Роџер Вотерс: „Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима? Ви сте полудели! Шта су вам лоше урадили?“

Роџер Вотерс: „Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима? Ви сте полудели! Шта су вам лоше урадили?“

Објављено: 30.08.2018.год.

фото: © RT

Роџер Вотерс, оснивач и бивши вокал планетарно познате музичке групе „Пинк Флојд“ говорио је о Русији и односу западног света према њој.

“Желим читав свет да питам – ви желите да започнете рат с Русима?

Ви сте полудели!

Знате ли с киме имате посла?

Руси су вас ослободили од нацизма, и платили цену 20. милиона својих живота.
Шта су вам лоше урадили? И уопште, о чему причате?
И желите ратовати с њима?
Ја не знам како ће Украјина изаћи из садашње ситуације. Али, оптуживати Русију је смешно, мада Американци то добро умеју да раде.
Они владају медијима и могу вртети како им воља, и зато им верују.”

Вотерс је познат по свом хуманитарном раду и да кроз своју музику се бори против диктатуре и нацизма. Познато је да су му дед и отац погинули у борби против нацизма током два светска рата.ИН4С

Advertisements

NATALIJA NOGULIĆ O HOLIVUDU, KARIJERI I SRPSKOJ HRANI

NATALIJA NOGULIĆ O HOLIVUDU, KARIJERI I SRPSKOJ HRANI

POZNATA HOLIVUDSKA GLUMICA NATALIJA NOGULIĆ OBOŽAVA ZELJANICU, SARMU I JAGNJETINU

Nedavno je u Lejk Forestu blizu Čikaga održano veče druženja sa poznatom holivudskom glumicom srpskog porekla Natalijom Nogulić.  Članice organizacije “Kolo Srpskih Sestara” pri crkvi Svetog Vasilija Ostroškog,  potrudile su se da sve bude u holivudskom stilu pa se na ulazu našao crveni tepih sa zvezdicama i imenima poznatih holivudskih zvezda srpskog porekla: Karl Malden, Stana Katić, Natalija Nogulić, Mila Jovović i drugi.

Na jelovniku su se našla omiljena jela poznatih holivudskih zvezda pa su gosti mogli da probaju: “Alfred Hitchcock’s Quiche Lorraine”, “Elizabeth Taylor’s Chicken with Avocado and Mushrooms”, “Katharine Hepburn’s Brownies” i  omiljena jela Frenka Sinatre i Elvisa Prislija.

Prisutni su imali prilike da saznaju nešto više o Nataliji Nogulić i njenoj glumačkoj karijeri. Kako je Natalija počela svoju glumačku karijeru, koje su joj uloge najznačajnije, ko su joj bili uzori i šta savetuje mladim generacijama. Natalija je govorila o svojoj karijeri dok su se na projektoru smenjivale scene iz filmova i serija: Star Trek (Zvezdane Staze), Hoffa, Spartan, Bones, The Lazarus man, The Unit i drugih. Iza sebe ima pored dosta uloga u američkim filmovima i serijama i jednu napisanu knjigu a trenutno piše i drugu po kojoj bi želela da snimi i režira film. Srpska publika pamti je po ulozi u seriji Zvezdane Staze koja je devedesetih godina bila popularna na našim prostorima.

Na pitanje koja je njena omiljena hrana, Natalija je bez razmišljanja  odgovorila da obožava zeljanicu, sarmu, kupus i meso i jagnjetinu i da ove srpske specijalitete rado priprema i da je to naučila od svoje mame i bake.  Kaže da bez obzira što je rođena amerikanka, voli srpsku hranu, srpski jezik priča po malo, voli srpske običaje i ljude i jednom nedeljno odlazi u crkvu.  Srbiju je posetila još devedeset i neke godine a nada se da će ići ponovo uskoro i ima želju da glumi u nekom od srpskih filmova i sarađuje sa srpskim rediteljima i glumcima.

NATALIJA NOGULICH INTERVIEW – VIDEO

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

Славица Јовановић

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ - АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’
27.08.2018. год.

 

РАСПИСУЈЕ СЕ ПРВИ МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ  КОНКУРС ‘’ ТРАГОМ ПРАВДОЉУБИВОГ – АРЧИБАЛДА РАЈСА ‘’

Следеће године 8. августа  2019 . године навршава се тачно  90 година од смрти једног од највећих пријатеља Срба , истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас,  актуелније него икада. Рајс је иначе почасни грађанин Мачванског Прњавора .

Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден.

Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над србским становништвом у време Првог светског рата.

Истраживао је  злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом, а посебно је направио осврт на страдање србског становништва од аутро- маџара  почињеним над становништвом Мачванског Прњавора и околине .

По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом светском рату, писало је: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком‘ нек је слава!“.

Конкурс се расписује  и у знак сећања на жртве  злочине које је починила аустроугарска војска у Мачванском Прњавору 4. августа 1914 године , тако да и данас  пред Спомен – костурницом леди се крв у жилама , пред том Прњаворском Костур – Капелом .

(  Подсећање : 17. августа 1914. године Аутро – угари , спалили су у школи  48 Прњавораца , из школе у пламену , мајке су кроз прозор избацивале децу , а које су аустроугарски војници  дочекали на бајонете )

Иницијатор књижевног конкурса је Славица Јовановић новинар и књижевник , која на овај начин  испуњава заветну жељу Бранислава Бојића Банике књижевника из Београда , који је своје детињство проводио у дворишту прњаворске цркве  знатижељно посматрајући спомен- костурницу у друштву тадашњег црквењака . Мајка Бранислава Бојића књижевника је родом из Новог Села и  Бојић је потписницу ових редова замолио да кроз књижевно и публицистичко штиво , пише о свирепим злочинима над недужним србским становништвом  у Мачви . Иницијативу су одмах подржали и књижевници из Удружења књижевника Србије : Предраг Богдановић Ци, књижевник , др Милан Младеновић књижевник и многи други афирмисани књижевници и новинари , али има и полицајаца , као и  књижевних клубова . Такође у току је и оснивање Удружење писаца Мачванског Округа , чији је иницијатор такође , Славица Јовановић новинар и књижевник .

Сада  више о конкурсу који је тематске садржине . Прва песма би требало да буде посвећена Арчибалду Рајсу , односно  песма посвећена његовом истраживачком раду на raскринкавању злочина над житељима Мачве и његовом књижевно-публицистичкм раду и књизи- тестаменту ‘’ Чујте Срби,  чувајте се себе’’ .

Друга  песма би  требало да се  односи на страдање  мачванског живља , који су на најмонструозније  начине мучени , клани , спаљивани , везани жицом  и терани да гледају трчећи везани у ланце , према августовском Сунцу ,  а познато је да само птица орао , без тешкоћа може у Сунце погледати …

Трећа песма би требало да буде посвећена  слепом србском гуслару и песнику Филипу Вишњићу , који је злочине  у Мачви од стране тиранина- опевао .

