ИЗ КЊИГЕ У ПРИПРЕМИ; ТRАГОМ СРБА III

ПУТЕВИМА ИСТИНЕ О СРБИМА И СРБИЈИ

ДО ПРА ИСТОРИЈЕ СРБА АНАЛИЗОМ СВЕСНОГ И ПОДСВЕСНОГ СЕЋАЊА

РЕШЕНА ЕНИГМА ИМЕНА СРБИЈАДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРВИЋ

Фото Растко Браво / Rastko Bravo

ДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРВИЋ,

ПОДСВЕСНО СЕЋАЊЕ ЈЕ ПОСМРТНО БЛАГО СВЕСНОГ ЖИВОТНОГ ПРОЦЕСА КОЈЕ СЕ СКУПЉА ЗА ЖИВОТА СВОГА ДА БИ БИЛО БЛАГО ОД ВЕЧНОСТИ РИЗНИЦЕ СТЕЧЕНОГ ЖИВОТНОГ ИСКУСТВА КАО И ИЗВОР НОВОГ ЖИВОТА. КАКО ЗА ЖИВОТА ЖИВИШ И КАКО СУ ТИ ПРЕТЦИ ЖИВЕЛИ ТАКВО ЋЕ ТИ СЕ И ПОТОМСТВО РАЂАТИ ИЗ БЛАГА ПОДСВЕСНЕ РИЗНИЦЕ, ИЗ СУМЕ ВРЛИНА И СЛАБОСТИ СВОЈИХ И СВОЈИХ ПРЕДАКА. ЧИНИ ДОБРА ДЕЛА ДА БИ ТИ ПОТОМСТВО БИЛО ШТО ЗДРАВИЈЕ.

Нека моја овде наведена запажања биће тачна и необорива, нека ће можда требати исправити, међутим најбитније је да што боље развијемо своје способности запажања и логичног размишљања да би могли доћи до истине и правде!

САДРЖАЈ

Химна Србије

Увод

Настанак имена Србија

Немушто споразумевање

Настанак гласног међусобних споразумевања

Настанак речи и сложенијег изражавања реченицама

Најстарије скулптуре света

Први писани симболи

Винчанско писмо

Најстарији писани споменик

Најстарији календар света

најстарији српски топоними у Европи и Малој Азији

Најстарија позната битка у Европи

Зачетак европске цивилизације

Настанак вера и догми

Узроци ратовања

ХИМНА СРБИЈИ

ТРИ СЛОВА, ТРИ СИМБОЛА СРБСКА

С ЗА СУНЦЕ Р ЗА РАЂАЊЕ Б ЗА БОГА

СРБ ЈЕ КОРЕН РЕЧИ ИМЕНА ТВОЈЕГА

ДОБИТО ПО СУНЦУ РАЂАЊУ И БОГУ

АКО СИ ЧОВЕК, ОД СРBСКОГА РОДА

НЕ ЗАБОРАВЉАЈ НИКАД ИМЕ СВОЈЕ

ДА ЈЕ ПЛЕМЕНИТО, БОЖЈЕ И СВЕТО

ЗВАТИ СЕ СРБИНОМ БОГОМ ЈЕ ДАТО

СРБИНОМ СЕ ЗВАТИ НИЈЕ БАШ ЛАКО

СРБИНОМ БИТ НЕ МОЖЕ БАШ СВАКО

МОРА УМЕТИ КАО ХРИСТОС ПАТИТИ

ТЕШКЕ РАНЕ ОД НЕЉУДИ, ИЗДРЖАТИ

ЧУВАЈ СВОЈУ СРБИЈУ, СРБИНЕ БРАТЕ

ЧУВАЈ ЈЕ КАО ЗЕНИЦУ ОКА СВОЈЕГА

СРБИЈА ЈЕ КОЛЕВКА КУЛТУРЕ СВЕТА

СЛОВО С ЈЕ СТАРИЈЕ ОД РЕЧИ СУНЦА

СРБИЈА ЈЕ МНОГЕ ОЛУЈЕ ПРЕЖИВЕЛА

ЛОМЉЕНА КАЉАНА СА СВИХ СТРАНА

АЛ, УВЕК СЕ ПОДИГЛА ЧИСТА ОБРАЗА

КРОЗ ЖИВОТ УВЕК СМЕЛО, КОРАЧАЛА

Душан Нонковић Теодоровић

УВОД

ОВУ КЊИГУ НИСАМ НАПИСАО ИЗ НЕКАКВИХ НАЦИОНАЛНИХ ИЛИ, НЕ ДАЈ БОЖЕ, НАЦИСТИЧКИХ ПОБУДА ВЕЋ ДА БИ ДОШАО ТРАГОМ ИСТИНЕ ДО ПРА КОЛЕВКЕ ПРВОГ СЛОВА, РЕЧИ И ПИСМА И ДА БИХ УСТАНОВИО НАШ ДОПРИНОС У РАЗВОЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. ТРАГАЈУЋИ ЗА СРБИМА ПУТЕВИМА ИСТИНЕ И ЗДРАВЕ ЛОГИКЕ, ДОШАО САМ ДО ЗАКЉУЧКА ДА ЈЕ ТА КОЛЕВКА УЈЕДНО И КОЛЕВКА СРПСКЕ И ЕВРОПСКЕ ПА СТИМ И ДЕО СВЕТСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. ТА САЗНАЊА СУ МИ ОБАВЕЗА ДА УКАЖЕМ НА ТО; ДА ЈЕ ЈЕДНА АЛИ ИЗНАД СВЕГА НАДМОЋНА МАЊИНА КОЈА ЈЕ ИПАК САМО ДЕЛИЋ ЈЕДНЕ АПСОЛУТНЕ ВЕЋИНЕ, НА ПУТУ ДА ИЗ ПОХЛЕПЕ УНИШТИ КОЛЕВКУ СВОЈЕ И СВЕТСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, ДЕЛА СЕБЕ, ДА БИ ПРИКРИЛА СВОЈ ЗЛОЧИН, ЗЛОЧИН НАЈИМУЋНИЈИХ И НАЈУТИЦАЈНИЈИХ ПОЈЕДИНАЦА СВЕТА, КОЈЕГ СУ ПОЧИНИЛИ ПОДСТИЦАЊЕМ, НАЛАГАЊЕМ И ФИНАНЦИРАЊЕМ НЕЗАКОНИТОГ БОМБАРДОВАЊА, БОМБАРДОВАЊЕМ МАЛЕ СРБИЈЕ БЕЗ УН МАНДАТА. У НАЈМАЊУ РУКУ, УМЕСТО ДА СПРЕЧЕ НАСИЉЕ ПОДСТИЦАЛИ СУ ГА БОМБАРДОВАЊЕМ УРАНИЈУМСКОМ МУНИЦИЈОМ. ПОЧИНИЛИ СУ ЗЛОЧИН БЕЗ ПРЕСЕДАНА ШТО ЈЕ РАВНО ГЕНОЦИДУ. И ТО ИЗ ЧИСТЕ ПОХЛЕПЕ ЗА ЈОШ ВЕЋИМ ПРОФИТОМ ДА БИ ПОТАЈНО УВЕЛИ ДИКТАТУРУ НОВЦА У СВАКУ ПОРУ ДРУШТВЕНОГ БИЋА А СТИМ И УЧИНИЛИ СВАКОГ ПОЈЕДИНЦА ОВИСНИМ ОД КАПИТАЛА ТЕ УЗУРПАТОРСКЕ МАЊИНЕ КОЈА БИ НА ТАЈ НАЧИН ПОСТАЛА ЈЕДИНА ВЛАДА, ЈЕДИНА ВЛАСТ СВЕТА, КОЈУ НЕ БИ НИКО МОГАО КОНТРОЛИСАТИ НИТИ БИ ИКО БИО У СТАЊУ ДА ПРЕСУДИ. ДОК СЕ ДРУГИ ГЛОЂУ И УБИЈАЈУ ЗБОГ, ОД ТИХ МОЋНИХ МАЊИНА, ПОДМЕТНУТИХ НЕИСТИНА, ТИ ИСТИ МОЋНИЦИ ТРЉАЈУ СВОЈЕ РУКЕ У ЗАВЕТРИНИ АНОНИМНОСТИ ПРОГЛАШАВАЈУЋИ СЕБЕ, ВЕЋИНСКИМ ДЕЛОМ НАРОДА КОЈЕГ БИ ДА ПОДЈАРМИ ПОЛИТИКОМ ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ! ПОШТО ЈЕ ПРЕЂУТКИВАЊЕ ЧАК ДОВЕЛО И ДО ТРГОВИНЕ ОТЕТИМ ОРГАНИМА А И ДО СВЕТСКЕ КРИЗЕ. ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ ПРОГОВОРИ ИСТИНОМ, ГЛАСНО И ЈАСНО, БЕЗ ИКОГ УСТРУЧАВАЊА.

СЛЕДЕЋИ ТРАГ УМА, БОЖЈЕ БЛАГОДЕТИ, ПИШЕМ ОВУ КЊИГУ, КАКО БИ ДОШАО ДО ИСТИНЕ, ПО ПРОМИСЛИ ТВОРЦА, ГОСПОДАРА ЖИВОТА И СМРТИ КОЈЕМ ПРИПАДАМ ТЕЛОМ, ДУХОМ И УМОМ, КАКО БИХ СЛУЖИО ИСТИНИ И ИСТИНОМ ДОПРИНЕО ОЧУВАЊУ ТВОРЧЕВИХ ДЕЛА, СУЖИВОТУ У МИРУ БЕЗ РАТОВА. МОРАМО БИТИ ИСКРЕНИ ПРЕМА СЕБИ И ДРУГИМА. ЈЕР ШТА БИ ИНАЧЕ БИО ЧОВЕК БЕЗ ИСТИНЕ, УМА И ДУШЕВНОГ ЖИВОТА ДО БОГАТА ТРПЕЗА ЦРВИМА. ДА БИ ОВЛАДАЛИ ТИ ЗЛОТВОРИ СВЕТОМ НАУМИЛИЛИ СУ ДА НАМ УНИШТЕ ИСТИНУ, СЕЋАЊЕ, УМ И ДУШУ ДА БИ БИЛИ БЕЗ СЕЋАЊА И ИСТИНЕ ПОКОРНЕ СЛУГЕ.

ИСТИНА ЈЕ ТЕМЕЉ БЛАГОСЛОВА И БЛАГОСТАЊА А ЛАЖ ЈЕ ИЗВОР СВИХ СВАЂА И РАТОВА, ПАТЊИ И БЕДА. НА НАМА ЈЕ ДА СЕ ОДЛУЧИМО КОЈИМ ЋЕ МО ПУТЕМ ИЋИ И КОЈИМ ЋЕ МО СЕ ТАБОРУ ПРИКЛОНИТИ. КАКО РАДИЛИ ТАКО ЋЕ НАМ И БИТИ. ПОСТОЈАЊЕ И НАСТАЈАЊЕ РАТОВА УКАЗУЈЕ НА ТО ДА ЈЕ ЛАЖ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ ОВЛАДАЛА ИСТИНОМ. СВЕ ДОК НЕ ПОЧНЕМО ОДЛУЧНО СУЗБИЈАТИ ЛАЖИ, БЕЗ ИКАКОГ СУЗДРЖАВАЊА И ИЗ ПОГРЕШНОГ ОБЗИРА, ПРИЋУТКИВАЊА, НЕЋЕ СЕ ЧОВЕЧАНСТВО МОЋИ ОТАРАСИТИ РАТОВА НИ БЕДЕ А СТИМ НИ СВОЈИХ ЗЛОТВОРА. НИЈЕ МИ НАМЕРА ДА УЗДИЖЕМ СРБИЈУ А ДА ТО УЗВИШЕЊЕ НЕ БУДЕ ЗАСНОВАНО НА ИСТИНИ И ЗДРАВОМ РАЗУМУ. И АКО БИ СЕ ТО МОГЛО ОД МНОГИХ СУПРОТНО РАЗУМЕТИ И СХВАТИТИ. ЦИЉ МИ ЈЕ ДА СЛЕДИМ ЧИЊЕНИЦЕ ЛОГИКОМ И ЗДРАВИМ РАЗУМОМ КАКО БИХ ЗДРАВИМ МИСЛИМА ЛОГИКЕ ДОШАО ДО ИСТИНЕ.

МА КО ДА СЛЕДИ ОВАЈ ПРИНЦИП ПРОУЧАВАЊА НЕ МОЖЕ ЗАОБИЋИ ЧИЊЕНИЦУ ДА ЈЕ САМО ЈЕДАН ГЛАС БИО ПРЕТЕЧА СВИХ РЕЧИ И СВИХ НАЧИНА ДАНАЧЊИХ СПОРАЗУМЕВАЊА ЉУДСКОГА РОДА ИЗ КОЈЕГ СУ СЕ РАЗВИЛЕ МНОГОБРОЈНЕ ВАРИЈАНТЕ ГЛАСОВА И ГОВОРА, ДА БИ СЕ У ДАЉЕМ РАЗВОЈУ ТЕХНИКЕ СПОРАЗУМЕВАЊА РАЗВИЛЕ У ПРВА СЛОВА А ИЗ ЊИХ ПРВЕ ПИСАНЕ РЕЧИ ПА РЕЧЕНИЦЕ ПА СВЕ ДО ОБИМНИХ РОМАНА И СТРУЧНИХ ИЗРАЖАВАЊА.

МИ ЗА САДА ЗНАМО САМО ЗА РЕЧИ, ПРОСТЕ, ПРОСТОПРОШИРЕНЕ И СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ. МЕЂУТИМ СПОРАЗУМЕВАЊЕ НИЈЕ ЗАПОЧЕТО ГОТОВИМ РЕЧИМА ВЕЋ ПРВО НЕМУШТИМ ЗНАКОВИМА ПА ПРВИМ ГЛАСОВИМА ИЗ КОЈИХ НАСТАДОШЕ РЕЧИ А ИЗ ЊИХ РЕЧЕНИЦЕ.

ПОЛАЗНА СТАНИЦА МОЈЕГ ПРОУЧАВАЊА ПРА СПОРАЗУМЕВАЊА ЋЕ БИТИ САМ ПОЧЕТАК СПОРАЗУМЕВАЊА НЕМУШТИМ ЗНАКОВИМА И ПРВИМ ГЛАСОВИМА ОДНОСНО РАЗВОЈ ЈЕЗОКА ОД САМОГ ЊЕГОВОГ ЗАЧЕТКА.

КАКО ЈЕ НАСТАЛА РЕЧ СРБИЈА.

ОНО ШТО ЈЕ ЧОВЕК ПРВО УГЛЕДАО И ШТО МУ ЈЕ БИЛО НАЈВАЖНИЈЕ БИЛО ЈЕ СУНЦЕ А НИШТА МАЊЕ ВАЖНО НИЈЕ БИЛО НИ РАЂАЊЕ А НИ БОГ. УЗЕВШИ ПРВА СЛОВА РЕЧИ СУНЦА, РАДЂАЊА, БОГА И ДОДАВШИ СЕБЕ КАО ДЕО ТОГА СВЕГА; И ЈА, НАСТАЈЕ СРБИЈА. СВЕ ДОК СЕ НЕ НАЂЕ ВЕРОДОСТОЈНИЈЕ ОБЈАШЊЕЊЕ ОСТАЈЕ ОВО МОЈЕ НА СНАЗИ КАО ВАЖЕЋЕ.

АКО СЕ УЗМЕ У ОБЗИР ВИНЧАНСКО ПИСМО КАО НАЈСТАРИЈЕ ПИСМО СВЕТА, ЛЕПЕНСКИ ВИР СА НАЈСТАРИЈИМ СКУЛПТУРАМА НА СВЕТУ,

Riboliki kameni idoli iz Lepenskog Vira

ПРИЈЕ СВИХ НА СВЕТУ ТОПЉЕЊЕ МЕТАЛА ПА НАЈСТАРИЈИ АРХЕЛОШКИ НАЛАЗ ТОЧКА А ПРИЈЕ СВЕГА НАЈСТАРИЈИ КАЛЕНДАР СВЕТА КОЈИ ОБЕЛЕЖАВА ПОЧЕТАК ЛЕТА И ЗИМЕ ОДНОСНО ВРЕМЕ СЕЈАЊА И ВРЕМЕ ДАРИВАЊА ПЛОДОВА ОНДА СЕ МОЖЕ СЛОБОДНО РЕЋИ ДА ЈЕ И КАЛЕНДАР НАСТАО ОД СРПСКЕ РЕЧИ КОЛОДАР, (ДАР КОЛА, КРУЖНОГ КРЕТАЊА) КОЈИМ СЕ ОБЕЛЕЖАВАЛО ПОЧЕТАК ЛЕТА И КРАЈ ЈЕСЕНИ ОДНОСНО ПОЧЕТАК ЗИМЕ, ОДЛАЗАК СТАРЕ И ПОЧЕТАК НОВЕ ГОДИНЕ, ВРЕМЕ КАД СЕ ДАРУЈУ ПЛОДОВИ СУНЦА И СВЕ ПОНАВЉА И КРЕЋЕ ИСПОЧЕТКА ПОПУТ КОЛА У КРУГ. АКО СЕ УЗМУ У ОБЗИР СВЕ ТЕ ЧИЊЕНИЦЕ ОНДА ТУ НЕМА СУМЊЕ ДА ЈЕ СРПСКИ ЈЕЗИК НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК СВЕТА А СТИМ И ПРВИ КОРАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ.

ТУ СЕ НЕ МОЖЕ ЗАОБИЋИ ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ СРПСКО ПИСМО КАО И ЈЕЗИК ОСНОВА РАЗВОЈА СВИХ КУЛТУРА ОДНОСНО НАСТАНАК И РАЗВОЈ СВИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА У ЕВРОПИ, РУСИЈИ И АЗИЈИ ПА НЕТРЕБА НИ ДА НАС ЧУДИ ШТО СЕ У РУСКИМ ШКОЛАМА УЧИ ДА СУ РУСИ ДОШЛИ СА БАЛКАНА.

МОЖДА ЋЕ СЕ ЗБОГ ТОГА И ПРВОГ ГЛАСА, СЛОВА “С” КОЈИМ ЗАПОЧИЊЕ РЕЧ „СУНЦЕ“ СКОРО СВИХ НАРОДА ЕВРОПЕ И ШИРЕ А И ЗБОГ ЧИЊЕНИЦЕ ДА И ИМЕ СРБИЈЕ ПОЧИЊЕ СА ПРВИМ СЛОВОМ СУНЦА “С” ДОБИТИ УТИСАК ДА ЈЕ ПОРЕМЕЋЕНА РАВНОТЕЖА У КОРИСТ СРБИЈЕ. МЕЂУТИМ ТО ЈЕ НЕОБОРИВА ЧИЊЕНИЦА ДА И СУНЦЕ И СРБИЈА ЗАПОЧИЊУ СВОЈЕ ОБЕЛЕЖЈЕ СА “С” СЛОВОМ ОДНОСНО ГЛАСОМ, ДА ЈЕ С СЛОВО КОРЕН ОБЕ РЕЧИ. ТО ДА ЈЕ РАВНОТЕЖА ПОРЕМЕЋЕНА ИЗГЛЕДА САМО НА ПРВИ ПОГЛЕД. НАБРОЈАНЕ ЧИЊЕНИЦЕ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ ДА СЕ ОПОВРГНЕ ИСТИНА КАО НИ ЧИЊЕНИЦА ДА СКОРО НА СВИМ ЈЕЗИЦИМА ДАНАШЊЕ ЕВРОПЕ, РЕЧ СУНЦЕ ЗАПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ ОДНОСНО ГЛАСОМ „С”, АЛИ КОД МАЛО КОЈЕ ДРЖАВЕ И ИМЕ СВОЈЕ ДРЖАВЕ, ШТО ЗНАЧИ ДА ЈЕ ТО „С” СЛОВО БИО УНИВЕРЗАЛАН. ЗНАК КОЈЕГ СУ РАЗУМЕЛИ СВИ СТАНОВНИЦИ ЕВРОПЕ, ШТО ЧИЊЕНИЧНО УКАЗУЈЕ ДА СУ ТАКО РЕЋИ СВИ НАРОДИ ЕВРОПЕ НАСТАЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ИЛИ НЕКОЛИКО СРОДНИХ ПЛЕМЕНА КОЈА СУ СЕ СЛУЖИЛА ИСТИМ НАЧИНОМ ПРВОБИТНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА КАО ШТО ЈЕ ТО НАЈСТАРИЈИ СИМБОЛ “С” СКОЈИМ СУ СВИ ОЗНАЧАВАЛИ СУНЦЕ АЛИ БИО И СИМБОЛ КОЈИ ЈЕ ОЗНАЧАВАО ПРВИМ СЛОВОМ “С” КАКО СУНЦЕ ТАКО И ИМЕ СРБИЈА.

ИЗ ТОГА “С” СИМБОЛА СЕ РАЗВИЛА РЕЧ СУНЦЕ, КОД ИТАЛИЈАНА СОЛО, НЕМАЦА СОННЕ, ЕНГЛЕЗА САН, СРБА СУНЦЕ И.Т.Д. ШТО УКАЗУЈЕ НА ТО ДА СЕ РАДИ О ИСТОМ ПРА ПРЕТКУ РЕЧИ СУНЦА А СТИМ И О ИСТИМ ПРА ПРЕТЦИМА КОЈИ СУ СВОЈУ РЕЧ ЗА СУНЦЕ РАЗВИЛИ ИЗ “С” ГЛАСА, СИМБОЛА. А ПОТОМ СУ РАЗВИЛИ СВАКО СВОЈУ РЕЧ ЗА СУНЦЕ, СВАКО ЗА СЕБЕ НА СВОЈ НАЧИН, СВОЈЕМ СПЕЦИФИЧНОМ ЈЕЗИКУ ОДНОСНО ПИСМУ И КУЛТУРИ. ЗБОГ СВЕ ВЕЋЕГ РАСТОЈАЊА ОДНОСНО УДАЉЕНОСТИ ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ НАСТАЈАЛА СУ И РАЗЛИЧИТА ОБЕЛЕЖАВАЊА ЗА ИСТИ ПРЕДМЕТ. КАКО СУ НА ПОЧЕТКУ РАЗВИЈАЛИ ЗНАКОВЕ ЛОМЉЕЊЕМ ГРАНЧИЦА ДА БИ ЗНАЛИ ОДКУД СУ ДОШЛИ, А И ПОЛАГАЊЕМ КАМЕЊА, ОБЕЛЕЖАВАЈУЋИ ПУТ КОЈИМ СУ ПРОШЛИ, ТАКО СУ СА ВРЕМЕНОМ РАЗВИЈАЛИ И СВОЈЕ ПИСМО КОЈЕМ ЈЕ НА СВОМ ПОЧЕТКУ СТАЈАЛО “С” СЛОВО ЗА СУНЦЕ ИЗ ВРЕМЕНА КАД СУ БИЛИ У БЛИЗИНИ ЈЕДНИХ ДРУГИХ И ПРИПАДАЛИ ИСТОМ ПЛЕМЕНУ. ТО ЈЕ БИО НАЈСТАРИЈИ СИМБОЛ КОЈЕГ СУ СВИ РАЗУМЕЛИ И КОЈИМ СУ СВИ ОБЕЛЕЖАВАЛИ СУНЦЕ. СУНЦЕ ЈЕ ВЕЛИКОМ ВЕРОВАТНОЋОМ НАЈСТАРИЈИЈЕ ОБЕЛЕЖЈЕ А ВЕРОВАТНО И НАЈСТАРИЈУ РЕЧ ЧОВЕЧАНСТВА, СУНЦЕ. ЗА ДРУГЕ РЕЧИ СТАЈАЛО ЈЕ ДРУГО ПОЧЕТНО СЛОВО. КАО НАР. “М” ИЗ КОЈЕГ СЕ РАЗВИЛА РЕЧ МАМА КОЈА ЈЕ И ДАНАС КОД ВЕЋИНЕ НАРОДА, УНИВЕРЗАЛНО ОБЕЛЕЖЈЕ ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МАЈКЕ ОДНОСНО МАМЕ. ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА СЕ РЕЧ СРБИЈА РАЗВИЛА ИЗ НАЈСТАРИЈЕГ ЗНАКА, СИМБОЛА ЗА СУНЦЕ.

