Dusan Nonkovic – Teodorovic (11.06.1940 – 13.11.2021)

Dusan Nonkovic – Teodorovic (11.06.1940 – 13.11.2021)

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа. KO NE MOŽE DIREKTNO POMOĆI NEKA PODELI KAKO BI STIGLO DO ONIH KOJI BI TO MOGLI – BUDIMO JEDAN ZA SVE SVI ZA JEDNOGA; BUDIMO LJUDI!!!

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа.

1.  Dr. Aleksandar Milošević iz Stokholma    100 €

2.  Anonimni dobrotvor iz Frankfurta           100 €

3.  Ljubiša Simić iz Frankfurta                      100 €

4.  Zlata Ikanović iz Heusenstamm-a             50 €

5.  Dragan Jeftić iz Frankfurta                      100 €

6.  Slavica Mastikosa iz Beograda                  50 €

7.  Dr. Verislav Djukić iz Nirnberga                 50 €

8.  Aleksandar Jovanović iz Ešborna              50 €

9.  Predrag i Helga Petrović iz Grishajma       50 €

10. Srpska književna radionica, Frankfurt    100 €

11. Đuro Plavšić iz Berlina                            100 €

12. Stanko Cvijanović, Dachau                     500 €

13. Vesna Rihar-Pavlović                                 30 €

14. Goran Rajić, Berlin                                   100 €

15. Nenad Ilić , Berlin                                    100 €

                                                      Ukupno: 1580 €

http://www.srpskadijaspora.rs/cele-kula-od-srpskih-lobanja-neprestano-raste-pomozite-da-istina-pobedi-laz-da-i-ti-i-tvoja-deca-ne-budete-u-cele-kuli/

Srdačan pozdrav,

Ljubiša Simić

MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014

 

Now on www.heroesofserbia.com

at:

http://www.heroesofserbia.com/2014/07/muzej-mlade-bosne-memorija-na.html

MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014

„Mlada Bosna“ 1912

Knjiga Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ objavljena je 1966. godine (Prosveta) i možda je najznačajnije delo domaće istorijografije o Mladoj Bosni.  Izuzetna vrednost Dedijerove knjige je u tome što je autor detaljno osvetlio kratke sekvence života Mladobosanaca koje su oni živeli u Beogradu, kao naši sugrađani, i precezno identifikovao mesta gde su oni provodili beogradsko vreme svojih života. Navodim samo neke podatke iz Dedijerove knjige:

* U parkiću na Topličnom vencu gde se danas nalazi spomenik Vojinu Popoviću – Vojvodi Vuku, Princip i Čabrinović su jedan drugom dali reč da će izvršiti atentat na Franca Ferndinanda,

* Mladobosanci su se okupljali u Savamali, u kafani koja se tada zvala „Zlatna moruna“ i koja se posle kraće pauze ponovo tako zove,

* Prve dve sednice tajne organizacije „Smrt ili život“ održane su na mestu gde je ubijen Knez Mihaila, u Košutnjaku,

* Principa i Grabeža u pucanju iz revolvera, po nalogu Voje Tankosića, obučavao je Ciganović na strelištu  u Topčideru,

* Gavrilo Princip je stanovao u Lominoj ulici br. 47, najpre sa Tripkom Grabežom, a posle sa Vladetom Bilbijom, ta kuća više ne postoji,

* Čabrinović i Princip su se zakleli organizaciji „Smrt ili život“ u podrumu jedne od zgrada u Ulici Kraljice Natalije gde je i kafana „Zlatna moruna“.

* Itd., itd.

Ove činjenice su veoma važne za obeležavanje memorije na Mladobosance u Beogradu po principu autentičnog mesta. U ovom kratkom tekstu iznosim nekoliko osnovnih ideja o tome.

U Beogradu i danas postoji objekat u kome se nalazila i nalazi kafana „Zlatna moruna“, a posle kratke pauze u kojoj je taj objekat menjao ime i namenu „Zlatna moruna“ postoji i danas. Zbog činjenice da su se Mladobosanca okupljali u toj kafani, taj objekat je svrstan u znamenite zgrade, odnosno postao je spomenik kulture. Po istorijskim događaijama koji su vezani za ovaj objekat sasvim je izvesno da je ovo jedna od najznačajnih zgrada za istoriju Srba, Srbije i Beograda.

