Svima do znanja: Češki videofilm prikazuje „kradju Kosova“ i počinjene američke zločine nad srbima od 1999 do 2008

http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&

To All:

Czech video „Kosovo Stolen“ is a testament to the US led NATO “inhumane intervention”, i.e. US/NATO crimes committed against Serbia from 1999 to 2008. Instead of being jailed for life Clinton, Holbrooke, Blair, Kouchner, Albright, Solana et al. are celebrated as great humanitarians and politicians. They even insist that the rest of the world recognize their monstrous creation in the occupied SerbianProvince of Kosovo and Metohija as an „independent state“ and the Kosovo’s KLA (UCK) terrorist leaders as democrats and statesmen.

Judge for yourself  – have a look:

http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&

Boba Borojevic
ckcuboab@yhaoo.ca
Ottawa, Canada

An alle: An alle: Tschechischer video „Kosovo, der“ gestohlen wird, ist ein Testament zum US geführten NATO „inhumane Intervention“, d.h. die US/NATO Verbrechen, die gegen Serbien von 1999 bis 2008 begangen worden.

An alle: Tschechischer video „Kosovo, der“ gestohlen wird, ist ein Testament zum US geführten NATO „inhumane Intervention“, d.h. die US/NATO Verbrechen, die gegen Serbien von 1999 bis 2008 begangen worden.

http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&

Anstelle von, für das Leben Clinton gefangen gesetzt zu werden gefeiert, werden Holbrooke, Blair, Kouchner, Albright, Solana et al. als große Menschenfreunde und Politiker. Sie beharren sogar, dass der Rest der Welt ihre ungeheuere Kreation im besetzten SerbianProvince von Kosovo und von Metohija als „unabhängiger Staat“ und die des Kosovos KLA (UCK) Terroristenanführer als Demokraten und Staatsmänner erkennen. Richter für selbst – haben Sie einen Blick: http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143& Boba Borojevic ckcuboab@yhaoo.ca Ottawa, Kanada

Izvinjavam se zbog mašinskog-compjuterskog prevoda!

Dušan Nonković

To All: Czech video „Kosovo Stolen“ is a testament to the US led NATO “inhumane intervention”, i.e. US/NATO crimes committed against Serbia from 1999 to 2008.

To All:

Czech video „Kosovo Stolen“ is a testament to the US led NATO “inhumane intervention”, i.e. US/NATO crimes committed against Serbia from 1999 to 2008. Instead of being jailed for life Clinton, Holbrooke, Blair, Kouchner, Albright, Solana et al. are celebrated as great humanitarians and politicians. They even insist that the rest of the world recognize their monstrous creation in the occupied SerbianProvince of Kosovo and Metohija as an „independent state“ and the Kosovo’s KLA (UCK) terrorist leaders as democrats and statesmen.

Judge for yourself – have a look:

http://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&

Boba Borojevic
ckcuboab@yhaoo.ca
Ottawa, Canada

HOROSKOP ZA JUNI 2008.

HOROSKOP ZA JUNI 2008.

Pise: Ruzica Rakocevic, astrolog

VAS HOROSKOP MOZETE NARUCITI NA SLEDECE ADRESE:


http://www.myspace.com/astrotaurus

HOROSKOP ZA JUNI 2008.