КАКО СУНЦЕ ТАКО СЕ И РЕЧ СРБИЈА НАДОГРАДИЛА НА ИСТО ОБЕЛЕЖЈЕ “С” ОДНОСНО СЛОВО “С” ШТО СЕ ЗАДРЖАЛО ДО ДАНАШЊИХ ДАНА КАО И РЕЧ СУНЦЕ. ОЧИГЛЕДНО ЈЕ ДА ЈЕ ЧОВЕК ХОДАЈУЋИ ЗА СУНЦЕМ СМАТРАО СВОЈОМ ТЕРИТОРИЈОМ СВЕ ДОТЛЕ ДОКЛЕ ДОПИРЕ СУНЦЕ. ТУ ЧИЊЕНИЦУ ПОТВРЂУЈУ И МНОГИ ТОПОНИМИ ОД РОДОСА ДО СЕВЕРНОГ И ИСТОЧНОГ МОРА КОЈИ САМО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИМАЈУ РАЗУМНО ИМЕ КОЈИМ СЕ ОБЈАШЊАВА БИТ, СУШТИНА, ДАЈЕ СМИСАО РЕКЕ ИЛИ ГРАДА. У САДАШЊОЈ ГРЧКОЈ ГРАД РОДОС ОЗНАЧАВА РОДНОС ИЛИ РАЂАЊЕ А НА СЕВЕРНОМ МОРУ НЕМАЧКЕ ГРАД БРЕМЕ ПОЗНАТ ПО ФУДБАЛСКОМ КЛУБУ БРЕМЕ ЗНАЧИ НА СРПСКОМ БРЕМЕ ИЛИ ТЕРЕТ ДОК РЕКА КОЈА ГА ПОВЕЗУЈЕ СА БРЕМЕНЛУКОМ ЗОВЕ СЕ ВЕЗА ШТО НА СРПСКОМ ЗНАЧИ ВЕЗА А НА НЕМАЧКОМ НЕ ЗНАЧИ НИШТА.

ОД РОДОСА ГДЕ СЕ РОДИЛО СУНЦЕ ПА СВЕ ДО ДАНСКЕ ОД ВЕЧНОСТИ ДАНА, ЖИВЕО ЈЕ ЈЕДАН НАРОД КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО СУНЦЕ И ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ СРБСКИМ.

ОД РОДОСА ГДЕ СЕ РОДИЛО СУНЦЕ ПА СВЕ ДО ДАНСКЕ ОД ВЕЧНОСТИ ДАНА, ЖИВЕО ЈЕ ЈЕДАН НАРОД КОЈИ ЈЕ ОБОЖАВАО СУНЦЕ И ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ СРБСКИМ.

НИЈЕ ТАЈ НАРОД ПО СРБИЈИ И СРБИМА ГОВОРИО СРБСКИ ВЕЋ ЗАТО ШТО ЈЕ ВЕРОВАО У СУНЦЕ, РАЂАЊЕ И БОГА И ГОВОРИО ЈЕДАН ЈЕЗИК КОЈИ ЈЕ ТАДАШЊЕ СРБСКО ПЛЕМЕ ИСТО ГОВОРИЛО И ЗАДРЖАЛО ТАЈ ГОВОР ДО ДАНАШЊИХ ДАНА.ТО НАМ ГОВОРЕ ИМЕНА ДРЕВНИХ ГРАДОВА И РЕКА КОЈА СУ ИСТО ТАКО ЗАДРЖАЛА СВОЈА ИМЕНА, ЈЕЗИКОМ КОЈЕГ РАЗУМЕЈУ И ГОВОРЕ ДАНАШЊИ СРБИ. ТО НИЈЕ НЕКА БАЈКА ДА СЕ РАДИЛО О ИСТОМ ГЕНЕТСКОМ НАРОДУ ВЕЋ ТВРДА ЧИЊЕНИЦА КОЈУ ЈЕ ПОТВРДИО ПРОФ. КЉОСОВ СВОЈИМ ГЕНЕТСКИМ АНАЛИЗАМА.

УЗ ТО СВЕ, НЕ ТРЕБА НИ ЗАНЕМАРИТИ ЧИЊЕНИЦУ ДА ЈЕ ФАРАОН ЕХНАТОН ТУ НЕГДЕ 1351 – 1334 ПРЕ НОВЕ ЕРЕ УЗДИГАО ДИСК СУНЦА ИЗНАД СВИХ БОГОВА И ТАКО РЕЋИ ПРОГЛАСИО СУНЦЕ БОГОМ НАД БОГОВИМА. (РА)

КО СЕ ПРОТИВИ ОВИМ ЧИЊЕНИЦАМА, ДУЖАН ЈЕ ОБЈАСНИТИ ЗАШТО, МАЛТЕ НЕ СВИХ ДРЖАВА ЕВРОПЕ, РЕЧ СУНЦЕ ЗАПОЧИЊУ СА ИСТИМ СЛОВОМ “С” АКО НИЈЕ ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ. И КОД ИТАЛИЈАНА И ШПАНАЦА И ПОРТУГАЛАЦА И ЕНГЛЕЗА И НЕМЦА И СКАНДИНАВСКИХ ЗЕМАЉА И РУСИЈЕ И СРБИЈЕ И МНОГИХ ДРУГИХ. ЗАШТО КОД СВИХ ДРЖАВА СТОЈИ СЛОВО ОДНОСНО ГЛАС “С” НА ПОЧЕТКУ РЕЧИ КОЈОМ ОБЕЛЕЖАВАЈУ СВОЈЕ СУНЦЕ АКО НЕ ЗАТО ШТО СУ СВИ НА САМОМ ПОЧЕТКУ СВОЈЕГ ЗВУЧНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА ОЗНАЧАВАЛИ СУНЦЕ СА ИСТИМ ЗВУКОМ „С”. ШТО НАВОДИ НА ЗАКЉУЧАК ДА СЕ РАДИЛО О СРОДНИМ ПЛЕМЕНИМА КОЈА СУ СЕ СПОРАЗУМЕВАЛА НА ИСТИ НАЧИН А КОЈА СУ СЕ ПРОШИРИЛА ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ ТЕ ЗБОГ ВЕЛИКЕ УДАЉЕНОСТИ, ЈЕДНИХ ОД ДРУГИХ, РАЗВИЈАЛИ СВОЈЕ ДИЈАЛЕКТЕ ТОГ ПРВОБИТНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА. ВЕОМА ЈЕ ЧУДНО ПА И ГЛУПО ВОДИТИ РАТОВЕ У ИМЕ ДРУГОГ НАРОДА КАД СЕ ЗНА ДА СУ ТИ СВИ НАРОДИ РАЗЛИЧИТИХ ДИЈАЛЕКАТА И ЈЕЗИКА УИСТИНУ ИСТИ ГЕНЕТСКИ НАРОД. ВЕРОВАТНО СЕ ТО ПОДМЕЋАЛО ОД ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ОСВАЈАЧА ДА СЕ РАДИЛО О ТУЂЕМ НАРОДУ КАКО БИ СЕ ЛАКШЕ МЕЂУСОБНО УБИЈАЛО.

ДА СУ СВИ НАРОДИ У ЕВРОПИ ТАКО РЕЋИ ПО КРВИ И ГЕНИМА СРОДНИЦИ ГОВОРИ И ОВА ПРИЧА О РОДОСУ И ДАНСКОЈ.

РОД-ОС ДОЛАЗИ ОД РЕЧИ РОД, РЕЧИ КОЈУ И ДАНАС СРБИ РАЗУМЕЈУ КАО РЕЧ КОЈА ОБЕЛЕЖАВА РОД ИЛИ РАЂЕЊЕ СВЕГА ПА И СУНЦА. А РЕЧ ДАНСКУ ДОЛАЗИ ПО ДУГОМ ДАНУ ШТО ОБЕЛЕЖАВА ЗЕМЉУ У КОЈОЈ СУНЦЕ РАЂА ДУГ ДАН. ДАН КОЈИ ЗНА ДА ТРАЈЕ И ДО 6 МЕСЕЦИ, НА СЕВЕРУ СКАНДИНАВИЈЕ. ИЗ ТОГА СЕ ДА, УЗГРЕД, ЗАКЉУЧИТИ ДА СУ И НОРВЕШКА И ШВЕТСКА БИЛЕ ДЕО ДАНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА.

ДА СЕ ВЕРОВАЛО У СУНЦЕ НИЈЕ НИШТА ШТО ЈЕ НАУЦИ НЕПОЗНАТО.

НА САМОМ СЕВЕРУ НЕМАЧКЕ ПРИ ОБАЛИ СЕВЕРНОГ МОРА ПОСТОЈИ И ДАНАС ГРАД СРБСКОГ ИМЕНА НАЗВАН ПО БРЕМЕНУ, БРЕМЕ ШТО ЗНАЧИ НА СРПСКОМ ТЕРЕТ А НА НЕМАЧКОМ ТА РЕЧ НЕ ЗНАЧИ НИШТА . КАД СЕ ТОМЕ ДОДА ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ БРЕМЕ И ГРАД ТЕРЕТНЕ ЛУКЕ ОНДА ЈЕ ЈАСНО ДА СВАКО НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ, ТЕРЕТ У ЛУКУ, ПО ЧЕМУ ЈЕ ДОБИО ТАЈ ГРАД СВОЈЕ ИМЕ, РЕЧ КОЈУ НЕМЦИ НЕ РАЗУМЕЈУ ЗА РАЗЛИКУ ОД СРБА КОЈЕ КРИСТАЛНО ЈАСНО РАЗУМЕЈУ ШТА ЗНАЧИ ТА РЕЧ БРЕМЕ. А КАД СЕ ТОМЕ ДОДА И РЕКА ПО ИМЕНУ ВЕЗА КОЈА ПОВЕЗУЈЕ ГРАД БРЕМЕ ИЗ УНУТРАШЊОСТИ СА ГРАДОМ ЛУКОМ, БРЕМЕР ХАФЕН НА ОБАЛИ СЕВЕРНОГ МОРА ОНДА ЈЕ ЈАСНО ДА ЈЕ ТА РЕКА БИЛА ВЕЗА ИЗМЕЂУ ТА ДВА ГРАДА ПО КОЈОЈО ЈЕ ДОБИЛА И СВОЈЕ ИМЕ, ПО СВОЈОЈ ФУНКЦИЈИ ШТО ОПЕТ ЗНАЈУ САМО СРБИ, ШТА ЗНАЧИ ТА РЕЧ ВЕЗА. И АКО ЈЕ ТО ДАНАС НЕМАЧКИ ГРАД СА НЕМАЧКИМ ЈЕЗИКОМ НЕМЦИ НЕ ЗНАЈУ ШТА ТЕ РЕЧИ; БРЕМЕ И ВЕЗА, ЗНАЧЕ. НЕМАЧКИ НАРОД РАВНИЦЕ И ТЕ ОКОЛИНЕ ГОВОРИ СТАРИМ ЈЕЗИКОМ СТАРОСЕДЕОЦА ТАКОЗВАНИ ПЛАТ ДОЈЧ. У ЊИХОВОМ ЈЕЗИКУ, СТАРОСЕДЕОЦА, ИМА ДОСТА ТИХ СТАРИХ СРПСКИХ РЕЧИ ПОПУТ; СЕДИ ДОЛ ГИБ МИР ВОДА ШТО ЈЕ ВЕОМА СЛИЧНО СРПСКОЈ РЕЧЕНИЦИ; СЕДИ ДОЛЕ ДАЈ МИ ВОДЕ. ТУ ИЗГЛЕДА РЕЧ ГИБ МИР НА ПРВИ ПОГЛЕД ДА ЈЕ НЕМАЧКА АЛИ КАД СЕ РЕЧ ГИБ УСПОРЕДИ СА ГИБАЕЊЕМ ТЕСТА ЗА НАШУ ГИБАНИЦУ И ГИБАЊЕМ КОЛЕВКЕ СТВАР СТОЈИ ВЕЋ НЕШТО ДРУКЧИЈЕ. ГИБАЊЕ КОЛЕВКЕ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ И ТО СРПСКА РЕЧ. А ОНО МИР СЕ РАЗУМЕ ПО СЕБИ ДА ЈЕ ДОШЛА ОД РЕЧИ МИ ОДНОСНО МЕНИ(ДАЈ МИ). СТО ЗНАЧИ ДА ТА РЕЧЕНИЦА ЗНАЧИ; СЕДИ ДОЛЕ, ГИБАЈ МИ ВОДЕ, ОДНОСНО ДАЈ МИ ВОДЕ.

На северу немачке само овог пута на обали источног мора налази се велилеп старињски град Либек (Lübeck) град острво, окружен рекама Траве (која чини од њега острво) и Вакениц која се улива у Траву, пред улазном капијом града.

О томе сам већ писао али неће бити на одмет да то поновим.

Либек се некада звао Лубица па се то латинично писано ц (C)претворило у латиничко к те се називао Лубица па због латинице Лубека и сад Лубек-то “у” се пише са две тачке изнад слова па се чита као пола у и пола и. Река Траве која се рачва те га опасује, чини од њега острво. Са једне стране јачом струјом Траве а са друге нешто слабијом и Вакениц реком која се улива у реку Траву пред источном капијом града речног острва. Ту су се тако рећи љубиле те две реке по чему је град добио и своје првобитно име Лубица. (Uübeck)

За реку траве било ми је одмах јасно да је по трави(травњацима) добила своје име, која би после поплава бујала. Зашто се Вакениц назвала Вакениц нисам дуго наилазио на неко веродостојно образложење ни међу немачким али ни међу српским речима све до скорашњих дана када сам дошао до убеђења, зашто би се Вакениц тако могла звати. Прво ми је пала на памет вага али какве би разлоге имала та река да се по ваги назове? Тада сам се сетио метереолошких извештаја да је јужни део острва сваки пут бивао поплављен кад би дувао јак ветар са пучине источног мора у којег се река Трава уливала, те би потискивао воду реке Траве у горње далове реке те поплављивала горње делове града. Да је то тако одувек било онда сигурно не би те старе историјске зграде градили на том месту. Међутим, улив Вакениц реке у реку Траву је у новијем времену смештен подземно како би се направио насип и преко њега асфалтни пут. Стим је Вакениц изгубила своју улогу ваге којом је део надораслог водостаја примала, рачвањем због чега није долазило до поплава у горњем делу града. Отуд јој и име Ваге-ниц. Ту функцију смештена испод земље више не испуњава и зато се дешавају поплаве горњег града а зато је и добила своје име Ваге-ниц јер је функционисала попут језичка ваге преузимањем дела водостаја који је данас одговоран за поплаве јер је ушће Вагениц одвојено од ушћа у реку Траве, тако да сад ветар са пучине гура воду Траве у горњи део града што има за последице поплаве.

Misteriozno bojište старо 3300 година са србским именом места и реке на северу Немачке, зар то не наговештава србско царство судбине америчких индијанаца!

Извор: МЕДИЈА ЦЕНТАР-УЧИТЕ НЕМАЧКИ : https://www.dw.com/sr/misteriozno-boji%C5%A1te-iz-bronzanog-doba/a-40881865

Шта је овде веома занимљиво то су чињенице да се ова река северне немачке зове као и тада прије више од 3000 годуна веома идентично, да јој се име скоро и није променило. тако је то још један доказ у низу доказа; поред реке Веза која повезује град Бреме са луком Бремен хафен на северном мору па реке Траве која опасује град Либек (Лубицу) и улива у источно море, сад имамо и реку Толенц (Доленц)-која на немачком нема никакав значај нити ишта обележава као и предходно наведене док на српском значи доле-(српску реч Доле-нц на којој се одржао тај мистериозни бој прије више од 3000 година у кривини те река односно месту по имену које се и данас зове Крив-ица.-у кривини те реке. Ко би могао други називати те реке и градове тако да имају неки разумљиви смисао, сврху, опис нечега ако не народ који је на тим подручјима живео. Реку Везу по вези, реку Траве по трави која је после поплава бујала ван корита те реке или реке Ваге-ниц или ове реке Толе-нц (Доле-нц, у доли) и битке у њеној кривини које се и сада после више од 3000 и 300 година зове Кривац. Ко је могао назвати ту реку и место борбе ако не онај ко је живео на том подручју. Рронађени остатци ратника можда су били домаћих становника али можда и страних који су тамо у тој кривини изгинули. Немачки аутор је нехотице, стављајући акцент на непозната порекла ратника, одкрио народ који је тамо живео и давао имена на свом простору, језику по својем схватању, разумевању и намени.

То су податци имена из немачког извора који је у оргиналу пренет у доле наведеноном тексту али без српског тумачења тих имена, што не умањује чињенице јер су србима разумљива и без тумачења! Погледајте па се уверите.

Извор; Медија Центар-Учите Немачки:

Misteriozno bojište iz bronzanog doba

Pre oko 3.300 godina na severu Nemačke vođena je bitka o kojoj se još uvek malo zna. Na tom najstarijem evropskom bojnom polju arheolozi rade od 2007. godine. Dragoceni nalazi sada su izloženi.

Arheološki muzej pod otvorenim nebom Freilichtmuseum između Rostoka i Šverina od 6. oktobra pa sve do 18. septembra sledeće godine ima jedinstvenu izložbu. Posetioci mogu da vide arheološka otkrića iz bronzanog doba. Mnoga od njih potiču sa bojišta duž 68 kilometara duge reke Tolenze u pokrajini Meklenburg Prednja Pomeranija. Izložbu je organizovao arheolog dr Detlef Jancen, koji rukovodi istraživanjem.

DW: Gospodine Jancen, godinu dana istražujete ubistva iz bronzanog doba. Šta se pre 3.300 godina dešavalo na reci Tolenze?

Detlef Jancen: Na reci su se tada sukobile dve velike grupe mladih muškaraca. U toj krvavoj bici bilo je na stotine, možda i više hiljada učesnika. Ona je zavšrena ubistvom više stotina muškaraca.

Da li Vam je poznato ko se tamo tako brutalno obračunavao?

Ne, to nam još uvek nije poznato. Znamo da su to bili isključivo muškarci. Nema dokaza da su na bojnom polju bile i žene. Radi se pre svega o muškarcima između 20 i 25 godina, dakle o borbeno spremnim mladim ljudima. Još uvek nismo otkrili odakle su ti ljudi došli, ali verovatno se radi o jednom relativno širokom području.

Na osnovu čega to zaključujete?

Na osnovu izotopa stroncijuma u zubima (stroncijum je zemnoalkalni metal koji poput kalcijuma pomaže u formiranju zuba i kostiju, prim. red.). Na osnovu toga može da se utvrdi na kojem području je jedan čovek odrastao. Na bojnom polju je čitav niz posmrtnih ostataka ljudi koji moguće da su odrasli na tom području. Ali ima i onih koji verovatno potiču iz dosta udaljenijih krajeva, ali ne možemo tačno da kažemo o kojim krajevima je reč. To je naravno jedan od ciljeva kojem ćemo se posvetiti narednih godina, jer nas jednostavno jako zanima ko su bili ti ljudi.

To najstarije evropsko bojno polje otkriveno je sredinom devedesetih godina, a iskopavanja i istraživanja vrše se od 2007. godine. Šta je sve do sada pronađeno?

U prvom redu preko 10.000 ljudskih kostiju. To je najveća serija ljudskih kostiju koja je iz tog vremena pronađena na ovom području. Dakle neverovatan materijal za istraživanje i upoređivanje. Zatim je pronađen čitav niz oružja od bronze, kao što su vrhovi koplja, strela ili noževi. Imamo i nekoliko komada oružja od drveta i ono što je neverovatno, ostatke oko pet konja, što pokazuje da su i oni stradali na bojnom polju.

Arheolog Detlef Jancen drži lobanju probijenu strelom

Istraženo je oko deset odsto područja na kojem se vodila bitka, ali pronađeno je dovoljno predmeta da se već sada organizuje izložba pod nazivom „Krvavo zlato – moć i nasilje u bronzanom dobu“. Kako to da je pronađen samo mali broj zlatnih i drugih vrednih predmeta?

Mrtvi su očigledno bili temeljito pokradeni. Pored sebe praktično više nisu imali metale, a morali su da ih imaju, jer bronza je u to vreme bila deo opreme muškaraca. Druga je situacija kada je reč o stradalima koji su pronađeni u reci. Tu je pronađeno dosta metalnih predmeta koji su bili deo odeće ili koji su moguće korišćeni u trgovini. Imamo recimo dva prstena od kalaja. To je bila neizbežna sirovina za dobijanje bronze. U reci Tolenze pronašli smo nekoliko zlatnih prstenova kakve su imali imućni ljudi tog vremena.

Kao glavni organizator Vi ste kombinovali mali broj dragocenih predmeta sa bojnog polja sa drugim predmetima spektakularnih arheoloških otkrića na području Meklenburga Prednje Pomeranije. Šta ste time hteli da postignete?

Do pre nekoliko godina bronzano doba smo zamišljali kao relativno miran period, kao neku vrstu „zlatnog doba“. Upadljivo je koliko je mnogo zlata u to vreme bilo u opticaju i koliko je bilo bogato opremljenih grobova. Zlato je za društvo očigledno bilo od velikog značaja, područja su bila umrežena kako bi se dolazilo do tog materijala. To bogatstvo zlatom oduvek je bilo fascinantno videti, a sada, otkrićem bojnog polja u dolini reke Tolenze, pojavio se jedan sasvim drugi aspekat. Pored moći, koja se ogleda u zlatu, sada vidimo da je bilo i velikog nasilja. Nasilje u dolini reke Tolenze nije bilo slučajno, već po svemu sudeći organizovano. Jer tako velike grupe mladih ljudi naravno najpre treba okupiti da bi im potom bila izdata naređenja. To pokazuje da je borba za moć bila pretpostavka za tako velik nasilni sukob.

Znači da se u godinama uoči izložbe promenilo i Vaše viđenje bronzanog doba?

To je bilo fascinantno otkriće, da ta slika mirnog bronzanog doba nije tačna, već da su u to vreme postojale strukture moći koje su pribegavale nasilju i koje su za postizanje svojih ciljeva bile u stanju da organizuju nasilni sukob tako velikih grupa ljudi. Do sada tako nešto nije dovođeno u vezi sa stanovništvom bronzanog doba na ovom području. Polazimo od toga da je i na drugim mestima bilo sličnih nasilnih sukoba. Oni su doprineli brzom slomu trgovinskog sistema koji je tako dobro funkcionisao.

Dolina reke Tolenze – desno je arheološka iskopina

Šta biste od izloženog posebno izdvojili?

Svakako predmete od zlata. Sa jedne strane imamo zlatne prstenove iz doline reke Tolenze, ali imamo i druge zlatne prstenove koji su pronađeni u bogato opremljenim grobnicama. Neke bogate grobne inventare smo izložili u potpunosti, poput onog iz takozvanog „glavnog groba“ iz Krivica, koji je otkriven pre nekoliko godina – bogata muška oprema sa jednim mačem, jednom zlatnom kopčom za odeću i nekoliko zlatnih prstenova. To je nešto zaista ekskluzivno, što do sa sada nije predstavljeno javnosti. Izložili smo i fragmente jednog mača ukrašenog zlatom, koji je pre nekoliko godina otkriven u blizini Gistrova. I predstavljamo dve bogate ženske opreme. One ne sadrže zlato, već svetlo ispoliranu bronzu. Kada su žene nosile svoj težak nakit od bronze, verovatno su sijale od glave do pete.

ЗАР МОЖЕ ЧОВЕК ОД ЗДРАВОГ РАЗУМА СУМЊАТИ У ВЕРОДОСТОЈНОСТ ОВАКВИХ ЧИЊЕНИЦА; ДА НАРОД КОЈИ ЈЕ НАЗВАО ДАНСКУ ПО ДАНУ, БРЕМЕН ПО БРЕМЕНУ, РЕКУ ВЕЗУ ПО ВЕЗИ, ДАНЦИГ ПО ДАНУ, ЛАУЗИЦ ПО ЛОЗИЦИ КАО ШТО ЈЕ НАЗВАО У СРБИЈИ ЛОЗНИЦУ, ПА ПРАГ ПО ПРАГУ, ЛУБЕК ПО ЛУБИЦИ, РЕКУ КОЈА ГА ЧИНИ РЕЧНИМ ОСТРВОМ ТРАВЕ ПО ТРАВИ, ДРАВОГРАД СА ДРАВОМ КОЈИ ЈЕ УДАЉЕН ВИШЕ ОД ХУЉАДУ КИЛОМЕТАРА ЈУЖНО ОД ТРАВЕ И ЛУБЕКА НА СЕВЕРУ НЕМАЧКЕ И ЈОШ ВИШЕ КИЛОМЕТАРА УДАЉЕНУ ЉУБЉАНУ ПО ЉУБИТИ КРОЗ КОЈУ ПРОТИЧЕ РЕКА ЉУБЉАНИЦА, ЗАР СЕ ОНДА ЈОШ УВЕК МОЖЕ ТВРДИТИ ДА ТАЈ НАРОД ШТО ДАДЕ ТА ИМЕНА НИЈЕ ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ ОД ДАНСКЕ ПА ДО РОДОСА ДА НИСУ СРБИ ТИ КОЈИ ЗНАЈУ ШТА ЗНАЧЕ ТА ИМЕНА РАСУТА ПО ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ!?

МОЈ УЧИТЕЉ, МАЈСТОР БОТ, КОЈИ ЈЕ „ДАО“ ДРЖАВИ ЈУГОСЛАВИЈИ, ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, СВОЈЕ ЦЕЛОКУПНО ИМАЊЕ НА КОЈЕМ ЈЕ САГРАЂЕНА МАШИНСКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА У АПАТИНУ, ЈЕ НЕГОВАО РЕЧЕНИЦУ; ПАМЕТНОМ ЧОВЕКУ ЈЕ И КОМАРАЦ МУЗИКА А ЈА БИХ САМО ТОМЕ ДОДАО; ГЛУПОМ ЈЕ И СИНФОНИЈА ГАЛАМА И НЕСНОШЉИВА БУКА!

