Postovani Dusane, dobro jutro!
Necu dolivati soli na ranu o nasoj deci ovde u Srbiji, ali ste mi izmamili da vam u prilogu ovog pisma posaljem pricu-pismo koju sam napisala i mislila da je Dijaspora prava stranica za to. Mene ona mnogo boli, pa sam je tako sve do sada cuvala, da se ne cuje i ne vidi moja tuga.
Mozda je bolje da je pustim, mozda nekom i pomogne kao sto je meni dok sam je pisala i tako pustila suze da krenu, da mi bude bar malo lakse.
Moji sinovi su spremni da rade i sve druge poslove za koje su sposobni, kao i one koje treba i moze da se nauci i obuci, samo da mogu od toga normalno da zive.
Zato vama puno hvala na razumevanju nase bolne situacije i pokusaju na pomoci.
Veliki pozdrav od nas!
PISMO TELEVIZIJI
Dragi Milose sa TV-a,
Dragi Milose sa TV-a,
Odavno i mnogo cesto sam zelela da vam napisem ovo pismo, ali eto, nisam, izmedju ostalog i zbog toga sto sam se pitala kako cete ga prihvatiti. Videla sam da vam puno pisu i da su to simpatije i lepi komentari upuceni vama i nacinu vaseg rada. Pridruzujem se i njima.
Ali ja imam poseban i neobican razlog zasto gledam jutarnji program sa vama.
Gledam vas sa posebnom emocijom. Sa vasim likom u emisiji meni jutro donosi radost jer ja sa novim danom mogu da gledam i svog SINA koji mnogo lici na vas. Zbog poznate situacije u zemlji, moj sin je morao sa 22 godine, sam, da podje “trbuhom za kruhom” i ode mnogo daleko da bi zaradio za hranu i racune, za “normalan” zivot, i ako uspe i za skolovanje koje je ekonomski nasilno prekunuto, i da bi tako uslovno spasen, mogao da pomaze i spasava i nas koji smo ostali ovde… Mnogo tezak zadatak za jednu mladost!
Dok sam ja, kao mlada, od studentskog kredita izdvajal za knjige, a time mislila i za uspeh i srecu u zivotu, nisam ni slutila da je uzaludna sva moja ljubav i energija koju sam davala i ulagala u zivot i svoje sinove, i da cu morati sa cemerom da gledam kako mi se sada, deca u grcu bore samo da prezive, samo za goli zivot i samo za egzistenciju!
Dusa strasno boli kada oba sina morate da spremate i saljete u daleki svet da traze “koru hleba” jer je ovde nema. Nisam protiv odlaska dece od roditelja, niti odlaska u beli svet, naprotiv, ali je sve to jos mnogo teze kada imate svest o tome da to morate da uradite kao jedini nacin i kao spas da deca prezive. Bolno sam ljuta i na zivot u Srbiji, i na drzavu, i na lazni patriotizam i na sve one koji mi “teraju decu od kuce” !
Vi ste Milose, mladi pa mozda i ne znate za partizanski film koji sam gledala kao skolarka, i koga se prisilno ipak cesto setim, a zove se “Ne okreci se sine!”…Plakala sam i tada i sada.
Ali, isto tako je strasno tesko i bolno gledati drugog sina kako se ovde muci i muci svoju mladost, jer se zboz viznog rezima vratio iz inostranstva, i ceka i strepi da li ce biti izabran medju stotine drugih mladih koji cekaju u red da dobiju “sansu za zivot” i da mi i on ponovo ode.
A majku boli i da ode i da ovde, ovako ostane. Boze, “Zemlja tvrda, a nebo visoko…!
… Nisam sebicna majka, i trpela bih ja majcinski bol i patnju sto su deca tako daleko, ali da su oni tamo bar bezbedni i bar malo zbrinuti. I lakse bi mi bilo da tamo nisu otisli prisilno, zbog “biti ili ne biti”, da tamo nisu zigosani kao Srbi, a primeceni kao kvalitetni i cudno pametni Srpcici, ali su ipak gradjani i radnici 13-og reda …
Moj mladji sin je ostao van zemlje, ali mi je mnogo tesko sto je daleko, sto je tamo bez svoje porodice i sto ne mogu da gledam odrastanje svog sina. Mozda mnogo ocekujem od gitare na njegovom uzglavlju sa kojom i zaspi i koja ga tu cuteci ceka, da se on probudi i onako sanjiv prebira po njoj i tako bar ona uspe da mu zameni sve nas, da mu bude i snaga i oslonac. U mislima i secanju sam stala sa njegovim izgledom i navikama u vreme kada je otisao. Zato sada gledam Vas!
