PARAĆIN I GORNJI MILANOVAC U POSETI PARTNERIMA IZ NEMAČKE

ZA GD DOSTAVILA D.Stanic

PARAĆIN I GORNJI MILANOVAC U POSETI PARTNERIMA IZ NEMAČKE
Keln, 31. oktobar – 06. novembar 2010.
Geldern, 30. oktobar – 05. novembar 2010.

Učenici Ekonomsko-trgovinske škole u Paraćinu, profila finansijski administrator i komercijalista, vratili su se sa svoje sedmodnevne posete partnerskoj školi u Kelnu, u Nemačkoj koja je organizovana u okviru programa ”Partnerstvo na delu” Evropskog pokreta u Srbiji.
Učenici su, između ostalog, imali priliku da predstave svoju zemlju, grad i školu, obiđu privatne kompanije u kojima njihovi nemački vršnjaci obavljaju praksu dva puta nedeljno, posete više muzeja i druge znamenitosti u Kelnu kao i da posete bivšu prestonicu Savezne Republike Nemačke, Bon.
Učenici su prisustvovali ali i aktivno učestvovali na časovima, razmenjivali su iskustva sa svojim novim drugovima i na najadekvatniji način bili ambasadori svoje zemlje.
Učenici i nastavnici se nadaju da su u toku njihovog kratkog boravka uspeli da ostave pozitivan utiska svojim nemačkim partnerima, kao i da će se oni u to lično uveriti na proleće, kada budu došli u povratnu posetu Paraćinu.
I učenici srednje Ekonomsko-trgovačke škole „Knjaz Miloš“ iz Gornjeg Milanovca sa dvoje nastavnika su boravili u sedmodnevnoj, studijskoj poseti partnerskoj školi Berufskolleg Kleve u gradu Geldernu od 30. oktobra do 05. novembra.

U okviru posete, učenici su, zajedno sa svojim kolegama iz nemačke škole, bili na praksi u kompanijama, radili na zajedničkim školskim projektima, upoznali se sa obrazovnim sistemom, ali i obišli gradove Geldern i Keln. Utisci su takođe i više nego pozitivni.
Partnerstva na delu je program koji pomaže srednjim školama u Srbiji u pronalaženju odgovarajuće partnerske škole u Nemačkoj i sufinansiranju inicijalnog sedmodnevnog putovanja u Nemačku.
Program, u kom učestvuje 30 škola, će podržati 24 đaka i 2 nastavnika po školi, kao i direktora škole, da posete Nemačku. Projekat Partnerstvo na delu realizuje Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GTZ/VET, uz podršku USAID-a preko Instituta za održive zajednice.
Više o projektu možete pogledati ovde.

 

ILIRSKO POLUOSTRVO – Semantika, etimologija i politika – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

ILIRSKO POLUOSTRVO

– Semantika, etimologija i politika –

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

U stara, antička vremena, Balkansko poluostrvo su zvali Haimos (izgovara se Hemos). Ovo je staro-grčka reč, kojoj još nije pronađena semantika, ali se misli da se tako, u ta vrema, sigurno zvala koja planina Balkana, koja se moguće nalazi u današnjoj Hercegovini. Albanci su po naravi svojoj napravili od te reči Helm, da bi je istovetili sa “svojim” apelativom helm = “otrov”.

Ime BALKAN je iz vremena turske okupacije i potiče od turke riječi bal = « med ». U poslednje vreme izađe i jedan albanski super « etimolog », zvani Preljoc Margiljaj, koji nam etimologiju toponima Balkan izvede od « albanske » reči ballë = « čelo, deo glave »1). Pošto ovaj pretendira da su albanske etimologije i Atina, i Rim, i Paris, Britanija, Budimpešta, Giblartar, Lovćen, Troja, Ural, bog Zeus, bazirajući se na ove besmislice našalih se: « Posle ovoga albanske kohorte treba da oslobode i Japan, pošto i glavni grad te zemlje, TOKIO, ima albansku etimologiju, od apelativa tokë = « zemlja », a Japanci su tamo aktuelno okupatori, ako ne više bar onoliko koliko su, po ovim Albancima, i Srbi okupatori Beograda. Postoji mogućnost da su Tokio i izgradili « pretci » Albanaca, « božanstveni » Pelazgi, pre njihovog dolaska na Balkan »2). Na ovo mi drugi Albanac, nekakav Anton Gojčaj odgovara :

Japan nije albanski, iako Tokijo etimološki asocira na albansku riječ « toka », (zemlja). Mislim da je ovdje akademik Burović u svom elementu, jer, ako su se Albanci, kako tvrdi uvaženi akademik, stvarno na Balkan doselili negdje iz Azije, onda ni Japan kao pradomovina Albanaca, nije samo puka fantazija. Prof. dr akademik Burović od istorije pravi fikciju, a onda tu istu projektuje kao čistu nauku. Šteta što ga niko ne priznaje za proroka3).

