ОТВОРЕНО ПИСМО Главном и одговорном уреднику СРПСКОГ ТЕЛЕГРАФА Милану Лађевићу и вајарској радионици Миодрага Рогана
МЕРМЕРНИ ЗИД ПЛАЧА СА СЛИКАМА СВИХ ЖРТAВА ОД КОШАРА ДО ХОРГОША ИЗГРАДИЋЕ ДРЖАВА
Господо стручњаци из Српског телеграфа и вајарске радионице Миодрага Рогана, молимо Вас да више не обмањујете јавност, поготово породице палих бораца са Кошара.Велика је неистина да је Српски телеграф, први иницирао изградњу споменика јунацима са Кошара.
Господо „стручњаци“ из Српског телеграфа, да ли сте се запитали и да ли сте видели да је испред Народне скупштине већ пар година постављен „Српски зид плача од Кошара до Хоргоша“ ?
Српски зид плача је постављен зарад тражења изградње споменика српским жртвама.
Наше удружење породица киднапованих и убијених је и код Ђинђића, Коштунице, Тадића и у овој Влади, тражило споменик у Пионирском парку али за све жртве цивила, војника и полицајаца од Кошара до Хоргоша. Наше удружење је пре пар година петицијом тражило изградњу споменика за све жртве од Кошара до Хоргоша.
Једина је права истина да сте ви „стручњаци“ из Српског телеграфа и вајарске радионице Миодрага Рогана први повели акцију и отворили жиро рачун за прикупљање новчаних средстава да би се платили „стручњаци“, „вајари“ за рад и некакве дозволе и ко зна шта још…
Ви из Српског телеграфа наводите да је уплаћено до сада 1.525.000 динара а цео „стручни рад“ кошта 25 00 евра.
Наше удружење није хтело да прикупља новац на исти начин, из разлога јер би многи злоупотребили наше жртве и довели у питање морал наше борбе за истину и правду. Из разлога јер нисмо желели да нас прати лош глас да се богатимо на костима наших жртава.
Једино је наше удружење имало храбрости да говори о јунацима отаџбине а сви Ви од ДОС-овског режима сте ћутали док је Хашки трибунал хапсио српске генерале.
Ви господо из Српског телеграфа слободно без срама наставите и даље прикупљање новца.Ми не желимо новац на такав начин, већ захтевамо као први иницијатори изградње споменика још од 1998 године, да држава изгради споменик али СВИМ жртвама од Кошара до Хоргоша.
Ми нећемо милостињом изградњу споменика већ је обавеза државе да изгради споменик али СВИМ ЖРТВАМА и цивилима и војницима и полицајцима и то са фотографијама жртава.
Упамтите Ви „стручњаци“ из српског телеграфа сада и за навек, СЛИКЕ УБИЈЕНИХ ХЕРОЈА СА КОШАРА БИЋЕ НА СПОМЕНИКУ НА КОМЕ ЋЕ БИТИ И ОСТАЛИ ВОЈНИЦИ,ПОЛИЦАЈЦИ И ЦИВИЛИ УБИЈЕНИ НА КОШАРАМА, МОРИНИ, ГОРАЖУПУ…ДРЕНИЦИ И ЦЕЛОЈ МЕТОХИЈИ ПА ДО ХОРГОША.
Нико нема права да дели жртве, сви војници, полицајци и цивили убијени од албанских терориста и НАТО агресора су наши ХЕРОЈИ.
Господо из Српског телеграфа, ако сте толико поштени и праведни објавите и наше писмо.
Dragi brate Dušane danas mi stigla tvoja divna knjiga. Knjiga istorije svedočanstva korena naseg roda. Smatram da je veoma dobro uradjena i da je impresivna podatcima koje si naveo. Vidi se istrajan rad na proucavanju istorijske gradje, tako da je ovo kapitalno delo iz ove oblasti. Veoma sam ponosan i srećanšto sam delić tvog velikog dela. Verujem da ova knjiga treba da se nadje u svim bibliotekama i na mnogim naučnim tribinama. Cestitam ti na valikom delu i želim da postane primećena i čitana što i zaslužuje.
КЊИГА КОШТА У СРБИЈИ 5 евра у земљама ЕУ 10 € Заинтересовани нек се јаве на: dusan.nonkovic@gmx.de
М. Миловановић:
Драги г. Душане, шаљем ти ово које тумачи исто што и ти тврдиш у својим истрживањима и сложено у књизи ТРАГОМ СРБА и мало то истражи.Рођен и живео у Дреновцу код Параћина где се годинама истражује НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ.Према досадашњим мојим сазнањима изгледа поморавски потез је пун неолитских остатака,но финанска ситуација увек била препрека да се дође до историјско-архелошких сасзнања.Када сам као дете учествовао у обради наших њива(орање-копање) врло често се налазило остаци старе керамике.Књигу ТРАГОМ СРБА,прегледао и допада ми се,читаћу на тенане.Са посебним поздравом Мата.Мој брат др.Милан В.Миловановић,један од учесника у проналаску вакцине против МАЛИХ БОГИЊА,потражи на Гуглу.— in Jagodina.ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА
ГРАД НА ЈУХОРУ СТАРИЈИ ОД ТРОЈЕ И ВАВИЛОНА Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ Подграђе јухорског праисторијског града на Велик…
posebnaporodicnazavetina.blogspot.com
Светлана Раденковић:
Трагом срба: Ово је прва књига коју сам прочитала на ову тему, захваљујући Вашој промисли, која ми је пробудила жељу да је овековечите и оставите потомцима нашег српског народа као писано дело. У време мог школовања, векови наше српске цивилизације били су притајени. Хвала Вам на овом маестралном сведочанству, где чињенице излазе на видело.