Prvi značajni urbanistički potez u rekonstrukciji i izgradnji srpskog Beograda, bilo je planiranje i izgradnja tzv. Abadžijske čaršije, koju je Knez Miloš izgradio negde oko 1830. godine, tj. u vreme donošenja Hatišerifa.  U ovu čaršiju trebalo je izmestiti pripadnike abadžijskog zanata. Jedinstvenost tog urbanističkog poduhvata bilo je i to što su duž čaršije bile građene tipske zgrade u drvenom skeletu sa raznim vrstama ispuna. Do našeg vremena su se sačuvale kuće sa brojevima 8, 10 i 12. One su srušene 80-tih godina iz nedovoljno jasnih razloga. U podrumu nekih od tih kuća, možta baš neke od ove tri, Čabrinović i Princip su se zakleli jedan drugom da će izvršiti atentat. Te kuće su bile spomenici urbane kulture i arhitekture  ranog 19. veka, a zakletva dvojice Mladobosanaca te kuće čini i prvorazrednim istorijskim spomenikom. Te tri kuće u nizu treba obnoviti na istom mestu gde su nekada postojale jer o njima postoji tehnička i fotografska dokumentacija.

U postojeći objekat „Zlatne morune“ i tri obnovljene kuće nekadašnje Abadžijske čaršije treba smestiti Muzej Mlade Bosne. Deo zelene površine preko puta ovih objekata (neparna strana Ulice kraljice Natalije) treba da bude park Mlade Bosne gde bi trebalo postaviti spomenike istaknutih članova Mlade Bosne.

Na svim mestima gde su svoje kratke živote živeli Mladobosanci trebalo bi postaviti spomen obeležja – nova kuća u Lominoj 47, strelište u Topčideru, parkić kod somenika Vojvode Vuka i dr.

Malom srpskom narodu u borbi za opstanak i slobodu pripalo je to da u istoriji ovog dela Evrope ima učešće koje daleko prevazilazi njegove biološke i druge kapacitete. Bitan deo savremene istorije srpskog naroda povezan je sa Mladobosancima koji u Beogradu i Srbiji nisu odgovarajući obeleženi.  Formiranjem muzeja Mlade Bosne, srpski narod bi odužio dug patriotima i i idealistima koji su slobodu cenili više od sopstvenih života.

U muzeju bi trebalo predstaviti organizaciju Mlade Bosne i sve značajne i delatne članove te organizaciju, njene veze sa drugim organizacijama, kao što je Crna ruka  (Ujedinjenje ili smrt) i sve značajne ličnosti direktno ili indirektno povezane sa te dve organizacije – Mustafu – Mujku Golubića, Đuru Šarca, ali i čestitog advokata Rudolfa Cistlera koji je za Principa i drugove bio ono što je Arčibal Rajs bio za Srbiju, koju godinu kasnije. U muzeju bi trebalo predstaviti i beščašće savremene evropske i američke istoriografije koji na grubim falisifikatima istorije grade tzv. reviziju istorijskih stavova o uzrocima Prvog svetskog rata.

Današnje vreme mnogi porede sa vremenom pred  Veliki rat. Vremena se menjaju, ali se ludilo imperijalnih sila ne menja – ono samo menja način ispoljavanja. Srbija ne može preglasati imperije koje neprekidno ratuju od kraja Drugog svetskog rata i koje decenijama terorišu male narode i države.  Ne može da spreči da teroristi i istoričari u njihovoj službi Gavrila Principa proglašavaju za teroristu, a srpski narod za sklonost terorizmu.  Srpski narod svemu tome može najbolje  da odgovori negujući nacionalnu i slobodarsku svest i čuvajući svoju istinu o svojoj istoriji.  Muzej Mlade Bosne bio bi pravi korak u tom pravcu.

Branko Bojović, dipl.inž.arh.

U Beogradu, 23.06.2014.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

Grozdana Crepajac – ГРАДСКИ БУЏА

Grozdana Crepajac

9. Februar 17:00

ГРАДСКИ БУЏА 

О једном буџи из града
Колају разне приче
За пола године дана
Кућа на спрат му ниче
Ал шта се то мене тиче

Волео је он из фотеље
Гласно ко во да риче
Син му геније поста
Са десет још слова сриче
Ал шта се то мене тиче

Горила крај њега стоји
Ко јаје јајету сличе
Ал шта се то мене тиче

-Народе мој транспарентни-
Буџа с балкона кличе
Е то ме се већ тиче

То ми отвори очи
И живце поче да миче
Па онда гласно изустих
-Тиче се мене буџо
Још како ме се тиче-

А он онако неотесан
Скрену са праве руте
И сикну ко змија бесан
-Зар и ти сине Бруте-
-autor Slobodan Jovanović

potresno svedocenje o stradanju Srba u „Zutoj kuci“ (Burelj, Albanija).