OVAN
Sada kada ste vec malo zivnuli posle teskog perioda od nekoliko godina, sada se vec moze govoriti o pravom poboljsanju, mada jos uvek sporo za vas ukus. Ali, kako je bilo, ovo sada je mnogo bolje!
Zato polako, jer vase pravo vreme tek dolazi, a vi citajte moje horoscope, I partite zivotne situacije, pa cete videti!
POSAO: I dalje se desavaju samo kontakti, komunikacija, razgovori, ideje, ali nije to uzaludno I bez perspective. Naprotiv! Iako ce do 19. juna mozda malo sve da koci ili zastane, budite bez brige, to je samo prolazne a neophodna faza da se neki poslovi iz proslosti regulisu, pa ce posle 19. juna, opet se krenuri napred.
LJUBAV:
Prijatnije se osecate, imate manje tezina iz proslosti, I sada ih lakse dozivljavate iako su neki problemcici jos uvek tu. Ali zato se vi osecate bolje I nazirete I osecate blizinu novih ljubavnih kontakata koji jos uvek ne mogu biti mnogo konkretni, ali bice, kasnije….
ZDRAVLJE: Kad sve polako krene bolje, onda se I zdravlje popravlja.
BIK
Veliki posao ste odradili u maju mesecu I sada polako se nastavlja realizacija onoga sto je bilo samo krupan I veliki zaokret, ali nije jos sve zavrseneo. Ali ne brinite, zvezde su na vasoj strain I nemate razloga vise da se brinete, jer se stare “aveti” I problemi nece vratiti, niti vas mogu zaustaviti.
POSAO:
Za sada su to samo kontakti ali itekako predstavljaju velikike korake I pomak ka otvaranju I izlasku iz velike tezine koju ste imali. Zato, iako ste vec mnogo umorni I posustali, ipak I sami negde osecate da je mukama dosao kraj I da ste na izvoru velikog posla koji ce vam promeniti zivot. Na bolje , naravno! I konacno!!!
LJUBAV: Posto su vas malo pritiskale te ljubavne vragolije predhodnog meseca, ali vi jos uvek “ranjeni” ili zaplaseni, sada mozete polako da se opustate jer ce sve kliziti postupno I vazdusasto, tako da nemate razloga da se ustrucavate ili brinete. Znam da ste se nacekali, ali imate vi I preca posla, pa ce I ovo doci polako I veoma lepo….
ZDRAVLJE: S obzirom sta vas je sve snalazilo, nije ni cudo sto vam je I zdravlje malo naruseno, ali se zato sada posvetite pregledima I sredjivanju zdravstvenog stanja koje je iritirano I optereceno zivotnim tezinama iz predhodnih cak 10 godina!
BLIZANCI:
Ne samo da je ovo vas mesec , nego I cela godina, naravno u oscilacijama, ali sve u svemu ovo je jedna od laksih, vaznijih I povoljnijih godina. Mnogim Blizancima ce se okrenuti zivotni tocak za 360`, a neki ce odputovati tamo gde odavno zele, a pravi srecnici su dobili I Green card!
POSAO: Zato dragi Blizanci, iako ste se mnogo “rasipali” na mnogo strana I tako nikako da napravite veliki zaokret na poslu, evo sada je prilika.
Vec od pocekta maja je pocelo da se aktivira vase polje posla I trajace ceo juni mesec, pa to lepo iskoristite. Nemojte da vas zabrine zastoj razvoja I napredka, koji je u toku vec nekoliko dana I trajace do 19. juna, a posle sledi zavrsnica mnogih dogovora .
LJUBAV: Vec od 25. maja su krenule da se odvijaju I desavaju neki pomaci, neki pozivi ili poruke, glasovi od vase simpatije ili partnera, koji ukazuju na povoljan razvoj vaseg ljubavnog zivota. Ocekujte cak I veoma lepe ali I vazne predloge I informacije!
ZDRAVLJE:
Kad sve ovako ide dobro, jedino sto moze da vam smeta su neka alergijska stanja koja bi mogla da vas uznemiravaju, ali to nije nista ozbiljno.
RAK
Pa I vi Rakovi ste malo zivnuli, malo ste dobili energije I izasli ste iz svoje “kucice” I vaseg zatvorenog nacina zivota. Ovo se naravno, odnosi samo na one tipicne predstavnike ovog znaka, koji cekaju jako mnogo pa da izadju vani u zivot ili u drustveni kovitlac. Ili samo kad moraju.
POSAO: Iako se itekako pomeraju stvari u vasem poslovnom zivotu, u ovom mesecu ce jos uvek biti puno kontakata, dogovora, razgovora, informacija, ali I ugovora I pismenih resenja. Zato budite opusteni jer posle toga slede I novcani dobici. Malo li je, ha?
LJUBAV:
Sve se polako I lepo odvija uz puno razgovora ili makar pokusaja za komunikacijom sa partnerom ili simpatijom koja se vec duze vreme vrti oko vas ili se vi dvoumite. I to sve traje do 19. juna, posle ce vec biti konacno vase pravo vreme za ljubav. Bice emotivno, romanticno, sanjalacki….
ZDRAVLJE: Nemate posebnog razloga za brigu oko zdravlja u ovom mesecu. Bicete pod zastitom, sta god da se desava.
LAV
I vi ste se malo okrepili I dobili dobre impulse I povoljnu komunikaciju. Iako ste imali malo vece havarije u zivotu u predhodnim godinama, sada konacno I uz malo povoljnog vetra vi pravite velike korake I uspehe.
POSAO: Ceo juni mesec je pun razlicitih informacija koje vam puno znace I koje predstavljaju nove glasove o novim poduhvatima I poslovima. Samo to vam je I trebalo, tako da prvo cete se baviti razresenjima nekih zaostalih problema, a onda krecu novi poslovi koje odavno ocekujete.
LJUBAV: Ceo ovaj mesec je lagana, a slatka priprema I uvertira za nesto lepo sto vas ceka u sledecem mesecu. Zato uzivajte u ovim leprsavim kontaktima, a ima ih. I bice ih vise, ali vi ste poznati po velikom srcu u koje moze da stane vise ljubavi. Iako ste ovog puta ranjenog srca, ipak Lav je Laf!
ZDRAVLJE: Bilo je teskih I manje teskih zdravstvenih problemcica po pitanju zdravlja, za neke od vas, ali sada je sve stabilizuje I polako dolazi na normalu I bolje zravstveno stanje.
DEVICA
Vec duze vreme niste bas u dobroj formi, niste zadovoljni sobom, nemate jasan pregled situacija I dogadjaja I to je za vas razlog za uznemirenost. Ali, promene su neminovne, zato je bolje da ih prihvatate iako vama nisu logicne a neke od njih ni “normalne”, ali, to je tako I ima to svoje razloge koje cete tek kasnije shvatiti, iako se sada ljutite, pa cak I na mene koja vam to kazem!
POSAO: U ovom mesecu I niste bas u nekom povoljnom periodu, ali vise zato sto ne mozete da se “sastavite” I koncetrisete, sto vama predstavlja veliki problem. Takodje vas muci nestabilna Ili nedefinisana situacija na poslu, sto vas posebno uznemirava I cini nervoznom, a na momente I uplasenom.
LJUBAV:
Ako vec nisu pocele da se desavaju promene u vasem ljubavnom zivotu, onda ste vi sigurno poceli da se menjate. Sa starim partnerm je doslo do zahladjenja, a ako je na pomolu nov, tu ce vec biti mnogo vaznih stvari. Zato se na vreme savetujte sa svojim astrologom!
ZDRAVLJE: Prva polovina meseca tj. do 19. juna ce bas biti iritirani I zbunjeni pa to moze izazvati nervozu koja iritita vas stomak, ili neke urinarne infekcije koje su vam vec I dosadile, ali ostatak meseca je vec sve bolje.
VAGA
Evo vama lepog meseca iako se vec duze vreme trudite na svoj nacin da popravite svoje stanje. Vi ste od onih koji uvek imaju vere u bolje I osluskujete ljude I njihove potrebe I tako znate da reagujete na pravi nacin. I to ce vam pomoci.
POSAO: Vec drugi mesec kako se odvijaju I desavaju povoljne informacije I kolebanja u vezi vase promene posla ili napredovanja I znajte da je ovo samo pocetak I najava za mnogo vazne, povoljne I krupne promene koje vam predstoje. Za sada je samo pocetak neceg veoma bitnog.
LJUBAV: Kad krene onda bas krene. I na ljubavnom planu vam je povoljan ovaj mesec, cucete vazne informacije I ostvariti bitne kontakte koje ce biti samo pokazatelj I putokaz u kom pravcu se odvija vas ljubavni zivot. U svakom slucaju ovo je sve dobro, vazno I povoljno! I iskoristite taj period do 19.juna.
ZDRAVLJE: Vama Vagama nije tesko uopste kada vam je ljubavno dobro. Zato, to sada znaci da ste dobro. Jos ako je lekar prijatan, I malo vise obrati paznju na vas, vama ce odmah sve da bude bolje. I odmah cete da ozdravite!
SKORPIJA
Ovaj mesec za vas I nece biti neki problem, osim sto ce vas nervirati rokovi, necija kasnjenja ili nekonktretni dogovori. Uostalom, znate vi da procenite da to nije zlonamerno pa cete zato sa tim situacijama lako izaci na kraj.
POSAO: S obzirom da ste poznati po svojoj naglasenoj poslovnosti I cega se vi dohvatite, to ne ispustate dok se ne odradi, ovog meseca cete proceniti da su ovo prvi kontakti koji u stvari znace jedan veliki I vazan napredak , I ako su samo informacije. Vi ste od onih koji znaju sta informacije znace.
LJUBAV: U prvoj polovini meseca tj. do 19.juna sve izgleda vetropirasto I lagano, ali to su samo ljubavni leptirici u stomaku koji kazuju da se nesto vazno I krupno sprema. Posto je vasa intuicija skoro nepogresiva, ja vam savetujem da poslusate sebe I da krenete da otkrivate o cemu se radi. A taj period je vec od 19. juna.
ZDRAVLJE: U ovom mesecu necete imati nekih zdravstvenih problema zbog kojih treba brinuti. Ali kontrole nisu na odmet.
STRLAC
Mozda bi trebalo da se malo uozbiljite ili da neke stvari u ovom mesecu drugacije prihvatite ili odradite, jer nece ici bas sve lako ili “nema problema” kako vi cesto govorite.
POSAO: I dalje vam se mnoge situacije ne zaokruzuju onako kako ste vi zamislili ili kako biste hteli. Cak moze da vam se desi da nesto izmakne kontroli I da vi promasite izabrani cilj. Zato morate biti elasticniji I praviti prave vratolomije da biste izbegli promasaj u cilju. A I novac cete puno trositi.
LJUBAV: Na ovom planu vam je odmah lakse, mada se mnogi zale na vas da ste neozbiljni, ili neverni. Ali, to ljudi pricaju, a vi znate kako je stvarno.
Ovog meseca vam bas nece ici lako na ljubavnom polju, jer ili necete moci da se odlucite, ili vam cilj stalno izmice. Ako je vec tako, onda se bar igrajte I tako vam bude lakse cekanje povoljnijeg perioda….
ZDRAVLJE: Vas optimizam je vas najveci lek. I tako se vi branite I lecite od svih mogucih zdravstvenih problema. Imali ste teske periode, ali sada je sve lakse I bolje.
JARAC
Iako spadate u veoma nepoverljive osobe, sada ste verovatno I vi vec osetili da ste usli u neki glavni kolosek koji ide ka vasem zivotnom uspehu I vrhu. Iako nije jos sve zavrseno, I ima jos puno komplikovanih problema, sve cete vi to uspeti. Konacno!
POSAO: Nije ovaj mesec bas tako prazna prica kako moze vama to da izgleda, ali to sto je puno razlicitih I nedefinisanih informacija, ne znaci da tu nema neceg I vaznog. Upravo iz tih promenljivih informacija izdvojice se najvaznija koja vodi do glavnog uspeha. Zato, obradite sve to I obavite ozbiljne razgovore u ovom periodu jer posle toga sledi realizacija.
LJUBAV: Pre svega povoljna komunikacija sledi u prvoj polovini meseca, iako ce vama sve to izgledati malo povrsno, ali trebalo bi da budete I time zadovoljni. Odmah posle 19. juna ce biti malo nepovoljan period gde cete osetiti male emotivne nelagodnosti zbog zatvorenosti. Zato budite otvoreniji za komunikaciju, bar ovih dana.
ZDRAVLJE:
Vase zdravstveno stanje je zasticeno u ovom periodu, zato ne brinite, nego se spremajte za velike zaokrete u zivotu.
VODOLIJA
Za vas je ovaj mesec prava igrarija. Mada mora se priznati ne bas tako jednostrana kako ste vi navikli, a to je da vi igrate igru a drugi to ne kapiraju I ne znaju odakle vetar duva!! U ovom mesecu imate adekvatnog igraca koji sve kapira, samo se pravi da ne zna za taj fazon!
POSAO: Puno razgovora, informacija, I sve je tako prometno u tom obliku, ali to je vas fah I vi se tu dobro snalazite. U ovom periodu ce biti dobrih pregovora I ugovora I vi to dobro znate, a to ce znaciti za vas tek predstojeci poslovni poduhvat.
LJUBAV: Skoro ceo mesec je povoljan za vase ljubavne igrarije I situacije koje su dobro smisljene I cilj odredjen. Iako u zadnje vreme bas I niste tako zadovoljni svojim ljubavnim zivotom, sada mozete da odahnete jer treba da se desavaju veoma vazne stvari I to u naajvi za kasnije. Zadnjih 10 dana u ovom mesecu nije nikakav problem za vas, cak mozete reci da je to otrcana patetika jer vi ne vrednjujete takve emocije.
ZDRAVLJE: Vi uglavnom odmah reagujete kada treba cuvati vase zdravlje, tako da je potrebno samo da slusate sebe, ali da ne preterujete.
RIBE
Ovo nije povoljan mesec za vas pa tako nemojte da budete mnogo iznenadjeni ako se ne budete snalazili bas najbolje. Cesto cete gubiti pravac I cilj kretanja jer ce vas mnogo toga smutiti. Ali, vi se uvek lepo snadjete, tako da za ishod nemate zrazloga za brigu.
POSAO: Prvo treba skrenutu paznju da vam koncetracija nece biti bas nesto na nivou, a I novac ce se razlivati na sve strane. Ali, sve cete vi to da nadoknadite kasnije, zato ovoj mesec posmatrajte kao prelaznu, a neophodnu fazu. Ovo su ionako vase krupne I burne godine.
LJUBAV: Prva polovina meseca ce bti malo rastrkana I nesastavljena u ljubavnom pogledu, ali zato posle 19. juna cete uploviti u veoma duboke ljubavne vode. Zna se da se Ribe ne “udave” od ljubavi ma koliko mnogo je bilo, iako se stalno zalite I trazite jos….
ZDRAVLJE: Nije nista posebno vazno za vase zdravlje, osim sto cete se mozda malo osecati nesredjeno u prvoj polovini meseca. Medjutim to se do kraja meseca ispravlja I regulise.

