Vodič za život… Dragoslav Bokan
Veliki zločin
Januara 1943. godine, ratni pesnik Vladimir Nazor je napisao potresne stihove svoje „Majke pravoslavne“, u popaljenom srpskom selu kod Vrginmosta. Iako partizan, iako mason, iako nekadašnji katolik, iako ateista, iako Hrvat, ovaj veliki jugoslovenski književnik zastaje na svom vojničkom putu i zgrožen onim što je video piše ovu nezaboravnu pesmu na temu rečima prosto neopisivog stradanja Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. I tako načinje jednu veliku, za nas izvanredno važnu, a sve od tada pa do danas nepoželjnu temu
Temu strašnog, neosuđenog, očigledno od mnogih oproštenog i prećutanog ustaškog genocida nad srpskim stanovništvom. Nad stotinama hiljada tada surovo pobijenih ljudi, žena, staraca, dece, čak i odojčadi. Izraelski memorijalni centar Jad Vašem govori o najmanje pola miliona srpskih i drugih žrtava stradalih u NDH od 1941. do 1945. – u samo jednom hrvatskom logoru: u „devetom krugu“ jasenovačkog pakla. Kada bismo samo zamislili sve ove pobijene ljude, ej LJUDE, morali bismo sebi da predstavimo nekakvu jezivu planinu – visoku stotine metara – a sastavljenu od muških, ženskih i dečjih tela! Nekoliko živih solitera velikih poput palate „Beograđanka“, posađenih jedan na drugi. Čitavu vavilonsku kulu neljudskog ustaškog iživljavanja nad Srbima, sastavljenu od bola i užasa, straha i nesreće, isečenog mesa i polomljenih kostiju, prekinutih života i nedovršenih snova.
I nema porodice poreklom iz krajiških delova nekadašnje Austrougarske koja u svom sećanju nema zapisana imena upravo tada stradalih rođaka i predaka. Nema nikoga među nama iz tih krajeva, ko u srcu i pamćenju ne nosi deo ove bolne, još uvek zabranjene i nepoželjne priče o stradanju koje kao da više nikoga i ne zanima. Jer više niko (ni tamo, ni ovde, ni nigde) i ne pominje Jasenovac, Jastrebarsko (jedini logor smrti na svetu pravljen isključivo za decu, srpsku i jevrejsku decu), Staru Gradišku i Gospić.
Kao kada bi preživeli Jevreji jednostavno zaboravili da su postojali Aušvic i Dahau, Mauthauzen i Buhenvald, Majdanek i Treblinku! Kao kada bi, iz ma kog razloga, rekli: „Ostavimo prošlost i stare rane, zaboravimo i oprostimo sve ono sa čim je teško suočiti se bez bola i ponovo proživljenih, opet prizvanih strahota“. Uz, recimo, ludački dodatak svemu: I nemojmo mešati nemački narod i njihovu državu sa ubistvima koje je počinila šaka poludelih ideoloških nacista“. Ili: „Ne postoji lepše mesto za letovanje od nemačke obale Baltika, pa zar da to sad propustimo i zaboravimo, a zbog onoga što se među nama dešavalo u prošlom veku“. Ili: „Ma dosta nam je toga da nam se na nos stalno nabija taj Dahau!“…
Možete li uopšte zamisliti tako nešto, a da na to odmah ne odreagujete opravdanim negodovanjem i zgražanjem, svesni da je tako nešto i apsurdno i nemoguće i nenormalno?
A tek da li možete zamisliti da ista ta nemačka država podigne optužbu za genocid – optužujući za njega svoje jedva (samo slučajno) preživele žrtve? Tražeći nekakvu „pravdu“ od, recimo, Jevreja u američkoj vojsci, i od britanskih i svih drugih ratnih pilota (a posle svega što se dogodilo) – za svoje stradale u savezničkim bombardovanjima?! Tražeći da se njihov spaljeni i do temelja uništeni grad Drezden pominje u izraelskim i svim američkim školama kao mesto velikog stradanja koje se „nikada ne sme zaboraviti“?!
A sve se to dešava u srpsko-hrvatskim odnosima, u njihovom amoralnom, upornom i stvarno neljudskom nepristajanju da ISKRENO PRIZNAJU I POKAJU SE ZA SVE POČINJENO U VREME NDH, SA ODGOVARAJUĆOM OSUDOM SVOJIH ZLOČINACA I SVIH ONIH KOJI NISU NIŠTA PREDUZELI DA SE OVAJ ZLOČIN SPREČI (A KASNIJE I ZABORAVI). To se sve događa već decenijama (sve do danas) pred našim očima, a uz manje-više ravnodušni pogled takozvane „međunarodne zajednice“, pa čak i nas samih. Dešava se sramota koju ćemo teško moći da ispravimo i speremo sa sebe – osim ako odmah i sasvim konkretno ne preduzmemo nešto po tom srpskom „pitanju svih pitanja“.