	02.11.2010 09:59:44

 

Postovani,
Pred Vama se nalazi potresno svedocenje o stradanju Srba u „Zutoj kuci“ (Burelj, Albanija).
Nemac kome su presadili srpsko srce polazi put Kosova, kuda ga vode snovi njegovog donora.
Put ga vodi od Reba u Albaniji do zgrade takozvane Vlade Kosova. Sve podatke koje je prikupio
prosledio je nemackoj obavestajnoj sluzbi BND, koja je vec 2003. godine imala informacije o zlocinima
pocinjenim nad Srbima a objavila ih je pet godina kasnije. Zasto je tako uradjeno prosudite sami.

Roman je zasnovan na istinitom dogadjaju o kome je pisao i casopis „Trece oko“
http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=63&articleId=320
Iskoristite jedinstvenu priliku i narucite roman Veselina Dzeletovica po ceni od 300 dinara + PTT.
Redakcija Poeta

 

www.poetabg.com

 

 

Удружење писаца ПОЕТА
Радничка 5Д/1, 11030 Београд
Телефон: 0112545872, 062252598

 

 

Интернет продавница књига:
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/

NVO ILI NLO?

NVO ILI NLO?

Na ulasku u hitlerovske logore smrti nije pisalo: LOGOR SMRTI ili MESTO ZA ELIMINACIJU NIŽIH RASA i slično, nego: RAD OSLOBAĐA, pa čak i : U RADU JE RADOST…

Svetska imperija kapitala (SIK) ne želi, kao ni nacizam svojevremeno, da se ljudima širom sveta nad kojima uspostavlja svoju vladavinu, predstavi u pravom svetlu.

Neće da se o njoj i njenim ciljevima zna.

Nigde u svetu nećete, kao opšte prihvaćen izraz za ono što se odvija na globalnom planu, naći izraz: SVETSKA IMPERIJA KAPITALA.

Umesto njega koristi se termin: GLOBALIZAM.

Korišćenjem tog, u osnovi netačnog pojma, čini se usluga nikome drugom do SIK-u.

Sam po sebi pojam globalizam ne može da znači nešto loše, pa ni dobro.

Njime se  samo saopštava da se radi o nečemu što je globalno, široko rasprostranjeno, svetsko.

Ali, ne i šta je to.

Zašto bi globalizam bio loš, ako bi se ticao širom sveta prihvaćenih načela ekologije, na primer? Ili, ako bi se ticao širom sveta prihvaćenog ekonomskog koncepta koji bi se zasnivao na preduzetništvu i planiranju, koji ne bi stvarao tzv. finansijske krize, niti bi uništavao planetu?

Realno, svetom, i to loše i neodgovorno, vlada kapital kao princip sticanja radi sticanja i njegov ekonomski koncept koji neizbežno proizvodi ciklične „krize“ i razaranje planetarnog tkiva.

Skriven iza globalizma i čak šta koristeći se tom terminološkom maskom, koja ne može odmah i pod obavezno da izazove oprez i negativan stav, kapital hara kako unutar nacije u kojoj sprovodi svoje ciljeve, tako i širom sveta.

Dovitljiv i beskrupulozan ne preza od korišćenja ma kojeg sredstva koje mu može poslužiti, pa ni od humanitarnosti, lepuškastih političkih ideja, u koje spada i multikulturalistički eu-koncept.

Koristi se čak i frazama i idejama svog pokojnog „neprijatelja“ komunizma, ponajviše nekakvim nesuvislim internacionalizmom. Proglašava nacionalistom i nazadnim svakog ko, pre nego što prizna da je i građanin sveta, odnosno „globalnog sela“, tvrdi i drži se činjenice da je pripadnik neke nacije.

U poslednjih dvadesetak godina SIK i njegovi, što hotimični, što nehotimični službenici imaju poseban pik da Srbima spočitavaju kad uopšte kažu da su Srbi, a kamoli ako se u ulozi političkih lidera postave kao logični zaštitnici interesa naroda iz kojeg potiču.

Umalo i „svog“ Tadića ne srušiše zbog (inače ne baš pametnog, a svakako beskorisnog) pokušaja da u OUN brani nacionalni interes Srba.

Jedno od sredstava kojima se SIK takođe beskrupulozno služi jesu takozvane Nevladine organizacije (NVO), koje obiluju lepuškastim političkim idejama, ali i idejama i težnjama kulturološke, ekološke, pa i, uopšte, naučne prirode.