SRECNO!

VAS ASTROLOG!

VAS HOROSKOP MOZETE NARUCITI NA SLEDECE ADRESE:


http://www.myspace.com/astrotaurus

Krah i svadja EU zbog Kosova – Srbija treba da gleda svoja posla za svoj interes

Srbija treba samo da radi svoja posla upornim nadahnućem u svom interesu.Evropska Unija će jednog dana isto tako nestati kao što je i došla. Nemože srasti nikad ono što jednodrugom ne pripada. Nije sve što sija zlato tako nije ni EU ono što mnogi misle da jeste. Evropa nema političkog, državnog, vojnog a niti privrednog suvereniteta a na kraju krajeva nije ni na demokratsko-humanitarnim principijama uredjena. Izuzev zajedničke valute koja funkcioniše, sve je ostalo gomila država koje udaljuje jedno od drugih svoj specifični državni interesi koji se neće nikad moći ostvariti jer u evropi podčiva sve na lobiiranim komesarima a ništa na demokratskom razumevanju manjeg i slabijega. Uz to ta zavrzlama po imenu Evropa nema čak ni svojeg ustava niti će ga ikad imati pa će i dalje biti sklapana od kojekakvih svetskih utvara a po pitanju energije ovisna od Rusije.

Dušan Nonković

Да ли су Европљани Америци савезници или вазали? – Др Петер Шол-Латур

Да ли су Европљани Америци савезници или вазали? – видовдан

Петер Шол-Латур, најзначајнији немачки спољнополитички новинар

Др Петер Шол-Латур (84) један је од најзначајнији немачких новинара у другој половни XX века – «легенда немачког новинарства». У Немачкој је тешко замислива озбиљна расправа на тему «муслимански свет» без Шол-Латура. Пророчки је предвидео јачање исламског тероризма. Неколико његових књига доживело је светски успех. Књига «Смрт у пољу пиринча» („Der Tod im Reisfeld„) преведена је на многе светске језике и достигла тираж од преко милион и сто хиљада примерака. Ништа мањи успех нису имале «Мач ислама» („Das Schwert des Islam„) и «Моја Африка».
Петер Шол-Латур рођен је у Бохуму 9. марта 1924. (За неколико недеља прославиће 84. рођендан.) Фасцинантна биографија! Кад је матурирао у Каселу 1943. године, размишљао је, како пише у његовим мемоарима, да се придружи југословенским партизанима, али га је Гестапо ухапсио у Штајерској и до краја рата држао у затвору. По окончању рата пријавио се као добровољац у француску војску и служио две године у елитној падобранској јединици у Индокини. Кад се 1947. вратио у Европу, студира на универзитету у Мајнцу и париској Сорбони. Наставља на француском универзитету «Сен Жозеф» у Бејруту. Поред политикоологије, уписује и арапски и исламску религију. Има немачко и француско држављанство и два матерња језика. У јануару 1954. докторирао је на Сорбони. Кратко време је провео у политици: био портпарол покрајинске владе Сарбрикен. Извештавао је из Бејрута (1956/57), Конга (1960). Објавио је најисцрпнију репортажу о убиству Патриса Лумумбе. Седам дана је био заробљеник вијетнамских комунистичких герилаца, који су „добро поступали с њим“. Као новинар је путовао у истом авиону са иранским ајатолахом Хомеинијем (1979) кад се овај вратио у Иран после вишегодишњег француског изгнанства. Главни уредник и један од издавача великог немачког магазина «Штерн» постао је 1983. Носилац је низа немачких и француских признања. И данас је активан и провокативан. И даље је његов углед у свету изузетно висок. Прошле године примио га је и Путин. Његови политички ставови најближи су француским «деголистима».
За мото последње књиге «Између фронтова» („
Zwischen den Fronten„) узео је мисао Леополда фон Ранкеа: «Историчар мора да дуго живи, јер само тада је човек у стању да разуме велике промене, када је и сам лично неке и доживео.»
Велики новинар је сада и сам тема немачких медија. Други програм немачке телевизије је 8. и 9. јануара емитовао документарну емисију посвећену његовим политичким погледима. Две недеље касније објављен је велики биографски интервју у „Фокусу“. НИН-ов берлински сарадник Никола Живковић затражио је интервју пре неколико месеци. Шол-Латур га је недавно примио у два наврата. Разговор је трајао око четири сата. Тако је пред НИН-овим читаоцем један омнибус преглед светске политичке ситуације, са оценама и низом детаља које могу сакупити само истински посвећени путници. Пријатељи Шол-Латура од миља зову «Пеесел» – (
PSLPeter SchollLatour). Они тврде да нема земље на свету коју Пеесел није посетио, сем – Гренланда.

Шол-Латур: То није сасвим тачно. Нисам био, колико памтим, у две земље – на Гренланду и у Источном Тимору. У међувремену посетио сам Гренланд. Вероватно овог лета идем у Источни Тимор. А у Србији сам био више пута. Посетио сам Београд, Нови Пазар, али и Сплит, Сарајево, Приштину, Мостар…

NIN: У вашој књизи „На мети великих сила“ («Im Fadenkreuz der Maechte»), путовање на Балкан почињете у Мостару, јула 1994.

– Шол-Латур: Не случајно. Сви медији су у то време били у Сарајеву и сви су извештавали исто. Дакле, по њима, Срби са брда пуцају топовима по Сарајеву и уништавају град. Мене никада нису занимале репортаже у којима сви понављају исто. Што да као папига преписујем. Имам сувише велико искуство, и то пре свега као ратни извештач, да бих поверовао у такве наивне приче. Извештавао сам од Вијетнамског рата, и то док су још Французи били у Ханоју, па до америчке инвазије Ирака. Одмах ми је била сумњива та антисрпска хистерија у медијима Запада. Не постоји црно-бела слика ни у приватном животу, а још мање у политици и грађанским ратовима. Нема примера да би за све била крива само једна страна и зато сам, ето, отишао у Босну, да то видим сопственим очима. А Мостар је давао најубедљивији пример колико су политичари Запада и штампа били једнострани, неубедљиви. Сасвим порушен град, а да са тиме Срби немају никакве везе…

NIN: … и ја сам некако у то време био тамо…

Шол-Латур: Онда вам је познато како је изгледао муслимански део града, на левој обали Неретве. А њега су порушили Хрвати! Та се слика просто није уклапала у причу водећих америчких и европских медија. А Мостар је – ту чињеницу на Западу мало ко зна – порушен у много већој мери него Сарајево. Но, телевизијске камере су се налазиле готово искључиво у Сарајеву. Муслимански део Мостара подсећа на судбину јеврејских гета у Пољској током Другог светског рата. Хрвати су имали далеко модерније наоружање, но није им пошло за руком да сломе отпор 50.000 муслимана. Уништили су и чувени «стари мост». Знате, ја сам се заљубио у тај град када сам га први пут посетио 1975. Деловао ми је оријентално, необично, привлачно.

NIN: Како сте стигли у Мостар 1994?

Шол-Латур: Пазио сам да не путујем са чопором колега из Француске или Немачке. Желим да посматрам свет сопственим очима. У Сплиту сам преко Међународног црвеног крста добио џип јужнокорејске производње и првокласног сапутника. Звао се Бранко. Имао је 26 година, из Хрватске, али није био «чистокрвни» Хрват, већ из мешаног српско-хрватског брака. Снажан, лепо васпитан, поуздан, пријатан сапутник и одличан водич. Није имао неко мишљење о хрватској војничкој храбрости и вештини. И ја делим то мишљење. У Босни и Херцеговини сам боравио и у октобру 1992. Хрвати су се правили важни, понашали се надмено, прецењивали своју улогу и важност, провоцирали и вређали муслимане. Нису се прославили ни немачки политичари и медији. Млади посланик Бундестага из странке ЦДУ, на пример, сасвим озбиљно је тврдио да су српски монструми заробљеним муслиманским женама пресађивали ембрионе животиња. Наравно да то није истина, но атмосфера је била таква да се од новинара тражило да непрестано, независно од истине и чињеница, понављају како су «шокирани српском бруталношћу». Ко није извештавао у таквом тону, није могао да рачуна на подршку редакције.

NIN: На кога сте се ви ослонили?

Шол-Латур: Леона Давича знам из времена када је он био дописник београдске «Политике» у Бону. Познајемо се више од педесет година. Његов отац је у доба Тита заузимао висок положај у партијској хијерархији. Леон је имао добре везе, па је успео да добије добро плаћен посао при Уједињеним нацијама. Бринуо се за избеглице. Русаир Чишић много је хвалио напоре Давича. Те 1994. Леон је имао 68 година. (Да ли знате где је он данас?) Његови пријатељи били су, на пример, Вили Брант и Франсоа Митеран. Током грађанског рата, одржавао је добре односе и са Милошевићем, Туђманом и Харисом Силајџићем.

