Домагој Маргетић: Гади ми се моја Хрватска, руке су јој крваве до лаката од убијања Срба!

Датум објаве: субота, јул 30, 2016

Објављено у Остало

Домагој Маргетић

Хрватски новинар-истраживач и бивши политичар Домагој Маргетић, поводом прославе 20. годишњице операције Олује упутио је отворено писмо “победницима” у којем им је поручио само једну реч – ФУЈ!

Писмо Домагоја Маргетића преносимо у целости и на оригиналном језику на ком је написано (унапред се извињавамо свима, али због аутентичности писма нисмо га преводили на српски):

“А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо?

Побједници славе побједе. А слободни људи су једноставно – слободни. Слободнима не требају ни побједе нити побједници, не требају им масовне помпозне, бахате прославе туђе несреће. Не разумију побједници тај став контра њихове побједе. Јер побједници су некако, по дефиницији, таоци својих побједа. Или су побједници – или нису ништа. Зато та потреба величања њихових побједа. Јер ако им узмеш ту њихову „побједу“, не остаје им више ништа. И нису више ништа, ако нису побједници. А слободнима не требају побједе да би били нешто, не треба им та искомплексираност побједоносним синдромом. Док гледам те њихове перверзне припреме за слављење још једног од толиких, небројених, балканских побједничких митова, присјетио сам се једне моје колумне из 2010. године: „Диференцијација памети – Одричем се Хрватске!“.

А у ових се пет година, нажалост, није промијенило ништа због чега бих пожалио што сам се тада одрекао земље, коју ми ето намећу као домовину. Као што ми желе наметнути своју побједу. Као што ми желе наметнути, желе ми наредити захвалност што су нас „ослободили“. Каква ултимативна глупост! Тко уопће кога може ичега или икога ослободити?! Не разумију побједници да нас нису „ослободили“, него су нас распаметили, разбаштинили оно мало људскости која нам је била преостала, разбаштинили су нас оне три вриједности кроз које смо одрастали и одгајани – слобода, братство и јединство. Није ми јасно како ти наши сувремени побједници мисле да ето смију паушално то вриједности проглашавати југоносталгичарским флоскулама! Јер какве су тек флоскуле њихове приче о побједама, о ослобођењу, о некаквој националној и апсурдној државној слободи, како нама тек неприхватљиво звуче те њихове флоскуле о домовинском рату, о свему томе на чему они инзистирају да им тко зна како будемо захвални.

А ја, овако слободан, и ослобођен од свега, једноставно не разумијем на чему и коме то бих требао бити захвалан. Немају што за јести, немају чиме школовати дјецу, раде за цркавицу којом не могу платити нити основне мјесечне трошкове живота, раде а не примају плаћу, одузимају им домове, блокирани су, незапослени, али славе ратове! Још увијек их је могуће манипулирати и натјерати да машу заставама, да се куну у грбове, да славе ратове за тамо некакве „националне интересе“. Подилазити том њиховом колективном лудилу за мене би била издаја тог мојег дисидентства као особног животног опредјељења, као мојег избјеглиштва савијести пред њиховом побједничком хистеријом. Замислите руљу која слави тамо некакав „дан захвалности“, а да притом као хипнотизирани нису у стању размислити на чему то имају бити захвални?

На чему бити захвалан у земљи у којој су ратни злочинци – хероји; у којој су усташки капелани – свеци; у којој су пљачкаши и ратни профитери – угледни тајкуни и бизнисмени. Зар да демонстрацијом лудог народа показујемо колико смо захвални ратнопрофитерској елити што нас је опљачкала и отела нам све, а ми још пјевамо, машемо заставама и пљешћемо онима који су нам то учинили? А љути их када им кажем – луд народ. Но, не видим како бих другачије сам себи могао рационализирати и аргументирати то њихово понашање.

Они су нас као „ослободили“, а желе ми ускратити слободу да кажем што мислим о том њиховом „ослобођењу“, о тој њиховој побједи. Ако ви имате право славити, имам вам право и моралну обвезу рећи – за мене та ваша побједа, за мене Олуја, и прослава те ваше „побједе“ и рата није ништа друго него прослава ратних злочина и ратног профитерства. И ништа више. Желите нам забранити да и након двадесет година ствари назовемо правим именом. Злочине злочинима! Пљачку пљачком! Желите нас колективно, присилом на шутњу, у овим двадесет година претворити у своје суучеснике у том ратном злочину, пљачки, криминалу и ратном профитерству.

Признање те ваше побједе, за мене би био једини коначни пораз.
Јер ако је то што ви ових дана славите – слобода, онда ћу гласно викати –

ЈЕБЕШ СЛОБОДУ! ЈЕБЕШ СЛОБОДУ!

Али вама не допире до мозга, нити након свих ових година, да слобода и побједа немају баш пуно тога заједничког. И управо та суштинска супротстављеност побједе и слободе, та сукобљеност слободе са сваком побједом и сваким побједником, открива о каквом се овдје лудилу ради. То је та точка диференцијације на којој се разилазимо – разлика између побједника и слободних. Вама толико нејасна и непримјетна. Ваша се побједа толико разликује од моје слободе, управо по томе што ћете ви заувијек остати заробљеници својих побједа. У једном сте додуше, у праву. Та ваша побједа има име. Штовише, више имена. Та ваша побједа има управо онолико имена – колико је побијених и протјераних у име те ваше побједе. Гади ми се то ваше крваво славље. Нека славе они који су на крви, лешевима и рушевинама профитирали. А ви који им на парадама машете заставама и еуфорично кичете из својих гладних уста, обични сте суучесници тог њиховог готово непрекинутог крвавог, лешинарског похода.

Не пишем ово да бих ишта промијенио. Свјестан сам да је то немогуће. Али у времену доминантних луђака, можемо се барем дистанцирати и диференцирати од гомиле која им скандира.

Зато си узимам лободу јавно рећи – Олуја је злочин у којем су једну побијени, други протјерани, трећи попљачкани. А ви ми сад покушајте рационално објаснити што се ту точно има славити?

А док славимо ратове, о каквом то миру говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални јунаци, о каквом ми помирењу и с ким говоримо? Протјерали сте организирано око 380 тисућа грађана ове земље и то називате побједом? И нису ли те милитантне прославе ваших побједа управо јасна порука онима које сте протјерали да им случајно не падне на памет враћати се, да за њих овдје више нема мјеста, да ово није њихова земља? Јер тко би се нормалан вратио у земљу у којој је дан тог етничког чишћења државни празник?

А тко сте ви, биједо, да говорите и одређујете што је чија земља, и што је коме домовина?

Фуј!

Својим ратним побједама покушавате надомјестити умрлу савијест, ако сте је икада имали. Само онима без савијести може бити тако лако побјеђивати. И само онима без савијести може бити тако лако славити такве побједе и побједнике.

Гади ми се и ова држава, и ово друштво, и ова маса. Не могу вам довољно уопће упризорити колико вас искрено презирем овако колективно луде. Негдје у подсвијести очито вам је јасно да не постоји колективна слобода, па сте можда зато побјегли у своје колективно лудило и прогласили га слободом, попут оних луђака затворених по лудницама који се прогласе исусима, и тко зна каквим повијесним, стварним или измишљеним ликовима.

