Geopolitika 26. septembar gost Marko Tanasković

ВИДЕО; СРБИЈА – РАЂАЊЕ У СУНЦУ – ТРАГОМ СРБА КАО НИКАД ДО САДА

NAJBOGATIJI SRBIN UMRO GO I BOS: Gradonačelnik Beograda koji je život završio čisteći prestoničke ulice

Vlada Ilić, portret Paje Jovanovića u Muzeju Grada Beograda, Foto: Privatna arhiva

Vlada Ilić, portret Paje Jovanovića u Muzeju Grada Beograda, Foto: Privatna arhiva

U dugoj i burnoj prošlosti Beograda često se dešava da, slučajno ili namerno, čitavi periodi i značajni ljudi budu zaboravljeni. Tiho i neprimetno, a potpuno nepravedno, ta sudbina zadesila je i Vladu Ilića – prvog modernog gradonačelnika Beograda i čoveka kome prestoničani mnogo duguju.


Vlada Ilić je na mestu prvog čoveka tada jugoslovenske prestonice bio od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. Za to vreme, Beograd je po prvi put postao prava, evropska metropola i grad koji je išao u korak sa svim svetskim trendovima.

Uspesi Vlade Ilića, kao prvog čoveka prestonice, ostaće zlatnim slovima zabeleženi u istoriji Beograda. O značaju perioda u kome je bio na čelu prestonice za razvoj Beograda, dovoljno govore reči Predraga Lažetića objavljene u tekstu “Kako je varoš postala velegrad“: “Dvadesetak godina, koliko je delilo Prvi od Drugog svetskog rata, bilo je presudno za formiranje današnjeg lika Beograda. Izgradnja je bila u velikom zamahu, započeto je sve što se moglo započeti, a posle Drugog svetskog rata preostalo je da se osvoji i leva obala Save i spoje gradske celine Beograda i Zemuna“ – počinje priču Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću, pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.

Teško je pobrojati sve što je u Beogradu urađeno, izgrađeno ili započeto u vreme Vlade Ilića. Na ovoj dugoj listi nalaze se danas najprepoznatljiviji simboli prestonice – Vukov spomenik, staro Sajmište, zoološki vrt… Položen je kamen temeljac za izgradnju hrama Svetog Save. Završen je Dom narodne skupštine i otvoren za javnost Muzej kneza Pavla (današnja rezidencija predsednika Srbije).

Na početku mandata Vlade Ilića otvoren je most preko Dunava koji je spajao je Beograd i Pančevo. Krenula je sa radom prva tramvajska linija koja je Beograd spojila sa Zemunom i uputila prestoničane na drugu stranu reke.

Zato i žalosti činjenica da najveći broj Beograđana o ovom izuzetnom čoveku danas ne zna skoro ništa!

Najbogatiji Vlasotinčanin

Vlada Ilić sa suprugom Olgom kod patrijarha Gavrila 1938. godine, Foto: Privatna arhiva

Vlada Ilić sa suprugom Olgom kod patrijarha Gavrila 1938. godine, Foto: Privatna arhiva

Vladimir (Vlada) Ilić, najmlađi sin Koste Mumdžije, rodio se, po novom kalendaru, 19. septembra 1882. Osnovno obrazovanje je stekao u rodnom mestu Vlasotincu, a posle je školovanje nastavio u Beču i Ahenu. Bio je prvi tekstilni industrijalac iz tadašnje Srbije sa akademskim obrazovanjem. Pouzdano se zna da je govorio francuski i nemački, a po nekim svedočenjima i engleski jezik.

Na inicijativu Vuka Bojovića, tadašnjeg direktora Zoološkog vrta, na Petrovdan 2009. godine, u Zoološkom vrtu je postavljena bista Vladi Iliću kao njegovom osnivaču. Upravo ta vest pokrenula je profesora vlasotinačke Gimnazije Sašu Stankovića da počne da istražuje život i delo svog nekadašnjeg sugrađanina Vladu Ilića.

Rezultat njegovog sedmogodišnjeg rata je prva kompletna i neverovatno sveobuhvatna monografija o Vladi Iliću, pod nazivom “Prvi moderni gradonačelnik Beograda”.