NIN: (Могу да се, у вези с Давичом, распитам у редакцији НИН-а.) Нагласили сте како су Чишић и Давичо добро сарађивали…

Шол-Латур: Чишић, задужен од своје владе да се брине за муслиманске избеглице, говорио је са великим уважавањем о Леону. Са Русаиром сам се лепо дружио. Његови преци имају мостарске корене, триста година. Његова жена је католикиња. Питао ме: а шта је моја кћерка? Да ли сада ја морам да мрзим браћу моје жене? Сусрет са Чишићем показао ми је људску димензију рата: приватну, породичну трагедију стотина хиљада људи. Понављао ми је: За све су криве велике светске силе. Вуку конце из позадине, а ми из Босне смо као играчке из луткарског позоришта. Русаир је говорио: Дугорочно гледајући, ја сам оптимиста. Обновићемо ми град. Ми муслимани смо изнад католика, по образовању. Зато су они и уништавали наш град, његову архитектуру. Они имају дубоко усађен комплекс инфериорности. Одатле и њихова мржња и агресивност.

NIN: Посетили сте и католички део Херцеговине?

Шол-Латур: Био сам у Међугорју. Тамо се, наводно, појавио лик Мајке Божије. Сведоци деца. Цела прича не делује убедљиво. Но, вешти трговци искористили су догађај и ходочасници из целог света хрле да купе јефтине, кичасте сувенире. Подигли су огромну, ружну цркву. То ме подсећа на Либан и католике-мароните. И они су подигли цркву, либански Нотр Дам, но она је много лепша него ова у Међугорју. Не заборавите да су и тамо господарили Турци, и Бејрут и Мостар имали су вековима истог господара, султана из Цариграда.

NIN: Давичо вам је био веома важан извор информација?

Шол-Латур: Наравно. Испричао ми је и како је, рецимо, протекао његов сусрет са Бернар-Анри Левијем. Умало да се није физички обрачунао са њим. А и Давичо и Леви су – Јевреји. Да је дошло до туче, убеђен сам да би Давичо изашао као победник. Ни ја немам неко високо мишљење о Левију и његовим присталицама. Нису велики љубитељи истине, а ни морал им није на висини. Леон Давичо хвали америчку новинарку Флору Луис. Она је прва открила да су Сједињене Државе тајно дотурале оружје босанским муслиманима.

NIN: У децембру 1993. боравили сте у Београду…

Шол-Латур: Кад сам у Београду, обавезно одем на Калемегдан, да уживам у јединственом и лепом погледу на Дунав, Саву, на град. Нова црква Светог Саве, огромним димензијама, подсећа ме на цркву Свете Софије у Цариграду. Београд није леп град, али има душу, фасцинира путнике са Запада изгледом и шармом. Није Запад, а није ни сасвим Исток. Први пут сам посетио Београд 1951. Било је лето. Присутност тајне Титове полиције осећала се на сваком кораку. Становништво је живело тешко, бедно. Становао сам у хотелу «Москва». Моје прве лекције о Југославији добио сам још 1944, имао двадесет година, и лежао у затворској болници у Грацу. Недалеко од мог кревета лечио се војник генерала Милана Недића. Србија је током рата, поред Грчке, била једина окупирана земља на Балкану. Остале балканске државе биле су немачки савезници. Генерал Недић је био нека врста српског Петена, покушао је да спасе што више српских живота. У Београду сам био и у септембру 1961, када се одржавао Скуп несврстаних.

NIN: Децембар 1993. је било време санкција…

Шол-Латур: Авионом сам летио до Будимпеште, а онда возом до Београда. Мађарски цариници обратили су ми се на немачком, а српски на енглеском. И једни и други су били љубазни. У Будимпешти сам упознао Тибора Варадија. Оставио је на мене одличан утисак. Перфектно говори неколико страних језика. Казао ми је да је мађарска влада учинила велику грешку, јер је дозволила да се Хрватска снабдева оружјем преко мађарске територије. Србе је овако описао: „Срби су најдинамичнији и најјачи фактор на Балкану. То је просто чињеница. Њу једноставно нико не може да игнорише.“ На моје питање о проблему језика и Босне, одговорио је: „Говорим српско-хрватски, као и мој мађарски, и верујте ми да су разлике у дијалектима између Сплита и Ниша мање него између немачког језика Минхена и Хамбурга.“ За Милошевића је говорио да је политички реалист: да је Милошевић озбиљно мислио са Косовом, онда би он протеране Србе из Хрватске и Босне населио тамо. Но, он то није урадио.

NIN: Посетили сте и Српску академију…

Шол-Латур: Да, срео сам се са историчарем Милорадом Екмечићем. Неки Немци су се чудили: „Шта? Ви желите да разговарате са тим великосрпским шовинистом?“ Са њим сам водио дуг, жив, занимљив разговор. И нисам пожалио. Био је јасан и доследан. Сваком Србину кога сам мало боље упознао, постављао сам питање: Када бисте могли да бирате између Хрвата и Муслимана, кога бисте пре изабрали као политичког савезника? Као и већина Срба, и академик Екмечић је одговорио: Хрвате, наравно! У погледу одбране српских националних интереса, професор Екмечић био је јасан и бескомпромисан. Ипак, његово излагање било је привлачно, лежерно и духовито.

NIN: Нисте били само у Београду?

Шол-Латур: Посетио сам и Нови Пазар. У манастиру Студеница водио сам дуг и занимљив разговарао са једним монахом. Уопшт,е са чуђењем сам приметио да сам, као странац, невероватно слободно и без полицијске контроле могао да путујем по целој Србији. Од мојих познаника сам, пре поласка у Србију, чуо сасвим супротне приче. Нови Пазар је други свет. Град има осамнаест џамија, а осамдесет одсто становника су муслимани. Нисам приметио никакву напетост.

NIN: А какви су ваши утисци са Косова?

Шол-Латур: После Новог Пазара отпутовао сам у Приштину. Албанци на Косову никако нису живели бедно, како их је описао амерички новинар Роберт Каплан. Присутност српских полицијских и војних снага није била нарочито уочљива. И ту сам веома јасно уочио: приштинске улице пуне су света и то углавном младог. Као и у осталим муслиманским земљама, и Албанци имају веома висок прираштај. Демографија, то је најјаче исламско оружје и представља највећу опасност по Запад. На Косову сам био и у јуну 1999. Гледао сам понашање Албанаца према изолованим српским острвима. Српско сеоско становништво, без праве заштите НАТО-војника, било је препуштено на милост и немилост окрутних албанских криминалних банди. Немам неко високо мишљење о Албанцима. Срби не могу да се надају никаквом добру од њих. Саветовао бих српској влади да покуша да по сваку цену одбрани северни део Митровице. Он може да се брани, јер се наслања на Србију. А за остала, изолована српска села на Косову нисам оптимиста. Чак и Израел, који је војнички права велесила, дугорочно гледано тешко ће моћи да се одржи у непријатељском окружењу.

NIN: Боравили сте и у Крајини?

Шол-Латур: То је било у априлу 1994. Разговарао сам са председником крајинске владе Ђорђем Бјеговићем. Његов енглески био је пристојан, у разговору је био предусретљив, а у политичким проценама суздржан и помирљив. Лепо васпитан човек. Када смо прешли у Карловац, хрватска војна полиција малтретирала је и мене и телевизијску екипу. Деловали су несигурно и дрско. У Книну сам тада срео и Саву Штрпца, који сада прикупља материјал о злочинима Хрвата над српским цивилним становништвом.

NIN: Били сте у Книну, Карловцу…

Шол-Латур: … у априлу 1994. посетио сам и Загреб. Био сам у Згребу и раније, али на кратко. Загреб је остао мали, досадни аустроугарски град. Не може се ни упоредити са раскоши и лепотом Будимпеште. Једино упечатљиво здање у Загребу јесте хотел «Еспланада». Један Лвов, бивши аустроугарски град, данас у западној Украјини, далеко је елегантнији и привлачнији од Загреба.

NIN: Да се вратимо вашим београдским сусретима.

Шол-Латур: У Патријаршији сам у децембру 1993. разговарао са монахом Јованом. Одрастао је у Немачкој, у рурској области. Тврдио је да му је истинска отаџбина Света гора, где је провео неколико година. Знате, новинари са Запада, пре него што би дошли у Србију, рецимо, као ја године 1993, добили би од својих редакција листу са именима људи са којима ваља да се разговара, који су «разумни», па, дакле, нису «заражени вирусом српског национализма и фашизма». На тој листи нису се, наравно, нашла имена ни академика Екмечића, ни монаха Јована. Само површан поглед на та имена говори ми да је реч о увек истим људима. Они раде или у «независним медијима» или су запослени у «невладиним организацијама». Током мог вишедеценијског рада, као новинар нисам се никада ослањао на листе, инструкције редакција или савете немачке владе. Волим да седнем у неку кафану, где долази обичан свет и ту бих најбоље осетио право расположење народа.

NIN: Споменули сте «невладине организације»…

Шол-Латур: …да се разумемо, заиста постоје и праве, истинске невладине организације. На њих сам наилазио по свету, а вероватно их има и у Србији. Но, већина «невладиних организација» бави се субверзивним радом против држава и влада, које не уживају симпатије Вашингтона. Да ли знате како ћете да препознате и уочите разлику између невладине организације и «невладине организације»? Веома просто. Само поставите кратко питање: Одакле вам паре? Како се финасирате?

NIN: Ко, дакле, даје новац за «невладине организације»?