 

Sve dok budemo imali za proroka vašeg uvaženog Preljoca, nemoguće je, gospodo Veliko-albanci, da postanu proroci autori « fikcija », kao što su svetski akademici, doktori i profesori Herman Hirt, Gustav Waigand, Wilhelm Tomaschek, Vladimir Georgiev, V. Parvan, S.Puškariu, G.Bonfante4), pa i albanski akademici Ećrem Čabej, Aleks Buda, Šaban Demiraj, Hasan Kaleši, Vinčenc Goleti, Luan Starova, Isuf Ljuzaj, dr Ardian Klosi, Ardian Vebiu, Fatos Ljubonja i mnogi drugi, koji su se već izrazili preko štampe u prilog mojih « fikcija », ili koji hoće da to učine, ali im vi, sa vašim kolegama, sada već svetski osvedočenim teroristima, ne dozvoljavate to.5)

Od VII veka nove ere, po hronikama i raznim napisima, ime Balkanskog poluostrva srećemo u formi ILIRSKO POLUOSTRVO. Pretendirajući za sebe da su Iliri, ili genealoški sledbenici Ilira, Albanci su pretendirali i pretendiraju da ILIRSKO POLUOSTRVO znači « poluostrvo Ilira » ili « poluostrvo Albanaca ». Mnogi od njih najserioznije pretendiraju to i dan-danas. A na bazi ovog pretendiranja oni su činili i čine i njihove političke konstrukcije, sada već poznate svima.

Ali istina je sasvim drukčija. U IV-V veku, kada su Albanci sa njihovim stadima bili u Transilvaniji, na padinama planina Beskidi i Karpati, Sloveni su počeli da prodiru na ovo poluostrvo, dok u V-VI veku oni silaze masovno sa obala Dunava i faktički preplavljuju Balkan s kraja na kraj. Pri kraju VI veka ime Ilira se izgubi, nestade, onako kao što su nestali i sami Iliri. Od VII veka, sa imenima nekadašnjih ilirskih plemena, hroničari tog vremena počeše da nazivaju Slovene. Ovako Tribalima nisu se više zvali Iliri, već Srbi. U to vreme i poluostrvo počeše hroničari da nazivaju Ilirsko poluostrvo, podrazumevajući pod tim imenom «Slovensko poluostrvo », kao što su sada i pod Ilirima podrazumevali Slovene. Ilirikom se podrazumevala Srbija, Bosna, Hercegovina, Crna Gora, jedan deo Dalmacije, jedan veliki deo Vardarske Makedonije, pa i jedan deo Bugarske6). Poglavari Pećke patrijaršije, u doba osmanske dominacije, sledeći eruditsku tradiciju njihovog vremena, potpisivali su se povremeno i kao patrijarsi čitavog Ilirika. Konkretno, Pećki patrijarh Arsenije III Crnojević, u jednom pismu upućeno savetniku ruskog cara, potpisao se ovako: “ Arsenije, Božjom milošću, arhiepiskop pećki i svih Srba i Bugara i čitavog Ilirika patrijarh”.7)

______________

1) MARGILJAJ Preljoc: ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM, Podgorica 2000.

2) BUROVIĆ Kaplan: OD ILIROMANIJE DO TERORIZMA, Ženeva 2002, str. 81. Studija o Preljocu Margiljaj i njegovom delu, objavljena je prethodno pod naslovom Nasilje nad istorijom na stanicama lista GLAS CRNOGORCA, Podgorica, od 22-25 avgusta 2002.

3) GOJÇAJ Anton: Više od kritike, list GLAS CRNOGORCA, Podgorica, oktobar 2002.

4) Italijanski balkanolog, akademik prof. dr Guliano Bonfante, koji je pozvan od Albanaca 1972. godine da prisustvuje u Tirani na njihov Prvi sabor ilirskih studija, čim je video da se tu ne čini nauka, već veliko-albanska politika, propaganda, digao se da im napusti taj Sabor. Albanski akademik prof. dr Ećrem Čabej ga uhvati za krilo i zamoli ga da ostane, garantirajući mu da će biti na Saboru i naučnih studija. Tada je profesor Čabej po prvi put, u svom referatu o Ilirima, spomenuo i 12 argumenata G.Waiganda da Albanci nemaju ništa zajedničkog sa Ilirima. Od tada je profesor Čabej, valjda dozvolom od Envera Hodže, koji će i sâm priznati da albanskoj nauci nedostaje naučna objektivnost, počeo da tu i tamo kaže o Albancima i koju naučnu istinu, npr. da Albanci nisu autohtoni, da su došli u Mat (pokrajina Srednje Albanije) negdje u X veku n.e., a sa obala Baltičkog mora, preko Rumunije, što drugim rečima znači da nemaju nikakve veze sa Ilirima. Pre što uzme pero da piše, gospodin Gojčaj bi dobro učinio da prostudira probleme o kojima hoće da piše, a ne da nam se suprotstavi ćoravo, sa njegovim predrasudama, veliko-albanskim političkim ambicijama, pa i sa cinizmom.

5) Poznati albanski književni kritičar dr Adriatik Kaluli, 1994. godine, poseti me kod kuće u Ženevi i reče mi: “Ja se potpuno slažem sa vama, ali ne mogu da istupim preko štampe, jer živim u Tirani, gdje će me lupnuti kojom ciglom po glavi i ostaviti na mestu mrtvog, kao što su to već učinili sa drugima”.

6) J.RADONJIĆ: RIMSKA KURIJA I JUŽNOSLOVENSKE ZEMLJE, Beograd 1950, f. 95-101.

7) J.RADONJIĆ: PRILOZI ZA ISTORIJU SRBA U UGARSKOJ, U XVI, XVII i XVIII veku, Novi Sad 1919, F. 138.

*) Napisano u zatvoru Bureli (Albanija), 20. oktobra 1971, i odmah dato zatvorenicima da to pročitaju. Objavljeno sprva na albanski jezik u reviji YLBERI God. VII, Br. 10, Ženeva, decembar 1999, str. 36, a pod naslovom Gadishulli Ilirik. Zatim je preštampano, opet na albanski jezik, u mom delu MIKROLOGJRA,- Ženeva 2000, str. 96. Pri svakom preštampavanju je dopunjeno novim podacima, koje sam u međuvremenu saznao.

Епископ Артемије служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима ПДФ Штампа Ел. пошта недеља, 28 новембар 2010 21:43

http://www.pastirdobri.com/2010-04-10-22-09-16/616-2010-11-28-20-47-51.html

Aleksandra Obradovic Cirkin U spomen zemlji u kojoj sam rodjena i koje nema

U
spomen zemlji u kojoj sam rodjena i koje nema. Nije sve ovo bilo vredno
samo jedne decije suze, u spomen nacionalnim ludilima- ostaje u mom
srcu i dalje vezanost za zemlju koje vise nema.
http://www.youtube.com/watch?v=qeYdqOwKCwQ&feature=related

ЈАВНА ЗАХВАЛА МИНИСТРУ ОДБРАНЕ

http://www.facebook.com/profile.php?id=100001564849234:

17 11 2010

Поштовани господине ШУТАНОВАЦ, министре одбране Републике Србије,

Захваљујем Вам се јавно што сте ми разјаснили свој став.

Очигледно је да нам се по овом питању мишљења потпуно разилазе. Пошто никога не убеђујем да треба да потпише, зато не дискутујем о Вашем мишљењу јер би то могло да изгледа као покушај убеђивања.

Да ли ми дозвољавате да у јавност изнесем Ваш одговор?

На Ваше питање мени лично Вам потврђујем одговор садржан у питању:

Био сам редовни професор за аутоматско управљање на Машинском факултету у Београду до 16 новембра 1992. године. Био сам независан кандидат за председника Републике Србије 1990. године.

Е, сад мене интересује о Вама:

Када сте уписали и када дипломирали на Машинском факултету и на којој Групи?

С поштовањем,

Љубомир Т. Грујић

УПОРЕДИТЕ И ЗАКЉУЧИТЕ

28 11 2010

ПОШТОВАНЕ ДАМЕ И ГОСПОДО,

ЗА СРБИЈУ

ЗЕМЉУ ЖЕТВЕ

ИГРЕ И ЛЕПОТЕ

Ово што следи је Дверима слато пет пута од априла до септембра месеца. Никада
није добијена ни једна реакција, ако се изузме тај доњи чланак објављен у
„ПЕЧАТ“у, коме је ово што следи такође више пута достављено у истом периоду.
УПОРЕДИТЕ И ЗАКЉУЧИТЕ:

МОЖЕМО ВИШЕ И БОЉЕ
С МАЛО ТРУДА И ДОБРЕ ВОЉЕ

На основу Устава (Чланови 1 – 3, 6, 8, 13, 16, 18, 19, 23, 26, 37, 39, 43, 46,
50 – 57,85, 87 – 89, 93, 97 -99, 101, 108, 109, 111, 112, 114, 115, 118, 122 –
124, 130 -133, 194), ми, потписници и потписнице, тражимо од Народне скупштине
Републике Србије да распишеРЕФЕРЕНДУМ

ИСТИНОМ ДО ПРАВДЕ ЗА СЛОБОДУ И МИР

да би држављани Републике Србије одговорили са ДА, или са НЕ, на следећа питања:

1.      Да ли сте за то да се овим референдумом у име Републике Србије поништава
Декларација о Сребреници коју су усвојили 127 народних посланика у Нарoдној
скупштини у среду 31. марта, 2010. године?

2.      Да ли сте за то да се овим референдумом опозива Влада?

3.      Да ли сте за то да се овим референдумом опозива садашњи сазив Народне
скупштине?

4.      Да ли сте за то да се овим референдумом господин Борис ТАДИЋ опозива с
положаја и функције председника Републике и да Народна скупштина спроведе по
Уставу поступак његовог разрешења?

5.      Да ли сте за то да се овим референдумом забрани узимање нових кредита у
име Републике Србије у току следећих пет година?

6.      Да ли сте за ограничење власништва страним држављанима на 33% над водним
изворима и токовима, шумском и пољопривредном земљом, путевима и рудницима?

7.      Да ли сте за то да се приватизација предузећа дозвољава само уз
сагласност запослених?

8.      Да ли сте за то да Република Србија прекине дипломатске односе у рангу
амбасада с државама које не признају Републику Србију одређену њеним Уставом по
коме је Косово и Метохија њен нераскидиви део?

9.      Да ли сте за то да се Република Србија не укључује у Европску Унију,те
да се ставља ван снаге поднета, без референдумске сагласности њених
држављана,пријава за њеноучлањењеу Европску Унију, све док САД и све државе
Европске Уније не изнесу својим народима истину о Републици Србији и Србима,док
не признају Републику Србију одређену њеним Уставом, и док САД и оне државе
Европске Унијекоје су и чланице НАТО не обештете морално, материјално и
финансијски Републику Србију и њене држављане за последице својих учешћа у НАТО
агресији 1999. године?

10.  Да ли сте за то да Република Србија остане ван војног савеза НАТО?

11.  Да ли све стране војне јединице треба да се повуку из Р. Србије у року од
годину дана?

ЦЕО ОВАЈ ОБРАЗАЦ ЗА ПОТПИСИВАЊЕ (СТР.1 И СТР. 2) ЈЕ У ДОДАТКУ И НА
http://www.istina-pravda-mir.info .

ДАНАС ЈЕ БИО 122 ДАН ЈАВНОГ ПОТПИСИВАЊА (започетог 11. маја 2010. године ) У
КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ БР, 9 – БР. 10.

СВА ОБАВЕШТЕЊА СЕ ДОБИЈАЈУ НА ТЕЛ. 062/8399 – 551.

Љубомир Т. Грујић
Аутор текста, покретач и организатор јавног потписивања

Tatsächlich diskutiere die Öffentlichkeit in Tschechien inzwischen mehr über die Nachkriegsgewalt von Tschechen an Deutschen als über die Gewalttaten der Nazis

Newsletter vom 29.11.2010 – Genauso böse wie die Deutschen

PRAHA/USTI NAD LABEM/MÜNCHEN (Eigener Bericht) – Bundespräsident
Christian Wulff fordert die Bevölkerung der Tschechischen Republik zur
Auseinandersetzung mit der Umsiedlung der Deutschen auf. Er hoffe,
dass die Debatte „zu einem erfolgreichen Ende geführt“ werde, sagte
Wulff letzte Woche bei seinem Antrittsbesuch in Prag. Tatsächlich
diskutiere die Öffentlichkeit in Tschechien inzwischen mehr über die
Nachkriegsgewalt von Tschechen an Deutschen als über die Gewalttaten
der Nazis, stellt der tschechische Staatspräsident Václav Klaus fest.
Funktionäre der deutschen „Vertriebenen“ und Minister der bayrischen
Staatsregierung ver suchen mit öffentlichen Auftritten in Tschechien
die Nachkriegsgewalt gegen Deutsche in die Nähe der NS-Verbrechen zu
rücken. Diese Bestrebung attestieren deutsche Medien auch dem
Spielfilm „Habermann“, der am Wochenende in den deutschen Kinos
angelaufen ist. Die Umwertung der Umsiedlung von einem völkerrechtlich
durch das Potsdamer Abkommen legitimierten Akt zu einem angeblichen
Unrecht schafft Raum für künftige deutsche Forderungen gegenüber der
Tschechischen Republik.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/57956