Kao najobrazovaniji u porodici, Vlada se uskoro našao na čelu velike tekstilne imperije – posle kratkog boravka u Leskovcu otac ga je poslao da vodi poslovanje koncerna u prestonici.

– Da je to bio dobar potez, pokazaće godine koje slede, jer je Vlada ispoljio sve sposobnosti jednog industrijalca evropskog formata. Do početka Prvog svetskog rata modenizovao je fabrike u Beogradu. One su teško oštećene i opljačkane za vreme okupacije, ali ih je nakon rata Ilić obnovio i proširio proizvodnju i van granica nekadašnje Kraljevine Srbije – priča Saša Stanković.

Jula 1922. na konferenciji industrijalaca na Bledu, Vlada Ilić je bio jedan od osnivača, a potom i predsednik, Centralnog saveza industrijalaca Kraljevine SHS. Već naredne godine na Bledu, proglašen je za privrednika 1923. godine.

Svetska kriza 1929. godine, izazvana krahom berze u SAD, pogodila je 1930. i kraljevinu Jugoslaviju i delimično i poslovanje Vlade Ilića, ali je on uoči rata 1939. počeo na snabdeva vojsku čime je učvrstio svoju industrijsku imperiju.

– Nabavke za vojsku bile su unosan posao, jer su količine bile ogromne i plasman robe zagarantovan. Time su se mogli baviti samo ljudi od poverenja, svakako bliski vlasti. Krupan kapital i politika oduvek su išli ruku pod ruku. To je još jedan detalj koji objašnjava zašto su Vladu Ilića smatrali za najbogatijeg Srbina između dva svetska rata – objašnjava naš sagovornik.

Prvi moderni gradonačelnik Beograda

Ipak, ono po čemu će Vlada Ilić biti trajno upamćen je period koji je proveo na čelu Beograda.

Pored očiglednih menadžerskih sposobnosti koje je Ilić posedovao, kao čovek koji je godinama uspešno vodio brojna preduzeća, njegovo dugogodišnje prijateljstvo sa knezom Pavlom Karađorđevićem bilo mu je od nesumnjive pomoći da postane gradonačelnik Beograda – ističe stanković i dodaje da neki izvori navode kako je Vlada finansijski pomagao kneza Pavla koji je nakon ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. praktično postao prvi čovek Jugoslavije.

Samo nekoliko meseci nakon ovog sudbonosnog događaja, Vlada Ilić je postao predsednik Opštine Beograd.

Kao gradonačelnik, Ilić je izvršio krupne reforme u gradskoj opštini, umanjio cenu električne energije i sredio finansijske prilike u gradskoj opštini. Angažovao se na rešavanju socijalnih problema, izgradnji radničkih stanova, zdravstvenih ustanova i dečjih prihvatilišta, škola, uklanjanju baruština, izgradnji parkova… Podigao je nekoliko bolnica u prestonici koje i danas služe istoj nameni.

Vlada Ilić, Foto: Privatna arhiva

Vlada Ilić, Foto: Privatna arhiva

Kruna u nepreglednom nizu, kako bismo danas, rekli “kapitalnih investicija“ koje su realizovane u nepunih pet godina mandata Vlade Ilića, svakako je bilo otvaranje Beogradskog Sajma, simbola ekonomskog uspona prestonice u međuratnom period.

Prvi beogradski sajam je organizovan od 11. do 21. septembra 1937. godine, a na njemu su, pored 15 evropskih država, učestvovale i Sjedinjene Američke Države i Japan. Drugi, jesenji sajam, biće upamćen po tome što se na njemu prvi put na Balkanu pojavila televizija na štandu Filipsa, a tom prilikom je održana i izložba automobila gde su izlagali Mercedes, Škoda, Opel…

– Sajmovi su bili prilika za uspostavljanje poslovnih poznanstava. Postoje podaci da je Vlada Ilić nameravao da kupi licencu od Henrija Forda za sklapanje automobila od gotovih delova. Pregovore je omeo početak Drugog svetskog rata – ističe Stanković.

Nažalost, u toku rata Sajmište je dobilo mnogo zlokobniju funkciju postavši ozloglašeni nacistički koncentracioni logor.