Шол-Латур: Овај проблем сам најбоље разумео током боравка у Белорусији. Лукашенко није нимало наиван. Он је веома добро проучио механизам који је довео до обарања Милошевићевог режима у Београду, «наранџасту револуцију» у Кијеву и инсталирање Саакашвилијевог режима у Тбилисију. Одлучујућу улогу у тим догађајима одиграле су те организације. На енглеском их зову «енџиоу». Те организације немају везе са истинским невладиним организацијама као што су «Хлеб за свет» или «Мизерор». Реч је о професионалним, углавном младим агитаторима који, као неки путујући циркус, иду по кугли земаљској, како би «полудивљим народима» показали којим путем да крену да би спасли грешну душу. Њихова идеологија неодољиво ме подсећа на хришћанске мисионаре XVII века у Африци или међу индијанским племенима Јужне Америке. Имају и сличности са професионалним бољшевичким револуционарима из 1917. «Невладине организације» имају специјалне логоре у Пољској и Литванији. Главни инструктори су углавном активни или пензионисани официри америчке обавештајне службе ЦИА. За разлику од Слободана Милошевића, Лукашенко је одлично оценио одакле му прети опасност. Он је већ у марту 1997. забранио рад «Сорошове фондације», која је отворено говорила да им је главни циљ – рушење власти у Минску. Ко добро познаје биографију финанскијског шпекуланта Сороша, може да има прилично разумевање за овај потез Лукашенка.

NIN: Шта је основна идеја „енџиоу“?

Шол-Латур: У питању је чудно понашање Вашингтона у међународној политици. Под плаштом «слободе и демократије» («freedom and democracy»), по целом свету су основали ланац фондација, из којих онда финансирају «невладине организације» и «независне медије», а при томе отворено крше међународне уговоре и норме понашања, јер се мешају у унутрашње послове и политику страних држава. Јавно и арогантно крше законе туђих земаља. У Белорусији, Србији, Украјини и Грузији основали су бројне «грађанске иницијативе». Мисионари су имали задатак да преобрате паганске народе у хришћане, а «невладине организације» данас имају за циљ да преобрате «националисте» у вернике «слободног тржишта» и «америчке демократије». Једино нису успели у Минску, иако су «невладиним организацијама» у Белорусији на располагању стајале велике новчане суме које су даровале Сједињене Државе, НАТО, Међународни монетарни фонд, ОЕБС и Светска банка. У кампањи против белоруске владе укључила се Европска унија, немачка влада, радио «Дојче веле» и лондонски Би-Би-Си.


NIN: Зар не бисмо могли да набројимо низ режима у Африци, Азији или Европи, које су далеко од демократије, па, ипак, Запад упире прстом само на Лукашенка?

Шол-Латур: Наравно. Погледајте Албанију, Хрватску или Азербејџан. У Бакуу влада династија Алијев, која не поштује никаква демократска правила. Нико из Европске уније или Америке није, међутим, због тога критиковао Азербејџан. Погледајте, какви су резултати «оранж-револуције».

NIN: Током вишедеценијске активности као публициста мислили сте својом главом, ослањали се на личне сусрете, утиске, читање, учење. Али ко за то данас има времена?

Шол-Латур: Постоје и данас такви људи, но њих је, признајем, веома мало. Ту се и крије највећа опасност модерних медија. Имате, на пример два минута да пред телевизијским камерама објасните суштину и разлоге сукоба, рецимо, сунита и шиита у Ираку. Два минута за Еритреју или Палестину, Курдистан или Грузију, Квебек или Каталонце, Ирак или Босну? Све је, наравно, могуће, па и да се то уради, али то сигурно иде на штету озбиљности и истине. Електронски медији и телевизијске камере у великој мери олакшавају рад пропаганде и доприносе површном информисању.

NIN: Тешко је уочити све штете од такве површности, а једна је залудан покушају западних држава да „у исламском свету створе секуларне државе и демократије“.

Шол-Латур: Овај покушај Запада је потпуно пропао. То се односи и на Турску. Кемализам је само фасада. Исламски елеменат је данас у Турској јачи него у доба Кемал Ататурка. И уместо да се муслиманске државе оријентишу према Вашингтону или Лондону, како се очекивало, у муслиманским земљама превладава однос: «Запад за нас није ни извор, а ни прави пут.» Ислам, уосталом, доживљава успон и у самим Сједињеним Државама. Медији на Западу непрестано истичу, како у Русији живи око двадесет милиона муслимана. При томе заборављају да нам кажу колико их живи у Лондону, у Немачкој, Француској, Италији и Шпанији.

NIN: Занимљиво је да, упркос свим разликама, подржавате Саркозија у противљењу да Турска постане члан Европске уније.

Шол-Латур: Наравно. Турска нема шта да тражи у Европској унији. Надам се да ће се у тома настојању и издржати, јер притисак из Вашингтона није мали.

NIN: Турска доживљава невероватан пораст становништва. Многи предвиђају да ће ускоро да има сто милиона…

Шол-Латур: Данас нема више од 72 милиона. Али и то представља озбиљну опасност за Европу, уколико Турска постане члан Уније.

NIN: Да ли у Сједињеним Државама не разумеју суштину проблема са савременим исламом?

Шол-Латур: Неки од најбољих познавалаца ислама живе у Америци. Они су веома забринути због политике Вашингтона према муслиманским земљама.

NIN: А улога америчке штампе?

Шол-Латур: Налазим да је веома лоше. Влада Џорџа Буша омета рад критичких новинара. Сличан развој може се приметити и у Европској унији. Комерцијализација и успон приватних телевизија довели су до пада нивоа и озбиљности извештавања. Политичари, као Буш, наравно поздрављају такав тренд. Када би медији квалитетније информисали јавност, такви политичари би онда имали већих проблема да буду изабрани. На Западу се последице ратова у Азији и Африци најшири слојеви становништва уопште не осећају. Нема лоших последица за Запад. Управо зато је важно да репортери иду на лице места. Само тако може да се зна шта се стварно догађа, рецимо, у Ираку.

NIN: Недавне изборе у Ираку медији Запада су представили као победу америчке демократије…

Шол-Латур: Да, многи код нас верује да су Сједињене Државе донеле Ираку слободу. То је, разуме се, глупост. Истина је сасвим другачија. Изборе је Американцима наметнуо шиитски ајатолах Систани. Он је чак одредио и дан почетка политичких избора. Он добро зна да шиити представљају две трећине становништва Ирака и да нема никакве сумње да ће они да победе на изборима.

NIN: Ви сте многе изнервирали ставом да је у Ираку, у многим аспектима живота, било боље у време Садама Хусеина, него данас…

Шол-Латур: Далеко боље. Погледајте колико је Ирачана убијено после «ослобођење», које су им донели амерички војници. Курди и шиити имају разлога да жале. Сунити су у време Садама Хусеина заиста били повлаштени. То је тачно. Али, истина је и то да човек није живео у страху, да нису постојале бројне банде криминалаца, које онемогућују нормалан живот.

NIN: Каква је разлика између данашњег новинарског извештавања и оног када сте ви почели да радите?

Шол-Латур: Био сам дописник из Вијетнама 1965. и немачко Министарство иностраних послова жалило се на мој рад. Шеф наше куће «Вестдојче Рундфунк» (Westdeutschen Rundfunk) био је Клаус фон Бизмарк. Позвао ме у канцеларију. Разговарали смо три часа. На крају ми је рекао да могу да наставим са послом. Данас главни уредници великих медија зазиру од дописника који нису спремни да шаљу «политички коректне» извештаје.

NIN: Како гледате на озбиљно погоршања односа Русије и Запада. У немачким медијима углавном се говори о «руској одговорности» за то?

Шол-Латур: Сувише једнострано гледање. Навешћу пример. НАТО је решио да свој самит одржи у Риги. Сви знамо да се град налази недалеко од Санкт Петербурга. Руси то са правом осећају као провокацију. Не разумем зашто Немачка није уложила протест на овакву одлуку НАТО. Други проблем. Зашто свака нова источноевропска земља која постаје члан Европске уније, мора безусловно да постане и члан НАТО? Па, зар нема већ довољно земаља у том војном пакту? Данас је сасвим другачија ситуација него у добу стварања НАТО-а. Све то доприноси стварању атмосфере као да смо пред новим «хладним ратом».

NIN: Како оцењујете немачко-руске односе?

Шол-Латур: Привредни односи Немачке и Русије су одлични. Подржавам заједнички руско-немачки пројекат, гасовод испод Балтичког мора. Али неки потези НАТО-а, дакле, Вашингтона, штете немачким привредним интересима.

NIN: И у немачким медијима се инсистира на «Путиновом недемократском режиму»…

Шол-Латур: За Русију у овом тренутку не би било добро да има наш облик парламентарне демократије. Па, то су покушали Горбачов и Јељцин. И шта је постигла «перестројка»? Резултат реформи Горбачова и Јељцина је: велики део руског становништва готово преко ноћи је пао у невероватну беду, настао је хаос, држава је практично престала да функционише. Демократске реформе, слободна тржишна привреда су уништиле руску државу. Русија се дословно нашла на рубу провалије. Јељцин је огромна природна богатства земље просто поделио неколицини тајкуна, шпекуланата, «олигарха», како их Руси зову. Има их и данас. Но, они сада не износе паре на Запад, него улажу у руску економију. Ко није пристао на тај договор, завршио је као Ходорковски. Кад човек прича о тим стварима, ваља прво да се стави у положај руског човека. Поставите себи питање: како је просечан Рус живео у доба Горбачова и Јељцина, а како данас живи?