Ne treba sumnjati da je nemali broj osnivača i članova NVO iskren u svojim težnjama, ali čak i takvi, ma koliko nehotimično, služe ne svojim, nego ciljevima SIK-a.

A, naravno, postoji i nemali broj NVO, koje su zapravo NLO, neidentifikovane lobi organizacije, koje lobiraju za potrebe SIK-a i predstavljaju prethodnicu dolaska Imperije u ovu ili onu zemlju.

To je bio slučaj i sa „pokojnim“ Otporom.

Stotine hiljada mladih ljudi je u Srbiji izmanipulisano da olakša dolazak na vlast grupacije koja je bila i ostala pod direktnim uticajem i patronatom SIK-a. Nemali broj „otporaša“ je to kasnije bar donekle i shvatio. Ali kasno.

Šta uopšte znači: nevladina organizacija? Kojoj to vladi ona ne pripada? A neretko joj tutoriše.

Ne pripada nacionalnoj, ali, čak i kad ne zna, pripada svetskoj vladi kapitala, SIK-u.

Zašto se ljudi koji smatraju da imaju dobre težnje i ciljeve ne udružuju u političke organizacije, koje bi se borile i izborile za svoje ciljeve? Zašto danas-sutra ne bi, na osnovu svojih težnji i programa, formirali ne samo vladinu organizaciju, nego i samu vladu?

Zar ne uočavaju da tom svojom „apolitičnošću“ zapravo idu na ruku SIK-u i njegovim eksponentima unutar ove ili one nacije?

Jer NVO nisu ni strukovne ni političke organizacije, nego … nešto ništa.

Osim kada služe prodoru SIK-a na ovu ili onu teritoriju.

Njihov najpribližnije definisan status je neka vrsta lobija.

Samo, mali je broj, pa čak i nema onih među njima, koji su i zaista kadre ili u prilici da budu lobisti, osim kada skriveno lobiraju za SIK.

Da je svojevremeno OTPOR prerastao u političku partiju, osim što su se njegovi čelnici razmileli po vladajućim partijama, ne bi izgubio snagu i priliku da kontroliše, oponira, pa i smeni one za koje je lobirao, kada uvidi da su izneverili sve proklamovane ciljeve.

Zato se slobodno može reći da jedan deo NVO čine utopisti, čak i kada imaju ciljeve koji nisu utopistički, ali utopistički je metod kojim ih sprovode.

Drugi deo su okupatori maskirani u jagnjeće kože i ideje.

Taj deo i postiže uspehe, ali ne one za koje se zvanično zalaže.

Dragan Atanacković Teodor

www.apsorg.rs

ПРВА ПРОМОЦИЈА УСТАНКА

Као што је и најављено, 12. октобра, на Михољдан, у Шумадији, у аранђеловачком етно-селу „Брестови и визија“ је први пут и јавно промовисана партија у оснивању, АНТИПОЛИТИЧАРСКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ – УСТАНАК.

Скупу, који је започео у 19 сати, су присуствовали Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, покретач опције активног антиполитичарства и иницијативе за оснивање АПС УСТАНАК, Слободан Станимировић, пољопривредник и занатлија (а и песник), вршилац дужности председника партије, као и најуже језгро партије.

На промоцији су били и реномирани стручњак за пољопривреду, шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету у Земуну, Проф. др Шеварлић Миладин, и експерт за сеоски туризам, дипломирани туризмолог Бранислав Бајагић.

Догађај је медијски пропратила локална ТВ Шумадија. Опширније информације можете погледати у следећим видео клиповома:

Promocija USTANKA – D. A. Teodor, pokretač opcije antipolitičarstva

 

Promocija USTANKA – Prof. dr Miladin Ševarlić, ekspert za agroekonomiju

 

Promocija USTANKA – Branislav Bajagić, ekspert za seoski turizam

Jovica Nonković – Moja izbeglička sliko…

http://www.youtube.com/watch?v=IsAIOzEfwXk&feature=related

Герилска борба на градским улицама

Komentar na temu dana DN-GD:

Ako neko mora snositi odgovornost za ovo što se desilo na ulicama Beograda onda to nije niko drugi do same vlade Srbije. I to prije svega zbog svog ignoratnog stava  po pitanju potreba naroda koji ih je podigao u vlast prije svega da rešavaju goruće probleme države koji su u interesu naroda. U gladnoj kući je uvek svadja a u gladnoj i punoj nemorala je haos a to je danas Srbija sa ovom vladom na čelu. Vladom koja je slepa i gluva kad je su u pitanju osnovne potrebe naroda kako po pitanju gole egsistencije tako i po pitanju morala. Odkud ovoj vladi ta drskost da ne reaguje na trgovinu organima kidnapovanih, na najnoviju isključuvanja srpskog stanovništva K/M iz telefonske mreže ili sam akt sprečacanja lidera stranaka da dodju na ustoličenje svog patrijarha! Sami ministri vlade nemogu posetiti teritoriju suverene države Srbije-lista je dugačka a nemoral vlade još veći.Sve što im se „namigne“ od tutora spolja spremna je po svaku cenu da sprovede u „delo“ a što je narodu od životne potrebe ignoriše! Vreme je da ode a druga ako bude ista po narod onda mora narod brže reagovati i ispraviti svoju grešku na izborima i to tako sve dok sebi neustoliči vladu koja se u prvom redu brine o narodu koji ju je birao i to sa opipljivim rezultatima. Narod Srbije poseduje dovoljno resursa, prirodnog bogatstva da bi morao i mogao iz sobstvene snage obezbediti visok životni standard svakom poštenom i vrednom državljaninu Srbije. Nema te države zapadne Evrope čiji je državljanin bogatiji po resursima svoje zemlje! Ali sve dok otvaramo svoja vrata širom da nam se svaki vakabund meša u unutrašnje poslove ostaće stanovnik Srbije na „prosjačkom štapu“! Dušan Nonković urednik GD

Тема дана

Маскирани тинејџери у малим групама упорно су из свих праваца нападали припаднике МУП-а

 

Тролејбус из кога су хулигани истерали возача и гурнули га низ Мекензијеву улицу завршио је код хотела „Славија“ уништивши неколико аутомобила. Срећом није било повређених. (фото Томислав Јањић Политика)

Раштркани у мање групе, хулигани су још од раног јутра осматрали прстенове полицијског обезбеђења око парка Мањеж. Махом тинејџери, мимоилазили су се и размењивали извиђачке информације о пунктовима где је полиција поставила кордоне. Прва велика група вандала која је насрнула на снаге реда окупила се на Славији, на којој је кружни ток био потпуно блокиран бројним и згуснутим кордонима. Већ око 10 часова, док „Парада поноса” још није ни почела, вандали супочели да бацају „молотовљеве коктеле” и каменице на полицију, која је реаговала и потиснула их на Теразије.

Маскирани хулигани су се потом сакупили испред Скупштине Србије и на Булевару краља Александра, где се догодио нови тежак сукоб са полицијом, у току којег је запаљено више контејнера. Демонстранте је око 11.30 часова потиснула жандармерија.

Док је једна група хулигана нападала седиште Демократске странке у Крунској улици, други су у Макензијевој низбрдо гурнули празан трамвај, који се зауставио тек после ударца у бандеру. У међувремену, око поднева, хулигани су поново кренули у напад на Теразијама, преврћући и палећи контејнере, чупајући саобраћајне знакове и изваљујући канте за ђубре. На београдским улицама убрзо су се појавили и џипови Специјалне антитерористичке јединице, којаје потиснула  изгреднике.

Са друге стране фронта, хулигани су се, уз бојне покличе попут „Убиј, убиј педера”, затрчавали ка кордонима који су блокирали приступ Славији на углу Тиршове улицеи Булевара ослобођења, пред Храмом светог Саве. Под кишом каменица, бакљи и „молотовљевих коктела” полиција је на тренутак морала да се повуче ниже ка Славији, где се и даље налазило мноштво њихових колега. Вандали се нису усудили да се даље приближавају и суоче са бројним полицијским снагама. Са пристиглим појачањима, полицајци су потиснули насилнике, који су се склонили у парк испред Храма. Одатле су певали о Косову и довикивали полицајцима да иду тамо, те да ће сви да пођу са њима.

Када се полиција повукла на раније положаје, изгредници су се разишли из парка пред Храмом. Мање групе су се спустиле ка Карађорђевом парку, изнад којег су каменицама и бакљама засипали паркирани, празан полицијски аутомобил „пежо”док није плануо. На безбедној удаљености од запаљених кола, развили су српске заставе и смењивали се у пози за сликање, дижући три прста и вичући „Гори, гори”, „Ајде, експлодирај”. На њихово разочарање, убрзо је стигло ватрогасно возило, које је угасило пламен, мада не пре него што је он у танком млазу потекао испод приватног аутобуса и осталих аутомобила паркираних у низу иза полицијског, претећи да их све потпали и разнесе.