Ratne godine i progon iz sećanja

U burnim godinama pred Drugi svetski rat i u toku njega Vladino ime se pominje u presudnim trenucima opstanka nacije. Knez Pavle se savetovao sa njim oko svih važnih političkih odluka, a krajem 1938. nemački poslanik u Beogradu, fon Viktor Heren, Ilića je predlagao za presednika Vlade što je verovatno posledica Ilićevih poslovnih veza sa Nemačkom koje datiraju od početka 20. veka.

– Verovatno je da Ilić nije imao premijerskih ambicija jer je sa svojim ugledom u inostranstvu, brojnim uspesima u vođenju prestonice i dugogodišnjim prijateljstvom sa Karađorđevićima, to lako mogao postati – objašnjava Stanković.

Umesto toga, nakon početka Drugog svetskog rata, Vlada ilić se povukao sa pozicije gradonačelnika Beograda. Njegove fabrike su radile tokom rata, ali i bile oštećene prilikom bombardovanja i od strane Nemaca i od strane saveznika.

Posle rata Ilić je uhapšen i osuđen na kaznu robije od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine. U presudama je kao glavna krivica Vlade Ilića navedena to što su njegove fabrike radile tokom rata i na taj način “jačale ratni potencijal okupatora“.

Vlada Ilić je narednih sedam godina proveo u zatvoru u Sremskoj Mitrovici gde su mu bivši radnici donosili pakete. Jedno vreme bio je kažnjen da čisti beogradske ulice. Bivšeg gradonačelnika od pogubljenja je spasao lično Vinston Čerčil koji je intervenisao kod Josipa Broza Tita – kaže autor monografije o vlasotinskom industrijalcu i gradonačelniku Beograda.

Vlada Ilić je pušten iz zatvora krajem 1951. godine, ali nije stigao da uživa u slobodi. Ubrzo je doživeo šlog i umro u potkrovlju kuće svog rođaka, 3. jula 1952. u najvećoj bedi. Siromašnog i zaboravljenog, sahranili su ga nekadašnji radnici.

Rehabilitacija

Okružni sud u Beogradu je februara 2009. usvojio zahtev za rehabilitaciju Vlade Ilića i ništavnom proglasio presudu Vojnog suda iz 1946. godine. U obrazloženju piše da je Ilić “morao da bude proglašen narodnim neprijateljem da bi ta osuda bila osnov i opravdanje za državu, da preuzme njegovo bogatstvo“.

Potomci Vlade Ilića i danas se bore kako bi povratili bar deo imovine svog slavnog pretka.

*** Svi koji žele da u svojoj kolekciji imaju ovu knjigu mogu kontaktirati autora na mejl sasa.vl80@gmail.com ili preko Fejsbuk strane.

Ovacije Malagurskom u Čikagu (video)

Slušajte Sputnik

Svetska premijera filma „Težina lanaca 3“ u Čikagu

Ovacije Malagurskom u Čikagu (video)

© Sputnik / Vesti10:12 29.09.2019(osveženo 10:21 29.09.2019) Preuzmite kraći link 0 250Pratite nas

Svetska premijera dokumentarnog filma „Težina lanaca 3“ Borisa Malagurskog održana je juče u Čikagu. Projekcija je ispraćena burnim aplauzom pune dvorane.

O emotivnom naboju na ovom događaju svedoče i reči autora Borisa Malagurskog:

„U jednom trenutku je publika zapevala ’Sistem te laže‘ uz muziku Beogradskog sindikata u odjavnoj špici filma. Meni su suze krenule dok su trajale ovacije, publika je bila neverovatna, atmosfera veoma emotivna!“, rekao je Malagurski za Sputnjik.

© Sputnik / Svetska premijera „Težine lanaca 3“ u Čikagu

Treći deo kontroverzne dokumentarne trilogije srpsko-kanadskog filmskog režisera Borisa Malagurskog u 120 minuta objašnjava kako vojno-industrijski kompleks, moćne korporacije i političke interesne grupacije ugrožavaju naše zdravlje i goli opstanak, fokusirajući se na primer Srbije i drugih država širom sveta, poput Italije i Bolivije.