Ето – то је та ваша слобода. Једна велика масовна лудница коју сте прогласили државом, и колективно лудило које сте прогласили националном слободом. Зато се још једном могу само одрећи Хрватске и уз сав тај пријезир и гађење викнути с улице: Фуј! Ви ћете ионако наставити уживати у својем лудилу, јер као и сваком луђаку, вама самима са собом, тако лудима је баш савршено добро. Без обзира што вас пљачкају, без обзира што немате за живот.

Само, ето, остају жртве те ваше побједе. Жртве којима још увијек нисмо рекли обично, људско, од срца – опрости. Жртве којима не допуштамо нити да буду обиљежена имена, јер се бојите ако негдје испишемо имена тих жртава та ће ваша побједа добити тај крвави, лешинарски, прљави идентитет ратног злочина. И ма колико бјежали од тога, вашу ће побједу тада прогањати имена којима сте исписали тај свој побједнички поход.

Зато за крај само могу рећи Опрости, молим те – свакој жртви тих побједа, ако су побјеђиване и у моје име. Опрости. И моје је кривње пуно у томе. Јер као многи, можда, нисам учинио довољно да пружим отпор тој њиховој побједи. Опрости. И само се могу без ријечи наклонити онима које сте побиједили.

Немате појма колико сте нас поразили том својом побједом”, написао је Маргетић.

Извор:

Уживо Балкан

Напитак који поред масти избацује токсине снижује крвни притисак крвни притисак

http://www.bakini-recepti.info/zdravlje-i-ljepota/toliko-jak-napitak-da-ce-vam-pored-masti-izbaciti-sve-toksine-sniziti-pritisak-momentalno/

РЕЦЕПТ: Сок једног лимуна, чаша топле воде, пола кашичице изрендираног ђумбира, кашичица сирћета од јабуке и кашићица меда

Ово пијете свакога јутра на празан стомак-Кликни линк горе!

ВИДЕОДОКУМЕНТ – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

Датум објаве: субота, јул 30, 2016

Објављено у Видео, Ливањско поље, Стратишта НДХ

Мошти ливањских Новомученика

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана.

Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу.

У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

ВИДЕОДОКУМЕНТ: https://player.vimeo.com/video/16214925

Пакао у Равном Доцу (Динара -Ливањско поње)

СА ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

СА ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

Јуче ми беше са тобом без тебе

данас ми оста без душе као јуче

сутра ће бити без тебе са тобом

да прекосутра буде опет ко јуче

жудња непрестана зов ми душе

И јуче ми душа тражила твоју

данас је тражила више но јуче

и сутра ће је тражит као данас

да ми буде прекосутра ко увек

тужно смиље без љубави твоје

Душан Нонковић-Т

Bila je crna princeza jugoslovenskog roka – umrla je sama i zaboravljena od svih

Article content

Bila je crna princeza jugoslovenskog roka – umrla je sama i zaboravljena od svih

30/07/2016

Foto: PrintScreen

Rođena je u proleće 1959. godine, duge crne kose i gotovo neverovatne harizme, bila je ikona jugoslavenskog rock and rolla osamdesetih. Ona je Margita Stefanović Magi, članica beogradske grupe Katarina Velika II, kasnije poznata pod imenom EKV.

Ona je bila deo beogradskog boemsko-umetničkog kruga, istog onog kojem su pripadali i ostali članovi grupe. Publika je u njenom odnosu prema klavijaturama videlu pravu pokretačku energiju grupe. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja.

 

“U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog neke psihičke ili ne znam kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim područjima umetnosti i života”, tvrdila je jednom prilikom Magi.

Školovala se u srednjoj muzičkoj školi Josip Slavenski. Maturirala je kao jedna od najtalentovanijih pijanistkinja i dobila poziv za nastavak školovanja na konzervatoriju u Moskvi. Njena majka nije se slagala s odlaskom od kuće u mladim godinama, a Magi je poslušala majku. Upisala je Arhitektonski fakultet u Beogradu i diplomirala 1982. godine. Nakon završetka fakulteta, zajedno s dečkom Srđanom Vejvodom, počela je sve više da se zanima za podzemnu beogradsku scenu i krenula u potpuno drugom smeru.

Od detinjstva je bila talentovana, * Foto: Printscreen

U proleće iste godine upoznala je Milana Mladenovića, a ubrzo nakon toga je pozvana u grupu Katarina II nakon uspeha na jednoj od proba.

U EKV ostala je do 1994. godine i Mladenovićeve smrti.

Uporedo s radom u EKV sudelovala je i u stvaranju albuma nekih drugih jugoslavenskih bendova poput Elvis J. Kurtović & His Meteors i Karlowy Vary. Komponovala je muziku za filmove Vera Hofmanova i Plavi plavi.

Nakon Mladenovićeve smrti nastavila je dqa svira u grupi Kurajberi, a 1995. godine formirala je grupu EKV i objavila album pod nazivom Ti si sav moj bol.

 

Godine uspeha protekle su u senci borbe s teškim narkoticima. Zavisnost je dobila jednu novu dimenziju 1996. godine nakon smrti njenog oca. Prodala je porodični stan i kupila dva manja, a ostatak novca potrošila je na putovanje u Indiju. Sve to je uradila kako bi pokušala da se reši zavisnosti od droga.

Neuspešno.

Iza sebe je ostavila pesme koje i danas klinci slušaju, *Foto: Printscreen

Nakon povratka iz Indije, prodala je oba stana i novac uskoro potrošila. Tako je završila na ulici kao beskućnica. Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Krajem 2002. godine umrla je u klinici za zarazne bolesti u Beogradu u 43. godini života.

Šest godina kasnije, u knjizi Aleksandra Ilića, potvrđeno je da je zbog intravenoznog korišćenja droga zaražena HIV-om.

Crna prinzeca jugoslavenskog „novog vala“ umrla je u neljudskim uslovima, a iza nje ostalo je bogato muzičko nasleĐE. I danas se sluša njena muzika, a albumi EKV-a možda su danas čak i više cenjeni nego dok su članovi grupe bili živi.

Неизмишљена прича о њој

Објављено у Ливањско поље, Новости чланица САБРАЊА, Огњена

Сањала сам је ноћас. Онакву какву је не памтим. Каква је можда била некада давно, бар деценију и по пре мог рођења.

Насмејана, а црне очи играју, гологлава, са пуштеном плетеницом преко леђа.

Нигде њене црне мараме…

Гледа ме и не говори. Само се смеје и маше, а као да лебди изнад поља. Да ли њеног, Ливањског, или нашег сремачког? Биће да је Ливањско. Биће да је отишла тамо на бесмртним крилима, да настави у вечности са онима које су јој узели на земљи.

Како се таква бол може издржати? Где се скрива та снага којом твоје тело и душа поднесу толики губитак? Мужа, свекрве, браће, девера, сестара, снаха, синоваца, јетрва, заова, зетова, сестрића, братића, тетака, стричева, ујака, кумова…

Још ни мужа није ожалила, тек му је дала четрдесетницу, а онда, у само једном дану, црњем од смрти, убише јој и све друге. И све у Ливањском пољу, са другим Србима.

Остала је сама, овде у Срему, са својих троје деце. У мају 1941. године повезала је главу црном марамом. Имала је 37 година. Више тај црни знак туге није скинула. Са њим на глави проживела је пуних 48 година. Ни за сваког њеног по годину.

Ливањско поље

Никад нам није причала бајке.