Душан Нонковић Теодоровић

ДА ЛИ МОЖЕТЕ ЗАМИСЛИТИ ДА СУ НЕМЦИ НАЗВАНИ ПО РЕЧИ НЕМА-Ц (НЕМАТИ) И РЕЧИ НЕМ (НЕ ГОВОРИТИ) И ДА СУ НЕКАД БИЛИ БЕЗЗНАЧАЈНА МАЊИНА У ЕВРОПИ ШТО СУ И ДАНАС СА ГЕНЕТСКОГ СТАНОВИШТА

Posted on Oktober 30, 2019 by dijaspora | Bearbeiten

ДА ЛИ МОЖЕТЕ ЗАМИСЛИТИ ДА СУ НЕМЦИ НАЗВАНИ ПО РЕЧИ НЕМА-Ц (НЕМАТИ) И РЕЧИ НЕМ (НЕ ГОВОРИТИ)

ПРИЧА ДАВНО ЗАПОЧЕТА, ДО ДАНАШЊИХ ДАНА НЕ ЗАВРШЕНА

ЗА ВРЕМЕ ПОТОПА СВЕТА, БИБЛИЈСКИХ РАЗМЕНА, ПОВЛАЧИЛИ СУ СЕ СА ОБАЛА ЦРНОГА МОРА ЗАЈЕДНО СА СЛАВЕНСКИМ ПЛЕМЕНИМА ДУЖ ДУНАВА, ДЊЕПРА И ДЊЕСТРА ПА И ДУНАВА ТЕ СТИЗАЛИ ДО САМОГ СЕВЕРА ЕВРОПЕ ПА И ДО НЕКИХ ДЕЛОВА СКАНДИНАВИЈЕ ГДЕ СУ ЖИВЕЛИ СТАРОСЕДЕОЦИ ТАКО ЗВАНИ СЛАВЕНИ КОЈИ СУ ЈЕЗИК И КУЛТУРУ ПРОМЕНИЛИ ИЗ РАЗНОРАЗНИХ ЖИВОТНИХ РАЗЛОГА АЛИ СУ ИМЕНА ТОПОНИМА, РЕКА И ГРАДОВА ОСТАЛА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА НЕПРОМЕЊЕНА ЈЕР СУ УСМЕНИМ ПУТЕМ НАСЛЕЂИВАНА ОД ПРАПРЕДАКА.

ЗА РАЗЛИКУ ОД ПЛЕМЕНА ПРИДОШЛИЦА КОЈЕ СУ СТАРОСЕДЕОЦИ МОГЛИ ДОНЕКЛЕ РАЗУМЕТИ. НЕМЦЕ НИСУ МОГЛИ РАЗУМЕТИ ЈЕР НИСУ ГОВОРИЛИ ЈЕЗИК СТАРОСЕДЕОЦА. ТЕ СУ ИХ ТАКО НАЗВАЛИ НЕМИМА КОЈИ НЕШТО МУМЉАЈУ. УЗ ТО НИСУ ИМАЛИ НИШТА ОД СВОГ ПОСЕДА ПА СУ ИХ И НАЗВАЛИ НЕМА-Ц-ОНАЈ НЕМА НИШТА.

ЗАХВАЉЉУЈУЋИ ГОСТОПРИМСТВУ ТАКОЗВАНИХ СТАРИХ СЛАВЕНА И НЕМА-ЧКОЈ МИРОЉУБИВОСТИ ИЗ ЗАХВАЛНОСТИ, ЗА ПРУЖЕНУ ПОМОЋ ЖИВЕЛИ, ЖИВЕЛИ СУ ХИЉАДАМА ГОДИНА У МИРУ СА СТАРОСЕДЕОЦИМА“СЛАВЕНИМА”.

ТО ЈЕ ТАКО БИЛО СВЕ ДО ДОЛАСКА ВАТИКАНА НА СВЕТСКУ СЦЕНУ СА СВОЈИМ ПОХЛЕПНИМ АМБИЦИЈАМА ЗА МАТЕРИЈАЛНИМ “ВРЕДНОСТИМА” И ВЛАШЋУ.

НЕМАЧКЕ КУЋЕ СУ ГОРЕЛЕ ЈЕР СУ БИЛЕ САГРАЂЕНЕ, КАО И СЛАВЕНСКЕ ОДНОСНО СРПСКЕ, ОД ДРВЕТА. А ЗАШТИТА УГРОЖЕНИМ НЕМЦИМА СЕ НУДИЛА ПО ВАТИКАНСКИМ „РЕЦЕПТИМА” У КАТОЛИЧКИМ ЦРКВАМА КОЈЕ СУ БИЛЕ САГРАЂЕНЕ ОД ЦИГЛИ КОЈА НИЈЕ ТАКО ЛАКО БИЛА ЗАПАЉИВА КАО ШТО СУ БИЛЕ ЗГРАДЕ САГРАЂЕНЕ ОД ДРВЕТА. (ОД ТИХ ВРЕМЕНА ПА ДО ДАНАС СЕ ПРИМЕЊУЈЕ У КАТОЛИЧКИМ ЦРКВАМА ПРАВО НА АЗИЛ, НА КОЈИ НИ ДАНАС ДРЖАВА НЕМА УТИЦАЈА)

СА ТИМ СЕ ДОКАЗИВАЛО, БЕЗ НЕКОГ УБЕЂИВАЊА И РАТОВАЊА(ВАТИКАН ЈЕ БИО ПРЕМАЛИ ДА БИ ИМАО СВОЈУ СНАЖНУ ВОЈСКУ), ДА ЈЕ ВАТИКАНСКИ БОГ МИЛОСРДНИЈИ И БОЉИ ОД БОГОВА СТАРОСЕДЕЛАЦА И АКО ЈЕ, ВЕРОВАТНО, ИНКВИЗИЦИЈА ВАТИКАНА СТАЈАЛА ИЗА ТИХ ПАЉЕВИНА НАВОДЕЋИ „ВОДУ“ НА СВОЈУ ВОДЕНИЦУ. ОД ДАВНО ПРИДОШЛИХ НЕМАЦА КУЋЕ ВИШЕ НИСУ ГОРЕЛЕ ИЛИ БИЛЕ ПАЉЕНЕ? А ВЕРОВАТНО СЕ И УПИРАЛО ПРСТОМ НА ОГРОМНУ ВЕЋИНИ СТАРОСЕДЕОСА “СТАРОСЛОВЕНСКОГ” СРБСКОГ НАРОДА И УКАЗИВАЛО НА ЊЕГА КАО НА МОГУЋЕГ ДЕЖУРНОГ КРИВЦА.

НА ТАЈ НАЧИН ЈЕ ВАТИКАН ДОБИЈАО У НЕМЦИМА НАЈОДАНИЈЕ ВЕРНИКЕ КОЈЕ ЈЕ СТИМ У ВЕЗИ И ПРИВИЛЕГОВАО ПОСТАВЉАЈУЋИ ИХ НА ОДГОВОРНЕ ПОЛОЖАЈЕ КАКО ВОЈНЕ ТАКО ПОСТЕПЕНО И СВОЈЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. ПОД ТОМ АДМИНИСТРАЦИЈОМ СУ НАСТАЈАЛЕ РАЗЛИЧИТЕ ДРУШТВЕНЕ УСТАНОВЕ А ПОТОМ И СЕЛА ПА ГРАДОВИ И ДРЖАВЕ ГДЕ ЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК БИО НЕМАЧКИ, ОНИХ КОЈИ НЕКАД НИСУ НИШТА ИМАЛИ. ТАКО СУ СЕ СТВОРИЛИ УСЛОВИ И ЗА АСИМИЛАЦИЈУ СТАРОСЕДЕОЦА („СТАРОСЛОВЕНА“) У НЕМАЧКИ ЈЕЗИК. ЈЕР ДА БИ СЕ НАПРЕДОВАЛО У ДРУШТВУ МОРАО СЕ ЗНАТИ ЈЕЗОК НОВОГ ВЛАСТОДРШЦА ОДНОСНО НЕМАЦА. САМО ТАКО ЈЕ БИЛО МОГУЋЕ ДА МАЛА ГРУПА АСИМИЛУЈЕ ОГРОМНУ ВЕЋИНУ СТАРОСЕДЕОЦА, ШТО ПОТВРЂУЈУ И ГЕНЕТСКИ НАЛАЗИ ПРОФ.ДР. КЉОСОВА. КАКО ИНАЧЕ ДРУГАЧИЈЕ ОБЈАСНИТИ ДА СУ И ДАНАС НЕМЦИ У НЕМАЧКОЈ ГЕНЕТСКА МАЊИНА У ОДНОСУ НА „СЛАВЕНСКЕ“ (СРПСКЕ) ГЕНОТИПЕ.

МЕЂУТИМ ИМА И СТАРОСЕДЕОЦА У ЕВРОПИ КОЈИ СУ ЗАДРЖАЛИ СВОЈ ЈЕЗИК А ПОПРИМИЛИ КАТОЛИЧАНСТВО. НАРАВНО ДА СУ ТУ ДЕЛОВАЛИ ДРУГИ МЕХАНИЗМИ А ТО СУ БИЛИ ВЕЋ ПРОВЕРЕНИ СИСТЕМИ ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ, ШЕЋЕРА И КАНЏИЈЕ. ПРИХВАТАЊЕ ВЕРЕ, УМЕСТО У ПОЖАРУ НЕСТАЈАЊЕ КУЋА. ПРИМЕЊИВАНА ЈЕ ВЕРА И ИНКВИЗИЦИЈА. ВЕРОВАТНО ЈЕ НАЈВИШИ ПРИОРИТЕТ ВАТИКАНА БИО ПРЕДУЗИМАЊЕ ОДГОВАРАЈУЋИХ МЕРА КАКО БИ СЕ ДОКАЗАЛО, НАРОДНИМ МАСАМА, ДА ЈЕ КАТОЛИЧКИ БОГ БОЉИ И ЈАЧИ ОД БОГОВА СТАРОСЕДЕОЦА. У ТО ВРЕМЕ БИЛИ СУ И НЕМЦИ И „СЛАВЕНИ“(СРБИ) МНОГОБОЖЦИ ОДНОСНО ВЕРОВАЛИ У ВИШЕ БОГОВА. ОНИ КОЈИ БИ ПРВИ ПРИХВАТИЛИ НОВУ ВЕРУ БИЛИ БИ ИСТО ТАКО КАО И НЕМЦИ ПРИВИЛЕГОВАНИ РАЗНОРАЗНИМ ПОЛОЖАЈИМА У ХИЈЕРАРХИЈИ ДРУШТВА. НЕТРЕБА НИ ЗАПОСТАВИТИ ГРАДЊУ КУЋА ОД ЧВРДСТОГ МАТЕРИЈАЛА-ШТО ЈЕ ИЗАЗВАЛО НЕКУ ВРСТУ ГРАЂЕВИНСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ПОТВРДИЛА ДА ЈЕ ЈЕДНОБОЖНОСТ ИСПРАВНИЈА ОД МНОГОБОЖНОСТИ. ДА ЈЕ ЈЕДАН КАТОЛИЧКИ БОГ БИО МОЋНИЈИ ОД СВИХ БОГОВА СТАРОСЕДЕОЦА КОЈИ ИХ НИСУ МОГЛИ ЗАШТИТИТИ ОД ПОЖАРА.

ВАТИКАНСКА КАСА СЕ ПУНИЛА ЦРКВЕНИМ ДАЖБИНАМА А ПАПА ЈЕ ПРОГЛАШЕН ЈЕДИНИМ БОГОМ НА ЗЕМЊИ!

ТО ЈЕ БИЛА ПРИЧА ДАВНО ЗАПОЧЕТА КОЈА ДО ДАНАШЊИХ ДАНА НИЈЕ ЗАВРШЕНА. А ЗАШТО НИЈЕ ЗАВРШЕНА АКО НЕ ЗБОГ ТОГА ШТО ВАТИКАН НИКАДА НИЈЕ БИО ПОЗВАН НА ОДГОВОРНОСТ НИТИ МУ ЈЕ ИКАД СУЂЕНО ЗА ТЕ СВЕ ПОЧИЊЕНЕ ЗЛОЧИНЕ ПОЧЕВ ОД ТАДА ПА ПРЕКО КРСТАШКИХ РАТОВА, СПАЉИВАЊА ВЕШТИЦА ИНКВИЗИЦИЈЕ ПА ДО ЈАСЕНОВЦА И ШКРОПЉЕЊА ХИТЛЕРОВИХ ТОПОВА СВЕТОМ ВОДИЦОМ И НАБАВЉАЊА ЛАЖНИХ ПАСОШЕ И СПАСАВАЊА КРВАВИХ РУКУ ФАШИСТА И ФАШИСТИЧКИХ БАНДЕРОСА ДАНАШЊЕГ ДОБА.

ЖУРКА ВАТИКАНА У ВИДУ РАТОВА ИЋИ ЂЕ И ДАЉЕ СВЕ ДОК СЕ НЕ ПОЗОВУ НА ОДГОВОРНОСТ ВИНОВНИЦИ ЗЛОЧИНА ПОЧИЊЕНОГ У ИМЕ ВЕРЕ И ХРИСТА КАО И ОНИ УТИЦАЈНИ КОЈИ СВОЈИМ БАСНОСЛОВНИМ НОВЦЕМ ВЛАДАЈУ СВЕТОМ ИЗ СЕНКЕ!

Душан Нонковић Теодоровић

ЕНИГМА ИМЕНА СРБИЈА, ЗАШТО СЕ СРБИЈА ЗОВЕ СРБИЈА

ВЕЋИНА СРПСКОГ НАРОДА НИЈЕ СВЕСНА ВЕЛИЧАНСТВЕНОГ ИМАНА СВОЈЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ-НИТИ ЗНА ЗАШТО БАШ ТАЈ РЕДОСЛЕД; СРБ И ЈА А НИЈЕ НИ ЧУДО КАД СЕ САГЛЕДА ОВАКО АГРЕСИВАН НАСТУП ВАТИКАНА И КОЈЕКАКВИХ СВЕТСКИХ НАСИЛНИКА ИЗ ПОХЛЕПЕ.

Ова књига, измњђу осталог, објашњава, име Србије, зашто немачки па и мађарски народ поседује више „славенских“ односно српских гена од нас, народа са Балкана; узроке ратова као и где су “нестали” викинзи а и илири? Ова књига аргументовано мења, из темеља, аргументе званичние историје кју су писали победници а надам се да ће се променити и садржај школских уџбенике, над којима бдије будно око страног фактор.

СВАКИ РОДОЉУБ БИ ТРЕБАО ЗНАТИ ЗАШТО МУ СЕ ЗЕМЉА ПРЕДАКА ЗОВЕ СРБИЈА АЛИ НЕ ЗНА ЈЕР МУ ЈЕ ВАТИКАН, ПРИЈЕ ТУ НЕГДЕ 600 ГОДИНА, ПОДМЕТНУО КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ НАЗВАЈУЋИ ГА СЛАВЕНИМА КАКО БИ СЕ СРПСКО ЦАРСТВО ОСЛАБИЛО И ПРЕВЕЛО У КАТОЛИЧАНСТВО!

ОСВРТ НА РАЗВОЈ НАУЧНИХ ДОСТИГНУЋА ОД РАЧУНАРА ПРЕКО ПЛУГА, СРПА ДО ПАЉЕЊА ВАТРЕ КРЕСАЊЕМ КАМЕН О КАМЕН У ПАРАЛЕЛИ СУКСЕСИВНОГ ПОСМАТРАЊА РАЗВОЈА ЈЕЗИКА ОД МОДЕРНОГ РОМАНА ПРЕКО ЈЕДНОСТАВНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА ДО ПРВОГ ГЛАСА, КРИКА.

НЕОСПОРНО ЈЕ ДА СЕ ЧОВЕК ПОСТЕПЕНО РАЗВИЈАО И ДА НИЈЕ ТЕК ТАКО СЕО У МЛАЗНИ АВИОН А ДА НИЈЕ ПРЕШАО КРОЗ ПРЕДХОДНЕ ФАЗЕ СОБСТВЕНОГ РАЗВОЈА ОД СКУПЉАЊА ПЛОДОВА ДО ЛОВЦА ОД ЗЕМЉОРАДНИКА ДО ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАРА И КОСМОНАУТА. ТО ЈЕ МАЊЕ ИЛ ВИШЕ ПОЗНАТО СВАКОМ ЦИВИЛИЗОВАНОМ ЧОВЕКУ АЛИ КАКО СТОЈЕ СТВАРИ СА ПРОУЧАВАЊЕМ РАЗВОЈА ГОВОРА, ПИСМА И ЈЕЗИКА. КАКО СТОЈИ СА ГОВОРОМ КОЈИМ СЕ СВАКОДНЕВНО СЛУЖИМО ОПИСУЈУЋИ САСВИМ ПРИРОДНО ОД НАЈЈЕДНОСТАВНИЈИХ ДО НАЈКОМПЛИКОВАНИЈИХ СИТУАЦИЈА БЕЗ ЧЕГА НЕ БИ МОГЛО НИ ДОЋИ ДО ТАКО ВИСОКИХ ТЕХНИЧКИХ ОТКРИЋА КАО ШТО ЈЕ ТО РЕЦИМО СТРУЈА.

ДА ЛИ СМО УОПШТЕ СВЕСНИ РАЗВОЈА ЈЕЗИКА И УЛОГЕ КОЈУ ЈЕ ОДИГРАО У НАСТАНКУ ЧОВЕКА НА ОВОМ ДАНАШЊЕМ НИВОУ. ДА ЛИ УОПШТЕ ИМАМО НАУКУ КОЈА СЕ БАВИ СУКСЕСИВНИМ ПРОУЧАВАЊЕМ РАЗВОЈА ЈЕЗИКА ОД ДАНАШЊЕГ ДАНА ДО ПРВОГ ГЛАСА, КРИКА.

ЗАШТО ЈЕ ТО ВАЖНО ПРОУЧАВАТИ? ПА ЗАТО ШТО СЕ ЈЕЗИКОМ ОРГАНИЗУЈЕМО ДА БИ ОБСТАЛИ ДА БИ СЕ МОГЛИ ПРЕХРАНИТИ А И БОРИТИ ПРОТИВ ПРИРОДНИХ СТИХИЈА. ЗАТО ШТО ЈЕ СУДБОНОСАН ПО НАШУ ЕГЗИСТЕНЦИЈУ. АЛИ, НЕТРЕБА НИ ЗАПОСТАВИТИ ЧИЊЕНИЦУ ДА СУ И РАТОВИ ВОЂЕНИ ПРВО ЈЕЗИКОМ ПА ПОТОМ БОМБАМА. КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ? МОГУЋЕ ЈЕ ЈЕР СЕ ЈЕЗИКОМ МНОГО МАНИПУЛИШЕ А МАЛО ЗНА О ЈЕЗИКУ. СТВАРАЈУ СЕ ИЗ ЛИЧНИХ ИНТЕРЕСА ПОЈЕДИНАЦА МЕЂУСОБНИ НЕПРИЈАТЕЉИ ИЗМЕЂУ НАРОДА И АКО НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ НИКАКВУ ПРЕТЊУ ЈЕДНИ ПО ДРУГЕ ДА БИ НЕКО ИЗВУКАО КОРИСТ ИЗ ТОГА.

КАДА БИ СЕ ЈЕЗИК ПРОУЧАВАО ДО САМОГ ПОЧЕТКА, ПРВОГ КРИКА И ПРВОГ СЛОВА ЗНАЛИ БИ ДА СЕ ШИРОМ ЕВРОПЕ ГОВОРИЛО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ ДА РЕЧ СУНЦЕ СВИХ АУТОТОНИХ ДРЖАВА ЕВРОПЕ ЗАПОЧИЊЕ И ДАНАС СА СЛОВОМ “С” ДА СЕ ТАЈ ГЛАС, КРИК “С” РАЗВИО У РЕЧ СУНЦЕ, СОЛ, СЛО, СОНЕ, САН И. Т. Д. ТУ СЕ НЕ МОЖЕ ГОВОРИТИ О НИОКАКВОЈ СЛУЧАЈНОСТИ-ДА ИМЕ СУНЦА ПОЧИЊЕ СА СЛОВОМ “С” КОД ТУ НЕГДЕ ДВАДЕСЕТАК ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА. БИЛИ ТО ФРАНЦУЗИ ИЛИ РУСИ ИЛИ ИТАЛИЈАНИ ИЛИ СРБИ, ШПАНЦИ ИЛИ ДАНЦИ И.Т.Д. КОД СВИХ ЊИХ ПОЧИЊЕ РЕЧ СУНЦЕ СА СЛОВОМ “С”. НЕМА ТУ НИТИ НАЈМАЊЕ СУМЊЕ ДА СУ СВЕ РЕЧИ КОЈИМ САДАШЊЕ ДРЖАВЕ ОБЕЛЕЖАВАЈУ РЕЧ СУНЦЕ СА ПОЧЕТНИМ СЛОВОМ “С” РАЗВИЛА ИЗ “С” ГЛАСА КОЈЕ СЕ И САД НА ИСТИ НАЧИН АРТИКУЛИША ТЕ ДА СУ СВЕ ТЕ ДРЖАВЕ ПОТЕКЛЕ ОД ИСТИГ ПЛЕМЕНА КОЈЕ ЈЕ У СВОМ НАЈСТАРИЈЕМ ДОБУ НАЗИВАО СУНЦЕ САМО СА “С” ГЛАСОМ. АЛИ НЕКИМА МОЋНИЦИМА ЈЕ БИЛО, ОД ВАЈКАДА, У ИНТЕРЕСУ ДА ТО СВЕ РАЗЈЕДИНЕ, ЗАВАДЕ, УСИТНИ ДА БИ ОВЛАДАЛИ НАРОДОМ СТВАРАЈУЋИ СВОЈЕ ТЕРИТОРИЈЕ, ДРЖАВЕ И ИМПЕРИЈЕ ПОЛИТИКОМ, ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ. СВЕТ ЈЕ СВОЈИМ ПРЕЋУТКИВАЊЕМ ОМОГУЋИО ХАЛАПЉИВОСТ И ГРАМЗИВЉОСТ ПОЈЕДИНАЦА ДО ВРТОГЛАВИХ ВИСИНА ТАКО ДА САД СВЕТ ИСПАШТА ЈЕР СЕ НАШАО НА РУБУ СВОЈЕ ПРОПАСТИ.

МОЖЕМО ПОЋИ ОД ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ РЕЧ СУНЦЕ ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ РЕЧИ АКО НЕ И НАЈСТАРИЈА. ДА ПОСТОЈИ ОД КАД ЈЕ И СВЕТА. ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА РЕЧ СУНЦЕ, СВИХ ДРЖАВА, СТАРОСЕДЕОЦА ЕВРОПЕ ПОЧИЊЕ, ПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ. ТО НАВОДИ НА ЗАКЉУЧАК ДА СУ ПРА ПРЕТЦИ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА БИЛИ ИСТИ НАРОД, ИСТО ПЛЕМЕ, И ДА СУ СЕ СПОРАЗУМЕВАЛИ НА ИСТИ НАЧИН. А ТО ОПЕТ ГОВОРИ ДА НЕ ПОСТОЈЕ ЕТНИЧКИ РАЗЛОЗИ ЗА ВОЂЕЊЕ РАТОВА, НА ПРОТИВ, ТО ЗАБРАЊУЈЕ УРОЂЕНА ЕТИКА МОРАЛА ДА СРОДСТВО РАТУЈЕ ИЗМЊЂУ СЕБЕ.

РЕЧ СУНЦЕ МОРАЛА ЈЕ БИТИ ВЕОМА БИТНА И ВАЖНА КАД СУ ЈЕ ЧАК И ДРЖАВЕ УГРАЂИВАЛЕ У ИМЕ СВОЈИХ ДРЖАВА.

ТА ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ПОСЕБНО УОЧЉИВА КОД ИМЕНА СРБ-ИЈА.

ПРВО СЛОВО “С” ПО СУНЦУ, ДРУГО “Р” ПО РАЂАЊУ И “Б” ПО БОГУ, ДОДАВАЊЕМ СЕБЕ; И ЈА, НАСТАЈЕ СРБИЈА. НИСУ ТЕК ТАКО СВЕЦИ НА ИКОНАМА ОБЕЛЕЖЕНИ, ИЗНАД ГЛАВЕ, КРУЖНИ ПРСТЕНОМ ИЛИ КРУЖНОМ ПЛОЧОМ, СИМБОЛОМ СУНЦА.

ПОСТОЈЕ ОЗБИЉНЕ ИНДИЦИЈЕ УЗ ЈАКЕ АРГУМЕНТЕ ДА ЈЕ НА ПРОСТОРУ ИЗМЕЂУ ЂЕРДАПА, СИБИРА ШТОКХОЛМА И ЛОНДОНА ЖИВЕО А И ДА САДА У ВЕЋИНСКОЈ МЕРИ ЖИВИ, НАРОД ИСТОГ ГЕНЕТСКОГ КОДА КОЈИ ЈЕ НЕКАД ГОВОРИО ИСТИМ ЈЕЗИКОМ И БИО ИСТЕ ВЕРЕ, КОЈИ ЈЕ ВЕРОВАО У СУНЦЕ, РАЂАЊЕ И БОГА А КОЈИ ЈЕ УЗЕО ПРВА СЛОВА ТИХ РЕЧИ (СРБ) ДА ОЗНАЧИ СЕБЕ И СВОЈУ ТЕРИТОРИЈУ. ЈЕР КАКО ДРУГАЧИЈЕ ОБЈАСНИТИ ДА ПРВО СЛОВО/ГЛАС РЕЧИ СУНЦА ЗАПОЧИЊЕ СА “С” СЛОВОМ ОДНОСНО ГЛАСОМ КАКО КОД СРБА ТАКО И КОД РУСА И НЕМАЦА, ШВЕЂАНА, ЕНГЛЕЗА, ФРАНЦУЗА ШПАНАЦА, ИТАЛИЈАНА И ДРУГИХ НАРОДА. У ТОМ БРОЈУ НЕ МОЖЕ СЕ ГОВОРИТИ О НЕКОЈ СЛУЧАЈНОСТИ!