NIN: Многи верују да је Путин имао и среће, јер…

Шол-Латур: …јер су цене гаса и нафте последњих година потукле све рекорде. То је чињеница. Тиме је Москва добила средства са којима може да поново води политику велесиле, и да уведе ред у држави. Но, овде није само у питању раст цене нафте, него и Путинова способност. Он је јасно видео да слепо копирање модела са Запада води Русију у пропаст. Верујем да би он успео и да цене гаса и нафте нису толико порасле. Опоравак Русије не би у том случају био тако брз, тако спектакуларан, али би сигурно дошло до овог заокрета у спољној и унутрашњој политици земље. Имао сам прилику 2007. да пуна три сата разговарам са председником Путином. Ваља донекле познавати историју земље. Руски цар је био популаран, јер је народу давао одређену заштиту против самовоље бојара. Данас Путин штити најшире слојеве становништва против самовоље олигарха. Он је, ако смем тако да кажем, стопроцентни Рус, те дакле одлично познаје руски менталитет. Тврдње неких «експерата» са Запада да су Руси «луди за демократским реформама», немају везе са руском реалношћу. Они су вероватно у Москви разговарали само са неким не сувише значајним интелектуалцима или «невладиним организацијама» које примају новац са Запада, па им, наравно, причају оно што ови желе да чују. Но, ти људи сигурно не представљају аутентичан глас руског народа.

NIN: Који је ваш утисак о Путину?

Шол-Латур: Нема председника на Западу који би могао да се мери са Путином. Најмање седамдесет процената Руса стоји иза њега. Ово нема ниједан лидер на Западу. Путин је увео ред и повратио народу самопоуздање и понос. Никоме више не пада на памет да експериментише са новом «перестројком».

NIN: Шта су највеће грешке Горбачова и Јељцина у спољној политици?

Шол-Латур: Када је Горбачов потписао престанак постојања Варшавског пакта, отворио пут уједињењу Немачке, а Јељцин је, са своје стране, то потврдио кад је признао независност бивших совјетских република, ни једном није пало на памет да поставе као услов да НАТО не може да стационира трупе на територију бившег Варшавског пакта. Они су просто вукли дилетантске потезе.

NIN: Испада да свака земља треба да сама пронађе најбоље форме власти у складу са својом традицијом. Шта је најбоље за Русију?

Шол-Латур: Вековима се Русијом управљала на аутократски начин. Природа те земље је просто таква. Запад би најзад морао да се растане од представе, како цео свет мора да следи њихов модел демократије. Ово се односи и на људска права. Ми можемо да будемо поносни на ова достигнућа, но, није могућа да их слепо, механички преносимо на све културе. Уосталом, са демократијом ни на Западу ствари не стоје данас баш најбоље, јер прети да се она претвори у плутократију.

NIN: Ваша књига «Русија у клештима – између НАТО-а, Кине и сопственог, муслиманског становништво“ објављена је пре две године. Која је опасност за Русију најозбиљнија?

Шол-Латур: Тренутно највећу опасност представљају Сједињене Државе. Вашингтон настоји да Русију окружи и изолује и та политика је, по мени, потпуно бесмислена и представља велику грешку. То је израз потпуног непознавања ствари. Америка има заправо све разлоге да Русију придобије за себе као савезника. Вашингтон и Москва имају толико заједничких интереса! Имају исте потенцијалне непријатеље: револуционарни ислам и Кину.

NIN: Као главну препреку бољим односима са Москвом, Вашингтон а и Лондон помињу проблем «кршење људских права» и «недемократске тенденције»…

Шол-Латур: Иза ове критике крије се, наравно, систематска кампања против Русије и више је него очевидно којем циљу она служи.

NIN: Којем?

Шол-Латур: Вашингтон није заинтересован, да Европљани имају блиске односе са Русијом. Ово се, наравно, пре свега односи на привредне односе. Вашингтон се боји да би Европа на тај начин могла да постигне већу независност у односу на Сједињене Државе. Зашто немачки медији у потпуности подржавају овакву америчку антируску позицију? Једини одговор је: Немачка није суверен држава.

NIN: Како оцењујете немачку спољну политику?

Шол-Латур: Она не постоји. Нема стратегијски концепт.

NIN: Да сте саветник немачке владе, шта бисте предложили да се промени у спољној политици?

Шол-Латур: Да Немачка повећа војни буџет! Приступио бих стварању елитне армије, која би била способна за брзе интервенције и то, разуме се, не сама Немачка, него у сарадњи са…. Са ким? Лондон не долази у обзир, јер Британци не води европску политику, сувише су везана уз Вашингтон. Преостаје нам, дакле, само Француска.

NIN: Шта бисте препоручили немачком канцелару?

Шол-Латур: Да ни по коју цену не подржи америчке ратнохушкачке потезе против Русије! Немачки официри налазе се већ у Украјини и Грузији. Тиме пружамо наш прилог припремању тих земаља да постану чланови НАТО, дакле, на делу подржавамо антируску политику. Ми те земље подржавамо да постану и чланови Европске уније. Заборављамо при томе, да Русија данас проживљава трауму, као отприлике Немачка после Првог светског рата. Као и после Брест-Литовског мира 1917, Русија је и данас поново изгубила Украјину. То Руси осећају као најдубље понижење. Не заборавите, да је Кијев «мајка свих руских градова». Американцима, уз помоћ Европске уније, умало да није пошло за руком, да под своју контролу ставе и Белорусију.

NIN: Кад говорите о опасности радикалног ислама за Русију, мислите на Чеченији?

Шол-Латур: Није у питању само Чеченија. У Чеченији тренутно влада мир. Али, он је привидан. Путин је именовао Кадирова за свог представника у Чеченији. Његов отац је убијен, а борио се у време Јељцина против Москве. Његов син је сада савезник Русије. Колико дуго? Не искључујем могућност, да једног дана Москви окрене леђа. Постоји проблем у другим деловима Русије. На пример, у Дагестану. Можда је то и већа опасност. У Русији живи око 20 милиона муслимана. Имају највећи прираст становништва у земљи. Споменуо сам и Татарстан. Тамо је тренутно мирно. Па Башкортостан. Реч је о народу који припада турској језичкој групи и они су муслимани, а живе недалеко од границе с Казахстаном.

NIN: Од три опасности, која је, ипак, највећа за Русији?

Шол-Латур: Дугорочно гледајући, главни изазов за Русију представља Кина. Источни Сибир готово је ненасељен. То је најслабија тачка Москве. Када сам писао књигу о Русији, посетио сам руско-кинеску границу. Ту живи свега пет милиона Руса. Са друге стране границе, у Кини, живи 130 милиона људи. Ничу нови, милионски градови уз руску границу, Кинези граде модерне аутопутеве са осам трака. До сукоба Русије и Кине могло би да дође, али тек за двадесетак година. Тренутно, обе земље имају добре односе. Кинезима се очевидно не жури. Они су паметан и стрпљив народ. Сваке године има 12 милиона Кинеза више.

NIN: Односи Русије и Кине су данас добри, а у неким аспектима и изузетно добри…

Шол-Латур: Томе доприноси кратковида политика Вашингтона. Америка непрестано критикује обе земље због «непоштовања људских права». Она непрестано заузима агресиван став према Москви и Пекингу. То је довело и до заједничких руско-кинеских војних маневара. Службено се говори да је овде реч о «одбрани од могуће терористичке опасности», а стварно ти маневри служе као одбрана од америчког продора према простору Централне Азије.

NIN: Каква је будућност савеза Москве и Пекинга?

Шол-Латур: Највише ће да зависи од будуће политике Вашингтона. Тако дуго док Американцу, преко НАТО, настоје да изолују Русију, да држе шпијунске авионе у Естонији – у непосредној близини Санкт Петербурга, или да покушавају да Украјину и Грузију увуку у НАТО – и Руси ће настојати да одржавају блиске везе са Кинезима. Човек себи поставља питање: који је смисао такве политике Сједињених Држава? Зар они желе да воде рат са Русима? Са Кинезима? А што је катастрофално, немачка политика и штампа потпуно подржавају тај фаталан курс Вашингтона. Наши политичари и новинари воде рачуна о томе, да ми стојимо у првим редовима у вођењу антикинеске политике. Слепо копирамо САД у свему. Сетите се само посете Далај Ламе Берлину. И овај пример показује, да ми, Немци, после Другог светског рата, радимо све што Американци желе. Верујете, да је то пука случајност, да је поглавар будиста са Тибета био недавно примљен у Белој кући и од стране Ангеле Меркел?

NIN: Зашто је то тако?

Шол-Латур: Не постоји ни немачка спољна политика, а ни дугорочни планови одбране земље.