Nemojte mi zameriti, ali toplim majcinskim pogledom pratim svaki vas pokret i gest, vas izraz i osmeh, slusam kako ste kasno legli, i slusam vas da se niste naspavali, jer ste mladalacki kasno legli a morali rano da ustanete, kao moj sin. Smeskam se dok u mislima zamisljan njegov seretski osmeh na moje “Ljubi ga majka!”,sto je sav moj prekor i kazna na to sto mi “dete dockan zanocilo”. Gledam sta ste obukli i mislim da bi i on voleo istu takvu boju kosulje, da je ovde?! Cak su vam humor i fazoni slican ili isti. Pa i taj decacko-dzentlmenski odnos prema damama u vasoj emisiji. Prija za dusu, videti lepo vaspitanu mladost. Dok pijem jutarnju kafu, gledam vas da me “mine zelja “ za sinom. Sa osmehom vam saljem blage i tople majcinske pozdrave i zelju da budete srecni, da Bog cuva i Vas i mog sina, koji je tamo daleko, bez svih nas!
I nek` Bog cuva svu nasu decu!
Moj sin se zove Vladimir, i pricala sam mu o vama. Nasmejao se kada sam mu ovo rekla, i rece: “E, blago Milosu, ali ne znam da li bi on bio na mom mestu?”. Zbog prirode posla on putuje po razlicitim regijama Kine, u Hong Kongu, Tajlandu, Koreji… Gleda vas i on kada moze, i vrlo cesto se desi da on pozove bas dok ja gledam vasu emisiju, pa na njegovo pitanje: “Mama, sta radis?”, ja kroz smeh I suze kazem kako upravo tada gledam Milosa zbog njega. U nasoj uzoj i siroj porodici vi ste veoma omiljen lik, delujete toplo, porodicno i pokroviteljski, kao nas Vladica. A mala deca iz familije vas zovu onaj cika sa B92 sto lici na Vladicu, i ponosni su na to, a vama hvala na tom zadovoljstvu. Hvala vam za sve to!
Nisam vise mogla da cutim o ovom pismu koje u mislima odavno pisem vama, a nisam ni sinovima rekla da cu da vam posaljem, jer bi rekli “Daj, mama, ne smaraj coveka”. Ali ja sam i zelela i od silne zelje i morala. Nadam se da vas nisam mnogo opteretila svojim emocijama, jer to danas, cujem nije u modi. Kazu, nije IN! Trazi se od mene da majcinske osecaje “cooliram”. Kontrolisane emocije nisu isto sto i njihov nedostatak i nemanje istih.
Postujem vas, i cenim vas rad, kao osobu koja zna i vrednuje porodicne odnose, red i tradiciju jer, pomno sam vas gledala i slusala, i videla sta iz kuce nosite. Zato se nadam da cete razumeti pismo majke i da necete zameriti na iskrenosti.
Kao sto vidite, pored mnogih mladih i lepih devojaka koje vas cezljivo gledaju, pored mladih momaka ciji ste uzor i idol, imate i mnoge majke koje sa velikom ljubavlju i simpatijom, sa uzivanjem gledaju vas i vas rad.
Zelim Vam svu srecu i zdravlje, da sa najvecim uspehom realizujete sve svoje zelje i u tome uzivate! Pozdravite svoju majku i neka je srecna sto ima takvog sina, a pored sebe!
Veliki pozdrav od
Vladicine i Milanove mame.
Beograd
Filed under: AKTUELNO, Literatura | 2 Comments »
Milijana Mitrovic was one of Carla del Ponte`s sources for information on death camps in which organs were taken from people, the Kurir daily writes.
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 