Надам се да ће Ваша књига потаћи младе да пренесу Ваша запажања на млађе генерације.
Горан Андрејев:
Помаже Бог, прочитао сам вашу књигу и утисак је да ми је драго што сам је набавио, прочитао, нешто што нисам знао научио, оно што сам знао додатно утврдио.
Душан Нонковић:
Хвала свима на лепим и конструктивним коментарима као и на куповини књиге јер стим омогућујете штампање друге књиге која је већ у припреми.
Juče nas je osoba sa Kosova obavestila o slučaju koji je rastužio sve naše članove. Tri brata iz Gračanice, Nemanja (9), Mihajlo (12) i Strahinja (14) su postala siročad nakon što je njihov otac ubio njihovu majku a zatim uzeo sebi život. O dečacima trenutno brinu stric i strina, a žive od očeve penzije. Kada smo ih pitali šta im treba, dečaci su skromno rekli; pribor za školu, tablet na kom mogu da rade domaći, i pare za kartu kako bi otišli u Beograd da vide tetku, koja ih je čuvala u početku nakon što ih je zadesila nesreća.
Nakon 5 godina pomaganja srpskih porodica širom Balkana, neke priče su emotivno pogodile naše članove, a ovo je jedna od najtragičnijih sa kojima smo se susreli. Zbog toga smo odlučili da ovoj deci pomognemo i omogućimo im da nastave život normalno i imaju bolju budućnost. Sve donacije 28. Junu ove nedelje će ići direktno ovoj deci. Naši članovi će otići na Kosovo i kupiti sve što je ovim dečacima potrebno.
Za donacije iz Srbije:
SMS U SVIM MREŽAMA: PORUKA NA 1733
Raiffeisen banka Srbije
Dinarski račun br. 265619031000037746
Za donacije iz Nemačke/Austrije/Švajcarske:
Name: 28. Jun
IBAN: AT07 3501 7000 0014 2885
BIC: RVSAAT2S017
Raiffeisenbank Golling
Markt 45
5440
Golling
Austria
O 28. Junu
2012. godine smo dostavili pomoć Gračanici u vrednosti od 1,5 miliona dolara i time uspešno završili globalnu kampanju „Boj za Kosovo“. Do danas smo dostavili preko 170 tona humanitarne pomoći u vrednosti od preko 4,6 miliona dolara Srbima na Zapadnom Balkanu. Proglašeni smo za najefikasniju humanitarnu organizaciju na Zapadnom Balkanu, a da bi se informisali o transparentosti i o tome gde vaše donacije idu posetite naš sajt. U 2015. godini smo uspešno vodili digitalnu #NoKosovoUnesco kampanju i time skupili preko 140,000 potpisa na našoj peticiji.
Dear Friends,
Yesterday, one of our supporters from Kosovo notified us of a case which brought many of our members to tears. Three brothers from Gracanica, Nemanja (9), Mihajlo (12) and Strahinja (14) were left orphaned when their father killed their mother before taking his own life. The boys are being raised by their aunt and uncle and live off their father’s pension. When asked what they need, the boys answered humbly; school supplies and a tablet to do their school work on and money for bus tickets so they can see their aunt in Belgrade this summer.
Even after 5 years of helping Serbian families throughout the Balkans some stories really impact our members emotionally and this is one of those cases. This is why we have decided to help secure a brighter future for these boys who have already endured so much in their young lives. All donations made to 28. Jun this week will go directly to the family. Our members will travel to Kosovo to purchase the items and make sure they are delivered directly to the boys.
For Donations in Serbia:
Send SMS to 1733
Raiffeisen banka Srbije
Dinar account no. 265619031000037746
For Donations from Germany/Austria/Switzerland:
Name: 28. Jun
IBAN: AT07 3501 7000 0014 2885
BIC: RVSAAT2S017
Raiffeisenbank Golling
Markt 45
5440
Golling
Austria
About 28. Jun
In 2012 we delivered $1.5M worth of aid to Gracanica and successfully concluded the global ‘Boj za Kosovo’ campaign. To date we have delivered 170 tons of humanitarian, medical and disaster relief aid worth over $4.6 mil to Serbs in need. We have been named the most efficient humanitarian organization operating in the Western Balkans, visit our transparency page to see exactly how your donations are being used to help the needy. In 2015 we successfully lead the #NoKosovoUnesco digital campaign amassing 140,000 petition signatures.
ТА ГОСПОДА У ВАШИНГТОНУ МОИРАЈУ ВИШЕ ЈЕДНОМ СХВАТИТИ ДА СУ САНКЦИЈЕ ОЛИЧЕЊЕ, СИМБОЛ И ОРУЂЕ ДИКТАТУРЕ ПА И ФАШЗМА И КО ЗНА ЧЕГА СВЕГА САМО СИГУРНО НИСУ ТВОРЕВИНА ДЕМОКРАТИЈЕ А ЈОШ МАЊЕ СУ ЊЕН САСТАВНИ ДЕО!
ОЧИГЛЕДНО ЈЕ ТОЈ “ГОСПДИ”, КРВАВИХ РУКУ ДО ЛАКАТА НЕВИНОГ НАРОДА, ТА ЧИЊЕНИЦА НЕПРИХВАТЉИВО КАО И ТА ДА ЈЕ БОМБАРДОВАЊЕ БЕЗ УН МАДАТА РАТНИ ЗЛОЧИН!
САНКЦИЈЕ И ДЕМОКРАТИЈА СЕ ПОДНОСЕ КО ВАТРА И ВОДА
Ех да није монополиста над привредним блокадама које диктира мали број криминалаца и ратних злочинаца преко океана понашајући се као да им је ова наша плава планета лична својина од Бода дата. Ту вам не вреде ни најбољи дистрибутери било којих и кавих производа па ни малина и ко зна којих све конкурентних производа уколико се блокирају административним мерама привредно и војно најјачега у служби мафијашких структура (што нема никакве везе са демократијом и демократским принципима слободног тржишта). Решење је у оснивању задружни удружења која би била одговорна својим статутом само интересима малинара и других проивођача. Малинари би морали имати хладњаче у својем власништву да их туђе не уцењују и где год да је могуће избећи неког посредника те га се мора и озбиљно заобићи и заменити својом задругом. Производња сокова и мармеладе и неких нузпродукта и излазком на тржиште својим готовим, финалним производима решити ову врсту проблема. То би било једно од ефикасних решења кад не би било свих могућих смицалица па по потреби великог брата блокада односно страног фактора. Ту ситуацију најбиље осликава гасовод преко Бугарске. Али да би се избегла блокада за Русију и друге наклоњене земње, да би се одлепило од уцењивачке економске политике такозваних „демократских“ монополиста власт мора приоритетно успоставити контролу над провоџађијама сваке врсте као и ставити под своју контролу стране тајне службе, успоставити озбиљан савез са Русијом приступом Еуроазијској унији-Само се тако може извући из канџи уцењивача који су узурпацијом силе упрегли у своје криминалне недемократске методе све релевантне институције САД па и НАТО под лажном заставом слободног тржишта и фантомских претњи демократији да би скрили чињеницу да сами собом представљају највећу претњу и зло не само по демократију, слободно тржиште већ и по светски мир.Ограничавају ћи санкцијама све и свашта представљајући себа као једине борце за право владавине слободног тржишта напустили су већ одавно принципије демократских вредности и заменили дуплим аршинима, вредности на које је Америка не само била поносна већ и на њима темељила благостање и стабилност земље, вредности које је ова шака криминалаца заменила дуплим аршинима; кадија вас тужи, кадија вам суди причајући о демократији и праву слободног тржишта дуплим аршинима. Све док се не схвати прије свега у Америци да су привредне санкције у својој суштини администритивне мере које су у суштој супротности демократским принципима као и слободном равноправном тржишту не ће наћи моћи наћи решење нити најспособнији произвођач било које своје робе па ни малинар које би омогућило достојан живот радницима. Санкције и дупли аршини немају шта тражити нити у демократским уређењима нити принципима слободног тржишта где влада само закон способнијег и квалитетнијег производа по најпристојнијој цени! Ако Америка намерава окончати светску кризу онда се мора вратити принципима демократије.
Из овога се да закључити да није ни до вредних и способних радника нити до квалитетних производа већ изричито до узурпације светске моћи од неколико најбогатијих и најутицајнијих фамилија света које су Америку, земљу неслућених могућности претворили у земљу талаца а свет узурпацијом власти у полигон крвавих ратова који има само један циљ а то је да служи тим узурпаторима моћи, владарима из сенке да успоставе диктаторску власт из сенке над целим светом како би били још богатији и још утицанији. Ту није ни до најквалитетнијег и најмасовнијег производ света, попут малина, у овом случају, да би човек могао живити пристојним животом јер није до њега ни до квалитета производа већ до привредно војно најјачих и најутицајнијих злих намера, оних који су узурпацијом овладали свим одлучујућим скретницама цивилног друштва контролишући га у свим доменима и порама, путем медија шта да мисли па до вакцина и прехранбених навика, диктирајући из сенке својим капиталом услове живота. Од Америке, земље неслућених могућности створили су земљу сиромаштва и беде а од света черге избеглица, од демократије диктатуру из сенке са неурушивим правом јачега на основи дуплих аршина.
Америка се мора вратити својим истинским демократским принципима како би спасила и себе и свет. Мора ће се престати са куповином својих председника финанцирањем њихових изборних кампања ако истим тима није стало до своје свеопште пропасти а и света!
Нека нас дух културе окупља и уједињује како не би били у тешким временима изгубљени-купимо књигу и на тај начин подржимо наше писце и песнике, истинске духовне вође како нас вишеструко јачи непријатељ не би разјединио и уништио! Сетимо се, наша народна поезија је сачувала србе и 500 година под турском окупацијом да би се на крају ипак ослободили од тог јарма.
До следећег правог вође мора се наш народ окупљати око свијих родољубивих писаца и песника и доказано поштених појединаца како би се једног дана могли ослободити удруженим снагама!!! – Душан Нонковић Теодоровић
Српска књижевница Гордана Павловић:
Помаже Бог, српски роде мој!
Тежак је и трновит пут да настане једна књига. Све је на писцу, од стваралачког дара, до претакања у речи, а затим и настојање да се објави. На крају настаје најтежи део-продаја књиге. Данас желим да вам понудим три изузетне књиге, и то са правом и задовољством могу да кажем као њихов уредник. Одакле смо и одакле потичемо? Да ли смо пробудили својим ћутањем Звер таме, која прети да нас прогута? Ко је био син Милоша Обилића?
Ако је неко заинтересован за ове три књиге може се јавити у порукама…
„Трагом Срба“-Душан Нонковић
Роман „Спас“-„Буђење звери“-Младен Несторовић
„Три српска витеза и деспот“-Милош Елек Вукотић
Хајде, да покажемо да нам је стало до традиције, наше историје, идентитета и свега онога што чини ову нашу душу православну…
Велико хвала унапред.
OVO NISTE ZNALI O SLOBI: Rešena misterija kako je došao na vlast, isplivali detalji iz života bivšeg predsednika Jugoslavije – evo šta su otkrili! (VIDEO)
Darko Hudelist je pet godina istraživao politički uspon Slobodana Miloševića i u razgovoru sa ljudima koji su ga poznavali u studentskim danima došao do brojnih otkrića koji govore sve o čoveku koji je vladao Srbijom
Najpoznatiji hrvatski novinar Darko Hudelist sproveo je dosad najopsežnije istraživanje o nekadašnjem predsedniku Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Kako je izgledalo detinjstvo i (političko) odrastanje Slobodana Miloševića i da li su se već tada mogle prepoznati prve naznake onoga što će doći, a što će od studenta i lokalnog političkog funkcionera, kasnije bankara, napraviti glavnu figuru po Srbiju pogubnih devedesetih?
Darko Hudelist u tekstu za letnji dvobroj Nedeljnika ekskluzivno otkriva kakvu ulogu je u svemu odigrao dvonedeljni studentski seminar na Bohinjskom jezeru leta 1962. godine, na kojem su učestvovali Slobodan Milošević, Špiro Galović, Kosta Čavoški, Vukašin Pavlović… On takođe iznose svedočenja o mladom Miloševiću do kojih je došao u razgovorima sa ljudima koji su ga dobro poznavali, od kojih su se neki ubrzo našli na suprotnoj strani političkog fronta.
Hudelist piše da je tokom svog petogodišnjeg boravka u Beogradu, u decembru 2006, upoznao nekadašnjeg vrsnog novinara (bio je glavni urednik beogradskog Studenta, 1962-1963) i vrlo istaknutog srpskog političara, Špiru Galovića.
“Jedan naš zajednički znanac rekao mu je da sam u Beogradu, da radim na velikoj knjizi o raspadu Jugoslavije, da me, među ostalim, zanima i Slobodan Milošević, te da bih se volio s njim upoznati i malo opširnije porazgovarati o temama koje me interesiraju.
Galović se ljubazno odazvao na moju inicijativu, ugostio me je u svom domu na Voždovcu (i to nekoliko puta, u razdoblju 2006-2008) i dao mi jedno vrlo vrijedno svjedočanstvo o svom nekadašnjem drugu, prijatelju i kolegi, ali – u vremenu 8. sjednice CK SK Srbije, u i nakon septembra 1987 – i ljutom, nemilosrdnom političkom neprijatelju, Slobodanu Miloševiću”, piše Hudelist na početku ekskluzivnog istraživanja koje će Nedeljnik objaviti u dva nastavka.
“Uza sve ostalo, Galović mi je dao i nekoliko vrlo atraktivnih (dosad nikada objavljenih) fotografija mladog Slobodana Miloševića (u društvu s njegovim studentskim kolegama i kolegicama iz Beograda), nastalih na seminaru društveno-politički angažiranih studenata Beogradskoga univerziteta u Bohinju, u SR Sloveniji, 11-24. avgusta 1962. Dakle, samo nekoliko dana nakon što se, u rodnoj Crnoj Gori, u Uvaču, u Ljevorečkim Tuzima, ubio Slobodanov otac Svetozar. (Kao što znamo, Svetozar Milošević je sebi oduzeo život hicem iz pištolja u subotu, na Ilindan, 2. avgusta 1962)”, piše Hudelist.
Autor otkriva i kako je jedna humoreska o pornografiji objavljena u 17. broju lista Student u proleće 1963. godine, skoro četvrt veka pre čuvene Osme sednice, odigrala značajnu ulogu u političkom usponu Slobodana Miloševića i kako su još tada iscrtane prve linije potonjeg sukoba.
Darko Hudelist u tekstu za letnji dvobroj Nedeljnika ekskluzivno otkriva kakvu ulogu je u njegovom političkom usponu imao odigrao dvonedeljni studentski seminar na Bohinjskom jezeru leta 1962. godine, na kojem su učestvovali Slobodan Milošević, Špiro Galović, Kosta Čavoški, Vukašin Pavlović… Ono što taj seminar povezuje sa samoubistvom oca, jeste to što je Milošević tamo došao samo devet dana nakon što je mu je otac hicem iz pištolja sebi prekratio život.
“I kako se ponaša? Je li tužan, deprimiran, očajan? Priča li ikome kako je doživio očevo samoubojstvo? Najbolje da o tome pitamo njegova cimer-kolegu u omladinskom domu na Bohinju Špiru Galovića. Obojica zajedno u Beogradu studiraju pravo (doduše, nisu ista generacija, Sloba je bio tri godine mlađi od Špire), obojica sada ovdje, na ljetovanju, spavaju u istoj sobi (mala opaska: oni malo “jači”, hijerarhijski bolje pozicirani studentski dužnosnici spavali su, u omladinskom centru na Bohinju, u sobama, i to dvokrevetnima, a oni “niži” ili “slabiji” – u šatorima)… Pa kome će Slobodan povjeriti svoju intimu ako ne čovjeku, svom kolegi i prijatelju, s kojim je takoreći stalno zajedno?
Evo što mi je Špiro Galović o tome rekao, u našem razgovoru 11. februara 2008:
Doista smo na Bohinju bili cimer-kolege. Sloba je tada u studentskom rukovodstvu bio neka figura, a ja sam, opet, bio glavni urednik Studenta. Neka aura važnosti je bila tu oko moje glave, u tim studentskim krugovima. Ja se sećam da je toga avgusta, na seminaru u Bohinju, Slobodan bio veseo, pravio je šale… Pričao je sutradan, za doručkom, u društvu, kako se ja, onako mršav i koštunjav, i ne primećujem ispod pokrivača, dok spavam. I on se tome smije i pravi šale: jesam li ja ustao ili nisam, gde sam, nema me, misli da ja nisam tu, da sam se već ustao… Iako sam ja ispod te perine nevidljiv, nema nikakvog reljefa, budući da sam jako mršav… Bohinj je ipak planinski kraj, leti su noći sveže…”
Sve u svemu, Špiro Galović je zaključio da je Miloševićevo ponašanje na Bohinju ‘bilo potpuno normalno’. ‘Nikakva potištenost se kod njega nije primećivala’, naglasio je”, piše Hudelist.
Mi, naravno, možemo samo nagađati zašto je studentski seminar na Bohinjskom jezeru, u avgustu 1962, Slobodan Milošević proveo tako vedar i optimistički raspoložen, kao da mu se ništa ružno u porodici nije dogodilo – a pogotovu kao da mu se, uoči odlaska u Bohinj, nije ubio rođeni otac.
“Pored svih ostalih, već spomenutih, mislim da onaj “najpraviji” i “najkonačniji” odgovor na ovu zagonetku može biti samo jedan: seminar u Bohinju bio je odskočna daska svim ondje nazočnim društvenopolitički angažiranim studentima, i Slobodan Milošević, superambiciozan kakav jest, tu apsolutno ništa nije smio prepustiti slučaju. Njemu je toga ljeta njegova politička karijera bila neusporedivo važnija od njegova oca (koji ga je ionako bio napustio) i njegove tragične sudbine”, piše Hudelist, citirajući i svedočenje Nebojše Dragosavca:
“Taj seminar, u Bohinju, to vam je jedna odskočna daska. Vi ste već na taj seminar bili izabrani kao perspektivni kadar te političke studentske organizacije na Univerzitetu u Beogradu. U tom periodu, na početku i sredinom 1962, Milošević na razini Univerziteta još ne predstavlja nekakav značajniji faktor. Ali u jesen (1962 – op. aut.) jesu izbori, biraju se nova rukovodstva, odbori, komitet, Univerzitetski komitet… I Sloba to zna, i on je tada koncentrisan isključivo na to. I već u jesen 1962. doista imamo jedan značajniji pomak u toj političkoj karijeri Slobodana Miloševića, u okviru Beogradskoga univerziteta…”
“Isplatilo se biti cool u danima kada ti se ustrijelio otac…”
ДРУГИ МЕЋУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ КОНКУРС ПЕСМОДАРИ МИРА 2017. ГОДИНЕ Због великог интересовања, у знак на Слађану Јовановић шахисткињу (16.3.1975. – 14.11.1996.), из Мачванског Прњавора која је погинула у саобраћајној несрећи, расписује се Други Међунадни књижевни конкурс под називом: ”Песмодари мира”, у сарадњи са Ииницијатором Славицом Јовановић , новинарком и књижевницом И издавачком кућом Сваирос из Београда.
Прва песма би требала буде на тему шаха са јасном поруком:
– Да се сви ратови света преселе на 64 шаховска поља.
Друга песма би требала да буде на тему мира у свету, са поруком:
– Стоп ратовима! И посвећена борби против тероризма, против хемијског и биолоског наоружања, са жељом да ведрим небом узлете бели голубови мира.
Позив је упућен свим ауторима дародарима и слободарима мира. Један аутор може послати највише две песме. Радови се шаљу под пуним именом и презименом, са краћом биографијом аутора, адресом и телефоном, на е-маил slavicaj1969@gmail.com
Или на мејл slavicajov69@gmail.com
Најуспешније ауторе очекују дипломе и друге награде. Радови треба да буду на српском језику У плану је и штампање зборника у коме ће се наћи најуспешнији радови . Зборник је самофинансирајући: Учесце се плаћа са 500 динара на жиро-рачун Поштанска Штедионица , на име Славица Јовановић бр. рачуна ; 200 – 65929694 – 51 , фотокопију уплате послати мејлом, са назнаком за стампање књиге . По изласку из штампе, сваки учесник добиће свој примерак књиге.
Конкурс је отворен од до 21. септембра 2017. године , односно до Мећународног дана Мира . Све додатне информације на телефон: 061-265-83-66 или на број 063-807-59-35 .
Подсећња ради; на Први Мећународни књижевни конкурс Песмодари Мра је стигло више од двеста песама из свих крајева света и то из Ирака, Јапана, Бугарске, Македоније, Словеније, Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Канаде, САД-а и Србије од скоро стотину аутора. Победник првог Мећународног конкурса је Јован Н. Бундало књижевник иѕ Београда .
Александар Вучић, председник Србије, дао је интервју за ТВ Пинк, где се два и по сата свађао сам са собом, држао слово како смо лењ народ па зато немамо пара, понижавао политичке противнике… Још нам је отворио очи да ће сам одлучити када ће отићи с власти и кога ће тада поставити за наследника, као да Србија није демократска држава у којој се власт бира на изборима, већ трон, који се предаје с колена на колено.
Према речима директора маркетиншке агенције „Прагма“ Цвијетина Миливојевића, Вучић „први пут откако је обукао мировњачко рухо није крио своју радикалску агресивност“.
– Био је то монолог човека са цезаристичким амбицијама који се свађа са сопственим народом. Овај пут је показао за два степена више осионости и вербалне агресивности. Без пардона етикетира људе, јавно их вређа, износи и истине и неистине, даје им надимке… Он не трпи другачије мишљење, не дозвољава да му се постави иједно сувисло питање, он сам пита и одговара, прича о чему хоће. Зато и не улази у дуеле са опонентима, што говори о његовој несигурности и томе да не верује у сопствене резултате – коментарише Миливојевић.
Вучић је у поменутом интервјуу казао и да није он смислио систем у коме функционери странке морају да дају 10 одсто својих примања за партију, већ Зоран Ђинђић, убијени премијер Србије и бивши председник Демократске странке. Тврдио је да у СНС нема прања пара и да он и његова породица нису ни за динар богатији него пре пет година. Наравно, стигао је и да подсети нацију како је најјачи и највреднији.“
Сатанизује противнике, а хоће дијалог
НИШТА ПАМЕТНО НИСАМ ЧУО ОД ОПОЗИЦИЈЕ
Говорећи о унутрашњем дијалогу о Косову, Вучић је казао да је његова обавеза да позове све на разговор о јужној српској покрајини:
– Увек постоји могућност да чујете неку идеју. Што се економије тиче, за четири године нисам чуо паметан предлог, савет или критику. Што се тиче Косова, можда ту чујемо неку идеју. Ја сам крив за све, али дајте ми решење. Ипак, верујем да ће се тешко доћи до тога.
Тврди да су му најближи сарадници заболи нож у леђа
СВИ СЕ ПЛАШЕ, А ЈА САМ ИХ ПОСТАВИО
Вучић је казао да нема амбицију да влада довека, да ће сам отићи и да ће изабрати човека који ће наставити да побеђује опозицију за добробит Србије и наше деце.
– Они ме не би победили ни за 20 година, а не намеравам толико да владам! Али предложићу наследника који ће такође да вас побеђује! – поручио је Вучић опозицији.
Јавно су ме бранили само Александар Вулин, Маја Гојковић, Небојша Стефановић и Владимир Ђукановић. Остали нису јер се плаше да не заврше на насловној страни. Све сам их ја поставио – грмео је Вучић прозивајући страначке саборце и коалиционе партнере који неће да му дају јавну подршку.
О паљењу Амбасаде САД
НИСАМ ЈА, ЖУТИ СУ КРИВИ
Председник Србије је казао и да није могао да верује кад је видео изјаву бившег председника Бориса Тадића да он није урадио ништа да спречи паљење Амбасаде САД:
– За разлику од њега, ја тог дана нисам побегао у Румунију… Он је тамо отишао да се додвори западњацима. Ја сам био у Београду и то је ваљда мој грех. Он је рекао да Вучић није ништа урадио да то спречи, а постоји снимак где ја молим људе да се повуку. Говорио сам да се то не ради и знао сам како ће то све да се заврши, и наравно да је то знао и Тадић.
Критиковао најближег сарадника
МАЛИ СЕ ДОДВОРАВА НАРОДУ
На питање гледалаца да ли је задовољан радом странке на чијем је челу, пошто је критиковао локалне функционере, каже да воли СНС, али да је држава важнија.
– Што се тиче локалних функционера, говорио сам и о устајању у 10, вођењу рачуна о грађанима. Питао сам Синишу Малог зашто је сменио ту директорку Центра за социјални рад – рекао је Вучић. – Можда има разлога, али немојте због медија. То не може! То је додворавање народу – рекао је Вучић.
Оптужио
ЂИНЂИЋ ЈЕ УЗИМАО 10% ОД ПЛАТА
Нисам то ја смислио, већ Ђинђић. Ја то никад нисам хтео да спроводим у дело, лажу и то. Ђинђић је измислио оно да се узима по 10 одсто од плате властитим функционерима. То никад није било у СНС, никад нисмо узели ни динар. Аутопројекција је чудо. Кад помињу неко прање пара, није да узмете паре и ставите их у веш машину. Они знају како се то ради. Нисам ни за динар богатији и нико у мојој породици није ни за динар богатији него што је био пре пет година. Кукумавчење
ПРЕБИЛИ МИ БРАТА, А ЈА ДРЖАВА
На питање како реагује његова породица на наводе у медијима, први човек Србије је рекао да су његова деца јака и да то добро подносе, али је напоменуо да је веома болно гледати како вам неко пребија брата, а ви сте та држава:
– Када вам је савест чиста и знате да радите добре ствари за своју земљу, моје је да направим најбољи резултат за Србију, почев од тешких политичких одлука, без којих Србија не би била на овако добром путу. Да су хтели да бирају некога ко ће их замајавати лаким стварима, изабрали ми Јанковића, Мирковића… То позориште у кући можете да имате сваки дан, за ово је потребна озбиљна особа.
Суди и пресуђује
О ЈАНКОВИЋУ, ЈЕРЕМИЋУ, ПИШТОЉУ…
Да је Јанковићев и Јеремићев брат изударан као мој брат… Ја сузу нисам пустио. Готово сам сигуран да је изубијан јер је мој брат. Шта би било да је тако пребијен било ко од чланова породице Јанковић, Јеремић и Радуловић? Не би ме опрали ни Сава ни Дунав. Да је у мојој кући, из мог пиштоља, за који није постојала дозвола, њиме неко убијен, да ли бисте ме пустили да будем председник? Обесили бисте ме на Теразијама – навео је Вучић.
РЕАГОВАЊА
Бојан Пајтић, бивши председник ДС
КУРИР НИЈЕ ДОБИО КРЕДИТ ОД РБ
Наравно да није. Био сам члан Председништва ДС и председник покрајинског одбора у Зораново време и никад нико није тражио некаквих 10 одсто од плате за странку. Мало је рећи да Вучић лаже. Он више и не зна да постоји истина. Видех делове транскрипта његовог синоћњег интервјуа. Лаж до лажи, као што је и лаж да је Курир добио кредит од Развојне банке, а да сам ја на то утицао. Жалосно је што га ни функција председника, нажалост, није учинила пристојним. НУНС и НДНВ
ТУЖИЛАЦ ДА САСЛУША ВУЧИЋА
НУНС И НДНВ сматрају да је надлежно тужилаштво дужно да, по службеној дужности, саслуша председника СНС Александра Вучића, јер је он у емисији изнео сазнања о кривичном делу за које се гони по службеној дужности. У саопштењу удружења се наводи да је тужилаштво дужно да од њега затражи додатне информације о кривичном делу из члана 343, изазивање панике и нереда, као и другим кривичним делима за које постоји сумња да су извршени, пошто је истакао да су поједина „медијска удружења“ добијала новац да би водила кампању поводом нелегалног рушења у Савамали. Још додају да је Вучић дужан и јавности да саопшти ко је добијао средства, као и да преузме одговорност за то што је изговорио. Бранислав Лечић, потпредседник ДС
ПОМИЊАЊЕ ЂИНЂИЋА ЈЕ СРАМОТНО!
Његово помињање имена Зорана Ђинђића је срамотно јер не могу ни по једној ставци да се упореде. Зоран никада није рекетирао и уцењивао своје чланове који морају да дају новац за црни фонд СНС. У ДС је постојала добровољна допунска чланарина за функционере странке од 5% од плате за све оне који су то желели да плате. Сви подаци о томе налазе се у нашим финансијским извештајима и у Агенцији за борбу против корупције. Вучићево стално глуматање жртве, отпуживање појединаца и удружења, цртање мете на политичким неистомишљеницима изражавају његову слабост, панику и страх пред чињеницом да мора да изврши обећања која је дао о Косову.
ШОКАНТНО
МАГАЗИН СТАРС САЗНАЈЕ: Кућа Живојиновића под црном магијом
У данашњем издању магазин Старс ексклузивно доноси шокантно откриће визионара из Младеновца који тврди да се ближи крај везе Александре Пријовић и Филипа Живојиновића.
Сазнајте зашто Рада Манојловић неће дете са Харисом, ко је девојка Марије Шерифовић, а откривамо и која Наташина колегиница растура њену везу са Луком.
Узбудљиве вести са српске естраде читајте сваке среде у Старсу, најтиражнијем магазину о познатима.
Beograd — Kanonizacija hrvatskog biskupa Alojzija Stepinca bila bi sama po sebi zločin, izjavio je profesor doktor Gideon Grajf, izraelski ekspert za Holokaust.
Prema njegovim rečima, ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci koji se podsmehuju žrtvama Jasenovca, logora koji je po zverstvima bio strašniji i od Aušvica.
Profesor Grajf, koji je glavni istoričar izraelskog Instituta za obrazovanje, dokumentovanje i istraživanje Holokausta „Šem olam“, rekao je u razgovoru za „Novosti“ da su on i predsednik instituta rabin Abraham Kriger došli u Beograd da „izraze protivljenje hrvatskim pokušajima da preinače istoriju“.
„Kada je reč o kardinalu Alojziju Stepincu, rećiću vam kratko: Njegova kanonizacija je sama po sebi zločin, a ljudi koji nameravaju da ga kanonizuju su zločinci. To je podsemhivanje…
“Досије“ владике Филарета – “чишћење“ епископа националиста из Сабора и Синода СПЦ (4)
Формалан разлог за удар на епископа Филарета била је његова одлука да Војиславу Шешељу уручи орден Бијелог анђела на дан Светога Саве 2015. године. Одликовање за свјеже пристиглог лидера радикала из Хашког казамата “прокњижено“ је искључиво у име Милешевске Епархије и није одражавало став Патријаршије, нити је задирало у ингеренције осталих владика и надлежности епархија.
Након тога је епископ Филарет отишао у Амбасаду Сједињених Америчких Држава у Београду јер му је тадашњи амбасадор Мајкл Кирби раније самоиницијативно обећао помоћ за радове на реконструкцији манастирског комплекса у Милешеви. Било је то приликом изненадне Кирбијеве посјете сједишту Епархије неколико мјесеци раније, тачније 16. новембра 2014. године.
Филарет се није видио са Кирбијем у амбасади Београду! Ипак је први секретар за политичка питања Амбасаде САД, епископа на изласку из америчког дипломатског представништва зауставила тражећи дозволу да му постави неколико питања. Најважнији сплет питања изгледа отприлике овако:
“Да ли сте Војиславу Шешељу дали орден у своје име или је о томе била обавијештена и Патријаршија? Да ли су било што о томе знали патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије?“
Филарет је у одговору саопштио да он лично стоји иза одлуке о додјели ордена Шешељу, чиме је, између осталог, заштитио браћу архијереје. Она се “захвалила“ на одговору, али и додала:
“После овога, видјећемо како ћете у животу проћи!“
Након тридесетак календарских дана, 8. марта код владике Филарета у Милешеву долази (финансијска) Комисија коју је оформио Свети Архијерејски Синод и којој је на челу био тадашњи владика зворничко-тузлански Хризостом. Данас је митрополит дабробосански.
Према ријечима извора портала УЈЕДИЊЕЊЕ из Епархије Милешевске, свештеник Велибор Џомић, изасланик митрополита Амфилохија, чим је, заједно са владиком Хризостомом, ушао на манастирски посјед, викао је на свештенике у Милешеви: “Шта ви радите овдје? Гдје су паре? Гдје је каса?“
Владика Филарет, вјерујући да је ријеч о једној од рутинских контрола и посјета његовој Епархији, свакоме од гостију спремио је поклоне: ,,Монографија 800 година Милешеве“, 10 килограма хељдиног брашна, икона Бијелог анђела и по 5 литара ракије.
Током “инквизиције“, свештеник Џомић и комисија донијели су одлуку да не спавају у манастирском конаку, него у хотелу “Мона“ на Златибору. Иако су имали апартмане у владичанском двору у Милешеви, они су одлучили, не само да спавају у “Мони“, него да се тамо и хране. С обзиром да су дошли да провјере финансијско стање у Милешевској Епархији, једина очигледна последица њиховог боравка на простору који не само духовно, него и територијално спаја Србију и Црну Гору, била је више него симболична. Наиме, за два дана боравка у “Мони“, финансијска комисија је накрцала 260.000 динара рачуна! Преведено на језик који људи ван Србије боље разумију – више од 2.000 евра. Рачун за намиривање трошкова донесен је епископу Филарету! Владика је одбио да плати рачун, чиме је додатно “оптеретио“ савјест оних који су имали задатак да га “поспреме“ на начин на који су то раније учинили владици рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију.
Углавном, 12. марта 2015. године почела је сједница Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве посвећена, приоритетно, “проблему“ владике Филарета. Извори блиски струји којој у највишим тијелима Српске цркве припада владика Филарет, тврде да је иза “монтаже“ на сједници Синода стајао митрополит црногорски-приморски Амфилохије. Владикама који су били противни Филаретовом “смакнућу“, као ни самом Филарету, није дозвољен увид у записник који је направљен у Милешеви од стране Комисије коју су предводили владика Хризостом и Велибор Џомић. Најтврђи у ригидном ставу према Филарету били су Теодосије који је иначе забио нож у леђа духовном оцу владици Артемију, Хризостом и патријарх Иринеј. Интересантно је да је владика Лаврентије, након свега, касније саопштио да се тога дана огријешио о владику Филарета.
Епископу Филарету наређено је да у владичанском двору остане, током “синодске“ седмице, до наставка сједнице тог црквеног тијела (четвртак). Ипак, у понедјељак, у пола девет ујутро, владика Јоаникије дошао је у Милешеву да преузме, не неодређено вријеме, Епархију. Епископу Филарету је поново наређено, овога пута да напусти своје сједиште и манастир у року од пола сата!
У комби су потрпане неопходне личне ствари за владику Филарета и транспортоване на Златар, до манастира Светих безсребреника Козме и Дамјана. Успут је, услед проблема са шећером, епископу Филарету позлило, па је министар здравља Златибор Лончар прво послао медицинску екипу, а недуго потом, владика Филарет је транспортован на Војно медицинску академију у Београду, а потом и у Врњачку Бању, на опоравак у хотел “Меркур“.
Током мајског засиједања Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве у мају 2015. године, експресно је решаван случај дотадашњег владике милешевског. Патријарх Иринеј суспендовао је право на одбрану владици Филарету, док се Иринеј бачки залагао да се Филарету ипак омогући да се брани. Владика Порфирије такође је бранио епископа Филарета и инсистирао да му се омогући да каже све што има у своју одбрану.
Патријарх је пилатовски прао руке од Филарета и “бранио себе“ и свој коначан став о Филарету ријечима: ,,Не знам како би се сада снашао у Епархији, ако бисмо га вратили“.
Уочи Спасовдана, који се 2015. године славио 21. маја, и званично је подигнута оптужница против владике Филарета, у сриједу, 20. маја. У то вријеме је разријешен и епископ канадски Георгије. У петак, 22. маја, прије подне, заказана је Филаретова одбрана када је требао да одговори на оптужбе. Више од 40 страна одбране, владика Филарет је морао да практично експресно припреми уз сугестије пријатеља правника који нијесу могли да пронађу ни један једини ваљани разлог за његово разрешење са дужности милешевског владике.
Том приликом, кристалисале су се три струје у Сабору: прва, предвођена Иринејом бачким; друга Григоријева (тада владика захумско-херцеговачки) у којој су запажени и Иринеј (амерички), Максим и Теодосије; и трећа, она коју предводи владика Амфилохије. Пуну и безусловну подршку владици Филарету дали су епископи Милутин, Јефрем и Никанор.
Разлози за смјену Филарета су друге природе. Није за јавност. Непосредно то знам. Но Филарет јесте био градитељ, а и страх и трепет.