NIN: авно говорите да не држите много до политичара са Запада, који приликом посете Кини, непрестано упозоравају Пекинг како мора да поштује људска права, да спроведе демократске реформе…

Шол-Латур: Противим се таквом приступу, јер је неискрен, дволичан, селективан, смешан. Истовремено, у Саудијској Арабији људима се, на основу шеријатског закона, секу главе. И нико у Америци, па ни у Европи, не диже глас протеста. Па, то је неописиво лицемерје! Ово се односи и на демократски принцип. У Палестини су одржани демократски избори. И што се догодило? Хамас је победио, али Запад је одбио да призна победу. Или, Вашингтон сада настоји да рехабилитује Гадафија. А за њега је доказано да је помагао тероризам. Но, са Гадафијем су направили договор. Либија се одрекла нуклеарног програма и пристала да продаје Западу нафту.

NIN: Како видите будућност НАТО?

Шол-Латур: Та војна организација представља анахронизам у нашем времену. Не постоји више Варшавски пакт. Совјетски Савез се распао. Како НАТО и даље постоји, многе чланице те војне алијансе морају да се питају: да ли смо ми савезници или амерички вазали. И овде понављам моју тезу: Немачка није суверена држава, ни фактички, а ни ментално.

NIN: И једна од најважнијих европских тема данас је проблем инсталирања америчких ракета у Пољској…

Шол-Латур: На Западу људи заборављају, када већ говоримо о том питању, да су Руси од 1990. повукли своје ракете хиљаду километара од Европе, ка истоку. И шта су добили као захвалност. Обруч око Русије се све више стеже од стране НАТО-а. Руси са правом осећају стационирање америчких ракета у Пољској као провокацију. Човек се просто пита: чему те ракете има да служе?

NIN: Кад кажете стезање обруча око Русије, мислите на Грузију?

Шол-Латур: Управо на догађаје у тој земљи. Медији на Западу причају о «демократској револуцији» и слично. Глупост. Американци су организовали пуч и довели на власт Саакашвилија, једну крајње сумњиву личност. Он сада влада као диктатор. Дакле, у Грузији се није ништа променило. Једног диктатора је сменио други, једино што Саакашвили у потпуности испуњава америчке жеље. Вашингтон је такође организовао пуч у Киргизији и тиме проузроковао грађански рат. А Берлин све те америчке потезе без приговора следи.

NIN: У последњој књизи «Између фронтова» критикујете млакост Европљана, безвољност да стану у одбрану свог идентитета. По Вама, то је суштински проблем Европе данас. Та воља на Западу је просто нестала, угасила се. Да ли сам Вас добро разумео?

Шол-Латур: Веома добро. Погледајте пример Русије. Један од главних предности и мотора покретача нове, Путинове Русије није – како неки на Западу непрестано понављају – нагли пораст цена гаса и нафте на светском тржишту, већ препород, васкрс Руске православне цркве. Цена енергије јесте важна, али не одлучујућа. Далеко је важније да човек зна ко је, да има мотив који га покреће да живи, да ствара, да рађа децу. Данашња религиозност Руса јесте истинска, дубока. Ја не говорим о једној групи московских интелектуалаца, пре свега из сектора «невладиних организација», који, успут да приметим, користе сваку прилику да пред америчким и британским камерама, покажу своје знање из енглеског језика. Ја говорим о руском народу, код кога је религиозност дубоко укорењена. Руска православна црква стоји готово стопроцентно иза Путина.

NIN: Ко је од руских интелектуалаца најзаслужнији за овакав развој?

Шол-Латур: Нема сумње – Александар Солжењицин. Он је једини имао све предуслове за такво изузетно, непоновљиво дело: велики уметник и историчар, критичан дух, морална личност, чист, човек усправног хода, од бољшевика прогнан на вишегодишњу казну у Сибир, победио је злоћудни рак, а истовремено дубоко привржен свом народу и руској традицији.

NIN: Вратимо се европском проблему. На Западу се непрестано говори о опасности од «нове, самосвесне јаке Русије» и од «исламског тероризма». Да ли су то највећи проблеми?

Шол-Латур: Наравно да нису. Проблем западне Европе нису нова, јака Русија ни «револуционарни ислам», већ наша сопствена слабост. Због тога ми бисмо морали да већ једном престанемо да кукамо и да ширимо вечни немачки страх од Русије. Москва нема никакве планове, да војно нападне Запад. Русија се једино противи да НАТО настави са продирањем ка њеним границама. Током моје посете Русији, срео сам се не само са Путином, него и са бившим министром одбране Сергејом Ивановом, који ми је једном речју казао бурну разлику између Совјетског Савеза и данашње Русије. Москва данас нема намеру да из буџета издваја четрдесет одсто за наоружање. То је била велика грешка совјетске власти.

NIN: Неки политички коментари говоре о опасности од «новог хладног рата», а други да ми већ живимо у времену «новог хладног рата». Ко је ближи истини?

Шол-Латур: Мислим, ови други. Током мог недавног боравка у Москви имао сам могућност да разговарам са Валентином Фалином и Јевгенијем Примаковом. Први је био амбасадор у Бону, а други министар спољних послова Русије. Обојица су ме уверавала како је нови хладни рат већ почео и скренули ми пажњу на америчку и европску политику према Украјини и Грузији. Вашингтон очевидно намерава да Русију геополитички окружи и сасвим потисне из Европе. Налазим да је срамота за Немачку и Европску унију да следе ову америчку политику, без иједне речи протеста. Ми Европљани смо заиста будале. Стварамо себи од Русије новог, моћног, непотребног непријатеља, а та земља би могла да буде природан савезник пре свега Немачке.

NIN: Како, у том контексту, гледате на убиство Литвињенка?

Шол-Латур: Ваља пре свега рећи да се и у прошлости догађало да је неки агент променио страну, а понеки од њих био и убијен. Једино у овом случају штампа на Западу пише подробно о томе. Док у супротном случају, дакле, када агент буде убијен од неке обавештајне службе са Запада, наши медији углавном ћуте. Имамо још један занимљив случај. Реч је о узроку смрти Јасера Арафата. Француски војни лекари нису објавили прави узрок његове смрти. На основу мојих информација, он је отрован смртоносном, новом супстанцом. Руси са смрћу Арафата сигурно немају никакве везе. Вероватно и овде лежи разлог, да Запад није много писао о узроцима његове смрти. Ово нам, истовремено, говори о томе у ком смеру ће се кретати нови атентати. А та чињеница мора да нас брине, да нас плаши.

NIN: Американци су борбу против исламских терориста концентрисали пре свега на Авганистан. Да ли је то добар потез?

Шол-Латур: Американци нису разумели да је Авганистан само споредан проблем, а да је главни проблем на том простору – Пакистан. Талибани су и основани у Пакистану и то уз помоћ Сједињених Држава, а да би што успешније могли да се супротставе тадашњој совјетској окупацији Авганистана.

NIN: У Пакистану је недавно убијена Беназир Буто. Куда иде та велика земља?

Шол-Латур: Пакистан ће дуго остати политички нестабилан. За то наравно није крива Беназир Буто. Она је лично била веома храбра жена, но за место председника није била права особа. Већ је била оптужена и осуђена због корупције. Вашингтон је намеравао да је доведе на власт, како би донекле ограничио власт садашњег председника Мушарафа. Надали су се, да ће уз помоћ Беназир Буто, Пакистан кренути далеко одлучније у рат против исламских милитантних група. Мушараф је, под притиском Сједињених Држава, морао да се одрекне команде над армијом. А и он је веран савезник Вашингтона. Кренуо је веома одлучно у акцију против радикалних муслимана, уско сарађујући са Америком. Тиме је Мушараф постао непопуларан међу најширим слојевима становништва, а и у армији. Многи официри показују симпатије за муслиманске герилце у Авганистану, које се боре против америчких војника. А армија је у Пакистану једина институција, која још држи државу заједно.

NIN: Пакистан поседује и атомску бомбу.

Шол-Латур: То представља велики проблем за Вашингтон. Но, засада је још увек све под контролом. Пакистан је створио сопствену атомску бомбу пре свега због Индије, која је привредно, али и војно далеко јача од Пакистана.

NIN: Када се говори о данашњим светским кризама неизбежан је Блиски исток, тема која је вама веома блиска. Каква је будућност Израела?

Шол-Латур: Дуго сам и ја веровао да ће пројекат оснивања јеврејске државе бити успешан. Међутим, после догађаја последњих година, постао сам песимиста. Овде мислим не на данашњу ситуацију, већ на дугорочну перспективу Израела.

NIN: Због чега сте постали песимиста?

Шол-Латур: Израел је окружен непријатељским муслиманским државама. Мора да се истовремено бори на више фронтова. И још нешто. Пажљиво проучите демографски развој. Сведоци смо експлозије становништва на арапској, палестинској страни. Чак и ако дође до стварање палестинске државе, она ће бити састављена од неколико енклава: једна на Западној обали, а друга је појас Газе. Таква држава неће бити у стању да пружи боље услове бројном и младом становништву. Нова палестинска држава просто ће бити присиљена да непрестано од Израела захтева увек нове територијалне уступке. Налазимо се у зачараном кругу, из кога не видим излаз. Дође ли, међутим, до стварања палестинске државе, која би укључила знатне, историјске територије, дакле, оне од пре израелске окупације из 1967, то ће представљати егзистенцијалну опасност по Израел. Преговори који су управо почели, у повоју су. Још се није озбиљно почело говорити, на пример, о статусу Јерусалима, и тако редом. Да додам да последњи упад Израела на територију Либана није нимало био успешан. Ово признају и сами Израелци. За тих неколико километара освојене земље у Либану, Израел је доживео велике људске губитке. Први пут се Израелу – а то је једна од најбоље наоружаних армија света – успела да одупре једна арапска војна формација. Реч је о шиитским герилцима. То је веома важно за морал муслимана. Први пут су на делу показали да Израел није непобедив. Бомбардовање Либана од стране израелског ваздухопловства такође није донело никакве војне успехе.