DA LI STE ZNALI I DA LI ZNATE DA REČ SUNCE KOD SVIH AUTOTONIH NARODA EVROPE POČINJE SA SLOVOM „S“ DA MAĐARI NEMAJU REČ ZA SUNCE VEĆ GA NAZIVAJU (nоp)“DAN“ DA GRCI BUGARI I FINCI NEMAJU ČAK NI SLOVA „S“ U SVIJOJ REČI ZA ДРЖАВУ У КОЈОЈ ЖИВЕ A TVRDI SE DA SU SE SRBI NAVODNO ODNEKUD DOSELILI НА БАЛКАН. МЕЂУТИМ ИСТОРИЈСКА ЧИЊЕНИЦА ЈЕ ДА СЕ ТУ РАДИ О ТУЂИМ ПЛЕМЕНИМА КОЈА СУ СЕ ДОСЕЛИЛА И НАМЕТНУЛА СТАРОСЕДЕОЦИМА, ДРАКОНСКИМ МЕРАМА, СВОЈУ ВЛАСТ И СВОЈУ КУЛТУРУ ТЕ НА КРАЈУ И СВОЈ ЈЕЗИК.

.

Србија је земља; Сунца Рађања Бога у којој живим И ЈА

Синоним тога је:

СРБИЈА

МОРФОЛОГИЈА СРПСКИХ ГЛАСОВА И РЕЧИ

Прво усмено споразумевање првих људи је био глас у облику крика. Обичним криком је упозоравао на опасност која би изненада настала појавом опасне звери или нечега што би га угрожавало. Касније, у току свог развоја тај крик је варирао овисно од врсте угрожености-био гласнији или слабији или чак и смирујућe нежан. То су били први тонови на путу стварања речи и међусобног споразумевања на све прецизнији начин из којих се временом развила реч која је описивала ситуацију и врсту угрожености. Тако да су речи означавале конкретну ствар или ситуацију давајући јој смисао. Са повезивањем више речи настајао би и конкретан опис ново настале ситуације. Пошто је сунце, које га је будило и успављивало, грејало и после кише сушило, било прво искуство које је на првобитног чивека оставиlо, за сва времена, упечатљиви утисак тако је сунце, вероватно, после споразумевања уз помоћ гласова била прва и најчешћа реч коју је употребљавао. Реч рађање односно род плодова од којих је живео није заостајала у свакодневној употреби. Наравно да је Бог стајао изнад свега, који је то све створио, којем се дивио, страхопоштовао а и kojem se  молио. То би се могло обележити почетком развоја цивилизације.

 Речи су стваране да би имале неки препознатљиви смисао. Отуда и данас имена код нашег народа, описују, имају неки разумљиви смисао што у других народа не постоји у толикој мери. Из тога се да закључити да су српска имена и најстарија имена пошто су давана по ономе што би тадашњег пра човека највише задивљивалo односно што je највише поштовао. Пошто је Бог вероватно најстарије име које је првобитни човек поштовао и којем се молио, са којим је почела цивилитација свој дуги пут, давао је својој деци имена као што су то; Богољуб, Божи-дар, Богу-мил, Бог-дан, Бого-слав, по души Душан по огњу Огњен, по строју Стројимир итд. Женска су своја имена добивала; по сунцу Сунчица, по смиљу Смиља, по драгости Драгица, по љубави Љубица, по јасмину Јасмина, по ружи Ружица итд.

Са одмицањем цивилизације губи се тај однос, давања имена са неким разумљивим значењем, те се дају имена као што су то имена Стеван, Урош, Александар, итд. и у најновије време чак страна имена неких других култура. Што наводи на закључак да су то имена млађег датума истих генетских срба и ако другачијег имена. Из тога се опет да закључити да постоје народи који говоре другим језиком или особа које у опште не говоре никаквим језиком попут немих па ипак припадају истој генетској популацији пра српског корена.

Сунце, Рађање, Бог су прве и најбитније речи првобитног човека са којима је цивилизација започела свој дуги пут а које су започете првим гласовима С, Р, Б, којима је додао себе ЈА из чега је произишла СРБиЈА; Сунце, Рађање, Бог и ја = Србија.

РАЗВОЈ ЈЕЗИКА И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Цивилизација је почела са размишљањем о Богу, сунцу и себи.

РУСиЈА = Рађање у сунцу и ја = РУСИЈА –

СРБ и ЈА = Сунце рађање Бог и ја = СРБИЈА

Од најмање 14 европских земаља реч сунце почиње са словом “С” али нити једна га има као синоним имена своје државе до Русије и Србије. На Грчком, Мађарском и Финском језику реч сунце чак не почиње са словом “С” што наводи на закључак да се не ради о староседеоцима односно о аутотоној култури једног народа што не значи да тај народ у својој већини није аутотони народ.

Међутим на француском језику сунце почиње са “С” као и италијанском, шпанском, португалском, норвешком, шведском, данском, бугарском па чак и енглеском, румунском, пољском руском и српском језику, почиње назив сунца са гласом “С”. Одкуда од толиких гласова и слова да сунце у толиким земљама Европе почиње са истим Гласом односно словом; С ако не зато што је првобитни појам за сунце био исти глас “С” који се касније обележавао “С” словом. То би значило да је првобитни човек цивилизације обележавао сунце истим појмом што опет наводи на закључак да су то била племена истог народа. Првобитно споразумевање људи се одигравало немуштим споразумевањем знацима, разноразним сигналима. Али ако су били окренути леђима нису могли видети сигнал па стим ни претећу опасност те је однео “лав” понеког члана фамилије. Из те ситуације је настао глас у облику крика ради животне опасности. Пошто је живот динамичан, жив, настајали су и нови знакови нових појмова услед различитих ситуација које су се различитим гласовима описивале, од грубих узвика до нежних тонова. Једним криком се рекло више него хиљадама немуштих сигнала својих мисли. Низањем појединачних гласова који су описивали одређену ситуацију стварале су се прве речи а од речи прве реченице. На почетку споразумевања је стајао неки немушти сигнал па потом глас, затим реч па потом и речаница. Тако је постао језик део живог бића који се прилагођавао различитим условима живота. На почетку су сви наши претци обележавали сунце са гласом “С”. Због велике удаљености породица и племена једних од других, односно ретке насељености развијао се тај првобитни језик у различите аутотоне речи. Али то не значи да нам предци у Европи нису били исти, истог генетског кода. Глас “С” је био за све исти појам који се до данашњих дана одржао у свим европским језицима да сведочи до данашњих дана да потичемо сви од истог предка. Да ли италијанско Соло или немачко Сонне или данско и норвешко Сол или српско Сунце или румунско Сааре или руско Солнце у свим тим језицима се прије развоја речи, сунце називало једним “С” гласом. Превише је ту језика и држава и слова да би то била случајност да би се најупечатљивији део света, који је човека окруживао, служио истим гласом односно истим сигналом за обележавање сунца.

Па ипак неке те државе немају у имену своје државе ни “С” ни “Р” односно симбол сунца ни симбол рађања до Русије и Србије. За почетак развоја и настанк цивилизације дао би малу предност Србији у односу на Русију јер у свом имену има симбол сунца, рађања и Бога СРБиЈА = Сунце, Рађање, Бог и Ја = СРБиЈА, док код Руса постоје само симболи за сунсе и рађања без симбола “Б”за Бога = рађање у сунцу и ја = РУСиЈА

СРПСКИ ЈЕЗИК НИЈЕ САМО НАЈСТАРИЈИ ВЕЋ ЈЕ И НАЈРАЗВИЈЕНИЈИ ЈЕЗИК СВЕТА-ЗАШТО АКО НЕ ЗАТО ШТО ЈЕ ОД НАЈДУЖЕГ ЖИВОТНОГ РАЗВОЈА, ВРЕМЕНСКОГ ПЕРИОДА.

Анализа од академске полазне тачке гледишта-академског становишта, унапред је осуђена на неуспех јер становиште првог човека није било академско нити је први човек био академик нити је знао говорити а камоли писати! Глас као средство споразумевања је старије и од саме речи а поготово од слова и писма. Ту помаже само анализа са становишта првобитног човека имајући у виду тадашње услове живота.

Остајем при својем становишту гледаља, анализе, схватања и основи речи; СРБ. Први глас речи Сунца је С – Р, је први глас Рађања или Род – Б, је први глас речи Бог и четврта од најбитнијих речи првом човеку је била и остала реч “ЈА” (где је он односно ЈА у томе свему, део тога)

Повезивањем та три прва гласа; Сунце, Род, Бог, даје СРБ а додавањем себе (ЈА), тој основи, четврте му од најбитнијих речи; ЈА, са становишта тадашњег човека, настаје СРБиЈА односно реч СРБИЈА.

Најбитније речи првог човека су биле: Сунце, Рађање, Бог = СРБ и наравно да је сам себи био најбитнији што је обележавао са ЈА –Повезивањем та три прва гласа тих њему најбитнијих речи; Сунце, Рађање, Бог са четвртом речи ЈА, добија се СРБиЈА односно реч СРБИЈА што није ништа друго до скраћеница састављена од првих гласова тих најбитнијих речи по обстанак човека додавајући тој основи себе (ЈА). Без Сунца, Рађања и Бога нема ни човека, себе односно ЈА! Сунце-Рађање-Бог и Ја су најбитније речи првобитног човека.

БЕЗ БОГА ЧОВЕК БИ БИО ЖИВОТИЊА. СА РАЗМИШЉАЊЕМ О БОГУ СЕ ЧОВЕК ОДВОЈИО ОД ЖИВОТИЊЕ. ТАКО ДА СЕ БЕЗ ДВОУМЉЕЊА МОЖЕ РЕЋИ ДА ЈЕ СА РАЗМИШЉАЊЕМ О БОГУ И СМИСЛУ СВЕГА, РОЂЕНА И ЦИВИЛИЗАЦИЈА.

Онај ко мисли да је ово само игра речи нека покуша доћи својим матерњим језиком или било којим другим, рецимо немачким, енглеским до таквих резултата, конструкција!

При томе се мора имати на уму да без извора нема потока а без потока нема река тако и без првог изворног гласа нема речи а без речи нема реченица.

Цивилизација је започела свој животни пут изворним првим смисаоним гласом речи које су се претварале у реченицу а са реченицама и у развој цивилизација.

Изворна реч Сунца је С – Р, Рађања и Б, Бога. Стим речима је започела цивилизација, на српском речено; човечанство, свој дуги пут. А српски језик свој развој у најидeaлнији језик света, најстаријих и најдубљих корена једног језика.

То није тек тако из произвољнисти речено. То је настало из потребе човека, ради собственог опстанка да упозорава свој специјес, прво једним обичним гласом на претећу опасност. Ти први гласови су прерасли у речи а речи у детаљније споразумевање односно реченице. Да би ти гласови имали неког учинка морали су за сваку посебну реч имати смисаоно значење. Тако да и данас српска имена имају мисаоно значење што други језици у тој мери немају. На пример; Богољуб је онај који је одан Богу-Мирољуб је онај који је одан миру-Славоњиб онај који је одан слави-Душан онај који је попут душе-Богдан онај по Богу и дану-Огњен по огњу-Милан по Милини као и Милица, Смиља, Босиљка, Драган и Драгица итд. Речи су се стварале да би давле и описивале неки смисао. Речи су настајале из животне потребе да би означавале неки разумљиви смисао што у толикој мери немају други језици.

Грци су називали своје фигурине својих Богова пластикама по српској речи пласт – по обликовању пласти сена око колца да га ветар не одува. Зашто su грци називали обликовање богова пластикама ако не зато што нису имали својег појма нити речи која би имала одговарајући опис стварања.

Немачки град Lübeck се звао, прије ту негде 800 година, Lubica(Ljubica). Кад је после пожара поново саграђен, бедемом опасан и изнова основан, њен оснивач, немац гроф Адолф други га је назвао поново по старом имену Лубице! Зашто ако не зато што није имао својег имена који би му дао исти појам јер је био саграђен на ушћу двеју река које су се љубиле, уливале једна у другу. Касније је оно латиницом писано па се оно ц © читало као К и тако прешло ц у латинско “с” које се читало као „К“ – Lübeck те тако изгубио мисаоно значње односно првобитни мисаони појам свог имена.

КОЈА ЈЕ РЕЧ СТАРИЈА, СРБИЈА ИЛ РУСИЈА?

ПОТРЕБА ЗА ОСНИВАЊЕМ НОВЕ НАУЧНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Потреба за оснивањем нове научне дисциплине која би се бавила истраживањем и проучавањем темеља и надоградње људског споразумевања и развоја језика.

За сад нам је проучавање језика, људског споразумеванја, од пра времена до данас чардак ни на небу ни на земљи, надоградња без темеља.

Ако се узме у обзир људски развој од пра каменог доба преко кресања камена о камен и на тај начин стварање ватре, плуга па све до лета у космос и интернета онда можемо слободно рећи да нам проучавање пра језика није чак ни у повоју.

Ако је опште научно прихваћено да варница грома пали ватру, и да је човек бацањем камена уочио да понеки камен, при судару са другим, ствара варнице те да је тако схватио да и сам може стварати мале “громове” и палити ватру по својој потреби (што је довело до развоја цивилизације и живота у данашњим научним достигнућима) зашто се онда са проучавањем језика не би пошло од истог пра времена!?

Како се човек развијао од погуреног до усправног хода тако се развијао и по питању језика, од немуштог споразумевања махањем рукама преко првог крика и гестикулација, мрштења, смејања и плача па до првог гласа од којег су настајале речи, а од њих реченице па први појединачни писани знакови а из њих прва слова првих речи па потом реченица до савремених романа.

Прво се споразумевао махањем руку па кад би му нека звер однела дете јер је било окренуто леђима настао је крик који се свременом усавршавао у појединачне гласове различитих боја и тонова а из њих речи како би комуникација била што прецизнија. Настаје прво слово каснијих речи а од речи реченица. Развој језика није престао да се развија и траје и данас јер настајају нека нова открића која требало некако назвати односно означити.

Прво то што је човек видео и што га је задивило било је сунце. Са њим се будио, скупљао плодове и одлазио, по заласку, на спавање. Стога се може замислити да је Сунце најстарија реч која се развила из само једног гласа “с”- унце! Да та теза није без основа потврђује и чињеница да реч сунце код свих европских староседеоца започиње са “с”словом. И код италијана и код шпанаца и код француза и код енглеза и данаца, норвежана швеђана руса и поготово код срба и многих других. Та чињеница не може бити случајнос као ни то да се то није случај код мађара који називају сунце дан (нап) грка, бугара и финаца. Историја је доказала да се у том случају ради о племенима која су свој језик и културу наметнули драконским мерама. Генетски је то све исти народ јер су ти освајачи долазили у релативно малом броју у односу на аутотоно становништво које су подвгавали својим интересима. Од неколико стотина до неколико хиљада и тако освајали село по село да би им наметнули своју администрацију а сњом и дажбине. Да би се могло нешто постигнути у свом напретку морао се знати језик освајача. Пошто се радило о ратницима на коњима који су долазили без својих жена тако да им се и генетски кот утопио у маси аутотоног становништва. То што је остало од њих била је генетска мањина и драконским мерама наметнута култура тако да ти народи више и нису свесни свог генетског порекла.

Ово не пишем из неких националних или недај Боже националистичких побуда већ ради истине како би се дошло до мира без којег нема благостања.

Име Србије је настало из дубоке подсвести по првим словима С-сунца. Р-рађања, Б-бога. Отуда основа СРБ. Томе је додао себе, И ЈА и тако је настала СРБИЈА по сунцу рађању и Богу, земља сунца, рађања, Бога. (Код руса је Р-ађање У – Суннцу, додавањем себе И ЈА настаје име РУСИЈА) Колико ја то видим код свих других народа Европе није могућа таква комбинација.

Плоча златне боје над главама светаца је по узору и лику на сунце јер су се сматрали од посебне моћи и способности коју им је уделило сунце.

Крст је настао да би се обележио простор на којем живи да би знао где се налази, на којој страни, горе или доле лево или десно и за коју је мислио да му припада или је стим хтео изразити да све овиси ид сунца и да му све припада. Крст је изворно део календара. Оцила су симболи младог месеца. Наш грб би требало да буде у облику сунца, округле златне боје са крстом у кругу и оцилима, било би исправније од штита или латиничког У слова. На то све би могла доћи круна уколико би се краљ прогласио заштитником тог симбола. Тако би и круна нашла своје место у оквиру грба и ако Србија није краљевина.

Ако би се поставило питанје која је реч старија; Русија ил Србија, морало би се узети постепени развој људског бића, његовог ума.

То би значило да је човек био прво окупиран мислима о рађањем у сунцу а тек следећа степеница свог развоја га је довела до убеђења да је то све морало нешто омогућити, нешто што је стајало изнад тога свега и то тада назвао Бог. Следећи тај редослед Русија је старији појам од Србије и да је Србија била следећа степеница у развоју цивилизације јер цивилизација настаје размишљањем о Богу, сунцу и себи односно где се он налази у том свему. Међутим, ако се следи траг најстаријих археолошких доказа, најстаријег писма, винча па и најстаријих скулптуре света, првог топљења метала на свету онда се мора поћи од тога да су срби старији народ од руса а стим и реч Србија старија од речи Русија.

Мислим да је после овога непотребно објашњавати одакле је потекла цивилизација, То да се ширила великом брзином је било могуће само уколико је огромна већина народа Европског континента говорила истим језиком и била надарена сличним начином размишљања и то све од Род-оса до Што-кхолма и даље. Безбројни споменици и геолошки трагови широм Европе и шире потврђују ту чињеницу.

rasen.rs

Млађега датума, крст са оцилима без круга у Лајпцигу на футроли ратника, Немачка!

pinterest.com

%C4%87/%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D1%86%D0%B5%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B5/1886572058058007/


 (ФОТО) ШОК! СРПСКИ КРСТ НА ПРАСТАРОМ СПОМЕНИКУ У ИРСКОЈ? Друштвене мреже се усијале, НАУКА НЕМА ВЕРОДОСТОЈНОГ ОДГОВОРА

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi

ГОВОРИ СРПСКИ ДА ТЕ ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕ

Почуј србине, не стидисе свог језика

најстаријег језика целог овога света

првом речју је цивилизација почела

оном правом, мисаоном што описује

оном, којом свој смисао нечему даје

Да ли знаш и да ли си свестан србине

да говориш језик, од предивне лепоте

да говориш најстаријим језиком света

из којега су васкрснула имена светска

и да је древнији и од древног будизма

да је Буда реч српска, што буди и бива

и само на српскоме своје значење има

буђење душе и свести о безсмртности

то што се у науци инкарнација назива

тај што се из мртвих буди да свет води

Не србине, не, то није пука случајност

и машина је српска по мешини названа

којом су наши пра претци ватру дували

кад су шесто година прије свих других,

дувајући ватру мешином метал топили

том првом најстаријом машином света

по којој је садашња машина име добила

Не србине, не, ни то није све

грка пластике су од српске речи настале

сваком је позната српска реч пласт сена

и обликовање пластима сена око колца,

да га ветар не одува и да не прокисне

Тако су и грци своје богове обликовали

и те фигурине, пластикама називали

зашто ако не стога што немаше за то

нит описа ни речи нити имена свога

Вараш се србине ако мислиш да је то све

и календар је српска реч, значи колодар

та реч обележава у круг кретање сунца

којим иду годишња доба сетве и дар жетве

за божић даривање плодова сунца и неба

Да не буде досадно ево још неких примера

да се не сумња да су срби народ најстарији

и не тврди да није рођен на властитој груди

цивилизација је почела најстаријим речма

Зато послушај добро србине и ви други;

и међународна реч, мердијан, је српска

долази од речи; мери дане!

И коло-се-ум долази од кола и ума

од бескрајног у круг кретања сунца

и неограничене величине нам ума

што описује непојмљиву величину

дајући јој тако разумљиви смисао

Хејде мало да пођемо и од топонима

од грчког Родоса што име доби по роду

Београд по српскоме смислу белли град

Град Чешке доби име по кућном прагу

немачки Лаузиц по српској речи лозица

па Бреме по српскоме терет или бреме

Либека што по српском значи Лјубица

па да не заборавимо ни Данциг по дану

Данску што је назваше по дугим данима

а Штокхолма по нашој старој речи што

па и нашу реку Драву да не заборавимо

ни северне Немачке реку, имена “Траве”

Велика је та империја истог језика била

све од Родоса па до Штокхолма бејаше

исти језик, исти народ по свукуда беше

који нападаше стране пљачкашке хорде

своју администрацију силом наметаше

и ту и тамо језик и културу променише

а генетику не могоше премало их беше

без жена јахаше генетске битке губише

бруталне групице, покораваше народе

силом или милом робом себи чинише


Срби по Богу називани, део су тога народа

који обележи топљењем и обрадом бакра

сам металургијски почетак цивилизација

Ти изумитељи српа тог епохалног открића

по којему су ти срби, исто били називани

били су и остали најстарији староседеоци

који су и прва слова цивилизација писали

Има тога још доста па се не каже џабе:

говори српски да те цео свет разуме!

Душан Нонковић Теодоровић

РАЗМИШЉАЊА ИЗ КОЈИХ ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА: ГОВОРИ СРПСКИ ДА ТЕ ЦЕО СВЕТ РАЗУМЕ:

СРП ЈЕ ЕПОХАЛНИ ИЗУМ КОЈИ ЈЕ У ВЕЛИКОЈ МЕРИ УНАПРЕДИО ЦИВИЛИЗАЦИЈУ, БИО ЈЕДАН ОД ПРВИХ И ПРЕСУДНИХ КОРАКА ПО РАЗВОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈА.

Као што сам то у предходним књигама, Трагом срба, 2017. предпостављао ових дана, годину дана касније, се то и остварило. Пронађени су бронзани српови који су таксирани на преко 3000 год. Стим су то најстарији метални српови на свету што има неке везе са Србијом.

U Srebreniku pronađeni predmeti stari više od 3.000 godina (FOTO)

U Srebreniku pronađeni predmeti stari više od 3.000 godina (FOTO)

Арх. Место налазишта; Сребреник-извор; Независне

Нашим предцима је био срп као алатка познат у Каменом добу којег су страни ауторитети, вероватно из политичких разлога, касније називали кривим ножем и ако само код нас срба постији континуитет те алатке од каменог до гвозденог доба, из сваког од тих доба постоје археолошки примерци што се за друге земље не може рећи. То је и логично кад се зна да су наши претци правили своје алатке од метала док су их други у европи правили од камена. Наши претци су(археолошки доказано) 2000. година прије икога у европи већ топили и обрађивали метал што потврђују и ове алатке од бронзе пронађене у Сребренику. (Можда је то и разлог што нам се каче неке селидбе)

Старије гвоздено доба (1.000 – 500 год.п.н.е.), као и млађе гвоздено доба (500 год.п.н.е. – I век н.е.), доба из којег потиче ова алатка из збирке Краинског музеја Неготин.

Ово је за сада најстарији срп на свету од гвожђа који је сачуван, вероватно није био истопљен захвалјујући украшеној дршци:

Можда овај наслов звучи помало чудно али кад се узме у обзир да је срп био алатка која је омогућавала да се пожење неупоредиво више класја или траве за стоку онда се може само наслутити колики је то био цивилизацијски скок човечанства односно напредак по цивилизацију.

Срп нас прати већ миленијумима. Све до данашњег дана се налази, ту и тамо, у употреби.

Срп гвозденог доба изложен у музеју Неготинске Крајине-вероватно најстарији постојећи примерак гвозденог српа на свету који није истопљен, вероватно због украшене дршке.

Да ли су срби добили по тој алатки своје име или та алатка по србима за сада је немогуће, са стопостотном сигурношћу, одредити. Сигурно је само да су идентичног имена и да стим стоје у тесној вези једно са другим. Чињеница је да се на подручју Србије топио метал ту негде 800 година раније него било где у свету и 2000 година прије иког у Европи. Може се са великом сигурношћу закључити да се ту производио и први метални срп, где другде ако не ту на једином месту у свету где се топио први пут метал. Из сродности речи српа и срба може се донети само један објективан закључак да је тај народ у односу на остале народе тог времена био препознатљив по алатки српу и свом сличном имену. Та чињеница наводи на закључак да је тај народ правио и трговао српима и по томе био препознатљив за разлику од других народа. Средња Европа је 2000 година каснила за србима са изласком из каменог доба. То опет доводи до закључка да су срби били први металурзи европе па и света који су били по свом производу препознатљиви. Пошто се и данашњи срби са тих простора не зову другачије већ срби, да се закључити да су срби староседеоци тих простора и да се нису ниодкуд доселили.