Песме треба да су дужине до 28 редова , потписане пуним именом и презименом аутора

Један аутор  може учествовати  са по једном песмом на све три теме , или са три песме на једну тему коју изабере .  Или само са једном темом са конкурса . Конкурс је самофинансирајући и плаћа се учешће  од 500 РСД . Конкурс је отворен до краја априла 2019 . године . Осим штампања зборника и књижевних вечери , планиран је и посета  Београду споменику Рајсу који налази се у Топчидерском парку, као и посета спомен костурници у Мачванском Прњавору .

Најуспешније песнике очекују  дипломе , књиге, уметничке слике , захвалнице .

Проглашење  победника , додела награда и  промоција зборника посвећеног сећању на  жртве ратова у Мачви биће одржана у августу , када се обележава јубилеј  90 година од смрти Арчибалда Рајса али и годишњице од великог зверства над Србима .

Овим конкурсом  испуњавамо и заветну  жељу – тестамент нашег угледног србског књижевника  Бранислава Бојића , великог Србина , Родољуба и Православца , који је као босоноги дечак у Мачви , био ужаснут злоделима  над огњиштима и децом , родном крају своје мајке . А захвални смо и књижевницима Удружења књижевника Србије што нас подржаше  у овој идеји . Мејлови  на који се шаљу песме су  : slavicajov69@gmail.com  и  slavicaj1969@gmail.com

Уплате за књижевни зборник врше се   на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 ,

За све информације везане за  конкурс можете се телефон : 063- 807 – 59-35 .

У нади да ће  конкурс постати  традиционалан и да ће отргнути од заборава , недужне  мачванске жртве , али и великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса .

Припремила : Славица Јовановић , новинар и књижевник

 

 

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

goran-jevtovic-150x150Након скоро једанаест година тамновања поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то заиста беше… Несуђени начелник Генералштаба.

Уклоњен је вољом НАТО моћника. Егзекутор – Борис Тадић. Подршка – Мило Ђукановић.

Током суђења у Хагу прошло је небројено сведока одбране. Командант је, одмах по завршетку сведочења, свакоме понаособ, преко адвоката, слао краћа писма захвалности. Садржај је био различит, обраћао се лично и писао их је својом руком. Љубоморно смо чували писма и поносили се њима. И још увек их чувамо.

Коначно је дошао тренутак да их обелоданимо. У писму које је мени упутио, између осталог стоји:

„…Било је мушки, јуначки, зарад оних којих више нема, зарад истине…! Поздрави све наше… Уз Божју помоћ да се видимо на другом месту! Желим ти све најбоље!

Хашка тамница, 16.01.2008.године, Владимир Лазаревић“

Изнео сам садржај писма не самохвале ради и не због нас живих, већ, како стоји у писму „зарад оних којих више нема“ – хероја одбране, погинулих косовских јунака… И „зарад истине“ која је угушена у окупираној Србији.

Онако како је командант оставио у аманет. И захтевао да не заборавимо велику борбу. Борбу на живот и смрт, за част и славу. За слободу, коју ћемо поново освајати, јер, то нам је судбина.

Е, то је био – и сада је – Владимир Лазаревић. У неколико речи све стане. Генерал достојан славних српских војвода, ненадмашни војни стратег, храбри командант и изнад свега човек великог срца и душе православне.

Био је на челу седамдесет и нешто хиљада ратника, јунака Приштинског корпуса и водио жестоку битку на главном правцу напада најјаче војне силе у историји света. Несразмерно веће солдатеске, која га није поразила и којој је показао како се ратује.

General-Lazarevic_620x0

Вратио се достојанствено, онако како је и отишао. Није се предао како су поједини смутљивци годинама тврдили, од којих неке спазих јуче на нишком аеродрому. Напротив, Лазаревић се, онако како је то учинио и генерал Павковић – жртвовао за отаџбину. Сетимо се оне психолошко-пропагандне харанге: „…од сарадње са Хагом зависи европска будућност Србије и Црне Горе…“ Шта су тада могли, осим да себе ставе на олтар?

Пролазе хиљаде и хиљаде предратних и ратних слика…

Дошао је тихо у Приштински корпус на дужност начелника Штаба, као пуковник, и врло брзо ушао у легенду. И би тако у реалном времену. Заиста. Сви смо га волели. Поготову ми на Истуреном командном месту у Ђаковици – Котур, Пешић, Мосић, Николић, Ђорђевић, Трајковић, Мидовић, Тасић, Илић и многи, многи други.

Иако је био строг, темељан, упоран, захтевао је велики рад и залагање, прецизност. Али, изнад свега је био хуман, широкогруд, праштао је грешке, учио нас, показивао нам колико је маштовитост важна и неретко пресудна у борби. Машта и таленат, то су они шрафови који недостају северноатлантској дружини. Бодрио нас је и онда када су поједине ситуације изгледале попут немогуће мисије.

Туговао је заједно са нама за сваким изгубљеним животом, за сваким рањеником… Никада их није заборавио.

… Деветог априла ратне 99-те године, у раним јутарњим сатима почела је копнена операција удружених снага НАТО, ОВК и Албанске армије, на правцу караула – „Кошаре“, „Морина“, „Маја Зез“ и „Маја Чобан“. До тада невиђени удар. Вијетнам у малом. Невероватно али истинито – снаге НАТО у страховитој ваздухопловној, копненој, диверзантској и ракетно-артиљеријској подршци пешадији – шиптарским терористичким бригадама, које надиру из правца Тропоје и Бајрам Цурија.

Негде у поподневним сатима коначно је из рејона Приштине, од стране команде корпуса, успостављена раније изблокирана радио-релејна веза са Истуреним командним местом у Метохији – са нама у првом борбеном ешелону. Јављају се генерали Лазаревић и Павковић. Заједно су на истом радио уређају. Одзвања „Космос 223, јави се, овде Космос 220, да ли се чујемо…“

Не траже да им поднесем борбени извештај о стању на фронту на војнички начин, нема обавезне строгоће, нема кодираног разговора, устаљених шифри, нема издавања задатака…. Све им је јасно, прочитали су писани извештај… Мени је лакнуло. Значи, курир је ипак стигао.