Њене приче биле су о неким бркатим људима, опасним и снажним који се, мрка погледа испод густих обрва, туку са другим људима јер им не дају право на свој део земље и неба. Њене приче биле су о „гладним годинама“ и како се оне претрпе, о ратовима и нади у време после рата. А причала је и о прелу; о снеговима који покрију Динару и „заробе те“ да једва из куће изађеш; о извору два сата хода од куће; о девојкама и младим женама које, кад перу веш, открију своје босе ноге чак до колена…

Да ли се може назвати срећом кад преживиш, а сви твоји нестану? Нестану у крви, у мукама, у јауку…

Царева и принцеза, лепих, далеких и нестварних није било у њеним причама. И нису доброта и лепота увек побеђивеле. Оне о Снежани, Трновој Ружици, Пепељуги она је слушала док су их читали нама, деци. Преко седам гора… И она је прешла „седам гора“ мењајући живот Ливањског поља за овај, у Срему. Да ли је баш тај одлазак значио срећу њеног живота?

Да ли се може назвати срећом кад преживиш, а сви твоји нестану? Нестану у крви, у мукама, у јауку…

Претекла су њена деца. Да наставе име, ген, сећање. То је срећа. Божија воља!

Када је прешла преко Ливањског поља, на сватовски окићеном коњићу, од свог села до новог дома, то је била њена бајка са „живели су срећно до краја живота“. Не у палати и изобиљу, већ са њим кога је угледала код губинске цркве и чији лик од тада више није ни за тренутак нестао из њеног ока. Пратила га је и преко седам гора у другачији свет. „Живели су срећно до краја живота…“ Нико није рекао када ће и какав бити крај.

„До краја живота“ – звучи дуго, заувек.

А није било дуго. Ни две деценије. Али је значило заувек. Болно је спознала да заувек значи сваке вечери пред кандилом и иконом светог Аранђела, тихом молитвом за његову и њихове душе. Значи ли то да она није била довољно добра, вредна и племенита, па није заслужила срећан крај своје приче?

Мистериозни ритуал сада, када је давно нема, добро разумем. Тада, пред иконом и кандилом, била је са њима. Ту су сваке вечери живели као некад. Тако је побеђивала бол да би се могла предати сну у који их је молитвом призивала.

Сунцу би у очи гледала верујући у своју чистоту. Није варала, није се лажно клела, није проклињала (можда понекад и то у мислима, скривено), па зашто је такву бол морала доживети? Бог види и зна. Није му дорасла. Ко је она да суди оно што је по вољи Божијој? То је одговор. У милост његову верује, али не може да из душе истисне питања која се надовезују као што се из вуне на њеној преслици ниже пређа.

Ако је и морало, а зашто сви? Зашто тако сурово? Зашто и они тек рођени?…

Не, нису сви, одговара Бог у њој самој. Нису сви. Нису њена деца, није ни она. Она је остала да их све памти, носи у имену, у доброти, у Крсној слави. Зато је увек славила Славу и палила свећу на светог Аранђела и светог Јована. Да их не повреди, да је сећање врати у те славске дане када су сви били на окупу.

Памтим је како скида мараму, распусти свијену плетеницу, а онда се прекрсти пред иконом и миче уснама из којих не излазе гласне речи. Само последњу реченицу разазнајем: „Хвала Господе на милости Твојој и за овај дан“.

Никада није запевала. Ни тихо, ни уз радио, ни ону поддинарску, женску, да је мине жеља… Ни у највећој радости никад ни нота. Могао је из њеног грла изаћи само крик који би летео до Ливањског поља. А није ни крик.

Мистериозни ритуал сада, када је давно нема, добро разумем. Тада, пред иконом и кандилом, била је са њима. Ту су сваке вечери живели као некад. Тако је побеђивала бол да би се могла предати сну у који их је молитвом призивала. Њима се снажила за нови дан. Дан који је, као и сваком од нас, доносио нову бригу, радост, немир, победу, бол…

Не, више није могао осванути дан који ће њој донети бол. Све друго може, али бол више не.

Грешна ли је?

Радовала се радости своје деце, радовала се унуцима и са унуцима. Ретко, али и смејала се са њима. Да ли се то сме после свега?

Само никада није запевала. Ни тихо, ни уз радио, ни ону поддинарску, женску, да је мине жеља… Ни у највећој радости никад ни нота. Могао је из њеног грла изаћи само крик који би летео до Ливањског поља. А није ни крик. Само онда кад су јој јавили за мужа. Да га више нема. Са тим криком прихватила је истину и призвала снагу да иде да тражи његово тело које је Дунав љуљао док га није, успаваног, положио на своју обалу.

Са тим јауком зајечала је и за оне, све њене и свој народ, који ће тек нестати под ножем комшије, а крвника.

Није их ни оплакала, ни свећу запалила, ни парастос дала. За њихова пререзана грла и маљ на темену сазнала је кад их већ више од годину није било. Од тада, сваке вечери, све што она може. За њих и за себе. Они су исто. Неодвојиви. Они тамо и њене усне које се мичу пред иконом.

Зато верујем да је то поље, изнад кога ми је ноћас насмејана и срећна махала, њено Ливањско.

Ништа нам није речима и причом преносила. Није нас увлачила у тамне ходнике своје судбине. А није нас ни тровала одгонетнутом лажи бајке да правда и добро увек побеђују. Страдају и племенити и вредни и праведни…

Њене приче о животу училе су нас да будемо људи. Тврди на зло и жедни правде, вукови за своје и јагњад пред Богом. Није у мене заклетвом утиснула аманет да памтим њену судбину и њих.

Ипак, на неки само њој знан начин у мене је прелила своју мисао. Можда њеном вазда црном одећом, можда никад звонким, грленим смехом.

Овим записом сам јој хтела рећи да сада разумем све.

Почивај у миру, баба!

Аутор: Цвета Радић

TRANSFORMACIJA SVESTI – Svet se budi – Ispovest američkog vojnika koji je istini otvorio oči! (VIDEO)

Poslušaj ovo Srbine i ,barem dok slušaš, imaj na umu da se kosti tvojih predaka prevrću u grobu a potomci će te večno preklinjati jer živiš u vremenu koje moraš menjati a ćutiš!

Poslušaj ovo Srbine i ,barem dok slušaš, imaj na umu da se kosti tvojih predaka prevrću u grobu a potomci će te večno preklinjati ako smatraš da treba, i dalje, da veruješ partokratiji i da ideš na izbore.

Dušan NonkovićVeć odavno je ovo recitovano ali još se ništa promenilo nije a možda će jer kad je pesma pisana u vreme prvog svetskog rata pa je srpska vojska iz tog velikog rata izašla kao pobednik i slavna.

Živojin Gavrilović Srpska vojska je iz toga velikog rata izašla kao pobednik i slavna ali su političari i tada (1918) usrali motku i uvukli nas u prokletu jugoslovensku komu iz koje se ne možemo probuditi.Ovaj problem se mora rešiti do 2018.godine, do kada se Srbija mora probuditi iz kome, u protivnom će završiti kao lešina, uništena i raskomadana od ,,hijena“ koji skidaju gaće pred belosvetskim protuvama.http://restruktura.org/srbija-je-skoro-sto-godina-u-komi/

Реструктура – сигуран излаз » Србија је скоро сто година у коми

restruktura.org

 

Saša Vučković Udruženje koje je registrovano kao Asocijacija, a pritom podržava revolucionarne ideje i medijski je skoro nevidljivo, ne može ništa ostvariti u tako kratkom roku. Čak ni da utiče na aktuelnu Vlast , a kamoli da dovede do promene sistema. Podržavam ideju ali je ona praktično neprimenjiva i liči na utopiju, bar u ovom trenutku. 99 % naroda ne zna šta je meritokratija, niti zašta se zalažete. Da i ne govorim o tome da i ne znamo imena ljudi koji su u toj priči. To tako ne ide i ne može da funkcioniše. Sve će se svesti na još jednu simpatičnu, ali jalovu teorijsku raspravu. Nema više vremena. Ili „udrite“ odmah i jako ili napišite kjigu koju će neko čitati, bez zamajavanja šire javnosti. S poštovanjem!