За то време велика група хулигана се низ Булевар краља Александра сливала ка Ташмајданском парку, где су навалили на кордоне који су остали у близини Скупштине Србије. Насилници су стигли до зграде ЈАТ-а, на пет метара од кордона, и бацили неколико каменица из непосредне близине, циљајући испод штитова, у цеванице полицајаца, који су остали мирни. После краћег одмеравања погледима, вандали су се, праћени погрдама најжустријих истомишљеника који су тражили да се крене у тучу, повукли ка улазу у Цркву светог Марка. Одатле су појурили ка Таковској, где је друга велика група већ разбијала стакло на прочељу РТС-а док је сузавац није растерао. Групице које су се завукле у Косовску улицу, изнад Скупштине Србије, покушавале су да се пробију ка Светогорској, где су њихови истомишљеници превртали и палили контејнере све до улаза у Македонску. Изгредници су се одатле повукли после приспећа неколико полицијских „хамера” из улице Кнеза Милоша.

Потиснути из правца Кнез-Михаилове, демонстранти су се у мањим групама између 13 и 14 часова окупљали око Филозофског факултета и у близини Студентског парка. Кордон Жандармерије у то време постављен је на тролејбуској окретници, где су хулигани претходно напали седиште Социјалистичке партије Србије поред Етнографског музеја. На улици код Филолошког факултета изгредници су чупали стубиће, а по Васиној улици правили барикаде од запаљених контејнера.Припадници МУП-а су преко пута Филолошког факултета око 14 сати ухапсили једног од младића који су јуче кружили градом на мотоциклима, за које се сумња да су нападачима јављаликуда се крећу полицијске јединице.

Нереда је у то време било и у околини Обилићевог венца, на Тргу Републике, у Улици царице Милице, Сремској и код палате „Албанија”, а нешто раније и на улазу у Теразијски тунел и Призренску улицу. Полиција је на већини ових локација употребљавала сузавац како би растерала хулигане који су кидисали у групама од неколико десетина младића. Уз псовке и поклике „На децу пуцате, п…е пандурске”, „Идите на Косово”, „Убиј, убиј, убиј педера” и друге поруке, демонстранти су се упорно враћали и поново јуришали на припаднике МУП-а.

Међу бројним новинарима, било је оних којима су насилници претили, а затекли смо и неколико репортерских екипа из иностранства. После бројних мањих обрачуна велики број демонстраната окупио се око Теразијске чесме и на потезу између хотела „Москва” и палате „Албанија”. Разбијено је и неколико прозора на просторијама седишта Демократске странке на Теразијама 3.

Превртане су жардињере, метални сточићи из оближњих пекара и продавница, а после 14 сати полупани су излози на бутицима „Најка” на почетку Кнез-Михаилове улице, „Ђака” у Коларчевој и другим продавницама спортске опреме. У „Најковој” радњи неколико млађих изгредника није ни успело да изађе на улицу када су стигле јаче снаге полиције и привеле их. Осим гардеробе, крадене су и лутке и све што је хулиганима дошло под руку.

Вандали су из Кнез-Михаилове покушали да се пробију до Калемегдана, али су потиснути. После неколико „порција” горког сузавца, нису одолели да се не засладе сладоледом из разбијених фрижидера на улици. Делили су их међусобно али и продавачицама у околним радњама, које су их прихватиле, да ли зато што се и њима пријело нешто слатко или зато што су процениле да није паметно одбијати пријатељски гест помамљене гомиле.

Убрзо после тога из правца Безистана стигао је и градоначелник Драган Ђилас.

– Ово је тужан дан за демолирани Београд. Апелујем на оне који организују догађаје попут „Параде поноса” да не организују манифестације које проузрокују овакве ствари, без обзира на то каква права имају. Истовремено позивам надлежне државне органе да најоштрије санкционишу оне који овакве догађаје користе да уништавају град. Ако се опет све заврши на прекршајним пријавама поново ћемо имати повод да неко демолира Београд – закључио је Ђилас.

Владимир Вукасовић – Никола Белић

———————————————————–

Ђилас: Штета од милион евра

– Штета коју су граду нанели демонстранти износи око милион евра. Ради се о људима који своје неслагање са геј парадом користе као изговор за уништавање града и нереде. Полиција добро обавља посао, али проблем је у томе што су ови људи очигледно добро организовани и тешко их је зауставити. Најважније је да ниједан људски живот до сада није изгубљен – поручио је Ђилас.