Ali, vratimo se, ipak, konkretnom povodu za ovo naše podsećanje na veliki zločin koji nam i dalje sramotno izmiče iz kolektivne narodne svesti. Vratimo se „Majci pravoslavnoj“ i njenoj nezalečivoj, zaboravljenoj tragediji, s one strane svega što uopšte možemo da zamislimo na temu ljudskog zla.
Tu Vladimir Nazor piše o tragediji jedne srpske majke kojoj su ustaše pred njenim očima pobile čitavu porodicu, njenog muža i njihovo dvoje dece: malog Jovu i malenu Ružu. On tu stihovima opeva užasni bol ove žene koja je doživela ono što se, možda, može telom preživeti, ali ne i dušom. Pominje spaljenu kolevku njenog mališana i romantični đerđefić njene devojčice, poklanih i bačenih u duboku, „strašnu i prokletu“ jamu. Tu oni, prerezanih grkljana, leže pokraj svoje mrtve bake i nemo dozivaju majku, za njom plaču „i boje se, jer je rupa puna ljudi, vlažna, tavna“. Piše veliki pesnik o „pečatu šutnje“ koji je udaren na zanemela usta očajne majke, same na svetu sa svojim oreolom mučeništva, svojim sećanjima i svojom i našom tragedijom.
I ostavlja nam, svima – kao zavet – ove svoje reči upućenu majci našoj pravoslavnoj:
„Bol nemoj gušit svoju, bol ti preduboku!
Pusti neka tužba tvoja odjekuje širom zemlje!
I nek traje vekovima!“
komentari (13)
pošalji komentar
Skandinavac [neregistrovani] (14. 01. 2012, 23:26:01)
Jos strasnije od precutkivanja…
… je ponasanje tj stravicna nezainteresovanost svih dosadasnjih vlasti u republici Srbiji od 1945 pa sve do danasnjih dana. Da makar na neki nacin otrgnu od zaborava genocid nad Srbima!
Da ga pomenu, da urede stratista, ma da urade bilo sta!
Cesto se pitam li su svi moji sunarodnici iz Srbije stondirani jos od 1945 i ne vide da sakrivanje i guranje pod tepih ovakve strave i zla vodi ka jos vecem zlu- totalnom nestajanju Srba?
Uzmi te se u pamet Srbi, Beograde uspavani prestonice samozadovoljna, ucini nesto da probudis iz letargije Srbiju. Ili ste svi vi iz tog Bgda udareni u glavu pa ne vidite kud plovi taj brod.
pošalji odgovor
Ђорђе [neregistrovani] (15. 01. 2012, 08:55:41)
bojanic73@open.telekom.rs
Сведоци смо разних облика притисака и обмана о томе како ће све бити боље само да….Шта? Одустанемо од свог националног идентитета? Одрекнемо се Православља, славне историје и заборавимо прошлост? Прихватимо законе и норме по којима ћемо бити лако регистровани и надгледани од западних моћника? Пристанемо на сигуран пут у суноврат глобалног уређења болесних умова?
Ни у најсуровије време није довољно само преживети, мада се и то доводи у питање гледајући степене загађења којима смо изложени. Сваки живот појединачно јесте вредност. Само што је губљење идентитета, поништавање националног памћења и достојанства, прелазак у безобличну масу послушника, одбацивање властите традиције и културе зарад прихватања наметнутих квазивредности равно смрти.
https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/
pošalji odgovor
Dojčilo [neregistrovani] (15. 01. 2012, 09:33:32)
Suština
Ovom tekstu se nema šta dodati niti oduzeti. Briljantno. Čestitam autoru Neki dan sam gledao hrv. film „Četverored“ koji govori o likvidacijama ustaša u Bleiburgu. Bez obzira na tradicionalno lošu glumu tradicionalno loših hrvatskih glumaca (čast izuzecima)film obiluje gomilom detalja koje povezuje jedna reč. Laž. Recimo, partizanski oficir im psuje mater „hrvatsku“. Zatim, partizanski oficir „je do prije mjesec dana bio četniki Vojvoda na Kordunu u Topuskom“. Svakom ko iole poznaje istoriju tih krajeva zna da Kordunu nije bilo četnika a koji bi to oficir partizanske vojske imao petlju da psovkom dirne u „zjenicu oka“ a to je bratstvo i jedinistvo u maršalovoj terminologiji. Međutim, oni uradiše film na kome će , doduše na bazi istorijiskih neistina, vaspitavati naraštaje. Mi zarad ne znam čega (evrointegracija, Jadranskog mora, mira u regionu, tolerancije) zaboravismo i zapostavismo sećanje na stotine hiljada ljudi koji su pobijeni samo zato što nisu Hrvati. Nemojmo se vaditi na komunistički period u kome smo živeli. Imali smo dvadeset godina da nešto uradimo ali nismo a, bojim se, ni nećemo.
pošalji odgovor
Ranka [neregistrovani] (15. 01. 2012, 09:54:31)
Pokajanje.