EVO SAŠA MATRIJALA ZA KNJIGU:

Dušan Nonković https://dijaspora.wordpress.com/…/%D0%B2%D0%B8-%D1%81…/

ВИ СВИ ШТО КИЊИТЕ СРБИЈУ МОРАТЕ ЗНАТИ ДА СУ ВАМ ДАН ODBROJANI…

ВИ СВИ ШТО КИЊИТЕ СРБИЈУ МОРАТЕ ЗНАТИ ДА СУ ВАМ ДАНИ ОДБРОЈАНИ И НЕ САМО ДА СУ ВАМ ДАНИ ОДБРОЈАНИ, ЗБОГ ВАШЕ БАХАТОСТИ, ДУПЛИХ АРШИНА, ГЕНОЦИДА НАД ИНДИЈАНЦИМА, АТОМСКИХ БОМБИ НАД НАГАЗАКИЈОМ И ХИРОШИМОМ, СПАЉИВАЊА ВИЈЕТНАМА И ВАШЕ, ИЗ ЛИЧНЕ ПОХЛЕПЕ, ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ЗЛОЧИНА И ФАШИЗМА ШИРОМ СВЕТА ОСТАВЉАЈУЋИ ИЗА СЕБЕ, ПОЛИТИКОМ СПРЖЕНЕ ЗЕМЉЕ, ПУСТОШ И БЕДУ ВЕЋ ЋЕ ТЕ МОРАТИ И ДА ГЛЕДАТЕ КАКО ВАМ ОМРЖЕНА И НЕПОКОРИВА МАЛА СРБИЈА ПОСТАЈЕ СВЕТСКА ВЕЛЕСИЛА У МОРАЛУ, КУЛТУРИ, НАУЦИ, СПОРТУ И ВИСОКОМ ЖИВОТНОМ СТАНДАРДУ ЈЕР ИМА СВЕ ОНО ШТО ВИ ВИ ХТЕЛИ ДА ИМАТЕ А НЕМАТЕ НИТИ СТЕ ТО ИКАД ИМАЛИ, ВИ ВЛАДАРИ ИЗ СЕНКЕ, УЗУРПАТОРИ МЕДИЈА И ВЛАСТИ АМЕРИЧКЕ И ШИРОМ СВЕТА. БИТКУ ЋЕ ТЕ ИЗГУБИТИ ОД МАЛЕ СРБИЈЕ САМО ЗАТО ШТО ЈОЈ ЈЕ МОРАЛ И ПОШТЕЊЕ СВЕТИЊА, ОНО ШТО ВИ ГАЗИТЕ НОГАМА!

Ви нам можете чак и владу покорити, уценама присилити да вам буде веран вазал за краће или дуже време али народ нећете никад и никако моћи за сва времена себи подчинити јер народ није исто што и влада. Владе можете стварати, силом или милом, по својој вољи у најкраћем року уколико поседујете довољно новца силе и утицаја али народ не можете стварати по свом ђефу, вољи и намери! Њега стварају генерације живих и дух давно преминулих предака. Нит мртве можете, било чему, присилити нит можете дух, који народ носе у себи, погубити. Ви га можете кињити, мучити, краће или дуже време али га то не можете за сва времена.

На помолу је време да се у то уверите. Ви можете купити светске медије али ви не можете купити нити ће те икад моћи подкупити нас све у доба интернета. У лажи су кратке ноге а кратким ногама се не стиже ни далеко ни поштено ни брзо ни до правог циља а лажи су вам толико велике да вам се од њих ни ноге и не виде, колико су вам бедне и ситне! Семе које сте посејали сада вам у виду погубног корова ниче. Не може више полицајац убити на улици црнца ни кривог ни дужног а да то цео свет не види, сваку поштену душу солидарношћу да не испуни. Питање је само времена кад ће се дигнути кука и мотика против деспота насиља и идеологије заслепљујућег капитализма у којој доминира право јачега уместо људског разума, у којој сила одређује истину а не правда и права истина. У којем је похлепа мера свих мера!

Својом бахатости насиљем и нескромности, заслепљујућим лажима, сатанизовањем српског народља дуплим аршинима, изгубили сте, својом необузданом похлепепом и дуплим аршинима свако људско достојанство. Време је на помолу да вас собствени народ позове на одговорност за та сва своја недела широм света а и над собственим народом.

Јако сте брзи били да прогласите, због неког појединца, цео српски народ геноцидним а да вам није било ни на крај памети да га прогласите паметним због Николе Тесле, највећег проналазача света свих времена пониклог из тог по броју малог Српског народа. Или због Ђоковића да прогласите цео српски народ најбољим тенисерима света и ако је Ноле, најбољи на планети од толико милијарди становника, поникао из мале Србије од осам милиона становника. И да сте то учинили том својом силом своје пропагандне машинерије не би било ни праведно ни истинито али исто тако не можете цео српски народ проглашавати геноцидним као што то чините том својом својом пропагандном машинеријом широм света само зато што вам се усуди да стане на белег и да каже “не” вашој глобализацији похлепе!

А и ви који сте се одвојили од матице српске, после победе српског народа у великом рату, Србије која вам је донела слободу а који је прихватио да се уместо само Србија назове Југославија уместо велике Србије, што би јој после велике победе и доликовало и било неоспорно. Подлегли сте страном фактору. Пљунили сте на своје претке и порекло те вам није ни тај поклон звани Југославија, био довољан па сте га сецесијом разтргли у парампарчад служећи се и злочинима. Морате знати да је Србија, српски народ, раскинуо са својом скромном наивношћу коју сте злоупотребили продајући себе своју душу из личног интереса за шачицу долара односно кратковидних личних интереса. У скоријој будућности ће моћи бити србин само онај ко поштује српскке претке, српску историју, културу и државу која ће га штитити а и обавезивати на иста права као и све држањљане Србије. Доћи ће време када ће те ви одметници у скоријој будућности молити мајку Србију да вас прихвати у своје наручје, гњездо које ће се за сва времена звати Србија и никако другачије.