објављено: 10/10/2010

• 
• 
• 
• 

• пошаљите коментар
• коментари (17)

Последњи коментари

Slobodan Marković | 11.10.2010. 09:49

Hiljadu učesnika “ Gay parade“ su manje opasni od hiljade razularenih mladih huligana ( koji su očigledno izmanipulisani pisanjem i raznim izjavama u sredstvima javnog informisanja ) koji se godinama iživljavaju pre, za vreme i posle raznih sportskih i drugih događaja. Mislim da je krajnje vreme da ova ili bilo koja druga buduća vlast stavi tačku na ovakve događaje koji su sramoti za svakog normalnog i civilizovanog čoveka.

Whatever C | 11.10.2010. 10:05

Да ли се Ђилас сећа кад је он на сајму запошљавања 2 априла, 2008 године напао човека и претио му да ће га уништити само зато што га је питао откуд му право да се у предизборној кампањи појави на сајму запошљавања а не тражи посао? Да ли се сећа када је његово обезбеђење у предизборној кампањи те исте године испребијало једног човека само зато што је Ђиласу рекао да је лопов? Све је то видело макар две десетине новинара, сниматеља и фоторепортера и нико није објавио! Председник државе је бранио свог кандидата за градоначелника. Зашто?
ДА ЛИ ЈЕ ХУЛИГАН ГРАДОНАЧЕЛНИК БЕОГРАДА запитају ли се Београђани икада?
Није ми јасно чему се ви у Србији уопште чудите и шта то ви осуђујете. Сами сте бирали…….А сад вам крива та деца ….. Шта сте им дали за пример?

isidora krunic | 11.10.2010. 10:08

Veoma provokativno deluje ime pod kojim paradira populacija drugacijih. Biti ponosan na svoje seksualno opredeljenje, zasto?Ali biti ponosan na svoje uspehe u skoli, na fakultetu, nauci ili sportu i to pokazati, to bih razumela, ali takvi nisu zanimljivi domacoj vlasti, koja zeli da ostane vlast bez obzira na cenu a ni naprednoj Evropi. Zar je ispit ulaska u EU uspesnost Parade? Kada bismo samo malo zastali i promislili pred kakva nas sve iskusenja stavljaju…Svugde u svetu svakodnevno neko demonstrira..ali time se ne bavi Statet Departmant, vec ce se baviti Beogradom i tom populacijom. Ali oni nisu demonstrirali kako bi pokazali da su ugrozeni, vec su paradirali jer su ponosni zbog svoje sexualne orijentacije. Ne razumem, cemu sve to? Ne razumem ni zasto ostali pridaju tome znacaj. Ali su ova vlast i mediji toliko agresivno prisli svemu tome svakodnevnom pricom o predstojecem dogadjju, no bolje misliti o tome nego o mleku, hlebu ili luksuzu kakav su postali pozoriste i knjiga.Tuzno

VEST OD IZUZETNOG ZNAČAJA – JOŠ JEDAN POKUŠAJ OSUDITI SRBE ZA ZLOČIN POPUT KONSTRUKTA SREBRENICE DA BI SE UKINULA REPUBLIKA SRPSKA – Udruženje Prijedorčanki “Izvor“ uz podršku Međunarodne komisije za traženje nestalih osoba organizuje 16. septembra 2010.godine u Prijedoru konferenciju na temu sporazuma o priznanju krivice

Udruženje Prijedorčanki

Zanatska ulica bb

Prijedor

izvorpd@spinter.net

tel/fax: 052215635

račun: 5520210001712539

JIB: 4402258890006

Broj: 01-52/10

Dana 13.09.2010.

P O Z I V

NA KONFERENCIJU

“PRIZNANJA KRIVICE– ŠANSA ZA POMIRENJE?“

Poštovani,

Udruženje Prijedorčanki “Izvor“ uz podršku Međunarodne komisije za traženje nestalih osoba organizuje 16. septembra 2010.godine u Prijedoru konferenciju na temu sporazuma o priznanju krivice.

Pošto su priznanja od strane počinioca teških krivičnih dijela najviše dostignuće u utvrđivanju činjenica pred sudovima želimo da iskoristimo ta priznanja kao osnovu za dijalog o pomirenju među ljudima u Prijedoru koji su se početkom devedesetih našli na različitim stranama u sukobu. Za ratne zločine u Prijedoru do sada je sklopljeno ukupno osam sporazuma o priznanju krivnje. Četiri na Tribunalu u Hagu i četiri na Sudu Bosne i Hercegovine. To je skoro trećina ukupnih priznanja u cijelom regionu pred svim sudovima.