Kroz analizu NATO bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom, što je dovelo do porasta u broju malignih oboljenja kod građana i do ekološke katastrofe, film objašnjava kako je naš prostor postao eksperimentalna laboratorija velikih sila.

Boris Malagurski: Krenule su mi suze dok su trajale ovacije

© Sputnik / Boris Malagurski: Krenule su mi suze dok su trajale ovacije

U nastavku se film bavi i temama genetički modifikovane hrane i zagađenja naše životne sredine, kao i temom uništavanja naših prirodnih resursa kroz izgradnju mini-hidrocentrala. Dokumentarac na kraju razotkriva truli sistem u kojem živimo i predstavlja inspirativne priče boraca za bolje društvo, kako u Srbiji tako i u Čileu i na Kubi, sa ciljem da se svi građani pokrenu i da preduzmu nešto konkretno da bi živeli u zdravijoj i pravednijoj Srbiji.

Intervjuisani su filozof Noam Čomski, umetnik Nele Karajlić, novinar Jovan Memedović, ekonomista Nebojša Katić, doktor Danica Grujičić, premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir, klimatolog Vladimir Đurđević, profesor Miladin Ševarlić, ekonomista Džefri Saks, aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta i mnogi drugi.

Planirane su projekcije filma širom sveta uz prisustvo autora, počevši projekcija u Las Vegasu 30. septembra, Majamiju 2. oktobra, Vašingtonu 3. oktobra, Njujorku 4. oktobra, Torontu 5. oktobra, Vindzoru 6. oktobra, Kičeneru 7. oktobra, Hamiltonu 8. oktobra, Londonu (Ontario) 9. oktobra, Bostonu 10. oktobra i Otavi 11. oktobra. Krajem oktobra je planirana evropska turneja, počevši od Beča 25. oktobra i Minhena 26. oktobra, dok se srpska premijera očekuje na zimu.

Film je finansiran isključivo pomoću donacija naših ljudi širom zemlje i sveta, kojima se filmska ekipa srdačno zahvaljuje. Filmski centar Srbije odbio je podršku filmu, a razlog koji je naveden je zato što je film „isuviše naučno-istraživački i društveno angažovan“.

Direktori fotografije su Milan Lakić, Mladen Janković i Natalija Milošević, montažer i animator je Aleksandar Savić, dok su muziku komponovali Đorđe Josipović, Andreja Pešić, Aleksandar Stevanović, Andrijano Kadović i „3 points prodakšn“. Scenario i režiju potpisuje Boris Malagurski.

ТРОЈАНСКО МАГАРЕ

ОЈ НАРОДЕ, НАРОДЕ МОЈ

МОЈ И ТВОЈ А НЕ ЊИХОВ

ИЗ КОЈЕГ СМО ПОТЕКЛИ

САДА ДОБРО, РАЗМИСЛИ

ШТА НАМ СЕЋАТ ВРЕДИ

СУВИМ ДАЋАМА ДИЧИТ

ПРЕДАКА ОД ВЕЧНОСТИ

ШТО ЗА НАС ИЗГИНУШЕ

А НАС ВИШЕ БИТИ НЕЋЕ

НЕ ВАДИТЕ ИЗ ДАВНИНА

СУВО ГРОЖЂЕ, ПРЕДАКА

ПРЕВИШЕ ЈЕ МЕЂ, НАМА

ТРОЈАНСКИХ МАГАРАЦА

ПОДМЕТНУТИХ МУЋАКА

И СВИЊСКИЈЕХ ТРАГОВА

ОД ЛАЖНИХ ГОСПОДАРА

ДА НАМ ЗЛОТВОР ВЛАДА

БЕЗ ДА ГА ИКО ОПОМЕНЕ

НЕДАВНО У ПОХОД КРЕНЕ

НЕКО ТРОЈАНСКО МАГАРЕ

ПА НАПИШЕ НЕКУ КЊИГУ

НА ЈЕЗИКУ СРПСКОГ ВУКА

ДА БИ ГА СВИ РАЗУМЕЛИ

АЛИ МАГАРЕ КО МАГАРЕ

ИСПЉУВА ВУКА, ПОПИША

КАО ДА ЈЕ, НЕКА КАЉУГА

ШТО ЈЕ УЧИНИО РЕФОРМУ

ЈЕЗИКА ДА ГА СВАК РАЗУМЕ

ИСПЉУВА СЕ ПО ВУКУ

ТО ТЕЛЕ, ТАЈ “БАЈНИ ПИСАЦ”

ЗАТО ШТО ОПИСМЕНИ НАРОД

ЗАНЕМАРУЈУЋИ ЧИЊЕНИЦЕ

ЈЕР ДА НЕ БЕШЕ ПОТРЕБЕ

НЕ БИ БИЛО НИ РЕФОРМЕ

А МОГАО ЈЕ ТАЈ МАГАРАЦ

ТРОЈАНСКИХ ТРАГОВА КРМАК

НА СТАРОМ ЈЕЗИКУ ПИСАТИ

КОЈЕГ НАРОД НИЈЕ РАЗУМЕО

КАКО ТАДА ТАКО НИ ДАНАС

ПА СЕ ПЉУВАЊЕМ ПО ЊЕМУ

ЗА ТУ РЕФОРМУ ЗАХВАЛИО

КО ШТО СЕ ТО КРМАК ЗАХВАЉУЈЕ

ПРЕВРТАЊЕМ ВАЛОВА

А БОЉЕ БИ БИЛО И ЗА ЊЕГА

А И ЗА НАС

ДА ЈЕ НА ТОМ СТАРОМ ЈЕЗИКУ

СВОЈУ КЊИГУ НАПИСАО

НЕ БИ ЈЕ НИКО РАЗУМЕО

И СВИМА БИ БИЛО ДОБРО

И ЊЕМУ И НАМА

ЈЕР НE БИ НИ СХВАТИЛИ

КОЛИКУ ЈЕ ТО БРЉОТИНУ НАПИСАО

АЛ КАКО ДРУГАЧИЈЕ ОЧЕКИВАТИ

ДА ТРОЈАНСКО МАГАРЕ

НЕ ОСТАВИ СВИЊСКЕ ТРАГОВЕ

КО ЗНА ПО ЧИЈИМ СВЕ УПУТИМА

Душан Нонковић Теодоровић

Ratni dnevnik naše lekarke objavljen je na Norveškom a sada i na Engleskom jeziku

Ratni dnevnik jedne lekarke –

Life as Trauma: the wartime journals o fan anesthesiologist, Sarah Z. Mitić

Pored dobro poznatog hirurga Dr Lazića koji je radio kao lekar dobrovoljac na ratištima i stratištima bivše Jugoslavije tokom rata devedesetih, u ratu je bila i jedna žena, Dr Sarah Zorica Mitić. I ona je ostavila pisani trag o svom radu u ratnim bolnicama i opisala susret sa užasnim licem rata.

Njen dnevnik je objavljen prvi put 1996/7 godine u Srbiji pod imenom „Iz Krajine koje više nema“, pa je objavljen na norveškom jeziku u Norveškoj i na danskom jeziku u Danskoj. Nedavno se taj dnevnik pojavio i na engleskom jeziku u Americi. Predgovor je napisao bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji gospodin James Bisset, dok je zvanična američka književna kritika dala izvanrednu ocenu rukopisu.

Autorka je prevela dnevnik na engleski i uložila mnogo u njegovo izdavanje da bi se i istina o ratu u bivšoj Jugoslaviji čula i u oblastima gde je bila najveća antisrpska propaganda. To više nije važno zbog Srba koji su svoj danak platili i plaćaju, nego zbog ostatka sveta koji plaća svoje zablude i donosi pogrešne odluke, jer ima pogrešnu sliku o tom ratu.

Knjiga se može kupiti preko Amazona na donjem linku.

БОРИС МАЛАГУРСКИ; МИЛИОНИ ДРУШТВЕНИХ ПАРА УДЕЉУЈЕ СРПСКИ ФИЛМСКИ ЦЕНТАР УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА ХРВАТИМА И СЛОВЕНЦИМА А ЗА ФИЛМОВЕ О ПОСЛЕДИЦАМА НАТО БОМБАРДОВАЊА НЕМА ПАРА – ВИДЕО