Душан Нонковић-Теодоровић

dijaspora.wordpress.com

Anonymous Pula  Pogledalo: 743.186

Živojin Gavrilović Saša, da počnemo sa odlomkom iz članka gospodina Nonkovića: ,,Морате знати да је Србија, српски народ, раскинуо са својом скромном наивношћу коју сте злоупотребили продајући себе своју душу из личног интереса за шачицу долара односно кратковидних личних интереса.“ To se odnosi na izdajničke nesposobnjakoviće koji mešetare na Srpskoj vekovnoj (naročito zadnjih 25 godina) političkoj sceni. Merit=zasluga,Kratija=volja a demokratska meritokratija je spajanje volje naroda sa voljom zaslužnih koji su dokazali spremnost i sposobnost da mogu da upravljaju državom.To se ne može ostvariti preko izbora za parlamentarnu demokratiju koja oznažava volju partija -partokratiju – sistem za regrutovanje i angažovanje članova rodbonsko-partojskih dinastija na sistematskom uništavanju države i nacije. Narod se mora izjasniti na REFERENDUMU (umesto na prevarantsko-pljačkaškim izborima) za sistem demokratske MERITOKRATIJE.To je potpuno jasan sistem koji se bazira na 5 osnovnih međunarodnih prinicipa.Delimično (u praksi) je sproveden u nekoliko zemalja u Evropi i svetu.Pokazao se veoma efikasnim i u Srbiji, međutim pokušaj implementacije (2007/2008) je propao zbog sukoba sa partokratijom i to je još jedan dokaz da nije moguće izvršiti tzv demontažu partokratskog sistema iznutra niti promene u vidu anarhosindikalne direktne demokratije koja se svodi na: ,,Gde ja stadoh,ti produži“.Mi (Asocijacija ,,Restruktura“) smo dokazali spremnost i sposobnost sprovođenja takve ideje u parksi ali za to je potreban : 1.Bojkot izbora (početni korak korenitog preobražaja društva i države) i 2. Izražavanje svih vidova nezadovoljstava građana (peticije,protesti…) sa pritiskom na medije i institucije za sprovođenje referenduma za uspostavljanje sistema demokratske meritokratije.S obzirom da nismo uspeli sa prvom tačkom (očigledno je u pitanju velika izborna prevara ili nerazumevanje stvarne situacije kod jednog dela stanovništva koji je pod apsulutnim uticajem gebelelsove propagadne mašinerije), idemo sa drugom tačkom.TRULO PARTOKRATSKO društvo se ne može iskoreniti olovkom i glasačkim listićem.Partokratija će prisvojiti sve što su naši ljudi mukotrpno stekli radeći u matici i dijaspori,uništiće porodice,odvojiće pokolenja od matice i priprema teren za naseljavanje sa nekim drugim narodom. MERITOKRATIJA podrazumeva novu organizaciju društva i države jer građanima je otuđeno ustavno pravo odlučivanja o daljoj sudbini i ne možemo izaći iz tranzicionog živog blata.Nema tu utopije jer se ovakav sistem pojavljuje kao alternativa u svetu.Hvala na razumevnju.https://www.facebook.com/anonymouspula/videos/613827702117633/

 

Saša Vučković Živojin Gavrilović Poštovani, u svemu se slažem sa Vama! Mislim da sam bio jasan u svojim komentarima. Samo ne vidim način na koji ćete to ostvariti. Nadam se da Vi znate našto što ja ne znam i da će Vaše delanje uskoro biti vidljivo u medijima i praktično ostvarivo. Uzgred, „Kratia“ je latinska reč koja se prevodi kao vladavina a ne kao volja. Pozdrav!

Saša Vučković G. Nonkoviću, jasno je da sve što se rodi ili stvori ima svoj razvoj, kulminaciju i kraj iliti propast kad već govorimo o Imperijama.. Verujem da su današnje sile, uključujući i aktuelne političke sisteme, dostigle svoj zenit i idu ka svom istorijskom kraju. Problem je u tome koliko će milijardi ljudi povući sa sobom i koliku će štetu napraviti čovečanstvu, Planeti i budućim generacijama, ukoliko ih uopšte bude. S druge strane, nije se pojavila nijedna iole ozbiljnija teorija o sistemu koji će zameniti tzv. demokratiju. S poštovanjem!

SAŠA,EVO TE TEORIJE:

NIKOLA TESLA JE PO BOŽIJOJ VOLJI APOSTOL PROSVETITELJ I SVETAC KOJI JE PREDODREDJEN OD GOSPODA DA ČOVEČANSTVU OSVETLI PUT.

NIKOLA TESLA JE REKAO, OSTAVIO ZAPIS, DA ON NIJE NIŠTA IZMISLIO DA JE SVE I PRIJE NJEGA POSTOJALO SAMO DA JE ON ODABRAN BIO DA TO SAZNANJE PODELI ČOVEČANSTVU „KAKO NE BI NESTALO U MRAKU“

KOLIKO SU CRKVE I NJENI POGLAVARI NA BOŽIJEM PUTU DOKAZUJE ČINJENICA DA JOŠ UVEK NISU NIKOLU TESLU PROGLASILI APOSTOLOM I SVETCEM NAŠEG VREMENA!

Crkve i vere izmedju istine i bajki, napredka i zaostalosti, prihvatiljivosti i neprihvatljivosti, verodostojnosti istine i laži su samo neka pitanja koja se moraju rasvetliti u ime Božije istine.
Dokle još mogu biti crkve prepovedači Božije reči ako je ne razumeju!?
Kako može crkva biti tumač Božje reči ako ne razume govor, “maternji jezik” Boga kojim nam govori kroz nauku!?
Kako se to moglo uopšte i dogoditi da poglavari crkvi i vera skrenu sa Božijeg puta ako ne stoga što su iz ličnog interesa, sujete il pohlepe za silom i vlasti tumačili božiju reč u svojem interesu i ako im od Boga nije dato da razumeju neke te “stvari”! Umesto iskrenosti i istine poslužili su se svojim izmišljenim pričama i bajkama kako bi sebe stavili na mesto sveznajućeg Boga. Najuverljiviji primer koji se ne može opovrgnuti je priča da je zemlja ploča nošena od 4 diva. Zar ne bi bilo iskrenije reći da im na to pitanje Bog još nije dao uvid kojeg nauka ne bi bila u stanju kasnije opovrgnuti!? To je samo jedna od bezbroj neistina koje su se širile u ime Božije reči koje su vodile do gubljenja poverenja i vere u veru i crkvu. Jednom rečena neistina bez verodostojnog pokajanja postaje laž u koju se više ne veruje, prestaje biti Božijom rečju a stim i od vernika prihvatljivom istinom.
Da bi poglavari vera i crkvi povratili već davno izgubljenu verodostojnost moraju isključivo poći od istine a da bi se njom mogli služiti potrebno je hteti bez primese lične sujete razumeti govor Boga koji se sastoji iz; nauke, umetnosti u vremenu života i smrti. Ko te atribute Božijeg jezika, gospodara vremena života i smrti, ne razume i što je po narod još tragičnije, ne prihvati ne može biti zastupnik istine a stim ni Boga ni Božije reči!
U postojanje Boga ne može se sumnjati jer smo i sami sobom, svojim vidom i svim čulima Božije delo, svedoci života i smrti i svega onoga što nas okružuje zahvaljujući Božijim zakonima. Da bi se ti zakoni razumeli a stim i govor Boga mora se učiti Božiji jezik iz bukvara zvanog “nauka”.
Nekad je bila crkva škola nauke a stim i učenik Božijeg jezika a njeni poglavari su bili učitelji, filozofi daleko ispred svog vremena, apostoli, avangarda vremena u kojem su živeli i delovali kao iskreni Božiji glasnici. Kako sada stvari stoje mnogi poglavari crkve nisu odoleli iskušenjima koje im je nauka omogućavala a da ne prigrabe silu i vlast nad običnim ljudima tog vremena ali ne nad svojim već Božijim bićima smatrajući ih u najmanju ruku ovcama. Od tad su kola nizbrdo krenula sitnim pa sve većim gresima poput inkvizicije i krstaških ratova. Vreme je neograničena Božija sila pa će sve kad-tad doći na svoje mesto. Odkada se crkva odrekla svojih apostola nauke, izgubila je i svoju moć u društvu i državi! Apostoli nauke poput Nikole Tesle nisu proglašavani, od crkve, svetcima i ako su samo naučnim proučavanjem istine mogli razumeti Božji jezik što im je omogućilo da ostvare ogromna naučna dela u interesu celokupnog čovečanstva. Sam Nikola Tesla je rekao da on nije ništa izmislio da je sve i prije njega to postojalo odnosno ti zakoni postojali i da je on bio samo predodredjen da ih pretvori u dela.
Iz toga se da zaključiti da se crkva i njeni poglavari moraju vratiti nauci jer je ona Božija reč kojoj treba posvetiti pažnje a ko će to drugi morati ako ne oni i crkva. Da bi to mogla, neobhodno je da se bude iskren i na pitanja na kojih nema odgovora iskreno priznati da im se saznanja još nisu Božijom Voljom otvorila. Bolje je priznati svoju slabost i biti verni Božiji izaslanik nego sebi prisvajati veću slavu nego što je to Božjom voljom predvidjeno!
Samo dostupnom istinom se može razumeti i Bog i nauka jer je nauka Božij dar, komunikacije, razgovora sa sobom i Bogom.
Ono što se zna, sazna naučnim preispitivanjima a što je u interesu čovečanstva, treba i primenjivati u interesu sviju. Ono što čovek zna pripada čoveku i Bogu a ono što ne zna pripada izričito Bogu koji će nam putem nauke ukazati šta možemo a šta ne možemo znati.
Kao što su nekada crkve bile centri i izvor saznanja, kulture i umetnosti na osnovi dostupnih naučnih saznanja tako bi to mogle biti i danas uz prihvatanje nauke kao Božijeg jezika. Samo tako bi mogla crkva ponovo biti iskreni tumač Božije reči na naučnoj bazi, vaspitač svoje dece u vrtićima, školama, univerzitetima i naučnim institutima. Samo na taj način bi mogla crkva služiti istini i Bogu i na taj način zasjati starim sjajem i sebe vratiti na pravi put Božiji!