У та древна врема није се знало за комбајн. Прва алатка за ту врсту посла био је срп. Развојем великих фамилија долази и до развоја линија и лоза које постају све моћније што води и до стварања моћних држава и империја а стим и до потреба за што организованијом жетвом хране. Поставља се питање, како је могло долазити до таквог развоја, пораста моћи и бројности ако не кроз удруживање фамилија у групе, група у племена, племена у државе државе у империје народа итд ако није постојала нека сила, нужда која их је све повезивала и уједињавала. Та сила и нужда је била и остала борба за намирницама како би се осигурао опстанак лозе, уређења, којем се припадало. Ко је могао више да пожење имао је и више пшенице а стим био и већа сила.

Да би се задовољило потребама за прехрањивање, потребно је било и организовати плодове а и жетву. Да би се удовољило потребама за сигурности, очување како својих голих живота тако и залиха жетве, организовали су се чувари који су са временом прерасли у војску а коју је исто требало прехранити. А за то је било потребно пожњети огромне количине. Такав развој омогућује алатка звана срп.

Апсолутно је врло веродостојно да се прихвати “срп” као изум срба по којем срби бивају на далеко познати па и називани.

Тај срп мора да је у то време проузроковао привредну револуцију тог времена. Сва логична размишњања воде ме у том правцу па и та чињеница да се налази све више доказа да је са српским народом настао и почетак цивилизације.

Са српом, постројени једно до другога могло се, укорак под командом и дисциплинованим радом, пожњети велика количина рецимо жита, које постаје најзначајнији фактор трговине а стим и силе.

Познато је да ко контролише храну да контролише и свет. Велике армије су се морале снабдевати и великом количином жита.

Суше су погађале различита подручја а касније и државе. Потреба за житом и сигурности је сваким новим даном расла а срп у том времену постајао све значајнијом алатком за стварање залиха.

Од доброорганизованих жетелаца жита настале су и доброорганизоване војске. Једном речју срп је у то време био најважнији проналазак човечанства односно цивилизације.

Да се закључити да је значајан корак цивилизације учињен са проналаском српа а по њему да су се његови проналазачи назвали срби-ма а да је касније то тврдо “б” преиначило у меко “п”, Српи у Срби или обратно. Нетреба занемарити чињеницу да срби и срп настали из основе СР(сунце и род којој су се додавале

Б-ог или П-лод))

Проналазач и произвођач металног српа је вероватно у то време био, по значају по друштво и цивилизацију, тадашњи “Никола Тесла”.

Сам Никола Тесла а и многобројни други изумитељи, износе на површину наклоњеност нашег народа ка стварању изума што указује на дугу традицију. Са изумом српа почиње значајнији развој цивилизација па и корени индустријализације, обележавајући српом почетак тада нове ере индустријализације као што то чине у данашње време изуми Николе Тесле, обележавају савремену еру модерне цивилизације и највиша достигнућа ове наше савремене цивилизације без којих не би било опстанка света.

Наша историјски доказана ратоборност као и војни и државни успеси указују на способност организовања као и на радну а стим и ратну дисциплину која се могла развити само из искуства предходних генерација захваљујући раним, првим корацима са српом у руци при колективним жетвама што уједно ствара дојам о мирољубивом домаћину и непрекорном војнику као и о изврсној гостољубивиј нацији једне симбиозе која је могла проистећи само из ратара домаћина и војника. То доказују до данашњег дана, сачувани стари обичаји и карактеристике нашег народа као гостољубивог народа који никог није поробљавао, којег је наследство потекло , највећим делом, из хиљадугодишње винчанске епохе, царства без ратова.

На крају би се вратио столу и столару, колима и колару, руди и рудару… србину и српу, после точка а можда и прије, највећем изуму човечанства!

Геном светске цивилизације почињеса сунцем, рађањем и веровањем у Бога а светска индустралијализација почиње са топљењем метала и прављењем алатки попут српа. Симбиозом душевног и физичког настају алатке по којима се обележавају њихови творци а по творцима народи потискујући симбол Бога односно замењује симполом Плода. По српу србиодносно срби по Сунцу, Рађању, Богу, народ Винчанске цивилизације, народ који је веровао у Сунце, Рађање, Бога и себе (Ја) из чега је настала СРБиЈА. То су биле четири најбитније истине које је призивао и по којима је своју земљу називао.

У Плочник-у, на југу Србије, је топљен и обрађиван бакар 800 година раније него било где у свету. Зашто онда не би срби били и најстарији металурзи света

( https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8%D0%BA_(%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82)

зашто онда каотакви не би и први производили метални срп за масовну употребу.

Не дозволимо да нам то било ко омаловажи због наше доброћудности или равнодушности. Војно то, за сада, не можемо спречити али умно у сваком случају. Будимо поносни на то и ширимо ту чињеницу широм света!

Сећам се веома добро да је у селу Ердуту 1946, у време мог детињства, постојала само једна вrшилица и то у власништву велепоседника Баумана који је после вршидбе својих парцела поверавао ту једину своју вршилицу мом деди, у знак неке врсте захвалности за посао мог деде на његовом имању, да површи своје жито а онда се ишло у мобу од комшије до комшије како би сви сељаци у што краћем времену, док не падне киша, овршили и своје снопове жита припремљеног за вршидбу.

Могу замислити да се некада и срп позамљивао од комшије до комшије као алатка коју, у почетку, није имао свако.

Надам се да ће на то питање, једног дана, Винча дати одговор. Предпостављам да су стручњаци за израду српова уживали посебан углед у друштву свог окружења па и шире као што то показује овај надгробни споменик, извор Википедија:

Споменик на гробљу – крст и срп? Ђурићи – Заовине, планина Тара

Срби су народ изумитеља као што то доказују Никола Тесла, Миланковић или Пупин и многи други а срп је после точка највећи изум у историји човечанства који доказује континуитет развоја културе Винчанског народа који вероватно по свом металургијском производу добија своје име или тај производ добија име народа, што доказује и аутотоност срба на тим просторима Винчанске културе – Види се и по слици надгробног споменика колико је значило откриће српа тадашњем свету! Зар би онда по том свему наведеном било чудо да су и срп изумели Срби и по њему добили своје име или му по себи и плоду име дали!?

А ко то већ зна, можда се некад срп називао срб? А трговци који су долазили у куповину српова говорили би да иду србима, сербима односно зорбима-онако како је коме било лакше да изговори.

На крају би се усудио, аргументативно, тврдити да су срби добили своје име по Богу, сунцу и рађању а срп по србима и плоду као произвођачима и трговцима срповима односно жетви плодова. У прилог томе говори и чињеница да су у Европи ако не и у свету срби први савладали топљење руде и обраду метала како то доказују археолошка одкрића Винчанске културе Плочника, култура подунавља Винче недалеко од Београда зашто онда не би били и први народ који је производио метални срп поготово кад се има у виду да је Цар Лазар имао у саставу своје војске и најсавршеније оклопнике тог времена који су је чинили непобедивом. Зар то не указује на богату традицију обрађивања метала. Израда српа је далеко једноставнији процес од израде оклопа за војника и коња.

И Немачки извор указује на чињеницу да је Балкан превазишао камено доба 2000 год. прије средње Европе:

(Aus wissenschaftlicher Sicht ist es daher sinnvoll die Epoche immer mit einer Region in Verbindung zu bringen. So endete beispielsweise die Steinzeit in der Balkanregion mehrere tausend Jahre früher als in Mitteleuropa) Из Немачког извора; http://www.rime.de/wiki/geschichte/ произилази да је епоха каменог доба Балкана била неколико хиљада година раније превазиђена него епоха каменог доба средње Европе. То значи да је Балкан ушао у епоху бакра и бронзе док се средња Европа још увек налазила дубоко у каменом добу. Док су средњоевропејци радили каменим алаткама, Балканци односно срби су већ обрађивали метал и израђивали алатке од метала. Поставља се сад ту питање, зашто онда не би били и први народ у Европи који је производио и продавао српове по којим су га муштерије препознавале и називале. Уносан посао производњом српова учинио је произвођаче и продавце српова снажном заједницом а од снажне заједнице настала је истоимена снажна држава, Србија! Ако су се у каменом добу, по каменом оруђу, називале епохе (камено доба) зашто се онда по алатки срп не би називао народ који је једини ту алатку производио и продавао! Јасно је да су срби увек били ту као аутотони народ који се није ниодкуд доселио већ је само по својој алатки добио своје име! Уосталом, Европа је тада била тако ретко насељена да за било каквом селидбом није постојала никаква потреба а шуме су биле бујне и непроходне али и са природним намирницама пребогате тако да ни по том питању није било потребе да се крене у селидбу непроходним шумама и непремостивим рекама.

У следећем поглављу биће речи о настанку религија и њихова злоупотреба у ратне сврхе.

УЗРОЦИ РАТОВА

АКО ЖЕЛИМО ПРЕКИНУТИ ЛАНАЦ РАТОВАЊА, ДОЋИ ДО ИСТИНЕ И МИРА, МОРАМО ДОБРО ПРОУЧИТИ ЛАЖНЕ УЗРОКЕ, ПРЕВАРЕ И ОБМАНЕ КОЈЕ ВОДЕ ДО РАТОВАЊА!

НАСТАНАК ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ И УЛОГА ВАТИКАНА У ЊОЈ

НЕ СМЕ СЕ НА ЛАЖИМА И ПРЕЋУТАНИМ ЗЛОЧИНИМА ГРАДИТИ БУДУЋНОСТ АКО НАМ ЈЕ СТАЛО ДО ПРАВДЕ И ЖИВОТА БЕЗ РАТОВАЊА!

Ако изузмемо селидбе изазване библијским потопом као и кретањем са југа ка северу за отопљеним глечерима, који су се постепено топили и стиме иза себе остављали простор за живот, онда се може рећи да селидби народа није ни било, од већег историјског значаја.

То што данашња историја назива селидбама народа, у ствари је било наметање власти и администрација од стране бруталних освајача неких мањинских група које би обично драконским методама успевале да наметну чак и свој језик и културу далеко бројнијим аутотоним народима. Пошто су ти ратници, освајачи, били у мањини и без својих жена, могли су остати само као занемарујзћа генетска епизода, величина која се генетски скоро у подпуности утопила у бројчано надмоћнијој генетској маси аутотоних народа давајући им привидне генетске особине кроз администрацију и насиље надошлих освајача. Тако да се може рећи да су и поред прихваћеног језика и намењтнуте културе остали генетски исти народ својих предака, као што то доказују и потврђују генетске анализе новијег времена.

Настанак држава, поготово западне Европе и њихових разлика у језику и култури није последица селидба народа већ наметања културе освајача који је по природи ствари био осуђен да остане генетска беззначајна мањина свог освојеног већинског окружења односно мањина услед недостатак својих жена. Они су се могли само утопити у генетску масу аутотоног народа. Њихов генетски код је био неодржив у окружењу већинског народа којег би починили и наметнули своју власт и администрацију а касније по природи ствари и своје школе у којима су подучавали на својим језицима. Ако је неко хтео нешто да буде, постане у том новом друштву морао је познавати језик освајача односно свог владара.

Живи пример је град на северу Немачке, Либек (latinsicom Lubec, читај Lubek) који је своје име добио по старословенској речи лубљен, јер је био саграђен на обалама ушћа двеју река које су се на том месту уливале једна у другу, значи љубиле. Једна од тих двеју река се зове Траве што је исто старославенска реч по којој је добила своје име. По чему другом ако не по бујној вегетацији траве која је после поплава давала изглед терену а и служила стоци као храна. Интресантно је да се наша река Драва зове Драва а не Трава што би било логичније али време је учинило своје пошто језик живи и у времену развија па и неке речи преображавају или нове настају.

У том граду сада званог Либек односно по немачком Lübeck само прије ту негде 800 година живео је славенски (правилније би било рећи српски) народ старословенског (старосрпског) језика. То да се ради о славенском граду у историјским књигама није спорно али то што је спорно је да се у тим књигама говори да је тај народ који је ту негде прије 800 година ту живео негде тајанствено нестао. То се исто говори и за викинге да су на тајанаствен начин негде нестали а и Илире је задесила иста судбина. Међутим, нису ни једни ни други ни трећи нестали већ су у већини ту и данас где су и одувек били само се сматрају немцима или данцима а илири ко зна већ како. Не, народи не нестају само тек тако неприметно, без трага и гласа без ичијег утицаја поготово што освајачима не треба територија без народа односно без робова који би радили за њих и од којег би убирали дажбине. Не нису они нестали, њима је само била, на перфидан начин, туђа култура наметнута што подразумева да је и власт и језик, скоро неопазно или милом и силом наметнут и тако био сакривен цео народ који је временом добио један други идентитет. Није истина нити је могуће да оне мрачне силе тог времена које су владале светом нису имале одговор, забележиле шта се десило са тим народима. Просто није за веровати да Ватикан који је доминирао светом, највећа империја тог времена, чији је свештеник седео у свакој лађи и трговачком чамцу, да није знао ни видео куд су ти народи нестали. Поставља се питање зашто је то толика тајна до данашњег дана била и остала. Одговор би могао да буде; зато што им је и дан данас то та иста стратегија за освајање и подвргавање читавих народа. Чињеница је да су у време нестајања викинга изграђиване огромне катедрале и цркве које су нудиле и нуде уточиште и заштиту избеглим и прогнаним од неких „друмских разбојника“ или катастрофа, ватрених пожара и тражили заштиту код „бољега“ „Бога“ који би им гарантовао мир, што је убрзало потражњу за црквама и катедралама а стим и њихову изградњу. И дан данас држе се цркве и држава тог правила да онај ко у цркви тражи заштиту да се чак ни званичним властима не предаје. Те фамилије и ближњи оних који су потражили заштиту, азил, у цркви нису више били нападани од црквених тајних швадрона те исте цркве која их је наводно нудила заштиту од наводно друмских плјачкаша и паликућа па је народу лако било да поверује да је „Бог“ цркви и катедрала био прави и праведнији Бог, онај који их је наводно заштитио. И тако је тај нови Бог био масовно прихваћен за свога Бога. Народи су се преображавали у нову веру и одрекли се своје и својих владара који их нису могли заштитити на пример од подметнути пожара, приклањајући се тако „правом“ Богу, „свемоћном заштитнику“. Само је сад остало питање да ли је тај нови бог заштитник, био и друмских разбојника и подметивача ватри и исти господар односно исти заповедника по чијем су тајном налогу вршене репресалије на народ под лажним заставама како би уз помоћ подметнутих стихија овладали народом, олакшали и унапредили приступ катедралама и црквама и тако своју власт ширили и утврђивали. Исти су били и ти који су утеривали страх да би нудили своју заштиту а што је било још горе, били су у стању обезбеђивати такве врсте заштите јер их друмски разбојници нису нападали зато што су били њихова творевина под њиховом командом, господара из сенке. Много тога говори да се радило о планском покрштавању читавих народа нападајући ноћу својим друмским плаћеним паликућама, разбојницима да би дању отварали врата својих цркви и катедрала нудећи заштиту своје цркве и свог Бога на којег се могло ослонити захваљујући својој дуплој стратегији а допринос цркви увећати кроз доприност нових чланова. Ми данас знамо само историју коју је победник писао из свога угла мотивисан својим интересима при чему је истина играла споредну улогу. Ширење и јачање империје католицизма је била приоритетна ствар што потврђује освајање Латинске Америке која није постала тек тако случајно континент католичанства. А не треба ни крсташке ратове и инквизицију занемарити.

Међутим не треба ни занемарити чињеницу да је Ватикан утиснуо свој печат цивилизацији како негативним тако и позитивним догађајима.

НАСИЉЕ И ЗЛОУПОТРЕБА СТРАХОПОШТОВАЊА

У човеку је Страхопоштовање настало из неких њему не разумевања феномена, догађања, која је човек запажао да директно или индиректно утичу на његову судбину а на које није био у стању било како да утиче. То што није умео себи објаснити, то што није могао разумети а било је по његову судбину од судбоносног значаја поштовао је али и страховао јер није имао никакву моћ да билокако утиче на те непојмљиве силе као што су суша, поплаве земљотреси и нека дешавања из непосредне близине. Све што је могао то је да размишља и напреже свој ум што га је корак по корак довело до неких сазнања која су му била од користи у савлађивању свакодневних потреба. Та размишљања су му била и прва комуникација, разговор са вишом силом коју је називао Богом. У „разговору“ са собом и “Богом” долазио је до нових сазнања која су му била од велике помоћи у свакидашњем животу. Тај разговор са вишом силом, постављање питања и тражење одговора за решавање животних проблема био је разговор између човека и више сле односно Бога што му је стварно омогућило да реши неке своје животне проблеме. Тај наук се развио у посебну науку кроз разговот са вишом силом, Богом. Тако да данас можемо слободно рећи да је наука Божји језик који нам помаже да боље разумемо и себе и Бога. То страхопоштовње се задржало до данашњег дана код паметних људи. Само глуп и луд се не боје ничега нит има поштовања и ако до данашњег дана није нађен одговор на питање; шта је старије кока или јаје. Неки што се сматрају посебно паметним тврде да је живот настао из некога праска природе само не умеју образложити из чега је тај први прасак настао из којег је настала природа и цео универзум.

СУНОВРАТ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Данас живимо у времену у којем се већина цркви одрекла науке, Божјег језика који нас просвећује а наука се одрекла цркве те живимо у времену без етике и морала у ком материјалне вредности представљају узвишена божанства, аршин успеха и смисао живота.

Та ситуација нас је увела у јагму без граница. Све се окренуло натумбе. Напредну цивилизацију представљају материјалне вредности по оној; ако имаш нешто онда си нешто-немаш ли онда си нико и ништа а свако има своју душу.

Цивилизација је ушла у невиђену кризу, у ђорсокак своје егзистенције у којем ће највећа риба прогутати и последњу од себе мању и тек тад ће схватити да нема више шта да гута и да је и сама осуђена на пропаст да умре од глади због своје незаситиве халапљивости и похлепе.

ЦИВИЛИЗАЦИЈА СРЕБРОЉУЉА

Некада дивна без ратова цивилизација

сада лута, ходницима црног лавиринта

тражи спаса али нема ниодкуда светла

све неки чемер страх и без излаза нада

Некад народ водише вође од неба дате

најбогатије духом и са посебним даром

надарене разумом, људске бити и неба

поштујући, народ и творца универзума

Сада овладаше светом ти среброљубци

што Христос из цркве стезгама избаци

па уместо цркве, саградише Волтстрит

од новца направише, највећу светињу

Када су среброљубци овладали светом

кола цивилизације кренула су наопако

под лажним заставама овлада похлепа

невиђеном јагмом људскост се затрова

Када су среброљубци, овладали светом

кренуше и на веру да овладају и небом

чинећи све супротно, Христовом учењу

створише у име Христа, католичку веру

Од неба дате вође, улизицама заменуше

спремне на све за сребрењаке да учине

место служења Божјој заповеди; не убиј

мачем су крчили пут свога католицизма

Од не чини другом то што себи не желиш

чинише инквизицијом све томе супротно

од не уби, не укради, не лажи, свога воли

побише, оробише пола света у име Христа

који нас учи;ко те каменом ти њег хлебом

Од када овладаше, среброљубци светом

за пар долара дотераше цара до дувара

изтрговаше народу, апокалипсу атомску

а цивилизацији оста, без наде ситуација

Tу се мора од почетка проучити историја

па све до данашњег и суђеног нам дана

како би се грешка, цивилизације нашла

спасили и ушли у нова, без рата времена

РАЗМИШЉАЊА ИЗ КОЈИХ СУ НАСТАЛИ СТИХОВИ ПЕСМЕ: ЦИВИЛИЗАЦИЈА СРЕБРОЛЈУБЉА

ПОСЛЕ 2000 ГОДИНА ОД ХРИСТА

После више од 2000 година од Христа сетила се данас католичка црква да измени своју молитву Богу: Боже не води нас у искушење, са Боже избави нас од искушења. 2000 година јој је било потребно да Ватикан схвати да Бог не води у зло (искушење) већ да спасава из зла, да се сами доводимо у искушење јер нам је подарио ум да радимо све по својој вољи!

У међувремену се бавила углавном антихришћанским неделима попут инквизицје, паљењем вештица, крсташким ратовима освајањем латинске Америке насиљем, ватром и мачем. Ниједан јој грех није био тежак и толико одвратан да га не би за прегршт златника починили. И данас постаје кардинал онај ко највише допринесе Ватиканској ризници злата. Онај који највише својих верника убеду да целокупно своје имање и приватно богатство после своје смрти остави цркви односно Ватикану. Па за новац су продавали и места у рају као да је своја имовна, прћија. По том начелу се проглашавају и свеци па макар злато били и зуби из концентрационог логора Јасеновац.

Можда ће неко рећи да то није тема ове књиге али чињеница је да је Ватикан пресудно утицао на развој цивилизације света. У то своје време сачињавао је империју католицизма, састављао, подизао и рушио владе широм света и да је њихов свештеник седео у свакој лађи и сваком трговачком чамцу те да је стим Ватикан био велесила свог времена а како ствари данас стоје то је и данас. То тек толико не би ли већ једном дошао крај толикој дрскости, неправди и подмуклом лицемерју сваке врсте.

БОГ ЈЕ ЈЕДИНИ ТВОРАЦ ЖИВОТА И СМРТИ

НИКО НЕ МОЖ, ВАСКРС ЖИВОТА ОБЈАСНИ

НИТИ ИКО МОЖЕ УМИРАЊЕ ЗАУСТАВИТИ

НИТИ СЕ МОЖЕ, ИШТА У ВЕЧНОС ПОНЕТИ

НИТ СЕ МОЖЕ БЕЗ ПАТЊЕ ЖИВОТ ЖИВЕТИ

НИТ СЕ МОЖ БЕЗ ЉУБАВИ СРЕЂНИМ БИТИ

ПРЕМА ЖИВОТУ СЕ НЕМИЛИЦЕ ОБХОДИМО

ПОНАШАМО, КАО ДА ГА НА ПРЕТЕК ИМАМО

ПСОВКАМА И НАСИЉЕМ ПОД НОГЕ БАЦАМО

КАО ДА СМО НЕКИ, ОД ВЕЧНОСТИ ФАКТОР

А ТАД НАМ ДОЂЕ НАШЕ НЕИЗБЕЖНО ОПЕЛО

ПРОЂЕ НАМ ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ И СУНЦА

БЕЗ ПРОЛЕЋА ЛЕТА ЈЕСЕНИ И БЕЛА СНЕГА

БЕЗ ЖУДЊЕ, СНОВА И СВЕГА, ШТО ЦВЕТА

ОПОЈНО, МИРИСОМ БУЈА И ЗАНОСНО МАМИ

ОД НЕСТРПЉЕЊА НЕ ВИДЕСМО БОЖЈЕ ДАРИ

МА КОЛИКО СИЛНИ И НЕОБУЗДАНИ БИЛИ

БОГ ЋЕ БИТИ И ОСТАТИ, ЖИВОТА ТВОРАЦ

ДУШУ И ЧУЛА ЋЕШ ДОБИТИ, ДА ОСЕТИШ;

ЉУБАВ ЖУДЊУ И СВЕ БОЖИЈЕ БЛАГОДЕТИ

СЛОБОДУ ДА ПО СВОЈОЈ ВОЉУ ОДЛУЧУЈЕШ

БАХАТОСТ ИЛ СТРПЉЕЊЕ ДА ТИ ПУТ БУДЕ

Душан Нонковић Теодоровић

МИСЛИ ИЗ КОЈИХ ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА: БОГ ЈЕ ЈЕДИНИ ТВОРАЦ ЖИВОТА И СМРТИ:

НИЈЕ МОГУЋЕ ИСКРЕНО ВЕРОВАТИ У БОГА И ШИРИТИ ИСТИНСКУ БОЖЈУ РЕЧ А НЕ ПРИХВАТИТИ НАУКУ ЗА ИСТИНСКИ БОЖЈИ ЈЕЗИК КОЈИМ НАМ СЕ ТВОРАЦ ОБРАЋА!