А написао сам да су рањени пуковник Трајковић, потпуковник Томић, мајор Шљиванчанин… Командујем одбраном границе као најстарији по чину а не зато што сам најпаметнији. Десно је мајор Димчевски, лево мајор Ромић, по дубини потпуковник Цокић, везу одржава мајор Тодоровић… по непријатељској авијацији туче пуковник Ђошан са својом бригадом… Божа Делић је далеко и чува царски Призрен… Влатко Вуковић држи „Ћафа Прушит“ и лево крило на правцу главног удара…

Претпоследња реченица коју сам склепао у том ванредном борбеном извештају, а који су Лазаревић и Павковић прочитали (не знам ни дан данас како ми је пала на памет и како сам смео да је напишем, јер је било невероватно тешко), дословно гласи:

„Борбени морал на високом нивоу. Границу ћемо одбранити по сваку цену!“

С њихове стране, иде кратко, људски, очински „…јесте ли живи!… шта вам треба?… шаљемо појачања и авионе… стижу Живановић, Ђурковић, Бачевић, Милићко… издржите, не дајте се, покажите им шта знате…. ви браните част отаџбине… пренеси поздраве свим борцима, охрабри их и чувај… долазимо…“

Лазаревићу дрхти глас, али се не да… Мени иду сузе. Од радости, што знам да су ту, што идејна веза није покидана и што нас нису оставили… Битка може да се настави свом силином. И би тако. Ромићу наређујем да распали из свих хаубица и тенкова… Нема назад!

Водник Васојевић држи „Маја Главу“ са дванаест својих граничара, а онда креће у јуриш који му нисам одобрио и уз громогласно „урааа“ зауставља скоро три стотине елитних црнокошуљаша… већину је „положио“ на пропланку дуж границе… на десном крилу десетар не пушта стару караулу „Кошаре“ и не одступа. Терористичке хорде су у чуду док извлаче своје рањене и погинуле…

Наши МиГ-ови, двадесетјединице, долећу за непуних пола сата. Испрепадаше нас више него комплетна НАТО авијација. Лете на педесетак метара изнад глава. Авакси не могу да их виде. Подигоше нам борбени морал, гори и небо и земља! Свака част браћо пилоти – одјекује дуж фронта….

Команданти су одржали реч! Хвала вам господо генерали…

Нисмо попустили и нисмо се предали до последњег дана рата. Епопеја. Неиспричана прича…

lazarevic-vladimir-sloboda

*

Приштински корпус је одавно избрисан. Људство је демобилисано и разбацано на све стране. Једва преживљава. Нема више чувене Команде и Штаба корпуса, угашене су херојске бригаде, пукови, самостални батаљони и чете. Уништена је логистика, борбена техника, оружје и муниција… Све борбене књиге су архивиране…

Али није уништен борбени дух и борбени морал!

И не знају, они који су нас окупирали, да је преживео један елеменат борбеног распореда – оно чувено, „Истурено командно место“. Не знају ни где је, ни ко га чини, ни када ће поново бити у функцији… И симболично и стварно.

Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!

Убеђен сам да ће неко од нас, тамо негде у Метохији, на Планику рецимо, предати рапорт генералу Лазаревићу, отприлике овако – команданте, корпус је запосео матичне гарнизоне… граничари су на својим местима… губици минимални, борбена ситуација под контролом!

Поуздано знам да је то животна жеља Владимира Лазаревића.

Добро нам дошао генерале и жив нам био!

 

————-

http://wp.me/p1Fuk8-MCu

4. 12. 2015. Фонд стратешке културе, ЦЕОПОМ-Истина, за ФБР приредила Биљана Диковић

СВИ НА НАРОДНИ СКУП У СУБОТУ 8. СЕПТЕМБРА

Савезници су били запрепашћени како је Србија у току ТРИ дана успела да оствари потпуно мобилисање 1914. године! Могла је, иако није било итернета и мобилних телефона. Од уста до увета, од уста до уста. Тако и за овај скуп, Још ефикасније: с мобилним телефонима и епоштом, уз народна радиа и слободне новиине (има ли их?) (Немам њихове називе и еадресе. Ко може нека ми их напише и нека их и сам контактира.) 

ОД УСТА ДО УСТА. 
 
УСТАНИ СРБИЈО! 
 
УСТАНИМО СРБИ!
 
ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ ПРИЈАТЕЉИ!
 
СВИ НА НАРОДНИ СКУП У СУБОТУ 8. СЕПТЕМБРА
 
ПРЕД НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ ОД 12ч ДО 14ч
 
ЗА РАЗРЕШЕЊА
 
АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
 
АНЕ БРНАБИЋ ПОЛОЖАЈА ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ
 
ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ 
 
УСТАВНОСТИ  И СЛОБОДЕ У СРБИЈИ
 
ЗА ОЧУВАЊЕ И УЗДИЗАЊЕ
 
НАСЛЕЂЕНЕ ОТАЏБИНЕ И ДРЖАВНОСТИ 
 
ЗА ЗАХВАЛНОСТ 
 
РОДИТЕЉИМА И ПРЕЦИМА
 
ЗА ПРИМЕР , ПОДСТРЕК И СВЕТЛОСТ
 
НАШОЈ ДЕЦИ И ПОТОМСТВУ!
 
Посветимо ове две недеље да народ буде обавештен и дође на јединствен Народни скуп. 
 
Волео бих да дама и мушкарац дубоког гласа буду водитељи Скупа. Ако знате лица која су драговољна, јавите ми да их позовем. Ако их буде више, смењиваће се. Ја бих само говорио на крају и тиме затворио Скуп.
 Можете да ми предложите кога још да позовем: Име, презиме титуле/звање,место, еадреса.
 
Ово су моје молбе да отворимо народу, што већем делу народа, могућност да искаже своје неслагање, незадовољство, огорчење сада шњом влашћу на једноставан начин: својим присуством и подршком предлогу ОДЛУКЕ и ДЕКЛАРАЦИЈЕ Скупа.
 
Ко од вас не жели да га више узнемиравам по овом питању нека ми јави. Ово је све на добровољној основи. 
 
Срдачни поздрави свакоме од вас.
Љубомир Т. Грујјић

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције

Одељење за јавни ред и мир

Булевар Деспота Стефана бр. 107,

11000 Београд

 

НАРОДНА СКУПШТИНА

Председница Маја ГОЈКОВИЋ

Свакој посланичкој групи:

Ø  Посланичка група Српска напредна странка

Ø  Посланичка група Социјалистичка партија Србије 

Ø  Посланичка група Српска радикална странка

Ø  Посланичка група Доста је било

Ø  Посланичка група Демoкратска странка

Ø  Посланичка група Социјалдемократска партија Србије

Ø  Посланичка група Партија уједињених пензионера Србије

Ø  Посланичка група Двери

Ø  Посланичка група Демократска странка Србије

Ø  Посланичка група Јединствена Србија

Ø  Посланичка група Либерално демократска партија – СДА Санџака

Ø  Посланичка група Нова Србија

Ø  Посланичка група Савез војвођанских Мађара – Партија за

демократско деловање

Ø  Посланичка група Покрет социјалиста – Народна сељачка странка –

Уједињена сељачка странка

Ø  Посланичка група Лига социјалдемократа Војводине – Зелена странка

Ø  Посланичка група Социјалдемократска странка, Народни покрет Србије

Ø  Генералном секретару: за сваког народног посланика на: sekretar@parlament.rs

Трг Николе Пашића 13

11000 Београд

 

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

 

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ predsednikvlade@gov.rs

Министарство унутрашњих послова info@mup.gov.rs

Дирекција полиције

Немањина 11

1000 Београд

predsednikvlade@gov.rs

 

ВОЈСКА СРБИЈЕ се обавештава преко:  http://www.vs.rs/sr_cyr/kontakt

Генералштаб Војске Србије се обавештава преко: http://www.vs.rs/sr_cyr/kontakt

 

Држављанима Републике Србије, институцијама, странкама и медиима се доставља преко интеренета (без података о личним подацима организатора Скупа и о лицима одговорним за техничко обезбеђење и за редарску службу)

Предмет:        ПРИЈАВА НАРОДНОГ СКУПА

 

Пријава Народног скупа

На основу Устава (Преамбула, Чланови 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 43, 46, 50, 51, 97 – 99, 111-114, 118 Устава), МУП-у Републике Србије-Полицијској управи Београда-Одељењу за јавни ред и мир се пријављује:

 

НАРОДНИ СКУП ЗА РАЗРЕШЕЊА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА  И ПРЕДСЕДНИЦЕ ВЛАДЕ АНЕ БРНАБИЋ

 ЗБОГ ПОВРЕДА УСТАВА, ОДБАЦИВАЊА ЗАКЛЕТВИ ТЕ ГУБИТКА ЛЕГИТИМНОСТИ

 

Тип, време и место Народног скупа

 

Народни скуп је мирнодопски скуп држављана, појединачно или групно, политичких странака, и грађанских организација Републике Србије који добровољно дођу на овај Народни скуп пред Народном скупштином у Београду, 8. септембра о.г. од 12-14 часова да подрже предлоге Одлуке и Декларације Народног скупа (видети даље).

 

Пријава, обавештење и позив

 

Ова Пријава Народног скупа МУПу/Полицији је и званично обавештење и позив држављанима, политичким странкама преко њихових народних посланика, и грађанским организацијама  Републике Србије да дођу и подрже предлоге Одлуке и Декларације Народног скупа (видети даље).

 

Организатор ће да позове познате србске родољубе и патриоте да говоре на Скупу у своје име.  Свака политичка странка и грађанска организација може да одреди једног свог члана да говори на Скупу у име те странке, односно организације.

 

Сви одговори на овај позив и на добијени лични позив треба да стигну еписмом организатору скупа најкасније до 14:00 у среду 5. септембра ове године.

 

Азбучни ред презимена говорника ће одредити редослед њихових иступања на Скупу. Сви говорници ће имати исту дужину временског интервала на располагању за свој говор. Дужина тог временског интервала зависи од броја говорника. Укупни временски интервал за све говорнике је око сто минута. Потом ће се Народни скуп изјашњавати о Предлогу Одлуке и о предлогу Декларације Народног скупа.  Народни скуп ће да затвори његов организатор.

 

Разлози за одржавање Народног скупа

Противуставна деловања, одбацивање заклетви, губитак легитимитета и узурпирање положаја и функција  председника Републике од стране Александра Вучића и председника Владе од стране Ане Брнабић, и не реаговање Народне скупштине по Уставу су разлози за овај јединствен Народни скуп.

 

Образложења и докази:

 

–          о противуставним деловањима председника Републике Александра Вучића, о њиховим последицама, о његовом одбацивању своје председничке заклетве, тиме губитка легитимитета да буде на положају, да врши дужности, председника Републике и да иступа у својству председника Републике, о његовом узурпирању положаја и функција председника Републике,

 

–          о правовременом подношењу доказа Народној скупштини да Александар Вучић не може да положи искрену, одану, веродостојну председничку заклетву што је изазвало да он полаже председничку заклетву не само на Уставу већ и на Мирослављевом јеванђељу да би се одбацила свака сумња у његову искреност, оданост и верност заклетви и у њену веродостојност,

 

–          о противуставним деловањима председнице Владе Ане Брнабић, о њеном одбацивању своје заклетве и тиме губитка легитимитета да буде на положају, да врши дужности, председника Владе и да иступа у својству председника Владе, о њеном узурпирању положаја и функција председника Владе,

 

–          о обавези сваког народног посланика и сваког члана Владе да поштује Устав и да Народна скупштина испуни своју уставну обавезу да покрене и ефикасно спроведе уставне и законске поступке разрешења Александра Вучића положаја и функција председника Републике и разрешења Ане Брнабић положаја и дужности председника Владе,

 

су јавно излагани много пута од разних грађана и организација.

 

Докази су достављани Народној скупштини, председнику Републике Александру Вучићу, Влади, председници Владе Ани Брнабић, МУПу, другим државним органима, медиима и јавности. Видети на пример на: http://www.ssssseternal.org у делу „Нашим властима…“, од 2013. до 2018.

 

Губитак легитимитета за вршење функција и заузимање положаја врховних државних руководилаца

 

Александар Вучић, Маја Гојковић и сваки други народни посланик, Ана Брнабић и сваки други члан Владе су после избора до полагање својих заклетви били само изабрани кандидати за врховне државне положаје и функције.

 

Тек после полагања својих заклетви они су стекли легитимитет за те врховне државне положаје и дужности. Народна скупштина је то утврдила њиховим проглашењима тек после њиховог полагања заклетви.

 

Народна скупштина не би то могла да учини да нису положили заклетве и они не би стекли легитимитет за вршење тих највиших државних дужности и не би могли да буду легитимно на тим врхунским државним положајима. Да су објавили пре избора да неће да поштују заклетве не би били ни кандидати за те функције! Одбацивањем својих заклетви они су поништили своје легитимитете. Постали су узурпатори највиших државних положаја и функција.

 

Сва њихова иступања и сви њихови потписи у име Републике Србије и њених органа су нелегитимни, неважећи и ништавни. Нова власт је дужна и званично да их поништи.

 

Они треба да буду удаљени с тих функција уколико сами не поднесу своје неопозиве оставке до 12:00 у понедељак 10. септембра о.г. Њихове неопозиве оставке би олакшале и народу и држави да зауставимо ово опште пропадање.

 

Ако они поднесу неопозиве оставке до 12:00 у петак 7. септембра, ова пријава Народног скупа и позив за учешће на Народном скупу и онда остају на снази с тим што тада предлог одлуке из т. 1 о њиховим сменама неће бити на дневном реду Народног скупа (видети даље).

 

Циљ Народног скупа и захтеви Народној  скупштини

Ради:

–            поштовања Устава као утврђеног записаног исказа народне воље и народног опредељења; темеља државе, права и слобода грађана,

–            заустављања: општег пропадања, растурања Републике Србије, губитка слободе и јачања окупације,

–            заустављања растућег задуживања: државе, садашњих и будућих генерација народа,

–            спречавања даље распродаје свега: од природних добара и извора до деце,

–            васпостављања целине и надлежности Републике Србије,

–            успостављања власти која ће да поштује вољу народа и која ће с пуном одговорношћу народу да извршава своје уставне и законске дужности,

–            стварања мирнодопских услова заснованих на Уставу Републике Србије и Повељи СБ УН 1244: за слободан живот људи и народа, за развој пољопривреде, привреде, рударства, индустрије, енергетике, информатике, технологије,  технике, просвете, културе, уметности, науке,

–            онемогућвања да председник Републике узурпира сву власт подчињавајући себи Народну скупштину, Владу и Уставни суд, да омаловажава, обезвређује, народ и државу, да као врховни командант Војске Србије уништава родољубиви морал газећи, одбацујући, своју председничку заклетву,

–            уравнотежавања односа највеће плате у државној служби и најмање плате у држави, као и највеће и најмање плате у приватној организацији,

 

организатор Народног скупа позива држављане, политичке странке и грађанске организације Републике Србије да на јединственом Народном скупу у Београду 8. септембра од 12 -14 часова одлуче,

 

на основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

 

да Народни скуп усваја

 

ПРЕДЛОГ:

—————————————–

ОДЛУКА НАРОДНОГ СКУПА

 

На основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

 

Народни скуп одржан у Београду пред Народном скупштином у суботу 8. септембра о.г. захтева да Народна скупштина Републике Србије:

 

  1. покрене до 12:00 у понедељак 17 септембра о.г., уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића, да га ефиксно спроведе по Уставу, и да разреши председницу Владе Ане Брнабић, због њихових повреда Устава те кршења заклетви и губитка легитимитета, ако до 12:00 у понедељак 10.  септембра о.г., не поднесу неопозиве оставке,

 

  1. истовремено смени Републичку изборну комисију – РИК,

 

  1. изабере нову РИК до 25 септембра о.г.,

 

  1. обавеже нову РИК да среди бирачке спискове до 31 октобра о.г.,

 

  1. ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:

Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,

да до 31. октобра о.г. усклади Закон о избору председника Републике с Уставом тако да  се први ставови чланова 18 и 19 Закона о избору  председника Републике, који гласе, следствено:

 

«За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.»,

 

«Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.»,

 

избришу и 1. став члана 18 да се замени следећим текстом у складу с чланом 111 Устава:  

 

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја  гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

 

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

 

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, (с обзиром да је председник Републике истовремено врховни командант Војске Србије), Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није  био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»,

 

  1. до 31 октобра о.г. да усклади Закон о избору народних посланика с Уставом тако да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да предложи само једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова,

 

  1. до 3. новембра о.г. распише опште изборе, да се одрже и спроведу по Уставу и закону,

 

  1. по објављеним, у законском року, изборним резултатима изврши конституисање нове Народне скупштине која ће даље да води процес по Уставу и закону.

 

Да Нова Народна скупштина:

 

  1. поништи све противуставне законе, декларације, резолуције, све противуставне међудржавне уговоре, и противуставне, самовољне, пријаве за чланство у међународним заједницама, савезима, поднетим у име Републике Србије,

 

  1. референдиумском одлуком народа утврди законски однос између највеће плате (председника Републике) у државној служби и најмање плате (неквалификованог радника на пословима без опасности) у држави и да исти однос важи и у свакој приватној организацији између највеће плате и најниже плате у тој организацији.

 

Да тај однос може да се мења само референдумском одлуком народа.

 

  1. донесе закон да је референдум пуноважан једина ако на референдум изађе више од половине бирача од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.

 

 

Декларација Народног скупа

 

Ако Народна скупштина не испуни захтев под т. 1 онда ступа на снагу

 

ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА

ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ 8. СЕПТЕМБРА 2018. ГОДИНЕ

 

С обзиром:

 

–          да су председник Републике Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, многи народни посланици и чланови Владе својим противуставним деловањима, одлукама и неизвршавањима уставних обавеза погазили и одбацили своје заклетве, они су изгубили легитимитет да буду на тим врховним државним положајима и да извршавају те врховне државне функције,

 

–          да они спроводе изразито непријатељске захтеве страних Влада према Србском народу и Републици Србији, који уништавају државу, њену територијалну целовитост и границу међународно признатим од 1946. године по свим нашим уставима и онемогућавају државу да испуњава своје обавезе утврђене чланом 97 Устава,

 

–          да су се они оглушили о сва јавна упозорења и о све молбе-петиције да поштују Устав и закон,

 

–          да су одбацили Устав Републике Србије и Резолуцију СБ УН 1244,

 

–          да делују против државе, народа, његових слобода и права, да су понизили Републику Србију,

 

–          да су одбили да поштују и спроведу у дело Одлуке Народног скупа одржаног 8 септембра о. г.,

 

–          да непријатељи (дефинисани чланом  53 Главе VI Повеље Уједињених Нација) Републике Србије и Србског народа делују свим средствима, начинима и методама, на уништавање Србског народа и Републике Србије,

 

а на основу Преамбуле и чланова 1-3, 97 и 139 Устава, члана 2 Закона о војсци и чланова  2, 4 и 5 Закона о одбрани, Народни скуп тражи да се све одбранбене снаге Републике Србије ставе под команду Војске Србије и да Војска Србије ради одбране од спољњег непријатеља и ради очувања мира, слободе и безбедности народа:

 

  1. преузме вођење Републике Србије по Уставу и закону до конституисања нове Народне скупштине,

 

  1. укине имунитет председнику Републике Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, свим народним посланицима и члановима Владе који су деловали и/или делују супротно Уставу и/или закону и који су тиме одбацили своје заклетв и изгубили легитимитет,

 

  1. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије разреши дужности и положаја председника Републике Александра Вучића и председницу Владе Ану Брнабић,

 

  1. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије,  разреши дужности и положаја све народне посланике и чланове Владе из тачке 2,

 

  1. да обезбеди, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, заштиту Републике Србије и њених грађана,

 

  1. да спроведе у дело Одлуке Народног скупа и под тачкама 2 до 8,

 

  1. да обезбеђујући мирнодопско спровођење слободних општих избора по Уставу и закону успостави рад нове Народне скупштине која ће даље да води процесе у држави по Уставу, по свим законима који су у складу с Уставом, и да спроведе у дело Одлуке Народног скупа из тачака 9. до 11.“

 

 

Представљање Народног скупа

 

Народни скуп овлашћује организатора Народног скупа да у понедељак 10. септембра достави Народној Скупштини, Председнику Републике, Влади и председници Владе, Војсци Србије, Полицији, МУПу, медиима и јавности Србије ОДЛУКУ и ДЕКЛАРАЦИЈУ Народног скупа.