Dušan Nonković https://dijaspora.wordpress.com/…/nikola-tesla-je-po…/NIKOLA TESLA JE PO BOŽIJOJ VOLJI APOSTOL PROSVETITELJ I SVETAC…dijaspora.wordpress.com

Saša Vučković G. Nonkoviću, i sami ste svesni da ste otvorili jednu veoma škakljivu temu. Pravi Vernik veruje u Boga i ne postavlja pitanja. Nedostojni koji u Božije ime manipulišu ljudima ne smeju pokolebati pravog vernika. Naslov teksta vam je problematičan, jer mi ne možemo znati da li je Tesla to po Božijoj volji kao što Vi tvrdite. Ne zaboravimo da je oružje za masovno uništenje stvoreno zahvaljujući Teslinim izumima. Smatram da Religiju ne treba mešati sa naukom, niti bilo čim drugim. Ona je data kao takva i nije podložna tumačenju već samo prihvatanju ili neprihvatanju. To je već stvar i lični izbor svakog pojedinca. U Vašem tekstu ima i puno stvari sa kojima se slažem i koje su činjenica.

 

Živojin Gavrilović ,Odkada se crkva odrekla svojih apostola nauke, izgubila je i svoju moć u društvu i državi!“ Saša,nije cilj da se religija meša sa naukom i naučnicima već da ih prihvati kao takve i pred bogom.Gospodin Nonković i Nikola Janjić su dokazali spremnot i sposobnost za korenitim promenama srpskog društva naročito u delu ISTINE i povezivanju dijaspore sa maticom.Do ove integracije mora doći i neće se ponoviti 1991.godina.https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10207029915091451&set=a.1012388635123.2001587.1387230384&type=3

 

Saša Vučković Živojin Gavrilović Ja sam branio Religiju, ne Crkvu. Međutim, smatram da je oasno govoriti loše o Crkvi, da se narod ne bi pokolebao u svojoj Veri. NSP i radi na tome. Kritika pojedinaca je u redu.

Dušan Nonković Saša, stvarno imate čudan pa i naivan pogled o religiji kad kažete da je vernikovo samo da veruje! Pa to bi najradjije oni koji bi da im je narod pokoran(a narod je Božije delo) kako bi sa narodom manipulisati mogli a pri tom sami ko u medu živeli. Da su se vernici po toj devizi, da im je dužnost samo verovati u Boga, ponašali onda bi se i danas verovalo da je zemlja ploča a ne okrugla, i danas bi se spaljivale veštice i kažnjavali oni koji drugačije misle od despota sile a crkva je nekad bila sila broj jedan u državi! Nauka je istinski Božiji jezik, a ne neke na istinu ne potvrdjene predpostavke. Nauka je nad crkvom dokazala da je Božija reč i misao kad je dokazala da zemlja nije ploča već da je okrugla da sad ne nabrajam sve istine nauke u odnosu na učenje dogmi čak i polupismenih i samoukih sveštenika. Lubljenje ruku i prstena svešteniku je samo obred kojim je crkva učvršćavala svoju vlast podređivanjem vernika svojim a ne Božijim interesima. Nauka je pravi način za učvršćivanje vlasti. Nauka je već odavno dokazala da se ljubljenjem ikona šire zarazne bolesti i to po život opasnih kao što je to lepra ili tuberkoloza. Crkveni „despoti“ moraju konačno shvatiti da moraju ići ukorak sa naukom jer je ona jedini istinski Božiji jezik, Samo ko prihvata nauku kao takvu prihvata i Boga! Zato smo i dobili Božijom voljom i razum! Samo tako može crkva povratiti sjaj vere u boga a po najmanje može to sa unijatima i zajedničkih službi dve dogme koje su se isto toliko udaljile od Gospoda Boga koliko su se udaljile i od nauke. Ko ne razume i ne shvata nauku taj ne može razumeti ni samoga Boga jer nam on naukom pokazuje šta smemo a šta ne smemo. Kažete da je Tesla stvorio oružje-ne poštovani prijatelju, Bog nam je dao i razum da po svojoj volji rasudjujemo i odlučujemo. Po vašoj logici ne bi se smeli služiti nožem jer se može upotrebiti i kao oružje umesto rezanja hleba! Ovi svi ratovi, ove silne izbeglice, teror kud se okreneš su dokazi da su sve religije podbacile i da im nema druge do da sve zajednički podju istim putem, putem nauke kako bi se konačno izbeglo manipulisanje nedužnog sveta u ime Boga!

Saša Vučković Poštovani g. Nonkoviću, koliko ljudi je poljubilo ruku pok. Patrijarha Pavla i koliko njih se zarazilo? I Religija i nauka su zloupotrebljene ! Stado mora imati čobanina. Vi ne razlikujete masu od mislećih ljudi. Narod mora u nešto da veruje (a to sigurno nije nauka), inače bi nastala anarhija i haos! Ne pokazuje nam Bog naukom šta smemo, a šta ne smemo. Bog je stvorio čoveka, a čovek je stvorio nauku i sve druge dobre i loše stvari. Bog nam je dao slobodnu volju, a kako je mi koristimo? Tako što je zloupotrebljavamo. Svestan sam razarajuće uloge onih koji u ime Boga vekovima vladaju svetom, na čelu sa satanističkim Vatikanom. Verujem da ste upoznati sa ciljevima masona i NSP. Ide se ka ukidanju svih svetskih Religija i stvaranju samo jedne, satanističke! Ja nisam „zadrti“ vernik, ali su me upravo satanisti ubedili u postojanje Boga. Ne nauka! Neke vaše rečenice me vređaju. Naravno da se ne ljutim. Čast mi je.