НИЈЕ МОГУЋЕ ВЕРОВАТИ У БОГА И ШИРИТИ ИСТИНСКУ БОЖЈУ РЕЧ А НЕ ПРИХВАТИТИ НАУКУ ЗА ИСТИНСКИ БОЖЈИ ЈЕЗИК КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА ТВОРАЦ УНИВЕРЗУМА И ЖИВОТА, СВЕГА У НАМА И ОКО НАС! НИЈЕ МОГУЋЕ ПРЕПОВЕДАТИ У ИМЕ БОГА А НЕ РАЗУМЕТИ ЈЕЗИК НАУКЕ КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА КРОЗ НАУКУ ГОВОРОМ НАУКЕ. ПРЕПОВЕДАТИ У ИМЕ БОГА А НЕ БИТИ У ТОКУ ВРХУНСКИХ ДОСТИГНУЋА НАУКЕ НЕ МОЖЕ СЕ БИТИ ВЕРОДОСТОЈНИМ ЗАСТУПНИКОМ И ПРЕПОВЕДАЧЕМ БОЖИЈЕ РЕЧИ. НЕ ПОЗНАВАЈУЋИ ЈЕЗИК НАУКЕ КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА БОГ НЕ МОЖЕ СЕ СЛУЖИТИ НИ БОГУ А СТИМ НИ ИСТИНИ А НИ САМОМ СЕБИ НИТИ ДЕЛАТИ У СМИСЛУ БОЖИЈИХ БЛАГОДЕТИ. НЕ РАЗУМЕВАЈУЋИ СЕ У НАУКУ И ВРХУНСКА НАУЧНА ДОСТИГНУЋА НЕ МОЖЕ СЕ ГОВОРИТИ У ИМЕ БОГА А ДА СЕ НЕ БУДЕ ГРЕШНИКОМ. РЕЛИГИЈЕ, ВЕРЕ, ДОГМЕ, СУ СЕ ВЕЋ ОДАВНО ОГРЕШИЛЕ О ЗАКОНЕ НАУЧНИХ ИСТИНА А СТИМ И О ЗАПОВЕСТИМА БОЖИЈИМ, ЗАКОНЕ НЕПОБИТНИХ ИСТИНА. ЦРКВА МОРА НАУЦИ ШИРОМ ОТВОРИТИ ВРАТА КАКО БИ БИЛА ИЗВОР БОЖИЈЕ СВЕТЛОСТИ НАУЧНОМ ИСТИНОМ. У САМОМ ЦЕНТРУ ЊЕНЕ БИТИ МОРА НИКОЛА ТЕСЛА БИТИ КАО ИЗАСЛАНИК И БОЖЈИ АПОСТОЛ КОЈИ НАМ ОСВЕТЉАВА, ПУТ САДАШЊОСТИ И ПРАВАЦ БУДУЋНОСТИ. https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/nauka-je-bo%C5%BEji-jezik-od-boga-nam-dat-kojeg-su-despoti-crkvi-religija-dogmi-bacil/984163651632190

NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT KAKO BI RAZUMELI I SEBE I BOGA, KOJEG SU DESPOTI CRKVI, RELIGIJA I DOGMI BACILI U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA

April 1, 2016

NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT ДА BI МОГЛИ RAZUMEТI I SEBE I BOGA, KOJEG SU DESPOTI CRKVI, RELIGIJA I DOGMI BACILI U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA I „ZABORAVILI“! ZAR JE ONDA ČUDO ŠTO NE RAZUMEMO NI SEBE NI BOGA, ŠTO TETURAMO PO RUBU SVOJE PROPASTI IZ SVETSKE KRIZE U KRIZU. BEZ NAUKE U SLUŽBI BOŽIJE VOLJE NEMA NAM SPASA NI IZLASKA IZ KRIZA A KAKO DA BUDE U SLUŽBI BOŽIJE VOLJE KAD SE POGLAVARI RELIGIJA NE BAVE NAUKOM, JEZIKOM ZA NAJSUPTILNIJU KOMUNIKACIJU IZMEDJU SEBE I BOGA. DOŠLA SU VREMENA U KOJIMA SU NASTAJALI ATEISTI! PREUZIMANJEM CEPTE NAUKE, ZAHVALJUJUĆI PROUČAVANJU NAUKE ODNOSNO TOG BOŽANSTVENOG JEZIKA SU NA TAJ NAČIN ATEISTI OVLADALI SVETOM, BEZ VERE U BOGA I BOŽIJEG MORALA. TAKO JE NASTALA SITUACIJA DA SE DESPOTI I POGLAVARI CRKVI, DOGMI I RELIGIJA, KAD OBOLE, NE OBRAĆAJU ZA LEČENJE APSOLUTNO BOGU ODNOSNO SVOJOJ DOGMI, CRKVI ILI RELIGIJI KOJOJ PRIPADAJU VEĆ ODLAZE DA KORISTE BOLNICE KOJE SU SAGRADJENE NA NAUCI, BOŽIJEM JEZIKU KOJEG SU TI DESPOTI CRKVI, RELIGIJA, VEĆ ODAVNO BACILI U ZAPEĆAK I „ZABORAVILI“ DOK SU ATEISTI NAUKU PRIHVATILI A CRKVU ODBACILI I TAKO MA KOLIKO ABSURDNO ZVUČILO POSTALI BLIŽI BOGU OD NEKIH POGLAVARA CRKVI ŠTO ŠIRIŠE BOŽIJU REČ BEZ NAUKE A STIM I BEZ POZNAVANJA BOŽIJEG JEZIKA. NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT ZA KOMUNIKACIJU SA SOBOM I BOGOM DA BI U SVE KOMPLIKOVANIJIM VREMENIMA, TOG BESKRAJNOG I NEUMOLJIVOG DELA BOŽANSTVA, MOGLI OBSTATI. DESPOTI CRKVI RELIGIJA I DOGMI SU SE VEĆ ODAVNO ODREKLI NAUKE KAO BOŽIJEG JEZIKA BACIVŠI JE U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA, IZGUBIЛИ TAKO I VEZU SA BOGOM, BOŽIJIM JEZIKOM ZA SHVATANJE BOŽJIH PORUKA. NIKOLA TESLA JE PO BOŽIJOJ VOLJI APOSTOL PROSVETITELJ I SVETAC KOJI JE PREDODREDJEN DA CELOM ČOVEČANSTVU OSVETLI PUT. ALI TI DESPOTI NISU NAŠLI ZA SHODNO DA GA PROGLASE SVECEM ПА НИ АПОСТОЛОМ BAŠ ZATO ŠTO SU ZABORAVILI BOŽIJI JEZIK KOJIM BI MOGLI RAZUMETI I SEBE I BOGA. NIKOLA TESLA JE REKAO, OSTAVIO ZAPIS, DA ON NIJE NIŠTA IZMISLIO DA JE SVE I PRIJE NJEGA POSTOJALO SAMO DA JE ON ODABRAN BIO DA TO SAZNANJE PODELI ČOVEČANSTVU “KAKO NE BI NESTALO U MRAKU”. KOLIKO SU CRKVE I NJENI POGLAVARI NA BOŽIJEM PUTU DOKAZUJE ČINJENICA DA JOŠ UVEK NISU NIKOLU TESLU PROGLASILI APOSTOLOM I SVECEM NAŠEG VREMENA I AKO SE KORISTE KAKO U SVAKODNENOM ŽIVOTU TAKO I U BOLNICAMA NJEGOVIM IZUMOM MAGNETOREZONANCIJE, TESLINOG PRONALASKA, DA BI OZDRAVILI! A GDE JE TU ONDA MORAL I POŠTOVANJE BOŽIJE VOLJE KAD SE ZAVALI U FOTELJU DALJINSKIM UPRALJAČEM U RUKAMA (IZUM NIKOLE TESLE) I UDOBNO PREVRĆE PO TV PROGRAMIMA DA SAD NE GOVORIM O STOTINAMA DRUGIH TESLINIH IZUMA A DA SE NE POMOLI U TIŠINI ZA TESLINU DUŠU I ZAHVALI BOGU PA I POŽELI DA TESLINI POSMRTNI OSTATCI BUDU SVETLOM OBASJANI U HRAMU SVETOG SAVE U BEOGRADU! VEROVATNO ĆE CRKVA JEDNOG DANA PROGLASITI NIKOLU TESLU SVECEM ALI TO ĆE IM BITI UZALUD UKOLIKO I NAUKU, PONOVO, NE UVRSTE U BOŽJI JEZIK ISTINE KAKO BI RAZUMELI I SEBE I GOSPODA BOGA.

Crkve i vere izmedju istine i bajki, napredka i zaostalosti, prihvatiljivosti i neprihvatljivosti, verodostojnosti istine i laži su samo neka pitanja koja se moraju rasvetliti u ime Božije istine PREDIKATIMA NAUKE istinskog svetog jezika. Dokle kako još mogu crkve biti prepovedači Božije reči ako je ne razumeju!? Kako može crkva biti tumač Božje reči ako ne razume govor, “sveti maternji jezik” Boga kojim nam govori kroz nauku!? Kako se to moglo uopšte i dogoditi da poglavari crkvi i vera skrenu sa Božijeg puta ako ne stoga što su iz ličnog interesa, sujete il pohlepe za silom i vlasti tumačili božiju reč u svojem interesu i ako im od Boga nije dato da bez nauke razumeju neke te “stvari”! Umesto iskrenosti i istine poslužili su se svojim izmišljenim pričama i bajkama kako bi sebe stavili na mesto sveznajućeg Boga. Najuverljiviji primer koji se ne može opovrgnuti je priča da je zemlja bila ploča nošena od 4 diva. Zar ne bi bilo iskrenije reći da im na to pitanje Bog još nije dao uvid kojeg nauka ne bi bila u stanju kasnije opovrgnuti!? To je samo jedna od bezbroj neistina koje su se širile u ime Božije reči koje su vodile do gubljenja poverenja i vere u veru i crkvu. Jednom rečena neistina bez verodostojnog pokajanja postaje laž u koju se više ne veruje, prestaje biti Božijom rečju a stim i od vernika prihvatljivom istinom. Da bi poglavari vera i crkvi povratili već davno izgubljenu verodostojnost moraju isključivo poći od istine a da bi se njom mogli služiti potrebno je hteti bez primese lične sujete razumeti govor Boga koji se sastoji iz; nauke, umetnosti u vremenu života i smrti. Ko te atribute Božijeg jezika, gospodara vremena života i smrti, ne razume i što je po narod još tragičnije, ne prihvati ne može biti zastupnik istine a stim ni Boga ni Božije reči! U postojanje Boga ne može se sumnjati jer smo i sami sobom, svojim vidom i svim čulima Božije delo, svedoci života i smrti i svega onoga što nas okružuje zahvaljujući Božijim zakonima. Da bi se ti zakoni razumeli a stim i govor Boga mora se učiti Božiji jezik iz bukvara zvanog “nauka”. Nekad je bila crkva škola nauke a stim i učenik Božijeg jezika a njeni poglavari su bili učitelji, filozofi daleko ispred svog vremena, apostoli, avangarda vremena u kojem su živeli i delovali kao iskreni Božiji glasnici. Kako sada stvari stoje mnogi poglavari crkve nisu odoleli iskušenjima koje im je nauka omogućavala a da ne prigrabe silu i vlast nad običnim ljudima tog vremena ali ne nad svojim već Božijim bićima smatrajući ih u najmanju ruku ovcama. Od tad su krenula kola nizbrdo, sitnim pa sve većim gresima poput inkvizicije i krstaških ratova. Vreme je neograničena Božija sila pa će sve kad-tad doći na svoje mesto. Odkada se crkva odrekla svojih apostola nauke, izgubila je i svoju moć u društvu i državi! Apostoli nauke poput Nikole Tesle nisu proglašavani, od crkve, svecima i ako su samo naučnim proučavanjem istine mogli razumeti Božji jezik što im je omogućilo da ostvare ogromna naučna dela u interesu celokupnog čovečanstva. Sam Nikola Tesla je rekao da on nije ništa izmislio da je sve i prije njega to postojalo odnosno ti zakoni postojali i da je on bio samo predodredjen da ih pretvori u dela. Iz toga se da zaključiti da se crkva i njeni poglavari moraju vratiti nauci jer je ona Božija reč kojoj treba posvetiti pažnje a ko će to drugi morati ako ne oni i crkva. Da bi to mogla, neobhodno je da se bude iskren i na pitanja na kojih nema odgovora iskreno priznati da im se saznanja još nisu Božijom Voljom otvorila. Bolje je priznati svoju slabost i biti verni Božiji izaslanik nego sebi prisvajati veću slavu nego što je to Božjom voljom predvidjeno! Samo dostupnom istinom se može razumeti i Bog i nauka jer je nauka Božij dar, komunikacije, razgovora sa sobom i Bogom. Ono što se zna, sazna naučni preispitivanjima a što je u interesu čovečanstva, treba i primenjivati u interesu sviju. Ono što čovek zna pripada čoveku i Bogu a ono što ne zna pripada izričito Bogu koji će nam putem nauke ukazati šta možemo a šta ne možemo znati. Kao što su nekada crkve bile centri i izvor saznanja, kulture i umetnosti na osnovi dostupnih naučnih saznanja tako bi to mogle biti i danas uz prihvatanje nauke kao Božijeg jezika. Samo tako bi mogla crkva ponovo biti iskreni tumač Božije reči na naučnoj bazi, vaspitač svoje dece u vrtićima, školama, univerzitetima i naučnim institutima. Samo na taj način bi mogla crkva služiti istini i Bogu i na taj način zasjati starim sjajem i sebe vratiti na pravi put Božiji!Oni koji će ove misli proglasiti sektaškim moraju znati da su plod uma i razuma najvećeg Božijeg nam dara u vremenu, datog nam na volju da budemo ono što jesmo-da budemo ljudi od uma i razuma! Um bez razuma vodi u ratove, propast i pakao. Um i razum koji nisu u toku vremena ne mogu biti ni u koraku Božije volje te ne mogu služiti ničim dobrim ni Bogu ni čoveku jer su nam saznanja sa vremenom u večitom porastu po Božijoj volji. Na nama je da nauku shvatimo kao razgovor sa Bogom kako bi mogli donositi razumne odluke! Dok je najmasovnija religija sveta na putu da zločinca proglasi svcem, Bog je dao pravoslavnoj veri kroz Nikolu Teslu da osvetli celom svetu pravi put Hristov i povede čovečanstvo u bolju budućnost jedinim i najlepšim putem nauke kako bi mogli razumeti i Gospoda Boga i sebe. Ove misli završio bih molitvom: Molim Ti se Gospode svevišnji iz dna duše svoje da poglavari naše pravoslavne crkve uslušaju ovu moju molitvu i omoguće da posmrtni ostatci Nikole Tesle budu smešteni u hramu Svetog Save osvetljeni za večna vremena svetlom kojem je posvetio svoj život na zemlji da ne živimo u mraku!

Dušan Nonković-Teodorović

ШИРЕЊЕ КАТОЛИЦИЗМА – УЗРОЦИ РАТА И УСЛОВИ МИРА

НАДА ЈЕ БЛАГОСЛОВ ЈЕР СЕ ВЕЋ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ГОДИНА НАДАМО ЖИВОТУ БЕЗ РАТА А УЈЕДНО И ПРОКЛЕТСТВО КОЈЕ НАМ СТОЈИ НА ПУТУ ДА СЕ ЗА ПРАВДУ, ИСТИНУ И ЖИВОТ БЕЗ РЕЗЕРВЕ БОРИМО ПА НАМ СВАКА ГЕНЕРАЦИЈА У ТОКУ СВОГ ЖИВОТА ДОЖИВИ ЈЕДАН ИЛИ

ВИШЕРАТОВА, ПРОЛИВАЊЕ НЕВИНЕ КРВИ ЗА ИНТЕРЕСЕ НЕЗАСИТИВИХ ПРОФИТЕРА У ЖЕЉИ ЗА СВЕОБУХВАТНОМ ВЛАСЋУ НАД ЧОВЕЧАНСТВОМ, КОРИСТЕЋИ ПРИ ТОМЕ ДЕМЕКРАТИЈУ А И РЕЛИГИЈУ ЗА КОЗМЕТИКУ СВОЈИХ ЗЛИХ НАМЕРА!

РАТ КОЈИ ТРАЈЕ ВЕЋ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ГОДИНА

МИСЛИТИ ДА ЈЕ НАСИЉЕ И ЛАКА ЗАПАЉИВОСТ КУЋА ОД ДРВЕТА И КРОВА ОД ТРСКЕ КАО И НУЂЕЊЕ, АУТОТОНИМ НАРОДИМА, ЗАШТИТЕ У КАТОЛИЧКИМ ЦРКВАМА САЗИДАНИХ ОД ЦИГЛЕ (ЧВРСТОГ МАТЕРИЈАЛА) БИЛО БИ ОД КРАТКОГ ДОМЕТА ДА БИ БИО АРГУМЕНТ ШИРЕЊУ КАТОЛИЦИЗМА И НЕСТАЈАЊА ВИКИНГА, ИЛИРА КАО И НАРОДА ДРУГИХ РЕЛИГИЈА И ВЕРЕ. ТУ ЈЕ МОРАО БИТИ И ТРЕЋИ ФАКТОР ОД СУДБОНОСНОГ ЗНАЧАЈА ДА БИ СЕ ВАТИКАН ОДРЖАО ТОЛИКА СТОЛЕЋА У ЖИВОТУ. СВЕ ШТО СЕ НАСИЉЕМ НАМЕТНЕ НАСИЉЕМ БИВА И СКИНУТО ИЛИ ТАЧНИЈЕ РЕЧЕНО БИЛО КРАЋЕГ ИЛ ДУЖЕГА ВЕКА. ПОСТАВЉА СЕ ТУ ПИТАЊЕ; ШТА БИ ТО МОГЛО БИТИ ШТО БИ НАРОД ДОБРОВОЉНО ПРИХВАЋАО И СЕБЕ ИДЕНТИФИКОВАО КАО ТАКВОГ. ШТА ЈЕ ТО ШТО ЈЕ ОМОГУЋИЛО ДА СЕ КАТОЛИЦИЗАМ ШИРИО ОД МАЛОГ ВАТИКАНА ПА СВЕ ДО ШТОКХОЛМА ОДНОСНО СКАНДИНАВИЈЕ А И КАКО ЗНАМО, ПО ЦЕЛОЈ ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ?

ПРОУЧАВАЊЕМ ПОЗНАТИХ РЕЛИГИОЗНИХ ЧИЊЕНИЦА КАО И НАУЧНИХ ДОСТИГНУЋА ДОЗВОЉАВА МИ СЛЕДЕЋЕ ЗАКЉУЧКЕ. ТУ НЕГДЕ ПРИЈЕ 1000 ГОДИНА ДОЛАЗИ ДО РАСКОЛА ХРШЧАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ КОЈА ЈЕ ДО ТАДА БИЛА ЈЕДИНСТВЕНА ОДНОСНО ЈЕДНА ТЕ ИСТА. КАТОЛИЧКА ПРОГЛАШАВА ПАПУ ЗА БОГА НА ЗЕМЉИ И ЛЕГАЛИЗУЈЕ ПОЛИТИКУ ШЕЋЕРА И КАНЏИЈЕ ШТО ЈЕ У СУШТОЈ СУПРОТНОСТИ ОНОЈ ХРИСТОВОЈ; КО ТЕБЕ КАМЕНОМ ТИ ЊЕГА ХЛЕБОМ.

МЕЂУТИМ НИ ТО НЕ БИ БИЛО ДОВОЉНО ДА БИ СЕ КАТОЛИЦИЗАМ У ТОЈ МЕРИ МОГАО ШИРИТИ. ТУ У ТО ДОБА ДОЛАЗИ ДО РЕНЕСАНСЕ ЦИГЛЕ И РАЗВОЈА УМЕТНОСТИ. ГРАДИЛА СУ СЕ НАЈЛЕПША ЗДАЊА, ЦРКВЕ И ЗАДИВЊУЈУЋЕ ЗГАДЕ ОД ПОСЕБНО ИМПОЗАНТОГ ИЗГЛЕДА И КВАЛИТЕТА. УСЛЕД ТОГА ДОЛАЗИ ДО ПРОЦВАТА АРХИТЕКТУРЕ. СА ГРАДЊОМ АКВАДУКАТА ДА БИ СЕ ДОВОДИЛА ВОДА У ГРАДОВЕ ДОЛАЗИ ДО ВЕЛИКЕ ПОТРАЖЊЕ ЗА ПРОИЗВОДЊОМ ЦИЧЛЕ. ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА ПОПУТ КОЛОСЕУМА И ДРУГИХ ИМПОЗАНТНИХ ОБЈЕКАТА ДОАЗИ ЗА ЈОШ ВЕЋОМ ПОТРАЖНЈОМ ЗА РАДНОМ СНАГОМ И НЕДОСТАТКА НОВЦА ДА БИ СЕ МОГЛА ПЛАЋАТИ РАДНА СНАГА. НАСУПРОТ ХРИСТОВОМ УЧЕЊУ ДОЛАЗИ ДО НАСИЛНОГ ПОРОБЉАВАЊА КАКО БИ СЕ ПОПУНИЛА ДРЖАВНА КАСА А И ОБЕЗБЕДИЛО РОБЉЕ КОЈЕ ЈЕ БЕСПЛАТНО РАДИЛО ОДНОСНО БИЛО ЕКСПЛОАТИСАНО. ТО СТАЊЕ НАМ НАЈБОЉЕ ОПИСУЈЕ ТРАЈАНОВ ПОХОД ГРАДЕЋИ МОСТ ПРЕКО ДУНАВА ДА БИ ПОРЕД ОПЉАЧКАНОГ СРЕБРА И ЗЛАТА ДОВЕО У РИМ И 50 000 РОБОВА.

КАД ТО ЗНАМО, КАД НАМ ЈЕ ТАЈ ПРИНЦИП ПОЗНАТ ОНДА НАМ МОРА БИТИ ЈАСНО ЗАШТО СЕ АРХИТЕКТУРА ШИРИЛА ОД ВАТИКАНА ОДНОСНО СЕВЕРНЕ ИТАЛИЈЕ ПА ДО СКАНДИНАВИЈЕ. ТЕ МОНУМЕНТАЛНЕ ЗГРАДЕ, ЦРКВЕ КОЈЕ СУ ОТВАРАЛЕ СВОЈА ВРАТА НЕ САМО ОНИМА КОЈИМА СУ КУЋЕ ИЗГОРЕЛЕ БИЛЕ СУ И ДРУГИМ УНЕСРЕЋАНИМ НЕКА ВРСТА ЗАШТИТЕ И НАДА. ТО НИЈЕ ВОДИЛО САМО ДО ПРИХВАТАЊА КАТОЛИЦИЗМА ВЕЋ ЈЕ И ИЗАЗИВАЛО НЕКУ ВРСТУ СТРАХОПОШТОВАЊА И НАДЕ А И ЖЕЉУ ДА СЕ БУДЕ ДЕО ТЕ “НЕДОСТИЖНЕ ЕЛИТЕ”. ТА НАДА ЈЕ БИЛА И ЖУДЊА ДА СЕ БУДЕ ДЕО ТОГ ЕЛИТНОГ ДРУШТВА АЛИ ВОДИЛА ЈЕ И У СЛЕПИЛО КОЈЕ ЈЕ ЗАСЕЊИВАЛО НЕПРАВДУ И ХРИСТОВО УЧЕЊЕ. ТО ЈЕ БИЛО ТО ШТО ЈЕ ОМОГУЋИЛО ПРИХВАТАЊЕ И ШИРЕЊЕ КАТОЛИЦИЗМА. ТАКО ДА ТО НИЈЕ СЛУЧАЈНО ДА СУ НАСТАЛИ СТАРИ ГРАДОВИ ДУЖ ОБАЛА СЕВЕРНОГ И ИСТЧНОГ МОРА. ТИ ГРАДОВИ НИСУ САМО СПАЉИВАНИ ВЕЋ СУ И НАСТАЈАЛИ ОД ЧВРСТОГ МАТЕРИЈАЛА НА СЕВЕРУ НЕМАЧКЕ И ПОЉСКЕ, ТУ НЕГДЕ У ДОБА РЕНЕСАНСЕ И ГОТИКЕ У ПРОЦВАТ АРХИТЕКТУРЕ ОД ЦИГЛЕ. СВОЈА СТАРА ИМЕНА СУ ЗАДРЖАЛИ ГРАДОВА И РЕКЕ ПОПУТ БРЕМЕНА И РЕКЕ ВЕЗЕ КОЈА ПОВЕЗУЈЕ НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА КИЛОМЕТАРА УДАЉЕНУ ЛУКУ БРЕМЕН ХАФЕН НА СЕВЕРНОМ МОРУ. ТО ДА СЕ ЗОВЕ ВЕЗА (ПО РЕЧИ СТАРОСЕДЕОЦА ВЕЗА А БРЕМЕ ПО БРЕМЕНУ НИЈЕ СЛУЧАЈНОСТ ВЕЋ ЈЕ ИЗ ПРИВРЕДНО-ПРОФИТНИХ РАЗЛОГА ЗАДРЖАНО. ВОДЕНИ ПУТЕВИ НИСУ ИМАЛИ ПРИРОДНИХ ПРЕПРЕКА КАО ШТО СУ ТО РЕКЕ И БРДА МОЧНВАРЕ И ГУСТЕ ШУМЕ ЗА МЕЂУСОБНО ПОВЕЗИВАЊЕ, ГРАДОВА. ТАКО ЈЕ НАСТАО ВЕНАЦ ТРГОВАЧКИХ МЕТРОПОЛА ДУЖ ОБАКА И ГРАДОВА КОЈИ СУ ГРАЂЕНИ НА УШЋИМА РЕКА ИЛИ УНУТРАШНЊОСТИ А КОЈИ СУ ЗАДРЖИЛИ АУТОТОНА ИМЕНА. НАРАВНО ДА ЈЕ У СВАКОМ ЧАМЦУ ИЛИ БРОДУ СЕДЕО ПО КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИК КАО НАВОДНО ДА ШТИТИ ПОСАДУ ОД ДЕМОНА. АЛИ ОН ЈЕ ТУ БИО ДА БИ КАТОЛИЧКА ЦРКВА ИМАЛА ПРЕГЛЕД РОБЕ И ПРОФИТА.