Molimo da prisustvujete ovoj konferenciji i time na najizravniji način doprinesete promociji dijaloga među ljudima. Cilj nam je da uz međusobno uvažavanje svih učesnika razgovaramo o teškim i osjetljivim temama iz bliske prošlosti koje su nam još uvijek opterećenje, a velikom broju naših sugrađana izvor su stalnih i novih trauma.

I pored činjenice da se ova konferencija dešava u jeku predizborne kampanje nećemo dopustiti bilo kakvu politizaciju skupa. Pitanja o kojima ćemo mi raspravljati su dio našeg suočavanja sa prošlošću i o njima treba raspravljati u svim prilikama koje nam se nude. Smatramo da je ova konferencija dobra prilika da jedni drugima pogledamo u oči i nakon toliko godina počnemo događaje iz prošlosti posmatrati ljudski uvažavajući bol i patnju svih žrtava i onih koji su izgubili najmilije.

Konferencija će se održati u poslovnoj sali hotela Prijedor sa početkom u 10 h. U prilogu vam dostavljamo dnevni red konferencije.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona: 052242590 i 065273995. Kontakt osoba je Edin Ramulić.

S poštovanjem

Udruženje Prijedorčanki “Izvor“

Fatima Fazlić, predsjednica

Udruženje Prijedorčanki

Zanatska ulica bb

Prijedor

izvorpd@spinter.net

tel/fax: 052215635

Konferencija

PRIZNANJA KRIVICE – ŠANSA ZA POMIRENJE?

Prijedor, četvrtak, 16. septembar 2010.

Poslovna sala hotela Prijedor

09:30-10:00 Dolazak i registracija

10:00–10:50            Pravni aspekti sporazuma o priznanju krivice

Rasprava

10:50–11:45 Utvrđivanje činjenica kroz sporazume

1. Iskustva drugih zemalja

2. Pribavljanje informacija o tijelima žrtava

Rasprava

11:45–12:00 Pauza za kafu

12:00–13:00 Priznanje krivice za zločine u Prijedoru

Rasprava

13:00–14:00 Šta priznanja znače za pomirenje?

Rasprava

14:00 Ručak

Prezentacije na teme:

Boris Grubešić i Davor Knežević, Tužilaštvo BiH

Bogdan Ivanišević, konsultant Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu

Refik Hodžić, aktivista iz oblasti pravde i ljudskih prava

Moderator: Edin Ramulić

KOMENTARI:

Ovde se radi o jasno definisanoj koncepciji pokušaja ukidanja Republike Srpske.Traženjem priznanja krivice bošnjaci imaju cilj dokazati da je Republika Srpska genocidna tvorevina, a sa tim-muslimani  koji su paravojskom, sa tri strane napali grad Prijedor , 1992 godine zaludjeni glupostima svojih političkih lidera su počeli rat koji im se obio o glavu. Ovo je čist politički marketing onih koji su isturili ovo Udruzenje da bi iz senke postizali svoje politicke ciljeve, nadajući se da ono što su proizveli ratom , a što im nije uspelo, postignu na ovaj način. Oni napali grad iz  tri pravca , a jedan je bio iz pravca Sanskog mosta, kad je više stotina Prijedorčana svih nacionalnosti, izgubilo život, da bi sad tražili da se prizna krivica Srba u Prijedoru, kako bi Republika Srpska, tim „priznnjem“, zgazila svoju ubijenu decu, platila ratnu odštetu i ugasila se kao entitet.Nije slučajno što se baš sad u jeku predizborne kampanje dešavaju ove revolucionarne konferencije.Sve u velikoj želji da se od Republike Srpske napravi nova Turska pojava na Balkanu.

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore

Krivica bi se morala prvo tražiti medju onima koji ma je išlo u prilog da se svet zavadi pa da nam se vlada. Za realizaciju globalizacije i vojne baze na balkanu svaka sredstva su im bila po volji pa i ta da se narod zavadi kako bi mu nametnuli svoje interese. Za ostvarivanje tog cilja bila su im sva moguća i nemoguća sredstva po volji pa se nisu niti se od zločina uztezati. O tim pitanjima krivice moći će se objektivno diskutovati kad se ti isti okupatori povuku sa balkana! Pod ovakvim uslovima nemože biti objektivnosti pa prema tome niti realne osnove za pomirenje. Ti sastanci bi se mogli zloupotrebiti i poslužiti za zamagljavanje istine kako bi se prikrili pravi vinovnici tih zločina i opravdala okupacija!

Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore