Сви они који желе да се прикључе, добро су дошли: Заборављена српска војна гробља из Првог светског рата – Кајмакчалан

Заборављена српска војна гробља из Првог светског рата – Кајмакчалан

Први светски рат који је трајао од 1914. до 1918. године донео је много жртава на обе зараћене стране. Српска војска се после тешких борби против бројчано надмоћнијег непријатеља (Аустроугара, Немаца и Бугара) повукла преко Албаније на острво Крф. Неколико месеци је било довољно да се опорави и трансформише у три армије.

Опорављена српска војска са острва Крф упућује се на Солунски фронт у саставу сила Антанте (Француска, Британија, Италија, Грчка и Русија). Са друге стране фронта налазе се централне силе (Немачка, Аустроугарска и Бугарска).

Операције на Солунском фронту су вођене непосредно уз граничне линије између  држава Бугарске, Србије, Албанијe и Грчке.

Борбе које је српска војска водила на Солунском фронту, од лета 1916. до јесени 1918. године, довеле су до великих губитака. Страдало je преко 9.000 војника и официра. Погинули војници и старешине сахрањивани су непосредно иза борбене линије, без сандука, са дрвеним крстачама. На крстачама су уписивани лични подаци сваког појединца (чин, име и презиме, јединица). Такође, умрли рањеници и болесници у пољским болницама и завојиштима, сахрањивани су у местима где су биле те установе.

Гробља која помињем у овом тексту су махом настала током борби 1916. године. После освајања Кајмакчалана и ослобођења Битоља успоставља се линија фронта и то правцем: с. Снегово, између села Раштани и Крклино, Пелагонијском равницом између села Трап Будаково, тампон зона с. Мегленци, кота 1050, изнад села Макова у близини села Рапеша, прелази Црну реку, Грунишки Вис, између села Будимирци и Градешнице, Милетина коса и излази на Соколов Врх. Тада је ослобођен простор од око 1600 квадратних километара. На овом простору у скоро сваком селу постоји гробље српских ратника.

После пробоја Солунског фронта 1918. године српска војска муњевитом брзином ослобађа своју земљу. После ослобођења, Србија, овенчана славом, не искоришћава је. Жртвује своју самосталност ради виших циљева и заједно са Хрватима и Словенцима формира Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У тој заједници заборављају се интереси Србије. Заборављају се и српска војничка гробља на својој територији (данас у Македонији).

Након завршетка рата, гробља (око 250) која су се налазила на територији Грчке су есхумирана а кости пребачене на Српско војно гробље на Зејтинлику.

Остала су заборављена српска војничка гробља и гробови из Првог светског рата расути су по падинама планине Ниџе у Републици Македонији. Српски јунаци који су у крвавим биткама на Солунском фронту дали своје животе за слободу отаџбине леже у туђој земљи у бестрагији заборављени од оних којима су слободу подарили. Они то нису заслужили.

Према неким списковима из 1921. године (архив Југославије), постојало је 81 гробље на којима је било од једног до 684 сахрањених, скоро 4000 појединачних војних гробова на падинама планина Ниџе (чији је највиши врх Кајмакчалан).

Стање преосталих српских војних гробаља на овом подручју је толико лоше да горе не може бити. Гробља су зарасла у трње, дивље дрвеће и шибље, и нека је немогуће наћи без помоћи локалног становништва – ловаца.

Многа гробља се више и не могу пронаћи. То су она која су на хумкама имала само дрвену крстачу. Дрвене крстаче су одавно иструлиле и траг гробља се изгубио. Гробови који су имали металне крстаче још се могу пронаћи.

Надгробне споменике од камена, клесали су сами ратници у периоду 1917. и 1918. године „жив за погунулог друга“. На неким споменицима пише да споменик подиже родбина али таквих има мало.

Камени споменици су направљени из два дела, постоље и споменик. Скоро на сваком гробљу, постоји и централни споменик, састављен од три до четири дела и висине су од 3,5 до 5 метара.

Горњи део споменика је пао, треба га подићи и цементирати.

Текст на споменику: 1914–1918, Својим палим друговима, Моравци

На свим српским војним гробљима надгробни споменици су махом пали на земљу.

Ограда од бодљикаве жице и дрвених стубова одавно нема. Срећу се остаци бодљикаве жице у малим парчићима, док су већи део мештани искористили за ограде око својих домаћинстaва.

Сва ова гробља, су гробља незнаних српских јунака. Нажалост, нема тачне евиденције ко је сахрањен и колико њих је сахрањено на овим војним гробљима.

Много деценија је прошло од завршетка Првог светског рата а ова гробља нико није обилазио нити чистио.

На подручје Кајмакчалана ретко се долази, тек понеки планинар или чланови патриотских удружења. А некад смо се поносили великим победама српске војске удружене са савезницима у Првом светском рату. И данас понеко, кад му то затреба, позове се на наше јунаке и велике муке које су поднели на планини Ниџе, чији је Кајмакчалан највиши врх, некад на граници Србије и Грчке, данас на размеђу Македоније и Грчке.

Када сам и како дошао до одлуке да организујем одласке на Кајмакчалан са задатком да уређујемо и чистимо српска војничка гробља која су била заборављена од оних који нису смели да их забораве?

Стање српског војничког гробља које никад није одржавано; фото: udruzenje. kajmakcalan

Овде су сахрањена заједно три ратна друга – Локација Скочивир; фото: udruzenje. kajmakcalan

 

 

Преузета фотографија из монографије споменика са Солунског фронта; фото: udruzenje. kajmakcalan

Прича је почела 2008. године, када сам као планинарски водич са 50 планинара из Србије вршио успон на највиши врх планине Баба, Пелистер (2601 метар надморске висине). Тада ми је пришао један крупан човек и потапшавши ме по рамену упитао: „Зашто водим српске планинаре на ову планину а не на Кајмакчалан, где су кости српских војника који су дали живот за слободу Србије?“ Питање ме је изненадило и док сам размишљао шта да му одговорим он је додао да на Кајмакчалан ретко ко иде а скоро нико не обилази српска војничка гробља, којих има на десетине. Домаћин ми је затим објаснио да су та гробља зарасла у прашуму, и да у поједина нико није крочио више од 90 година. Запањен оним што ми је рекао упитао сам га шта чини наша држава по том питању. Рекао је ништа.

Након десетак дана по повратку са овог планинарења од домаћина ми стиже пакетић у коме се налазио CD са фотографијама неких од српских војничких гробаља. Разгледање фотографија са CD изазвало је у мени велику тугу. Истог тренутка сам одлучио да морам нешто да учиним по том питању.

Прву акцију сам организовао 2009. године заједно са Удружењем ратних добровољаца, 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, а уз малу финансијску помоћ београдске општине Стари град. Са екипом од 29 планинара и чланова овог удружења отишли смо у село Скочивир, које је 40 км удаљено од Битоља. Сместили смо се у бившу караулу ЈНА, од које је један планинарски клуб из Скопља направио планинарски дом.

У селу Скочивир налазе се два српска војничка гробља, једно иза месне цркве поред месног гробља а друго на десној обали Црне реке на путу за Кајмакчалан удаљено око 1500 метара од села.

Домаћин нам је предложио да очистимо гробље иза цркве. Гробље је заузимало нешто мање од пола хектара и било је толико зарасло у прашуму да се у њега није могло ни ући.

Споменици се нису могли видети од шибља и трња. Морали смо да ангажујемо два мештанина са моторним тестерама да нам помогну. Након два дана рада успели смо да очистимо 2/3 површине. Исечено је десетине кубика дрвета. Већина споменика била је пала на земљу. Неки су били прекривени и земљом па их у први мах нисмо ни приметили. Било је много зарђалих металних крстова али без обележја. Неколико гробова било је раскопано. Тужна слика.

Те исте године је Министарство за рад и социјалну политику обећало да ће определити одређена финансијска средства да се то гробље огради и конзервира. До дана данашњег гробље није ограђено нити конзервирано. Према неким подацима ту је сахрањено око 500 српских ратника.

Ређале су се акције које сам организовао сваке године. Очишћена су гробља у местима: Живојно (два), Груниште, Бач, Трново-Студена вода, Петалино и др.

Амбасада Републике Србије у Македонији је, у нашу част, после сваке завршене акције чишћења, организовала свечану комеморацију на српском војном гробљу у Битољу. То је било њихово признање за наш рад, али се на жалост на томе сваки пут завршавало. Никад никакву помоћ од Амбасаде нисмо добили. Интересантно је да нико из наше Амбасаде до сада није нашао за сходно да нас обиђе у току акције, да виде у каквом су стању гробља и да нас подрже. Ми то радимо из убеђења, као патриоте о свом трошку. Не трошимо државна средства. Једном нам је бивши амбасадор Томислав Ђурин обећао да ће нам платити превоз џиповима до врха Кајмакчалан. Остало је, као и увек, на обећању.

Морам да напоменем да у последњих десетак година ниједан наш амбасадор у Македонији није био на врху Кајмакчалана. Замислите, хрватски амбасадор јесте.

Да бих омогућио одлазак и учешће на овој патриотској акцији и онима који нису чланови планинарских организација одлучио сам да оснујем Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“. Показало се као добар потез. На акцију су се јављали појединци и групе из целе Србије.

Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ је Удружење које је у свом Статуту, као један од циљева, поставило, уређење и чишћење српских војних гробаља.

Што се тиче подручја Кајмакчалана, дугорочно гледано, хтели бисмо да урадимо и веће пројекте: обнова спомен плоче где је погинуо Војвода Вук (чији се споменик налази у парку код хотела Палас у центру Београда), и спомен костурнице (која никада није завршена, због смрти Краља Александра Карађорђевића) где је било у плану да се пренесу преостали остаци војника сахрањених у овом подручију.

Удружење и ове године у првој половини септембра организје одлазак у Македонију са задатком да пронађе и очисти гробља која су заборављена и препуштена зубу времена, и да попише имена тамо где је то могуће видети. Ово се односи и на проналажење и уређење војне спомен чесме на Милетиној коси, подно врха Кајмакчалана, према Студеној води. На овој спомен чесми је невештом руком Српског војника, на мермерној плочи исписан стих:

„Минуће године, векови ће проћи, али теби „чесмице“ неће нико доћи.
Ал’ доћи ће сени палих другова, да својим жубором,
урликом вукова, треском громова, одјеком лугова,
певају славу српских пукова. 1917“

Ову спомен плочу на чесми су саградили војници Прве чете, другог батаљона, четвртог пука, српске армије.

Фотографије приказане у овом тексту су снимили сами учесници акција.

Сви који би хтели да се укључе у акцију, донацијом или личним учешћем, то могу да ураде уплатом на жиро рачун Удружења број 160 – 430834–02, или да нас лично контактирате преко ел. поште: udruzenje.kajmakcalan@gmail. com или преко телефона: 062/211–017.

Станоје Стојковић, Председник Удружења за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“

Извор: Стање Ствари

 

“ КВАНТНА ГЕНЕТИКА У СЛУЖБИ ЧОВЕЧАНСТВА- НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ НЕ ПОСТОЈЕ“

https://www.youtube.com/watch?v=XygFoGTieGI
ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ,У БЕОГРАДУ !!“ КВАНТНА ГЕНЕТИКА У СЛУЖБИ ЧОВЕЧАНСТВА- НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ НЕ ПОСТОЈЕ“

МНИЦ НИКОЛА ТЕСЛА ПРИПРЕМА ДОЛАЗАК РУСКОГ АКАДЕМИКА , ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ БИОЛОГА САВРЕМЕНОСТИ, ДР ПЕТРА ГАРЈАЈЕВА У БЕОГРАД
19 -24 10 2018.
СЕМИНАР ЗА ШИРУ ПУБЛИКУ БИЋЕ 21 ОКТОБРА 2018 ОД 11-16 Ч
ХОТЕЛ „МОСКВА“, БАЛКАНСКА УЛ 1, САЛА НА 1 СПРАТУ.

ДОНАЦИЈЕ- УЛАЗНИЦЕ 6000 ДИНАРА.
СВА ОБАВЕШТЕЊА НА 062 853 32 68
office@teslaheritage.com

БРОЈ МЕСТА ОГРАНИЧЕН.
НЕ ПРОПУСТИТЕ ОВАЈ ДОГАЂАЈ !!!

Петар Гарјајев је рођен у граду Перм 1942. године,у Русији, где је студирао на биолошком факултету државног Универзитета.

На трећој години студија, као једном од најбољих студента, предложено му је да пређе на факултет молекуларне биологије Московског државног Универзитета. По завршетку школовања, остаје да ради на катедри за молекуларну биологију и за 3 године успешно завршава постдипломске студије на тему проучавања структуре и физичко-хемијских особина једног од најсложенијих протеина. 1984. године започиње своја истраживања о генетским кодирањима. 1994. године Петар Гарјајев ствара нови смер генетике, који назива “Таласна генетика”, а касније мења назив у “Лингвистичко-Таласна генетика”. 1997.године на ову тему Гарјајев брани докторску дисертацију. Касније постаје члан руске Академије природних наука и руске Академији медицинско-техничких наука, и добија звање академика. Постаје члан Академије наука Њујорка . 2001-2002 год. ради у научној лабораторији у Канади (Торонто), где још једном, у пракси, потврђује исправност својих основних идеја лингвистичко-таласне генетике. 2013.год. основао је Институт квантне генетике у Москви. Петар Гарјајев је аутор мноштва научних монографија и књига, “отац” нове методе генетичког оздрављења-генетске Матрице и јединствене методе таласног репрограмирања ДНК човека.

I
Унесите поруку…

Matrice Garyaeva- suvremena metoda izlječenja

pomoću novih pronalaska ruskih znanstvenika možemo osigurati sebi zdrav i dug život.Posjetite našu web-stranicu i saznajte puno više o tome: http://www.molekula-zdr…

youtube.com

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције Одељење за јавни ред и мир

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Полицијска Управа за град Београд – Управа полиције

Одељење за јавни ред и мир

Булевар Деспота Стефана бр. 107,

11000 Београд

Министар др Небојша СТЕФАНОВИЋ

Булевар Михајла Пупина бр. 2,

11070 Београд

info@mup.gov.rs

НАРОДНА СКУПШТИНА

Председница Маја ГОЈКОВИЋ

• Посланичка група Српска напредна странка

• Посланичка група Социјалистичка партија Србије 

• Посланичка група Српска радикална странка

• Посланичка група Демoкратска странка

• Посланичка група Социјалдемократска партија Србије

• Посланичка група Либерално демократска партија – Лига социјалдемократа Војводине-СДА Санџака

• Посланичка група Партија уједињених пензионера Србије

• Посланичка група Двери

• Посланичка група Доста је било

• Посланичка група Демократска странка Србије

• Посланичка група Јединствена Србија

• Посланичка група Клуб самосталних посланика

• Посланичка група Нова Србија-Покрет за спас Србије

• Посланичка група Покрет социјалиста – Народна сељачка странка –

Уједињена сељачка странка

• Посланичка група Савез војвођанских Мађара – Партија за

демократско деловање

• Посланичка група Слободни посланици

• Посланичка група Социјалдемократска странка, Народна странка

• Народни посланик Горица ГАЈИЋ

• Народни посланик Младен ГРУЈИЋ

• Народни посланик др Муамер ЗУКОРЛИЋ

• Народни посланик Драган ЈОВАНОВИЋ

• Народни посланик Нада КОСТИЋ

• Народни посланик Милан ЛАПЧЕВИЋ

• Народни посланик професор др Јахја ФЕХРАТОВИЋ

• Народни посланик мр Горан ЧАБРАДИ

• Народни посланик Дејан ШУЛКИЋ

• Генералном секретару: за сваког народног посланика на: sekretar@parlament.rs

Трг Николе Пашића 13

11000 Београд

УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председник Весна Илић

Булевар Kраља Александра 15

11000 Б Е О Г Р А Д

kabinet.predsednika@ustavni.sud.rs

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Андрићев венац бр. 1

11000 Београд

predstavkegradjana@predsednik.rs

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председница Владе Ана БРНАБИЋ

Немањина 11

11000 Београд

predsednikvlade@gov.rs

ВОЈСКА СРБИЈЕ

Генералштаб Војске Србије

Незнаног Јунака 38

11000 Београд

Држављанима Републике Србије, институцијама, странкама и медиима се доставља преко интеренета (без личних података организатора и одговорног лица за редарску службу).

Предмет: ОПИС ТОКА, ОДЛУКА И ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА ОДРЖАНОГ У СУБОТУ 15. СЕПТЕМБРА 2018. Г. ОД 12:00-14:15 КОД ДОМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У БЕОГРАДУ

На основу Устава (Преамбула, Чланови 1 – 3, 18, 19, 21, 23, 43, 46, 50, 51, 97 – 99, 111-114, 118 Устава), по одбрењу МУП-а Републике Србије-Полицијске управе Београда-Одељење за јавни ред и мир је 15. септембра одржан мирнодопски Народни скуп од 12:00 до 14:15 пред Домом Народне скупштине у Београду

НАРОДНИ СКУП ЗА РАЗРЕШЕЊА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА И ПРЕДСЕДНИЦЕ ВЛАДЕ АНЕ БРНАБИЋ

ЗБОГ ПОВРЕДА УСТАВА, ОДБАЦИВАЊА ЗАКЛЕТВИ ТЕ ГУБИТКА ЛЕГИТИМНОСТИ

И ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ ПОШТОВАЊА УСТАВА И ЗАКОНА И ОД ВЛАСТИ

ТОК НАРОДНОГ СКУПА

ОДРЖАНОГ 15. СЕПТЕМБРА КОД ДОМА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У БЕОГРАДУ ОД 12:00 ДО 14:15

ПРВИ ДЕО : 12:00-13:40

ОТВАРАЊЕ

Химна Републике Србије „Боже правде“.

Покретач и организатор Народног скупа је отворио Народни скуп. Сви присутни су минутом ћутања одали пошту србским борцима и ратницима палим за ослобођење Србског народ и србских земаља посебно спомињући војнике и официре погинуле у одбрани Србије од неоправдивог 79о дневно-ноћног бомбардовања 1999. године.

Покретач и организатор Народног скупа, с надом да је Косово и Метохија светиња целог Србског народа, је прочитао АМАНЕТ СРБСКОМ НАРОДУ.

Обавестио је присутне грађане да су на Народни скуп били позвни држављани, политичке и грађанске организације које поштују Устав Републике Србије, подржавају предлоге ОДЛУКЕ и ДЕКЛАРАЦИЈЕ Народног скупа и који могу да дођу.

Представио је чланове Организационог одбора Народног скупа који су се максимално ангажовали, у својим могућностима, на обавештавању народа преко интернета, с обзиром на потпуну затвореност и блокаду медиа осим поопуларног радиа „Снага народа“:

Душан Стојановић, дипл. економиста и дипл. инж. информатике, Суботица,

и

Мирољуб Шовић, дипл. економиста, некадашњи генерални директор „Прве петолетке“ у Брусу.

ГОВОРНИЦИ У ПРВОМ ДЕЛУ НАРОДНОГ СКУПА

Организатор Народног скупа је 16 сати пре његовог почетка добио, преко епоште, обавештење да добровољно и слободно пријављени представник „Народног фронта“, Београд, не може да говори због изненадне прехладе грла и да је добровољно и слободно пријављени представник удружења „Савез Комуниста Србије“, Панчево, изненада српечен из приватних разлога да дође на Народни скуп.

Поздравио је господина Слободана Цојића, dipl. ernahrungsteiner, који је из Беча дошао да би подржао Народни скуп, slobodan.cojic@gmail.com.

У току одржавања Народног скупа су се спонтано, из окупљеног народа, пријавили да говоре Нада Костић, народна посланица, Дејан Милошевић, председник, «Гвоздени пук», Милош Симионовић и Др Зоја Ћировић, примаријус, магистар кардиологије.

Списак свих говорника на Народном скупу следи:

1. Професор др Мила Алечковић Батај, Академик Руске Академије природних наука, повратник из србског расејања тј. дијаспоре, Београд,

“MILA Bataille”<anmila2512@yahoo.fr>

2. Лука Јоксимовић Барбат, доктор хуманистичкихнаука, председник Српске федерације Слепих „Свети Стефан Дечански“, председник удружења „Акција за слепе“, главни и одговорни уредник звучног часописа закултуру и науку Благовир, главни и одговорни уредник електронског часописа духовне културе Човек од речи на домену: www.homoverbum.com, Београд, “ Лука Јоксимовић Барбат ”<luka@homoverbum.com>

3. Хаџи Љубиша Гвоић, графички инжењер, творац информативне графике још пре педесет година, познат као картограф, радио је у листу ПОЛИТИКА и ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ, објавио преко 18.500 значајних радова, највише у радном односу ових медијских кућа, Београд.

“Ljubisha Gvoic” <lj.gvoic@gmail.com>

4. Томислав Јовановић, адвокат, Ниш, “Томислав Јовановић”<toma.jovanic@gmail.com > .

5. Хаџи Андреј Милић, слободна професија, оснивач Гарде Светог Цара Лазара, вођа оснивања Владе националног спаса, Драгачево, Гуча, “ХАЏИ Андреј Милић ” <hamilic@yahoo.com>.

6. Нада Костић, Народна посланица,

7. Дејан Милошевић, председник, «Гвоздени пук»,

8. Професор др Божидар Митровић, доктор правних наука, 
   руководилац Центра међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ, Москва , директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва, МНЕПУ, Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,  члан Савета националности при Влади града Москве, члан Комисије за науку и образовање Савета националности, адвокат Адвокатске коморе града Москве до 2017. године, председник Регионалне друштвене организацијије ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва до 2017. године, “Божидар Митровић”<bozzidar@inbox.ru>.

9. Др Благоје Ристовић, Београд, “Др Благоје Ристовић”<blagojeristovic@yahoo.com>

10. Милош Симионовић,

11. Љубомир Стевовић, Београд ,“Љубомир Стевовић”<ljuba.stevovic@gmail.com>

12. Др Зоја Ћировић, примаријус, магистар кардиологије.

ДРУГИ ДЕО: 13:40-14:15

Говорио је покретач и организатор Народног скупа.

УСТАВ, ЗАКЛЕТВА, ИНАУГУРИСАЊЕ И ЛЕГИТИМИТЕТ

Покретач и организатор Народног скупа је укратко изложио преглед противуставних деловања председника Републике Александра Вучића (видети даље: ОБРАЗЛОЖЕЊЕ).

Подсетио је присутне да је ЗАКЛЕТВА добровољна свечана изјава коју лице даје под пуном моралном и материјалном одговорношћу и да њено испуњење, извршење, гарантује својом чашћу.

Александар Вучић је као први потпредседник Владе, а потом још више као председник Владе деловао супротно Уставу (видети даље: ОБРАЗЛОЖЕЊЕ). И тада је вишеструко кршио своју заклетву члана Владе и изгубио легитимитет. Народна скупштина је била упозорена да он не може да положи истиниту, одану, верну, веродостојну председничку заклетву (документа су јавно изложена на http://www.ssssseternal.org у одељку «Нашим властима …» за године 2017-2018).

Подсетио је да Александар Вучић није био проглашен за председника Републике и није био стекао легитимитет да извршава функције и да буде на положају председника Републике све док није положио председничку заклетву како гласи у члану 114 Устава:

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности“.

Александар Вучић је положио Председничку заклетву 31 маја 2017. године. Званично и формално је стекао легитимитет да буде председник Републике Србије.

Да не би ико могао да посумња у његову председничку заклетву, он ју је положио народу на Уставу као и претходни Председници али је је положио и Богу на Мирослављљевом јеванђељу.

Извршеним противуставним деловањима и неизвршавањем уставних обавеза Александар Вучић је вишеструко погазио и одбацио Председничку заклетву. Изгубио је легитимитет да извршава функције и да буде на положају председника Републике. Исто важи и за Ану Брнабић, јер је кршила Устав, одбацила Заклетву члана Владе, изгубила легитимитет да извршава функције и да буде на положају председника Владе. Они су узурпатори тих највишх државних функција. Све што они договоре, обећају, потпишу је неважеће и ништавно. О њиховим многобројним противуставним деловањима су обавештавани Народна скупштина и Уставни суд (документа су јавно изложена на http://www.ssssseternal.org у одељку «Нашим властима …» за године 2017-2018).

У члану 167 Устава о надлежности Уставног суда последњи став одређује да Уставни суд извршава и друге послове одређене Уставом. У члану 4 Устава се органи власти обавезују на међусобну контролу. Уставни суд је обавезан да контролише рад председника Републике и то са станивишта поштовања Устава према члану 166 Устава и да оцени његову уставност и законитост. Уставни суд је до сада одбијао да изврши ову своју функцију (видети иницијативе Уставном суду на http://www.ssssseternal.org у одељку «Нашим властима …» за године 2017-2018).

ОДЛУКА НАРОДНОГ СКУПА

Ради:

• поштовања Устава као утврђеног записаног исказа народне воље и народног опредељења, темеља државе, права и слобода грађана,

• заустављања: општег пропадања, растурања Републике Србије, уништавања њене границе, губитка слободе и јачања окупације,

• заустављања растућег задуживања: државе, садашњих и будућих генерација народа,

• спречавања даље распродаје свега: од природних добара и извора до деце,

• васпостављања целине и надлежности Републике Србије,

• успостављања власти која ће да поштује вољу народа и која ће с пуном одговорношћу народу да извршава своје уставне и законске дужности,

• стварања мирнодопских услова заснованих на Уставу Републике Србије и Повељи СБ УН 1244: за слободан живот људи и народа, за развој пољопривреде, привреде, рударства, индустрије, енергетике, информатике, технологије, технике, просвете, културе, уметности, науке,

• онемогућвања да председник Републике узурпира сву власт подчињавајући себи Народну скупштину, Владу и Уставни суд, да омаловажава, обезвређује, народ и државу, да као врховни командант Војске Србије уништава родољубиви морал газећи, одбацујући, своју председничку заклетву,

• уравнотежавања односа највеће плате у државној служби и најмање плате у држави, као и највеће и најмање плате у приватној организацији,

на основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији што значи и на Косову и Метохији,

Народни скуп једногласно усваја да се донесе следећа

ОДЛУКА НАРОДНОГ СКУПА

На основу чланова 1-3, 3. става члана 4, члана 5, последње одредбе члана 16, првог става члана 21, члана 98, последњег става члана 99, члана 111, првог става члана 118 и последњег става члана 194 Устава и на основу стварне ситуације (тзв. „реалног стања“) у Републици Србији,

Народни скуп одржан у Београду пред Народном скупштином у суботу 15. септембра 2018. године захтева да Народна скупштина Републике Србије:

1. покрене до 12:00 у понедељак 24. септембра 2018. године, уставни поступак разрешења председника Републике Александра Вучића, да га ефиксно спроведе по Уставу, и да разреши председницу Владе Ане Брнабић, због њихових повреда Устава те кршења заклетви и губитка легитимитета, ако до 11:59 у понедељак 17. септембра 2018., не поднесу неопозиве оставке председнику Народне скупштине и држављанима Републике Србије,

2. истовремено смени Републичку изборну комисију – РИК,

3. изабере нову РИК до понедељка 1. октобра 2018.,

4. обавеже нову РИК да среди бирачке спискове до петка 2. новембра 2018.,

5. ради задовољења уставног захтева члана 111 Устава, који гласи:

„Председник Републике изражава државно јединство Републике Србије“,

да до петка 2. новембра 2018. године усклади Закон о избору председника Републике с Уставом тако да се први ставови чланова 18 и 19 Закона о избору председника Републике, који гласе, следствено:

«За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали.»,

«Ако ни један кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања.»,

избришу и 1. став члана 18 да се замени следећим текстом у складу с чланом 111 Устава:

«За председника Републике је изабран кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

Ако нико од кандидата то не добије, у року од 60 дана се расписују нови избори за председника Републике на којима не може да учествује ни један кандидат из првог изборног круга. Изабран је кандидат који добије више од половине броја гласова свих бирача уписаних у бирачки списак.

Ако и после другог изборног круга гласања нико од кандидата није добио довољно гласова, онда, Генералштаб Војске Србије у року од 30 дана именује за председника Републике држављанина Републике Србије, који је последњих 10 година живео у Србији и који није био кандидат за председника Републике у претходна два изборна круга. Та личност у Народној скупштини полаже јавно председничку заклетву народу после чега га Народна скупштина проглашава (инаугурише) за новог председника Републике.»,

6. до петка 2. новембра 2018. године да усклади Закон о избору народних посланика с Уставом тако да за сваког кандидата за народног посланика треба да се скупи исти број потписника (на пример: две хиљаде потписника, један потписник може да потпише само за једног кандидата) без обзира колико је кандидата на изборној листи да би се испоштовало уставно право на једнакост свих грађана пред Уставом и законом (1. став члана 21 Устава), и да свака листа добије онолико мандата колико је сразмерно добијеним гласовима те да се избришу садашњи чланови 81-83 тог Закона да би се укинуло противуставно озакоњење крађе гласова,

7. до 3. новембра о.г. распише опште изборе, да се одрже и спроведу по Уставу и закону,

8. по објављеним, у законском року, изборним резултатима изврши конституисање нове Народне скупштине која ће даље да води процес по Уставу и закону.

Да нова Народна скупштина:

9. поништи све противуставне законе, декларације, резолуције, све противуставне међудржавне уговоре, и противуставне, самовољне, пријаве за чланство у међународним заједницама, савезима, поднетим у име Републике Србије,

10. референдиумском одлуком народа утврди законски однос између највеће плате (председника Републике) у државној служби и најмање плате (неквалификованог радника на пословима без опасности) у држави и да исти однос важи и у свакој приватној организацији између највеће плате и најниже плате у тој организацији.

Да тај однос може да се мења само референдумском одлуком народа.

11. донесе закон да је референдум пуноважан једина ако на референдум изађе више од половине бирача од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак.

ДЕКЛАРАЦИЈА

Ако Народна скупштина не испуни захтев под т. 1 Одлуке Народног скупа онда ступа на снагу следећа

ДЕКЛАРАЦИЈА НАРОДНОГ СКУПА

С обзиром:

• да су председник Републике Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, многи народни посланици и чланови Владе својим противуставним деловањима, одлукама и неизвршавањима уставних обавеза погазили и одбацили своје заклетве, они су изгубили легитимитет да буду на тим врховним државним положајима и да извршавају те врховне државне функције,

• да они спроводе изразито непријатељске захтеве страних Влада према Србском народу и Републици Србији, који уништавају државу, њену територијалну целовитост и границу међународно признатим од 1946. године по свим нашим уставима и онемогућавају државу да испуњава своје обавезе утврђене чланом 97 Устава,

• да су се они оглушили о сва јавна упозорења и о све молбе-петиције да поштују Устав и закон,

• да су одбацили Устав Републике Србије и Резолуцију СБ УН 1244,

• да делују против државе, народа, његових слобода и права, да су понизили Републику Србију,

• да су одбили да поштују и спроведу у дело Одлуке Народног скупа одржаног 15 септембра о. г.,

• да непријатељи (дефинисани чланом 53 Главе VI Повеље Уједињених Нација) Републике Србије и Србског народа делују свим средствима, начинима и методама, на уништавање Србског народа и Републике Србије,

а на основу Преамбуле и чланова 1-3, 97 и 139 Устава, члана 2 Закона о војсци и чланова 2, 4 и 5 Закона о одбрани, Народни скуп тражи да се све одбранбене снаге Републике Србије ставе под команду Генералштаба Војске Србије и да Војска Србије, ради одбране од спољњег непријатеља и ради очувања мира, слободе и безбедности народа:

1. преузме вођење Републике Србије по Уставу и закону до конституисања нове Народне скупштине,

2. укине, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, имунитет председнику Републике Александру Вучићу, председници Владе Ани Брнабић, свим народним посланицима и члановима Владе који су деловали и/или делују супротно Уставу и/или закону и који су тиме одбацили своје заклетв и изгубили легитимитет,

3. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја председника Републике Александра Вучића и председницу Владе Ану Брнабић,

4. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, разреши дужности и положаја све народне посланике и чланове Владе из тачке 2,

5. да обезбеди, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, заштиту Републике Србије и њених грађана,

6. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, спроведе у дело Одлуке Народног скупа и под тачкама 2 до 8,

7. да, у садејству са свим народним посланицима који поштују Устав и закон и са одбранбеним снагама Републике Србије, обезбеђујући мирнодопско спровођење слободних општих избора по Уставу и закону успостави рад нове Народне скупштине која ће даље да води процесе у држави по Уставу, по свим законима који су у складу с Уставом, и да спроведе у дело Одлуке Народног скупа из тачака 9. до 11.“

Представљање Народног скупа

Народни скуп једногласно овлашћујеи опуномоћује организатора Народног скупа др Љубомира Т. Грујића, редовног професора у пензији, да у понедељак 17. септембра достави ОПИС ТОКА, ОДЛУКУ и ДЕКЛАРАЦИЈУ Народног скупа: Народној Скупштини, Уставном суду, Председнику Републике, Влади и председници Владе, Генералштабу Војске Србије, Министарству унутрашњих послова, медиима и јавности Србије преко интернета.“

Захвалност полицији за јавни ред и мир

Захављујем се Полицији на благовременом обавештењу и ефикасној сарадњи у постављањуњ бине и дозвољеном продужењу трајања Народног скупа до 14:15.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

ПРОТИВУСТАВНА ДЕЛОВАЊА И НЕИЗВРШАВАЊЕ УСТАВНИХ ДУЖНОСТИ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА

Противуставна деловања Александра вучића као (првог пот)председника Владе

Тадашњи први потпредседник Владе Александар ВУЧИЋ, председник Републике Томислав Николићем, председник Владе Ивица Дачић, Влада, држећи Дом Народне скупштине опкољен великим полицијским снагама и многим полицијским возилима, су приморали, ауторитетом и моћи положаја које су заузимали, 175 народних посланика да својим гласовима одлуче да Народна скупштина усвоји Резолуцију о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, у даљем тексту: Резолуција. Они су извршили државни удар и истовремено потпуно изгубили легитимитет да буду на врховним државним положајима. На њма се и даље задржавају Александар Вучић и Ивица Дачић. Они:

1. супротно Уставу (став 1 члана 2 Устава) самовољно узимали сувереност од народа, што је кривично дело (Тачка (1) члана 330 Кривичног законика),

2. уништавали сувереност, независност и безбедност Републике Србије супротно Уставу (Тачка 1 члана 97 Устава), што је кривично дело (чланови 305 и 314 Кривичног законика),

3. на противуставан начин доводили Србију у положај подчињености и зависности од шћиптарске власти на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 305 Кривичног законика),

4. признавали и прихватали предају Србије на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 306 Кривичног законика),

5. узурпирали власт мимо воље народа кршећи Устав (став 2 члана 2 Устава), што је кривично дело (Тачка (1) члана 330 Кривичног законика),

6. супротно Уставу (став 1 члана 3 Устава) укидали владавину права, која је једна од основа Републике Србије, што је кривично дело (тачка (1) члана 308 Кривичног законика),

7. нису се повиновали Уставу и деловали су супротно Уставу (став 2 члана 3 Устава) успостављајући своје самовлашће, што је кривично дело (Тачка (1) члана 330 Кривичног законика),

8. рушили су Републику Србију као државу засновану на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским начелима и вредностима (члан 1 Устава), доводили су Србију у стање подчињености те делују супротно Уставу, што је кривично дело (чланoви 305 и 314 Кривичног законика)

9. на противуставан начин су отцепљивали Косово и Метохију од осталог дела Србије, што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика),

10. рушили су територијалну целовитост Републике Србије супротно Уставу (став 1 члана 8 и тачка 1 члана 97 Устава), што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика),

11. рушили су територијалну организацију Републике Србије насупрот Уставу ( тачка 3 члана 97 Устава), што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика),

12. мењали су границе Републике Србије супротно Уставу (став 2 члана 8 Устава), што је кривично дело (чланови 307 и 308 Кривичног законика),

13. уништавали су људска права и слободе супротно Уставу (чланови 18 – 20, 27 и тачка 2 члана 97 Устава), што је кривично дело (тачка (1) члана 128 Кривичног законика),

14. уништавали су људско достојанство (свих држављана Р. Србије који поштују Устав) и тиме крше Устав (став 1 члана 23 Устава), што је кривично дело (Тачка (1) члана 137 Кривичног законика),

15. рушили су јединственост правног система Р. Србије противно Уставу (став 1 члана 4 и став 1 члана 194 Устава), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

16. уништавали су јединственост судске власти у Р. Србији супротно Уставу (став 1 члана 142 Устава), ), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

17. укидали су јединственост тржишта, правног положаја привредних субјеката, система обављања појединих привредних и других делатности, робне размене; монетарног, банкарског, девизног и царинског система; пореског система у Р. Србији одбацујући Устав (тачка 6 члана 97 Устава), ), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

18. ограничавали суслободу кретања супротно Уставу (члан 39 Устава). То је кривично дело (тачке (1) чланова 132 и 133 Кривичног законика),

19. угрожавали су уставно уређење и безбедност Србије у току вршења својих врховних државних дужности, што је кривично дело (чланови 308 и 314 Кривичног законика),

20. чинили су групу која врши кривична дела из чланова 305 – 307 Кривичног законика, што је кривично дело (тачке (1) чланова 319 и 320 Кривичног законика),

21. самовласно су присвојили право да одлучују о противуставном вођењу народа и државе супротно Уставу (став 2 Члана 2 и став 4 члана 5 Устава), што је кривично дело (тачка (1) члана 330 Кривичног законика),

22. користили су своје службене положаје да добијају подршку из Европске Уније чиме су себи прибављали користи и привилегије које добијају заузимањем врховних државних положаја упркос изгубљеног легитимитета за то, што је кривично дело (тачка (1) члана 359 Кривичног законика),

23. несавесно су обављали врховне државне дужности кршењем Устава, што је кривично дело (тачка (1) члана 361 Кривичног законика),

24. коришћењем моћи силе која проистиче из врховних државних положаја које су вршили покушавали су да промене уставно уређење Србије, што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика).

Томислав НИКОЛИЋ, користећи положај, углед и ауторитет председника Републике, Ивица ДАЧИЋ, експлоатишући положај, углед и ауторитет председника Владе и моћ министра унутрашњих послова засновану на дисциплини и послушности полиције и жандармерије, Александар ВУЧИЋ, исцрпљујући значај и ауторитет првог потпредседника Владе, и сви остали чланови Владе, користећи свој положај власти, од 13. јануара 2013 водили су, воде и управљају државу и народ од тада према Резолуцији, а не по Уставу. На основу Резолуције, супротно Уставу, они:

25. су прихватили и насилним путем спроводили и спроводе Бриселски споразум, који је противуставан (јавни доказ његове противуставности је дат у Додатку Д9) и зато је ништаван и неважећи (ставови 2 – 4 члана 194 Устава), чиме силом која проистиче из врховних државних положаја покушавају да промене уставно уређење Србије, што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

26. су, на основу Резолуције и Бриселског споразума, одбацујући Устав, прихватили и подржавају изборе које организује шћиптарска окупацијска власт, а не Република Србија, и вршили присилу над Србима запосленим у државној служби Р. Србије, под претњама, да морају с породицама да учествују на изборима, што су кривична дела (чланови 155, 308, 319, и 359 Кривичног законика).

27. Председник Републике Томислав НИКОЛИЋ тачно изјављује да Република Србија није признала и неће да призна нелегитимну окупацијску организацију и нелегитимне окупаторске институције које је створила ОВК уз подршку КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, да Република Србија није признала и неће да призна од њих прокламовану тзв. државу коју називају «Косова» на Косову и Метохији. Он је потпуно свестан тог става Србије. Он се заклео да ће то да поштује и брани.

Међутим, Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, сви остали чланови Владе, и 175 народних посланика који су изгласали Резолуцију су прихватили неуставно успостављену власт противуставно прокламоване тзв. државе «Репубљик Косова» за самосталну и независну државу. Они су својим делима прихватали предају (капитулацију) Републике Србије и њено уништавање и њима поништавали своје заклетве. То су кривична дела (чланови 305 – 308, 314, 319, 330 , 359 и 361 Кривичног законика).

28. Укинули су Привремену Скупштину Косова и Метохије основану на основу Устава Р. Србије (чланови 176, 177, 179, 180, 182 – 185 Устава), што представља предају (капитулацију државе). То је кривично дело (чланови 155, 306, 308 Кривичног законика).

29. Одузели су изборно право држављанима Р. Србије супротно Уставу (чланови 1, 3 и 52 Устава), што је кривично дело (чланови 155, 159 Кривичног законика).

30. Насилно су их принудили да учествују на изборима које не организује Р. Србија супротно Уставу (члан 52 Устава) чиме наносе тешке патње Србима, а да би добили признања из ЕУ, што је кривично дело (тачка (2) члана 137 Кривичног законика).

31. Присиљавали су их да прихвате шиптарску окупацијску власт за легитимну. Тиме прихватају предају Србије и Србе прогањају из државе Р. Србије супротно Уставу (став 2 члана 38 и Тачка 2 члана 97 Устава), што је кривично дело (чланови 306, 370, 371 и 387 Кривичног законика).

32. Нису помагали Србима на Косову и Метохији који су подвргнути сталној опасности по живот. То је кривично дело (тачка (1) члана 127 Кривичног законика).

33. Приморавали суСрбе на Косову и Метохији да се одрекну права човека гарантована Уставом и законом, што је кривично дело (тачка (1) члана 128 Кривичног законика),

34. Гурали су Србе у беспомоћан положај опасан по живот супротно Уставу (став 1 члана 34 Устава), који доводи Србе у положај да се принудно исељавају с Косова и Метохије, што је кривично дело (члан 371 Кривичног законика).

35. Довели су Србе у ропски положај или у положај сличан ропском што је забрањено Уставом (став 1 члана 26 Устава), који доводи до истребљења Срба на Косову и Метохији, што је кривично дело (чланови 370, 371 и 390 Кривичног законика).

36. Присиљавали су Србе да се одрекну привредног, царинског, правног и школског система Р. Србије и да прихвате шћиптарски окупацијски ситем, чиме крше Устав (члан 18 и тачка 6 члана 97 Устава), што је кривично дело (тачка (1) члана 135 Кривичног законика).

37. Спроводили су дискриминацију над Србима који поштују Устав Р. Србије на Косову и Метохији супротно Уставу (члан 21 Устава), што је кривично дело (чланови 135 и 137 Кривичног законика).

38. Вређали су држављане Р. Србије који поштују Устав, што је кривично дело (члан 137 и тачка (1) члана 170 Кривичног законика).

То су последице противуставности Резолуције и Бриселског споразума.

• Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, господин Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, и сваки други члан Владе, јавно у Народној скупштини, према Члану 16 Закона о Влади, положили заклетву која гласи:

Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон и дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано,

• Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, је изјавио (парафразира се) да се стиди што припада народу који је извршио злочине, прећуткујући своја ангажовања деведесетих година и да је од тада на врховним државним или политичким положајима, као да је Србски народ икоме дао право да врши злочине у његово име, чиме је Србски народ изложио јавно порузи, што је супротно Уставу (члан 23 Устава) и кривично дело (чланови 173 и 174 Кривичног законика),

• Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, је изјавио и јавно обелоданио: Променићемо Устав, чиме је потврдио владање мимо слободно изражене воље народа (исказане усвајњем Устава) што је забрањено 2. ставом члана 2 Устава и представља самовлашће што је кривично дело (члан 330 Кривичног законика),

• Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе и Влада су организовали церемонијалне прославе на којима вербално исказују заслужено поштовање и дивљење родољубивом херојству наших предака и њиховим достигнућима, а која су уништавали својим деловањима,

• Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, Влада у целини, и 175 народних посланика су извршили државни удар стављањем Устава ван снаге,

• они су били изгубили легитимитет да буду на врховним државним положајима,

• највећу вредност Србије су отуђивали од ње, чиме су деловали противуставно (Преамбула и члан 8 Устава) и чинили кривично дело (1. став члана 307 Кривичног законика),

• предајом власти на Косову и Метохији шћиптарским вођама УЋК стиицали су (од оних који на Западу шире лажи о Србима и Србији, демонизују нас, од оних који су наређивали или подржавали неоправдива бомбардовања народа Републике Српске, Србије и Црне Горе) у ЕУ и код ММФ похвале, признања, подршке да буду на власти и да воде такву противуставну, противдржавну и противнародну политику, да добијају кредите које користе и за плаћање војске, жандармерије и полиције захтевајући од њих неприкосновену послушност тако да се не супротстављају растурању Р. Србије и одбацивању дела народа у скоро ропски положај, у практично насилничком одузимању држављанства Р. Србије свима које подвлаче под противуставну шиптарску терористичку власт на Косову и Метохији, што ствара утисак суптилне али дубоке и уништавајуће корупције на највишем државном нивоу,

• сви они су прихватили став Европске Уније да су Срби геноцидан народ, да су извршили геноцид у Сребреници, да је за то одговорна Република Србија, чиме Србе и Србију излажу јавно порузи (што је кривично дело према ставу 1 члана 173 и члану 174 Кривичног законика) и могућим неоснованим обештећењима, уместо да се боре за међународно ширење истине о Србима и о Републици Србији, и за међународну правду према нама,

• Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, и Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, су експлоатисали ауторитет, углед и моћ државних функција које извршавају и положаја на којима су, да се усвоји противуставни предлог Резолуције Народне Скупштине,

• Резолуцијом су самовољно, противуставно, ставили Устав ван снаге, извршили државни удар и изгубили легитимност да буду на тим највишим државним положајима,

• усвојили су противуставан Бриселски споразум (Додатак Д7), који је резултат владавине Борис ТАДИЋ – др Мирко ЦВЕТКОВИЋ и њеног продубљивања владавином Томислава НИКОЛИЋА – Ивице ДАЧИЋА – Александра ВУЧИЋА уз пордшку свих чланова Владе и 175 народних посланика, коме је основа Резолуција Народне скупштине од 13/01/2013 (Додатак Д2), а не Устав и закон, којим су они прихватили да се руши целовитост, независност, правни, економски, финансијски, просветни, енергетски, информацијски, тржишни и друштвени систем Р. Србије, којим су унели државну границу у сред Србије и променили њене границе, којим су укинули грађанска и људска права и слободе Србима, и другима који поштују Р. Србију и њен Устав, на Косову и Метохији, којим су их гурнули у потлачени, практично ропски, положај, чиме су деловали и делују супротно Уставу (чланови 1 – 3, ставовои 3 и 4 члана 5, чланови 8, 18 – 20, 23 -27, 39, 40, 52, став 2 члана 82, став 1 члана 86, члан 89, тачке 1. – 16. члана 97, члан 111, 4. став члана 114, 1. – 3. став члана 194 Устава) и представљају кривична дела (чланови 25, 33, 35, 1. став члана 125, чланови 128, 132, 133, 137, 1. став члана 170, чланови 173, 305, 306, 1. став члана 307, члан 314, тачка (1) члана 330, члан 361, 1. став члана 390 Кривичног законика),

• они су претњама покушавали да приморају Србе да учествују на изборима које није организовала Р. Србија на Косову и Метохији, што је супротно Уставу (чланови 1, 3, 18-21, 52 Устава) и представља кривично дело (тачка (2) члана 155 Кривичног законика)

• прихватањем Бриселског споразума понизили су Србски народ и Србију, што је кривично дело (1. став члана 170 и члан 173 Кривичног законика),

• Томислав НИКОЛИЋ, председник Републике, Ивица ДАЧИЋ, председник Владе и министар унутрашњих послова, Александар ВУЧИЋ, први потпредседник Владе, Влада у целини, и 175 народних посланика су деловали супротно Уставу и закону при чему су многа од њихових дела, иступања, документа и одлуке кривична дела,

• пред Уставом и законом су сви грађани сви једнаки (став 1 члана 21 Устава).

Врховни државни законодавни и извршни органи (Народна скупштина, председник Републике и Влада) непрекидно су кршили Устав тиме што су дозвољавали непоштовање, обезвређивање и/или уништавање људских права и слобода, или својим ставовима, радом, деловањем, иступањима у име Републике Србије и/или својим актима су они директно деловали:

– против владавине права и социјалне правде, начела грађанске демократије, људских права и слобода, и припадности европским принципима и вредностима кршећи члан 1 Устава,

– против суверености грађана кршећи члан 2 Устава,

– да подређују себи судску власт супротно 2. ставу члана 3 Устава, уместо да судска власт обезбеди да се законодавна и извршна власт повинује Уставу и закону према тој истој одредби Устава,

– против суверенитета Републике Србије који је утврђен Преамбулом, 1. ставом члана 2 и тачком 1. члана 97 Устава и признат над Косовом и Метохијом Резолуцијом УН 1244 (која је саставни део правног система Републике Србије према 2. ставу члана 16 Устава),

– против јединствености и недељивости територије Републике Србије делујући супротно Преамбули, 1. ставу члана 8 и тачки 1. члана 97 Устава,

– против озбебеђивања неповредивости границе Републике Србије са стране Косова и Метохије према Македонији, Албанији и Црној гори делујући супротно 2. ставу члана 8 Устава,

– да онемогуће судској власти да контролише (према члану 4 Устава) законодавну власт (Народну скупштину према члану 98 Устава) и извршну власт (Председника Републике према председничкој заклетви у члану 114 Устава, и Владу према члану 122 Устава),

– да не остварују заштиту људских права и слобода гарантовану члановима Устава: 18, 19, 21, 25 до 27, и тачком 2 члана 97,

– да не остварују заштиту људског достојанства и слободног развоја личности гарантовану чланом 23 Устава,

– да не остварују заштиту људског живота гарантовану 1. ставом члана 24 Устава,

– да не остварују заштиту слободе кретања и настањивања гарантовану чланом 39 Устава,

– да не остварују заштиту неповредивости стана гарантовану чланом 40 Устава,

– да не остварују заштиту слободе мисли, савести и вероисповести гарантовану чланом 43 Устава,

– да не остварују заштиту права на слободне изборе гарантовану чланом 52 Устава,

– да не остварују заштиту права на имовину гарантовану чланом 58 Устава,

– да не остварују заштиту права наслеђивања гарантовану чланом 59 Устава,

– да не остварују заштиту права детета гарантовану чланом 64 Устава,

– да не обезбеђују право на здравствену заштиту гарантовано чланом 68 Устава,

– да не остварују заштиту права на образовање гарантовану чланом 71 Устава,

– да не остварују заштиту аутономије универзитета гарантовану чланом 72 Устава,

– да не остварују заштиту научног и уметничког стварања гарантовану чланом 73 Устава,

– да не остварују заштиту животне средине гарантовану чланом 74 Устава,

све на Косову и Метохији.

Противуставно инаугурисање Александра Вучића за председника Републике

Поступак, процедура, проглашења Александра Вучића за председника Републике је била против-ставна. Народна скупштина је о томе била обавештена.

Својим противуставним деловањима као (први пот)председник Владе Александар Вучић је одбацио своју заклетву члана Владе, изгубио легитимитет да обавља послове (пот)председника Владе. Зато он није могао ни да положи истиниту, одану, веродостојну председничку заклетву. Народна скупштина је била на време упозорена на то.

Да би се спречила било аква сумња у оданост, верност, искреност, веродостојност његове председничке заклетве, положио ју је народу на Уставу као сви дотадашњи председници Републике и Богу на Мирослављевом јеванђељу.

Заклетву је положио на Уставу Србије и Мирослављевом јеванђељу:

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности“. «

Александар Вучић положио је 31 маја 2017. године заклетву у националном парламенту, чиме је формално стекао легитимитет да буде председник Републике Србије. Почео му је петогодишњи мандат председника Републике Србије.

Прво одбацивање председничке заклетве и противуставно деловање председника Републике Александра Вучића

Цитат из његове инаугуралне беседе (цео текст може да се прочита на http://www.predsednik.rs/predsednik/inauguracija):

«Зато хоћу и да отворимо унутрашњи дијалог по питању Косова и Метохија, уз све наше разлике, без предрасуда, а поштујући Устав наше земље. Морамо да будемо отворени, да се ослободимо митског приступа, али и олаког давања онога на шта имамо свако право. Наш унутрашњи дијалог, по том питању, можда је и важнији од оног којег треба да водимо са Албанцима.»

То прво деловање проглашеног новог председника Републике Александра Вучића је било противуставно јер он Косово и Метохију третира као проблем који постоји супротно Преамбули, члановима 1-3, 5, 112, 114 и 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244 и супротно истини да је то србска земља. За детаље видети:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_03LTG_Skp_AVsve.9260129.pdf http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_04_18LTG_Posl_AV.10752418.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_05_24LTG_PrdsSkpsAV.143105055.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_16LTG.16673910.pdf

Отворио је „унутрашњи дијалог“ да би задовољио захтеве страних Влада и шћиптарских окупатора, а све у име насилног, без народне референдумске сагласности, учлањавања Републике Србије у Европску Унију, и у име очувања насилног окупаторског „мира“ у „региону“. Одмах је почео да извршава дужности и функције председника Републике супротно Уставу: супротно Преамбули, члановима 1 – 3, члану 111, 112, 4. ставу члана 114, 2. ставу члана 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244 да би доказао да није више ратоборац из деведесетих година 20. века (који не поштује Устав и који се тада подсмевао свима који су се залагали за мирнодопско решавање унутрашње ситуације у СФРЈ на основу њеног Устава). Настоји да се не разматрају и да се забораве његова бусађијска иступања из тог доба која су непријатељима наше државе и народа служила као један аргумент за неосновано демонизовање Србије и Срба, и за правдање неоправдивих санкција и бомбардовања 1995. и 1999:

https://www.youtube.com/watch?v=Ft9oAbjUi4E,

https://www.youtube.com/watch?v=ReVwofRQVPY,

https://www.youtube.com/watch?v=Kmckn219nZM,

https://www.youtube.com/watch?v=d2PW7LiZuQo,

https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/video–ovako–je–pricao–mladi–radikal–vucic–prije–dvadeset–godina–ubijte–jednog–srbina–mi–cemo–stotinu–muslimana/280252/

Није сматрао да је прво требало да тражи опроштај од Србског народа нити показује да сада сматра да треба. Уместо тога он понижава Србе својим изјавама о Србском народу. За то добија похвале. Честитке и подршку од наших непријатеља. При томе нас убеђује да то чини зато што хоће истину да нам каже у очи. Нека каже и истину о себи да млађе генерације знају њу.

Све време од постављења за првог потпредседника Владе 2012. године до данас Александар Вучић свим начинима и средствима (да не би био присиљен као Слободан Милошевић и други Срби, или да не би добровољно као професор др Војислав Шешељ, ишао у Хаг да брани те своје ставове и та своја иступања, као што су они чинили) настоји да докаже да се променио (те зато захтева од целог Србског народа да се променимо).

Александар Вучић је потпуно подредио извршавање врховних државних функција и дужности доказивању да је он постао миротворац по сваку цену и на сваки начин. Зато је у Немачкој бо Ангели Меркел обећао да ће Србија да изврши све што се од Србије буде тражило. Он се извињавао (док је био председник Владе) Уилијаму Билу Клинтону, једном од ствараоца лажи о Србима и Србији, вођи демонизовања Срба и Србије и НАТО агресије на Србију 1990., а све то да би доказао своју промену и био прихваћен од страних власти да влада самовољно Србијом испуњавајући њихове захтеве ради чега му је Тони Блер био саветник у Влади Србије, а за председника Владе је изабрао Ану Брнабић. Све то делујући супротно Уставу и својој председничкој заклетви.

Доказао је да одбацује важећи Устав који недвосмислено и изричито јасно (Преамбула, Председничка заклетва – 4. став члана 114 и 2. став члана 182 Устава) утврђује неодвојивост Косова и Метохије од осталог дела Републике Србије (што су и сви ранији устави утврђивали и све државе које су имале амбасаде у Београду су то признавала и прихватале).

Александар Вучић је одмах по полагању Председничке заклетве и свом инаугурисању погазио, одбацио своју председничку заклетву, изгубио легитимитет за функције и положај председника Републике и постао њихов узурпатор.

Постоји вековни проблем НА Косову и Метохији, који се шири сад и по другим деловима Србије. Тај проблем су створили и развијају га они Шћиптари из терористичке групације која вековима прогања Србе, чини злодела и злочине над Србима ради отимања србских градова с околином (Драч и Скадар с околином, које треба да врате Црној Гори) и целих области: Косово и Метохију, настављајући отворено да то прошире сада на јужни део Србије до Ниша и на југозападни део Србије укључујући Рашку ради васпостављања Хитлером заштићене нацистичке Велике Албаније и њено проширење. То већ увелико, постижу у Македонији.

Остала противуставна дела и кривична дела председника Републике Србије Александра Вучића

Председник Републике Александар Вучић не само да спроводи већ је основни носилац оствари-вања даље наведених противуставних одредби следећих противуставних политичких или правно-политичких аката:

1. Противуставна, неважећа и ништавна на основу члана 194 Устава, пријава председ-ника Републике Бориса Тадића и председника Владе др Мирка Цветковића за учлањење Републике Србије у Европску Унију:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_02_06LTG_US_EUsve.29144630.pdf

Уставни суд није утврдио њену уставност:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_05_25US.3332323.jpg

2. Противуставна, неважећа и ништавна на основу члана 194 Устава, Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији од 13.01.2013., у овом тексту: Резолуција:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_01_18LTG_Sve.28893454.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_09NrSkps_DrzavniUdar.28870414.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US1.28865040.jpg

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2013_04_22US2.28864922.jpg

3. Противуставни, неважећи и ништавни на основу чланова 16 и 194 Устава, Бриселски споразум. „Гласник“, бр. 13 од 2. фебруара 2015. године, стране 9 – 31 – 39:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/923-Ustavni_sudZkljck.18553822.pdf што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

• Спроводи одредбу Резолуције да се Влада Републике Србије овлашћује да настави са имплементацијом већ постигнутих договора и споразума са представницима ПИС у Приштини. Договори које је претходна власт постигла су противуставни (супротни су Преамбули, Члановима 1 – 3, 5, 8, 18, 19, 21, 39, 82, 86, 89, тачкама 1 – 13 Члана 97 Устава Р. Србије).

Треба да се уочи да чак и Резолуција утврђује следеће:

Народна скупштина Републике Србије захтева од Владе да је редовно извештава о развоју догађаја, току разговора са представницима ПИС у Приштини у вези са Косовом и Метохијом, као и о спровођењу овде утврђених циљева, активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног уређења Републике Србије.

и да

Република Србија није спремна да чини додатне уступке који би могли државних и националних интереса.

(делове текста Резолуције наглашене црном бојом подвукао аутор овог текста).

– На основу Резолуције Народне скупштине донете под његовим утицајем и из ње прихваћеног Бриселског споразума под његовим руководством, одбацујући Устав, он прихвата и подржава изборе које организује шћиптарска окупацијска власт, а не Република Србија, и за то се спро-води присила над Србима запосленим у државној служби Р. Србије, под претњама, да морају с породицама да учествују на шћиптарским изборима, што су кривична дела (чланови 155, 308, 319, и 359 Кривичног законика).

• Чињеница да Александар Вучић као председник Републике Србије прихвата да преговара, и преговара, с Хашимом Тачијем као председником противуставно прокламоване „Репубљик Косова“ је супротна нашем Уставу и државности Србског народа (Преамбула, 1.члан, члан 8, 1. и 2. став члана 26, 1. став члана 27, 1. став члана 39, члан 47, тачке 1 – 13 члана 97, 4. став члана 114, и 2. став члана 182 Устава). Све што је до сада „компромисно“ препустио Шћиптарима је све потпуније одвајање Косова и Метохије од осталог дела Србије. Прекршио је управо цитиране чланове Устава.

• Прихвата да са шћиптарским терористима и ратним злочинцима разговара као с представницима независне шћиптарске државе на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члану 111 и 4. ставу члана 114 Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика.

• Подржава шћиптарске окупацијске власти под руководством Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја на Косову и Метохији. То је супротно Преамбули, члановима 1, 2 , 111, 4. ставу члана 114 и члану 182Устава. То је кривично дело према члановима 305 и 306 Кривичног законика.

• Прихвата вође УЋК за представнике не само дела Шћиптарског народа који живи или се нелегално и незаконито доселио после бомбародвања на Косово и Метохију већ и свих осталих житеља тамо (супротно члановима 114 и 182 Устава).

• Прихвата да они оснују институције државног карактера и њихова противуставна деловања на Косову и Метохији мимо Устава Републике Србије те супротно нашем Уставу (чланови 114 и 182 Устава) и супротно Резолуцији СБ УН 1244.

• Прихвата окупацијску неуставну власт противуставно прокламоване тзв. државе «КосовА» за самосталну и независну државу примењујући Резолуцију и Бриселски споразум. Он свим својим делима прихвата предају Републике Србије. То су кривична дела (чланови 305 – 308, 314, 319, 330 , 359 и 361 Кривичног законика). То је симболички доказао јавно када је у току своје последње посете Косову и Метохији био у ставу МИРНО пред службеником (војним или полицијским) окупацијске УЋК власти на Косову и Метохији који му није дозволио да посети место које се налази на територији Републике Србије!

• Спроводи одредбу Резолуције да се обавезују државни органи да поштују њене противуставне одредбе чиме се она поставља изнад Устава противуставно члану 194 Устава. Зато је Резолуција ништавна и неважећа (члан 194 Устава) и његово деловање противуставно Уставу (члан 114 Устава).

• Прихвата да међу њима буду лица које немају држављанство Републике Србије супротно Уставу (Преамбули, Члановима 1- 3, 5, 21, 52, 97 Устава Р. Србије).

• Спроводи и захтева да се за Србе створи гето под називом «Заједница српских општина» упркос постојању једине и јединствене заједнице србских општина: Републике Србије. То је супротно Уставу (члановима 1, 21 и 182 Устава Р. Србије).

• Приморава држављане Републике Србије да признају окупаторску шћиптарску власт (супротно члановима 1, 78, 114 и 182 Устава).

• Прихвата да да је Србима онемогућено слободно кретање Косовом и Метохијом (супротно члановима 39, 114 и 182 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244).

• Прихвата да нашим држављанима шћиптарска полиција не дозвољава слободан улазак на Косово и Метохију (кривично дело према члановима 305 – 307 Кривичног законика) уместо да захтева од Савета безбедности распуштање шћиптарске полиције на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава и Резолуције СБ УН 1244. Прекршио је члан 25, 1. став члана 27 и члан 39 Устава.

• Прихвата да држављани Републике Србије морају да узимају држављанство шћиптарске власти да би могли да решавају текуће основне животне проблеме што је тежак прекршај 2. става члана 38 Устава и супротно је члановима 1, 18, 19 Устава.

• Прихвата насилно претварање Срба на Косову и Метохији у „Косоваре“ (супротно члановима 1, 26, 27 и 114 Устава).

• Прихвата рушење територијалне целине Републике Србије (супротно члановима 8 и 114 Устава).

• Прихвата укидање суверености Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 2 и 114 Устава и супротно Резолуцији СБ УН 1244).

• Прихвата и спроводи уништавање јединствог одбранбеног, економског, тржишног, катастарског, информацијског, телекомуникацијског, енергетског, царинског, образовног – просветног и здравственог система Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 97 и 114 Устава).

• Прихвата државне границе успостављене од шћиптарске окупаторске терористичке власти у сред Републике Србије (супротно члановима 1, 8, 10 и 114 Устава).

• Прихвата шћиптарску царину усред Србије (супротно члановима 97 и 114 Устава).

• Прихвата шћиптарски царински печат у сред Србије (супротно члановима 1, 97, 114 Устава).

• Прихвата предају катастарских књига неуставној шћиптарској власти (супротно члановима 97 и 114 Устава).

• Прихвата уништавање судског и целог правосудног система Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 4, 114 и 194 Устава).

• Прихватио је, супротно члану 146 Устава, под принудом одлуке Владе донете под руководством његовог мандатора Ане Брнабић, да наше судије на Косову и Метохији погазе своју судијску заклетву дату у Народној скупштини држављанима Републике Србије и да положе заклетву шћиптарском окупатору.

• Прихватио је, тврђење дупротно Преамбули, 4 ставу члана 114 и члану 182 Устава, председнице Владе Ане Брнабић да је Косово и Метохија било део Републике Србије.

• Прихвата обезвређивање држављанства и личних докумената држављана Републике Србије на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава).

• Не реагује, или само формално реагује, на уништавање слобода и људских права свих држављана Републике Србије на Косову Метохији који поштују њен Устав, Повељу УН и Резолуцију СБ УН 1244 (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава).

• Не захтева слободан и безбедан повратак и живот свих прогнаних лица у своје домове, од којих је преко 275.000 Срба, што захтева Резолуција СБ УН 1244.

• Не захтева да се одређеном броју чланова наших безбедносних снага омогући да раде на Косову и Метохији, што утврђује Резолуција СБ УН 1244.

• Не захтева да се поштује сувереност Републике Србије на Косову и Метохији и њена територијална целовитост, што утврђују наш Устав и Резолуција СБ УН 1244.

• Омогућава, предвиђеном изградњом ауто пута од Тиране до Ниша, несметано усељавање Шћиптара у Србију, освајње Србије и покоравање Србског народа (супротно члановима 1, 97 и 114 Устава). Будућност коју обећава нашој деци.

• Председник Републике Александар Вучић је био носилац изборне листе (супротно члановима 6, 111, 114 и 115 Устава).

• Председник Републике Александар Вучић је (супротно члановима 1, 2, 3, 6, 111, 114 и 115 Устава) истовремено и председник политичке странке – Српске напредне странке, која има већину народних посланика у Народној скупштини. Он тиме паралише (супротно члану 37 Закона о Народној скупштини) право народног посланика да се опредељује, иступа и гласа слободно, независно, по сопственом уверењу и паралише њен рад посебно кад је у питању његова одговорност и покретање уставног поступка за његово разрешење (супротно члановима 1,2, 3, 6, 98, 114 и 118 Устава).

• Не реагује, или само формално реагује, на јачање шћиптарских оружаних снага на Косову и Метохији (супротно члановима 1, 97, 112, 114 и 139 Устава и Резолуцији СБ УН 1244).

• Не захтева испуњење одредбе Резолуције СБ 1244, која је део правног поретка Републике Србије (члан 16 Устава), да «Ослободилачка војска Косова» тј. УЋК, и остале наоружане групе косовских Албанаца без одлагања прекину све офанзивне акције и да се придржавају захтева за демилитаризацију, већ се саглашава с њеним кршењем.

• Не захтева испуњење одредбе Резолуције СБ 1244 да се оствари непосредан и поверљив престанак насиља и репресије на Косову и Метохији (над Србима).

• Не поштује одредбу Резолуције СБ 1244 да се успостави сигурно окружење у којем избеглице и протерана лица с Косова и Метохије могу безбедно да се врате, већ се саглашава с њеним кршењем.

• Не захтева испуњење одредбе Резолуције СБ 1244 да се створи привремена администрација на Косову и Метохији под којом људи с Косова и Метохије могу да уживају значајну аутономију у оквиру Републике Србије као правног наследника Савезне Републике Југославије преко ДЗСЦГ, већ се саглашава с њеним кршењем.

• Не захтева испуњење одредбе Резолуције СБ 1244 да се договореном броју југословенског и србског особља дозволи да се врати да би обављали следеће функције: одржавање присуства на србским историјским локалитетима; одржавање присуства на кључним граничним прелазима, , већ се саглашава с њеним кршењем.

• Уништава сувереност, независност и безбедност Републике Србије супротно Уставу (Тачка 1 члана 97 Устава), што је кривично дело (чланови 305 и 314 Кривичног законика).

• На противуставан начин доводи Србију у положај подчињености и зависности од шћиптарске власти на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 305 Кривичног законика).

• Признаје и прихвата предају Србије на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 306 Кривичног законика).

• Супротно Уставу (став 1 члана 3 Устава) укида владавину права, која је једна од основа Републике Србије, што је кривично дело (тачка (1) члана 308 Кривичног законика).

• Не повинује се Уставу и делује супротно Уставу (став 2 члана 3 Устава) успостављајући своје самовлашће, што је кривично дело (Тачка (1) члана 330 Кривичног законика).

• Руши Републику Србију као државу засновану на владавини права, социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским начелима и вредностима (члан 1 Устава), доводи Србију у стање подчињености те делују супротно Уставу, што је кривично дело (чланoви 305 и 314 Кривичног законика).

• На противуставан начин отцепљује Косово и Метохију од осталог дела Србије, што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика).

• Руши територијалну целовитост Републике Србије супротно Уставу (став 1 члана 8 и тачка 1 члана 97 Устава), што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика).

• Руши територијалну организацију Републике Србије насупрот Уставу (тачка 3 члана 97 Устава), што је кривично дело (члан 307 Кривичног законика).

• Прихвата промену границе Републике Србије супротно Уставу (став 2 члана 8 Устава), што је кривично дело (чланови 307 и 308 Кривичног законика).

• Уништава људска права и слободе супротно Уставу (чланови 18 – 20, 27 и тачка 2 члана 97 Устава), што је кривично дело (тачка (1) члана 128 Кривичног законика).

• Уништава људско достојанство (свих држављана Р. Србије који поштују Устав) и тиме крши Устав (став 1 члана 23 Устава), што је кривично дело (Тачка (1) члана 137 Кривичног законика).

„https://facebookreporter.org/2018/09/05/profesor–pismeno–odbio–da–prisustvuje–doceku–vucica–u–kosovskoj–mitrovici–foto/:

Професор писмено одбио да присуствује дочеку Вучића у Косовској Митровици! (ФОТО)

BY РЕПОРТЕР ON 5. СЕПТЕМБРА 2018. • ( ПОСТАВИТЕ КОМЕНТАР )

Пред најављени долазак Александра Вучића на Косово и Метохију, над Србима се врши све већи и јачи притисак! Ретки међу њима одважили су се да се побуне јавно.

Богољуб Милошевић (у средини) са својим ученицима. (Извор: Фејсбук)

Богољуб Милошевић, професор Биологије запослен у Основној школи „Десанка Максимовић“ у Косовској Каменици, одбио је да се повинује незаконитом наређењу претпостављених да присуствује митингу у Косовској Митровици мимо своје воље и тако пружи подршку Председнику Србије.

„Ових дана на друштвеним мрежама се увелико дискутује о доласку Председника Републике Србије Александра Вучића на КиМ и да се по школама праве спискови радника који треба да иду на митинг подршке али и спискови оних који неће да иду. Веровао сам да су то само приче јер се на политичке скупове не иде под принудом. Међутим, нисам био у праву. Данас је мечка заиграла и пред нашим вратима. Директорка је донела списак радника и тражила да се потпишемо да идемо да дамо подршку Председнику.

Одбио сам да потпишем јер се не слажем са Вучићевом политиком око КиМ а онда је директорка затражила писмену изјаву.
Ја је написах и предадох. Изјава је писана у афекту“ написао је професор и копију изјаве објавио на свом Фејсбук профилу:

„

Копија писмене изјаве професора Милошевића (Извор: Фејсбук)

• Прихвата рушење јединствености правног система Р. Србије противно Уставу (став 1 члана 4 и став 1 члана 194 Устава), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика).

• Прихвата уништавање јединствености судске власти у Р. Србији супротно Уставу (став 1 члана 142 Устава), ), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика).

• Прихвата укидање јединствености тржишта, правног положаја привредних субјеката, система обављања појединих привредних и других делатности, робне размене; монетарног, банкарског, девизног и царинског система; пореског система у Р. Србији одбацујући Устав (тачка 6 члана 97 Устава), што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика).

• Прихвата ограничавање слободе кретања супротно Уставу (члан 39 Устава), што је кривично дело (тачке (1) чланова 132 и 133 Кривичног законика).

• Насилно принуђује Србе да учествују на изборима које не организује Р. Србија супротно Уставу (члан 52 Устава) чиме наноси тешке патње Србима, а да би добио признања из ЕУ, што је кривично дело (тачка (2) члана 137 Кривичног законика).

• Присиљава их да прихвате шћиптарску окупацијску власт за легитимну. Тиме прихвата предају Србије и Србе прогања из државе Р. Србије супротно Уставу (став 2 члана 38 и Тачка 2 члана 97 Устава), што је кривично дело (чланови 306, 370, 371 и 387 Кривичног законика).

• Приморава Србе на Косову и Метохији да се одрекну права човека гарантована Уставом и законом, што је кривично дело (тачка (1) члана 128 Кривичног законика).

• Гура Србе у беспомоћан положај опасан по живот супротно Уставу (став 1 члана 34 Устава), који доводи Србе у положај да се принудно исељавају с Косова и Метохије, што је кривично дело (члан 371 Кривичног законика).

• Доводи Србе у ропски положај или у положај сличан ропском што је забрањено Уставом (став 1 члана 26 Устава), који доводи до истребљења Срба на Косову и Метохији, што је кривично дело (чланови 370, 371 и 390 Кривичног законика).

• Присиљава Србе да се одрекну привредног, царинског, правног и школског система Р. Србије и да прихвате шћиптарски окупацијски ситем, чиме крши Устав (члан 18 и тачка 6 члана 97 Устава), што је кривично дело (тачка (1) члана 135 Кривичног законика).

• Спроводи дискриминацију над Србима који поштују Устав Р. Србије на Косову и Метохији супротно Уставу (члан 21 Устава), што је кривично дело (чланови 135 и 137 Кривичног законика).

• Тврди да треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих, а не објашњава која је то земља наше деце која није наслеђена од дедова наших! Он овиме поништава право наслеђа и људи и народа и тиме делује супротно Уставу (члан 59 Устава).

• Александар Вучић је истовремено и председник Републике Србије и председник Српске напредне странке (https://www.sns.org.rs/): То Устав не дозвољава и представља деловање против Устава (последњи став члана 5, 1. став члана 6, и члан 115 Устава).

• Он је подчинио Народну скупштину свом самовлашћу чиме делује супротно члановима 1 – 3 и 5 Устава и уништава демократију, људска права и слободе и самосталност народног посланика.

• Председник Републике Александар Вучић је опет прекршио Устав када каже „нећу да бринем за будућност Ваше деце тако што ћу да кажем мораш да идеш да се сукобљаваш и да идеш да ратујеш“. Није он надлежан да објављује ратно стање и мобилизацију (члан 112 Устава и члан 17 Закона о Војсци Србије). Народна скупштина је надлежна да објави ратно стање (тачка 5 члана 99 и члан 101 Устава). Ни у Уставу ни у Закону о војсци нити је у војној традицији Србског народа да се деца мобилишу, да се шаљу у рат. Зна се које генерације преузимају оружану одбрану земље и народа: пунолетни држављани Републике Србије не старији од 60 година који чине активан резервни састав (5. став члана 5 Закона о Војсци Србије) и стални војни састав чији припадници су пунолетни (2 став члана 5, 1 став члана 7 и члан 9 Закона о Војсци Србије). Недозвољено је да председник Републике и врховни командант наше Војске Александар Вучић спомиње децу када говори о ратовању и слању у рат.

• Недозвољено је (1. став члана 6 Закона о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних функција) да то користи за политичку кампању коју је водио пред изборе за Скупштину града Београда. Изборна листа носи назив: „Александар Вучић – Зато што волимо Београд“! Углед, ауторитет и моћ над средствима јавног обавештавања (медиима) коју има као председник Републике и као председник владајуће Српске напредне странке је ставио у службу једне изборне листе за локалне изборе.

• Прихватио је противуставну одлуку Високог савета судства засновану на противуставном Бриселском споразуму, уместо да је прогласи неважећом и ништавном на основу 4. става члана 114, 2. и 3. става и другог дела 4. става члана 194 Устава. Потом да предложи Народној скупштини да је поништи и да тражи избор нових чланова Високог савета судства. То не чини.

• Прихватио је да се укине судство Републике Србије на Косову и Метохији, као последица одлуке Високог савета судства и да наше судије под притиском погазе своју судијску заклетву дату у Народнјој скупштини Републике Србије да би се заветовали у вршењу судијске службе преко Хашима Тачија тзв. „држави Косова“.

• Наставља да приморава држављане Републике Србије да признају окупаторску власт (кривично дело према члану 305 Кривичног законика) уместо да то прекине и да се бори за њихову слободу и људска права на основу Преамбуле, 4. става члана 114 и 2. , 3. и другог дела 4. става члана 194 Устава. Истовремено да тражи од Савета безбедности да обезбеди поштовање слободе и људских права свих држављана Републике Србије на Косову и Метохији на основу Устава и Резолуције СБ УН 1244. То не чини.

• Наставља продубљивања расцепа и међу Србима на Косову и Метохији чиме је изгубио право да представља Републику Србију у земљи и иностранству јер је супротно члану 1, члану 111, тачки 8 члана 112 и 4. ставу члана 114 Устава.

• Прихвата насилно претварање Срба на Косову и Метохији у „Косоваре“ супротно 2. ставу члана 38 Устава.

• Руши територијалну целину, суверенитет, јединство правног и судског, економског, тржишног, катастарског, информацијског, телекомуникацијског, енергетског, царинског, просветног, здравственог система Републике Србије. Делује супротно члановима 97 и 111 Устава. То су кривична дела према члановима 305 – 307 Кривичног законика.

• Прихвата државне границе успостављене од шћиптарске окупаторске терористичке власти у сред Републике Србије. Руши Устав делујући супротно његовом члану 8. То је кривично дело према члановима 305 – 307 Кривичног законика.

Несупротстављање шћиптарским злоделима већ прихватање нових «компромиса» председника републике Александра Вучића

Председник Републике Александар Вучић не користи уставна права и не извршава уставне обавезе да се позивањем на Устав и Резолуцију СБ УН 1244 ангажује у складу са председничком заклетвом у Савету безбедности на заустављању деловања и претњи Шћиптарских, тј. Албанских, терориста, припадника УЋК, а данашњих носиоца шћиптарске окупацијске власти на Косову и Метохији, који, су насилним путем, оружаним средствима:

1. рушили и руше суверенитет, независност и територијалну целину Републике Србије, што је кривично дело (чланови 305, 307 и 308 Кривичног законика),

2. настојали и настављају да насилно промене уставно уређење Р. Србије што је кривично дело (члан 308 Кривичног законика),

који

3. кршећи правила међународног права, су продирали и продиру у Србију, на Косово и Метохију као и у јужни део осталог дела Србије, из Албаније без држављанства Р. Србије или без одобрења њених власти што је кривично дело (члан 318 Кривичног законика),

4. вређају, злостављају, Србе, над њима врше насиља и убиства, угрожавају Србима спокојство и тешко ремете јавни ред и мир што је кривично дело (члан 344 Кривичног законика),

5. су ускраћивали и ускраћују, одузимају, уставна права Србима што је кривично дело (члан 128 Кривичног законика),

6. су одузимали и одузимају слободу кретања Србима што је кривично дело (чланови 132 и 133 Кривичног законика),

7. су одузимали и одузимају слободу настањивања Србима што је кривично дело (члан 133 Кривичног законика),

8. су принуђавали и принуђују, под претњом приморавају, Србе да се исељавају с Косова и Метохије, што је кривично дело (члан 135 Кривичног законика),

9. су злостављали, и злостављају, Србе и вређају њихово људско достојанство, што је кривично дело (члан 137 Кривичног законика),

10. су применом силе и претњи наносили, и наносе, Србима дубок бол и страховите патње због дискриминације по националној припадности, што је кривично дело (члан 137 Кривичног законика),

11. су онемогућили, и спутавају, држављанима Р. Србије да учествују на изборима организованим по Уставу и закону Р. Србије што је кривично дело (чланови 155 и 159 Кривичног законика),

12. су одузимали и одузимају имања и куће, проваљују у њих, што је кривично дело (чланови 204 и 206, 1. став члана 219 Кривичног законика),

13. отимају Србима и Српској Православној Цркви земљиште што је кривично дело (члан 218 Кривичног законика),

14. неовлашћено се досељују на србска имања и у усељују у србске домове што је кривично дело (члан 219 Кривичног законика),

15. неовлашћено прекопавају србске гробове, грубо их оштећују, руше их, што је кривично дело (члан 354 Кривичног законика),

16. подижу грађевинске објекте без грађевинске дозволе Р. Србије на њеној територији, на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 219а Кривичног законика),

17. прогоне Србе с Косова и Метохије што је кривично дело (члан 371 Кривичног законика),

18. настоје да делимично, или чак потпуно, униште Србе на Косову и Метохији што је кривично дело (чланови 370 и 371 Кривичног законика),

19. су вршили нападе на цивилно србско становништво и његова насеља у току НАТО бомбардовања 1999. године и после њега продужавајући ратно стање на Косову и Метохији, што је кривично дело (члан 372 Кривичног законика),

20. су уништавали и уништавају србска културна и верска добра, споменике, фреске, што је кривично дело (члан 383 Кривичног законика),

21. су кршили и крше Србима основна људска права и слободе зајемчене Уставом Р. Србије, Повељом УН и Резолуцијом СБ УН 1244, што је кривично дело (члан 387 Кривичног законика),

22. су силом и претњама, користећи тешке прилике на Косову и Метохији, доводили и доводе Србе у ропски положај или у њему сличан однос, су им живима одузимали органе, што су кривична дела (чланови 388 и 390 Кривичног законика),

23. су застрашивали и застрашују србско цивилно становништво на Косову и Метохији, с намером да принуде Републику Србију да их прихвати за легитимне органе власти на Косову и Метохији, потпуно угрожавајући уставне, политичке, економске и друштвене структуре Србије, нападајући на живот, тело и слободу србског цивилног становништва, вршећи отмице србских цивила, уништавајући државне и јавне објекте, саобраћајни систем, инфраструктуру и опште добро Р. Србије, уништавајући приватну србску имовину угрожавањем живота србског цивилног становништва и проузрокујући огромне привредне губитке Србији; ометају и обустављају снабдевање србског цивилног становништва храном, водом, електричном енергијом, угрожавајући им животе, што су кривична дела (чланови 390 и 391 Кривичног законика).

24. Шћиптари су се добровољно удруживали у терористичку организацију УЧК вршећи кривична дела наведена под i – xxii ради постизања својих неуставних циљева: одузимање Косова и Метохије од Србије и протеривање Срба с Косова и Метохије што је кривично дело (1. став члана 307 и члан 393а Кривичног законика).

25. Шћиптари јавно објављују да је у току васпостављање Хитлером створене и заштићене нацистичке Велике Албаније.

Шћиптарски терористи и режим у Приштини:

26. Шире лажи о Србима и Р. Србији, оптужују Србе за недела која Срби нису учинили, распирују и развијају мржњу против Срба. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (1. ставу Преамбуле, члановима 1, 18, 19, 23, 25, 49 Устава Р. Србије). То је кривично дело (тачке 5, 6, 9, 25, 103, 104, 128, 137 и 387 Кривичног законика).

27. Прогањају, протерују, превасходно Србе, а и невине људе других националности, врше незапамћени терор над њима, пребијају их и у полицијском притвору, на верској и националној основи их ненаоружане убијају. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, члановима 1, 3, 5, 18, 19, 21, 23 – 28, 49 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови, 25, 371 и 387 Кривичног законика).

28. Србе су довели у ропски положај, или у стање слично ропском, у највећем делу Косова и Метохије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, члановима 1, 5, 18, 19, 21, 23, 25 – 27 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови, 25, 370, 371 и 390 Кривичног законика).

29. Онемогућавају слободно кретање Србима. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, члановима 1, 18, 19, 21, 25, 39 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 132 и 133 Кривичног законика).

30. Спрећавају слободан повратак прогнаних Срба на своја имања, у своје домове. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, члановима 1, 18, 19, 21, 39 и 40 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 132 и 133 Кривичног законика).

31. Србима одузимају имовину и разарују им домове, уништавају србску породичну баштину. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (2. ставу Преамбуле, члановима 1, 18, 19, 21, 40, 58, 59 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 139, 203 и 204 Кривичног законика).

32. Отпуштају Србе с посла из националистичких разлога. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1, 3, 19, 21, 49, 60 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25 и 128 Кривичног законика).

33. Користе терористичке методе, незаконито наоружавање, и оружана деловања ради поробљавања Срба и успостављања своје власти у Р. Србији, Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1- 3, 5, 18, 19, 21, 26 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25 и 305 Кривичног законика).

34. Разарају србске цркве, манастире, гробља и друге србске националне духовне и материјалне вредности. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1- 3, 18, 19, 21, 23, 43, 49, 58, 59, 89 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25 и 354 Кривичног законика).

35. Узурпирају државну, јавну и приватну својину Р. Србије и Срба. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1, 3, 58, 59, 86, 89 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 203 – 206 Кривичног законика).

36. Постављају царинску контролу усред Р. Србије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1, 2, 8, 82 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 305, 307, 308 и 314 Кривичног законика).

37. Онемогућавају одржавање слободних и равноправних избора на целој територији Р. Србије. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1- 3, 5, 8, 18, 19, 21, 52, 54, 82 Устава Р. Србије). Чине кривично дело (чланови 25, 155 и 159 Кривичног законика).

38. Не признају државна документа Р. Србије, не признају њен суверенитет на целој њеној територији, користе сва средства и методе, непренебрегавајући злодела и злочине, чиме уништавају Р. Србију. Овим делују супротно Уставу Р. Србије (Преамбули, члановима 1, 3, 5, 8, 97 Устава Р. Србије). То је кривично дело (чланови 25, 305, 307 и 308 Кривичног законика).

39. Отворили су границу Р. Србије према Албанији за несметан улазак и усељавање страних држављана у Р. Србију без одобрења Републике Србије. То је кривично дело (чланови 25 и 318 Кривичног законика).

Настављају и распламсавају Хитлером заштићену нацистичку политику и деловање на територији Србије против Србског народа и његове државе. Циљ је да Шиптарски народ буде једини на што већој територији Србије (и других делова Балканског полуострва) и да се ради остварења тог циља Срби истребе. Они то јавно, слободно и с поносом говоре! И с пркосом изазивају власт Р. Србије! То је супротно Уставу Р. Србије и њеним основама (Преамбули, члановима 1-3, 5, 8, 18, 19, 21, 23 – 27, 29, 40, 43, 49, 52, 58 – 60, 62, 63, 82, 86, 89, 97). То је кривично дело (чланови 25, 218, 306, 314, 344 и 370 Кривичног законика).

Александар Вучић не може да буде врховни командант Војске Србије

Врховни командант Војске Србије Александар Вучић је изјавио: „Ја нисам спреман да гинемо.!“

Човек који то изјави не може да буде врховни командант Војске Србије чији је сваки војник, сваки официр и сваки генерал положио војну заклетву:

Ја ( име и презиме), заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Републике Србије .

члан 15 Закона о војсци Србије

Задатак Војске Србије је да брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. (члан 139 Устава). Како она може да извршава овај свој задатак ако није спреман да гине да би одбранила земљу и народ? Задатак врховног команда је да са што мање обогаљених и убијених војника и официра, и цивила, војска одбије нападача. Непријатељу који оружано напада земљу и народ највише одговара војска која са својим врховним командантом није спремна да гине ради обране своје земље и свог народа. Александар Вучић не може да буде врховни командант Војске Србије јер није спреман да погине ради одбране Републике Србије и народа. Та његова изјава доказује да је његова председничка заклетва била неверна, неистинита, неискрена, неверодостојна. Онај ко се кандидује за председника Републике Србије тиме се кандидује и за врховног команданта Војске Србије. То лице пре свог кандидовања треба са собом да рашчисти да ли је спремно или није да погине у одбрани Републике Србије и њеног народа. Својим кандидовањем он тврди да је спреман. И зато је Александар Вучић згазио, одбацио, своју председничку заклетву.

Вишеструким одбацивањем своје председничке заклетве (4. став члана 114 Устава) председник Републике Александар Вучић:

• је изгубио право да тражи од војника, официра и генерала да поштују своју војну заклетву те он не може да буде командант Војске Србије (последњи став члана 112 Устава),

и

• изгубио је право да контролише рад других органа власти (2. и 3. став члана 4 Устав) те не може да испуњава ту једну од кључних дужности председника Републике.

Будућност коју нам припрема председник републике Александар Вучић

Народна изрека:

Обећање лудом радовање.

Деловања, одлуке и акта, а не његова обећања, показују да председник Републике Александар Вучић нашој деци, унучадима и потомству (свесно или несвесно), као резултат његовог завршетка послова које је започео, као наставак садашњег стварног стања на Косову и Метохији, припрема да створи следећу будућност:

• Срби са Косова и Метохије ће моћи да телефонирају својима у осталом делу Србије, док их још и буде, само преко међународног позива јер је сада шћиптарска власт, уз сагласност председника Александра Вучића, укинула позивни телефонски број 381 Србије.

• Хаотично стање са здрављем Срба на Косову и Метохији ће прерасти у њихово губилиште.

• Србе повратнике, ако их још буде, ће прогонити још жешће него до сада.

• Странци ће бити власници водних извора и токова, рудника, земље, шума, и образовања не само на Косову и Метохији већ широм целе Србије. Срби ће у својој земљи бити најамни радници.

• Странци ће бити власници обрадиве земље, прехрамбених организација и продаје хране и воде. Срби ће бити беземљаши, приморани да раде за минималну надницу. Уништава се безбедност државе и народа.

• Срби и Србија ће бити третирани као геноцидни народ и држава, које је добро стално и неизмерно кажњавати, понижавати и обезвређивати. Срби ће бити, док не ишчезну, у ропском положају под влашћу шћиптарских терориста.

• Срби, док не ишчезну, неће смети да се слободно крећу по многим деловима Србије и за улазак у њих ће морати да пролазе кроз посебне процедуре и да испуњавају посебне услове. Срби ће живети у гетоима. Доказ је текуће стање Срба на Косову и Метохији.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да се одрекну своје прошлости, биће обавезни да је се стиде и да самосвесно и добровољно себе називају сакати Срби – Сакаби, или у „бољем случају“, ако то „заслуже“ на пример, „Косовари“ (што се сада насилно спроводи на Косову и Метохији) или Шћиптари (што је потпуно насилно спроведено над Србима у Шћиптарији/Албанији).

• Срби ће морати да се образују и школују по диктату странаца и да се стиде своје националне културе, предања, традиције, историје, све док се њих не одрекну. Тај процес се већ интензивно одвија на Косову и Метохији, а спорије, за сада, и у осталом делу Србије.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да прихвате да су уљези у Србију и да су национална мањина чија права одређују странци који владају Србима и Србијом. Шћиптари о томе неуморно објављују текстове и књиге.

• Срби, док не ишчезну, ће морати да се задовоље бедним надницама да би отплаћивали у недоглед дугове које су садашње (а и претходне) власти направиле. То ће бити нераскидиви ропски окови.

• Срби, проглашени за геноцидан и поражени народ, ће морати трајно да буду кажњавани док се потпуно не искорене или претопе у окупаторски народ или у имигранте.

Последице противуставних деловања и неиспуњавања уставних дужности председника Републике

Последице одбацивања Устава и Резолуције СБ УН 1244 од стране председника Републике Александра Вућића јесу да Оружане снаге КФОРА-а и ЕУЛЕКС-а делују слободно супротно следећим својим обавезама утврђеним Резолуцијом СБ УН 1244:

1. Да се договорени број полицијског и војног србског особља врати на Косово и Метохију ради очувања србских националних вредности, и на кључне граничне прелазе (Тачка 4 и Тачка 6 Додатка 2 Резолуције 1244).

2. Захтев да ОВК и друге оружане групе косовских Албанаца одмах прекину сва офанзивна деловања и да се усагласе са захтевима за демилитаризовање (Тачка 15 Резолуције 1244).

3. Да се распусте све шиптарске војне формације (Тачка 9, број 26524 и Тачка 15 Резолуције 1244).

4. Демилитаризовање ОВК и других наоружаних албанских група (Тачка 9, бр. 26524 и Тачка 8 Додатка 2 Резолуције 1244).

5. Да се изабере прелазна администрација за Косово (и Метохију) под којом ће народ с Косова (и Метохије) имати суштинску аутономију у оквиру Савезне Републике Југославије, ( што значи у оквиру Републике Србије као правног наследника СРЈ) (Тачка 10, став 6 Додатка 1 и тачка 5 Додатка 2 Резолуције 1244), и која ће да створи услове за миран и нормалан живот свих становника (4. став Додатка 1 и тачка 5 Додатка 2 Резолуције 1244). Одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије и на Косову и Метохији.

6. Да се омогући Р. Србији да остварује своју сувереност и територијалну целовитост и на Косову и Метохији (Преамбула, 6. став Анекса 1 и Тачке 5 и 8 Додатка 2 Резолуције 1244). И одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије и на Косову и Метохији.

7. Поштовање начела суверенитета и територијалне целовитости Савезне Републике Југославије (тј. Републике Србије као њеног правног наследника) ( Тачка 8 Додатка 2 Резолуције 1244). И одавде проистиче обавеза КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују Устав Републике Србије на Косову и Метохији.

8. Да се обезбеди миран повратак свих расељених лица и породица (Преамбула, Тачка 9, број 26525, став 11 тачке 11, 5. став Додатка 1 и тачке 4 и 7 Додатка 2 Резолуције 1244).

9. Да се осигура безбедно слободно живљење и кретање свих држављана Р. Србије по целој територији Косова и Метохије (Тачка 9, број 26530 Резолуције 1244).

10. Промовисање и заштита људских права (став 10 из Тачке 11 Резолуције 1244).

11. Захтеви да све земље у тој области сарађују потпуно у примени свих аспеката ове резолуције (Тачка 18 Резолуције 1244).

12. Да се одмах прекине са свим насиљем и притиском на Косову (и Метохији) (став 1 Додатка 1 и Додатка 2 Резолуције 1244).

13. Да се спрече стране институције и оружане формације да постављају граничне прелазе унутар територије Р. Србије раздвајајући тако њене делове, и да прете применом војне силе против мирољубивих ненаоружаних држављана Р. Србије који хоће слободно да се крећу по Косову и Метохији, нпр. прелазећи из средишњег дела Србије на Косово и Метохију (6. став Додатка 1 и Тачке 5 и 8 Додатка 2, и Тачка 9/26530 Резолуције 1244).

Резолуција СБ УН 1244 је део правног система Републике Србије (Став 2 члана 16 Устава Републике Србије).

Резолуција СБ УН 1244 обавезује Оружане снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да поштују суверенитет и територијалну целину Р. Србије, што они не чине већ делују супротно. Тиме делују супротно Уставу Р. Србије (Став 1 члана 2 и Став 1 члана 8 Устава) и самој Резолуцији СБ УН 1244.

Оружане снаге КФОР-а и ЕУЛЕКС-а:

14. Не поштују Р. Србију као државу Србског народа и делују супротно њеном Уставу (члан 1 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

15. Уништавају сувереност Р. Србије на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (Преамбула, Став 1 члана 2 и Тачка 1 члана 97 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

16. Подржавају, помажу и штите Албанце у уништавању територијалне целине Р. Србије супротно Уставу Р. Србије (Став 1 члана 8 и Тачка 1 члана 97 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачке 6. и 7. овде).

17. Омогућавају Шиптарима да противправно заузму србску земљу – Косово и Метохију, што је кривично дело (Тачка (1) члана 218 Кривичног законика) и супротно је Преамбули Резолуције СБ УН 1244.

18. Прихватају шиптарску градњу без грађевинске дозволе Р. Србије, што је кривично дело (члан 219а Кривичног законика).

19. Спречавају Р. Србију да обезбеди граничне прелазе на Косову и Метохији према Албанији, Македонији и Црној Гори, што је супротно Уставу Р. Србије (Став 2 члана 8 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Тачка 1. овде).

20. Дозвољавају укидање слободе и људских права Србима на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (чланови 18 – 20 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

21. Допуштају шиптарску дискриминацију Срба на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (члан 21 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

22. Пуштају Шиптарима да уништавају људско достојанство и сам живот Срба на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (чланови 23 и 24 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

23. Дозвољавају Албанцима да уништавају физички и психички интегритет Срба и да Србе подвргавају мучењу, нечовечном, понижавајућем поступању и кажњавању, да подвргавају Србе недозвољеним медицинским захватима на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (члан 25 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

24. Омогућавају Шиптарима да Србе држе у ропском или у положају сличном ропском на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (члан 26 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

25. Омогућавају Шиптарима да Србима одузимају слободу и личну безбедност на Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (члан 27 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

26. Учествују са Албанцима у ускраћивању права свим Србима да се слободно крећу по Косову и Метохији супротно Уставу Р. Србије (члан 39 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

27. Омогућавају Шиптарима да нападају Србе у србским кућама супротно Уставу Р. Србије (члан 40 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачке 5., 9. и 10. овде).

28. Спречавају, са Шиптарима, Србе да остварују своје бирачко право у Р. Србији супротно Уставу Р. Србије (члан 52 Устава) и Резолуцији СБ УН 1244 (Преамбула Резолуције, Тачка 10. овде).

Милосрдни анђео Александар Вучић

Председник Републике Александар Вучић је показао своју хуманост:

«„Држава Србиjа наставиће да помаже Србима на Kосову и Mетохиjи, да обезбеђуjе њихов економски напредак и наћи ће нове механизме да се обезбеди њихова безбедност и да се обрачуна са криминалом и корупциjом. Срби мораjу да остану и опстану на своjим огњиштима на Kосову и Mетохиjи. Не сме да нас буде мање на земљи на коjоj смо увек живели. Зато ћемо се као држава борити не све начине“, поручио jе председник Вучић из манастира Бањска, »

«„Najviši interes Srba je mir i ništa drugo sem toga nam nije potrebnije u ovom trenutku. Mir i opstanak i ostanak na vašim ognjištima„,

„Ja znam da vi to ne želite, ali ja vas molim da nas pustite da ne koristimo nikakvo oružje. Bolje da ja razgovaram sa Ta

ijem, da ne znam ko razgovara milion puta sa Haradinajem, nego da i jedan metak bude ispaljen bilo gde“, rekao je Vu

ić, dodavši da politika Srbije „mora da bude politika mira sa Albancima“./77/

Србима на Косову је јасно рекао да ће да настави да признаје Хашима Тачија за председника противуставно отетих Косова и Метохије и да Срби у тој окупаторској творевини треба да буду мирни, значи послушни и покорни, и да остану на Косову и Метохији без икаквог наговештаја да ће он као председник Републике Србије да тражи поштовање Устава Републике Србије и Резолуције СБ УН 1244 на Косову и Метохији!

Однос председника Републике Александра Вучића према државној граници

«Predsednik Srbije Aleksandar Vu

ić izjavo je da pravno obavezuju

i sporazum sa Prištinom, bez kojeg Srbija ne

e mo

i da uđe u EU, podrazumeva jasno rešenje pitanja granica.“

„Ne

e dozvoliti ulaz Srbije u EU bez jasno rešenog pitanja granica. Kako ćemo da ga rešimo, vide

emo, narod

e na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome„, rekao je Vu

ić. »

«Вучић је, у емисији „Ћирилица„ на ТВ Хепи, говорећи о евроинтеграцијама, рекао да Србији „неће дозволити улазак у Европску унију без јасно решеног питања граница„. »

при томе није рекао да Устав утврђује у свом члану 8:

Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава.

Председник Републике Александар Вучић омаловажава и одбацује историју, прошлост и преамбулу Устава

Председник Републике Александар Вучић нас убеђује да треба да заборавимо историју, прошлост, те да се ослободимо народних митова и легенди, народне и државне традиције, да би смо се посветили својој будућности и будућности своје деце. Ово је једна од основа на којој он заснива свој рад и деловање као председник Републике. Та основа је бесмислена.

Колико год председник Републике Александар Вучић, и било ко други, наређивао народу да заборави прошлост и историју, то једноставно није могуће. Једноставно зато што све садашње и будуће деловање зависи и заснива се на прошлости и историји, на садашњем стању које је резултат те прошлости и историје. Људско друштво је не само динамички систем, већ и систем с кашњењем, шта више и с памћењем, с меморијом. То може да захтева само тотална незналица или/и лош политичар, политикант, који сматра да је народ имбецилан те да то не схвата или да је толики страховладар да народ мора да ћути и трпи.

Његов захтев да не спомињемо прошлост и историју на пример руши судски систем јер сва суђења се односе на (не)дела учињена у прошлости. Истовремено, тиме он настоји да спречи да спомињемо његов рад и деловања, његова обећања народу, у прошлости, пре његовог поновног доласка у државни врх 2012. године.

Преамбула наглашава дуготрајне историјске темеље државе, а за Републику Србију она то исказује следећим текстом:

«Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији,

полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима,

грађани Србије доносе

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ»

Преамбула нашег Устава не само да поштује прошлост и историју већ им даје посебну важност и за народ и за државу и за нашу будућност. Она је темељ Устава и закона.

Наведени став председника Републике Александра Вучића и, на основу тог његовог става, његов рад и деловање су супротни Преамбули Устава.

Треба да се уочи да, када председник Републике Александар Вучић настоји да оправда своја противуставна дела, тада он тврди да су претходне власти већ потпуно уништиле Републику Србију, да смо немоћни и да немамо ништа на Косову и Метохији:

»Ми смо све одавно изгубили, данас немамо ништа. А то ништа смо добили 1999, 2004, 2008, а онда смо то потврдили 2010. и 2011. Боримо се да (од Косова) имамо нешто, а не ништа»

Тада када покушава себе да оправда и заштити он има право да се позива на прошлост и историју и да јој даје највећу важност!

Он сноси сада одговорност за усвајање противуставне Резолуције Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији од 13.01.2013., у даљем тексту: Резолуција.

Он је такође одговоран за прихватање противуставног Бриселског споразума. Он, као бранилац Устава, закона, људских права и слобода, Косова и Метохије у оквиру Републике Србије, сноси сву одговорност за спровођење њихових противуставних одредби у дело.

Под претходним властима он подразумева само власти од 2000. до 2012. године. Потпуно свесно, да се не би разматрала његова деловања деведестих година 20. века кад је био у врховним органима власти која је потписала противуставни Кумановски споразум (Уставном суду: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/1999_11_24LTGUS.295104641.pdf, Решење Суда: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2000_05_25UstSud.294133307.pdf), а и да се не разматрају његова бусађијска иступања из тог доба која су непријатељима наше државе и народа служила као један аргумент за неосновано демонизовање Србије и Срба, и за правдање неоправдивих санкција и бомбардовања 1995. и 1999.

Колико су за председника Републике Александра Вучића лично важне прошлост и историја показују чињенице да је у Владу довео за саветника једног од главних заговорника за неоправдиво 79-о дневно-ноћно бомбардовање Србије Тони Блера, друге странце, и да се за та своја ратоборна иступања јавно извињавао Уилијаму Билу Клинтону, председнику САД који је дириговао демонизовање Срба и бомбардовање Србије!

Председник Републике Александар Вучића се није ни пре тога ни после тога покајао пред нашим народом, није се извинио Србском народу и свим држављанима Републике Србије. То је један од показатеља како и колико он поштује сувереност Републике Србије, људска права, слободе и достојанство држављана Републике Србије, гарантована Уставом (чланови 1, 2, 18 и 23 Устава).

Откуд и откад Република Србија има (једина од свих југословенских република) аутономне покрајине и то две?

Устав ФНРЈ од 31.01.1946. у другом ставу свог члана 2 уводи да Народна Република Србија има у свом саставу Аутономну покрајину Војводину и Аутономну косовско-метохијску област. Иако Устав СФРЈ из 1963 нигде не спомиње аутономне покрајине, ипак су оне утврђене у Уставу СР Србије из 1963.: Аутономне покрајине Војводина и Косово. Устав СФРЈ из 1974. утврђује у свом члану 2 да у оквиру СР Србије постоје Аутономне покрајине Војводина и Косово. Устав Републике Србије из 1990. у свом члану 6 дефинише да у Републици Србији постоје Аутономна покрајина Војводина и Аутономна покрајина Косово и Метохија као облици територијалне аутономије. То је прошлост, то је историја. Наследили смо је. Она је утицала битно да у садашњем Уставу Републике Србије пише:

Република Србија има Аутономну покрајину Војводину и Аутономну покрајину Косово и Метохија. Суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија уредиће се посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.

2. став члана 182 Устава

Ово илуструје потпуни бесмисао захтева председника Републике Александра Вучића да забора-вимо прошлост и историју. Својим игнорисањем историје и прошлости Србског народа он одбацује Устав Републике Србије и на тај начин.

Непријатељ државе и председник Републике Александар Вучић

Повеља Уједињених Нација је саставни део правног система Републике Србије (2. став члана 16 Устава). У Повељи УН се недвосмислено, јасно утврђује:

1. Савет безбедности, кад год је целисходно, користи такве регионалне споразуме или агенције за принудну акцију под својим руководством. Али, без одобрења Савета безбедности, неће по регионалним споразумима нити преко регионалних агенција бити предузета ниједна принудна акција, изузев мере против сваке непријатељске државе као што су оне дефинисане у ставу 2 овог члана, предвиђених у складу са чланом 107 или у регионалним споразумима усмереним против обнављања агресивне политике било које такве државе, све док Организација не буде могла, на тражење заинтересованих влада, да преузме на себе одговорност за сузбијање нове агресије такве државе.

2. Израз »непријатељска држава« како је употребљен у ставу 1 овог члана примењује се на сваку државу која је у току другог светског рата била непријатељ било ког потписника ове Повеље.

Глава VI, члан 53 Повеље УН

(масном црном бојом делове текста нагласио писац овог текста).

Знамо које су државе биле непријатељске према Краљевини Југославији, према Србији и Србском народу у 1. и 2. светском рату. То зна и председник Републике Александар Вучић.

Да ли иједна од тих нама непријатељских држава није признала противуставно прокламовано шћиптарски окупрано Косово и Метохију за самосталну државу? Да ли иједна од њих поштује Устав Републике Србије, Повељу УН и Резолуцију СБ УН 1244?

Ниједна!

Под руководством власти СР Немачке, хитро су то прихватиле и признале нама, по претходној дефиницији УН, непријатељске државе: Турска, Шћиптарија (Албанија), Аустрија, Хрватска, Бугарска, Мађарска, наравно СР Немачка.

Власти СР Немачке, не само да су успеле да увуку власти нама традиционално савезничких народа и држава САД, Велике Британије и Француске у свој непријатељски однос према Југославији, Србији и Србском народу, већ су успеле да постану заштитници обнављања шћиптарске фашистичко – нацистичке окупације, отимања, србске територије, поробљавања, и прогона Србског народа на Косову и Метохији. Да би то оправдали пред својим народима организовали су под руководством председника САД Уилијама Клинотна незапамћену пропаганду засновану на лажима против Срба и Србије, што му је било предочено:

http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/1998_12_02LTG_Clinton.300101209.pdf

Какво поништавање резултата и 1. и 2. светског рата! Колико је то велико омаловажавање невиних жртава и свих бораца против Хитлеровог нацизма! Колика је то издаја тих војника, официра, старешина савезничких војски! Толика да је неприхватљива и да захтева мобилисање свих антифашистичких, антинацистичких, антирасних људи, удружења, странака, власти, држава широм планете да се заштите резултати 1. и 2. светског рата ради очувања мира, ради човечности, људских права и слобода. Србски народ, Република Србија и Република Српска су опет стављени у ситуацију да будемо једна од искри те борбе на Балкану. Искористимо сва расположива мирнодопска легитимна средства (Устав Републике Србије, Повељу УН, Резолуцију СБ УН 1244, међународне мирнодопске уговоре) да та борба успе. Она почиње ослобађањем Косова и Метохије од шћиптарске окупације и његовим очувањем у оквиру Републике Србије. Србија не може ни да жели да то започне док је Александар Вучић Председник Републике.

Председник Републике Александар Вучић је одбацио да поштује сва та мирнодопска легитимна средства да би самовољним вођењем противуставне политике Републике Србије задовољио све захтеве и прохтеве ових непријатељских држава Републици Србији и Србском народу! Он тиме поништава сву борбу савезничких народа и Србског народа против нацизма и фашизма, борбу за своју слободу, за очување своје територије и за независност своје државе. Тако је то када он одбацује прошлост и историју.

Неоснована обећања и тврђења председника Републике Александра Вучића

Од 1945. године до 1980. године је народу обећавана боља, «светла», будућност. Ми већ деценијама, од маја 1980. године, живимо у тој будућности. Сада председник Републике Александар Вучић гарантује бољу будућност ако прихватимо његову борбу за «компромис» да не би неко «добио све, а неко ништа» и да Србија бар «нешто добије» јер «немамо ништа», како нас он убеђује. Зашто нас у то убеђује? Зар је то дужност, зар је то право председника Републике и врховног команданта Војске Србије? Није! Тиме он жестоко делује супротно председничкој заклетви, супротно Уставу (4. став члана 114 Устава).

Тврђење председника Републике Александра Вучића да «немамо ништа» на Косову и Метохији је његово јавно признање да нас је толико упропастио да «немамо ништа» на Косову и Метохији и да је одлучио да, пошто «немамо ништа» на Косову и Метохији, онда треба да одустанемо од одбране и повратка Косова и Метохије у уставни систем Републике Србије! Рекло би се да је веома храбар кад ово чини ако се не би знала страна подршка њему да нас овако срозава и уништава као и да Народна скупштине и Уставни суд не извршавају своју уставну обавезу да контролишу рад председника Републике (до сада).

Човек који то тврди не може и не треба да буде председник Републике Србије.

То тврди Александар Вучић ескплоатишући углед, достојанство, ауторитет, моћ председника Републике Србије, поверење народа у председника Републике Србије.

Зар Србија тражи да ишта добије што није њено или на шта нема право?

Не.

Србија и Србски народ, ми не тражимо да ишта добијемо, већ не прихватамо да нам се одузимају земља, природна богатства, слобода, људска права, сва национална заоставштина, рушење породице, отимање деце, ….. , германизовање. Опредељења Србског народа и осталих држављана Републике Србије су записана у Уставу Републике Србије.

Председник Републике Александар Вучић не подржава народни предлог да се Републици Србији исплати ратна одштета за материјалну штету нанету НАТО агресијом 1990., а за моралну штету нанету лажима и демонизовањем Срба и за убијање невиних људи захтевамо да се светској јавности изнесе истина да нити смо били агресор нити смо били геноцидни нити јесмо:

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2000_10_23pPrpObnUzd.294131644.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2002_10_15LTG-25Srb.28122727.pdf

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2004_03_06PrprOdbUzdLtc.292105531.pdf

Србија и Србски народ захтевају да се поштују Повеља УН, Резолуција СБ УН 1244 и Устав Републике Србије, њена територија Уставом одређена и Резолуцијом СБ УН 1244 призната, људска права и слободе њених држављана на тој територији која укључује Косово и Метохију као свој нераздвојиви део.

Срби су били ослободили своју древну престоницу Драч. Велике западне силе су је потом поклониле Шћиптарима, који су касније добили и Скадар. Срби су то заборавили.

Председник Републике Александар Вучић одбацује истину да су Срби Шћиптарима пружали уточиште од диктатуре Енвер Хоџе. КПЈ им је отворила границе Југославије из Србије, Црне Горе и Македоније. Шћиптарски дошљаци су постајали одани њени чланови. Шћитари су имали сва права као и остали држављани Србије и (ДФР, ФНР, СФР и СР) Југославије. Није било проблема између Срба и Шћиптара док међу Шћиптарима нису почели њихови политичари да организују протесте против државе и народа који су им пружили гостопримство. Захтевали су своју републику у Југославији, независну од Србије. Тражили су је од Јосипа Броза; обећао им је, тврдили су. Изводили су појединачне терористичке акције против невиних Срба. Претили су Србима смрћу ако не напусте своје домове, ако им их не продају. Све чешће и организованије. И све чешће су тврдили да немају довољно права. Ругова је Папи обећао да ће Западу ставити сво рудно благо Косова и Метохије на слободно коришћење ако им се обезбеди да владају Косовом и Метохијом слободно (вршећи злочине ради протеривања Срба).

Уследиле су санкције Србији и Црној Гори, «Олуја», «Бљесак», бомбардовања Србског народа 1995. и 1999. САД су у кратком року изградиле војну базу «Бондстил» на територији Србије. Без одобрења Србије и/или УН. Заштита шћиптарским терористима. Шћиптари успоставише своју власт на Косову и Метохији мимо Устава Републике Србије захваљујући Резолуцији наше Скупштине! Сада сматрају да је Косово и Метохија заувек њихова земља. Настављају да освајају југ Србије. Траже све до Ниша и Рашку. Уступци које је наша власт чинила, под руководством председника Броза, Милошевића, Тадића, Николића, потпредседника или председника Владе Александра Вучића и Ивице Дачића, најпре противуставном Резолуцијом, потом на њој заснованим Бриселским споразумом, су им то омогућили.

Чиме то председник Републике Александар Вучић гарантује да ће Шћиптари у будућности поштовати Републику Србију, њен Устав, њен конститутивни Србски народ и његове националне вредности и наслеђе ако он прихвати не само садашње стање на Косову и Метохији створено злочинима над Србима и Србијом, већ и новим уступцима? Новим компромисима?

Ничим!

Ако бисмо прихватили бесмислен захтев председника Републике Александра Вучића да заборавимо прошлост онда не бисмо били у стању да схватимо и сагледамо циљ Шћиптара: освајње целог јужног дела Србије, као што су прелили велики део Македоније, а не само Косова и Метохије. Оно што чине на Косову и Метохији и у Македонији није чак ни прошлост. Одиграва се свакодневно. Упркос томе, председник Републике Александар Вучић настоји да нас убеди да је за нашу будућност и будућност наше деце добро да прихватамо нове «компромисе». После сваког компромиса у коме смо се одрицали свога и давали га Шћиптарима они су тражили и траже, захтевају, нове уступке, нови «компромис».

Зна се где је граница томе, где је граница граница између Шћиптарије и Србије: Јуничка планина, Паштрик, Коритник. Она је утврђена и међународно призната.

Закључак

Александар Вучић је својим противуставним деловањима и кривичним делима после инаугурисања за председника Републике дубоко кршио и погазио, обезвредио и поништио своју председничку заклетву. Тиме је оскрнавио и Мирослављево јеванђеље, а не само Устав. Потврдио је да је његова председничка заклетва неистинита, неверна, неодана, неверодостојна и тиме ју је одбацио. Потврдио је нелегитимност свог инаугурисања за председника Републике Србије (што је на време било предочено и Народној скупштини и Уставном суду).

Својим омаловажављњем, ниподаштавњем и одбацивањем своје јавно дате свечане заклетве он је потврдио да није било оправдано да буде инаугурисан за председника Републике (као што је и било указано Уставном суду и Народној скупштини ).

Александар Вучић не може да настави да буде председник Републике Србије по Уставу.

Прихватање његовог противуставног деловања и гажења председничке заклетве је игнорисање председничких обавеза. То би значило подржавање његовог уништавања државе Републике Србије и њеног неалбанског становништва те и искорењивање Србског народа из Србије.

Александар Вучић подношењем своје неопозиве оставке на функције и положај председника Републике до 11:55 у понедељак 17. септембра би обавезао будуће власти, посебно будуће председнике Републике Србије да поштују Устав и народ, људска права и слободе, да се прекине пропадање наше државе и народа. То био био његов прави допринос Републици Србији и њеним држављанима. То би било за добро свих, почевши од њега лично.

Београд, 17. септембар, 2018. год.

С поштовањем наведених државних органа и институција,

покретач и организатор Народног скупа за разрешења председника Републике Александра Вучића и председнице Владе Ане Брнабић због повреда Устава, одбацивања заклетви и губитка легитимитета

Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији,

Џона Кенедија 31/15

11070 Београд

066/067-408

ustav.srbije@gmail.com

http://www.ssssseternal.org

Са великом тугом и болом јављамо вам да је ноћас преминула поетеса Ружа Мијовић

Драги пријатељи,

Са великом тугом и болом јављамо вам да је ноћас преминула поетеса Ружа Мијовић, дугогодишња потпредседница Удружења писаца „Седмица“, велики хуманиста и добротвор.

 https://www.youtube.com/watch?v=bCqMbkU1Yf8

Ружа Мијовић Шорић рођена је у Ораховцу, Косово и Метохија, где је провела своје детињство и школовање. Студије педагогије за српски језик и југословенску књижевност абсолвирала је у Призрену.

Од 2003. године је члан и потпредседница Удружења писаца „Седмица“, члан  Удружења књижевника Србије и Књижевног друштва Косова и Метохије. Од самог оснивања била је члан Централног савета Срба у Хесену и суоснивач Литерарне секције „Ршум школа“.

Објавила је две књиге поезије: „Живот брзак“ и „Довиђења у Призрену“. Заступљена је у више антологија, зборника и књижевних часописа у Србији и Немачкој.

Остаће нам у сећању њена блага нарав, ведар осмех, њена племенита косовска душа и умилан глас.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

Почивај у миру, драга наша Ружо!

Живећеш вечно у својим песмама и нашим срцима.

Твоји пријатењи и колеге, чланови Удружења писаца „Седмица“

SRBIJA – Video

ПЕТИЦИЈА ЗА УКЛАЊАЊЕ СПОМЕНИКА ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ У ЛОЗНИЦИ

• Peticija
• Potpisi (1)
• Statistika
• Odlična pregledanost

ПЕТИЦИЈА ЗА  УКЛАЊАЊЕ   СПОМЕНИКА  ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ  У ЛОЗНИЦИ

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ

Црногорац поп Влада Зечевић  потписао је указ  о забрани повратка Срба на Косово и Метохију за 250 000 српских  породица , као тадашњи министар полиције Јосипа Броза Тита . 1945. године . Још тада  Срби  су на сваки начин сузбијани и спутавани  забранама ,  док су  Албанцима  биле широм  одрешене руке . Што и иде у  прилог садашњем  креирању ‘’ Велике Албаније ‘’ и  заривању ножа у леђа  управо од стране Црногораца , који су међу првима признали Независно Косово  и  свом снагом помажу стварање Велике Албаније . Те се може  говорити , да им је пут у издаји  утро управо  Црногорац поп Влада Зечевић , који је још тада  поптисујући срамни указ о забрани  повратка Србима на Косово и Метохију , везао руке свакој потоњој  власти Србије , дајући  свесна и несвесна овлашћења да по Србији чине злодела и да се шире , иако им је матична земља Албанија .

   У  знак сећања на све жртве  којима су вађени органи у ‘’ жутој кући ‘’ ,  којима су злочинци ОВК  масакрирали део по део тела, касапили српску децу и полицајце , силовали монахиње , палили огњишта и манастире , преорали огњишта , у знак свих оних недужних и невиних Срба  убијених на правди Бога без  икакве кривице , убијаних и черечених на свом вековном прагу , зар није срамота да било која улица носи име по овом несрбину , издајнику , великоалбанцу Титовом , да  у Србији постоји било какво обележје које  подсећа на  међаша  српских вековних територија , вековног српског Косова ? Зар ваш није срамота да живите у улици једног нечовека који је издао и  краља  и отаџбину  и кокарду заменио петокраком ? Окренуо је леђа и четницима и Дражи Михаиловићу , окренуо је леђа српском роду . Одрод и нерод .  Због све оне побијене деце на  Косову , недужних српских анђела  покрећемо петицију за уклањање свих спомен обележја  Црногорцу Попо Влади Зечевићу , чији срамни указ  из 1945 . године  где  дува у леђа Шиптарима  а Србе  удаљава са  Косова и Метохије  је управо тај камен око врата који  Србија  данас носи , због таквих издајника . Да ивер не пада далеко од кладе говори и податак  о коме се  навелико говори у лозничком крају , да је сестрић  Црногорца Зечевића  Живко Трифуновић алиас  владика шабачки Лаврентије , један од највећих екумениста  у Србији ,   владика  који по сведочење католичких жупника  више  католичи Србе од самих Католика , редовно одводећи свештенство  на поклоњење Папи у Ватикан .  Да се не заборави и да се у владичансом двору у Шапцу у Карађорђевој налази и представништво странке СПО , где су чак и свештеници  нарко- дилери  итд ,.., да ту живи скоро три деценије унука Генерала фон Лера Сибила фон Лер , Немица ,   наводно као  православна монахиња Јована , до врло необичног пријатељства Лаврентија и Љубише Бухе Чумета , који је  овом епископу , екуменисти и насилнику , асфалтирао пут до Соко Града , а нема  дана  да овај покатоличени сестрић  не буде виђен са неким од чланова Демократске странке  и то све оних , који за Србе тврде да су геноцидни . Али ускоро о томе књига из пера више врсних новинара  истраживача ….

УМЕСТО СПОМЕНИКА  ЦРНОГОРЦУ ПОП ВЛАДИ ЗЕЧЕВИЋУ , А ЗНА СЕ ДА СУ ЦРНОГОРЦИ  УПРАВО ОНИ НА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ ИЗРЕКА  : ХРАНИ ПСА ДА ТЕ УЈЕДЕ ! , ТРЕБА ПОДИЋИ  СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА  НЕВИНОЈ ДЕЦИ ПОБИЈЕНОЈ НА КОСОВУ , ИЗМАСАКРИРАНИМ  СРПСКИМ ПОЛИЦАЈЦИМА , КИДНАПОВАНИМ И НЕСТАЛИМ , УБИЈЕНИМ . БИЛО КАКВО  ОБЕЛЕЖЈЕ  ОВОМ ИЗДАЈНИКУ  ТРЕБА ХИТНО УКЛОНИТИ , ЈЕР НЕ ЗАСЛУЖУЈУ ДА ИМ СЕ ЗНА И ГРОБНО МЕСТО , ЈЕР СУ ЊИХОВИ ПОТПИСИ  КРВАВИ  ОДГОВОРНИ ЗА МНОГА  КРВОПРОЛИЋА , УБИСТВА  , ПОГРОМ И ПРОГОН  ПРАВОСЛАВНИХ  СРБА .

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ

11.05.2016

Аутор – Зорица Пелеш

Поп Владимир – Влада Зечевић(1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.

На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.

Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).

Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од  6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“

Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.

У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.

„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.

По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.

Милсим да је све ово УЖАС!

Аутор – Зорица Пелеш

((http://www.srpskaistorija.com/pop-vlada-zecevic-koji-je-prodao-veru-za-veceru-potpisao-je-ukaz-o-zabrani-povratka-srba-crnogoraca-na-kosmet/))

Поп ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, потписао указ о забрани повратка Срба на Косово

11. августа 2017.

Поп Владимир – Влада Зечевић (1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.

На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.

Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).

Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од  6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“

Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.

У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.

„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.

По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.

Милсим да је све ово УЖАС!

((https://vidovdan.org/info/pop-vlada-zecevic-potpisao-ukaz-o-zabrani-povratka-srba-na-kosovo/))

–   –

Nakon konačnog razlaza četnika i partizana pop Zečević, kako su ga zvali Dražini četnici prelazi u partizane kod Tita i sa sobom vodi još 500 četnika i četničkih vojvoda koji su kokarde zamenili petokrakama na kapi.

((http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1337502-od-ravne-gore-do-marsala-kako-je-drazin-vojvoda-postao-titov-ministar-foto-video))

–  –

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ, КОЈИ ЈЕ ПРОДАО ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ПОТПИСАО ЈЕ УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА И ЦРНОГОРАЦА НА КОСМЕТ

Аутор – Зорица Пелеш

Поп Владимир – Влада Зечевић (1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог засеадња АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза.

На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је , по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.

Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитирја Љотића, који живи у Енглеској).

Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од 6.ожујка (марта) 1945.г. у коме је на наславној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“

Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстоли у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!.

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањица, рођен је у Призрену 1924, као и његове сетре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.

У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „збринутост“ за те тзв.колонисте, јер није као време за њихиов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.

„Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.

По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запњили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г., па су ме замолили да им га ископирам.

Милсим да је све ово УЖАС!

Аутор – Зорица Пелеш

СРПСКА ИСТОРИЈА

((https://www.nacionalist.rs/2018/07/04/pop-vlada-zecevic-koji-je-prodao-veru-za-veceru-potpisao-je-ukaz-o-zabrani-povratka-srba-i-crnogoraca-na-kosmet/))

((http://www.koreni.rs/zivi-cute-mrtvi-ne-govore/))

((https://sh.wikipedia.org/wiki/Odluka_o_privremenoj_zabrani_povratka_kolonistima))

Припремила : Славица Јовановић  , новинар и књижевник

 

Славица Јовановић , новинар и књижевник    Kontaktirajte autora peticije

Potpišite peticiju

---

ILI

---

Obaveštavaj me o ovoj peticiji

Prikaži moj potpis javno

Prihvatam uslove korišćenja usluge i Smernice za privatnost.

Vaša email adresa neće biti objavljena na našem sajtu. Međutim, autor peticije će videti sve informacije koje ste pružili u ovom obrascu.

Dobićete email sa linkom za potvrdu vašeg potpisa. Kako biste bili sigurni da ćete primiti našu elektronsku poštu, molimo Vas da dodate info@peticije24.com u Vaš adresar ili na listu bezbednih pošiljalaca.

Najpopularnije peticije

• Najpopularnije peticije
• Najnovije peticije
• Poslednje potpisane peticije

Sve vreme | 24 sati | 7 dana | 30 dana | Prošli mesec | Ova godina (2018) | 2017 | 2016 | 2015 | 2014 | 2013 | 2012 | 2011

30 dana	Sve vreme	Ime peticije	Kreirano
9 573	9 584	Borba protiv smanjenja primanja porodiljama     https://www.bebac.com/vesti/u-duhu-borbe-za-natalitet-smanjenje-plata-porodiljama       Izmene koje je doneo nov Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom trebalo je da bar u nekoj meri poboljša položaj roditelja u Srbiji. Ali u praksi ovaj zakon doneće veću štetu velikom broju mama koje će godinu dana imati manju platu i to u najkritičnijem i finansijski najzahtevnijem periodu. Mnoge m…	2018-08-27
2 875	9 026	Србија за укидање РИЈАЛИТИ програма Доба ријалити програма у Србији мора да се заустави, јер представља велику претњу по здравље, културолошки, духовни и психолошки развој читаве нације. Афирмишу се ријалити звезде, док је већина младих и образованих незапослена, чиме се вређа сав труд родитеља и улагање у будућност своје деце. Нико не реагује на то што се искориштавају деца и материјални положај грађана Србије како би их довели у р…	2017-09-07
1 156	1 158	Nastavnici korepetitori – zahtevamo jednakost! Nastavnici korepetitori, zaposleni u muzičkim i baletskim školama Srbije, zahtevaju od Vlade Srbije i nadležnih Ministarstava izmenu naziva radnog mesta u Registru zaposlenih, kao i Katalogu i Šifarniku radnih mesta i zvanja u javnom sektoru. Zahtevamo da nam se vrati naziv „nastavnik“, konstatuju i priznaju ingerencije iz opšteg opisa posla, koje su jednake dužnostima i pravima nastavnika umetnič…	2018-09-04
923	925	Održavanje sedmog roka na Filološkom fakultetu u Beogradu Po svemu sudeći, ni ova godina neće se razlikovati od prethodnih. Uprkos nadanjima, velika je mogućnost da će predlog koji će predstavnici Parlamenta izneti na izvesnoj sednici biti odbijen, a mi ćemo se nadležnima obratiti molbom, čije će dalje odbijanje rezultirati protestima. Postavljam peticiju sa ciljem da se bar prikupljanje potpisa obavi blagovremeno, kako bi nam bili dostupni u preduzimanj…	2018-08-22
851	1 332	Hitna akcija za obolele od mijelodisplasticnog sindroma   U Srbiji se svake godine desetinama ljudi dijagnistikuje vrsta kancera krvi pod nazivom mijelodisplastični sindrom, od koga oboleli umiru u roku od 3 do 5 godina. Onima koji se bore sa ovom agresivnom bolešću jedina nada za život je terapija lekom Vidaza, koja je veoma skupa i teško dostupna jer se lek ne nalazi na pozitivnoj listi lekova koje plaća Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO…	2018-06-03
712	114 334	SRBIJA PROTIV „FARME“, „PAROVA“, „MALDIVA“ i „VB“ !!! Protiv bluda, nemorala, sunda, kica, zaglupljivanja naroda i propagiranja pogresnih vrednosti!!! Da se ukine svaki oblik „rijaliti“ emisija, i njihovo slobodno emitovanje! Zelimo da se ukinu totalno, ili da se zabrani njihovo javno emitovanje, makar samo na takozvanim „nacionalnim“ televizijama. Za neke naucno-obrazovne programe je potrebno doplatiti, dok je taj oblik pornografije i stetnog mater…	2015-08-30
705	5 349	ОДБРАНИМО РЕКЕ СТАРЕ ПЛАНИНЕ Републичка Влада планира изградњу више од 60 дервационих мини хидроцентрала у заштићеној зони највећег парка природе у Србији, на Старој Планини, чиме би се неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев чиме би се променио изглед речног корита и околине. Тиме би се извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста ме…	2018-06-15
494	494	Podrska Stojanki Stojanovic Coki koja je stala na put bahatom preduzimacu Molim svoje sugradjane da potpisu peticiju i pokazu slogu bar u jednoj stvari, stitimo slabije od sebe. Da ovim skrenemo paznju i sad pomognemo nasoj hrabroj sugradjanki koja se borila za svoju imovinu i morala da zastiti sebe i svoju porodicu jer nadlezni nisu reagovali pravovremeno. Hvala Budimo ljudi …	2018-09-04
464	466	Da li ste za to da FLV uvede, dodatni ispitni rok, OKTOBAR 2? Prosli put smo uspeli, mozemo i sada! :) Nadam se da cete potpisati u sto vecem broju, mozda vama licno ne znaci, ali nekim vasim kolegama je itekako bitno.Odvojite minut svog vremena da bi pomogli i sebi i drugima. :)…	2018-08-22
388	2 751	ZABRANIMO UZGOJ KRZNAŠICA U SRBIJI / END FUR FARMING IN SERBIA (English below) Dragi prijatelji životinja i planete Zemlje, Potrebna nam je Vaša pomoć! Obraćamo Vam se radi odbrane Zakona o dobrobiti životinja, konkretno Člana 7., Stava 1., tačke 37  koja  zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože i  Člana  89. koji  kaže da će se ova zabrana primenjivati od 1. januara 2019. godine. Krz…	2018-06-02

• «
• 1
• »

Peticije24.com

Mi omogućavamo besplatne onlajn peticije. Započnite profesionalnu onlajn peticiju koristeći naš servis. Naše peticije su svakodnevno pomenute u medijima stoga je kreiranje peticije odličan put da budete primećeni u javnosti i da pomognete u donošenju odluka.

• Započnite peticiju
• Smernice za privatnost

Џаба ту свака дипломатија и лепа реч и сви напори у том правцу као и овако опширне анализе, они ће нас уништавати само због своје алеве стражњице и ничег другога! Ако нађемо начин да зауставимо последице њихове алавости из профита, спасићемо и себе и свет!

Џаба ту свака дипломатија и лепа реч и сви напори у том правцу као и овако опширне анализе, они ће нас уништавати само због своје алеве стражњице и ничег другога! Ако нађемо начин да зауставимо последице њихове алавости из профита, спасићемо и себе и свет!

 

Душан Нонковић Теодоровић

 

Послато: Donnerstag, 13. September 2018 um 10:22 Uhr
Од: „Tomislav Krsmanovic“ <books@eunet.rs>
На: office@smedia.rs, redakcija@nin.co.rs, naspecat@yahoo.com, vdlj@talktalk.net, dusan.nonkovic@gmx.de, magazinpecat@gmail.com, redakcija@facebookreporter.org, „,kontakt“@novinar.de, radio@rtvbn.com, redakcija@rtvbn.com, office@rtvduga.com, palmaplus@ptt.rs, info@mreza.rs
Предмет:  ,> Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика Чомском.

 

 

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика  Чомском.

                                                          Ко, како и зашто кажњава и истребљује Србе? КАКО СЕ СПАСИТИ?

НАТО бомбардовање Југославије 1999.године и драстична измена односа међународне заједнице према Србији крајем 20 века постоје одавно као изазовне теме за еминентне светске мислиоце и интелектуалце, који важе за савест човечанства. Али се последњих година, њихова пажња све интензивније враћа на  Балкан и Србију, да би се објективније сагледавали узроци и виновници, који су произвели нову балканизацију којој се мало ко надао пре тога на тлу Европе крајем 20 века,

 

Од највећег је значаја за Србију што се ова досада скрајнута и затамњена сфера прошлости Балкана и света сада почиње да види на један сасвим други начин, објективно. А то значи да Србија почиње да бива рехабилитована.

Узроци копњења Србије се налазе  добрим делом у сфери грешака спољне политике ,у  односима Србије и Срба са међународном  заједницом. Jер, морамо признати, наша судбина у великој мери зависи од света..

Због нерационалне спољне политике, али нарочито услед унапред зацртаног глобалног пројекта, затечену Југославију, потом Србију и Србе, су од 1980-их година њени мрзитељи из гео -окружења, и поједине  моћне државе,  подмукло на превару гурнули у немилост међународне  заједнице,.

Последично, дошло је до санкција и демонизације Србије и Срба у свету. Што је кулминирало распадом земље, ратовима 1990-их година, изгоном Срба из Хрватске, НАТО бомбардовањем 1999.године, догађајима око Косова, несретном транзицијом, криминализацијом и неуспелим превођењем Србије у демократску државу.

 

Не би се могло у потпуности сложити са Чомским, који свакако рационално заговара „да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце, да је стварни узрок било  то што се Србија није повиновала  неолибералним програмима под управом САД „.

 

По мени, Србија је ипак била склона да се колико толико томе повинује новом нацр ту планете, пре бих видео овај досије као  много сложенији и деликатнији.  Он би се, како ја то видим, у једној својој врло значајној димензији , поред осталих разлога, сводио на нову утилитаристичку употребу Југославије и Србије у брзо мењајућим односима на Балкану, Европи и свету..

 

Желим да проговорим о суштиони овог ребуса, а то да је тада био пројектован  наставак вековне балканизације. Балканизација је застрашујућа реч, у данашењем узаврелом и преплашеном свету се читаве државе , чак и велике, најеже од страха када се ова  реч помене, да се и код њих не појави балканизација.

 

А Велики, Највећи,  дресирају планету по своме нахођењу, не заборавимо честу помињану претњу „батине и шаргaрепе.„ У политичким наукама је познато да је понекад, нажалост  пријатељ кориснији када га претворимо у непријатеља. Политика је сурова , у њој царују интереси. То се нажалост од 1980-их година десило са Србијом и Србима,од искреног пријатеља је  нагло  постајала сатанизована

 

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се ово питање разјасни, да се дође до нових сазнања и спознаја.

 

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a  „ перјаника нове балканизаије„,

извући да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације, и створити нову утилитарност Србије, да буду задовољни и моћни,  али и Србија. И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ.

 

Све је  јасније да је централна заблуда и трагична мањкавост  настала драстичним поремећајем односа Србије и Срба са традиционалним пријатељем и најмоћнијом

државом планете Америком.  Уместо да схвати шта се догађа у свету, и у земљи, да се изнађе мудар дипломатски одговор, држава изнурена разорним дејством унутрашњих центрифугалних сила и драстичном осиромашњу, је упорно опстајала у својим окошталим временом превазиђеним и застарелим концептима и ирационалним опредељењима. уместо да увиди да је део међузависног света. Нарочито је узнемирена и острашћена београдска бирократија емотивно и болно доживљавала било какву могућност да   политички естаблишмент оличен у Савезу комуниста и његовом милионском чланству, изгуби и делић дотадашњих привилегија.

 

Због чега је растрзана и снемоћала држава нагло почела да губи дотадашњу подршку међународне заједнице. Што је имало катастрофалне последице које су уследиле.

 

Односи САД и Србије крајем 19 и већим делом 20 века били су традиционално добри и пријатељски, велика Америка је искрено и топло уважавала малу храбру

балканску Србију њену славну историју, и Србе јуначки народ. Југославија је стицала све већу наклоност САД и све до 1980-их година је била слављена у свету као

самоуправна, несврстана демократска социјалистичка државе, шампион мирољубиве коегзистенције, мост између Истока и Запада. Југославија је била мезимче Запада,

enfant terribe међународне политике.

 

До промене односа међународне заједнице, укључујући и САД, настајало је постепено крајем 1970-их година, а нарочито све више 1980-их година, западне

државе су почеле све више да подржавају југословенске дисиденте и борце за људска права. Југославији су изрицане критике у вези Косова, односа нација, тензија на

релацији Београд-Загреб- Љубљана, које су из године у годину постајале истинска упозорења.  Оваква еволуција Запада и САД према Југославији би се могла тумачити као коинциденција зацртаног приближавања краха комунизма, рушења Берлинског зида, и пројекта распада СССР-а , ЧСР и Југославије.

 

Лидери Југославије, то јест Србија и Срби, су направили катастрофалну грешку. Нису схватили у довољној мери да је од стране Великих био зацртан крах комунизма и нови нацрт не само Европе, него и целе планете. На тај изазов нису дали рационалан одговор.

 

А у овоме балканском замешатељству, у изолацији Срба и Србије битну улогу су имали Ватикански концили. Лукавији и упућенији комунистички лидери из Хрватске и Словеније, удружени са припадницима несрпских нација широм ондашње Југославије, уз мудру саветодавну подршку ватиканских концила, су искористили непознавање гео-политике, инфантилну осионост и сујете размажених бирократа из Београда, да све више распирују окретање леђа Београда Западу, подстичући раст симпатија преме СССР-у и Русији.  ( 1948 година би могла бити виђена као покушај извлачења омиљене српске нације из опаког загрљаја комунизма . Нажалост до тога нје никако дошло, Југославија, а нарочито Србија су од неких снага мрака, пре свега из гео-окружења, и после 1948.године поново биле усмеравaне у погрешном правцу, није дошло до демократизације, него до све злокобнијих застрањивања)..

 

Да тако изолују Србију од САД и моћних западних држава, да је представе као „Русе Балкана„, да је тако осамљену лакше сломе, и да тако најзад остваре њихове сепаратистичке циљеве.

 

Да би Србија и Југославија у распаду, крајем 1980-их година и нарочито током 1990-их година, од мезимчета Запада и САД, постала најомраженија, демон, сатана, а

1999.године Србија бива бомбардована три месеца.

 

Желим да разјасним врло битну недовољно познату чињеницу, значајну улогу у окретању Србије против Америке заправо имао Ватикан. Католичка црква у Хрватској је одувек била духовни отац Хрвата. Захваљујући сјајној генерацији својих врло напредних теолога, бискупа и свештеника, духовно и интелектуално формираних на тековинама ватиканског концила, је снажно утицала на распад Југославије и стварање хрватске државе.

 

Хрватски политиколог и публициста Дарко Худелист се на то осврће у његовој недавно публикованој књизи „Рим, а не Београд:„ У Југославији. потпуно неспремној

да дочекује глобализацију и информатичку револуцију, уместо хватања места у овом возу, уместо да схвати почетак глобализације човечанства под вођством најмоћнијесиле Запада Сједињених Америчких Држава, кроз заједничке напоре Сједињених Држава и Ватикана у сузбијању комунизма у Источној Европи и укидању биполарне структуре света, уместо да препознаје покрет Католичке цркве у Хрвата уперен против комунизма у Титовој СФР Југославији, а у функцији јачања хрватскога националног идентитета и стварања темеља за будућу самосталну хрватску државу свесно и намерно пркосе глобалном тренду. И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. На крилима Другог ватиканског концила стасава генерација хрватских бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Kухарићем,која ће покренути самосталну црквену акцију за Хрватску. и антиципирати референдум за независност из 1991.„

 

Дакле,  1980-их и 1990-их година приликом распада Југославије и насталих ратова,  су се Хрватска и Словенија, мудром политиком сврставале уз Америку и ЕУ. А Србију  промовисале у „ храброг момка„ ,„ Русију Балкана„,  да тако  напакосте Србији, да је гурну у амбис лоших  процена, у погрешан табор, и да себе спасу. Успели су да  ондашње комунистичке властодршце лидере Србије у свеопштој насталој конфузији и хаосу прогласе, и нажалост убеде, да су „ руски савезници,  русофили„. Тада су комунистички властодршци Србије били намагарчени.

Неко може рећи: Па шта су могли чинити, Србија је била угрожена од НАТО и Америке и морала је да се брани?  Морала је. Тачно. Али да ли је одбрана била добро промишљена?  Али, да ли је могла да се мудрошћу одупре  постваривњу читавог једног народа и државе, који као такав није могао да нађе мудар одговор таквом агресивном исходу смишљене балканизације Европе и планете?

Најзанимљивија су даља Худолистова објашњења како је Ватикан утицао на Америку да измени традиционални пријатељски однос према Југославији, то јест према Србији и Србима. Битну улогу је одиграо амерички државник, католик, Пољак Збигњев Бжежински задрти русофоб и непријатељски настројен према Православцима:„За разлику од свега осталог што се у то време збивало у СРХ и СФРЈ, тај је покрет био апсолутно компатибилан са тадашњим гибањима и догађањима у свету, а додатно оснаживање и подршку задобио је у јесен 1978., када је за новога папу био изабран Пољак Карол Војтила, исти онај човек који је још у лето 1976. био склопио познанство, али и својеврстан облик савезништва с професором и предавачем на њујоршком Универзитету Колумбија Збигњевом Бжежинским, а који је, опет, поткрај 1976. као саветник за националну безбедност новоизабранога америчког председника Џимија Картера, постао један од политички најмоћнијих и најутицајнијих људи на свету, дошавши у прилику да реализује све своје дубокоумне идеје и концепте што их је изложио у својој пророчанској књизи из 1970. „Између два доба“.

 

Не може се прихватити да су ватикански гео стратези и експерти, Господари архива историје, ипак више знали о планети од Американаца. Амерички научници

друштвених наука су временом постајали водећи у свету, истински библијски мудраци. Ипак, ватикански концили и блистави мислиоци су ту у суседству, а Америка је далеко.

 

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима, пре свега преко Збигњева Бжежинског, и католичког лобија у САД и свету, од почетка 1980-их година нарочито приликом распада Југославије и бомбардовања 1999.године ? Утицао је онако како је чињено вековима.

 

Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског, и Ватикана. Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.  Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин.

 

У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски  нагло мењају двовековни пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, која се у нагло мењајућим односима на Балкану није снашла, је се стицајем по њу врло несретних околности, затекла трапаво у позицији „ жртвеног јарца„, без да је било шта препознала, или предузела. Лутала је у тами и заблудама.

У свеопштом хаосу и метежу на Балкану се показало да је Србија добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да их тако збијају у табор моћника, победника..

Да ли је кривица Србиjе била у томе што је погодовала да буде претворена у „ страшило„, у ` учионицу„? А то Београд  није препознао, није показао познавање политичког маркетинга, политикологије, социологије, гео-политике, нити  је било шта ваљано предузео да се из те злокобне заврзламе политикологије  ` clasroom`-a, перјаника балканизације, извуче.

Шта је да је било по среди, прибегло се НАТО бомбама? Избио је рат на Балкану.

 

Изгледа да је путоказ будућих збивања на планети се ипак кретао не ка  смиривању, него ка новим балканизацијама?? Докле ћемо бити у таквој трагичној позицији „ храброг момка, снагатора Балканца„, „смутљивца„?  Војника, уместо Програмера?

 

Завођење вишепартијског система није довело до очекиваних побољшања. Показало се на делу, да су окоштале моћне бирократе из претходног поретка, успеле да се у метежу транзиције провуку, и остану на власти, да незаконито присвоје национално богатство, поставши сада новопечени енормни богаташа-тајкуни.. мутирали су из бескрупулозних стаљиниста  бирократа, у блатњави брлог транзиције, у данашње новопечене енормне богаташе,   у верне слуге Запада. Нису знали раније, правдају се, сада знају, скоцкали су делове слагалице, брзо су се престројили. Упињу из све снаге да сачувају привилегије и нетакнут STATUS QUO, стечено богатство.

 

Кроз Доналда Трампа је 2016.године проговорила савест Америке: Срби нису непријатељи Америке. Натанијаху је недавно у Јерусалиму казао: Срби и Јевреји су

пријатељи од Римских времена.

 

Долази време истине. Из Америке се спомиње историјско помирење Америке и Србије, које малој и изнуреној државици великодушно нуди највећа планетарна сила у историји

човечанства? Чиме Америка одаје искрено признање и пружа руку разумевања малој држави и малом народу, који су одувек имали за њу искрене симпатије, којима се

Америка дивила за јунаштво, патриотизам и савезништво у два светска рата.

 

То би за Србију могла бити историјска шанса да се мудром дипломатијом почне да извлачи из блата пропадања, из срамне и понижавајуће улоге „ страшила„.

 

Убећен сам да ће наша усплахирена држава ипак умети да искористи ову шансу колосалног значаја за њен опстанак.

 

Али поред државе постоје друге струје које пружену руку помирења нервозно и недипломатски одбијају. Узнемирену Србијицу која агонизира и крвари, опет неки белосветски мангупи нахушкавају да гура прст у очи свемоћног планетарног џина.

 

Нико разуман не би могао оспоравати неосновано насиље према Србији, штетност бомби, рушилаштва у ратовима 1990-их година, однос међународнe заједнице према Косову, Србији и Србима, распаду земље, људске и материјалне жртве, санкције и сатанизацију Срба, улогу међународних политичких тела на штету Срба.

 

Али су уместо острашћености потребни  разум и рационалност мудре дипломатије.

Данас се води одлучна борба да се свет сврста у два табора: ПОБЕДНИЦИ и ОНИ КОЈИ ТО НИСУ.  Србији  је место у Победницима. Европске нације, и оне балканске, али и поједине просвећеније државе ван Европе, се упињу свим силама да се мудром политиком и разумом, спасу, тако, да ускоче на Брод победника. А у свеопштој јагми да се зграби појас за спасавање, и ускочи у Брод победника, они који „знају„, бацају са палубе непожељне, „ оне који не знају„, гурајући их веслима и моткама  у чељусти ајкулама,  у узбуркано море лоших процене и замерање СВЕМОЋНОЈ АМЕРИЦИ. У планетарном Балу под маскама, уређене државе мудро предводе своје народе  у походу у Обећану земљу, једно мисле, друго кажу, а треће раде., учтиве према Америци су и ЕУ, Кина, Русија, Северна Кореја, Сирија, Ирак, Исламска држава, Иран, Азија, Африка, Латинска Америка.

А белосветски мангупи дан данас углас уличарски улизички гракте: Срби лоши момци. Русофили.Мали Руси. Руси Балкана. Да се тако додворе и спасу, а да огорчене Србе још више озлоједе и учврсте у улози поносног  „ Светског Дон Кихота„,улични шибичари не само из гео-окружења, се упињу из све снаге да би пакоснички усмерили расчерупану и силовану, обеспомоћену  Србијицу да буде перјаник борбе ПРОТИВ. И да вечито буду у злокобној улози, весници балканизације, „учионица„

А они сами се за то време додворују онима против којих подстичу ојађене Србе. Иако су неки од њих кроз историју били у табору Губитника. А Србија у Првом и Другом светском рату у табору Победника

Како  се мудро отарасити те злокобне анатеме непријатеља?

ЗМИЈУ ГЛАДИ, ИСПОД  ЊЕ  СЕ ВАДИ.

У овој аморалној работи, не учествују само они „ споља„, него зарад свога личног ћара и поједине домаће шићарџије. Они народу Србије суфлирају  отровне поруке  да су кривци ѕа националн трагедију НАТО, Америка,  ЕУ,  итд, да тако народ нахушкају против међународне заједнице, да наставе да српски народ држе у лошим проценама, да га ретварају у „ храброг момка„ да  га нахушкавају да гура прст у очи свемоћних, Јер им то одговара., гурају их у нове изолације, што су чинили у прошлости  1990-их година, на валу ондашњих планетарнх и гео-политичких  коњунктура.

Да га онда без заштите и обеспомћеног могу лако  пљачкати.

Нажалост, снаге злобе и  мржње према Србима, у свету, нажлост понекада и унутар Србије, нарочито у блиском гео-окружењу, и дан данас се лаћају муљања, гурају озлојеђену и силовану Србију у супротнм смеру,  настављање конфронтација, уместо мудре дипломатије. Сви  они здушно подбадају српски народ против Америке.

Очигледно да желе да наставе политику  навођења Срба на  конфонтацију са Свемоћнима ,уместо да се са њима нагоде мудром политиком.

Њима одговарају хаос и метеж, конфузија,.Њима не одговара јасна ситуација, рационална сагледавање стварности света, они су  птице хаоса  метежа.

Толико има свакодневних примера  за ову тврдњу. Као да смо опет у 1980-им или 1990-им годинама, када су нас просвећени и подмукли католички бискупи.нахушкавали против победника?

У Београду је на Тргу републике одржан значајно посећен и покривен од званичних прозападних и проамеричких медија  скуп  поводом Дана светске солидарности са пријатељском земљом Венецуелом и њеним народом..Од организатора и присутних је пружена безрезервна подршка независности Венецуеле, као и Палестине, Сирије, Ирака и свих земаља и народа изложених  спољним притисцима, насиљу САД , санкцијама и мешању у унутрашње послове ових земаља. Као у време Тита и Слобе.

У Србији се на све стране, у свим сегментима , у медијима, НВО, па понекад и у државним структурама,  упорно понавља да је за здравствену катастрофу  криво НАТО бомбардовање 1990 их година, да су том приликом  бачене хиљаде тона најотровнијег уранијума, које ће деловати хиљадама година. Сигурно да бомбардовање има своје негативне ефекте по  здравље, али је тренд канцера  убрзано јачао још од 1970 -их година. Доказ: Здравствене статистике.

Из Рима се србијанска медија стално бомбардују подацима о наводном масовном разбољевању од канцера италијанских војника који су се затекли на територији бивше Југославије у време НАТО бомбардовања 1990-их година. Указује се из Рима на мрачњачку улогу Кисинџера, Мадлен Олбрајт, Сороша, итд. Чиме се из те кухиње подмукло подстиче  мржња према Америци и НАТО и Јеврејима. А авиони НАТО су полетали из италијанске базе Авијано, држава Италија се крајње понизно улагује великој Америци? А подбада „ Срба балканске снагаторе„ против Америке. Што дикла то навикла. Не заборавимо да је 1943.године Италија након капитулације све своје наоружање и опрему на тлу Југославије оставила  Титовим па ртизанима.

На све стране се труби да су кривци за трагедију Србије искључиво Америка, Бжежински, Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.

Србима подмукло подмећу кукавичје јаје антисемизизма. У свеопштој збрци која данас влада на Балкану и у Србији, где нема у довољној мери научних и друштвених истраживања, није никакво чудо што непознавање чињеница и мрак притискају и питања односа Срба и Јевреја. Умесно је за ову прилику предочити да злонамерни злоупотребљавају врло сложену међународну политичку ситуацију, и садашњу пролазну изолацију Србије, и Срба, да у метежу Србе наведу на погрешне процене, да им прикажу јеврејски народ као кривца за садашње, и прошло,  распеће Србије. Тако чинећи желе да подмукло изолују Србе, да их лише традиционалног пријатељства са читавим једним врло моћним владарским народом ( а где су били када смо заједно страдали са Јеврејима?), да их тако лише врло снажног адута, те да их тако лукаво гурају у провалију. Ове чињенице су ОГРОМАН МОРАЛНИ КАПИТАЛ  ЗА СРПСКИ НАРОД, МАЛО ЈЕ ЗЕМАЉА КАО СРБИЈА. Немојмо тако олако прокоцкати овај огроман, пресудан потенцијал.  Чувајмо брижљиво и приљежно историјске чињенице.

Америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин каже:„ Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали. Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа. Срби и Јевреји су природни партнери  Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

Не дозволимо да нас злобници манипулишу!  Будимо мудри, боримо се да преживимо.

Не дозволимо да од нас опет, вечито, праве непријатеља! Не дозволимо преваре!

КОГА ЈЕ МИТИТИ НИЈЕ ГА ЉУТИТИ..

Емоције су штетне, потребна је мудра дипломатија. Нова заоштравања са Америком могу бити само екстремно штетна.Они су свемоћни, пред њима се

дискретно и помирљиво, иза сцене, савијају и Русија и Кина.

 

Само будала удари палцом два пута у исти камен у свом дворишту.

 

То не значи да треба да укривамо истину, и да не тражимо наша права. Имајмо добре односе и са Русијом и Кином, неће то Америци засметати.. Русија је врло моћна држава и воли Србе, њом владају мудраци, логичан је закључак да ће они саветовати Србији да на рационалнији начин поступа према Русији, да не иритира непотребно Америку, и неће јој то узети за зло.

 

Садашњи гео-политички нацрт на Балкану на штету Србије и Срба, би уз подршку САД и  Русије,  могао почети постепено да се мења у нашу корист.

 

Што се већ назире.

 

А у супротном би настале нове балканизације.

Ако емоције уступе место разуму, и подршци кроз придруживање Победницима, као што то чини већина земаља Европе, не заносимо се, и Русија и Кина , Иран, Сирија, Венецуела, сви они из потаје заговарају дипломатију помирења и сарадње, нећемо бити губитници ни понижени, поражени. Него ће Србија тако узимајући своју судбину  у своје руке, себи обезбедити БУДУЋНОСТ, ПРОСПЕРИТЕТ, СЛАВУ И ПОНОС,  и место Србије које јој припада међу народима и државама планете. Нашом мудром политиком могу бити И ВУЦИ СИТИ  ОВЦЕ НА БРОЈУ. И ТОРОВИ, И БРОЈ СТАНОВНИКА  И ДЕМОГРАФИЈА.

На нашој страни су не само правичност  и правда, него и ИСТИНА и АРГУМЕНТИ. Тако је увек било кроз историју, тако ће и бити ,ИСТИНА НА КРАЈУ ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

Долази час освешћења. што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти. А њих пре свега има у Дијаспори, али и у Србији.

Има симптома да се на планети нешто колосално кува . Доналд Трамп, је у праву када каже „ Срби су наши пријатељи .  Америка је мудрост и моћ, зато побеђује.

Гео политика и свет се убрзано мењају, што захтева брза прилагођавања , чега овде нема, настају застаревања.Долази час освешћења,  да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти..

Ми ову шансу треба да искористимо, потребна је велика мудрост. Узмимо своју судбину у своје руке.

Ако кормило Србије не узму у руке експерти, Србија ће опет у годинама и деценијама које наилазе бити постварена ,претворена  у непријатеља,страдалника, сатанизован народ без будућности, страшило, учионица, жртвени  јарац..Нова незамслива СРПСКА ТРАГЕДИЈА.

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ! Срби нису НЕПРИЈАТЕЉИ. Они су ПРИЈАТЕЉИ.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају конфузија и незнање.

Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути. То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Quo vadis човечанство  ?  Да ли је свет без мржње и ратова могућ? Како, када?

Кроз целу историју су вођени крвави ратови, нестајали су читави народи, милиони људских бића, да би до кулминације дошло у 20 веку са два светска рата. Ратови се настављају и у 21 веку. Да ли су они који су произвели та неизмерна људска страдања доносили „ научне„ , одлуке, засноване на објективној процени? Или су ратови понекад настајали у импулсу страхова и пребрзих, недовољно изваганих одлука?

 

Где су ту објективност, Бог и морал?

 

У свету се размишља, да се не види као утопија појединих објективистичких и либертаријанских мислиоца, сан о шару наше планете где ће обитавати просвећени рационални појединци и народи, и њихови политички лидери, који објективно процењују гео-политику и односе међу народима и државама, који слободу не доживљавају као што то чине анархисти, него као деловање према нужностима односа и уважавања Моћи. Они су склони да виде слободу као избор најбољег решења индивидуе или нације у оквиру нужности наметнутих законима Силе и Моћи. Хегел дијалектички поима однос слободе и нужности, тако да слобода, која у себи не би имала нужности, или пука нужност без слободе, представљају апстрактне, па, према томе, неистините одредбе. Он историју види као „напредовање свести о слободи. Уколико би народи планете дошли до овакве спознаје, која би на први поглед могла лажно заизгледати као добровољно пристајање на ропство, уствари би било признавање објективних околности на планети, не би било ратова, било би много више просперитета. Тиме би била утрта стаза ка планети разума и објективних процена и обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе. Човечанство би по први пут у својој историји кренуло ка Сну- Планети, Рају на земљи.

 

Да ли је овакав колосалан филозофски заокрет поимања човечанства могућ? Или је пука утопија? Да ли су скептици, или оптимисти, објективисти или либертаријанци,  у праву?

 

Србија треба да направи рационалан избор.

Прво гостовање Арно Гујон-а на ТВ после забране уласка на Косово

БРАЋО МИЛА

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика Чомском.

Suvišno je pisati tolike studije  kad se zna da je ta mržnja izszvana satanizacijom putem propagandne mašinerije zapada odnosno amerike protiv srba i srbije kako bi sprovela u život neokolonijalizam najavljivajući novi svetski poredak posle pada Berlinskog zida kako bi zavladala čitavim svetom kao jedina svetska sila! Ta satanizacija bi došla neminovno ma ko da se nalazio na tom geostrategijskom području. Masovna mržnja ne postoji kao ni zločin naroda. Moćnici gurnu narode u rat pa ga za isti taj rat i okrive-Mora više biti kraj paušalnom prosuđivanju gde uspeh prisvajaju pojedinci a neuspeh kao i zločin tutnu narodu dok se nalogodovači ratova kriju u senki masa ostajući nekažnjeni. Narod niti ima za rat potreban novac i naoružanje niti organizacione strukture niti u tu svrhu medije-nijedan narod sveta nije kao narod izazvao rat već pojedinci i pogane manjine zbog alave zadnjice i ličnog profita!

Dušan Nonković Teodorović

Томислав Крсмановић: Откуд геноцидна мржња према Србима и Србији? Реплика  Чомском.

                                                          Ко, како и зашто кажњава и истребљује Србе? КАКО СЕ СПАСИТИ?

НАТО бомбардовање Југославије 1999.године и драстична измена односа међународне заједнице према Србији крајем 20 века постоје одавно као изазовне теме за еминентне светске мислиоце и интелектуалце, који важе за савест човечанства. Али се последњих година, њихова пажња све интензивније враћа на  Балкан и Србију, да би се објективније сагледавали узроци и виновници, који су произвели нову балканизацију којој се мало ко надао пре тога на тлу Европе крајем 20 века,

 

Од највећег је значаја за Србију што се ова досада скрајнута и затамњена сфера прошлости Балкана и света сада почиње да види на један сасвим други начин, објективно. А то значи да Србија почиње да бива рехабилитована.

Узроци копњења Србије се налазе  добрим делом у сфери грешака спољне политике ,у  односима Србије и Срба са међународном  заједницом. Jер, морамо признати, наша судбина у великој мери зависи од света..

Због нерационалне спољне политике, али нарочито услед унапред зацртаног глобалног пројекта, затечену Југославију, потом Србију и Србе, су од 1980-их година њени мрзитељи из гео -окружења, и поједине  моћне државе,  подмукло на превару гурнули у немилост међународне  заједнице,.

Последично, дошло је до санкција и демонизације Србије и Срба у свету. Што је кулминирало распадом земље, ратовима 1990-их година, изгоном Срба из Хрватске, НАТО бомбардовањем 1999.године, догађајима око Косова, несретном транзицијом, криминализацијом и неуспелим превођењем Србије у демократску државу.

 

Не би се могло у потпуности сложити са Чомским, који свакако рационално заговара „да стварни циљ тог рата није имао никакве везе са бригом за косовске Албанце, да је стварни узрок било  то што се Србија није повиновала  неолибералним програмима под управом САД „.

 

По мени, Србија је ипак била склона да се колико толико томе повинује новом нацр ту планете, пре бих видео овај досије као  много сложенији и деликатнији.  Он би се, како ја то видим, у једној својој врло значајној димензији , поред осталих разлога, сводио на нову утилитаристичку употребу Југославије и Србије у брзо мењајућим односима на Балкану, Европи и свету..

 

Желим да проговорим о суштиони овог ребуса, а то да је тада био пројектован  наставак вековне балканизације. Балканизација је застрашујућа реч, у данашењем узаврелом и преплашеном свету се читаве државе , чак и велике, најеже од страха када се ова  реч помене, да се и код њих не појави балканизација.

 

А Велики, Највећи,  дресирају планету по своме нахођењу, не заборавимо честу помињану претњу „батине и шаргaрепе.„ У политичким наукама је познато да је понекад, нажалост  пријатељ кориснији када га претворимо у непријатеља. Политика је сурова , у њој царују интереси. То се нажалост од 1980-их година десило са Србијом и Србима,од искреног пријатеља је  нагло  постајала сатанизована

 

Од пресудне важности за Србију и Србе је да се ово питање разјасни, да се дође до нових сазнања и спознаја.

 

И да се на основу тога зацрта СТРАТЕГИЈА ПРЕЖИВЉАВАЊА: како се из позиције непријатеља, жртвеног јарца, „ clasroom„-a  „ перјаника нове балканизаије„,

извући да Србија више не буде релеј застрашивања, балканизације, и створити нову утилитарност Србије, да буду задовољни и моћни,  али и Србија. И ВУЦИ СИТИ И ОВЦЕ НА БРОЈУ.

 

Све је  јасније да је централна заблуда и трагична мањкавост  настала драстичним поремећајем односа Србије и Срба са традиционалним пријатељем и најмоћнијом

државом планете Америком.  Уместо да схвати шта се догађа у свету, и у земљи, да се изнађе мудар дипломатски одговор, држава изнурена разорним дејством унутрашњих центрифугалних сила и драстичном осиромашњу, је упорно опстајала у својим окошталим временом превазиђеним и застарелим концептима и ирационалним опредељењима. уместо да увиди да је део међузависног света. Нарочито је узнемирена и острашћена београдска бирократија емотивно и болно доживљавала било какву могућност да   политички естаблишмент оличен у Савезу комуниста и његовом милионском чланству, изгуби и делић дотадашњих привилегија.

 

Због чега је растрзана и снемоћала држава нагло почела да губи дотадашњу подршку међународне заједнице. Што је имало катастрофалне последице које су уследиле.

 

Односи САД и Србије крајем 19 и већим делом 20 века били су традиционално добри и пријатељски, велика Америка је искрено и топло уважавала малу храбру

балканску Србију њену славну историју, и Србе јуначки народ. Југославија је стицала све већу наклоност САД и све до 1980-их година је била слављена у свету као

самоуправна, несврстана демократска социјалистичка државе, шампион мирољубиве коегзистенције, мост између Истока и Запада. Југославија је била мезимче Запада,

enfant terribe међународне политике.

 

До промене односа међународне заједнице, укључујући и САД, настајало је постепено крајем 1970-их година, а нарочито све више 1980-их година, западне

државе су почеле све више да подржавају југословенске дисиденте и борце за људска права. Југославији су изрицане критике у вези Косова, односа нација, тензија на

релацији Београд-Загреб- Љубљана, које су из године у годину постајале истинска упозорења.  Оваква еволуција Запада и САД према Југославији би се могла тумачити као коинциденција зацртаног приближавања краха комунизма, рушења Берлинског зида, и пројекта распада СССР-а , ЧСР и Југославије.

 

Лидери Југославије, то јест Србија и Срби, су направили катастрофалну грешку. Нису схватили у довољној мери да је од стране Великих био зацртан крах комунизма и нови нацрт не само Европе, него и целе планете. На тај изазов нису дали рационалан одговор.

 

А у овоме балканском замешатељству, у изолацији Срба и Србије битну улогу су имали Ватикански концили. Лукавији и упућенији комунистички лидери из Хрватске и Словеније, удружени са припадницима несрпских нација широм ондашње Југославије, уз мудру саветодавну подршку ватиканских концила, су искористили непознавање гео-политике, инфантилну осионост и сујете размажених бирократа из Београда, да све више распирују окретање леђа Београда Западу, подстичући раст симпатија преме СССР-у и Русији.  ( 1948 година би могла бити виђена као покушај извлачења омиљене српске нације из опаког загрљаја комунизма . Нажалост до тога нје никако дошло, Југославија, а нарочито Србија су од неких снага мрака, пре свега из гео-окружења, и после 1948.године поново биле усмеравaне у погрешном правцу, није дошло до демократизације, него до све злокобнијих застрањивања)..

 

Да тако изолују Србију од САД и моћних западних држава, да је представе као „Русе Балкана„, да је тако осамљену лакше сломе, и да тако најзад остваре њихове сепаратистичке циљеве.

 

Да би Србија и Југославија у распаду, крајем 1980-их година и нарочито током 1990-их година, од мезимчета Запада и САД, постала најомраженија, демон, сатана, а

1999.године Србија бива бомбардована три месеца.

 

Желим да разјасним врло битну недовољно познату чињеницу, значајну улогу у окретању Србије против Америке заправо имао Ватикан. Католичка црква у Хрватској је одувек била духовни отац Хрвата. Захваљујући сјајној генерацији својих врло напредних теолога, бискупа и свештеника, духовно и интелектуално формираних на тековинама ватиканског концила, је снажно утицала на распад Југославије и стварање хрватске државе.

 

Хрватски политиколог и публициста Дарко Худелист се на то осврће у његовој недавно публикованој књизи „Рим, а не Београд:„ У Југославији. потпуно неспремној

да дочекује глобализацију и информатичку револуцију, уместо хватања места у овом возу, уместо да схвати почетак глобализације човечанства под вођством најмоћнијесиле Запада Сједињених Америчких Држава, кроз заједничке напоре Сједињених Држава и Ватикана у сузбијању комунизма у Источној Европи и укидању биполарне структуре света, уместо да препознаје покрет Католичке цркве у Хрвата уперен против комунизма у Титовој СФР Југославији, а у функцији јачања хрватскога националног идентитета и стварања темеља за будућу самосталну хрватску државу свесно и намерно пркосе глобалном тренду. И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. На крилима Другог ватиканског концила стасава генерација хрватских бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Kухарићем,која ће покренути самосталну црквену акцију за Хрватску. и антиципирати референдум за независност из 1991.„

 

Дакле,  1980-их и 1990-их година приликом распада Југославије и насталих ратова,  су се Хрватска и Словенија, мудром политиком сврставале уз Америку и ЕУ. А Србију  промовисале у „ храброг момка„ ,„ Русију Балкана„,  да тако  напакосте Србији, да је гурну у амбис лоших  процена, у погрешан табор, и да себе спасу. Успели су да  ондашње комунистичке властодршце лидере Србије у свеопштој насталој конфузији и хаосу прогласе, и нажалост убеде, да су „ руски савезници,  русофили„. Тада су комунистички властодршци Србије били намагарчени.

Неко може рећи: Па шта су могли чинити, Србија је била угрожена од НАТО и Америке и морала је да се брани?  Морала је. Тачно. Али да ли је одбрана била добро промишљена?  Али, да ли је могла да се мудрошћу одупре  постваривњу читавог једног народа и државе, који као такав није могао да нађе мудар одговор таквом агресивном исходу смишљене балканизације Европе и планете?

Најзанимљивија су даља Худолистова објашњења како је Ватикан утицао на Америку да измени традиционални пријатељски однос према Југославији, то јест према Србији и Србима. Битну улогу је одиграо амерички државник, католик, Пољак Збигњев Бжежински задрти русофоб и непријатељски настројен према Православцима:„За разлику од свега осталог што се у то време збивало у СРХ и СФРЈ, тај је покрет био апсолутно компатибилан са тадашњим гибањима и догађањима у свету, а додатно оснаживање и подршку задобио је у јесен 1978., када је за новога папу био изабран Пољак Карол Војтила, исти онај човек који је још у лето 1976. био склопио познанство, али и својеврстан облик савезништва с професором и предавачем на њујоршком Универзитету Колумбија Збигњевом Бжежинским, а који је, опет, поткрај 1976. као саветник за националну безбедност новоизабранога америчког председника Џимија Картера, постао један од политички најмоћнијих и најутицајнијих људи на свету, дошавши у прилику да реализује све своје дубокоумне идеје и концепте што их је изложио у својој пророчанској књизи из 1970. „Између два доба“.

 

Не може се прихватити да су ватикански гео стратези и експерти, Господари архива историје, ипак више знали о планети од Американаца. Амерички научници

друштвених наука су временом постајали водећи у свету, истински библијски мудраци. Ипак, ватикански концили и блистави мислиоци су ту у суседству, а Америка је далеко.

 

Оно што се дешавало током 1990-их и касније, тако личи на голготу јужнословенских народа започету вековима пре тога. Ватикан је употребљавајући вишевековно суседство, бољу уведеност у овом делу Европе, по свој прилици утицао на гео-стратешке одлуке САД према Србији и Србима, пре свега преко Збигњева Бжежинског, и католичког лобија у САД и свету, од почетка 1980-их година нарочито приликом распада Југославије и бомбардовања 1999.године ? Утицао је онако како је чињено вековима.

 

Било би сувише упрошћено видети у томе претежно утицај католика у Америци,Бжежинског, и Ватикана. Србија је кроз историју у Европи имала много више непријатеља, него ли пријатеља.  Картице су се опет поклопиле против Србије, везаност Србије за Русију поједине западноевропске државе преувеличавају, да би тако воду наводиле на свој млин.

 

У 1980-им а све више у 1990-им годинама, САД по инерцији, бивају повучене лавином , помало аутоматски  нагло мењају двовековни пријатељски став према Србији, прихватајући нагло, наслеђене непријатељске односе на Балкану и у овом делу Европе према Србији. Србија, која се у нагло мењајућим односима на Балкану није снашла, је се стицајем по њу врло несретних околности, затекла трапаво у позицији „ жртвеног јарца„, без да је било шта препознала, или предузела. Лутала је у тами и заблудама.

У свеопштом хаосу и метежу на Балкану се показало да је Србија добила нову утилитарност, као врло погодна да буде „учионица„, да њеним примером застрашују друге, да виде како пролазе непослушни. Да их тако збијају у табор моћника, победника..

Да ли је кривица Србиjе била у томе што је погодовала да буде претворена у „ страшило„, у ` учионицу„? А то Београд  није препознао, није показао познавање политичког маркетинга, политикологије, социологије, гео-политике, нити  је било шта ваљано предузео да се из те злокобне заврзламе политикологије  ` clasroom`-a, перјаника балканизације, извуче.

Шта је да је било по среди, прибегло се НАТО бомбама? Избио је рат на Балкану.

 

Изгледа да је путоказ будућих збивања на планети се ипак кретао не ка  смиривању, него ка новим балканизацијама?? Докле ћемо бити у таквој трагичној позицији „ храброг момка, снагатора Балканца„, „смутљивца„?  Војника, уместо Програмера?

 

Завођење вишепартијског система није довело до очекиваних побољшања. Показало се на делу, да су окоштале моћне бирократе из претходног поретка, успеле да се у метежу транзиције провуку, и остану на власти, да незаконито присвоје национално богатство, поставши сада новопечени енормни богаташа-тајкуни.. мутирали су из бескрупулозних стаљиниста  бирократа, у блатњави брлог транзиције, у данашње новопечене енормне богаташе,   у верне слуге Запада. Нису знали раније, правдају се, сада знају, скоцкали су делове слагалице, брзо су се престројили. Упињу из све снаге да сачувају привилегије и нетакнут STATUS QUO, стечено богатство.

 

Кроз Доналда Трампа је 2016.године проговорила савест Америке: Срби нису непријатељи Америке. Натанијаху је недавно у Јерусалиму казао: Срби и Јевреји су

пријатељи од Римских времена.

 

Долази време истине. Из Америке се спомиње историјско помирење Америке и Србије, које малој и изнуреној државици великодушно нуди највећа планетарна сила у историји

човечанства? Чиме Америка одаје искрено признање и пружа руку разумевања малој држави и малом народу, који су одувек имали за њу искрене симпатије, којима се

Америка дивила за јунаштво, патриотизам и савезништво у два светска рата.

 

То би за Србију могла бити историјска шанса да се мудром дипломатијом почне да извлачи из блата пропадања, из срамне и понижавајуће улоге „ страшила„.

 

Убећен сам да ће наша усплахирена држава ипак умети да искористи ову шансу колосалног значаја за њен опстанак.

 

Али поред државе постоје друге струје које пружену руку помирења нервозно и недипломатски одбијају. Узнемирену Србијицу која агонизира и крвари, опет неки белосветски мангупи нахушкавају да гура прст у очи свемоћног планетарног џина.

 

Нико разуман не би могао оспоравати неосновано насиље према Србији, штетност бомби, рушилаштва у ратовима 1990-их година, однос међународнe заједнице према Косову, Србији и Србима, распаду земље, људске и материјалне жртве, санкције и сатанизацију Срба, улогу међународних политичких тела на штету Срба.

 

Али су уместо острашћености потребни  разум и рационалност мудре дипломатије.

Данас се води одлучна борба да се свет сврста у два табора: ПОБЕДНИЦИ и ОНИ КОЈИ ТО НИСУ.  Србији  је место у Победницима. Европске нације, и оне балканске, али и поједине просвећеније државе ван Европе, се упињу свим силама да се мудром политиком и разумом, спасу, тако, да ускоче на Брод победника. А у свеопштој јагми да се зграби појас за спасавање, и ускочи у Брод победника, они који „знају„, бацају са палубе непожељне, „ оне који не знају„, гурајући их веслима и моткама  у чељусти ајкулама,  у узбуркано море лоших процене и замерање СВЕМОЋНОЈ АМЕРИЦИ. У планетарном Балу под маскама, уређене државе мудро предводе своје народе  у походу у Обећану земљу, једно мисле, друго кажу, а треће раде., учтиве према Америци су и ЕУ, Кина, Русија, Северна Кореја, Сирија, Ирак, Исламска држава, Иран, Азија, Африка, Латинска Америка.

А белосветски мангупи дан данас углас уличарски улизички гракте: Срби лоши момци. Русофили.Мали Руси. Руси Балкана. Да се тако додворе и спасу, а да огорчене Србе још више озлоједе и учврсте у улози поносног  „ Светског Дон Кихота„,улични шибичари не само из гео-окружења, се упињу из све снаге да би пакоснички усмерили расчерупану и силовану, обеспомоћену  Србијицу да буде перјаник борбе ПРОТИВ. И да вечито буду у злокобној улози, весници балканизације, „учионица„

А они сами се за то време додворују онима против којих подстичу ојађене Србе. Иако су неки од њих кроз историју били у табору Губитника. А Србија у Првом и Другом светском рату у табору Победника

Како  се мудро отарасити те злокобне анатеме непријатеља?

ЗМИЈУ ГЛАДИ, ИСПОД  ЊЕ  СЕ ВАДИ.

У овој аморалној работи, не учествују само они „ споља„, него зарад свога личног ћара и поједине домаће шићарџије. Они народу Србије суфлирају  отровне поруке  да су кривци ѕа националн трагедију НАТО, Америка,  ЕУ,  итд, да тако народ нахушкају против међународне заједнице, да наставе да српски народ држе у лошим проценама, да га ретварају у „ храброг момка„ да  га нахушкавају да гура прст у очи свемоћних, Јер им то одговара., гурају их у нове изолације, што су чинили у прошлости  1990-их година, на валу ондашњих планетарнх и гео-политичких  коњунктура.

Да га онда без заштите и обеспомћеног могу лако  пљачкати.

Нажалост, снаге злобе и  мржње према Србима, у свету, нажлост понекада и унутар Србије, нарочито у блиском гео-окружењу, и дан данас се лаћају муљања, гурају озлојеђену и силовану Србију у супротнм смеру,  настављање конфронтација, уместо мудре дипломатије. Сви  они здушно подбадају српски народ против Америке.

Очигледно да желе да наставе политику  навођења Срба на  конфонтацију са Свемоћнима ,уместо да се са њима нагоде мудром политиком.

Њима одговарају хаос и метеж, конфузија,.Њима не одговара јасна ситуација, рационална сагледавање стварности света, они су  птице хаоса  метежа.

Толико има свакодневних примера  за ову тврдњу. Као да смо опет у 1980-им или 1990-им годинама, када су нас просвећени и подмукли католички бискупи.нахушкавали против победника?

У Београду је на Тргу републике одржан значајно посећен и покривен од званичних прозападних и проамеричких медија  скуп  поводом Дана светске солидарности са пријатељском земљом Венецуелом и њеним народом..Од организатора и присутних је пружена безрезервна подршка независности Венецуеле, као и Палестине, Сирије, Ирака и свих земаља и народа изложених  спољним притисцима, насиљу САД , санкцијама и мешању у унутрашње послове ових земаља. Као у време Тита и Слобе.

У Србији се на све стране, у свим сегментима , у медијима, НВО, па понекад и у државним структурама,  упорно понавља да је за здравствену катастрофу  криво НАТО бомбардовање 1990 их година, да су том приликом  бачене хиљаде тона најотровнијег уранијума, које ће деловати хиљадама година. Сигурно да бомбардовање има своје негативне ефекте по  здравље, али је тренд канцера  убрзано јачао још од 1970 -их година. Доказ: Здравствене статистике.

Из Рима се србијанска медија стално бомбардују подацима о наводном масовном разбољевању од канцера италијанских војника који су се затекли на територији бивше Југославије у време НАТО бомбардовања 1990-их година. Указује се из Рима на мрачњачку улогу Кисинџера, Мадлен Олбрајт, Сороша, итд. Чиме се из те кухиње подмукло подстиче  мржња према Америци и НАТО и Јеврејима. А авиони НАТО су полетали из италијанске базе Авијано, држава Италија се крајње понизно улагује великој Америци? А подбада „ Срба балканске снагаторе„ против Америке. Што дикла то навикла. Не заборавимо да је 1943.године Италија након капитулације све своје наоружање и опрему на тлу Југославије оставила  Титовим па ртизанима.

На све стране се труби да су кривци за трагедију Србије искључиво Америка, Бжежински, Мадлен Олбрајт, Сорош, Ротшилд, банкари, итд.

Србима подмукло подмећу кукавичје јаје антисемизизма. У свеопштој збрци која данас влада на Балкану и у Србији, где нема у довољној мери научних и друштвених истраживања, није никакво чудо што непознавање чињеница и мрак притискају и питања односа Срба и Јевреја. Умесно је за ову прилику предочити да злонамерни злоупотребљавају врло сложену међународну политичку ситуацију, и садашњу пролазну изолацију Србије, и Срба, да у метежу Србе наведу на погрешне процене, да им прикажу јеврејски народ као кривца за садашње, и прошло,  распеће Србије. Тако чинећи желе да подмукло изолују Србе, да их лише традиционалног пријатељства са читавим једним врло моћним владарским народом ( а где су били када смо заједно страдали са Јеврејима?), да их тако лише врло снажног адута, те да их тако лукаво гурају у провалију. Ове чињенице су ОГРОМАН МОРАЛНИ КАПИТАЛ  ЗА СРПСКИ НАРОД, МАЛО ЈЕ ЗЕМАЉА КАО СРБИЈА. Немојмо тако олако прокоцкати овај огроман, пресудан потенцијал.  Чувајмо брижљиво и приљежно историјске чињенице.

Америчка аналитичарка јеврејског порекла Џулија Горин каже:„ Није постојао никакав национални интерес за америчку подршку босанским и албанским муслиманима у сукобима у бившој Југославији. Дословно можемо повући паралелу у време културног вандализма на Косову с дешавањима у Гази и на Западној обали. Што сам више истраживала и читала, више сам научила о историјским паралелама Срба и Јевреја. То је својеврстан пример подударности судбина вашег и мог народа. Срби и Јевреји су природни партнери  Ако Срби нису успели да лобирају у Вашингтону, можда би требало да се окрену Јеврејима који су успешни у лобирању и имају утицај у Вашингтону да се заузму за ваше интересе.

Не дозволимо да нас злобници манипулишу!  Будимо мудри, боримо се да преживимо.

Не дозволимо да од нас опет, вечито, праве непријатеља! Не дозволимо преваре!

КОГА ЈЕ МИТИТИ НИЈЕ ГА ЉУТИТИ..

Емоције су штетне, потребна је мудра дипломатија. Нова заоштравања са Америком могу бити само екстремно штетна.Они су свемоћни, пред њима се

дискретно и помирљиво, иза сцене, савијају и Русија и Кина.

 

Само будала удари палцом два пута у исти камен у свом дворишту.

 

То не значи да треба да укривамо истину, и да не тражимо наша права. Имајмо добре односе и са Русијом и Кином, неће то Америци засметати.. Русија је врло моћна држава и воли Србе, њом владају мудраци, логичан је закључак да ће они саветовати Србији да на рационалнији начин поступа према Русији, да не иритира непотребно Америку, и неће јој то узети за зло.

 

Садашњи гео-политички нацрт на Балкану на штету Србије и Срба, би уз подршку САД и  Русије,  могао почети постепено да се мења у нашу корист.

 

Што се већ назире.

 

А у супротном би настале нове балканизације.

Ако емоције уступе место разуму, и подршци кроз придруживање Победницима, као што то чини већина земаља Европе, не заносимо се, и Русија и Кина , Иран, Сирија, Венецуела, сви они из потаје заговарају дипломатију помирења и сарадње, нећемо бити губитници ни понижени, поражени. Него ће Србија тако узимајући своју судбину  у своје руке, себи обезбедити БУДУЋНОСТ, ПРОСПЕРИТЕТ, СЛАВУ И ПОНОС,  и место Србије које јој припада међу народима и државама планете. Нашом мудром политиком могу бити И ВУЦИ СИТИ  ОВЦЕ НА БРОЈУ. И ТОРОВИ, И БРОЈ СТАНОВНИКА  И ДЕМОГРАФИЈА.

На нашој страни су не само правичност  и правда, него и ИСТИНА и АРГУМЕНТИ. Тако је увек било кроз историју, тако ће и бити ,ИСТИНА НА КРАЈУ ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

Долази час освешћења. што би могао бити трачак светлости на изласку из тунела, да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти. А њих пре свега има у Дијаспори, али и у Србији.

Има симптома да се на планети нешто колосално кува . Доналд Трамп, је у праву када каже „ Срби су наши пријатељи .  Америка је мудрост и моћ, зато побеђује.

Гео политика и свет се убрзано мењају, што захтева брза прилагођавања , чега овде нема, настају застаревања.Долази час освешћења,  да се наш народ спашава, да уместо бескрупулозних пљачкаша дођу експерти..

Ми ову шансу треба да искористимо, потребна је велика мудрост. Узмимо своју судбину у своје руке.

Ако кормило Србије не узму у руке експерти, Србија ће опет у годинама и деценијама које наилазе бити постварена ,претворена  у непријатеља,страдалника, сатанизован народ без будућности, страшило, учионица, жртвени  јарац..Нова незамслива СРПСКА ТРАГЕДИЈА.

БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ! Срби нису НЕПРИЈАТЕЉИ. Они су ПРИЈАТЕЉИ.

Нови односи снага у свету нам сада налажу тражење нових позиција у оквиру стварања нових гео-политичких релација. И управо у овој еволуцији би требало тражити одговоре за узроке кризе у којој се налазимо. И ту уједно трагати за појасом за спасавање и путањом спаса. Молба, лепа реч и гвоздена врата отвара, дипломатичност према онима који нас могу спасити, уместо гурања у прста у очи. Ако им се прохте они нас могу без икаквих последица по њих гурнути у даље провалије. Ми њима не можемо ништа, а они могу нама што им се прохте. МРЖЊА СЕ МРЖЊОМ НЕ ГАСИ, НЕГО ЉУБАВЉУ.

Прво треба овакво стање обелоданити јер још владају конфузија и незнање.

Онда треба правити план мера. Нажалост о овој области се још увек ћути. То треба да учине и независна медија, НВО, САНУ, Црква, Универзитет..

Quo vadis човечанство  ?  Да ли је свет без мржње и ратова могућ? Како, када?

Кроз целу историју су вођени крвави ратови, нестајали су читави народи, милиони људских бића, да би до кулминације дошло у 20 веку са два светска рата. Ратови се настављају и у 21 веку. Да ли су они који су произвели та неизмерна људска страдања доносили „ научне„ , одлуке, засноване на објективној процени? Или су ратови понекад настајали у импулсу страхова и пребрзих, недовољно изваганих одлука?

 

Где су ту објективност, Бог и морал?

 

У свету се размишља, да се не види као утопија појединих објективистичких и либертаријанских мислиоца, сан о шару наше планете где ће обитавати просвећени рационални појединци и народи, и њихови политички лидери, који објективно процењују гео-политику и односе међу народима и државама, који слободу не доживљавају као што то чине анархисти, него као деловање према нужностима односа и уважавања Моћи. Они су склони да виде слободу као избор најбољег решења индивидуе или нације у оквиру нужности наметнутих законима Силе и Моћи. Хегел дијалектички поима однос слободе и нужности, тако да слобода, која у себи не би имала нужности, или пука нужност без слободе, представљају апстрактне, па, према томе, неистините одредбе. Он историју види као „напредовање свести о слободи. Уколико би народи планете дошли до овакве спознаје, која би на први поглед могла лажно заизгледати као добровољно пристајање на ропство, уствари би било признавање објективних околности на планети, не би било ратова, било би много више просперитета. Тиме би била утрта стаза ка планети разума и објективних процена и обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе. Човечанство би по први пут у својој историји кренуло ка Сну- Планети, Рају на земљи.

 

Да ли је овакав колосалан филозофски заокрет поимања човечанства могућ? Или је пука утопија? Да ли су скептици, или оптимисти, објективисти или либертаријанци,  у праву?

 

Србија треба да направи рационалан избор.