NIN: Зашто је Израел уопште напао Либан?

Шол-Латур: Најважнији разлог био је план да се униште шиитски герилци, Хезболах. Но, они и даље постоје. Либан је необична земља. Пола њених војника су муслимани, али шиити. Не видим брзо решење за ту државу. То је јасно из кратког прегледа новије историје. До „националног договора“ главних политичких странака дошло је 1943. Принцип поделе земље је верска припадност. Тада су хришћани, а пре свега маронити, чинили половину становништва Либана. Иза њих по бројности и утицају били су муслимани–сунити. Данас имамо другу ситуацију. Променила се демографска слика. Шиити чине близу педесет одсто становника Либана. Долази време за нови договор и за промену устава земље.

Никола Живковић (http://www.nin.co.yu/pages/article.php?id=36143)

Legastenija i „humanitarni fond“

Humanitarni fond Privrednik – Stipendija za darovite i uspešne učenike

Pravo učešća imaju učenici čija je prosečna ocena najmanje 4,80 i studenti čija je prosečna ocena najmanje 9,00 kao i učenici i studenti koji su do sada osvojili nagrade na saveznim i internacionalnim takmičenjima.

Uz prijavu (popunjen Prijavni list i Upitnik) je potrebno priložiti:
• Dokumenta o uspehu u dve zadnje školske godine (tekuću i prethodnu godinu), diplome i eventualna priznanja tokom školovanja i takmičenja.
• Potvrdu o materijalnom stanju domaćinstva (primanja roditelja izdržavaoca u protekloj godini: maj 2007 – maj 2008., potvrda iz katastra o imovini-nekretninama, informacija o eventualnom dobijanju druge stipendije).
• Izvod iz matične knjige rođenih.

Kandidati polažu testove. Prednost pri izboru imaju kandidati slabijeg materijalnog stanja.

Konkurs je otvoren od 6. maja do 27. juna 2008. godine.

Odluka o prijemu doneće se saglasno Pravilniku Humanitarnog fonda “Privrednik”, u roku od 90 dana.

Testiranje će se obaviti 30. juna i 02. jula 2008. godine u Gimnaziji «Jovan Jovanović Zmaj».

Usmeni intervjui će se održati 7., 8. i 9. jula 2008. godine u ulici Nikole Pašića 6/II.

Prijave dostaviti na adresu:
HUMANITARNI FOND “PRIVREDNIK”
Zlatne grede 7
21000 Novi Sad

kontkt: fond1897-1993@neobee.netOva e-mail adresa je zaštićena od spam botova, morate imati uključen Javascript da bi je videli

1 Response so far »

  1. 1

     

    dijaspora said,

    May 28, 2008 @ 10:22 am

    Selekcija putem visokih ocena nije samo ne human akt već je i kontraproduktivana cilju davaoca stipendije.

    Više od 60% NOBELOVACA bili su legasteničari (problematični učenici sa slabostću u čitanju i pisanju, pogledaj u google ili enciklopediju pod “legasteni” ;) Evo samo nekoliko primera onih koji su javno za sebe rekli da su lgasteničari; Čerčil, Kenedi, Albert Ajnštajn… Ovu selekciju, putem stipendija, ne opravdava ništa na svetu!!! Ako je neko nadaren da nauči i ponovi naučeno tkivo možda je dalje od genialnosti nego poneki ko je opterećen slabim pisanjem i čitanjem odnosno ko je slab učenik. U prirodi je obično tako da se jedna izuzetno visoka sposobnost razvija na račun drugih sposobnosti. Prosečno visoke ocene donose visoko obrazovane stručnjake na prosečnom nivou ali su i pored toga samo prosečni. Za genijalnost su merodavni drugi faktori a ne visoke prosečne ocene. Nemože se zastarelim metodama doći do savremenih potreba jednog društva odnosno države!!!

    Dušan Nonković

Jürgen Elsässer spricht über die aktuelle Lage im Kosovo am kommenden Sonntag, 1. Juni, um 11.30 Uhr (!) in WIEN, serbisch-orthodoxe Kirche, Veith-Gasse 3 (3. Bezirk)

bitte weitermailen

Jürgen Elsässer spricht über die aktuelle Lage im Kosovo und über sein
aktuelles Buch „Kriegslügen. Der NATO-Angriff auf Jugoslawien“

am kommenden Sonntag, 1. Juni, um 11.30 Uhr (!)
in WIEN, serbisch-orthodoxe Kirche, Veith-Gasse 3 (3. Bezirk)

und

am Sonntag, 15. Juni, um 14 Uhr (!)
im Rahmen des ND-Pressefestes
in BERLIN, KulturBrauerei, Knaackstraße 97, „Literaturwerkstatt“

„Eines Tages wird der große europäische Krieg wegen irgendeiner
Dummheit auf dem Balkan ausbrechen“, soll der deutsche Kanzler Otto
von Bismarck kurz vor seinem Tod gesagt haben. Die Prophezeiung trat
ein, auf die Schüsse in Sarajevo Ende Juni 1914 folgte ein
vierjähriges Schlachten, das die Welt zerstörte. Die südöstliche Ecke
unseres Kontinents ist seit Beginn der neunziger Jahre, nachdem die
Bipolarität sie vier Jahrzehnte vor den geopolitischen Stürmen
geschützt hatte, wieder für eine ähnliche Eskalation prädestiniert:
Erneut prallen im Gebiet zwischen Adria und Schwarzem Meer die
Interessen der westlichen Führungsmächte auf die Sphäre Rußlands und
die Vorposten der islamischen Welt. Nach der Zerschlagung des großen
Jugoslawiens, das die Minderheiten- und Grenzkonflikte überformte,
sind die alten Streitigkeiten wieder aufgeflammt.

Warnung vor Krieg

„Der nächste Krieg auf dem Balkan droht“, schrieb der Corriere della
Sera am 21. November, als das Scheitern der Verhandlungen um das
Kosovo bereits absehbar war. Auch General Klaus Reinhardt, der erste
Kommandeur der NATO-geführten Kosovo-Truppe KFOR, sah wenige Tage
später in einem Deutschlandfunk-Interview die „Gefahr einer ganzen
Kettenreaktion“,

Mittlerweile ist die Abspaltung des Kosovo erklärt worden. Der nächste
Schritt wird der Angriff der Albaner auf die serbischen Enklaven sein.
Wie wird die NATO reagieren? Was kann die Regierung in Belgrad tun?

Jürgen Elsässer referiert über Vergangenheit und Gegenwart einer der
wichtigsten Krisenzonen auf der Welt.

Zastava „ne zavisnog“ Kosova i dalje leprša pored zastava EU u Briselu

Protesti Grčke kao i protesti vlade Srbije protiv podizanje zastave seceonističke kvazi države na evropski nivo ostali su bez rezultata! To je razlog više da buduću vladu Srbije formiraju Radikali, DSS i SPS. Ta provokacija zaslužuje jasan odgovor po pitanju sastava buduće vlade. Ovo je jasan dokaz da D. Stranku Evropa ne respektuje niti toliko da im učini tako malu uslugu kao što je skidanje zastave jedne kvazi države. Naprotiv, to se opravdava Ahtisarijevim planom koji je predvideo nezavisnu državu Kosovo. Za EU je medjunarodno pravo i resolucija 1244 od drugorazrednog značaja. Evropa je stim aktom, podizanja zastave kvazi države Kosovo zacrtala putanju kojom će ići i jasno progovorila stavivši stime celom svetu do znanja da se Gospodin tadić može boriti ali da neće ništa dobiti, kako on to kaže i Evropu i Kosovo. U suštini po secesiju Kosova ne menja ništa što se tiče Evrope. Može Tadić govoriti koliko hoće i Srbija i Kosovo . Evropa nije nikada dala ono što ne mora dati. Na to je ne može prisiliti, kako vidimo, ni medjunarodno pravo a još manje moljakanje. Tu pomažu samo zaokret za stoosamdeset stepeni. Tadićeva retorika nije prikladna za očuvanje Kosova. Narodu je ostala jedina alternativa da pokuša sa dosadašnjom opozicijom u vladi da rešava te goruće probleme. Uz to upozoravam da je Tadić u dosadašnjoj vladi raspolagao sa apsolutnom većinom svojih ministara koji su bili u stanju mimo Koštunice da donose odluke i udaraju svoje „pečate“. Ta apsolutna većina ministara u kabinetu mora snositi deo svoje odgovornosti za dosadašnji ne uspeh vlade-oni su vladali, ko drugi! Oni su ti koji su doveli zemlju u taj desastar, ko drugi! Sada je vreme da se vidi šta zna i koliko je sposobna dosadašnja opozicija ako sa demokratijom mislimo ozbiljno!!!

Dušan Nonković

KONKURS – Generalni Konsulat Hamburg prosledjuje sledeći prilog

prilog503.pdf