Dušan Nonković Saša, izvinite ukoliko sam Vas Nečim Uvredio, to mi sigurno nije bila namera ali vidite, ja sam izričito govorio o masovnom ljubljenju ikona u crkvama i tu nema dileme da se mogu prenositi opake bolesti a o ljubljenju ruku i prstena sam rekao da su učvršćivanju vlasti obredima u kojima se na taj način celebrira odanost ne Bogu već u praksi svešteniku kojem vernici zajednice ljube ruku. Vidite i o čoveku kao Božijem deli imate po mom shvatawu veoma sužen pogled ne posmatrajući čoveka kao idealno božje delo sa razumom i sposobnostima da se bavi naukom kako bi razumeo Božiji jezik i sebe. Pogledajte šta je Nikola tesla rekao. Zar to ne liči na to kao da je Bog progovorio kroz njega. A i sam je rekao da nije ništa izmislio da je već sve i prije njega bilo te da je on samo odabran bio da upozna svet sa tim mogućnostima. Niko ne ispusta lako silu, vlast i nadmoć nad drugima, malo ko to dobrovoljno čini ali kako stvari stoje moraće nauku prihvatiti kao jedini legitimni božiji jezik u suprotnom će osetiti rezultate nepoznavanja nauke kao Božijeg jezika iskustiti na svojoj koži uništenjem sveta, završiti u infernu ne odstupajući od svojih dogmi kao božijeg jezika i ako je daleko od istine a stim i od Boga – Bog je istina! Zar ne!?

Saša Vučković Molim Vas, bez izvinjavanja. Nema potrebe za tim. Prija mi ovaj razgovor sa Vama jer mi daje dodatnu edukaciju. Religija, data kao takva, ima svoje rituale. Preko njih narod komunicira sa Bogom. Preko nauke, teško da će masa shvatiti kako treba da živi i da se ponaša. Čovek jeste idealno božije delo ali sam čovek je nesavršen. Zato mora da sledi Boga i Božije zapovesti. Ja sam veliki Teslin poštovalac, to možete videti na mom profilu. Slažem se ja sa Vama, ali nauka ne može kontrolisati mase. Zato je potrebna Religija. Ona se ne sme negirati, ni ukidati, ni menjati naukom ili bilo čim drugim. To bi bilo veoma opasno po opstanak čovečanstva. Jeste li čitali Orvela npr. koliko ste upoznati sa ulogom masona, iluminata… Na šta mislite kad kažete „Bog je istina“?

Dušan Nonković Religija, data kao takva, ima svoje rituale. Ali zar nas ti rituali nisu doveli do ovoga zla u kojem se svet nalazi. Mislim da će te se složiti sa činjenicom da se ne može ništa na bolje promeniti sa istim ritualima da moramo baš te rituale iz temelja menjati! Nauka ih je istinom prevazišla! Nauka je ritual istinske religije-nauka je iosnova religije ukoliko se potrudimo da je razumemo i kao takvu vidimo! Naukom smo naučili da ima za nas obične ljude, vernike, neobjašnjivih i nedokučivih fenomena iz čega se da naukom zaključiti da više sile odnosno Boga ima. Nauka ne izključuje naslućivanje na protiv ono je povod da se nauka njim bavi i dokaže kao stvarnost, istinu a i uoči svoje granice Bogom određene. Ako nauku tako tumačimo da je ona Božiji jezik kojim razumemo tek toliko koliko nam to Bog dozvoli onda će biti i kao religija na verodostojnosti zasnovana pa kao takva i od sveta prihvatljiva. Kasno je pa mi je već teško i sedeti za računarem pa ukratko samo toliko: Utabanim stazama se ne pronalaze nove obale, njih je već neko prije nas pronašao i puteve utabao. Ako želimo ovu situaciju u kojoj se čovečanstvo našlo promeniti onda moramo krenuti novim stazama i u religiji! Ponavljanjem prevazićenih verskih obreda srozala se i crkva i vera i država i ceo svet na dno dna ugrožavajući celu planetu. Ako hoćemo nešto novo moramo smoći snage se od starog odvojiti i Božjoj voqi prikloniti a kako ako ne prihvatamo nauku kao Božiji jezik! Kako ga onda uopšte i razumeti. Ako hoćemo novo odelo obući onda moramo staro skinuti ili staro u novo prepraviti kako bi mogli ići u korak sa Božijim zakonitostima. Nauka ne sme isključivati religiju kao oslonac duševnog a stim i zdravog ljudskog bitisanja ali ni religija ne sme isključiti nauku ako joj je stalo do razumevanja božijih zakonitosti odnosno božijeg jezika kako bi mogli i sebe i Boga razumeti!

NEKO LEPO REČE I JEDNOM JEDINOM REČENICOM POKAZA U ČEMU JE PROBLEM ČOVEČANSTVA:

NIJE GLAD U SVETU ZATO ŠTO NE MOŽEMO NAHRANITI SIROMAŠNE VĆ ZATO ŠTO NE MOŽEMO NAHRANITI BOGATE!

JA BI TOME DODAO: ZAR TO NE GOVORI DOVOLJNO O RELIGIJAMA DANAS!

 

 

 

Душан Нонковић-Теодоровић; Путинова кардинална грешка би била било шта веровати лидерима империје зла!!!

Душан Нонковић-Теодоровић о Путину; Путинова кардинална грешка би била било шта веровати лидерима империје зла!!!

Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије (како то запад тврди) онда полази од погрешне полазне тачке односно квази аргумента оних који су на челу Америчке империје!

