Роџер Вотерс: „Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима? Ви сте полудели! Шта су вам лоше урадили?“

Роџер Вотерс: „Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима? Ви сте полудели! Шта су вам лоше урадили?“

Објављено: 30.08.2018.год.

фото: © RT

Роџер Вотерс, оснивач и бивши вокал планетарно познате музичке групе „Пинк Флојд“ говорио је о Русији и односу западног света према њој.

“Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима?

Ви сте полудели!

Знате ли с киме имате посла?

Руси су вас ослободили од нацизма, и платили цену 20. милиона својих живота.
Шта су вам лоше урадили? И уопште, о чему причате?
И желите ратовати с њима?
Ја не знам како ће Украјина изаћи из садашње ситуације. Али, оптуживати Русију је смешно, мада Американци то добро умеју да раде.
Они владају медијима и могу вртети како им воља, и зато им верују.”

Вотерс је познат по свом хуманитарном раду и да кроз своју музику се бори против диктатуре и нацизма. Познато је да су му дед и отац погинули у борби против нацизма током два светска рата.ИН4С

NATALIJA NOGULIĆ O HOLIVUDU, KARIJERI I SRPSKOJ HRANI

NATALIJA NOGULIĆ O HOLIVUDU, KARIJERI I SRPSKOJ HRANI

POZNATA HOLIVUDSKA GLUMICA NATALIJA NOGULIĆ OBOŽAVA ZELJANICU, SARMU I JAGNJETINU

Nedavno je u Lejk Forestu blizu Čikaga održano veče druženja sa poznatom holivudskom glumicom srpskog porekla Natalijom Nogulić.  Članice organizacije “Kolo Srpskih Sestara” pri crkvi Svetog Vasilija Ostroškog,  potrudile su se da sve bude u holivudskom stilu pa se na ulazu našao crveni tepih sa zvezdicama i imenima poznatih holivudskih zvezda srpskog porekla: Karl Malden, Stana Katić, Natalija Nogulić, Mila Jovović i drugi.

Na jelovniku su se našla omiljena jela poznatih holivudskih zvezda pa su gosti mogli da probaju: “Alfred Hitchcock’s Quiche Lorraine”, “Elizabeth Taylor’s Chicken with Avocado and Mushrooms”, “Katharine Hepburn’s Brownies” i  omiljena jela Frenka Sinatre i Elvisa Prislija.

Prisutni su imali prilike da saznaju nešto više o Nataliji Nogulić i njenoj glumačkoj karijeri. Kako je Natalija počela svoju glumačku karijeru, koje su joj uloge najznačajnije, ko su joj bili uzori i šta savetuje mladim generacijama. Natalija je govorila o svojoj karijeri dok su se na projektoru smenjivale scene iz filmova i serija: Star Trek (Zvezdane Staze), Hoffa, Spartan, Bones, The Lazarus man, The Unit i drugih. Iza sebe ima pored dosta uloga u američkim filmovima i serijama i jednu napisanu knjigu a trenutno piše i drugu po kojoj bi želela da snimi i režira film. Srpska publika pamti je po ulozi u seriji Zvezdane Staze koja je devedesetih godina bila popularna na našim prostorima.

Na pitanje koja je njena omiljena hrana, Natalija je bez razmišljanja  odgovorila da obožava zeljanicu, sarmu, kupus i meso i jagnjetinu i da ove srpske specijalitete rado priprema i da je to naučila od svoje mame i bake.  Kaže da bez obzira što je rođena amerikanka, voli srpsku hranu, srpski jezik priča po malo, voli srpske običaje i ljude i jednom nedeljno odlazi u crkvu.  Srbiju je posetila još devedeset i neke godine a nada se da će ići ponovo uskoro i ima želju da glumi u nekom od srpskih filmova i sarađuje sa srpskim rediteljima i glumcima.

NATALIJA NOGULICH INTERVIEW – VIDEO

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

Славица Јовановић

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ - АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’
27.08.2018. год.

 

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ  КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

Следеће године 8. августа  2019 . године навршава се тачно  90 година од смрти једног од највећих пријатеља Срба , истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас,  актуелније него икада. Рајс је иначе почасни грађанин Мачванског Прњавора .

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден.

Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над србским становништвом у време Првог светског рата.

Истраживао је  злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, а посебно је направио осврт на страдање србског становништва од аутро- маџара  почињеним над становништвом Мачванског Прњавора и околине .

По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом светском рату, писало је: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком‘ нек је слава!“.

Конкурс се расписује  и у знак сећања на жртве  злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , тако да и данас  пред Спомен – костурницом леди се крв у жилама , пред том Прњаворском Костур – Капелом .

(  Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро – угари , спалили су у школи  48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избацивале децу , а које су аустроугарски војници  дочекали на бајонете )

Иницијатор књижевног конкурса је Славица Јовановић новинар и књижевник , која на овај начин  испуњава заветну жељу Бранислава Бојића Банике књижевника из Београда , који је своје детињство проводио у дворишту прњаворске цркве  знатижељно посматрајући спомен- костурницу у друштву тадашњег црквењака . Мајка Бранислава Бојића књижевника је родом из Новог Села и  Бојић је потписницу ових редова замолио да кроз књижевно и публицистичко штиво , пише о свирепим злочинима над недужним србским становништвом  у Мачви . Иницијативу су одмах подржали и књижевници из Удружења књижевника Србије : Предраг Богдановић Ци, књижевник , др Милан Младеновић књижевник и многи други афирмисани књижевници и новинари , али има и полицајаца , као и  књижевних клубова . Такође у току је и оснивање Удружење писаца Мачванског Округа , чији је иницијатор такође , Славица Јовановић новинар и књижевник .

Сада  више о конкурсу који је тематске садржине . Прва песма би требало да буде посвећена Арчибалду Рајсу , односно  песма посвећена његовом истраживачком раду на raскринкавању злочина над житељима Мачве и његовом књижевно-публицистичкм раду и књизи- тестаменту ‘’ Чујте Срби,  чувајте се себе’’ .

Друга  песма би  требало да се  односи на страдање  мачванског живља , који су на најмонструозније  начине мучени , клани , спаљивани , везани жицом  и терани да гледају трчећи везани у ланце , према августовском Сунцу ,  а познато је да само птица орао , без тешкоћа може у Сунце погледати …

Трећа песма би требало да буде посвећена  слепом србском гуслару и песнику Филипу Вишњићу , који је злочине  у Мачви од стране тиранина- опевао .

Песме треба да су дужине до 28 редова , потписане пуним именом и презименом аутора

Један аутор  може учествовати  са по једном песмом на све три теме , или са три песме на једну тему коју изабере .  Или само са једном темом са конкурса . Конкурс је самофинансирајући и плаћа се учешће  од 500 РСД . Конкурс је отворен до краја априла 2019 . године . Осим штампања зборника и књижевних вечери , планиран је и посета  Београду споменику Рајсу који налази се у Топчидерском парку, као и посета спомен костурници у Мачванском Прњавору .

Најуспешније песнике очекују  дипломе , књиге, уметничке слике , захвалнице .

Проглашење  победника , додела награда и  промоција зборника посвећеног сећању на  жртве ратова у Мачви биће одржана у августу , када се обележава јубилеј  90 година од смрти Арчибалда Рајса али и годишњице од великог зверства над Србима .

Овим конкурсом  испуњавамо и заветну  жељу – тестамент нашег угледног србског књижевника  Бранислава Бојића , великог Србина , Родољуба и Православца , који је као босоноги дечак у Мачви , био ужаснут злоделима  над огњиштима и децом , родном крају своје мајке . А захвални смо и књижевницима Удружења књижевника Србије што нас подржаше  у овој идеји . Мејлови  на који се шаљу песме су  : slavicajov69@gmail.com  и  slavicaj1969@gmail.com

Уплате за књижевни зборник врше се   на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 ,

За све информације везане за  конкурс можете се телефон : 063- 807 – 59-35 .

У нади да ће  конкурс постати  традиционалан и да ће отргнути од заборава , недужне  мачванске жртве , али и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса .

Припремила : Славица Јовановић , новинар и књижевник

 

 

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

goran-jevtovic-150x150Након скоро једанаест година тамновања поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то заиста беше… Несуђени начелник Генералштаба.

Уклоњен је вољом НАТО моћника. Егзекутор – Борис Тадић. Подршка – Мило Ђукановић.

Током суђења у Хагу прошло је небројено сведока одбране. Командант је, одмах по завршетку сведочења, свакоме понаособ, преко адвоката, слао краћа писма захвалности. Садржај је био различит, обраћао се лично и писао их је својом руком. Љубоморно смо чували писма и поносили се њима. И још увек их чувамо.

Коначно је дошао тренутак да их обелоданимо. У писму које је мени упутио, између осталог стоји:

„…Било је мушки, јуначки, зарад оних којих више нема, зарад истине…! Поздрави све наше… Уз Божју помоћ да се видимо на другом месту! Желим ти све најбоље!

Хашка тамница, 16.01.2008.године, Владимир Лазаревић“

Изнео сам садржај писма не самохвале ради и не због нас живих, већ, како стоји у писму „зарад оних којих више нема“ – хероја одбране, погинулих косовских јунака… И „зарад истине“ која је угушена у окупираној Србији.

Онако како је командант оставио у аманет. И захтевао да не заборавимо велику борбу. Борбу на живот и смрт, за част и славу. За слободу, коју ћемо поново освајати, јер, то нам је судбина.

Е, то је био – и сада је – Владимир Лазаревић. У неколико речи све стане. Генерал достојан славних српских војвода, ненадмашни војни стратег, храбри командант и изнад свега човек великог срца и душе православне.

Био је на челу седамдесет и нешто хиљада ратника, јунака Приштинског корпуса и водио жестоку битку на главном правцу напада најјаче војне силе у историји света. Несразмерно веће солдатеске, која га није поразила и којој је показао како се ратује.

General-Lazarevic_620x0

Вратио се достојанствено, онако како је и отишао. Није се предао како су поједини смутљивци годинама тврдили, од којих неке спазих јуче на нишком аеродрому. Напротив, Лазаревић се, онако како је то учинио и генерал Павковић – жртвовао за отаџбину. Сетимо се оне психолошко-пропагандне харанге: „…од сарадње са Хагом зависи европска будућност Србије и Црне Горе…“ Шта су тада могли, осим да себе ставе на олтар?

Пролазе хиљаде и хиљаде предратних и ратних слика…

Дошао је тихо у Приштински корпус на дужност начелника Штаба, као пуковник, и врло брзо ушао у легенду. И би тако у реалном времену. Заиста. Сви смо га волели. Поготову ми на Истуреном командном месту у Ђаковици – Котур, Пешић, Мосић, Николић, Ђорђевић, Трајковић, Мидовић, Тасић, Илић и многи, многи други.

Иако је био строг, темељан, упоран, захтевао је велики рад и залагање, прецизност. Али, изнад свега је био хуман, широкогруд, праштао је грешке, учио нас, показивао нам колико је маштовитост важна и неретко пресудна у борби. Машта и таленат, то су они шрафови који недостају северноатлантској дружини. Бодрио нас је и онда када су поједине ситуације изгледале попут немогуће мисије.

Туговао је заједно са нама за сваким изгубљеним животом, за сваким рањеником… Никада их није заборавио.

… Деветог априла ратне 99-те године, у раним јутарњим сатима почела је копнена операција удружених снага НАТО, ОВК и Албанске армије, на правцу караула – „Кошаре“, „Морина“, „Маја Зез“ и „Маја Чобан“. До тада невиђени удар. Вијетнам у малом. Невероватно али истинито – снаге НАТО у страховитој ваздухопловној, копненој, диверзантској и ракетно-артиљеријској подршци пешадији – шиптарским терористичким бригадама, које надиру из правца Тропоје и Бајрам Цурија.

Негде у поподневним сатима коначно је из рејона Приштине, од стране команде корпуса, успостављена раније изблокирана радио-релејна веза са Истуреним командним местом у Метохији – са нама у првом борбеном ешелону. Јављају се генерали Лазаревић и Павковић. Заједно су на истом радио уређају. Одзвања „Космос 223, јави се, овде Космос 220, да ли се чујемо…“

Не траже да им поднесем борбени извештај о стању на фронту на војнички начин, нема обавезне строгоће, нема кодираног разговора, устаљених шифри, нема издавања задатака…. Све им је јасно, прочитали су писани извештај… Мени је лакнуло. Значи, курир је ипак стигао.

А написао сам да су рањени пуковник Трајковић, потпуковник Томић, мајор Шљиванчанин… Командујем одбраном границе као најстарији по чину а не зато што сам најпаметнији. Десно је мајор Димчевски, лево мајор Ромић, по дубини потпуковник Цокић, везу одржава мајор Тодоровић… по непријатељској авијацији туче пуковник Ђошан са својом бригадом… Божа Делић је далеко и чува царски Призрен… Влатко Вуковић држи „Ћафа Прушит“ и лево крило на правцу главног удара…

Претпоследња реченица коју сам склепао у том ванредном борбеном извештају, а који су Лазаревић и Павковић прочитали (не знам ни дан данас како ми је пала на памет и како сам смео да је напишем, јер је било невероватно тешко), дословно гласи:

„Борбени морал на високом нивоу. Границу ћемо одбранити по сваку цену!“

С њихове стране, иде кратко, људски, очински „…јесте ли живи!… шта вам треба?… шаљемо појачања и авионе… стижу Живановић, Ђурковић, Бачевић, Милићко… издржите, не дајте се, покажите им шта знате…. ви браните част отаџбине… пренеси поздраве свим борцима, охрабри их и чувај… долазимо…“

Лазаревићу дрхти глас, али се не да… Мени иду сузе. Од радости, што знам да су ту, што идејна веза није покидана и што нас нису оставили… Битка може да се настави свом силином. И би тако. Ромићу наређујем да распали из свих хаубица и тенкова… Нема назад!

Водник Васојевић држи „Маја Главу“ са дванаест својих граничара, а онда креће у јуриш који му нисам одобрио и уз громогласно „урааа“ зауставља скоро три стотине елитних црнокошуљаша… већину је „положио“ на пропланку дуж границе… на десном крилу десетар не пушта стару караулу „Кошаре“ и не одступа. Терористичке хорде су у чуду док извлаче своје рањене и погинуле…

Наши МиГ-ови, двадесетјединице, долећу за непуних пола сата. Испрепадаше нас више него комплетна НАТО авијација. Лете на педесетак метара изнад глава. Авакси не могу да их виде. Подигоше нам борбени морал, гори и небо и земља! Свака част браћо пилоти – одјекује дуж фронта….

Команданти су одржали реч! Хвала вам господо генерали…

Нисмо попустили и нисмо се предали до последњег дана рата. Епопеја. Неиспричана прича…

lazarevic-vladimir-sloboda

*

Приштински корпус је одавно избрисан. Људство је демобилисано и разбацано на све стране. Једва преживљава. Нема више чувене Команде и Штаба корпуса, угашене су херојске бригаде, пукови, самостални батаљони и чете. Уништена је логистика, борбена техника, оружје и муниција… Све борбене књиге су архивиране…

Али није уништен борбени дух и борбени морал!

И не знају, они који су нас окупирали, да је преживео један елеменат борбеног распореда – оно чувено, „Истурено командно место“. Не знају ни где је, ни ко га чини, ни када ће поново бити у функцији… И симболично и стварно.

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

Убеђен сам да ће неко од нас, тамо негде у Метохији, на Планику рецимо, предати рапорт генералу Лазаревићу, отприлике овако – команданте, корпус је запосео матичне гарнизоне… граничари су на својим местима… губици минимални, борбена ситуација под контролом!

Поуздано знам да је то животна жеља Владимира Лазаревића.

Добро нам дошао генерале и жив нам био!

 

————-

http://wp.me/p1Fuk8-MCu

4. 12. 2015. Фонд стратешке културе, ЦЕОПОМ-Истина, за ФБР приредила Биљана Диковић

СВИ НА НАРОДНИ СКУП У СУБОТУ 8. СЕПТЕМБРА

Савезници су били запрепашћени како је Србија у току ТРИ дана успела да оствари потпуно мобилисање 1914. године! Могла је, иако није било итернета и мобилних телефона. Од уста до увета, од уста до уста. Тако и за овај скуп, Још ефикасније: с мобилним телефонима и епоштом, уз народна радиа и слободне новиине (има ли их?) (Немам њихове називе и еадресе. Ко може нека ми их напише и нека их и сам контактира.) 

ОД УСТА ДО УСТА. 
 
УСТАНИ СРБИЈО! 
 
УСТАНИМО СРБИ!
 
ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ ПРИЈАТЕЉИ!
 
СВИ НА НАРОДНИ СКУП У СУБОТУ 8. СЕПТЕМБРА
 
ПРЕД НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ ОД 12ч ДО 14ч
 
ЗА РАЗРЕШЕЊА
 
АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
 
АНЕ БРНАБИЋ ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ
 
ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ 
 
УСТАВНОСТИ  И СЛОБОДЕ У СРБИЈИ
 
ЗА ОЧУВАЊЕ И УЗДИЗАЊЕ
 
НАСЛЕЂЕНЕ ОТАЏБИНЕ И ДРЖАВНОСТИ 
 
ЗА ЗАХВАЛНОСТ 
 
РОДИТЕЉИМА И ПРЕЦИМА
 
ЗА ПРИМЕР , ПОДСТРЕК И СВЕТЛОСТ
 
НАШОЈ ДЕЦИ И ПОТОМСТВУ!
 
Посветимо ове две недеље да народ буде обавештен и дође на јединствен Народни скуп. 
 
Волео бих да дама и мушкарац дубоког гласа буду водитељи Скупа. Ако знате лица која су драговољна, јавите ми да их позовем. Ако их буде више, смењиваће се. Ја бих само говорио на крају и тиме затворио Скуп.
 Можете да ми предложите кога још да позовем: Име, презиме титуле/звање,место, еадреса.
 
Ово су моје молбе да отворимо народу, што већем делу народа, могућност да искаже своје неслагање, незадовољство, огорчење сада шњом влашћу на једноставан начин: својим присуством и подршком предлогу ОДЛУКЕ и ДЕКЛАРАЦИЈЕ Скупа.
 
Ко од вас не жели да га више узнемиравам по овом питању нека ми јави. Ово је све на добровољној основи. 
 
Срдачни поздрави свакоме од вас.
Љубомир Т. Грујјић

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције

Одељење за јавни ред и мир

Булевар Деспота Стефана бр. 107,

11000 Београд

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

Председница Маја ГОЈКОВИЋ

Свакој посланичкој групи:

Ø  Посланичка група Српска напредна странка

Ø  Посланичка група Социјалистичка партија Србије 

Ø  Посланичка група Српска радикална странка

Ø  Посланичка група Доста је било

Ø  Посланичка група Демoкратска странка

Ø  Посланичка група Социјалдемократска партија Србије

Ø  Посланичка група Партија уједињених пензионера Србије

Ø  Посланичка група Двери

Ø  Посланичка група Демократска странка Србије

Ø  Посланичка група Јединствена Србија

Ø  Посланичка група Либерално демократска партија – СДА Санџака

Ø  Посланичка група Нова Србија

Ø  Посланичка група Савез војвођанских Мађара – Партија за

демократско деловање

Ø  Посланичка група Покрет социјалиста – Народна сељачка странка –

Уједињена сељачка странка

Ø  Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине – Зелена странка

Ø  Посланичка група Социјалдемократска странка, Народни покрет Србије

Ø  Генералном секретару: за сваког народног посланика на: sekretar@parlament.rs

Трг Николе Пашића 13

11000 Београд

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

 

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ predsednikvlade@gov.rs

Министарство унутрашњих послова info@mup.gov.rs

Дирекција полиције

Немањина 11

1000 Београд

predsednikvlade@gov.rs

 

ВОЈСКА СРБИЈЕ се обавештава преко:  http://www.vs.rs/sr_cyr/kontakt

Генералштаб Војске Србије се обавештава преко: http://www.vs.rs/sr_cyr/kontakt

 

Држављанима Републике Србије, институцијама, странкама и медиима се доставља преко интеренета (без података о личним подацима организатора Скупа и о лицима одговорним за техничко обезбеђење и за редарску службу)

Предмет:        ПРИЈАВА НАРОДНОГ СКУПА

 

Пријава Народног скупа

На основу Устава (Преамбула, Чланови 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 43, 46, 50, 51, 97 – 99, 111-114, 118 Устава), МУП-у Републике Србије-Полицијској управи Београда-Одељењу за јавни ред и мир се пријављује:

 

НАРОДНИ СКУП ЗА РАЗРЕШЕЊА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА  И ПРЕДСЕДНИЦЕ ВЛАДЕ АНЕ БРНАБИЋ

 ЗБОГ ПОВРЕДА УСТАВА, ОДБАЦИВАЊА ЗАКЛЕТВИ ТЕ ГУБИТКА ЛЕГИТИМНОСТИ

 

Тип, време и место Народног скупа

 

Народни скуп је мирнодопски скуп држављана, појединачно или групно, политичких странака, и грађанских организација Републике Србије који добровољно дођу на овај Народни скуп пред Народном скупштином у Београду, 8. септембра о.г. од 12-14 часова да подрже предлоге Одлуке и Декларације Народног скупа (видети даље).

 

Пријава, обавештење и позив

 

Ова Пријава Народног скупа МУПу/Полицији је и званично обавештење и позив држављанима, политичким странкама преко њихових народних посланика, и грађанским организацијама  Републике Србије да дођу и подрже предлоге Одлуке и Декларације Народног скупа (видети даље).

 

Организатор ће да позове познате србске родољубе и патриоте да говоре на Скупу у своје име.  Свака политичка странка и грађанска организација може да одреди једног свог члана да говори на Скупу у име те странке, односно организације.

 

Сви одговори на овај позив и на добијени лични позив треба да стигну еписмом организатору скупа најкасније до 14:00 у среду 5. септембра ове године.

 

Азбучни ред презимена говорника ће одредити редослед њихових иступања на Скупу. Сви говорници ће имати исту дужину временског интервала на располагању за свој говор. Дужина тог временског интервала зависи од броја говорника. Укупни временски интервал за све говорнике је око сто минута. Потом ће се Народни скуп изјашњавати о Предлогу Одлуке и о предлогу Декларације Народног скупа.  Народни скуп ће да затвори његов организатор.

 

Разлози за одржавање Народног скупа

Противуставна деловања, одбацивање заклетви, губитак легитимитета и узурпирање положаја и функција  председника Републике од стране Александра Вучића и председника Владе од стране Ане Брнабић, и не реаговање Народне скупштине по Уставу су разлози за овај јединствен Народни скуп.

 

Образложења и докази:

 

–          о противуставним деловањима председника Републике Александра Вучића, о њиховим последицама, о његовом одбацивању своје председничке заклетве, тиме губитка легитимитета да буде на положају, да врши дужности, председника Републике и да иступа у својству председника Републике, о његовом узурпирању положаја и функција председника Републике,

 

–          о правовременом подношењу доказа Народној скупштини да Александар Вучић не може да положи искрену, одану, веродостојну председничку заклетву што је изазвало да он полаже председничку заклетву не само на Уставу већ и на Мирослављевом јеванђељу да би се одбацила свака сумња у његову искреност, оданост и верност заклетви и у њену веродостојност,

 

–          о противуставним деловањима председнице Владе Ане Брнабић, о њеном одбацивању своје заклетве и тиме губитка легитимитета да буде на положају, да врши дужности, председника Владе и да иступа у својству председника Владе, о њеном узурпирању положаја и функција председника Владе,

 

–          о обавези сваког народног посланика и сваког члана Владе да поштује Устав и да Народна скупштина испуни своју уставну обавезу да покрене и ефикасно спроведе уставне и законске поступке разрешења Александра Вучића положаја и функција председника Републике и разрешења Ане Брнабић положаја и дужности председника Владе,

 

су јавно излагани много пута од разних грађана и организација.

 

Докази су достављани Народној скупштини, председнику Републике Александру Вучићу, Влади, председници Владе Ани Брнабић, МУПу, другим државним органима, медиима и јавности. Видети на пример на: http://www.ssssseternal.org у делу „Нашим властима…“, од 2013. до 2018.

 

Губитак легитимитета за вршење функција и заузимање положаја врховних државних руководилаца

 

Александар Вучић, Маја Гојковић и сваки други народни посланик, Ана Брнабић и сваки други члан Владе су после избора до полагање својих заклетви били само изабрани кандидати за врховне државне положаје и функције.

 

Тек после полагања својих заклетви они су стекли легитимитет за те врховне државне положаје и дужности. Народна скупштина је то утврдила њиховим проглашењима тек после њиховог полагања заклетви.

 

Народна скупштина не би то могла да учини да нису положили заклетве и они не би стекли легитимитет за вршење тих највиших државних дужности и не би могли да буду легитимно на тим врхунским државним положајима. Да су објавили пре избора да неће да поштују заклетве не би били ни кандидати за те функције! Одбацивањем својих заклетви они су поништили своје легитимитете. Постали су узурпатори највиших државних положаја и функција.

 

Сва њихова иступања и сви њихови потписи у име Републике Србије и њених органа су нелегитимни, неважећи и ништавни. Нова власт је дужна и званично да их поништи.

 

Они треба да буду удаљени с тих функција уколико сами не поднесу своје неопозиве оставке до 12:00 у понедељак 10. септембра о.г. Њихове неопозиве оставке би олакшале и народу и држави да зауставимо ово опште пропадање.

 

Ако они поднесу неопозиве оставке до 12:00 у петак 7. септембра, ова пријава Народног скупа и позив за учешће на Народном скупу и онда остају на снази с тим што тада предлог одлуке из т. 1 о њиховим сменама неће бити на дневном реду Народног скупа (видети даље).

 

Циљ Народног скупа и захтеви Народној  скупштини

Ради:

–            поштовања Устава као утврђеног записаног исказа народне воље и народног опредељења; темеља државе, права и слобода грађана,

–            заустављања: општег пропадања, растурања Републике Србије, губитка слободе и јачања окупације,

–            заустављања растућег задуживања: државе, садашњих и будућих генерација народа,

–            спречавања даље распродаје свега: од природних добара и извора до деце,

–            васпостављања целине и надлежности Републике Србије,

–            успостављања власти која ће да поштује вољу народа и која ће с пуном одговорношћу народу да извршава своје уставне и законске дужности,

–            стварања мирнодопских услова заснованих на Уставу Републике Србије и Повељи СБ УН 1244: за слободан живот људи и народа, за развој пољопривреде, привреде, рударства, индустрије, енергетике, информатике, технологије,  технике, просвете, културе, уметности, науке,

–            онемогућвања да председник Републике узурпира сву власт подчињавајући себи Народну скупштину, Владу и Уставни суд, да омаловажава, обезвређује, народ и државу, да као врховни командант Војске Србије уништава родољубиви морал газећи, одбацујући, своју председничку заклетву,

–            уравнотежавања односа највеће плате у државној служби и најмање плате у држави, као и највеће и најмање плате у приватној организацији,

 

организатор Народног скупа позива држављане, политичке странке и грађанске организације Републике Србије да на јединственом Народном скупу у Београду 8. септембра од 12 -14 часова одлуче,

 

на основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

 

да Народни скуп усваја

 

ПРЕДЛОГ:

—————————————–

ОДЛУКА НАРОДНОГ СКУПА

 

На основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

 

Народни скуп одржан у Београду пред Народном скупштином у суботу 8. септембра о.г. захтева да Народна скупштина Републике Србије:

 

  1. покрене до 12:00 у понедељак 17 септембра о.г., уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића, да га ефиксно спроведе по Уставу, и да разреши председницу Владе Ане Брнабић, због њихових повреда Устава те кршења заклетви и губитка легитимитета, ако до 12:00 у понедељак 10.  септембра о.г., не поднесу неопозиве оставке,

 

  1. истовремено смени Републичку изборну комисију – РИК,

 

  1. изабере нову РИК до 25 септембра о.г.,

 

  1. обавеже нову РИК да среди бирачке спискове до 31 октобра о.г.,

 

  1. ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,

да до 31. октобра о.г. усклади Закон о избору председника Републике с Уставом тако да  се први ставови чланова 18 и 19 Закона о избору  председника Републике, који гласе, следствено:

 

«За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.»,

 

«Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.»,

 

избришу и 1. став члана 18 да се замени следећим текстом у складу с чланом 111 Устава:  

 

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја  гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

 

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

 

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, (с обзиром да је председник Републике истовремено врховни командант Војске Србије), Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није  био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»,

 

  1. до 31 октобра о.г. да усклади Закон о избору народних посланика с Уставом тако да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да предложи само једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова,

 

  1. до 3. новембра о.г. распише опште изборе, да се одрже и спроведу по Уставу и закону,

 

  1. по објављеним, у законском року, изборним резултатима изврши конституисање нове Народне скупштине која ће даље да води процес по Уставу и закону.

 

Да Нова Народна скупштина:

 

  1. поништи све противуставне законе, декларације, резолуције, све противуставне међудржавне уговоре, и противуставне, самовољне, пријаве за чланство у међународним заједницама, савезима, поднетим у име Републике Србије,

 

  1. референдиумском одлуком народа утврди законски однос између највеће плате (председника Републике) у државној служби и најмање плате (неквалификованог радника на пословима без опасности) у држави и да исти однос важи и у свакој приватној организацији између највеће плате и најниже плате у тој организацији.

 

Да тај однос може да се мења само референдумском одлуком народа.

 

  1. донесе закон да је референдум пуноважан једина ако на референдум изађе више од половине бирача од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.

 

 

Декларација Народног скупа

 

Ако Народна скупштина не испуни захтев под т. 1 онда ступа на снагу

 

ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА

ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ 8. СЕПТЕМБРА 2018. ГОДИНЕ

 

С обзиром:

 

–          да су председник Републике Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, многи народни посланици и чланови Владе својим противуставним деловањима, одлукама и неизвршавањима уставних обавеза погазили и одбацили своје заклетве, они су изгубили легитимитет да буду на тим врховним државним положајима и да извршавају те врховне државне функције,

 

–          да они спроводе изразито непријатељске захтеве страних Влада према Србском народу и Републици Србији, који уништавају државу, њену територијалну целовитост и границу међународно признатим од 1946. године по свим нашим уставима и онемогућавају државу да испуњава своје обавезе утврђене чланом 97 Устава,

 

–          да су се они оглушили о сва јавна упозорења и о све молбе-петиције да поштују Устав и закон,

 

–          да су одбацили Устав Републике Србије и Резолуцију СБ УН 1244,

 

–          да делују против државе, народа, његових слобода и права, да су понизили Републику Србију,

 

–          да су одбили да поштују и спроведу у дело Одлуке Народног скупа одржаног 8 септембра о. г.,

 

–          да непријатељи (дефинисани чланом  53 Главе VI Повеље Уједињених Нација) Републике Србије и Србског народа делују свим средствима, начинима и методама, на уништавање Србског народа и Републике Србије,

 

а на основу Преамбуле и чланова 1-3, 97 и 139 Устава, члана 2 Закона о војсци и чланова  2, 4 и 5 Закона о одбрани, Народни скуп тражи да се све одбранбене снаге Републике Србије ставе под команду Војске Србије и да Војска Србије ради одбране од спољњег непријатеља и ради очувања мира, слободе и безбедности народа:

 

  1. преузме вођење Републике Србије по Уставу и закону до конституисања нове Народне скупштине,

 

  1. укине имунитет председнику Републике Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, свим народним посланицима и члановима Владе који су деловали и/или делују супротно Уставу и/или закону и који су тиме одбацили своје заклетв и изгубили легитимитет,

 

  1. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије разреши дужности и положаја председника Републике Александра Вучића и председницу Владе Ану Брнабић,

 

  1. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије,  разреши дужности и положаја све народне посланике и чланове Владе из тачке 2,

 

  1. да обезбеди, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, заштиту Републике Србије и њених грађана,

 

  1. да спроведе у дело Одлуке Народног скупа и под тачкама 2 до 8,

 

  1. да обезбеђујући мирнодопско спровођење слободних општих избора по Уставу и закону успостави рад нове Народне скупштине која ће даље да води процесе у држави по Уставу, по свим законима који су у складу с Уставом, и да спроведе у дело Одлуке Народног скупа из тачака 9. до 11.“

 

 

Представљање Народног скупа

 

Народни скуп овлашћује организатора Народног скупа да у понедељак 10. септембра достави Народној Скупштини, Председнику Републике, Влади и председници Владе, Војсци Србије, Полицији, МУПу, медиима и јавности Србије ОДЛУКУ и ДЕКЛАРАЦИЈУ Народног скупа.

———————————————

КРАЈ ПРЕДЛОГА

 

Покретач и организатор Народног скупа:

 

Др Љубомир Т. ГРУЈИЋ, редовни професор у пензији, бр. возачке дозволе: 000015802, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, телефон: 066/067-408.

 

Технички руководилац опреме за Народни скуп:

 

Лице задужено за техничку опрему (озвучавање скупа и допрему одговрајуће опреме за озвучење, за бину и постављање бине), је:

 

Филип ИВАНОВИЋ, број возачке дозволе: 000032280, ауто марке Reno Master, регистарски број: BG 1032 GB.

 

Вођа окупљања и лице одговорно за организовање редарске службе

 

На предлог организатора скупа,  Филип ИВАНОВИЋ, број возачке дозволе: 000032280, ауто марке Reno Master, регистарски број: BG 1032 GB, је прихватио да буде и вођа окупљања и одговорно лице за редарску службу од десет редара.

 

Додатак:

https://facebookreporter.org/2018/08/21/np-otadzbina-zakljucak-vlade-2011-koji-prilazemo-dokazuje-da-granice-sa-kim-nisu-uspostavljene-vucic-laze/

 

Београд, 24. август, 2018. год.  

 

С поштовањем наведених државних органа и институција,

организатор Народног скупа за разрешења председника Републике Александра Вучића и председнице Владе Ане Брнабић због повреда Устава, одбацивања заклетви и губитка легитимитета

 

 

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији,

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

ustav.srbije@gmail.com

http://www.ssssseternal.org

TAJNA SRPSKE ISTORIJE

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.000 Београд, Змај Јовина 15

Тел. 063/495-051

Бр. 41/18 – 17.  август 7526 (2018)

 

СРПСКА ДРЖАВА И ГРАД ВИНЕТУ У НЕМАЧКОЈ

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је неколико пута обавештавала научне установе и државнике словенских земаља – да преузму садржаје старих докумената у „Српском музеју“ у Немачкој, чиме ће оспорити фалсификовану историју Словена – у којој пише да су Словени до 9. столећа Нове ере били неписмени, у дивљим племенима и непокрштени. Срећа, неко од Срба је отишао у музеј и пренео Влади РС Крајине основне забелешке о Србима (Словенима) настањених у Немачкој у Антици и Средњем веку, где се, између осталог, види да је немачки писац Карл Мај дао име индијанском јунаку – Винету, а Винету је био град у Немачкој, чије име је потекло од словенског племена: Винди, Венети, Венди…

Највероватније, због ових података о Србима као творцима Цивилизације и писмености, западноевропске државе и Америка настављају програм Хитлерове фашистичке Немачке, те Србе уништавају, претварају у нове народе, изгнали их из РС Крајине, с Косова, из Метохије (од 1990. до 1999) и одузели им сву покретну и непокретну имовину, а лишили их основних људских права – и права на живот.

Молимо Вас да овај садржај достављате у Србији и у иностранству: државницима, научницима, књижевницима, новинарима, професорима средњих школа и универзитета, итд.

С поштовањем,

Милорад Буха, председник Владе

 

 

TAJNA SRPSKE ISTORIJE: Berlin je bio srpski

PRIPREMIO

a1info

26/03/2018

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolili smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.

Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Zahvaljujući mnogim našim istoričarima i dobronamernicima, patriotama, deo naše istorije je načet, ali to je samo mali deo, još puno posla je pred nama, još puno laži treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko se “drznuo” da ide protiv volje (slepila) većine bio je proglašavan ludakom, oportunistom, neznalicom, utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraživala našu istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj ugled za dobrobit srpstva.

Pred vama je tekst o Srbima iz Lužice, slučajno ovaj tekst sam našao pre mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi što više Srba pročitalo njegov sadržaj.

Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara južno od Berlina, gotovo ne verujući svojim očima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepših i najzanimljivijih muzeja u Nemačkoj: “Da, mi smo Srbi”, rekao mi je kustos muzeja Verner Meškank

”Sa svim južnim Srbima delimo ime i zajedničko poreklo. Ali mi smo čisti Srbi. Dok ste se vi mešali sa starobalkanskim stanovništvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre 1400 godina. ” I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. Čudnom, arhaičnom, ali shvatljivom i bliskom po sazvučju.

Odakle su Srbi?

Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.

Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke – prostrane teritorije istočno od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….

I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?

Postoje među naučnicima najmanje dve teorije. Jedna kaže da su se oni tamo doselili u ranom srednjem veku iz zajedničke postojbine svih Srba, negde iz današnje južne Rusije ili još dalje, sa Kavkaza; da su bili moćan ratnički narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovništvo ostalo razređeno.

Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde živeli oduvek i da je baš ova oblast prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaćena od zapadnih, naročito nemačkih naučnika (što i ne čudi).

Druga teorija, koju zastupaju naraštaji istoričara (među kojima opet najviše nemačkih) nimalo ne ustupa i danas dobija sve veći broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj.

Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, veličanstvenog grada kome danas nema ni traga.

Druga u nizu enigmi glasi, šta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?

Nemački hroničar Helmond iz XII veka piše: „Ovaj grad bio je najveći od svih koji okružuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naišli Saksonci i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu.” Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik. Savremena nauka pomera Vinetu na sam početak naše ere, možda i ranije.

Ruševine Vinete, između ušća Odre i grada Kamenja u današnjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku još u XVI veku, a onda su bile prepuštene ćudima hladnog mora.

Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja pruži neke odgovore. Po tipovima keramike, oruđa i staništa smatra se da je praistorijska Lužička kultura, nastala na teritoriji današnje Lužice 600 godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.

Negdašnji moćni srpski gradovi Veliki Radom (Šverin u Maklenburgu), Ljubičin ili Tornov koji su otkopani i restaurirani svedoče o moći drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.

Novija istraživanja pomeraju prve istorijske znakove života Srba na ovom prostoru daleko u prošlost. U slivu Labe i Sale 101. godine bio je žestok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je sedam vekova potom, na ruševinama srpskih gradova Đevina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki uspostavio franačko-srpsku granicu i „srpsku marku” i ustanovio pogranične tvrđave Magdeburg, Hale, Erfurt i Ragensburg i počeo nemačku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam věkova, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.

Konačno 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka između Srba i Franaka kod mesta Gore (danas Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gorelca (danas Gerlic) i probudiće se kad dođe vrěme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.

A zatim je došao odučan udarac. Piše akademik Viktor Novak: „Najstrašnija je bila bitka kod Lomčina na Labi, gde je gotovo cela srpska pešadija izginula”.

Četvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, još su se borili u Lomčinu. U pregovorima obećaju Nemci da će narodu u gradu ostaviti život, ako se grad preda. Nemci nisu držali reč, poklali su sve vojnike, a žene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemačke iz tog vremena kažu da je u bici pod Lomčinom palo 120.000 Srba.Bitka pod Lomčinom je Kosovo Lužičkih Srba. Jer ono što sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na večeru, da se s njima izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.

Narod ostavši bez svojih vođa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milčani u gornjoj Lužici, izgubilo je nezavisnost.

Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da živi. Mnogo od srpskih kneževa prekrstili su se i bili su primljeni u nemačko plemstvo. Oni i njihovo potomstvo održali su predanje o srpskoj kruni još punih hiljadu godina.

Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrički knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni. Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Preko trnja do zvezda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.

Pod stalnim franačkim pritiskom, Srbi su počeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde počinje nova istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci današnjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naučnik dr Relja Novaković uložio je gotovo cěo svoj naučni vek i objavio nekoliko knjiga i naučnih radova da bi dokazao da su naši preci upravo ovi severni, Polapski, Lužički Srbi. I ne samo on. Veliki deo naučne javnosti Lužičkih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas će vam Lužani sa tugom ispričati prastaru legendu o deobi dvojice sinova moćnog bodričkog kneza Dervana.

Odluče dakle braća da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda odseli daleko na Jug.

Legendu od reči potvrđuje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naročito Zetske doline i današnjih crnogorskih Brda. Bejaše to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima poput Duklje. Tako su Lužani, u stvari, naselili jezgro buduće srpske države.

Sve to potvrđuju nalazi srpske etnologije, naročito Jovan Erdeljanović i Petar Šobajić. U svojim monografijama o plemenima Piperima, Bretonožićima, Belopavlićima, i Plešivcima, obojica iznose mnoštvo podataka da je prvo srpsko stanovništvo ovog pojasa bilo veliko doseljeničko pleme Lužana.

Doseljeni ovde u tako davno doba održali su se kao kompaktno stanovništvo (Stari svet) sve do dolaska Turaka. Druga srpska plemena naselila su Južni Banat i Braničevo (Bodrići), odatle Lužnicu u ističnoj Srbiji i konačno Kosovo, Lužane kod Samodreže crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi može pratiti i dalje na Jug.

Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujuće odgovaraju današnjoj toponimiji Gornje i Donje Lužice u Nemačkoj: Lužička središta u Piperima – Crnci (u Lužici Černic i Černevald), Stijena (Štajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban lužanski, Radovče (Radavič), Vrba (Verben), Trijebač (Trjebin-Trabendorf), grad Devič (Djevin-Gros Duben), Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.

U Bratonožićima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce), Korjen (Korjenic) i dr.

U Bjelopavlićima: Jelenak (Gelau), Rošci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke (Pankov-Lukau), kao i lužička prěstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.

U Pješivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoška Gradina (Budišin), Ostrog (Ostrau- Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!

Čak su i geografski položaji i rastojanja između ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema: naselivši uglavnom dolinu Zete i Brda, Lužani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Još u Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Lužici) žive potomci lužičkih Milovića, Dučića, Lukovića, Minića, Mirovića, Popovića, Babića, Rašovića…

Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o našim drevnim prěcima su i vetrenjače, davnašnji simbol baltičke nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujući utvrđeni grad Banska Glava u Piperima „gde je stajao ban lužanski i veliko lužansko groblje” Erdeljanović beleži da je tu nekada bio i mlin „starog svijeta koji je mljeo na vjetar”.

Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nošnje, običaji i uopšte folklor Lužičkih Srba ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali još Natko Nodilo i naročito najveći srpski etnolog Veselin Čajkanović, koji je svoju težišnu tezu o srpskom vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog proučavanja lužičkog i balkanskog duhovnog nasleđa. Tako je glavni bog severnih Srba bio Svantovit, čije se veliko svetilište nalazilo na ostrvu Rujan u Baltičkom moru, sa primanjem hrišćanstva postao je Sveti Vid ili jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan.

U Lužici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla („zabijanje kokota”), kao i kod nas, na Sv. Maru. O Božiću idu po selima “kolede” (“camprovanje” i ”zapust”). O Vaskrsu se šaraju jaja u fantastičnim bojama i pravim umetničkim radovima sličnim čipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka u Kotbusu čuva više stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog značenja ove životinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, svečano obučeni ponovo jašu Lužicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo („serbska reja”) uz pratnju gajdi („mehova”), i gusala („husle”). Stari instrumenti i arahična srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i danas okuplja omladina.

Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na ostrvu između reka Špreve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama Saksonija i Bradenburg; pomaže ih i poštuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke, škole, muzeje, pozorišta, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo ističu Srbija i srpstvo i to im se danas uvažava. Ulice u Kotbusu i Budišinu, sada nose, pored nemačkih i srpske nazive. Čuvaju svoju hiljadugodišnju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne Poljake i Čehe.

Ali ono što najviše pleni je nacionalna svest današnjih Lužana. „Mi smo bolji Srbi od vas” rekao mi je na rastanku jedan stari Srbin sa Špreve, reke koja protiče kroz Berlin. „Održali smo se uprkos svemu dve hiljade godina bez ičije pomoći”. U suštini, hteo je da kaže što i prvi stihovi lužičke narodne himne:

”Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje neće ugušiti
Jer srpstvo se ponovo po Lužici širi….”

(Web-tribune.com)

XVI Међународни конгрес слависта 2018

Истина о историји и језицима!

СРПСКА РАЗВОЈНА АКАДЕМИЈА (РАС)

11.000 Београд,Митра Трифуновића-Уче 80

Тел.011/3327927

Емаил:alekjr@hotmail.com

Бр.   46 /2018.

18. август 7526 (2018)

 

XVI Међународни конгрес слависта 2018.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, Србија

011/2638-622
Скриптарница 011/2021-682
Факс 011/2630-039
Адреса: Студентски трг 3, 11000 Београд
Жиро-рачун 840-1615666-26, шифра плаћања 189
e-mail: filoloski.fakultet@fil.bg.ac.rs

ПРЕДМЕТ: Теме за 16. Међународни конгрес

слависта у Београду, 20-27. август 2018.

 

                Поштована господо,

                Српска развојна академија (РАС) у Београду има програм изучавања словенске историје и словенских језика и о томе обавештавамо 4 године државне и научне установе, али с Филолошког факултета у Београду нас нико није контактирао. Били бисмо вам захвални ако бисте прихватили присуство представника Српске развојне академије и њених сарадника, као и представника издавачких кућа које су објавиле велики број науних књига о словенској историји и словенским језицима. Наравно, садржаји тих дела и програм наше академије одбацује све оно што званична историја света и језикословље (лингвистика) уноси у научне и школске књиге.

                Ти светски „научни“ фалсификати се односе на тврдњу да су се Словени описменили тек у деветом столећу Нове ере и да су у том столећу и примили хришћанство. Наравно, и једна и друга „научна“ тврдња су најуочљивији фалсификати. Јер, преци Срба (Словена) су творци светске писмености и утемељивачи савремене цивилизације.

                Ево, наводимо вам о томе најосновније и непобитне чињенице о томе из дела програма рада Српске развојне академије (РАС), те ћете видети да је Међународни конгрес  слависта обавезан да се овим освртима на фалсификовану светску историју и фалсификоване закључке о језицима у Европи позабави:

 

ДРЕВНА ВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ –

I) ЗАПОСТАВЉЕНИ ИЗВОРИ: Уклањани из уџбеника и стручних радова у друштвеним наукама и запостављани у књижевним и повјесним (историјским) делима о предантичком добу.

a) Све научне скривалице се лако оспоравају и у старим делима: „Илијади“, „Одисеји“ и „Ргведама“. У њима су непобитни подаци о старом српском (словенском) језику, претхришћанској религији, српским обичајима, српским (словенским) топонима на Балкану, као и српским (словенским) топонима на Средњем истоку, Авганистану, Пакистану и, посебно, у Индији.

б) Унука индијског песника Р. Тагоре, Алокананда Митер, објавила је књигу о данашњим српским речима у санскриту (на којем су писане „Ргведе“ – пре 4.500 година) и установила је да савремени српски језик има 30% санскритских речи, а остали европски језици имају само оне речи које су ти језици позајмили из неког словенског језика. У локалним српским речима (највише око Пирота и Лесковца) сачуване су санскритске речи, које Индијка није могла наћи у српском речнику. Руски и амерички академик, Анатолиј Кљосов, установио је да у Индији данас живи 100 милиона Сика, који су (према ДНК) Срби, или Словени и који се још служе санскритом (старим српским језиком).

в) У Немачкој је отворен „Српски музеј“ који располаже писаним подацима на санскриту, те су Немци закључили да су преци Срба (нису навели да су то преци Словена) творци прве писмености и писци „Ргведа“. Користећи израз „веда“, Немци су према њему почели ословљавати Словене – додали су тој речи слово „н“ и створен је назив ВЕНДИ. Стари списи на санскриту су нађени у Сибиру, на реци Иртишу. У Српском музеју у Немачкој су, поред осталог, и документа о две српске државе у данашњој Немачкој, које су трајале од 6. до 12. столећа Нове ере, у којима је народ говорио српским (словенским) језиком.

г) „Илијада“, „Одисеја“ и „Ргведе“ су могле бити писане само на старом српском језику, јер су сви западноевропски језици, затим, скандидавски, мађарски и румунски настали од 12. до 19. столећа после Христа. Грчки је почео да се ствара у 8. столећу пре Христа, а латински у шестом столећу пре Христа. Постоји податак, да је грчки краљ Пизистрат наредио 560. године пре Нове ере – да се „Илијада“ преведе на грчки.

д) Грци нису могли учествовати у Тројанском рату, јер су дошли на Балкан у 8. столећу пре Нове ере, а Тројански рат је био 500 година пре њиховог доласка.

ђ) Хелени с Крита нису могли бити Грци како то званична историја тумачи, јер у Другом миленијуму пре Нове ере на Криту је све писано на старом српском (словенском) језику. То је установио италијански историчар Ђанкарло Томацоли Тицијано и то је прочитао на два научна скупа – у Санктпетербургу 2008. и у Београду 2012. године. Иначе, он ради у установи Европске уније – која се бави културном баштином европских народа. Значи, Хелени су били српско племе, то нам тврди Италијан – Ђанкарло Томацоли Тицијано.

е) Посветити пажњу Македонији у древна времена – то је била Стара Србија. И то су обрадили академици Јован И. Деретић и Драгомир Антић. Александар Македонски се звао Карановић и рођен је у околини Краљева, а Краљево се звало Караново. Александар је, пре похода до Индије, победио Грке у Атини и успоставио тамо своју власт. Да је Александар био Грк, не би окупирао Грчку. Народ у Македонији је себе звао Старосрбима, или Старосрбијанцима – све до 1929, кад је почело њихово расрбљивање.

ж) Гоце Делчев је подигао устанак и назвао га српским устанком у Македонији. Зато су га енглески дипломати издали турском паши – рекли му где се налази. Паша је послао војнике и убили су га.

з) Посебну пажњу посветити расрбљивању – стварању од Срба Румуна, Мађара, Шиптара, Хрвата и Бошњака. О томе има записа и књига на многим језицима. У Српском музеју постоје документа у којима је записано како су од Срба (Словена) стварани припадници немачке нације, уз претходно њихово пребацивање из православне у католичку веру.

и) Посветити пажњу отуђењу српске културне баштине – и приписивање исте вештачким нацијама – хрватској, бошњачкој, румунској, мађарској, црногорској, шиптарској, македонској…

ј) Посебно се посветити расрбљивању у Црној Гори, које је почело 1610. године – по плану Ватикана.

к) Занимљиво је дело „Енејида“ римског песника Вергилија. Између осталог, навео је:

1) стварање Латина мешањем латинског и српског племена и избацивање српског језика из употребе,

2) навео је да су Амазонке жене српских племена са Западне и Велике Мораве.

л) Посебну пажњу посветити ватиканском и западноевропском помагању развоја Турске, којој су дали задатак да окупира православне државе: Бугарску, Грчку и Србију, а затим јој помогли да окупира Мађарску – да би Турци нападали Немце у Аустрији и тиме зауставили развој протестантизма у Немачкој.

љ) Писати и о спречавању Запада да се оснује Србија после прогона Турака и у време Карађорђевог устанка, те стално истрајавање Запада да онемогући српску државу на српским земљама, што се највише и најцрње показало у два светска рата.

м) Наравно, потребно је знати да је Издавачка кућа „Мирослав“, Нови Београд, Маршала Толбухина 15 (раније улица Гоце Делчева) објавила највећи број књига против фалсификоване српске и свесловенске повјести (историје), те би се тим књигама требалии позабавити. Телефон Издавача је: 011/297-0875, email: mirmi011@gmail.com.

н) Препоручујемо вам једну књигу овог издавача: „И богови су говорили српски“ – писац је академик Слободан Јарчевић.

Обавештавамо вас, пошто не сарађујете с Академијом, ово писмо је отворено и биће достављено државницима, научним установама, редакцијама, академијама, књижевницима, итд.

С поштовањем

Председник Академије,

академик проф. др Алек Рачић, ср

Ko je NATO a ko SLOBA

Jedini državnik sveta koji je NATO mašineriji pružio toliki otpor i stim razobliči i otkrio pravi obraz i cilj te organizacije novog neokolonijalističkog poretka što će se jednog dana smatrati početkom raspada te zlokobne organizacije koja je bila osnovana za odbranu svojih granica da bi bila zloupotrebljena u svrhu agresije na druge suverene države od Avganistana, Hindikuša pa preko Jugoslavije, Iraka, Libije, Sirije, Ukrajine sa ciljem napada na Rusiju zarad resursi pogotovo u gasu i nafti.

Dušan Nonković Teodorović

Народној скупштини да до 7.09 покрене поступак разрешења председника Републике Александра Вучића

НАРОДНА СКУПШТИНА

Председник Скупштине госпођа Маја Гојковић

Генерални секретар: за сваког народног

посланика се доставља у ПДФу на  sekretar@parlament.rs

Трг Николе Пашића 13

11000 Београд

 

Доставља се:

 

ПРЕДСЕДНИК  РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1,

11000 Београд

 

Држављанима Републике Србије, Војсци Србије, МУПу, МИПу, институцијама, странкама и медиима преко интернета

 

Предмет:        Наставак петиције Народној скупштини да са становишта Устава и закона изврши контролу рада председника Републике Србије Александра ВУЧИЋА, дипл. правника, те да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења

 

На основу чланова: 1-3, 98 и 194 Устава, 3. става члана 4, последњег става члана 99 и првог става члана 118 Устава подноси се Народној скупштини и њеном председнику Маји Гојковић

 

Н А С Т А В А К   П Е Т И Ц И Ј Е

да Народна скупштина са становишта  Устава и закона

изврши контролу рада председника Републике Србије

Александра ВУЧИЋА, дипл. правника,

те да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења:

Народна скупштина треба да покрене поступак до 7. септембра о.г.

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

ПЕТИЦИЈА

 

Народној скупштини је 13. јула ове године била поднета

П Е Т И Ц И Ј А

да Народна скупштина са становишта  Устава и закона

изврши контролу рада председника Републике Србије

Александра ВУЧИЋА, дипл. правника,

те да покрене и спроведе уставни поступак његовог разрешења.

Јавно је изложена на:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2018_07_13LTGpotvr.193125221.pdf

https://facebookreporter.org/2018/07/18/vucic-je-uzurpator-vlasti/

 

Народна скупштина се до сад оглушује о ту петицију.

 

ОБАВЕЗА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ПОД МОРАЛНОМ И МАТЕРИЈАЛНОМ ОДГОВОРНОШЋУ

 

Председник Републике Александар Вучић је драговољно, свесно, добровољно свечано јавно изјавио у Народној скупштини под пуном моралном и материјалном одговорношћу, што је гарантовао својом чашћу, тј. положио је председничку заклетву, на Уставу. Да би било убедљивије и без икакве сумње у њену оданост, искреност и веродостојност, положио ју  је истовремено и на Мирослављевом јеванђељу. Положио ју је и народу и Богу. Положио ју је онако како гласи у 4. ставу члана 114 Устава:

“ Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“

 

НЕПОШТОВАЊЕ УСТАВА 1991.- 1999. И ПОСЛЕДИЦЕ

 

Председник Републике Александар Вучић понавља метод застрашивања народа примењиван крајем 80.тих и почетком 90.тих година прошлог века. Тада се на телевизији објављивало како се у СФРЈ илегално уноси оружје да би се наоружавале паравојне јединице у Словенији и Хрватској. Власт није то спречила већ је само обавештавала беспомоћан народ. Застрашивала га је и паралисала. Тај метод је коришћен и да би се правдала неспособност државног врха СФРЈ да на основу Уставу и у складу с Уставом спроведе мирнодопски, равноправно за све народе, поступак разлагања СФРЈ у мање државе те да спречи противуставно растурање СФРЈ и рат на територији СФРЈ.

 

Чињенице о томе износим посебно због наших млађих генерација како у народу тако и у Народној скупштини. 105 народних посланика је рођено у периоду  1970. – 1999.  тј.   42%. Имали  су највише 21 година 1991. године. 150 народних посланика је рођено у периоду 1965. – 1999.   тј.   60%. Имали  су највише 26 година 1991. године. 180 народних посланика је рођено у периоду 1960. – 1999.   тј.   72%.  Имали  су највише 31 година 1991. године. Паметан човек се учи на искуству других и на искуству из прошлости.

 

Уместо да поштује начела Устава СФРЈ из 1974. јасно и недвосмислено исказана у почетку његове прве реченице:

 

«I Народи Југославије, полазећи од права сваког народа на самоопредељење, укључујући и право на отцепљење, на основу своје слободно изражене воље у заједничкој борби свих народа и народности у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији, а у складу са својим историјским тежњама, свесни да је даље учвршћивање њиховог братства и јединства у заједничком интересу, заједно са народностима са којима живе, ујединили су се у савезну републику слободних и равноправних народа и народности и створили социјалистичку федеративну заједницу радних људи — Социјалистичку Федеративну Републику Југославију»….

 

државни врх Републике Србије није захтевао да Савезна скупштина као једина уставно меродавна институција у СФРЈ (чланови 283 и 398 Устава СФРЈ) утврди поступак и услове за примену та два општа права (Словеначког, Хрватског, Муслиманског/Бошњачког, Црногорског, Србског и Македонског) народа (која нису имала нити су могле да имају републике СФРЈ!). Он је игнорисао телеграфски апел од 5. јула 1991. да се сазове Савезна скупштина да би се зауставиле ратне операције и да би се настали проблеми решили мирнодопски по Уставу:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/1991_07_05ApelSrpSveDop.29635223.pdf.

 

Ако би Савезна скупштина одлучила супротно Уставу СФРЈ, на пример одбацивањем тих права народа, онда би Република Србија имала право да примени други став члана 135 Устава Републике Србије из 1990. године. Цео члан гласи:

 

«Права и дужности које Република Србија, која је у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, има по овом Уставу, а који се према савезном уставу остварују у федерацији, оствариваће се у складу са савезним уставом.

 

Кад се актима органа федерације или актима органа друге републике, противно правима и дужностима које она има по Уставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, нарушава равноправност Републике Србије или се на други начин угрожавају њени интереси, а при томе није обезбеђена компензација, републички органи доносе акта ради заштите интереса Републике Србије. »

 

Уместо да поштује овај члан Устава Републике Србије, да поштује Устав  СФРЈ и да захтева његову примену, државни врх Републике Србије се био упустио у неуставне преговоре председника свих 6 република. Они су противуставно преузели компетенције Савезне скупштине и узурпирали власт увлачећи своје народе у међусобне ратове и мржње, видети: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/1993_11_17LTG_JUprdsci.29632019.pdf. Тражио је од странца (енглеског Лорда Карингтона, који је то пренео Бадинтеровом комитету) да утврди ко има право на самоопредељење и на отцепљење у СФРЈ! Одредио је странце за компетентне да реше то питање. После тога је био обавезан да поштује решење странаца! Власт Републике Србије није потпуно и доследно поштовала уставе.  Омаловажила је не само домаће врховне и меродавне институције и уставе, већ и народ и себе!  Да се није обратила странцима Власт Републике Србије би могла пуноправно да примени 2. став члана 135 Устава Републике Србије из 1990. године. После признавања странцима меродавност да дају решење, она је себи (добровољно?) ускратила ту могућност!

 

У извештају Бадинтеровог арбитражног комитета се не спомињу та општа и уставна права народа! Бадинтеров комитет је супротно тој основи Устава СФРЈ закључио да једино републике имају права на самоопредељење и отцепљење! Та неотуђива права народа су била темељ и Устава и саме државе СФРЈ. Све што је супротно тим правима народа је било (и остало) ништавно и неважеће. Пошто је државни врх Републике Србије (погрешно) тражио арбитражу странаца био је потом обавезан да поштује став арбитражног Бадинтеровог комитета. Тако се нашао у незавидном положају да поштује противуставни закључак Бадинтеровог комитета који је био против Србског народа и Србије. Потпуно је одговарао Словенцима. Мислим да је 85% одговарао Хрватима, 95% одговарао Муслиманима / Бошњацима. Да ли је заиста одговарао Македонцима и Црногорцима не знам. Словенци и Хрвати су одмах приступили спровођењу закључка Бадинтеровог комитета. Имали су потпуну подршку и помоћ СР Немачке. Она је успела да њен став прихвате и власти САД, Велике Британије и Француске. То је велика победа власти СР Немачке. Власти западних држава су поштовале само закључак Бадинтеровог комитета. Потпуно су игнорисани резултати референдума из 1991. Срба у Хрватској и БиХ. Срби су се преко 98% изјаснили за останак у заједници са Србијом и свима који хоће да буду у заједници с њима. Зашто су ти референдуми организовани по републикама уместо да је одржан, према Уставу СФРЈ, заједнички референдум за сваки цео народ, те и за цео Србски народ, у СФРЈ? Зато што свих 6 председника Република нису поштовали Устав СФРЈ! Зато што је то одговарало пре свега властима СР Немачке! У вези с тим можете прочитати допис Уједињеним Нацијама:

http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2004_10_10LTG_SC_FRG_Am.29731100.pdf

http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2004_10_15LTG_GermBzPtps.29731249.pdf

 

Последица непоштовања тог темеља Устава СФРЈ је да су Срби и Србија потпуно неосновано, са становишта самог Устава СФРЈ и Устава Републике Србије, али не и са становишта неуставног закључка Бадинтеровог комитета,  проглашени за агресора и узрочника ратова на територији СФРЈ 1991. – 1999!

 

Јесте ли ви народни посланици рођени 1960 – 1964 знали за то? А ви рођени 1965- 1969? А ви рођени 1970 или касније јесте ли знали истину о њиховим непоштовањима устава? Како год, сада живите у последицама тога. Шта више, у понављању истих грешака и грехова. Увучени сте да будете саучесници тога. Молим Вас, сваког појединачно, да добро размислите о свом ставу, о својим обавезама, и о својој заклетви народног посланика.

 

Зар вам, народни посланици, није довољно то што је народ на референдуму марта 1988. одлучио да странци не могу да учествују у решавању унутрашњих проблема, а потом у јесен те године наш Председник склапа договор с америчким представником Холбруком о решавању унутрашње ситуације супротно одлуци на референдуму? Последице знате.

 

Зар има убедљивијег примера да наша власт, посебно наш председник Републике као заштитник Устава,  треба да поштује наш Устав и да не треба да се обраћа странцима за решавање наших унутрашњих проблема нити за тумачење нашег Устава?

 

Ако извршни државни врх не налази решење у Уставу, онда је Народна скупштина обавезна да на основу Устава и у складу с Уставом предложи народу решење. Народ да одлучи на референдуму. Ако Председник Републике, Влада и Народна скупштина нису способни то да ураде онда су обавезни да поднесу оставке и да омогуће народу да изабере друге људе за врховне државне руководиоце. То државни врх Републике Србије није урадио 1991. године. Ни касније. Сада наш извршни државни врх на челу с председником Републике  Александром Вучићем и под његовим неприкосновеним руководством понавља те грешке непоштовања Устава својим противуставним деловањима.

 

У државном врху СР Југославије или Р. Србије 1999. су били Ивица Дачић, Маја Гојковић и чувене наше бусађије: Вук Драшковић, др Војислав Шешељ, Томислав Николић, и Александар Вучић. Њима претходно искуство с непоштовањем устава није ништа значило. Они су научени да не поштују Устав. Они су научени да је једино њихов став меродаван и неприкосновен чак и ако је противуставан. Они су прихватили противуставни Кумановски споразум.  Њиме су учињени такви компромиси да је извршена противуставна делимична војна и државна предаја Републике Србије.  То Александру Вучићу није довољно! А вама?

 

Сва трагедија и катастрофа кроз коју Србски народ пролази од тада до данас је највећим делом последица њиховог непоштовања устава СФРЈ, СРЈ и Р. Србије. Јесте ли ви народни посланици рођени 1960 – 1964 знали за то? А ви рођени 1965- 1969? А ви рођени 1970 или касније јесте ли знали истину о њиховим непоштовањима устава? Схватате ли последице?

 

УСТАВ И «КОМПРОМИСИ» ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

 

Александар Вучић у својству председника Републике Србије најављује и изјављује, бусађијски као што је чинио 90.их година прошлог века,  да ће он да спречи нови «Бљесак», нову «Олују» тако што ће се он «изборити за компромис» по коме Србија треба «нешто да добије» и ако «нема ништа на Косову и Метохији» по његовим тврђењима.

 

Председник Републике Александар Вучић својом одлучношћу да прихвата и спроводи нове «компромисе» не поштује последњу одредбу другог става члана 182 Устава усвојеног 2006.:

 

«Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.»

 

Република Србија је учинила 2006. године највећи могући компромис са Шћиптарском националном мањином. Он то не спомиње, не признаје, не поштује.  Одбацује! Гази Устав. Утисак је да се спрда својој председничкој заклетви.

 

Председник Републике Александар Вучић прећуткује да је под његовим великим ангажовањем (удруженим са тадашњим председником Републике Томиславом Николићем и председником Владе Ивицом Дачићем) Народна скупштина својом  противуставном Резолуцијом од 13.01.2013. већ вишеструко била прекршила Устав и ту одредбу члана 182 Устава. Усвојила је тада нов компромис: сва власт на Косову и Метохији је предата руководству УЋК.

 

Председник Републике Александар Вучић не спомиње многобројне противуставне «компромисе» из Бриселског споразума који су дела против Устава, државе и народа. Они су неважећи (члан 194 Устава).

 

Уместо да их све стави ван снаге и да, на основу Устава (чланови 114, 182, 194 Устава) и на основу последњих одредби саме те Резолуције, тражи од Народне скупштине да их поништи, он их продубљује. Све драстичније одбацује Устав.

 

Председник Републике Александар Вучић не признаје да нас је он довео у садашњу ситуацију «да немамо ништа на Косову и Метохији». Сада нас убеђује у неопходност нових  «компромиса» и као аргументе даје напред наведене изјаве и примењује застрашивања народа новим «Бљеском», «Олујом», НАТО агресијом, Шћиптарским погромом,…. То приказује као претеће доказе да ми морамо да прихватимо нове «компромисе». Охрабрује шћиптарске терористе, као да им даје упутства. Опет делује супротно својој двострукој председничкој заклетви и супротно војној заклетви сваког војника, подофицира и официра Војске Србије. Њихова заклетва је и његова војна заклетва као Врховног команданта војске Србије на основу његове председничке заклетве.

 

Ивица Дачић, Маја Гојковић, др Војислав Шешељ, Томислав Николић, и Александар Вучић и даље настављају да омаловажавају и не поштују Устав. У том духу је школован и Борис Тадић. Доказ су његова противуставна деловања и његова противуставна самовоља. Перјаница им је председник Републике Александар Вучић. Заштита и подржаватељи сте му до сада били ви, народни посланици из СНС, СПС, СРС. ПУПС и ваши коалициони партнери. Чините моћну већину у Народној скупштини. Ви одлучујете. Ви сносите одговорност.

 

На Косову и Метохији постоје растурени гробови србских родитеља и предака, побијених невиних Србкиња, Срба, србске деце, србских бораца за очување слободе, територије и државе, постоје уништена цела србска гробља, уништених 115 србских цркава и манастира, србска имања протераних Србских породица, а на њима разрушене или и спаљене њихове куће.

 

Срби имају и ко зна колико Срба којима су шћиптарски терористи живима вадили органе да би их продавали (што је јавно посведочио Славко Никић у књизи «Нулта крвна група» и потврдила Карла дел Понте у својој књизи «Лов»).

 

Све је то србско, све то Срби имају за вјек и вјекова на Косову и Метохији.  И да је само то, то је довољан доказ лажи да «Срби немају ништа на Косову и Метохији». То је и доказ истребљивања Србског народа  са Косова и Метохије, доказ злочина над њим.

 

Срби имају још увек своје вековне манастире и цркве, имају своју земљу и стотине хиљада Срба наставља да живи на својој прадедовској земљи – на Косову и Метохији.  Срби имају и преко 250 000 протераних Срба с Косова и Метохије после окончања НАТО агресије.

 

Резолуција СБ УН 1244 и Устав обавезују и нашу власт и Савет безбедности – КФОР и Европску Унију да свим прогнаним Србима и осталима гарантују безбедан повратак, слободно кретање и миран живот у њиховим домовима, на њиховим имањима, на Косову и Метохији.  Председник Републике Александар Вучић се председничком заклетвом обавезао да ће се посветити остварењу тога. Он се, уместо тога, посвећује новим противуставним «компромисима» са Шћиптарским терористима.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРИХВАТА ЕТНИЧКО ИСТРЕБЉИВАЊЕ СРБА

 

Изјава председника Републике Александра Вучића да Србија «нема ништа на Косову и Метохији» значи да он прихвата етничко чишћење, прогон Срба из Косова и Метохије. Он је тиме већ драстично противуставно (Преамбула, чланови 8 и 182 Устава) одвојио Косово и Метохију од осталог дела Србије! Ви то прихватате, народни посланиче?

 

Тврдња Александра Вучића председника Републике и Врховног команданта Војске Србије да Србија  «нема ништа на Косову и Метохији» је доказ његовог одбацивања његове двоструке председничке заклетве (члан 114 Устава). Њеним новим гажењем он потврђује да узурпира положај председника Републике и врховног команданта Војске Србије.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ОДБАЦУЈЕ И РЕЗОЛУЦИЈУ СБ УН 1244

 

Схватајући да су те његове изјаве ипак неубедљиве, Александар Вучић у својству председника Републике Србије тврди јавно, тачно али манипулацијски, да «Резолуција 1244 СБ УН не помиње Србију, већ Савезну Републику Југославију».

 

Манипулацијски зато што он не објашњава народу да је Косово и Метохија по свим савезним уставима свих (ФНР, СФР. СР) Југославија, по Уставној повељи ДЗСЦГ и по свим републичким уставима свих (НР, СР. Р. ) Србија од 1946. до данас нераздвојиви део Републике Србије. То је и међународна заједница безрезервно све време потврђивала.  По тим уставима Србија у својим недрима, у свом темељу, има Косово и Метохију. Истовремено он народу не објашњава ни Уставну повељу Државне заједнице Србије и Црне Горе  (ДЗСЦГ).

 

Напротив, он народу катастрофално и трагично сугерише да Република Србија не може да се позива на Резолуцију СБ УН 1244 и да народ треба да схвати и прихвати да он њу не може и да не треба да поштује као председник Републике Србије! Тако он настоји да непотпуним обавештавањем народа и прикривањем истине оправда своја противуставна деловања и неизвршавање уставних обавеза. Такво његово манипулацијско обавештавање је толико непотпуно да је постало обмањивање народа. У 4. ставу члана 60 Уставне повеље Државне заједнице Србије и Црне Горе («Службени лист Србије и Црне Горе», број 1/2003) је јасно и недвосмислено утврђено:

 

„У случају иступања државе Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, међународни документи који се односе на Савезну Републику Југославију, посебно Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, односили би се и у целости важили за државу Србију, као следбеника.“

 

Председник Републике Александар Вучић зна то и зна да је Резолуција СБ УН 1244 саставни део правног система Републике Србије (члан 16 Устава) као следбенице ДЗСЦГ која је следбеница СРЈ. То његово иступање у својству председника Републике и врховног команданта Војске Србије је кривично дело против народа и државе (чланови 305-307 Кривичног законика).

 

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ НЕ МОЖЕ ДА ИЗВРШАВА ОСНОВНУ ДУЖНОСТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Као председник Републике  и врховни командант Војске Србије Александар Вучић је био и остао обавезан да даје пример поштовања и оживотворења народне воље и народног опредељења записаних у Уставу његовим поштовањем и спровођењем, као и спровођењем Резолуције СБ УН 1244. Обавезан је био и остао да само тако  ствара јединство и слогу народа и свих осталих органа државне власти у Србији. Насупрот томе, Александар Вучић је својим противуставним деловањима само продубљивао и наставио да продубљује  раздор у народу и расцеп између великог дела народа и власти. Александар Вучић не може више да извршава ни основну дужност председника Републике утврђену у члану 111 Устава да:

 

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије.

 

ПРОТИВУСТАВНА ДЕЛОВАЊА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА И НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА СУ НЕГАТИВНИ ПРИМЕР И ПУТОКАЗ ДРУГИМА

 

Деловања председника Републике Александра Вучића и досадашња деловања већине народних посланика против Устава и неизвршавања уставних дужности су негативни примери другим службама и руководиоцима у Србији који доводе до непоштовања судских одлука чак и када је враћање отете деце од родитеља у питању:

 

«Агонија са којом се суочава породица Тркуља којима је Центар за социјални рад пре 10 месеци одузео малолетну ћерку (тада 6 година старости) и даље траје.

Иако је поступак лишења родитељског права правоснажно окончан у корист ове породице, Центар за социјални рад и даље упорно одбија да врати малолетно дете биолошким родитељима.

„Центар за социјални рад забрањује родитељима да успоставе контакт са својим малолетним дететом“, наводи правни заступник у свом Захтеву за хитно спровођење инспекцијског надзора над радом Градског центра за социјални рад – Град Београд – Одељење Звездара. Даље се у истом допису каже: „Руководилац Одељења Звездара ОДБИЈА да изузме чланове стручног тима из нама непознатих разлога“.»

https://facebookreporter.org/2018/08/05/porodica-trkulja/

Шта сте ви, народни представници – народни посланици учинили да се поштује судска одлука и да се дете одмах врати родитељима? Знате ли ви где је сад дете? Знате ли у каквом је стању дете? Схватате ли Ви да родитељи уставно пуноправно захтевају да њихово дете живи с њима и да га они одгајају (чланови 63 – 65 Устава)? Шта је с отетим усвојеним дететом Миле Алечковић? Шта је с осталом отетом децом? Имате ли ви децу, унучад? Ако сте хомосексуалци, имају ли ваши рођаци, пријатељи децу? Мислите ли ви о њима и на њих? Дозвољавате отимање деце, њихову продају не сузбијате! Зар је то хумано?

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ ПРИХВАТА ПРОТИВУСТАВНЕ ЗАКОНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Ви, владајући народни посланици из СНС, СПС. СРС. ПУПС и ваших коалиција, сте донели закон о хапшењу родитеља који не дозвољавају да им деца буду вакцинисана недовољно потврђеним вакцинама, увели сте у школовање и образовање наше деце хомосексуализам, деци су се делиле брошуре са сликама «две маме» и «двојицу тата», прогласили сте «једнакост жене и мушкарца» супротно биолошкој, природној и Божјој истини! Ви сте изопачили равноправност жене и мушкарца у њихову једнакост!! Супротно члановима 63-65 Устава.

С којим правом сте донели закон о донирању органа да власт може да располаже нашим живим органима? Да су наши живи органи власништво државе? Човеков орган који може да се унесе успешно у организам живог човека мора да буде жив орган.  Мртав орган се не уноси у организам живог човека. Нисте ви одгајали наше органе. Нисте их чували, неговали, развијали, него сам човек коме ви узимате живи орган.  Је ли то Хитлер радио? Ако јесте, онда га ви следите. Ако није, надмашили сте га! Шта је то у вашим умовима? Шта су ваши циљеви? Шта су ваши мотиви? Јесу ли у џеповима? Је ли то болест? Халапљивост, похлепа, користољубље? Помодарство?…..

Огласили сте јавну продају наших живих органа када лекари објаве да је човек мртав. Сваког од нас сте направили живом метом трговцима живих органа за слободан одстрел.

Да је тај ваш закон важио када је мати родила мог блиског пријатеља он не би постојао данас.  Лекари су прогласили да је он мртав. Напустили су салу. Бабица је знала да је његова мати у 6. месецу трудноће била побацила сина дижући велику кофу пуну воде. Бабици је било жао да његова мати изгуби и другог сина. Одлучила је. Преузела је одговорност. Убризгала му је неку инекцију. Је ли мој пријатељ био мртав или није? Лекари су оценили да је био мртав. Зар је човек мртав ако су неки његови органи још живи? Можда се у његовом организму још води борба између умирања и живљења. Зар не треба помоћи да надјача борба за човеково живљење, као што је урадила та бабица?

Жан Пјер Швенмон, вишеструки министар и председнички кандидат у Француској, је био пао у кому. После месец дана његови политички противници су славили његову смрт. Прошао је и други месец. Лекари у Паризу га нису прогласили мртвим. Кад је истекао и трећи месец, он се придигао. Жив је и здрав. Активан. Да ли, као у Паризу, у целој Србији постоје медицинске службе и медицински инструменти за тачно утврђивање да је човек мртав по лекарском  критеријуму иако у њему још живе неки његови органи?

У време распламсавања трговине људским органима, ви сте донели Закон о пресађивању органа. Живих органа. У њему чак нисте навели да је трговина живим органима тешко кривично дело!!! Ко вам је то одобрио? Нисте расписали референдум о томе. Нисте чак отворили ни јавну расправу.  По чему сте ви представници народа? Је ли то хумано?

Народни посланик доцент др Александар Мартиновић је изјавио:

„Мртав човек нема никаква права и можете му слободно узети његове органе.“  !

https://www.vaseljenska.com/aktuelno/napredni-martinovic-mrtav-covek-nema-nikakva-prava-slobodno-mu-uzmite-organe/

Ми не кажемо «мртво тело, мртав организам» него «мртав човек». Иако је човеково тело мртво, ми га ипак називамо мртвим човеком. Природа и Бог су човеку подарили наслеђе  Наука о томе је генетика. Наслеђивање је један од стубова цивилизације. Човек је наслеђе озаконио. Комунисти су у Југославији покушавали да укину наслеђе. Делимично су били успели у току своје владавине. У нашем Уставу наслеђивање и право наслеђивања утврђују чланови 59 и 89 Устава. Наслеђе од покојника је имовина покојника добијена од покојника. То је имовина мртвог човека. Он иако је мртав може својим тестаментом да управља своју имовину. Наведена изјава народног посланика Мартиновића негира тестамент и наслеђе. Супротна је тим члановима Устава. Органи мртвог човека су његова својина, а не народног посланика, председника партије или Републике, друштва, државе, па чак ни покојникове породице ако је покојник другачије одредио. Његова воља се свуда поштује. Осим у Народној скупштини Републике Србије! Зар вас није срамота кад изађете на улицу? Није вас страх да ће можда неки набављач покушати да се домогне ваших живих органа?

Та изјава народног посланика др Александра Мартиновића је само посебан облика општег става председника Републике Александра Вучића да Србија «нема ништа на Косову и Метохији». Председник Републике Александар Вучић такође одбацује наслеђе и тестамент. Делује супротно и члановима 59 и 89 Устава.

Председник Републике има право да одбије ваше законе и има обавезу (4. став члана 114 Устава) да их одбије ако су супротни Уставу, ако уништавају слободу,  живот, достојанство и  интегритет човека  (чланови 1, 3, први ставови чланова 23-25 Устава). Његово прихватање тих закона је  противуставно!

Ви под руководством и наредбом противуставно двоструког председника Републике Александра Вучића приморавате да се на неприхватљив наредбодаван начин окупацијског вазала, противно својој вољи, праву и слободи, насилно мења Србски наРОД, да се мењају закони, Устав, обичаји, националне вредности, утемељена друштвена, приРОДна и Божија правила у односу на поРОДицу, РОДитељство, поРОД, РОДни однос, РОДину – РОДну земљу? Доносите законе којима  омаловажавате постојање, од памтивека и за увек,  мушког и женског РОДа!  Председник Републике Александар Вучић их прихвата супротно члановима 62 и 64 Устава.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ НАСТАВЉА ДА РАСПРОДАЈЕ СРБИЈУ

Распродаје природних добара, рудника  (Бора на пример!!!), фабрика, узимање кредита с којима се финансирају стране инвестиције и страна извођења радова, (нпр. мостова уместо да то воде наши стручњаци), које се спроводе под противуставним руководством (чланови 111, 112 и 122 Устава) председника Републике Александра Вучића, су се толико одомаћиле да се више и не спомињу да би се створио утисак да је то нормално.

Не спомиње се ни пословна неспособност Александра Вучића. Пример је продаја у марту 2015. железаре Смедерево под његовим руководством. За директора је био поставио Петера Камараша. Железара је ту годину завршила с губитком од 145 милиона евра. Све је окончано недавном пресудом арбитраже у Лондону. Она је пресудила да Србија Камарашу и екипи мора да исплати одштету од 12,4 милиона долара. Видети детаљније на: http://www.nspm.rs/hronika/mijat-lakicevic-vucic-i-kamaras.html.То је нови доказ да Александар Вучић није био испунио ни законски услов да може да буде кандидат за председника Републике Србије. Народна Скупштина и Уставни суд су били на време обавештени:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_03LTG_Skp_AVsve.9260129.pdf,

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_03_14LTG_ZlbSvSkrc.72133619.pdf

 

Сада се одвијају распродаја деце, довођење миграната, насељавање Србије Шћиптарима због  којих се приоритетно припрема изградња аутопута Приштина – Ниш ради повезивања с аутопутом Ниш-Београд-Нови Сад.

Свим тим руководи Александар Вучић двоструки противуставни председник.

Доводите мигранте, под руководством Александра Вучића и Ивице Дачића, као што је радио Јосип Броз са Шћиптарима. Стварате своје гласаче.  Њима отварате и радна места. Од Европске Уније узимате и паре за то. Наша деца се исељавају. Детаљније на: https://facebookreporter.org/2018/08/13/komentar-miodrag-novakovic-islamski-trojanski-konj/

Каже ми месар у продавници. Ради цео дан. Хоће да заради да ишколује децу. Потом да их пошаље на Запад. У Србији, какву је ви правите, за њих он као отац не види добру будућност.

Спроводите етничко чишћење србске деце. Свесно и намерно мењате демографску структуру Србије. Под руководством председника Републике Александра Вучића.

Председник Републике Александар Вучић је основао противуставну «Српску листу» (као замену за Устав Републике Србије). Он се договара са Хашимом Тачијем. Они стварају гето за Србе под називом «Заједница српских општина» (као замена за слободно Косово и Метохију у оквиру Србије) чиме помаже да Рамуш Харадинај заједно с Хашимом Тачијем хара не само по Косову и Метохији већ и по, за сада «само», југу Србије?

Председник Републике и врховни командант Војске Србије  Александар Вучић не обавештава не само народ већ ни Народну скупштину шта он говори странцима, шта он обећава, прихвата, потписује  у разговору с њима. Странцима није потребно да шпијунирају нашу власт. Он њима говори. Он крије од нас (супротно члану 51 Устава) шта је говорио, обећао-прихватио-потписао ако јесте, на пример, у ранијим и недавним разговорима у Бриселу или у  још скоријем разговору са сином Џ. Сороша приликом његове друге посете овде. Уместо тога он говори народу да Србијом харају страни шпијуни, агенти. Застрашује.

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ РАЗГРАНИЧАВА

Зашто су Срби из „Републике Српска Крајина“ пред „Олујом“ бежали у Републике Српску и у Србију? Зашто нису ишли, у Словенију? Или у Мађарску? Зато што су ишли код свог народа.

Зашто су се Срби између 5. и 8. века селили из средње Европе? Зато што су бежали од германског протеривања, зулума, геноцида. Зашто су бежали  на Балкан? И то преко високих Карпата. Зашто су се верали по тим планинама ако нису знали ко је с друге стране? Зашто се нису задржали у подножју када су прешли Карпате? Наставили су на југ. Ка коме, код кога? Ка своме, код свога. Ка Србима, код Срба који су дотле живели на Балкану (Били староседеоци од давнина, најмање од Великог потопа Дарданелског земљоуза. Значи најмање 7526 година. Доказ је датум на Гази Местану. Докази су и Лепенски вир и Винча.)

Шћиптари су опијени својим вековним геноцидним циљем:

Srbi su na Balkan došli silom i silom moraju otići, a na nama Šiptarima je da obavimo taj zadatak.”

https://www.srbijadanas.com/vesti/info/tihi-genocid-nad-srbima-evo-kako-su-albanci-vekovima-etnicki-cistili-kosovo-video-2017-01-16

 

Са Косова и Метохије су Шћиптари протеривали Србе вековима подржавајући сваког непријатеља Срба и Србије који би се појавио: Османлије које су придобили својом исламизацијом; Аустро-Угарску којој су били бочно крило за њену припреману офанзиву на Србе и Србију; Хитлерову нацистичку Немачку да би спречили Србе да се супротстављају Хитлеру; Јосипу Брозу – Титу доживотном председнику његове Југославије коме су били верни гласачи и чланови КПЈ/СКЈ у протеривању Срба с Косова и Метохије; Влади СР Немачке у њеном осветничком кажњавању Срба и Србије за неприхватање немачке лажне објаве о предаји ЈКВ 1941. и за србски отпор Хитлеровом нацизму;  Бернарду Кушнеру, Тонију Блеру, Уилијаму Билу Клинтону и Мадлен Олбрајт за предају им на приватно располагање свог богатства Косова и Метохије укључујући и војно-стратешко, и за трговање живим органима живих људи.

 Шћиптари  и њихови подржаваоци се према Србији понашају по пословици:

»Кад добије прст, узме шаку, кад добије шаку, узме руку,.., све док не узме цело тело».

Детаљније видети на: https://facebookreporter.org/2018/08/12/razgranicenje/

 О каквом разграничењу са Шћиптарима говори председник Републике Србије Александар Вучић?

Он говори о ономе које су противуставно припремили Борис Тадић, др Мирко Цветковић и Борко Стефановић, а такође противуставно утврдили и спроводили председник Републике Томислав Николић, председник Владе Ивица Дачић и њен први потпредседник Александар Вучић. Њих тројица су учествовали у противуставном успостављању државне границе у сред Србије одмах после доласка на власт 2012.: између Косова и Метохије и осталог дела Србије и под њиховим руководством су противуставно прихваћене шћиптарске царине и царински печат. (Детаљније видети у првом делу петиције наведеном на почетку овог текста).

Разграничење и граница између Србије и Шћиптарије (тзв. Албаније) су утврђени пре више од сто година. Александар Вучић хоће да то мења (или га на то неко принуђује?). Припрема народ да народ донесе такву одлуку. Да би успео увелико спроводи агитацију у народу. Свакојаким обећањима и хавлоспевима о својим успешним распродајама, о успешним довођењима страних фирми да би наши радници радили као најјефтинија радна снага, о повећањима плата многима и пензионерима пензије. То показује да је убеђен да је користољубље најјача особина Срба, да ће да «продају Веру за вечеру».

Сада председник Републике Александар Вучић саопштава народу:

«Ја се залажем и то не кријем, свакако се залажем и то је политика коју представљам, а да ли ће она добити подршку народа или не, али ја се залажем за разграничење са Албанцима. »

«Хоћемо јасне границе, а не провизоријум као што је данас у коме нам једно пише, а сасвим друго имамо на терену.»

«Да имамо територију за коју се не зна ко је како третира и шта коме припада – то је увек извор потенцијалних сукоба. »

„Нећете разграничење са Албанцима? Нема проблема, али кажите људима да се спремимо да бранимо Врање за 40 година. У обраћању, било да предлажем или се опраштам од покушаја решавања, рећи ћу колико тачно данас наших људи живи на Косову и колико на дневном нивоу одлази”

Председник Републике Александар Вучић то  изјављује упркос своје председничке заклетве.

Зар треба још доказа да он одбацује Устав, своју двоструку председничку заклетву, да води самовољну противуставну државну политику? Намерно и свесно, или несвесно зато што је неспособан да извршава своје председничке дужности по Уставу?

Без обзира на одговор, ви, народни посланици, сте обавезни да извршите своју уставну обавезу без одлагања.

О каквом разграничењу са Шћиптарима он говори кад су сви устави Југославија и Србије утврдили разграничење између Шћиптарије и Србије? То је међународно признавано све време до 2008. Тада су под вођством власти Немачке, власти САД, Велике Британије и Француска погазиле резлтате другог светског рата и изневериле све борце, своје и борце других савзничких држава и народа, против нацизма. Делује као велика осветничка победа власти Немачке за Хитлеров пораз!

Председник Републике Александар Вучић се позива на број држава које сада признају шћиптарску окупаторску власт на Косову и Метохију и под њом окупирано Косово и Метохију за независну државу «Репубљик Косова». Позива се на власт Немачке да је граница те терористичке «Репубљик Косова» утврђена и непроменљива. Је ли као што је била утврђена и непроменљива граница нацистичке Велике Албаније под заштитом Хитлерове Немачке?

Председник Републике Александар Вучић је изјавио да жели да од Србије направи «малу Немачку на Балкану». Нека је прави на миру, у тишини, од пластелина својој деци и унуцима да задовољи своју жељу што пре.  И зато треба што пре да буде разрешен дужности председника Републике Србије.

Он се обавезао својом двоструком председничком заклетвом да уставно разграничење штити и брани. Међутим, својим изјавама он то противуставно одбацује.

Устав не дозвољава председнику Републике да води њену политику (чланови 111, 112, 122 и 123 Устава).  Члан 8 Устава утврђује јединственост и недељивост територије и неповредивост граница  Републике Србије!

Председник Републике Србије Александар Вучић делује против Устава, државе и народа. Ви, народни посланици СНСа,СПСа, СРСа, ПУПСа и ваших коалициионих партнера то до сада штитите! Свесно. Намерно. До сада.

УСТАВНА ОБАВЕЗА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

 Народна скупштина је одбила да заустави проитивуставна деловања председника Републике Бориса Тадића и Владе др Мирка Цветковића, потом председника Републике Томислава Никоића и Владе Ивице Дачића и Александра Вучића. (Докази о томе су вам достављани на време. Можете их наћи на: http://www.ssssseternal.org/.)  Још увек Народна скупштина одбија да заустави противуставно уништавање Републике Србије под руководством председника Републике Александра Вучића и председника Владе Ане Брнабић. Њој је важнија оданост Александру Вучићу него верност држави како се заклела. Она се на приврженост његовој политици обавезала јавно при ступању на дужност.  Поштено и часно према њему. А према држави и народу?

Сада ви, народни посланици, чините Народну скупштину.

 Ви нисте дошли на власт «с пушком у руци» па да можете само тако да одете с ње, како су говорили ваши претходници.

Србски родољуби и патриоти неће да започну братоубилачки рат (који је 7. јула 1941. био отворен убијањем србског жандарма) ни у Србији ни било где у Србском народу. Неће ни да упере пушку ни у ког од вас на власти.

Ви сте дошли на власт «с батином у руци». Ви и народ у унутрашњости Србије, који о томе говори, то знате. Је ли ви зато поштујете само метод кнеза Милоша: «25 батина по гузици»?

Људи кажу «Батина је из раја изашла». Међутим: »Да је батина добра не би изашла из раја».

Ви сте изабрани представници народа преко којих народ остварује своју сувереност (члан 2 Устава). То вас обавезује да не смете да присвајате власт мимо народне воље (исти члан Устава и члан 5 Устава). Не смете да делујете супротно Уставу. Обавезни сте да спроводите његове одредбе. Положили сте заклетву да ћете тако радити. Дали сте своју РЕЧ.

У садашњој ситуацији најактуелнија одредба Устава коју сте дужни да спроведете јесте:

Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине

Први део првог става члана 118 Устава. РЕЧ народа.

С обзиром на развијање наше ситуације и на ваша досадашња одбијања да покренете тај поступак, ви сте дужни да га покренете до петка 7. септембра 2018 године.

Реч створи човека. Одвоји га од животиња. Вама се упућује Реч. Ни ви ни Александар Вучић  не поштујете Реч. Прочитајте, ако нисте, Реч Срба с Косова и Метохије објављену на:

https://stanjestvari.com/2018/08/07/odgovor-srba-sa-kim-na-pismo-predsednika-srbije/

и на:

https://facebookreporter.org/2018/08/07/np-otadzbina-odgovor-srba-sa-kim-na-pismo-predsednika-srbije/

Ако ви још увек не прихватате ову петицију онда се поставља питање:

 

На чему се заснива толико ваше идолопоклонство према личности Александра Вучића?

 

Зар нам није довољно 35.о годишње искуство из свих Југославија 1945.-1980.?

 

https://facebookreporter.org/2018/08/12/ministrima-kajmak-narodu-ni-za-hleb-ugovor-vlade-srbije-sa-mmf-uzburkao-javnost/:

 

«Министрима кајмак, народу ни за хлеб – Уговор Владе Србије са ММФ узбуркао јавност»

BY РЕПОРТЕР ON 12. АВГУСТА 2018. • ( 1 КОМЕНТАР )

 

 Јесте ли то одобрили? Ако јесте, да ли је могуће само за њих, а не и за народне посланике? Па и ви сте представници народа. Као и они. Председник Републике Александар Вучић већ многима обећава повећања плата. И повећање односа евро/динар. Само да се одрекнемо Косова и Метохије, тј. Србије, свих својих предака, па да се деца одрекну нас.

Ако ви још увек не прихватате ову петицију онда ви или нисте у стању да схватите колико сте дубоко упропастили народ и државу или сте свесни тога али вам је најважније да задржите привилегије које вам даје положај народног посланика, или и једно и друго. Онда  на основу члана 56 Устава тражим да јавно одговорите на следеће питање:

                 Зашто не покрећете те и не спроводите уставни поступак разрешења

председника Републике Александра Вучића због његових повреда Устава?

Уставно сте обавезни да одговорите на ово питање. Одговорите јавно. Допис је јаван.

Народ вас је изабрао. Народу сте положили заклетву. Народни сте представници. Ваш имунитет народног посланика вас не ослобађа одговорности за противуставна деловања и/или кривична дела. Народу одговарате……..

 

Последње вести као резултат Вучићевих и ваших противуставни деловања:

 

https://facebookreporter.org/2018/08/14/np-otadzbina-skoro-80-000-srba-sprema-se-da-napusti-vekovna-ognjista-vlast-provocira-oluju-srba/ :

 

«НП „ОТАЏБИНА“:

Скоро 80.000 Срба спрема се да напусти вековна огњишта –

Власт провоцира Олују Срба»

BY РЕПОРТЕР ON 14. АВГУСТА 2018. • (

 

То је бујица које ће да повуче и многе Србе из Србије да је напусте. На вама је да то зауставите без одлагања разрешењем председника Републике Александра Вучића.

 

Београд,  уторак 15. август, 2018. године           С поштовањем,                                      Др Љубомир Т. Грујић, професор у пензији                                                      Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд

Мере Владе против употребе дроге у школама и новчане накнаде за пораст наталитета у Србији- добре намере али недовољне.

Томислав Крсмановић: Мере Владе против употребе дроге у школама и новчане накнаде за пораст наталитета у Србији- добре намере али недовољне.

Предлог Владе да сузбије продају дроге ђацима и младима, тако што ће спровести едукацију,  маколико био доказ искрене бриге за млади нараштај, неће дати никакав резултат, јер едукација не може сузбити продају и употребе дроге. Једина мера која ће бити  успешна је примена драстичних казни над онима који се богате на крви и упропашћавању живота нашег младог нараштаја. Кинеске власти су недавно пред неколико стотина ђака јавно отсекле главе трговаца дрогом. То ће искоренити покушај продаје дроге у Кини. Србија такву меру не може применити. Али може применити драстичне законске мере и  дилере осудити на тешке затворске казне и друге казнене поправне мере, и то прочитати пред нашим ђацима, и представити им на лични увид фаце злочинаца оковане букагијама и ланцима, да виде ко су ти који се богате на њиховим трагедијама.

Значајне новчане стимулације за пораст рађања ће ипак дати више резултата. Али овакве мере не ударају у праву мету, јер је сиромаштво само један од узрока опадања наталитета, а не најзначајнији. У Србији се највише рађало када је Србија била најсиромашнија. Проблем је врло сложен, деликатан, ствар је деценијама  запостављана, није препозната, и упуштена је.

Треба рећи отворено без длаке на језику, да код нас још увек постоје многе табу теме, и области које су прекривене велом тајни. То су и породица и породични односи.

Узроци су духовне односно моралне природе. Ми смо запали у садашњу крајње тешку ситуацију, јер је дошло до слабљења традиционалних и универзалних моралних вредности, што је између осталога имало за последицу врсту распада породице , последично опадање стопе наталитета и поремећаја етничке равнотеже на штету српског народа у Босни и Херцеговини, на Косову и Санџаку, и до појаве беле куге у Србији.

А ове појаве су директно узроковале измене граница државе и потискивање Срба са њихових вековних етничких територија.и слабљење виталности нације .

Данас у Србији нерадо рађају децу зато  што је породица постала незанимљиво место суживота, деца не поштују родитеље, „ па неће ни нас наша деца„. ПОРОДИЦА АГЕНЦИЈА НЕКРЕТНИНА, чује се. Данас су породични односи јако поремећени у многим породицама у нашој земљи, међу супружницима, или између родитеља и деце, или између деце. Учестали су физички обрачуни, свађе, многи бракови опстају, уколико не дође до развода јер немају где да оду, живе у свађама и неизмерном стресу, поједина деца данас физички угрожавају родитеље. Родитељи губе ауторитет у очима деце, због својих непримерених поступака престају да деци буду модел идентификације, због чега их деца понекад почињу да презиру. Или родитељи не могу да деци дају васпитање по својој жељи, да их спасу од погубних утицаја улице, искривљеног система вредности, нерада, дроге ,алкохолизма, деликвенције.и порнографије. Омладина и млади као биолошки најпродуктивнији сегмент становништва су у дубокој и сложеној кризи. без јасне перспективе за запошљавање, и решавање стамбених питања. већина је на ивици сиромаштва и беде, дели садашњу кризу-страх ,апатију и врсту безнађа.Образовање је нефункционално и нерационално , образовна средина је често уместо да буде место за духовни и интелектуални развој младих људи, управо супротно, води усвајању погрешног извитопереног система вредности, развијању нетолеранције, школска дворишта и средина нису довољно безбедни, тамо владају насиље, уцене, претње. Млади су систематски гурани на маргину догађаја, у нерад и бесперспективност, ноћни живот, уместо да раде ,привређују и заснивају своје породице.

. Врло је висока стопа развода, продуженог селибата и удовиштва

Све се ово драстично одражава на здравље младих. како душевно, тако и органско, такво здравствено стање не може фаворизовати пораст наталитета

Брак и породични односи нису избегли да буду у претходној марксистичкој СФРЈ претворени у предмет све присутне и нарастајуће друштвене контроле, која је као чудовиште гутала све области друштва, укључујући и лични и интимни живот појединца. Већина српских комуниста, који су имали најбоље намере нису прозрели да се иза наводне„ научне, марксистичке, модерне, материјалистичке концепције односа међу половима, љубави и секса„, уствари укривала подмукла  саботажа, чији је циљ био рушење искрене љубави , без које нема породице и деце, разарање породице и брака, то јест слабљење наталитета.

Ради субверзивног разарања Југославије и Србије.

Еротизација и хедонизација су светски раширен феномен, међутим код нас је другачији контекст, и другачије су последице. Сасвим је нешто друго говорити о еротизацији и хедонизацији у једној западној, или некој другој држави где снажно функционишу институције као што су: породица и ауторитет родитеља, црква и верско васпитање, школа и образовни систем, медија и средства јавног комуницирања, мреже саветодаваца ,правни систем и правна држава.,где постоји каква-таква традиција. Негативни утицаји на младе, децу, и на друге, могу бити кориговани повратним утицајем родитеља, школе, цркве, васпитним емисијама средстава јавног комуницирања, у тим друштвима још увек постоји какав-такав систем моралних вредности и дејствују институције правне државе.Нпр, у Белгији је недавно милион људи демонстрирало на улицама у осуду ланца дечије порнографије.  А код нас мук.

У бољој позицији су били припадници Муслиманске вере која их је више него, ли Православце штитила од погубних утицаја.Ово нарочито важи за косовске Албанце чије куће су окружене високим зидовима и где су муслимански канони још увек јако присутни, нови систем вредности није толико продро као код Православаца. Ово је сачувало породице Албанаца од распада, а затим Муслимана у Санџаку и Босни и Херцеговини.  А што се директно одразило на стопу наталитета и креирало околности да дође до садашњег демографског погубног исхода по православце. Овоме треба додати и чињеницу да су Срби били изложени снажнијој репресији, политичкој инкадрацији , и дерасинизацији, атеизацији, рушењу система моралних норми и традиционалних вредности, него ли други народи бивше СФРЈ..

ЖЕНА ЈЕ СТУБ ПОРОДИЦЕ, А њена улога и лик су деценијама подмукло срозавани.Треба додати да оваква једна еволуција није уопште довела до ослобађања жене и већу равноправност жене. Напротив, феминисткиње које на први поглед би могле наћи своје адуте у еволуцији до које је дошло у СФРЈ , упоређујући са стањем у претходној Краљевини Југославији, на крају крајева увиђају да нису биле у праву, и да сада жене имају далеко мање права него ли раније. Данас жена има недовољно на руководећим радним местима, оне теже долазе до посла, далеко их је више међу незапосленима, смањено је њихово учешће у јавном животу, њихова улога у породици је драстично деградирана, њене обавезе нису мање, него ли раније. У ауторитарним,или тоталитарним вучјим режимима, а данашња Србија је више него ли ово прво, највише страдају незаштићене мањине и слабији. А то су пре свега жене, затим стари и разне категорије немоћних особа, избеглице. Жене у Србији су данас незаштићене, изложене различитим ударима и уценама, приликом запошљавања, на радном месту, од стране етатистичких групација и различитих пара-кланова моћи. Жене претварају у „тела којима други управљају en distance „. Показало се да еротизација средине уместо у ослобађање жене у локалном контексту води супротноме, њеном оробљавању и постваривању.

Последице су временом постајале погубне, удружене са другим врло опасним утицајима: крах јавног морала и система вредности, криминализација друштва, крах институција правне државе, криза образовања, слабљење органског и менталног здравља младих и нације, извитопереност медијских порука, сиромаштво, страх.

То је финале претходне политичке манипулације породицом.

Дакле, главни узрок пада наталитета је политизација, социјализација породице у сврхе друштвене контроле, што је имало за последицу слабљење наталитета. То се нажалост наставља и данас, дубока Србија испољава жељу да и даље накарадно и извитоперено усмерава породичне и односе полова по својој жељи.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке демографске кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Излаз није у јадиковкама него у акцијама. Живимо и даље у друштву табуа, тајни, скривених интервенција, превара, манипулација. Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају  конфузија и незнање. Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути.То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Треба мењати законодавство, треба захтевати да мафијашке неформалне структуре  буду стављене под контролу Скупштина и институција демократске јавности, треба грађане васпитати, обучавати, дати реч психолозима, брачним саветницима, свештеницима.

Уједно, треба створити материјалну базу, запослење, станове, плате, средства, реформисати систем образовања, устоличити правну државу, оздравити морал и душу нације.

ТРЕБА ОДМАХ УКИНУТИ РИЈАЛИТИ, ДВОЈЕ, ПАРОВЕ, порнографију у медијима, итд. Када кажем „ ријалити„ не мислим само на овај данашњи на телевизији, него на рушење јавног морала и здравих односа међу половима и у породици, који је почео још 1945 године. а који данас достиже кулминацију. Енергично почистити из медија, музике, књижевности  и са других јавних простора порнографију, вулгарности , кич и неукус. Господари и профитери порнографије су државни и национални непријатељ број 1. Између осталога они су дубински узрочници 300 до 500 хиљада абортуса годишње. А абортус је убиство, један становник мање.

Онда ће кренути и наталитет и породица ће почети полако да излази из кризе.

Југославија и Србија су били мезимче међународне политике, нарочито је Србија уживала огромне симпатије Америке . Нажалост од Другог светског рата антисрпски лоби у Евопи и суседству, у Југославији,  је се удружио у пањкању и изолацији Срба и Србије, што је доживело кулминацију 1970-их година и касније када су преко Папе Војтиле, Бжежинског и антисрпског лобија у Европи, за собом повукли у лавину и Америку против невине и лојалне Србије.

Знамо шта се десило.

Америка то увиђа она нам пружа руку пријатељства. Спремна је да нас подржи да се усправимо.

Наталитет у Србији дакле има пресудну гео-политичку конекцију.

Српски народ  је доста патио , он нестаје без икакве кривице. Подли мрзитељи су нас не само изоловали у свету, него и изнутра опасно нагризли и позавађали , да преко нас самих разоре наш јавни морал, породицу и наталитет. МИ САМИ СЕБЕ УНИШТАВАМО. Подмуклост је бескрајно демонска и зла.

“К’о дим ће се расплинут‘ небеса, земља ће се к’о хаљина истрошит‘, као комарци нестат ће јој житељи. Али ће спасење моје трајати довијека, и правди мојој неће бити краја.Бог ће казнити оца што иђаше на ћерку,мајку на сина и брата на сестру.“ (Изаија )

Kина је изашла из комунизма као победник, јер је у центар интереса ставила породицу, брак, децу и систем моралних и духовних вредности.

Суштински узрок убрзаног суноврата Србије је некажњавање оних који  је уништавају. Докле год се не заведе поштовања закона Србија ће све убрзаније нестајати.

Молитва за спас, је љубав а не мржња, ДУХОВНИ И МОРАЛНИ ПРЕПОРОД.