МОЋ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ ЈЕ БИЛА НЕОГРАНИЧЕНА ТАКО ДА СУ ОД ЊЕНЕ МИЛОСТИ ЗАВИСИЛИ ЧАК И ВЛАДАРИ, КРАЉЕВИ И ЦАРЕВИ.

КРОЗ ДОБРО СТРУКТУРИРАНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ НАСИЉА И НАДЕ ЈЕ ВАТИКАН ПОСТАО ПРВА СИЛА СВЕТА КОЈА И ДАНАС, ПОНЕГДЕ, ВЕДРИ И ОБЛАЧИ И АКО НЕМА СВОЈЕ АРМИЈЕ А НИ ТЕНКОВА!

САМО ТО СВЕ НЕМА НЕКЕ ПОВЕЗАНОСТИ СА ХРИСТОВИМ УЧЕЊЕМ О СКРОМНОСТИ У ЧИЈЕ ИМЕ И ДАНАС НАМЕЋЕ СВОЈЕ ИНТЕРЕСЕ ОД МАТЕРИЈАЛНИХ ВРЕДНОСТИ.

ПОСЕДУЈЕ НАЈВЕЋЕ БАНКЕ А ИМПОЗАНТНОС И РАСКОШ ЦРКВИ СТОЈЕ У СУШТОЈ ПРОТИВРЕЧНОСТИ ХРИСТОВЕ ПРЕПОВЕДИ.

ДА СЕ ВАТИКАН РАВНАО ПО ХРИСТОВОМ УЧЕЊУ НЕ БИ МОГАО СПРОВОДИТИ ИНКВИЗИЦИЈУ. ОДГОВОРАН ЈЕ ЗА МНОГЕ ЗЛОЧИНЕ А ДА НИКАДА НИЈЕ ОДГОВАРАО ЗА ЊИХ-СТИМ ЈЕ ВАТИКАН ПОСТАО ОБИЧНИМ ГРЕШНИКОМ КОЈЕГ ГРЕХ ТРАЈЕ ВЕЋ ВИШЕ ОД ХИЛЈАДУ ГОДИНА. А ДА “ЕЛИТА” ОВОГА СВЕТА И ДАЉЕ ЋУТИ А НАРОД ПАТИ И ТРПИ!

НАДА ЈЕ БЛАГОСЛОВ ЈЕР СЕ ВЕЋ ВИШЕ ОД ХИЉАДУ ГОДИНА НАДАМО ЖИВОТУ БЕЗ РАТА А УЈЕДНО И ПРОКЛЕТСТВО КОЈЕ НАМ СТОЈИ НА ПУТУ ДА СЕ ЗА ПРАВДУ, ИСТИНУ И ЖИВОТ БЕЗ РЕЗЕРВЕ БОРИМО ПА НАМ СВАКА ГЕНЕРАЦИЈА У ТОКУ СВОГ ЖИВОТА ДОЖИВИ ЈЕДАН ИЛИ ВИШЕ РАТОВА, ПРОЛИВАЊЕ НЕВИНЕ КРВИ ЗА ИНТЕРЕСЕ НЕЗАСИТИВИХ ПРОФИТЕРА У ЖЕЉИ ЗА СВЕОБУХВАТНОМ ВЛАСЋУ НАД ЧОВЕЧАНСТВОМ, КОРИСТЕЋИ ПРИ ТОМЕ ДЕМЕКРАТИЈУ А И РЕЛИГИЈУ ЗА КОЗМЕТИКУ СВОЈИХ ЗЛИХ НАМЕРА!

Како је латинска Америка покатоличена и како аутотони народ Америке постепено нестаје, је свима мање или више познато.

Ја би се вратио назад Либеку, Европи и оним народима који и данас помало нестају захваљујући чудним околностима утицања из “сенке”.

ПРВО СУ НАСТАЈАЛА НАСЕЉА ПА ГРАДОВИ А ОД ГРАДОВА ДРЖАВЕ И ИМПЕРИЈЕ

Из племенских заједница су настајали градови који су међусобно размењивали робу коју је требало на неки начин и заштитити од друмских разбојника. Градови су се опасавали бедемима али се то показало недовољно па су се удруживали и правили међусобне савезе који су били у стању да осигуравају и друмове, речне и морске путеве.

Либек је био први град који је направио статут по којем су се градови примали у савезништво. Само ти градови који су прихватали тај статут били су примљени у савезништво. Међу првима су били: Бреме, Хамбург, Росток да би на крају пре ту негде 800 година било око 100 чланица које су прихватиле статут Либека.

Хронологија настанка Либека – првобитно име града било је Леубица

819 од славена први пут основано односно насеље Лубице

1143 по разарању ватром изнова основан од Грофа Адолфа II, Грофа од Шауенбурга и Холстајна као први Немачки утврђени лучки град источног мора

1163 је први пут изграђен дом (Бишофско седиште) и стим задобиа посебан регионални значај).

Поставља се питање да ли је то славенско насеље за које савремена историја каже да је bilo разорено, намерно запаљено и дали је тај славенски народ негде нестао како то званична историја пише.

Оно што се зна и што званична историја потврђује је да је Лубица односно

Lübeck у то време био трговачки центар који је трговао са Новгородом и да је у сваком чамцу за Новгород седео и по један свештеник, као најшколованија особа je уједно bio и тумач а и као свештеник, у смислу божјег благослова, да сачува посаду од зла духа а и да да свој благослов у име Бога погинулим или умрлим за време пловидбе.

То да је свештеник био у чамцу историјски није спорно али је спорно да ли је био и тумач пошто су у обадва града живели славени. Затим је спорно да ли је славенски народ негде нестао или био покрштен и преображен у немце од немачке мањине која је као прва била жрта односно резултат дупле стратегије Ватикана. Да ли је као мањина била погодна за спровоđење стратегије; ноћу нападати под lažnom“заставом” славена а дању отварати својих цркви црквена врата заштите. Поставља се питање да ли су је мањински германски народ био привилегован у односу на већински славенски народ због стратегије измишљених, наводних, инсценираних, репресалија већинског живља славенског народа. Да ли је пасало у концепт стратегије Ватикана, стратегије дуплих аршина, да буду мањински германи привилеговани у заштити и просперитету од католичке цркве у односу на већинске славене пошто су наводно та германска племена била угрожена од инсцениране угрожености.

Подизање зида са утврђењима и ново заснивање Либека од немачког грофа Адолфа другога може се тумачити тако, кад се зна да се грофом постајало аменовањем од стране Ватикана да је постојао циљ оснивање новог немачког града јер је постојала објективна потреба за заштиту трговаца и њихове робе од постојеће могућности да нека славенска племена нападну Либек уз подршку славенског народа који је у то време живео у Либеку.

Генетика не оставља нити најмање сумње да су се, уз пораст животног стандарда и владајуће администрације, већински Славени асимилисовали у квази немце односно германе.

Мислим да није спорна предпоставка да се Ватикан до данашњег дана служи тим антихршћанским методама како би проширио свој утицај а стим и остварио већи допринос својој каси и апсолутној моћи.

Једном приликом је један паметан човек рекао; ако желимо да сачувамо пријателја онда му морамо говорити увк истину без обзира шта он мислио о њој.

Ја бих то овако рекао; ако желимо Божји благослов онда морамо говорити Божјим језиком јер је само божји језик, језик истине. Да би могли разумети Божји језик истине Бог нас је благодарио разумом и науком да би дошли до истинских сазнања без примесе свог личног самољубља.

Зидине утврђења којима је Либек некад био опасан што је ометало циркулацију ваздуха у граду са неодговарајућом канализацијом-Говори се да је смрдео до неба.

Либек сад без зидина за које се сматрало да су биле узрок епидемије куге односно колере која је однела многобројне животе. Импозантне црквене грађевине говоре о њиховој доминантности друштва тог времена.

Svetosavska akademija Trstenik •26.01.2020 u čast Svetog Save

PRIČA KOJA LEDI KRV U ŽILAMA: Kako je veliki glumac Mija Aleksić uspeo da pobegne sa streljanja u Šumaricama (FOTO)

PRIČA KOJA LEDI KRV U ŽILAMA: Kako je veliki glumac Mija Aleksić uspeo da pobegne sa streljanja u Šumaricama (FOTO)

Tаjаc. Niko se ne usuđuje dа izgovori nаjstrаšniju reč. U jednom momentu vrаtа se otvoriše

Mija Aleksić, masakr u Kragujevcu

Printskrin: Youtube/CrniGuja, Wikipedia

Sećanje jednog od najvećih srpskih glumaca Mije Aleksića na oktobar 1941, na dan koji će mu obeležiti život i ostati u večnom sećanju.

(UZNEMIRUJUĆI FOTO) SLIKA KOJU NISTE MOGLI DA VIDITE U KNJIGAMA: Srpkinja beži sa STRELJANJA dok Nemci pucaju u nju!

Osvanuo je 20. oktobаr 1941. godine. Mаmа Sinđа ustаlа je rаno i otišlа dа kupi hleb zа doručаk. Otаc Velimir meškoljio se u krevetu. Misli su mu bile nа ruskom frontu. Dа li zаistа Nemci imаju toliko uspehа kаko jаvljа rаdio?

Sovjeti su u povlаčenju. Mijа je tog dаnа imаo mаtemаtiku, kojа mu nije išlа nešto nаročito od ruke, i očekivаo dа bude prozvаn… Znаo je dа ništа ne znа. Ili jedvа nešto mаlo više od togа. Udešаvаo je frizuru pred ogledаlom i sаmom sebi predskаzivаo:

„Jаdniče, аko se dаnаs izvučeš nа čаsu, živećeš sto godinа!“

Ni nа krаj pаmeti mu nije bilo dа će doživeti jedаn drugi čаs, koji će mu obećаti život eventuаlno zа 24 sledećа sаtа.

Aleksići su stаnovаli u kući Mike Drаgićevićа. Njihovo dvorište se nаlаzilo između Rudničke i Ulice prestolonаslednikа Petrа. Prostor dostа uvučen, vаn spoljnjeg domаšаjа i kontrole. Mijа je krenuo nаpolje, dа prošetа po аvliji. Moždа će mu nа čistom vаzduhu nešto iz te proklete mаtemаtike ući u glаvu.

Uzeo je udžbenik. Prelistаće danаšnju lekciju nа brzinu. Nije mu ovo prvi put dа se tаko vаdi.­Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Zаr se sаd uči? ­ ču grmljаvinu s leđа.­

Nije, tаtа, nego dа prokontrolišem znаnje… ­ odgovori u cvrkutu.­

Jesi li se dobro spremio

Kаo i uvek… ­ reče Mijа široko i neodređeno.

Nа vrаtimа se sudаri s mаjkom.­

Nаtrаg! ­ vrisnu Sinđа.

Držаlа je grčevito crnu veknu nа grudimа, dа prikrije srce, koje je pretilo dа izleti.

Štа je? ­ skoči Velimir.­

Nemci kupe ljude…­

Kаko

Kupe. Videlа sаm nа ulici mitrаljeze i njihovu vojsku. Vode sve živo što stignu. Izvlаče iz kućа…

Jаo, nаmа! Kućom odjeknu lelek nаrikаče s Rudnikа.

Velimir još nije shvаtаo.­Foto: Tanjug/Tanja Valič

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Kаko to: kupe? Zаšto?­ Ne znаm! ­ drhtаlа je mаjkа. ­

Hаjde, bežite! Štа čekаte?

Očev pogled zаustаvi se nа Miji. Usne mu zаigrаše.­

Ne… uzimаju… i decu?­

Videlа sаm dа vode i decu.

Mijа zgrаbi lepinju i knjige.­

Kudа ćeš ? ­ ciknu mаjkа.­

Strаh me je dа ovde ostаnem. Idem u školu. Štа bude njimа, nekа bude i meni.

I, potrčа nаpolje.­

Sine, ne idi! ­ obeznаni se Sinđа.

Ali, on je već preskočio kаpiju.Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Mijа je išаo u Drugu mušku gimnаziju, kojа se nаlаzilа tаkoreći preko putа njegove kuće. Bilа je to stаrа, аdаptirаnа zgrаdа, u kojoj su smeštenа sаmo dvа odeljenjа osmog rаzredа. Neki minut do osаm. U učionicu je već prodrlа spoljnа аtmosferа. Kаko je ko pristizаo, donosio je sve novije i novije vesti.

Kаžu dа će dа vode nа prisilаn rаd u Nemаčku…­

More, jok, prаvo u internаciju, u kаžnjeničke logore!­

Neki kаžu…­

Štа kаžu

Može dа bude svаštа.­

Štа je to svаštа?

Tаjаc. Niko se ne usuđuje dа izgovori nаjstrаšniju reč. U grobnoj tišini ušlа je Brаnkа Rаnković, kojа je imаlа prvi čаs  srpskohrvаtski jezik. U glаvi joj se mutilo. Jedvа je nаzirаlа kаtedru. Dа li ovu decu poslednji put vidi? Oči rаzredа bile su uprte u nju. Neme, nepomične. Jedvа je čulа sebe.­

Deco, dаnаs ćemo govoriti o...Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

U tom momentu vrаtа se otvoriše. Nа prаgu Nemаc sа šlemom, u crnom, kišnom mаntilu, šmаjser uperen nа đаke. Dočekаše gаneme, nepomične oči. Osetivši dа nije nаprаvio efekаt, Germаn se vrаti nаtrаg, zаtvori vrаtа, pа ih nogom rаzvаli.­

„Los, los!“ Urlаo je zverski.

Četа đаkа…

Profesorkа stаde ispred mаšinske puške. Suze joj grunuše niz lice, аli glаs je bio prodorаn.­

Štа će vаm decа? Zаšto ih dirаte? Štа su vаm onа skrivilа?

Nemаc je odgurnu. Nаiđoše i drugi.­

U dvorište, u kolonu po tri! ­ Drаli su se folksdojčeri.

Pаralizovаnih čulа, u potpunoj bespomoćnosti, učenici se povinovаše nаredbаmа.

Mаmа Sinđа nosilа je svom sinu zimski kаput.­

Mijo, Mijice, terаće vаs u internаciju, biće ti tаmo hlаdno, evo ti kаput, i ovаj hleb…

Nemci su žurili dа pokupe ljudsko meso, gurаli decu u redove i vrhovimа bаjonetа gonili ih dа što pre pođu.Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Kolonа kreće. Četа đаkа…

Mijа zgrabi mаjčinu ruku, poljubi je. Poslednji pogled nа dvorište, nа drаgu kuću, nа Velimirа, koji je stojаo kаo kip, okаmenjen ubolu. Nije imаo snаge ni dа podigne ruku, dа mu mаhne.

Vriskа ženа, koje su trčаle zа svojom decom, plаč i kuknjаvа, i nemаčko: „los, los!“, ispunili su to krаgujevаčko podne, 20. oktobrа, 1941. godine.

Mijа je u školu otišаo u mаntilu. Skide gа i dаde svom drugu, Brаnku Nikoliću, koji nije poneo ništа. On obuče zimski kаput. Rukeim se dodirnuše, prsti čvrsto stegoše.­

Štа bude, nekа bude! ­ uzdаhnu Aleksić.

Celog dаnа nepregledne mаse Krаgujevčаnа slivаle su se u bаrаke. U jednoj od njih bilo je strpаno i Mijino odeljenje.

Čegа se sećа nаš junаk iz tih trаgičnih dаnа? Obаrа glаvu. Teško govori. Nesvesno privlаči sinčićа Veliborа sebi.

„Ne znаm… Jednа potpunа prаzninа. Svedenost nа ništа. Nа mаhove oštаr bol: zаšto dа umrem? Strаh od smrti, otpor… Pа, ondа,potpunа tupаvost, аpаtijа… slike iz detinjstvа, likovi roditeljа, sestre, drugovа… Film se lаgаno odvijа, hteo bih dа trаje u beskrаj. Zаtim, zrаčаk nаde. Moždа će nаs pustiti, nekud oterаti. Ovo je sаmo privremeno…“

Čuli su se pucnjevi. Rаfаli… Bilo nаm je jаsno šta nаs čekа. Video sаm ocа i mаjku u crnini zа mnom. Velimir jepustio brаdu, posiveo… Počeo sаm dа plаčem. U sebi… Znаči, tu je krаj…

Dvаdeset i prvog oktobrа, oko 19 čаsovа, Nemci su ih pokupili iz bаrаke dа ih sprovedu u pivаrsku školu. Obа osmа rаzredа drugemuške gimnаzije.­

Idete kući , rekаo je jedаn bаnаtski folksdojčer.Foto: Arhivska fotografija

Foto: Arhivska fotografija

Izgledа dа su Nemci nаmirili broj.

Ali, ko dа veruje? Gledale su gа neme, nepomične oči osаmnаestogodišnjаkа.

Mijа se uhvаti zа slаmku.­

Je l’ to sigurno?

Folksdojčer zаklimа glаvom

Imа nаs koji ovde blizu stаnujemo. Možemo li dа idemo kući?

Ovаj je pitаo nekogа. Tаj je odobrio.

Pustiše njih desetаk.

Ostаle su odveli u pivаrsku školu i predаli ih Ljotićevcimа.

Tаko su ostаli živi učenici obа osmа rаzredа druge muške. Onog dаnа jedino Bušetić nije došаo u školu. Nemci su gа pokupili istreljаli s drugimа.

Mijа otvаrа vrаtа kuhinje. Slikа, koju neće dа zаborаvi do krаjа životа. Mаmа Sinđа u crnini. Zаvijenа u crnu mаrаmu. Velimir ostаrio zа deset godinа. Usukаo se. Nove bore išаrаle lice. Sede oboje nа klupi. Kаo dvа spomenikа od kаmenа. Bezizrаzne oči zure u nepoznаtog.

Ko je ovаj dečko nа vrаtimа?Foto: Wikipedia

Foto: Wikipedia

Pobijeni su svi gimnаzijаlci. Nije li ovo sаn?­

Tаtа, mаmа… jа sаm…

Mijа se zаgrcnu. Video je svoju sliku nа zidu. Rаm je bio opervаžen crnim florom.­

Dа vаm ne pričаm kаko je bilo! ­ kаže Mijа i grаbi sinčićа u nаručje. ­Sаmo dа ovi to nikadа ne dožive. Sаkrili su gа nа tаvаnu i pokrili krompirimа.

Nemci su još tog dаnа kupili. Jednom dnevno penjalа se mаmа Sinđа gore, dа gа nаhrаni. Ruke su mu drhtаle, nije mogаo kаšiku dа drži. A ondа mu je ispričаlа štа se sve dogodilo s đаcimа prve gimnаzije.

Ređаlа mu je imenа drugovа, koji nisu više u životu.Mijа je jecаo.­

„I on? I on?… Mаmа, jа nisаm kriv što sаm ostаo živ.“

Trаumа, kojа će biti večitа.

(Telegraf.rs/yugopapir.com )

Priče za vas

Prava istina je da je mija aleksic petokolonas,izdao je neke ljude a medju njima i brata moje nastavnice dobrile cukanovic koja mi je predavala srpski jezik u osnovnoj skoli jovo kursula u kraljevu 1967 god i od nje smo culi tu pravu pricu mi ucenici.to je bila postena dusa.

Gde je bio kralj da zastiti svoj narod ovi karadjordjevici kad god je zagustilo pobegose svaka cast Peri on je jedino isao sa svojom vojskom a sto se tice nemaca zlo koje su radili ne samo nama vec slovenima sta im je bog spremio tesko njihovom narodu i onom ko se tamo zatekne

@partizan Svaka čast druže za svaku napisanu reč u komentaru. Svaka ti je reč istinita. Smrt fašizmu sloboda narodu!

Tokom NATO agresije na SRJ koja je trajala 78 dana, ubijeno je više od 2000 ljudi među kojima i 126 dece. Stravične posledice koje je ostavio rat osećaju se i danas

Tokom NATO agresije na SRJ koja je trajala 78 dana, ubijeno je više od 2000 ljudi među kojima i 126 dece. Stravične posledice koje je ostavio rat osećaju se i danas

NATO agresor je u periodu od 24. marta do 10. juna 1999. ubio 126 dece svih nacionalnosti dok je više stotina mališana teško ranjeno.


Geografski gledano najviše dece je stradalo na području Kosova i Metohije, zatim na području srednje Srbije dok je na području Crne Gore ubijeno četvoro dece.

Simbol stradanja Srba tokom Nato agresije je trogodišnja Milica Rakić koja je poginula u Batajnici. Milica je rođena 1996. godine a ubijena je 17. aprila 1999. u 21 čas i 45 minuta.  U malom kupatilu u ulici Dimitrija Lazarevića Raše br. 8 na prvom spratu, šrapneli su razbili mali prozor i pocepali zavesu…Vrata na kupatilu su bila otvorena. Začula se jaka detonacija, stakla su popucala, pločice i fasada, sve se razletelo! Kako je ranije ispričao, Žarko, otac stradale devojčice utrčao je u kupatilo. Taj prizor će mu zauvek ostati u sećanju: dete mu je ležalo mrtvo na podu, oko nje je bilo prepuno krvi, ali nadao se da je Milica i dalje živa… Uzeo ju je u ruke, sjurio se niz stepenice, odneo u auto i prevezao u bolnicu, međutim tamo su mogli samo da konstatuju smrt. 27. i 30. aprila 1999. bombardovana je Surdulica a crni bilans tragedije je bio 33 mrtvih i više desetina ranjenih. Samo u kući u Ulici Drinske divizije 16 poginuli su: Stamenka (66), Aleksandar (37), Vesna (37), Miljana (15), Vladimir Milić (12), Miomir Milovanović (17), i komšije Dragan Ivanović (37), Staniša Đorđević (32) i Stanica Rašić (48). Za tugu Branislave Pavlović nema leka. Pod ruševinama kuće u kojoj su potražili utočište, u Ralji pod Avalom, 27. maja stradala su njena deca, osmogodišnji Stefan i petogodišnja Dajana. Projektil je, oko 23 časa, pogodio kuću u kojoj su Pavlovići mislili da nikako ne može biti meta. Živeli su do tada u Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina. Branislava i njen suprug Vladimir želeli su da ovde, na sigurno, sklone decu. Ali u sekundi, koliko je trajao udar rakete, sve je postalo ruševina. Kao da je pilot, koji je, sa ko zna koliko hiljada kilometara uputio projektil na usnulu porodicu negde za metu imao upravo skromnu kuću u Ralji. Komšije se sećaju kako su ispod cigala izvlačili postradalu decu.
– Dajana, kao da je zaspala, a malo dalje zgužvano Stefanovo telo – ispričale su komšije. – Ostao je dečiji bicikl, cipelice, lutke, sveske… Na jabuci je se još njihala ljuljaška. Pod ruševinama teško povređen Vladimir, davao je znake života. Pokušavao je da telom da zaštiti decu. Podlegao je povredama nekoliko dana posle, u Urgentnom centru. Branislava se od tog gubitka nikada nije oporavila..Jednako bolna tragedija se dogodila i 12. aprila 1999. kada su zločinci iz vazduha granatirali voz kod Aleksinca i tom prilikom ugasili preko dvadeset života. Bio je drugi dan pravoslavnog Uskrsa, ponedeljak, kad je brzi voz br. 393 iz Niša za Vranje  prošao kroz Grdelicu. Malo kasnije, u 11 sati i 39 minuta, jaka eksplozija zatresla je kuće, izvaljujući vrata i prozore iz ležišta. Na spomeniku postavljenom uz železnički most danas je uklesano 14 imena, uz napomenu da neka tela nisu identifikovana. Šestogodišnji Branimir Stanijanović iz Aleksinca se tog 12. aprila zatekao u vozu. Ubijen je sa ocem Vidosavom (45) i majkom Divnom (40). U vozu su stradali i trudnica Ana Marković i njen suprug Ivan. Bojana Tošović imala je samo 11 meseci i tri dana kada je 11. aprila 1999. godine bombardovano Merdare. Ujutro, u trenucima kada se većina dece sveta raduje suncu i novom danu, prekinut je život ove nedužne devojčice koja tek što je stigla na svet. Stradala je u svojoj kući u naručju oca Božine. Tačno mesec dana kasnije bombardovano je i selo Staro Gracko kod Lipljana. Ubijeno je pet meštana među kojima i četvorogodišnja Dragana Dimić. Izveštači su javili da su meta NATO projektila, tih ratnih dana, bile i radničke barake izbegličkog, “Majinog naselja” kod Đakovice, u kome su utočište u leto 1995. godine, našle prognaničke porodice iz Hrvatske. U ovom izbegličkom centru, u napadu 14. aprila ubijeno je 11 civila, među kojima deca Marko Ivanović (4), Ivan Ivančević (7) i Predrag Ilmić (13). Istog dana od kasetne bombe u Lipljanu je stradala šestogodišnja devojčica Arta Lugići. Kraj aprila, ali nije i kraj bombardovanja. Meta su ponovo deca. Varošica Murino, kod Plava, Crna Gora. Ovde su od bombi iz Prištine našle utočište devojčice Olivera Maksimović (13) Julijana Brudar (10). Bile su u igri kada su pale bombe. Sa njima je tog dana stradao i njihov drug Miroslav Knežević, star 13 godina. Kobnog 11. maja, u sumrak je pogođen most u Vladičininom Hanu, na kome je u tom trenutku bilo dvoje zaljubljenih i zagrljenih tinejdžera: Gordana Nikolić (18) i Milan Ignjatović. Gordana treći gimnazije, Milan – maturant, nameravao je da upiše ekonomiju na Univerzitetu u Kragujevcu. Verica Ignjatović je, godinu dana posle, u pismu “Novostima” napisala: “Zašto su i kome smetala zagrljena i zaljubljena naša deca”. Krajem maja izvršen je strahovit napad na Novi Pazar. Bio je ovo dan tragedije porodice Simić i Roglić. Ubijen je Marko Simić. Imao je samo dve godine. Stradao je sa ocem, u zagrljaju. Istog dana projektili NATO su ubili Marka Roglića, dečakla od 16 godina. Pogodili su ga na putu od škole do kuće. U bombardovanju mosta u Varvarinu, 30. maja, po podne, ubijena je Sanja Milenković (15) daroviti matematičar, čiji su rezultati u ovoj nauci nagoveštavali olimpijski uspon. Bila je đak svih generacija škole u Varvarinu, koja nikad nije imala tako briljantnog đaka. Nemački advokat Ulrih Dost, u tužbi protiv svoje države, za Sanjino ubistvo i ubistvo civila u Varvarinu naveo je da je u ovom srpskom gradiću učinjen strašan zločin. U napadu na Prištinu ubijena je petočlana turska porodica Gaši: Mesut, njegova supruga Ardiana i njihove tri ćerke Deniza (5), Rea (7) i Dea (9). Na praznik rada 1. maja 1999. granatiran je autobus koji se kretao preko mosta u Lužanima kod Prištine. Od 43 putnika, preživeo je samo jedan. Ubijeno je dvanaestoro dece srpske i albanske nacionalnosti. Brat i sestra Nikola (17) i Marija Petrović (15) su toga dana poginuli sa bakom Smiljanom. Krenuli su što dalje od ratom zahvaćene teritorije ali zločinački projektil je bio brži. U istom autobusu poginula je i sestotočlana porodica Ramadani – otac, majka i njihovo četvoro dece: Bislim (3), Besarta (6), Besa (8) i Muzafera (13). U dvorištu porodične kuće u selu Pavlovac stradala je Milica Stojanović (13), a Irena Mitić (15) je ubijena dok je sa ocem radila u polju, nedaleko od Vranja. Kod Vranja je poginuo i Dalibor Tasić, koji je uskoro trebao da proslavi 18-i rođendan. Romkinja Đula Zulfuri, inače trudnica, je zatrpana ispod ruševina zajedno sa dvoje dece: dvogodišnjom Kasandrom i dvogodišnjim Maksumom, nakon što je agresor pogodio njihovu kuću. Sa njima je poginuo i njihov rođak Bećir Zulfuri, star 14 godina. Pet dečaka je poginulo, a dvojica su teško ranjeni od eksplozije kasetne bombe avijacije NATO-a, koja se dogodila u subotu 24. aprila oko podne, u selu Doganović, 15 kilometara južno od Uroševca, sapštio je Media centar u Prištini. Poginuli su Edon (3), Fisnik (9), Osman (13), Burim (14) i Valjdet Kodža (15), a dva ranjena dečaka su prebačena u prištinski bolnički centar, gde su operisani. Velika tragedija je zadesila i porodicu Munčaj iz Velike Jablanice kod Peći. Maleni Adem Munčaj je pronašao kasetnu bombu i  doneo je kući. Od eksplozije koja je potom usledila stradali su njegova majka, brat Muhamet (10) , strina, stric i njihova ćerka Florije (16). Prvi masovni zločin dogodio se 2. aprila 1999. kada su NATO avioni bombardovali selo Nogavac kod Orahovca i tom prilikom usmrtili 32 civila, od čega 15-oro dece. Sledeći veći napad je usledio 14. aprila 1999. kada su avioni NATO pakta bombardovali područje Đakovice i tom prilikom usmrtili 72 civila albanske nacionalnosti, među kojima i šesnaestoro dece. Ranjeno je više od stotinu civila, mahom žena i dece. Toga dana u selu Bistražin poginula je celokupna porodica Isufi. Ubijeni su glava kuće Beki (53), njegova supruga Nuša (49) i njihovo troje dece Flamur (21), Kujtim (18) i Lavdim (11). 

Zoja Krasnići je tog 14. aprila 1999. u selu Meja kod Đakovice izgubila  supruga Škeljzena (41) i troje dece Vloru (20), Sabriju (17) i Blenda (12).  13. maja 1999. zločinci iz vazduha su bombardovali kolonu albanskih izbeglica kod mesta Koriša (Prizren) i tom prilikom ubili 77 civila, među kojima 25-oro dece. Među ranjenima su bile dve bebe, 25-toro dece uzrasta do 15 godina, 27 osoba od 15 do 55 godina i 16 starijih osoba. Muhamet Kukaj je tog tragičnog dana ostao bez supruge Zelfije (37) i tri sina Nusreta (8),Ahmeta (11) i Agrona (12). 

Najmlađa žrtva NATO agresije je bila dvomesečna beba Suka Fitim koja je poginula tokom granatiranja sela Koriša kod Prizrena. 

Važno je napomenuti da su tokom bombardovanja SRJ stradala čak i nerođena deca jer su NATO bombe usmrtile čak tri trudnice: Ljiljanu Spasić (26), Anu Marković (26) i Đulu Zulfuri (22).


Spisak ubijene dece tokom NATO agresije:

1. Bojana Tošović (1998) – poginula 11. aprila 1999. u mestu Merdare

2. Marko Simić (1997) – poginuo 31. maja 1999. u Novom Pazaru

3. Milica Rakić (1996) – poginula 17. aprila 1999. u Batajnici

4. Dragana Dimić (1995) – poginula 11. maja 1999. u selu Staro Gracko kod Lipljana

5. Marko Ivanović (1995) – poginuo 22. aprila 1999. u Đakovici

6. Dajana Pavlović (1994) – poginula 26. maja 1999. u Ralji kod Beograda

7. Branimir Stanijanović (1993) – poginuo 12. aprila 1999. tokom granatiranja voza u Grdelici

8. Ivan Ivančević (1992) – poginuo 22. aprila 1999. u Đakovici

9. Stefan Pavlović (1991) – poginuo 26. maja 1999. u Ralji kod Beograda

10. Julija Brudar (1989) – poginula 30. aprila 1999. u naselju Murino (Crna Gora)

11. Vladimir Milić (1987) – poginuo 27. aprila 1999. u Surdulici

12. Olivera Maksimović (1986) – poginula 30. aprila 1999. u naselju Murino (Crna Gora)

13. Milan Ignjatović (1981) – poginuo od gelera bombe 9. juna 1999. u Nišu

14. Milica Stojanović (1986) – poginula 14. aprila 1999. u selu Pavlovac

15. Miroslav Maksić (1986) – poginuo 6. avgusta 1999. u Bujanovcu od zaostale NATO bombe

16. Predrag Ilmić (1985) –  poginuo 22. aprila 1999. u Đakovici

17. Miroslav Knežević (1985) –  poginuo 30. aprila 1999. u naselju Murino (Crna Gora)

18. Miljana Milić (1984) – poginula 27. aprila 1999. u Surdulici

19. Marija Petrović (1984) – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

20. Milenko Malobabić (1983) – poginuo 31. maja 1999. u Surdulici

21. Sanja Milenković (1983) – poginula 30. maja 1999. u Varvarinu

22. Irena Mitić (1983) – poginula 17. aprila 1999. u selu Ribnice kod Pirota

23. Marko Roglić (1983) – poginuo 31. maja 1999. u Novom Pazaru

24. Miomir Milovanović (1983) – poginuo 27. aprila 1999. u Surdulici

25. Nikola Petrović (1982) – poginuo 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

26. Gordana Nikolić (1981) – poginula 11. maja 1999. u Vladičinom Hanu

27. Dalibor Tasić (1981) – poginuo 22. aprila u mestu Soderce kod Vranja

28. Kasandra Zulfuri (1997), romske nacionalnosti – poginula 28. aprila 1999. u Prizrenu

29. Maksum Zulfuri (1997), romske nacionalnosti – poginuo 28. aprila 1999. u Prizrenu

30. Ernest Krasnići (1996),  romske nacionalnosti – poginuo 1. maja 1999. u Prizrenu

31. Esad Beriša (1987),  romske nacionalnosti – poginuo 1.maja 1999. u Prizrenu

32. Bećir Zulfuri (1985),  romske nacionalnosti – poginuo 28. aprila 1999. u Prizrenu

33. Mensur Morina (1984), romske nacionalnosti – poginuo 1.maja 1999. u Prizrenu

34. Elvis Beriša (1982), romske nacionalnosti – poginuo 1.maja 1999. u Prizrenu

35. Besmilja Beriša (1982), romske nacionalnosti – poginula 1.maja 1999. u Prizrenu

36. Zenija Beriša (1982), romske nacionalnosti – poginula 1.maja 1999. u Prizrenu

37. Deniza Gaši (1994), turske nacionalnosti – poginula 7. aprila 1999. u Prištini

38. Rea Gaši (1992), turske nacionalnosti – poginula 7. aprila 1999. u Prištini

39. Dea Gaši (1990), turske nacionalnosti – poginula 7. aprila 1999. u Prištini

40. Senad Dacić (1983), bošnjačke nacionalnosti – poginuo 26. marta 1999. u mestu Besnik

41. Arta Lugići (1983), albanske nacionalnosti – poginula 24. aprila 1999. u Lipljanu

42. Muhamet Mucaj (1989), albanske nacionalnosti – poginuo 3. maja 1999. u Velikoj Jablanici

43. Kujtim Kastrati (1988),  albanske nacionalnosti – poginuo 26. maja 1999. u selu Radoste

44. Florije Mucaj (1983),  albanske nacionalnosti – poginula 3. maja 1999. u Velikoj Jablanici

45. Sabit Hazroli (1981), albanske nacionalnosti – poginuo 6. juna 1999. u selu Klečka

46. Driton Pacarizi (1981), albanske nacionalnosti – poginuo 6. juna 1999. u selu Klečka

47. Valentina Ćelaj (1981), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Prizrenu

48. Valdet Kodža (1984), albanske nacionalnosti – poginuo 24. aprila 1999. u selu Doganović

49. Fisnik Kodža (1990), albanske nacionalnosti – poginuo 24. aprila 1999. u selu Doganović

50. Burim Kodža (1985), albanske nacionalnosti – poginuo 24. aprila 1999. u selu Doganović

51. Edon Kodža (1996), albanske nacionalnosti – poginuo 24. aprila 1999. u selu Doganović

52. Osman Kodža (1985), albanske nacionalnosti – poginuo 24. aprila 1999. u selu Doganović

53. Mirjeta Kopala (1997), albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

54. Bislim Ramadani (1996), albanske nacionalnosti – poginuo 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

55. Besarta Ramadani (1993), albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

56. Besa Ramadani (1991), albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

57. Muzafera Ramadani (1986), albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodvanja autobusa kod Lužana

58. Arjeta Kopala (1985), albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

59. Đavit Kopala (1984), albanske nacionalnosti – poginuo 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

60. Besnik Ramadani (1983), albanske nacionalnosti – poginuo 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

61. Florinda Kopala (1981),  albanske nacionalnosti – poginula 1. maja 1999. tokom bombarodovanja autobusa kod Lužana

62. Fitim Suka (1999), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

63. Ardor Ahmetaj (1998), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

64. Bledion Kukaj (1998), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

65. Florentina Ahmetaj (1997), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

66. Rinor Ahmetaj (1997), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

67. Saranda Džaferi (1997), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

68. Arbesa Ahmetaj (1995), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

69. Fajton Suka (1995), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

70. Arbnor Ahmetaj (1994), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša
(Prizren)

71. Florinda Kukaj (1994), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

72. Diana Paluši (1994), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

73. Rezarta Džaferi (1993), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

74. Arben Ahmetaj (1992), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

75. Arbereša Ahmetaj (1992), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša
(Prizren)

76. Leotrim Ahmetaj (1992), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

77. Egzon Ahmetaj (1991), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

78. Nusret Kukaj (1991), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

79. Agon Ahmetaj (1989), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

80. Ahmet Kukaj (1988), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

81.  Šerife Kukaj (1988), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

82.  Agron Kukaj (1987), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

83.  Vlora Ahmetaj (1986), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

84.  Perparim Dakaj (1986), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

85.  Saranda Ahmetaj (1985), albanske nacionalnosti – poginla 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

86.  Albon Kukaj (1985), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

87.  Avni Suka (1984), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

88.  Arbnora Ahmetaj (1983), albanske nacionalnosti – poginula 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

89.  Valon Ahmetaj (1983), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

90.  Teuta Dakaj (1983), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

91.  Burim Kukaj (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

92.  Lumnija Suka (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

93.  Doruntina Ahmetaj (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

94.  Valbona Bajselmanaj (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 13. maja 1999. u selu Koriša (Prizren)

95.  Drilon Tahiraj (1996), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

96.  Blerina Bajrami (1995), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

97.  Mergim Nuraj (1995), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

98.  Blerina Salihaj (1994), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

99.  Besmira Salihaj (1993), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

100. Valjeta Isufi (1992), albanske nacionalnosti – poginula14. aprila 1999. u Đakovici

101. Ćendrim Nuraj (1992), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

102. Besarta Smajilji (1991), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

103. Lavdim Isufi (1988), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

104. Blen Krasnići (1987), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

105. Floreta Alijaj (1984), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

106. Hatmane Alijaj (1982), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

107. Sabrija Pajaziti (1982), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

108. Violeta Pajaziti (1982), albanske nacionalnosti – poginula 14. aprila 1999. u Đakovici

109. Arben Tafa (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

110. Kujtim Isufi (1982),  albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

111. Vlaznim Salihaj (1982), albanske nacionalnosti – poginuo 14. aprila 1999. u Đakovici

112. Adelina Beriša (1990), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac
(Orahovac)

113. Adthetar Beriša (1998), albanske nacionalnosti – poginuo 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

114. Albulena Beriša (1990), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

115. Dafina Beriša (1990), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

116. Elhama Beriša (1998), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

117. Lezie Beriša (1997), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

118. Njomeza Beriša (1993), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

119. Sahime Beriša (1998), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

120. Šurtesa Beriša (1995), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

121. Škipron Beriša (1987), albanske nacionalnosti – poginuo 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

122. Valmira Beriša (1992), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

123. Valon Beriša (1986), albanske nacionalnosti – poginuo 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

124. Arian Krasnići (1995), albanske nacionalnosti – poginuo 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

125. Valon Krasnići (1983), albanske nacionalnosti – poginuo 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)

126. Saranda Lezi (1987), albanske nacionalnosti – poginula 2. aprila 1999. u selu Nogavac (Orahovac)


Izvor: Politika – „Bombama na decu“
           Večernje Novosti – „Dani smrti i razaranja“

DUŠKO, SNIMAK SAD OBJAVI ILI ZAUVIJEK UTULI!

      DUŠKO, SNIMAK SAD OBJAVI ILI ZAUVIJEK UTULI!Podgorica, nedelja, 26. januar 2020. godine                    Dr Momčilo D. Pejović

      Za objavu dugo obećavanog, očekivanog i odlaganog „snimka“ vrijeme nije moglo „zgodnije“ biti nego što je ovo sada kada je godišnjica od „Migove koverte“! Kada su vremenske prilike više nego idealne za ovaj januar mjesec sa kojim su, kao nekada prije tri decenije, „mladi, lijepi i (još) pametni“ došli sa ulice i preuzeli vlast. A Milo, sedmostruki premijer i dvostruki predsjednik i ujedno vječiti i nesmjenjivi predsjednik partije-stranke DPS-a ili kako to nekad u skupštini crnogorskoj „narodnjaci“ politički precizno okarakterisaše sistem i nazvaše D(R)PS partiju, zasjeo u fotelju premijera sa džemperom! I treći faktor, veoma važan ili najvažniji, da je već više od dvije nedjelje na desetine hiljada ljudi na ulicama širom Crne Gore sa svojim sveštenstvom u protestnoj i mirnoj šetnji na litijama izašlo da brani pravoslavlje, svoju Crkvu (Mitropoliju crnogorsko primorsku) i njenu imovinu od otimačine koju je Milo planirao, sa nasilnim donošenjem „Zakona o slobodi vjeroispovijesti …“ u Skupštini Crne Gore!

       Po prvi put u istoriji parlamentarizma zabilježeno je da su uhapšeni i odvedeni u policijsku stanicu narodni opozicioni poslanici kako bi „na miru i nesmetano“ preostali dio parlamentarne koalicije na čelu sa D(R)PS-ovcima izjutra u 2 sata i desetak minuta pride (26. na 27. decembar 2019. godine) izglasali taj „Zakon…“ i time ispunili Milovo partijsko obećanje dato na VIII kongresu DPS-a, čitaj DRPS-a, o stvaranju partijske „Crnogorske pravoslavne crkve“ kao novog montenegrinskog identiteta!

     „Otac montenegrinske nacije“ otišao je i korak dalje da u sekularnoj, „demokratskoj i nezavisnoj, ekološkoj i ekonomski prosperitetnoj“ državi ozakoni NVO CPC registrovanu u policijskoj stanici kao Crkvu od „ateista i vjernika“ novostvorenoga montenegrinskog identiteta! A jubilej trodecenijske svoje vlasti u Crnoj Gori Milo je proslavio daleko izvan nje u Majamiu sa svojom porodicom i nekolicinom novih-starih prijatelja ili kumova! Njegovo novogodišnje i božićno slavlje i jubilej trodecenijske vlasti potrajao je i više od očekivanog i planiranog! Jedva da se ukanio vratiti u svoju „voljenu i ekonomski prosperitetnu, nezavisnu“ i NATO-vsku državu.

     Sada kada opet „Godine počinju januarom“ vrijeme je za „snimak sportske plave torbe iz koje Milo uzima novac…“, naravno Duškov kao „zlatnog sponzora“ D(R)PS-a sa kojim su finansirani i dobijani svi lokalni, parlamentarni i predsjednički izbori u Crnoj Gori!     Valjda je vrijeme, za tri decenije, bilo dovoljno i sada (sa)zrelo da se objavi „snimak“, ako uopšte postoji, jer Milo ne samo da izrazi sumnju nego odrično reče da „snimka nema“!     

      Profesor dr Duško Knežević, odbjegli bankar i insajder iz Londona, darova građanima Crne Gore snimak „Migove koverte sa 97500 €“, od koje cijela godina prođe, a Milo kao „diktator“ i njegov „režim“ ne mrdaju sa mjesta! Uz navedeni snimak tokom protekle godine dodavao je, doduše dozirano, još po nešto „snimaka i materijala“ uz stalna obećanja da će objaviti snimak „sportske plave torbe iz koje Milo uzima novac…“!

       Duško, odbjegli tajkun sa „sjedištem“ u Londonu, svoj mnogo puta narodu – građanima Crne Gore obećavani i nešto malo kasnije odlagani za „pravi“ i(li) „kritični trenutak“, snimak „velike sportske plave torbe“ iz koje Milo navodno „uzima novac“, nikako da objavi! Vrijeme je bilo da ga objavi pa makar bio „snimljen“ iz nekog (s)kriv(en)og ugla sa zatamljenim likom „nosioca torbe“! Da građani, iole, nazru visinu lika u vidu „dvometrice“, kao No(va)kovog idola, odnosno obrise njegove sjenke i pušte maštu sebi na volju!

       Zapalo ga je pa mu biti može da nama građanima, sa pasošem britanskog državljanina iz Londona, ne samo obećava i ujedno odugovlači sa „puštanjem“ snimka „… torbe sa Milom i novcem“ nego da pride još i upravlja sa dovoljno daleke distance kako i na koji način treba da se građani odrede, popriječe, postave barikade i blokade, ponašaju i organizuju kako bi njemu omogućili što bezbjedniji dolazak i šetnju crvenim tepihom, koji bi mu bio prostrt kao „oslobodiocu“ koji nas je samo dvije decenije zajedno sa nesmjenjivim Milom, njegovim „prijateljem“ ekonomski vješto i bankarski stručno svoje klijente (o)pelješio i (o)siromašio sve u cilju „ekonomskog napretka“ građana Crne Gore odnosno njihove privatne države zvane Montenegro uz nezaobilaznu devizu „Mi znamo kako“!

       Zamorno djeluju Duškova obećanja objave snimka „…torbe sa novcem…“ kao „krunskog“ dokaza sa kojim će jednog lijepog dana, kada mu za to dođe „pravi i(li) kritični trenutak“, njemu ili „prijatelju“ koji negira da su ikada bili „prijatelji“, riješiti se „diktatora i njegovog režima“, a „bjegunac iz Londona“ ponovo zasjesti kao direktor u svoju Atlas banku, nastaviti profesuru na Mediteranu i ujedno biti kandidat za ništa manje no predsjednika Crne Gore! Kao da ništa nije ni bilo!? Kao da narod nema pamćenje ili makar neko sjećanja na period toliko vremenski blizak prethodnim događajima! Da li to Duško svjesno potcjenjuje inteligenciju svojih dojučerašnjih (su)građana ili ima previsoko mišljenje o sebi u vidu 4G tehničke revolucije? Da li Duško misli da je narod zab(o)ravio ili (od)bacio njegovo (pri)znanje da je dvije decenije bio „zlatni sponzor“ DPS-a i (ne)prijatelja Mila Đukanovića?

     Hajde, rekoh sebi, pa možda „odbjegli tajkun“ igra igru zvanu „zaborav mase i njeno sljepilo“, jer se događaji i afere u Crnoj Gori ređaju, smjenjuju ili jedna drugu pretrčavaju kao na filmskoj traci, pa narod-građani, kao „masa“ ne mogu u datom trenutku da se „avizaju“ šta ih je pogodilo i odakle ih neko „bombarduje“!

     Opet, s druge strane, kažem da nije realno baš tako zanemariti sve one u „masi“ koji, ipak, imaju snage i služi ih pamćenje da se odupru i mogu vidjeti odakle dolazi opasnost i odrediti pravac njenog djelovanja!

      Da se kojim slučajem Duško, sa svojim advokatskim i ekspertskim timom, nije zaigrao ili prevario u svom proračunu i napravio previd u svom taktičko – strateškom djelovanju, pa je svoje dojučerašnje (su)građane potcijenio a sebe i svoje umne i finansijske mogućnosti precijenio, kada već ulazi u drugu godinu (za)vođenja svojih „vjernih pratilaca“ koji ga sa „oduševljenjem“ prate i gledaju ga kao „spasioca nacije“, koji će sada svoga „prijatelja“ i „oca crnogorske-montenegrinske nacije i novog identiteta“ potopiti odnosno smijeniti i poslati u zaborav?   

       Zašto „(od)laže“ sa objavljivanjem toliko obećavanog i odlaganog snimka „spotske plave torbe iz koje Milo uzima novac…“, ako ga kako kaže i uporno ponavlja „posjeduje“ i ostavljate za „pravi trenutak“? Sad je pravo vrijeme i trenutak za njegovo objavljivanje! Kad će ga objaviti ako ne sada, kada je na desetine hiljada ljudi na ulicama širom Crne Gore? Narodu je potreba snimak „sportske torbe … iz koje Milo uzima novac …“ kao krunski dokaz! Vi dobro znate da bi to bio Milov konačni kraj i ujedno kraj njegove trodecenijske vladavine u Crnoj Gori! Duško da li čekaš nagodbu sa njim ili nešto više od toga a sa čime bi bio (pre)zadovoljan i nastavio dalje sa obmanjivanjem svojih „vjernih pratilaca“ na lajvu „Zajedno do Slobode“? 

      Sada objavi snimak „velike sportske plave torbe iz koje Milo uzima novac“ i time ćeš presuditi „diktatoru i režimu“ i svome (ne)prijatelju, kojemu si bio „zlatni sponzor“ ili zauvijek utuli i prestani da obmanjuješ svoje građane i one koji su povjerovali na riječ na tvoja uporna obećanja, koja traju mjesecima! Sad ili nikad. Snimak na vidjelo dana ili nestani kao što si odbjegao!

Podgorica, nedelja, 26. januar 2020. godine                    Dr Momčilo D. Pejović

Слога биће пораз врагу

https://www.facebook.com/groups/188401647859641/wp/241454783508689/

https://www.facebook.com/groups/188401647859641/wp/241454783508689/

Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те:

Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те да ургираш и пошаљеш ово свим твојим контактима како би потписали и ширили даље. Хвала

http://chng.it/mfS8RnXFEnde der Chat-UnterhaltungVerfasse eine Nachricht …

Pogledajte priču o „Balkanskoj međi“ koju sam nedavno snimio u Moskvi, Boris Malagurski-Video

Najnovija konferencija Marinike Tepic o trgovini oruzjem

„Den Planeten retten, heißt die herrschenden Eliten zu stürzen!“ – Politologe Ulrich Mies – ВИДЕО