Nikada se nece Hrvati pokajati za svoe zlocine.Njima je zlocin zapisan u genetski kod.Casta izuzecima , na nivou promila, kao sto je Vedrana Rudan, i par njih.
Nije Srbija pametna, za sad, da ne odustane od tuzbe za sve zlocine koje su Hrvati ucinili u svim ratovima, i koje i dalje cine.
pošalji odgovor
Slavica [neregistrovani] (15. 01. 2012, 10:16:08)
Jame
Eh Dragoslave hvala ti za srcanost i energiju kojom podsecas sve nas na istoriju koju zaboravljamo.Moj deda Nikola Bursac,ucesnik I svetskog rata,nosilac Karadjordjeve zvezde,ucesnik Solunskog fronta ..i da ne nabrajam,ubijen je kukavicki/kako su Hrvati uvek to i radili/ 1941 god.i bacen u neku Licku jamu.Za grob mu ne znamo ali sve jame su nasa stradanja.Sa Une sam i od najranije mladosti nosim spomenik i stradanje Jasenovacko u ocima i srcu.Nikad necu zaboraviti!
pošalji odgovor
Marjana Jevtić [neregistrovani] (15. 01. 2012, 11:49:46)
Veliki zločin
Hvala Vam Bokane što podsećate sve na ono što su zaboravili, a to je da traže pravdu za ne tako davno počinjeno ali potisnuto optužbama i medijskom neistinom da su Srbi veći zločinci od Nemaca i Hrvata ustaša kao i da su krivi što i u ovom ratu nisu dozvolili da budu jedine žrtve – to je jedina srpska krivica.
pošalji odgovor
Lukic Nikola [neregistrovani] (15. 01. 2012, 12:12:08)
statistika na grobljima
Na mnogim srpskim grobljima u Hrvatskoj na spomenicima pise nastradao u Jasenovcu, Jadovnu itd.Na otvaranju Jasenovca prikazivani su vjerodostojni snimci onog sto se tamo desavalo.Sve to nije dovoljno svjetskim mocnicima da dodju do istine.Istina je samo njihova i druge nema.
pošalji odgovor
Desanka [neregistrovani] (15. 01. 2012, 12:30:14)
Zahvalnost
Gospodine Bokan! Svaka čast i velika zahvalnost za ovaj napisan članak.Hvala, u ime svih nas koji smo zauvek otišli iz Vrginmosta, sa Korduna i drugih srpskih krajeva.Neka naša i njihova deca i sva druga deca pročitaju ovo. Kao učenik 8.raz.osnovne škole Heroj Milan.Mraović-Simić u zgradi ZAVNOH-a 1977.g.u Topuskom, recitovala sam stihove „Majke pravoslavne“ i pročitavši ovaj članak ponovo sam je izrecitovala svojim ćerkama.
pošalji odgovor
sokrat [neregistrovani] (15. 01. 2012, 16:33:40)
… a poviest naša s ponosom će reći:
naš poglavnik je velik vladar bio – v. nazor… tamo gde prestaje naše stradanje, počinje zaborav… isti krajišnici, najverniji titovi vojnici bejahu..
pošalji odgovor
Stevan [neregistrovani] (15. 01. 2012, 18:27:51)
Jasenovac
U Brozovoj diktaturi nismo smeli pisnuti a sada je valjda demokratija….
pošalji odgovor
Stevan Sevo [neregistrovani] (15. 01. 2012, 18:35:15)
Jasenovac
……Bojim se da ponovo ne dodje do prisilnog pokatolicavanja srpskog zivlja u Krajini…
pošalji odgovor
Mile Rakic [neregistrovani] (16. 01. 2012, 10:50:56)
Zabranjena istina…
Naredba vlastodtzaca,“Europskih“, je da se ti zlocini zaborave i zatvore usta onim koji o njima govore,raznim obecanjima a i pretnjama. Jedna od tih je i obecano „blagostanje“ kao clanovima EU.Sve su to smisljene lazi i podvale, ali svemu ima pocetak i kraj pa tome.
pošalji odgovor
sasa stankovic [neregistrovani] (17. 01. 2012, 06:18:25)
febris9982@gmail.com
Sezdesetih godina proslog veka. nas desetine pitomaca doma u Glini je kopalo temelje za spomen dom borcima NOBa. Temelji su kopani na mestu gde je bila do temelja porusena pravoslavna crkva. Kopajuci naisli smo na sloj tamne tvrde mase koja je licila na osuseni lak. Analizom Dr. Hrkaca u Glinskoj bolnici, ustanovljeno je da je to s korena krv. Ustase su prilikom povlacenja iz Vrgin Mosta svratili u Glinu i u crkvi zaklali 37o srba, zene i dece. Vise niko ne spominje tu tragediju, a Hrvati slave Juru Francetica koji je bio na celu koljaca. Dokle cemo imati kratko pamcenje ?
pošalji odgovor
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Poezija "Tijane Trklja", POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 