Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа. KO NE MOŽE DIREKTNO POMOĆI NEKA PODELI KAKO BI STIGLO DO ONIH KOJI BI TO MOGLI – BUDIMO JEDAN ZA SVE SVI ZA JEDNOGA; BUDIMO LJUDI!!!

Aktuelna lista donatora za štаmpаnje izdаnjа nа nemаčkom, knjige dr. Vlаdimira Umeljićа, jedinstvenog nаučnog rаdа nа temu genocidа nаd Srbimа.
1.  Dr. Aleksandar Milošević iz Stokholma    100 €
2.  Anonimni dobrotvor iz Frankfurta           100 €
3.  Ljubiša Simić iz Frankfurta                      100 €
4.  Zlata Ikanović iz Heusenstamm-a             50 €
5.  Dragan Jeftić iz Frankfurta                      100 €
6.  Slavica Mastikosa iz Beograda                  50 €
7.  Dr. Verislav Djukić iz Nirnberga                 50 €
8.  Aleksandar Jovanović iz Ešborna              50 €
9.  Predrag i Helga Petrović iz Grishajma       50 €
10. Srpska književna radionica, Frankfurt    100 €
11. Đuro Plavšić iz Berlina                            100 €
12. Stanko Cvijanović, Dachau                     500 €
13. Vesna Rihar-Pavlović                                 30 €
14. Goran Rajić, Berlin                                   100 €
15. Nenad Ilić , Berlin                                    100 €
                                                      Ukupno: 1580 €
Srdačan pozdrav,
Ljubiša Simić

MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014

 

MUZEJ MLADE BOSNE – Memorija na Mladobosance u Beogradu / Branko Bojović June 23, 2014
„Mlada Bosna“ 1912
Knjiga Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ objavljena je 1966. godine (Prosveta) i možda je najznačajnije delo domaće istorijografije o Mladoj Bosni.  Izuzetna vrednost Dedijerove knjige je u tome što je autor detaljno osvetlio kratke sekvence života Mladobosanaca koje su oni živeli u Beogradu, kao naši sugrađani, i precezno identifikovao mesta gde su oni provodili beogradsko vreme svojih života. Navodim samo neke podatke iz Dedijerove knjige:

* U parkiću na Topličnom vencu gde se danas nalazi spomenik Vojinu Popoviću – Vojvodi Vuku, Princip i Čabrinović su jedan drugom dali reč da će izvršiti atentat na Franca Ferndinanda,

* Mladobosanci su se okupljali u Savamali, u kafani koja se tada zvala „Zlatna moruna“ i koja se posle kraće pauze ponovo tako zove,

* Prve dve sednice tajne organizacije „Smrt ili život“ održane su na mestu gde je ubijen Knez Mihaila, u Košutnjaku,

* Principa i Grabeža u pucanju iz revolvera, po nalogu Voje Tankosića, obučavao je Ciganović na strelištu  u Topčideru,

* Gavrilo Princip je stanovao u Lominoj ulici br. 47, najpre sa Tripkom Grabežom, a posle sa Vladetom Bilbijom, ta kuća više ne postoji,

* Čabrinović i Princip su se zakleli organizaciji „Smrt ili život“ u podrumu jedne od zgrada u Ulici Kraljice Natalije gde je i kafana „Zlatna moruna“.

* Itd., itd.