———————————————

КРАЈ ПРЕДЛОГА

 

Покретач и организатор Народног скупа:

 

Др Љубомир Т. ГРУЈИЋ, редовни професор у пензији, бр. возачке дозволе: 000015802, Џона Кенедија 31/15, 11070 Београд, телефон: 066/067-408.

 

Технички руководилац опреме за Народни скуп:

 

Лице задужено за техничку опрему (озвучавање скупа и допрему одговрајуће опреме за озвучење, за бину и постављање бине), је:

 

Филип ИВАНОВИЋ, број возачке дозволе: 000032280, ауто марке Reno Master, регистарски број: BG 1032 GB.

 

Вођа окупљања и лице одговорно за организовање редарске службе

 

На предлог организатора скупа,  Филип ИВАНОВИЋ, број возачке дозволе: 000032280, ауто марке Reno Master, регистарски број: BG 1032 GB, је прихватио да буде и вођа окупљања и одговорно лице за редарску службу од десет редара.

 

Додатак:

https://facebookreporter.org/2018/08/21/np-otadzbina-zakljucak-vlade-2011-koji-prilazemo-dokazuje-da-granice-sa-kim-nisu-uspostavljene-vucic-laze/

 

Београд, 24. август, 2018. год.  

 

С поштовањем наведених државних органа и институција,

организатор Народног скупа за разрешења председника Републике Александра Вучића и председнице Владе Ане Брнабић због повреда Устава, одбацивања заклетви и губитка легитимитета

 

 

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији,

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

ustav.srbije@gmail.com

http://www.ssssseternal.org

TAJNA SRPSKE ISTORIJE

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ

11.000 Београд, Змај Јовина 15

Тел. 063/495-051

Бр. 41/18 – 17.  август 7526 (2018)

 

СРПСКА ДРЖАВА И ГРАД ВИНЕТУ У НЕМАЧКОЈ

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је неколико пута обавештавала научне установе и државнике словенских земаља – да преузму садржаје старих докумената у „Српском музеју“ у Немачкој, чиме ће оспорити фалсификовану историју Словена – у којој пише да су Словени до 9. столећа Нове ере били неписмени, у дивљим племенима и непокрштени. Срећа, неко од Срба је отишао у музеј и пренео Влади РС Крајине основне забелешке о Србима (Словенима) настањених у Немачкој у Антици и Средњем веку, где се, између осталог, види да је немачки писац Карл Мај дао име индијанском јунаку – Винету, а Винету је био град у Немачкој, чије име је потекло од словенског племена: Винди, Венети, Венди…

Највероватније, због ових података о Србима као творцима Цивилизације и писмености, западноевропске државе и Америка настављају програм Хитлерове фашистичке Немачке, те Србе уништавају, претварају у нове народе, изгнали их из РС Крајине, с Косова, из Метохије (од 1990. до 1999) и одузели им сву покретну и непокретну имовину, а лишили их основних људских права – и права на живот.

Молимо Вас да овај садржај достављате у Србији и у иностранству: државницима, научницима, књижевницима, новинарима, професорима средњих школа и универзитета, итд.

С поштовањем,

Милорад Буха, председник Владе

 

 

TAJNA SRPSKE ISTORIJE: Berlin je bio srpski

PRIPREMIO

a1info

26/03/2018

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolili smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.

Srećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Zahvaljujući mnogim našim istoričarima i dobronamernicima, patriotama, deo naše istorije je načet, ali to je samo mali deo, još puno posla je pred nama, još puno laži treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko se “drznuo” da ide protiv volje (slepila) većine bio je proglašavan ludakom, oportunistom, neznalicom, utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraživala našu istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj ugled za dobrobit srpstva.

Pred vama je tekst o Srbima iz Lužice, slučajno ovaj tekst sam našao pre mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi što više Srba pročitalo njegov sadržaj.

Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara južno od Berlina, gotovo ne verujući svojim očima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepših i najzanimljivijih muzeja u Nemačkoj: “Da, mi smo Srbi”, rekao mi je kustos muzeja Verner Meškank

”Sa svim južnim Srbima delimo ime i zajedničko poreklo. Ali mi smo čisti Srbi. Dok ste se vi mešali sa starobalkanskim stanovništvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre 1400 godina. ” I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. Čudnom, arhaičnom, ali shvatljivom i bliskom po sazvučju.

Odakle su Srbi?

Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.

Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke – prostrane teritorije istočno od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….

I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?

Postoje među naučnicima najmanje dve teorije. Jedna kaže da su se oni tamo doselili u ranom srednjem veku iz zajedničke postojbine svih Srba, negde iz današnje južne Rusije ili još dalje, sa Kavkaza; da su bili moćan ratnički narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovništvo ostalo razređeno.

Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde živeli oduvek i da je baš ova oblast prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaćena od zapadnih, naročito nemačkih naučnika (što i ne čudi).

Druga teorija, koju zastupaju naraštaji istoričara (među kojima opet najviše nemačkih) nimalo ne ustupa i danas dobija sve veći broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj.

Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, veličanstvenog grada kome danas nema ni traga.

Druga u nizu enigmi glasi, šta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?

Nemački hroničar Helmond iz XII veka piše: „Ovaj grad bio je najveći od svih koji okružuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naišli Saksonci i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu.” Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik. Savremena nauka pomera Vinetu na sam početak naše ere, možda i ranije.

Ruševine Vinete, između ušća Odre i grada Kamenja u današnjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku još u XVI veku, a onda su bile prepuštene ćudima hladnog mora.

Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja pruži neke odgovore. Po tipovima keramike, oruđa i staništa smatra se da je praistorijska Lužička kultura, nastala na teritoriji današnje Lužice 600 godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.

Negdašnji moćni srpski gradovi Veliki Radom (Šverin u Maklenburgu), Ljubičin ili Tornov koji su otkopani i restaurirani svedoče o moći drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.

Novija istraživanja pomeraju prve istorijske znakove života Srba na ovom prostoru daleko u prošlost. U slivu Labe i Sale 101. godine bio je žestok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je sedam vekova potom, na ruševinama srpskih gradova Đevina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki uspostavio franačko-srpsku granicu i „srpsku marku” i ustanovio pogranične tvrđave Magdeburg, Hale, Erfurt i Ragensburg i počeo nemačku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam věkova, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.

Konačno 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka između Srba i Franaka kod mesta Gore (danas Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gorelca (danas Gerlic) i probudiće se kad dođe vrěme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.

A zatim je došao odučan udarac. Piše akademik Viktor Novak: „Najstrašnija je bila bitka kod Lomčina na Labi, gde je gotovo cela srpska pešadija izginula”.

Četvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, još su se borili u Lomčinu. U pregovorima obećaju Nemci da će narodu u gradu ostaviti život, ako se grad preda. Nemci nisu držali reč, poklali su sve vojnike, a žene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemačke iz tog vremena kažu da je u bici pod Lomčinom palo 120.000 Srba.Bitka pod Lomčinom je Kosovo Lužičkih Srba. Jer ono što sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na večeru, da se s njima izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.

Narod ostavši bez svojih vođa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milčani u gornjoj Lužici, izgubilo je nezavisnost.

Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da živi. Mnogo od srpskih kneževa prekrstili su se i bili su primljeni u nemačko plemstvo. Oni i njihovo potomstvo održali su predanje o srpskoj kruni još punih hiljadu godina.

Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrički knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni. Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Preko trnja do zvezda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.

Pod stalnim franačkim pritiskom, Srbi su počeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde počinje nova istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci današnjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naučnik dr Relja Novaković uložio je gotovo cěo svoj naučni vek i objavio nekoliko knjiga i naučnih radova da bi dokazao da su naši preci upravo ovi severni, Polapski, Lužički Srbi. I ne samo on. Veliki deo naučne javnosti Lužičkih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas će vam Lužani sa tugom ispričati prastaru legendu o deobi dvojice sinova moćnog bodričkog kneza Dervana.

Odluče dakle braća da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda odseli daleko na Jug.

Legendu od reči potvrđuje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naročito Zetske doline i današnjih crnogorskih Brda. Bejaše to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima poput Duklje. Tako su Lužani, u stvari, naselili jezgro buduće srpske države.

Sve to potvrđuju nalazi srpske etnologije, naročito Jovan Erdeljanović i Petar Šobajić. U svojim monografijama o plemenima Piperima, Bretonožićima, Belopavlićima, i Plešivcima, obojica iznose mnoštvo podataka da je prvo srpsko stanovništvo ovog pojasa bilo veliko doseljeničko pleme Lužana.

Doseljeni ovde u tako davno doba održali su se kao kompaktno stanovništvo (Stari svet) sve do dolaska Turaka. Druga srpska plemena naselila su Južni Banat i Braničevo (Bodrići), odatle Lužnicu u ističnoj Srbiji i konačno Kosovo, Lužane kod Samodreže crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi može pratiti i dalje na Jug.

Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujuće odgovaraju današnjoj toponimiji Gornje i Donje Lužice u Nemačkoj: Lužička središta u Piperima – Crnci (u Lužici Černic i Černevald), Stijena (Štajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban lužanski, Radovče (Radavič), Vrba (Verben), Trijebač (Trjebin-Trabendorf), grad Devič (Djevin-Gros Duben), Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.

U Bratonožićima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce), Korjen (Korjenic) i dr.

U Bjelopavlićima: Jelenak (Gelau), Rošci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke (Pankov-Lukau), kao i lužička prěstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.

U Pješivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoška Gradina (Budišin), Ostrog (Ostrau- Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!

Čak su i geografski položaji i rastojanja između ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema: naselivši uglavnom dolinu Zete i Brda, Lužani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Još u Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Lužici) žive potomci lužičkih Milovića, Dučića, Lukovića, Minića, Mirovića, Popovića, Babića, Rašovića…

Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o našim drevnim prěcima su i vetrenjače, davnašnji simbol baltičke nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujući utvrđeni grad Banska Glava u Piperima „gde je stajao ban lužanski i veliko lužansko groblje” Erdeljanović beleži da je tu nekada bio i mlin „starog svijeta koji je mljeo na vjetar”.

Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nošnje, običaji i uopšte folklor Lužičkih Srba ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali još Natko Nodilo i naročito najveći srpski etnolog Veselin Čajkanović, koji je svoju težišnu tezu o srpskom vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog proučavanja lužičkog i balkanskog duhovnog nasleđa. Tako je glavni bog severnih Srba bio Svantovit, čije se veliko svetilište nalazilo na ostrvu Rujan u Baltičkom moru, sa primanjem hrišćanstva postao je Sveti Vid ili jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan.

U Lužici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla („zabijanje kokota”), kao i kod nas, na Sv. Maru. O Božiću idu po selima “kolede” (“camprovanje” i ”zapust”). O Vaskrsu se šaraju jaja u fantastičnim bojama i pravim umetničkim radovima sličnim čipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka u Kotbusu čuva više stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog značenja ove životinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, svečano obučeni ponovo jašu Lužicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo („serbska reja”) uz pratnju gajdi („mehova”), i gusala („husle”). Stari instrumenti i arahična srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i danas okuplja omladina.

Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na ostrvu između reka Špreve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama Saksonija i Bradenburg; pomaže ih i poštuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke, škole, muzeje, pozorišta, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo ističu Srbija i srpstvo i to im se danas uvažava. Ulice u Kotbusu i Budišinu, sada nose, pored nemačkih i srpske nazive. Čuvaju svoju hiljadugodišnju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne Poljake i Čehe.

Ali ono što najviše pleni je nacionalna svest današnjih Lužana. „Mi smo bolji Srbi od vas” rekao mi je na rastanku jedan stari Srbin sa Špreve, reke koja protiče kroz Berlin. „Održali smo se uprkos svemu dve hiljade godina bez ičije pomoći”. U suštini, hteo je da kaže što i prvi stihovi lužičke narodne himne:

”Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje neće ugušiti
Jer srpstvo se ponovo po Lužici širi….”

(Web-tribune.com)

XVI Међународни конгрес слависта 2018

Истина о историји и језицима!

СРПСКА РАЗВОЈНА АКАДЕМИЈА (РАС)

11.000 Београд,Митра Трифуновића-Уче 80

Тел.011/3327927

Емаил:alekjr@hotmail.com

Бр.   46 /2018.

18. август 7526 (2018)

 

XVI Међународни конгрес слависта 2018.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, Србија

011/2638-622
Скриптарница 011/2021-682
Факс 011/2630-039
Адреса: Студентски трг 3, 11000 Београд
Жиро-рачун 840-1615666-26, шифра плаћања 189
e-mail: filoloski.fakultet@fil.bg.ac.rs

ПРЕДМЕТ: Теме за 16. Међународни конгрес

слависта у Београду, 20-27. август 2018.

 

                Поштована господо,

                Српска развојна академија (РАС) у Београду има програм изучавања словенске историје и словенских језика и о томе обавештавамо 4 године државне и научне установе, али с Филолошког факултета у Београду нас нико није контактирао. Били бисмо вам захвални ако бисте прихватили присуство представника Српске развојне академије и њених сарадника, као и представника издавачких кућа које су објавиле велики број науних књига о словенској историји и словенским језицима. Наравно, садржаји тих дела и програм наше академије одбацује све оно што званична историја света и језикословље (лингвистика) уноси у научне и школске књиге.

                Ти светски „научни“ фалсификати се односе на тврдњу да су се Словени описменили тек у деветом столећу Нове ере и да су у том столећу и примили хришћанство. Наравно, и једна и друга „научна“ тврдња су најуочљивији фалсификати. Јер, преци Срба (Словена) су творци светске писмености и утемељивачи савремене цивилизације.

                Ево, наводимо вам о томе најосновније и непобитне чињенице о томе из дела програма рада Српске развојне академије (РАС), те ћете видети да је Међународни конгрес  слависта обавезан да се овим освртима на фалсификовану светску историју и фалсификоване закључке о језицима у Европи позабави:

 

ДРЕВНА ВРЕМЕНА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ –

I) ЗАПОСТАВЉЕНИ ИЗВОРИ: Уклањани из уџбеника и стручних радова у друштвеним наукама и запостављани у књижевним и повјесним (историјским) делима о предантичком добу.

a) Све научне скривалице се лако оспоравају и у старим делима: „Илијади“, „Одисеји“ и „Ргведама“. У њима су непобитни подаци о старом српском (словенском) језику, претхришћанској религији, српским обичајима, српским (словенским) топонима на Балкану, као и српским (словенским) топонима на Средњем истоку, Авганистану, Пакистану и, посебно, у Индији.

б) Унука индијског песника Р. Тагоре, Алокананда Митер, објавила је књигу о данашњим српским речима у санскриту (на којем су писане „Ргведе“ – пре 4.500 година) и установила је да савремени српски језик има 30% санскритских речи, а остали европски језици имају само оне речи које су ти језици позајмили из неког словенског језика. У локалним српским речима (највише око Пирота и Лесковца) сачуване су санскритске речи, које Индијка није могла наћи у српском речнику. Руски и амерички академик, Анатолиј Кљосов, установио је да у Индији данас живи 100 милиона Сика, који су (према ДНК) Срби, или Словени и који се још служе санскритом (старим српским језиком).

в) У Немачкој је отворен „Српски музеј“ који располаже писаним подацима на санскриту, те су Немци закључили да су преци Срба (нису навели да су то преци Словена) творци прве писмености и писци „Ргведа“. Користећи израз „веда“, Немци су према њему почели ословљавати Словене – додали су тој речи слово „н“ и створен је назив ВЕНДИ. Стари списи на санскриту су нађени у Сибиру, на реци Иртишу. У Српском музеју у Немачкој су, поред осталог, и документа о две српске државе у данашњој Немачкој, које су трајале од 6. до 12. столећа Нове ере, у којима је народ говорио српским (словенским) језиком.

г) „Илијада“, „Одисеја“ и „Ргведе“ су могле бити писане само на старом српском језику, јер су сви западноевропски језици, затим, скандидавски, мађарски и румунски настали од 12. до 19. столећа после Христа. Грчки је почео да се ствара у 8. столећу пре Христа, а латински у шестом столећу пре Христа. Постоји податак, да је грчки краљ Пизистрат наредио 560. године пре Нове ере – да се „Илијада“ преведе на грчки.

д) Грци нису могли учествовати у Тројанском рату, јер су дошли на Балкан у 8. столећу пре Нове ере, а Тројански рат је био 500 година пре њиховог доласка.

ђ) Хелени с Крита нису могли бити Грци како то званична историја тумачи, јер у Другом миленијуму пре Нове ере на Криту је све писано на старом српском (словенском) језику. То је установио италијански историчар Ђанкарло Томацоли Тицијано и то је прочитао на два научна скупа – у Санктпетербургу 2008. и у Београду 2012. године. Иначе, он ради у установи Европске уније – која се бави културном баштином европских народа. Значи, Хелени су били српско племе, то нам тврди Италијан – Ђанкарло Томацоли Тицијано.

е) Посветити пажњу Македонији у древна времена – то је била Стара Србија. И то су обрадили академици Јован И. Деретић и Драгомир Антић. Александар Македонски се звао Карановић и рођен је у околини Краљева, а Краљево се звало Караново. Александар је, пре похода до Индије, победио Грке у Атини и успоставио тамо своју власт. Да је Александар био Грк, не би окупирао Грчку. Народ у Македонији је себе звао Старосрбима, или Старосрбијанцима – све до 1929, кад је почело њихово расрбљивање.

ж) Гоце Делчев је подигао устанак и назвао га српским устанком у Македонији. Зато су га енглески дипломати издали турском паши – рекли му где се налази. Паша је послао војнике и убили су га.

з) Посебну пажњу посветити расрбљивању – стварању од Срба Румуна, Мађара, Шиптара, Хрвата и Бошњака. О томе има записа и књига на многим језицима. У Српском музеју постоје документа у којима је записано како су од Срба (Словена) стварани припадници немачке нације, уз претходно њихово пребацивање из православне у католичку веру.

и) Посветити пажњу отуђењу српске културне баштине – и приписивање исте вештачким нацијама – хрватској, бошњачкој, румунској, мађарској, црногорској, шиптарској, македонској…

ј) Посебно се посветити расрбљивању у Црној Гори, које је почело 1610. године – по плану Ватикана.

к) Занимљиво је дело „Енејида“ римског песника Вергилија. Између осталог, навео је:

1) стварање Латина мешањем латинског и српског племена и избацивање српског језика из употребе,

2) навео је да су Амазонке жене српских племена са Западне и Велике Мораве.

л) Посебну пажњу посветити ватиканском и западноевропском помагању развоја Турске, којој су дали задатак да окупира православне државе: Бугарску, Грчку и Србију, а затим јој помогли да окупира Мађарску – да би Турци нападали Немце у Аустрији и тиме зауставили развој протестантизма у Немачкој.

љ) Писати и о спречавању Запада да се оснује Србија после прогона Турака и у време Карађорђевог устанка, те стално истрајавање Запада да онемогући српску државу на српским земљама, што се највише и најцрње показало у два светска рата.

м) Наравно, потребно је знати да је Издавачка кућа „Мирослав“, Нови Београд, Маршала Толбухина 15 (раније улица Гоце Делчева) објавила највећи број књига против фалсификоване српске и свесловенске повјести (историје), те би се тим књигама требалии позабавити. Телефон Издавача је: 011/297-0875, email: mirmi011@gmail.com.

н) Препоручујемо вам једну књигу овог издавача: „И богови су говорили српски“ – писац је академик Слободан Јарчевић.

Обавештавамо вас, пошто не сарађујете с Академијом, ово писмо је отворено и биће достављено државницима, научним установама, редакцијама, академијама, књижевницима, итд.

С поштовањем

Председник Академије,

академик проф. др Алек Рачић, ср