И ако је Путин својом геополитичком анализом, политичке и реалне ситуације у свету, најближи истини и правди због чега је справом постао нада и лидер спаса целом човечанству, уочљиво је да полази у некима својих анализа од погрешних полазних тачака што не значи да се не може доћи до спасоносног циљаи и ако се пође од погрешне тачке, само мало дуже траје уз више жртава недужног света. Ако се седне у воз на погрешној станици не морају бити и све станице до циља погрешне. Много тога, дали ће се стићи до жељеног циља не зависи само од воза и станица већ и од скретница и скретничара. Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије онда Путин полази од погрешне полазне тачке коју му подмеће Америка односно квази аргумента узурпатора селе који су на челу Америчке империје! Истина је томе сасвим обрнута. Узурпатори моћи на челу америчке империје проширују своје границе узимајући утицај на владе бивших република совјетског савеза стварајући од њих своје марионете. Није у питању страх од ширења Русије утицајем на бивше републике совјетског савеза већ је то обратно. Није у питању страх Америке и њених сателита од Руске експанзије већ је у питању интерес неколико најбогатијих фамилија света које су из личне похлепе за профитом и власти узурпирале све скретнице политичког, друштвеног и медијског живота стварајући од својих политичара и вллада а и широм света марионете својих профитних интереса. Ти најбогатији су и најмоћнији људи америчке империје који владају из сенке својим а и многим политичарима других држава. Можда ту утолико грешим да се не ради о вољи тих најбогатији људи света већ о вољи криминалних удружења или група чијим су уценама постали и сами жртвом те мега богате фамилије. Ти владари из сенке најимућнијих људи света имају у виду нафтна и гасна поља Русије као и баснословно богатство руске федерације! Полазна тачка за разматрање сваког разбојништва као и обичног криминала мора бити мотив. А мотив за рушење влада и држава је увек исти, наиме профит подвргавањем туђих ресурси својим интересима фирмама и концернима. Уништавањем државних структура губе недужни људи не само кров над главом већ губе и услове за преживљавање те на тај начин многи постају чак, за само тањир супе, убице, војници који немају појма ко им из сенке вуче конце под лажним заставама и аргументима. Путин мора имати у виду да империјална сила, са сваком од ње разрушеном државом, вишеструко профитира не само присвајањем ресурси у природним богатствима већ и јефтиној радној снази и надмоћности над гладнима које може да злоупотреби како као јефтине војнике тако и као јефтину радну снагу а и да их покреће као избеглице у сврху дестабилизације још стабилних држава. Ако Путин занемари ове чињенице онда ће се једног дана сусрести, на граници Русије, са милионском армијом плаћених тањиром супе и добро плаћеним њиховим официрима.

Савест је најмоћније оружје човечанства. Да није тако већ би одавно победило зло и света више не би било. Свака сила без људске савести завршава неморалом и распадом. Римска империја није капитулирала пред нечијим убојитим оружјом или неком непобедљивом армијом већ пред моралном речи Христовом, веродостојном истином која је срушила тада најмоћнију империју света. Манипулишући савешћу у спрези са војном силом и подкупљеним светских медијима настала је Америчка империја зла за коју мислим да је прешла свој зенит моћи губитком савести.

Дуплим аршинима губи се веродостојност. Са губљењем веродостојности губи се и савест то најмоћније оружје човечанства које га је спасавало од собствене пропасти. Амерички моћници из сенке су својим манипулацијама и дуплим аршинима изгубили сваку меру веродостојности а стим и моћ собствене савести, ту највећу силу међу силама. Веродостојност је основа сваког успеха. Религије морају преиспитати шта је то у њима веродостојно а шта резултат разноразних манипулација па према потреби извршити и своје реформе прилагољавањем науци јер је наука једини истински језик од Бога нам подарен (ил како га неко назива природа) нама дат да би могли разумети себе и Божије законе. Истина је основни услов веродостојности а истина односно веродостојност на крају побеђује. Савест је најмоћније оружје света па тек онда војна техника! Путин је искрена, веродостојна и савесна личност што је већ више пута својим делима и по цени свог живота доказао зато ће на крају и изаћи као победник. Правде без савести нема, зато ће на крају победити онај ко те особине у највећој мери поседује а то је без двоумљења Путин! По мом скромном мишљењу, Путин мора удопунити своју стратегију откривања манипулација псеудо савестћу за организовање такозваних жутих револуција у сврху без савести рушења држава и без икакве одговорности за последице својег мешања у унутрашње ствари суверених држава.

 

Душан Нонковић-Теодоровић

ЛИБИЈА: Могућ повратак породице Гадафи на власт, племена се уједињују око Сеифа Гадафија!

 07/26/2016 14:39 Свет Планета

ТРИПОЛИ- Син убијеног либијског лидера Моамера Гадафија пуштен је из затвора, а либијска племена виде га као јединог легитимног спасиоца земље и спремна су да га подрже као де факто лидера у било каквом политичком процесу.

Сеиф ал-Ислам Гадафи (Фото: Јутјуб)

Сеиф ал Ислам Гадафи, син убијеног либијског лидера Моамера Гадафија, пуштен је из затвора у Зинтану, где је провео скоро 5 година. Након што је његов отац убијен и Сирт заузет од стране побуњеника, Сеиф је покушао да побегне из Либије, међутим у новембру 2011. је ухапшен и задржан у затвору, где су му, између осталог, одсечени прсти.

У августу прошле године, млади Гадафи је у Триполију осуђен на смрт стрељањем, међутим казна није извршена на инсистирање организације „Human Rights Watch“, која је оптужила самопроглашену владу да је политизовала судски процес.

Сеиф није био присутан на саслушањима, јер као затвореник у Зинтану којим је управљала влада у Тобруку, није био у надлежности власти у Триполију. Осим тога, Међународни кривични суд у Хагу подигао је оптужницу против Сеифа, његовог оца и бившег шефа либијске обавештајне службе Абдалаха Санусија. Хашки трибунал је повукао оптужницу против Моамера Гадафија после његове смрти, а одобрио је да се Санусију суди у Либији.

Извор близак Сеифу рекао је 2015. године за Ал Монитор да је једина препрека ослобађању Сеифа „његова безбедност када напусти затвор“. „Биле би потребне велике безбедносне мере да би био сигуран, а уколико би га одвели у иностранство, имао би мало утицаја на догађаје у земљи“, навео је извор.

Ослобађање Сеифа Гадафија ипак је омогућено новим законом о амнестији, који је усвојила међународно призната влада у Тобруку. Његов правни тим навео је да је Сеиф ослобођен још 12. априла, али да то није објављено из безбедносних разлога. Карим Кан који је водио Гадафијев правни тим, изјавио је да ће Хашки трибунал највероватније одбацити оптужбе против Сеифа, јер му је по истим основама суђено и у Либији, где је ослобођен.

Сада када је на слободи, главно питање јесте: „Каква ће бити улога Сеифа Гадафија у будућности Либије?“

Извори блиски младом Гадафију рекли су за Ал Монитор да је Сеиф већ почео да контактира људе који га подржавају и прави план за спасавање земље. Наиме, Сеиф је практично предодређен да игра улогу у племенски структуираном либијском друштву – већина племена која су подржавала његовог оца, виде га као јединог легитимног спасиоца и спремна су да га подрже као де факто лидера у било каквом политичком процесу националног помирења и уједињења земље.

Према сазнањима Ал Монитора, ова племена су већ донела одлуку да ће га прихватити као њиховог јединог представника, што значи да ће Сеиф Гадафи бити задужен за преговоре, прихватање и одбијање услова националног помирења.

Имајући у виду све гору ситуацију у Либији, све више људи окреће се Гадафију као потенцијално позитивном играчу. Према последњим извештајима, присталице Гадафија су сада у апсолутној већини у Либији и представљају глас који се не може игнорисати.

Осим тога, племенске снаге у земљи су већ неко време у потпуности игнорисане од стране УН-ових представника у Либији, који нису успели да постигну никакав напредак у извлачењу земље из грађанског рата.

Племена која се противе такозваној „Револуцији 17. фебруара“ окупила су се у Врховни савет либијских племена и једино што им фали јесте политичка кохерентност и јако вођство, које према њиховом мишљењу, може обезбедити Сеиф Гадафи.

Чињеница да се његово ослобођење поклопило са ослобађањем шест високих званичника бившег режима, допринела је томе да се Сеиф Гадафи позиционира као све релевантнија политичка фигура у ратом разореној земљи.

Извор: Newsweek.rs

Прочитајте још

ФРАНЦУСКА: Полиција у цркви убила терористу који је узео таоце

Зашто су Руси уништили тајну базу САД у Сирији?