Ove činjenice su veoma važne za obeležavanje memorije na Mladobosance u Beogradu po principu autentičnog mesta. U ovom kratkom tekstu iznosim nekoliko osnovnih ideja o tome.
U Beogradu i danas postoji objekat u kome se nalazila i nalazi kafana „Zlatna moruna“, a posle kratke pauze u kojoj je taj objekat menjao ime i namenu „Zlatna moruna“ postoji i danas. Zbog činjenice da su se Mladobosanca okupljali u toj kafani, taj objekat je svrstan u znamenite zgrade, odnosno postao je spomenik kulture. Po istorijskim događaijama koji su vezani za ovaj objekat sasvim je izvesno da je ovo jedna od najznačajnih zgrada za istoriju Srba, Srbije i Beograda.
Prvi značajni urbanistički potez u rekonstrukciji i izgradnji srpskog Beograda, bilo je planiranje i izgradnja tzv. Abadžijske čaršije, koju je Knez Miloš izgradio negde oko 1830. godine, tj. u vreme donošenja Hatišerifa.  U ovu čaršiju trebalo je izmestiti pripadnike abadžijskog zanata. Jedinstvenost tog urbanističkog poduhvata bilo je i to što su duž čaršije bile građene tipske zgrade u drvenom skeletu sa raznim vrstama ispuna. Do našeg vremena su se sačuvale kuće sa brojevima 8, 10 i 12. One su srušene 80-tih godina iz nedovoljno jasnih razloga. U podrumu nekih od tih kuća, možta baš neke od ove tri, Čabrinović i Princip su se zakleli jedan drugom da će izvršiti atentat. Te kuće su bile spomenici urbane kulture i arhitekture  ranog 19. veka, a zakletva dvojice Mladobosanaca te kuće čini i prvorazrednim istorijskim spomenikom. Te tri kuće u nizu treba obnoviti na istom mestu gde su nekada postojale jer o njima postoji tehnička i fotografska dokumentacija.
U postojeći objekat „Zlatne morune“ i tri obnovljene kuće nekadašnje Abadžijske čaršije treba smestiti Muzej Mlade Bosne. Deo zelene površine preko puta ovih objekata (neparna strana Ulice kraljice Natalije) treba da bude park Mlade Bosne gde bi trebalo postaviti spomenike istaknutih članova Mlade Bosne.
Na svim mestima gde su svoje kratke živote živeli Mladobosanci trebalo bi postaviti spomen obeležja – nova kuća u Lominoj 47, strelište u Topčideru, parkić kod somenika Vojvode Vuka i dr.
Malom srpskom narodu u borbi za opstanak i slobodu pripalo je to da u istoriji ovog dela Evrope ima učešće koje daleko prevazilazi njegove biološke i druge kapacitete. Bitan deo savremene istorije srpskog naroda povezan je sa Mladobosancima koji u Beogradu i Srbiji nisu odgovarajući obeleženi.  Formiranjem muzeja Mlade Bosne, srpski narod bi odužio dug patriotima i i idealistima koji su slobodu cenili više od sopstvenih života.
U muzeju bi trebalo predstaviti organizaciju Mlade Bosne i sve značajne i delatne članove te organizaciju, njene veze sa drugim organizacijama, kao što je Crna ruka  (Ujedinjenje ili smrt) i sve značajne ličnosti direktno ili indirektno povezane sa te dve organizacije – Mustafu – Mujku Golubića, Đuru Šarca, ali i čestitog advokata Rudolfa Cistlera koji je za Principa i drugove bio ono što je Arčibal Rajs bio za Srbiju, koju godinu kasnije. U muzeju bi trebalo predstaviti i beščašće savremene evropske i američke istoriografije koji na grubim falisifikatima istorije grade tzv. reviziju istorijskih stavova o uzrocima Prvog svetskog rata.
Današnje vreme mnogi porede sa vremenom pred  Veliki rat. Vremena se menjaju, ali se ludilo imperijalnih sila ne menja – ono samo menja način ispoljavanja. Srbija ne može preglasati imperije koje neprekidno ratuju od kraja Drugog svetskog rata i koje decenijama terorišu male narode i države.  Ne može da spreči da teroristi i istoričari u njihovoj službi Gavrila Principa proglašavaju za teroristu, a srpski narod za sklonost terorizmu.  Srpski narod svemu tome može najbolje  da odgovori negujući nacionalnu i slobodarsku svest i čuvajući svoju istinu o svojoj istoriji.  Muzej Mlade Bosne bio bi pravi korak u tom pravcu.
Branko Bojović, dipl.inž.arh.
U Beogradu, 23.06.2014.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

Grozdana Crepajac – ГРАДСКИ БУЏА

ГРАДСКИ БУЏА  О једном буџи из града Колају разне приче За пола године дана ...Кућа на спрат му ниче Ал шта се то мене тиче Волео је он из фотеље Гласно ко во да риче Син му геније поста Са десет још слова сриче Aл шта се то мене тиче Горила крај њега стоји Ко јаје јајету сличе Ал шта се то мене тиче - Народе мој транспарентни - Буџа с балкона кличе Е, то ме се већ тиче То ми отвори очи И живце поче да миче Па онда гласно изустих - Тиче се мене буџо, још како ме се тиче - А он, онако неотесан Скрену са праве руте И сикну ко змија бесан - Зар и ти сине Бруте  -autor Slobodan Jovanović

Grozdana Crepajac 9. Februar 17:00
ГРАДСКИ БУЏА 

О једном буџи из града
Колају разне приче
За пола године дана
Кућа на спрат му ниче
Ал шта се то мене тиче

Волео је он из фотеље
Гласно ко во да риче
Син му геније поста
Са десет још слова сриче
Ал шта се то мене тиче

Горила крај њега стоји
Ко јаје јајету сличе
Ал шта се то мене тиче

-Народе мој транспарентни-
Буџа с балкона кличе
Е то ме се већ тиче

То ми отвори очи
И живце поче да миче
Па онда гласно изустих
-Тиче се мене буџо
Још како ме се тиче-

А он онако неотесан
Скрену са праве руте
И сикну ко змија бесан
-Зар и ти сине Бруте-
-autor Slobodan Jovanović

potresno svedocenje o stradanju Srba u „Zutoj kuci“ (Burelj, Albanija).

