dolina u kojoj se jednom prlikom zaustavio turski karavan sa otetom decom kako bi se odmorili, napojili konje i nastavil put. Meštani, ogorčeni i besni, napadaju ih i uspevaju da oslobode decu, koju razmeštaju po selima i usvajaju. Zbog ubijenih vojnika Sulatan naređuje osvetu i spaljuje celo selo, od kojeg ostaje samo GAR. Narod tog kraja nazva ga Garinje i tako je i dan danas. Kako je vreme odmicalo i sa sobom donosilo nove vojske tako i moćna Austrougarska monarhija uvide značaj moravske doline kao putni pravac koji povezuje dve carevine. Poče izgradnja pruge duž Grdeličke klisure, koja sa sobom donese nove ljude, karaktere, navike, ljubavi, a samim tim i promene genetskog koda. Kroz priču o ljubavi između žandarma Mike i lokalne devojčice Dace, devojke koja dolazi iz prave domaćinske porodice, vaspitavane za tuđu kuću, koja će biti stub svog ognjišta, rađati decu, vaspitavati ih i čekati supruga, radovati se njegovom dolasku i obasipati ga ljubavlju i poštovanjem, vidi se koliki značaj su imale moralne vrednosti. Čast, odanost i poštenje bili su na vrhu lestvice, bez obzira na sva životna iskušenja, poput Dacinog dugogodišnjeg čekanja da se uda, kasnije i siromaštva, nemaštine, strepnje, bolesti i bede, koje su dolazile sa ratovima. Kroz opis lika Dace, njene prefinjenosti i dostojanstva, saznajemo da je ona kćerka Teodora, nesuđenog janjičara, otetog od Turaka. O poreklu te dece nije se znalo, ali je neosporna činjenica da su imali aristokratske manire i prefinjen ukus. Porodica preživljava Prvi i Drugi svetski rat, rađaju se deca, ali se grčevito čuva identitet, obraz i poštenje, što nije bilo nimalo lako, pogotovo sa dolaskom komunizma. Snaga, sloga i jedinstvo porodice najviše se vidi u pripovedanju o maloj Božici, koju zbog neobičnog događaja nazivaju Božjim detetom. Naučena na predanost i istrajnost, a vođeni primerom svoga oca Mike, deca stojički podnose nedaće, odrastaju i kreću put Beograda, Slovenije, Makedonije na školovanje. Generacije koje su stasale u vreme Titove Jugoslavije sebi su postavljale pitanje:” Šta sam ja uradio za Otadžbinu? Da li je ovo malo i da li mogu još više?” I mogli su mnogo više! Dali su svoj maksimum kako kroz rad, tako i školovanje, jer su znali da Otadžbini trebaju veliki obrazovani stručnjaci. Danas, nažalost, sve više mladih ljudi postavljaju sebi pitanje:”Šta je država uradila za mene?” i napuštaju svoju Otadžbinu, olako prihvatajući sve ono što druge kulture nose, a svoje potiskuju. Zato je ova knjiga posebno važna za njih. Ova porodična storija, naizgled je slična mnogima koju su rođeni i odrastali sredinom dvadesetog veka, ali opet samo svoja, posebna i jedinstvena. Neki će se prepoznati, neki iznenaditi, ali u jedno sam siguran da odakle god da je došao onaj nesuđeni janjičar u Grdeličku klisuru nosio je u sebi dobar genetski kod. I onaj drugi koga je put osvete odveo sve do Makedonije nosio je u sebi veru, snagu, istrajnost, hrabrost, poštenje sve što odlikuje prave, čestite ljude. Zajedno, ukrštanjem, napravili su još bolji gen. Siguran sam da će se još čuti i pisati o Ce.Ki.Ni-ma. Čitajte i izvlačite najbolje iz njih, jer imaju mnogo toga da nam daju. Još uvek pod snažnim utiskom pročitanog, knjigu “Božje dete”, Nine Kirkov, preporučujem od srca!

Ljubiša Pavlović

ДА ЛИ МОЖЕТЕ ПРЕДПОСТАВИТИ ДА СУ НЕМЦЦИ НАЗВАНИ ПО РЕЧИ НЕМА-Ц (НЕМАТИ) И РЕЧИ НЕМ (НЕ ГОВОРИТИ) И ДА СУ НЕКАД БИЛИ БЕЗЗНАЧАЈНА МАЊИНА У ЕВРОПИ

ДА ЛИ МОЖЕТЕ СЕБИ ПРЕДПОСТАВИТИ ДА СУ НЕМЦЦИ НАЗВАНИ ПО РЕЧИ НЕМА-Ц (НЕМАТИ) И РЕЧИ НЕМ (НЕ ГОВОРИТИ)

ПРИЧА ДАВНО ЗАПОЧЕТА, ДО ДАНАШЊИХ ДАНА НЕ ЗАВРШЕНА

ЗА ВРЕМЕ ПОТОПА СВЕТА, БИБЛИЈСКИХ РАЗМЕНА, ПОВЛАЧИЛИ СУ СЕ СА ОБАЛА ЦРНОГА МОРА ЗАЈЕДНО СА СЛАВЕНСКИМ ПЛЕМЕНИМА ДУЖ ДУНАВА, ДЊЕПРА И ДЊЕСТРА ТЕ СТИЗАЛИ ДО САМОГ СЕВЕРА ЕВРОПЕ ПА И ДО НЕКИХ ДЕЛОВА СКАНДИНАВИЈЕ ГДЕ СЕ ЖИВЕЛИ СТАРОСЕДЕОЦИ ТАКО ЗВАНИ СЛАВЕНИ.

ЗА РАЗЛИКУ ОД ПЛЕМЕНА ПРИДОШЛИЦА КОЈЕ СУ СТАРОСЕДЕОЦИ МОГЛИ ДОНЕКЛЕ РАЗУМЕЛИ. НЕМЦЕ НИСУ МОГЛИ РАЗУМЕТИ ЈЕР НИСУ ГОВОРИЛИ ЈЕЗИК СТАРОСЕДЕОЦА. ТЕ СУ ИХ ТАКО НАЗВАЛИ НЕМИМА КОЈИ НЕШТО МУМЉАЈУ. УЗ ТО НИСУ ИМАЛИ НИШТА ОД СВОГ ПОСЕДА ПА СУ ИХ И НАЗВАЛИ НЕМА-Ц-ОНАЈ ШТО НЕМА НИШТА.

ЗАХВАЉЉУЈУЋИ ГОСТОПРИМСТВУ ТАКОЗВАНИХ СТАРИХ СЛАВЕНА И НЕМА-ЧКОЈ ЗАХВАЛНОСТИ ЗА ПРУЖЕНУ ПОМОЋ ЖИВЕЛИ СУ ХИЉАДАМА ГОДИНА У МИРУ СА СТАРОСЕДЕОЦИМА“СЛАВЕНИМА”.

ТО ЈЕ ТАКО БИЛО СВЕ ДО ДОЛАЖЕЊА ВАТИКАНА НА СВЕТСКУ СЦЕНУ СА СВОЈИМ ПОХЛЕПНИМ АМБИЦИЈАМА ЗА МАТЕРИЈАЛНИМ “ВРЕДНОСТИМА” И ВЛАШЋУ.

НЕМАЧКЕ КУЋЕ СУ ГОРЕЛЕ А ЗАШТИТА УГРОЖЕНИМ НЕМЦИМА БИ СЕ НУДИЛА У ВАТИКАНСКИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ БИЛЕ САГРАЂЕНЕ ОД ЦИГЛИ А НЕ ОД ДРВЕТА. (ОД ТИХ ВРЕМЕНА ПА ДО ДАНАС СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У КАТОЛИЧКИМ ЦРКВАМА АЗИЛ НА КОЈИ НИ ДАНАС ДРЖАВА НЕМА УТИЦАЈА)

СА ТИМ СЕ ДОКАЗИВАЛО БЕЗ НЕГОГ УБЕЂИВАЊА ДА ЈЕ ВАТИКАНСКИ БОГ МИЛОСРДНИЈИ И БОЉИ ОД ДАВНО ПРИДОШЛИХ А И ОД БОГА СТАРОСЕДЕОЦА ЈЕР ИМ КУЋЕ НИСУ БИЛЕ ВИШЕ ГОРЕЛЕ ИЛИ БИЛЕ ПАЉЕНЕ. А ВЕРОВАТНО СЕ И УПИРАЛО ПРСТОМ НА ОГРОМНУ ВЕЋИНИ СТАРОСЕДЕОСА “СТАРОСЛОВЕНСКОГ” НАРОДА И УКАЗИВАЛО НА МОГУЋЕГ ДЕЖУРНОГ КРИВЦА.

НА ТАЈ НАЧИН ЈЕ ВАТИКАН ДОБИЈАО У НЕМЦИМА НАЈОДАНИЈЕ ВЕРНИКЕ КОЈЕ ЈЕ СТИМ У ВЕЗИ И ПРИВИЛЕГОВАО ПОСТАВЉАЈУЋИ ИХ НА ОДГОВОРНЕ ПОЛОЖАЈЕ СВОЈЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. ПОД ТОМ АДМИНИСТРАЦИЈОМ СУ НАСТАЈАЛЕ РАЗЛИЧИТЕ ДРУШТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ А ПОТОМ И СЕЛА ПА ГРАДОВИ И ДРЖАВЕ ГДЕ ЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК БИО НЕМАЧКИ, ОНИХ КОЈИ НЕКАД НИСУ НИШТА ИМАЛИ. ТАКО СУ СЕ СТВОРИЛИ УСЛОВИ И ЗА АСИМИЛАЦИЈУ СТАРОСЕДЕОЦА (СТАРОСЛОВЕНА) У НЕМАЧКИ ЈЕЗИК. ЈЕР ДА БИ СЕ НАПРЕДОВАЛО У ДРУШТВУ МОРАЛО СЕ ЗНАТИ ЈЕЗОК НОВОГ ВЛАСТОДРШЦА ОДНОСНО НЕМАЦА. САМО ТАКО ЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ДА МАЛА ГРУПА АСИМИЛУЈЕ ОГРОМНУ ВЕЋИНУ СТАРОСЕДЕОЦА, ШТО ПОТВРЂУЈУ И ГЕНЕТСКИ НАЛАЗИ ПРОФ.ДР. КЉОСОВА.

МЕЂУТИМ ИМА И СТАРОСЕДЕОЦА У ЕВРОПИ КОЈИ СУ ЗАДРЖАЛИ СВОЈ ЈЕЗИК А ПОПРИМИЛИ КАТОЛИЧАНСТВО. НАРАВНО ДА СУ ТУ ДЕЛОВАЛИ ДРУГИ МЕХАНИЗМИ А ТО СУ БИЛИ ВЕЋ ПРОВЕРЕНИ СИСТЕМИ ШЕЋЕРА И КАНЏИЈЕ. ПРИХВАТАЊЕ ВЕРЕ, УМЕСТО У ПОЖАРУ НЕСТАЈАЊЕ КУЋА. ПРИМЕЊИВАНА ЈЕ ВЕРА И ИНКВИЗИЦИЈА. ВЕРОВАТНО ЈЕ НАЈВИШИ ПРИОРИТЕТ ВАТИКАНА ПРЕДУЗИМАЊЕ МЕРА КАКО БИ СЕ ДОКАЗАЛО НАРОДНИМ МАСАМА ДА ЈЕ КАТОЛИЧКИ БОГ БОЉИ И ЈАЧИ ОД БОГОВА СТАРОСЕДЕОЦА. ОНИ КОЈИ БИ ПРВИ ПРИХВАТИЛИ НОВУ ВЕРУ БИЛИ БИ ИСТИ ТАКО КАО И НЕМЦИ ПРИЛИГОВАНИ РАЗНОРАЗНИМ ПОЛОЖАЈИМА У ХИЈЕРАРХИЈИ ДРУШТВА.

ВАТИКАНСКА КАСА СЕ ПУНИЛА ЦРКВЕНИМ ДАЖБИНАМА А ПАПА ЈЕ ПРОГЛАШЕН БОГОМ НА ЗЕМЊИ!

ТО ЈЕ БИЛА ПРИЧА ДАВНО ЗАПОЧЕТА И ДО ДАНАШЊИХ ДАНА НИЈЕ ЗАВРШЕНА. А ЗАШТО НИЈЕ ЗАВРШЕНА АКО НЕ ЗБОГ ТОГА ШТО ВАТИКАН НИКАДА НИЈЕ БИО ПОЗВАН НА ОДГОВОРНОСТ НИТИ МУ ЈЕ СУЂЕНО ЗА ТЕ СВЕ ПОЧИЊЕНЕ ЗЛОЧИНЕ ПОЧЕВ ОД ТАДА ПА ПРЕКО КРСТАШКИХ РАТОВА, ПАЉЕЊА ВЕШТИЦА ИНКВИЗИЦИЈЕ ПА СВЕ ДО ШКРОПЉЕЊА ХИТЛЕРОВИХ ТОПОВА СВЕТОМ ВОДИЦОМ И НАБАВЉАЊА ЛАЖНИХ ПАСОШЕ И СПАСАВАЊА КРВАВИХ РУКУ ФАШИСТА.

ЖУРКА У ВИДУ РАТОВА ИЋИ ЂЕ И ДАЉЕ СВЕК ДОК СЕ НЕ ПОЗОВУ НА ОДГОВОРНОСТ ВИНОВНИЦИ ЗЛОЧИНА У ИМЕ ВЕРЕ И ХРИСТА!

Душан Нонковић Теодоровић

SRAMOTA, ŠTA SMO DOČEKALI DA NAM KUČE BOLJE ŽIVI OD NAŠIH BORACA ZA SLOBODU – DA NJIH NIJE BILO NE BI NAM SE NI OVI U PARLAMENTU OVAKO BAHATO ŠETALI! ONDA BI NAM NEKO DRUGI ODLUČIVAO I O OVAKOJ GOSPODI SA PUDLICAMA!

ЛЕКАРИ хитне ПОМОЋИ намерно пуштали пациенте да умиру да би добили 300 евра провизије од погребног- Министарство заташкало злочин над злочинима!

Kusturica i njegov bend u Parizu u čast Nobelovca Handkea digli publiku na noge

Kusturica i njegov bend digli sedište Uneska na noge

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZICKultura22:37 22.10.2019(osveženo 22:50 22.10.2019) Preuzmite kraći link22397Pratite nas

Emir Kusturica i njegov „No smoking orkestra“ održali su večeras u prepunoj sali u sedištu Uneska u Parizu spektakularan koncert i podigli na noge publiku, uglavnom strane diplomate iz celog sveta i članove delegacija u toj međunarodnoj organizaciji.

Oko 1.200 zvanica sa ushićenjem i ovacijama pozdravilo je Kusturicu i njegov bend, a oni su, obučeni kao meksički oficiri, briljirali na sceni Uneska.

Doneli su specifičan zvuk — kombinaciju balkanskih ritmova i srpskog kola, koje se nalazi na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, i muzike koja je pratila revolucije u Latinskoj Americi, kao i mešavinu novog i starog, savremenog i tradicionalnog.

Tako je „No smoking orkestra“ u sedištu organizacije UN koja se bavi kulturom, obrazovanjem i naukom, približio srpsku kulturu mnogobrojnim zvanicama, budući da muzika tog benda demonstrira čitavu lepezu različitosti koje postoje u Srbiji.

U Unesku se čula muzika iz filmova „Život je čudo“, „Crna mačka, beli mačor“, „Andergraund“, ali i stvari sa albuma „Unca unca“, „Kor diplomatik“

Kusturica i njegovi muzičari su u jednom trenutku sišli sa pozornice u publiku i sa njima igrali u ritmu muzike, što je pozdravljeno velikim aplauzom.

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZICOvacije iz publike

Proslavljeni reditelj je sve vreme komunicirao sa publikom koju je pozvao da peva sa njim, posebno tokom izvođenja pesme „Fuck you MTV“, za koju je rekao da je borba „No smoking orkestra“ protiv globalizacije.

„Da li ste saglasni?”, pitao je Kusturica, a publika je odgovarala „Fuck you MTV“.

Kusturica je primetio da se publika na početku pesme ponašala „vrlo diplomatski“, ali da je ubrzo popustila.

© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZICSpektakl u Uneskovoj sali u Parizu

Ambasadorka Srbije u Unesku Tamara Rastovac Siamašvili, koja je najavila koncert, rekla je da Srbija podržava i ohrabruje različitosti i da je večerašnji koncert jedinstveno putovanje bogatim i raznolikim nematerijalnim kulturnim nasleđem Srbije, preneo je Tanjug.

Zvanice i bend pozdravio je i pomoćnik generalne direktorke Uneska Ernest Otone.

Koncert je deo aktivnosti Ministarstva kulture i informisanja i održan je na inicijativu ministra kulture Vladana Vukosavljevića. Pre koncerta, reditelj Emir Kusturica održao je predavanje na temu kulturoloških različitosti.

Peter Handke – nachtstudio – gespräch (2008) VIDEO – Die Moravische Nacht

NEOPROSTIVA GREŠKA VESNE PEŠIĆ

Sa štampanjem Milatovićeve „bljuvotine“ ste pokazali koliko vam je znanje vredno! Ako mu se nije sviđala Vukova reforma onda je mogao tu knjigu pisati na staroslovenskom ali nije jer ga ne bi niko razumeo a to je upravo i bio razlog zbog kojeg je Vuk napravio reformu! Narod ni tada nije razumeo taj jezik. Pa kad se već služio Vukovom reformom onda se ne pljuje po ruci koja ga je odhranila. A i dokumenta što je našao po bibliotekam našeg večitog neprijatelja otvara veliko pitanje u kolikoj se meri radilo o falsifikatima! Žao mi je što je Vesna ovde ovoliko skliznula! Ali to je sad tako i neće je moći, pored svih svojih zasluga, oprati sve vode sveta!

Dušan Nonković Teodorović