02.11.2010 09:59:44

 

Postovani,
Pred Vama se nalazi potresno svedocenje o stradanju Srba u „Zutoj kuci“ (Burelj, Albanija).
Nemac kome su presadili srpsko srce polazi put Kosova, kuda ga vode snovi njegovog donora.
Put ga vodi od Reba u Albaniji do zgrade takozvane Vlade Kosova. Sve podatke koje je prikupio
prosledio je nemackoj obavestajnoj sluzbi BND, koja je vec 2003. godine imala informacije o zlocinima
pocinjenim nad Srbima a objavila ih je pet godina kasnije. Zasto je tako uradjeno prosudite sami.

Roman je zasnovan na istinitom dogadjaju o kome je pisao i casopis „Trece oko“
http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=63&articleId=320
Iskoristite jedinstvenu priliku i narucite roman Veselina Dzeletovica po ceni od 300 dinara + PTT.
Redakcija Poeta

 

www.poetabg.com

 

 

Удружење писаца ПОЕТА
Радничка 5Д/1, 11030 Београд
Телефон: 0112545872, 062252598

 

 

Интернет продавница књига:
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/

NVO ILI NLO?

NVO ILI NLO?

Na ulasku u hitlerovske logore smrti nije pisalo: LOGOR SMRTI ili MESTO ZA ELIMINACIJU NIŽIH RASA i slično, nego: RAD OSLOBAĐA, pa čak i : U RADU JE RADOST…

Svetska imperija kapitala (SIK) ne želi, kao ni nacizam svojevremeno, da se ljudima širom sveta nad kojima uspostavlja svoju vladavinu, predstavi u pravom svetlu.

Neće da se o njoj i njenim ciljevima zna.

Nigde u svetu nećete, kao opšte prihvaćen izraz za ono što se odvija na globalnom planu, naći izraz: SVETSKA IMPERIJA KAPITALA.

Umesto njega koristi se termin: GLOBALIZAM.

Korišćenjem tog, u osnovi netačnog pojma, čini se usluga nikome drugom do SIK-u.

Sam po sebi pojam globalizam ne može da znači nešto loše, pa ni dobro.

Njime se  samo saopštava da se radi o nečemu što je globalno, široko rasprostranjeno, svetsko.

Ali, ne i šta je to.

Zašto bi globalizam bio loš, ako bi se ticao širom sveta prihvaćenih načela ekologije, na primer? Ili, ako bi se ticao širom sveta prihvaćenog ekonomskog koncepta koji bi se zasnivao na preduzetništvu i planiranju, koji ne bi stvarao tzv. finansijske krize, niti bi uništavao planetu?

Realno, svetom, i to loše i neodgovorno, vlada kapital kao princip sticanja radi sticanja i njegov ekonomski koncept koji neizbežno proizvodi ciklične „krize“ i razaranje planetarnog tkiva.

Skriven iza globalizma i čak šta koristeći se tom terminološkom maskom, koja ne može odmah i pod obavezno da izazove oprez i negativan stav, kapital hara kako unutar nacije u kojoj sprovodi svoje ciljeve, tako i širom sveta.

Dovitljiv i beskrupulozan ne preza od korišćenja ma kojeg sredstva koje mu može poslužiti, pa ni od humanitarnosti, lepuškastih političkih ideja, u koje spada i multikulturalistički eu-koncept.

Koristi se čak i frazama i idejama svog pokojnog „neprijatelja“ komunizma, ponajviše nekakvim nesuvislim internacionalizmom. Proglašava nacionalistom i nazadnim svakog ko, pre nego što prizna da je i građanin sveta, odnosno „globalnog sela“, tvrdi i drži se činjenice da je pripadnik neke nacije.

U poslednjih dvadesetak godina SIK i njegovi, što hotimični, što nehotimični službenici imaju poseban pik da Srbima spočitavaju kad uopšte kažu da su Srbi, a kamoli ako se u ulozi političkih lidera postave kao logični zaštitnici interesa naroda iz kojeg potiču.

Umalo i „svog“ Tadića ne srušiše zbog (inače ne baš pametnog, a svakako beskorisnog) pokušaja da u OUN brani nacionalni interes Srba.

Jedno od sredstava kojima se SIK takođe beskrupulozno služi jesu takozvane Nevladine organizacije (NVO), koje obiluju lepuškastim političkim idejama, ali i idejama i težnjama kulturološke, ekološke, pa i, uopšte, naučne prirode.

Ne treba sumnjati da je nemali broj osnivača i članova NVO iskren u svojim težnjama, ali čak i takvi, ma koliko nehotimično, služe ne svojim, nego ciljevima SIK-a.

A, naravno, postoji i nemali broj NVO, koje su zapravo NLO, neidentifikovane lobi organizacije, koje lobiraju za potrebe SIK-a i predstavljaju prethodnicu dolaska Imperije u ovu ili onu zemlju.

To je bio slučaj i sa „pokojnim“ Otporom.

Stotine hiljada mladih ljudi je u Srbiji izmanipulisano da olakša dolazak na vlast grupacije koja je bila i ostala pod direktnim uticajem i patronatom SIK-a. Nemali broj „otporaša“ je to kasnije bar donekle i shvatio. Ali kasno.

Šta uopšte znači: nevladina organizacija? Kojoj to vladi ona ne pripada? A neretko joj tutoriše.

Ne pripada nacionalnoj, ali, čak i kad ne zna, pripada svetskoj vladi kapitala, SIK-u.

Zašto se ljudi koji smatraju da imaju dobre težnje i ciljeve ne udružuju u političke organizacije, koje bi se borile i izborile za svoje ciljeve? Zašto danas-sutra ne bi, na osnovu svojih težnji i programa, formirali ne samo vladinu organizaciju, nego i samu vladu?

Zar ne uočavaju da tom svojom „apolitičnošću“ zapravo idu na ruku SIK-u i njegovim eksponentima unutar ove ili one nacije?

Jer NVO nisu ni strukovne ni političke organizacije, nego … nešto ništa.

Osim kada služe prodoru SIK-a na ovu ili onu teritoriju.

Njihov najpribližnije definisan status je neka vrsta lobija.

Samo, mali je broj, pa čak i nema onih među njima, koji su i zaista kadre ili u prilici da budu lobisti, osim kada skriveno lobiraju za SIK.

Da je svojevremeno OTPOR prerastao u političku partiju, osim što su se njegovi čelnici razmileli po vladajućim partijama, ne bi izgubio snagu i priliku da kontroliše, oponira, pa i smeni one za koje je lobirao, kada uvidi da su izneverili sve proklamovane ciljeve.

Zato se slobodno može reći da jedan deo NVO čine utopisti, čak i kada imaju ciljeve koji nisu utopistički, ali utopistički je metod kojim ih sprovode.

Drugi deo su okupatori maskirani u jagnjeće kože i ideje.

Taj deo i postiže uspehe, ali ne one za koje se zvanično zalaže.

Dragan Atanacković Teodor

www.apsorg.rs

Ima nade

ПРВА ПРОМОЦИЈА УСТАНКА

ПРВА ПРОМОЦИЈА УСТАНКА

Као што је и најављено, 12. октобра, на Михољдан, у Шумадији, у аранђеловачком етно-селу „Брестови и визија“ је први пут и јавно промовисана партија у оснивању, АНТИПОЛИТИЧАРСКА ПАРТИЈА СРБИЈЕ – УСТАНАК.

Скупу, који је започео у 19 сати, су присуствовали Драган Атанацковић Теодор, социолог и антропопсихолог, покретач опције активног антиполитичарства и иницијативе за оснивање АПС УСТАНАК, Слободан Станимировић, пољопривредник и занатлија (а и песник), вршилац дужности председника партије, као и најуже језгро партије.

На промоцији су били и реномирани стручњак за пољопривреду, шеф Катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету у Земуну, Проф. др Шеварлић Миладин, и експерт за сеоски туризам, дипломирани туризмолог Бранислав Бајагић.

Догађај је медијски пропратила локална ТВ Шумадија. Опширније информације можете погледати у следећим видео клиповома:

Promocija USTANKA – D. A. Teodor, pokretač opcije antipolitičarstva

 

Promocija USTANKA – Prof. dr Miladin Ševarlić, ekspert za agroekonomiju

 

Promocija USTANKA – Branislav Bajagić, ekspert za seoski turizam

Jovica Nonković – Moja izbeglička sliko…

http://www.youtube.com/watch?v=IsAIOzEfwXk&feature=related