Душан Нонковић-Теодоровић; Путинова кардинална грешка би била било шта веровати лидерима империје зла!!!

Душан Нонковић-Теодоровић о Путину; Путинова кардинална грешка би била било шта веровати лидерима империје зла!!!

Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије (како то запад тврди) онда полази од погрешне полазне тачке односно квази аргумента оних који су на челу Америчке империје!

И ако је Путин својом геополитичком анализом, политичке и реалне ситуације у свету, најближи истини и правди због чега је справом постао нада и лидер спаса целом човечанству, уочљиво је да полази у некима својих анализа од погрешних полазних тачака што не значи да се не може доћи до спасоносног циљаи и ако се пође од погрешне тачке, само мало дуже траје уз више жртава недужног света. Ако се седне у воз на погрешној станици не морају бити и све станице до циља погрешне. Много тога, дали ће се стићи до жељеног циља не зависи само од воза и станица већ и од скретница и скретничара. Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије онда Путин полази од погрешне полазне тачке коју му подмеће Америка односно квази аргумента узурпатора селе који су на челу Америчке империје! Истина је томе сасвим обрнута. Узурпатори моћи на челу америчке империје проширују своје границе узимајући утицај на владе бивших република совјетског савеза стварајући од њих своје марионете. Није у питању страх од ширења Русије утицајем на бивше републике совјетског савеза већ је то обратно. Није у питању страх Америке и њених сателита од Руске експанзије већ је у питању интерес неколико најбогатијих фамилија света које су из личне похлепе за профитом и власти узурпирале све скретнице политичког, друштвеног и медијског живота стварајући од својих политичара и вллада а и широм света марионете својих профитних интереса. Ти најбогатији су и најмоћнији људи америчке империје који владају из сенке својим а и многим политичарима других држава. Можда ту утолико грешим да се не ради о вољи тих најбогатији људи света већ о вољи криминалних удружења или група чијим су уценама постали и сами жртвом те мега богате фамилије. Ти владари из сенке најимућнијих људи света имају у виду нафтна и гасна поља Русије као и баснословно богатство руске федерације! Полазна тачка за разматрање сваког разбојништва као и обичног криминала мора бити мотив. А мотив за рушење влада и држава је увек исти, наиме профит подвргавањем туђих ресурси својим интересима фирмама и концернима. Уништавањем државних структура губе недужни људи не само кров над главом већ губе и услове за преживљавање те на тај начин многи постају чак, за само тањир супе, убице, војници који немају појма ко им из сенке вуче конце под лажним заставама и аргументима. Путин мора имати у виду да империјална сила, са сваком од ње разрушеном државом, вишеструко профитира не само присвајањем ресурси у природним богатствима већ и јефтиној радној снази и надмоћности над гладнима које може да злоупотреби како као јефтине војнике тако и као јефтину радну снагу а и да их покреће као избеглице у сврху дестабилизације још стабилних држава. Ако Путин занемари ове чињенице онда ће се једног дана сусрести, на граници Русије, са милионском армијом плаћених тањиром супе и добро плаћеним њиховим официрима.

Савест је најмоћније оружје човечанства. Да није тако већ би одавно победило зло и света више не би било. Свака сила без људске савести завршава неморалом и распадом. Римска империја није капитулирала пред нечијим убојитим оружјом или неком непобедљивом армијом већ пред моралном речи Христовом, веродостојном истином која је срушила тада најмоћнију империју света. Манипулишући савешћу у спрези са војном силом и подкупљеним светских медијима настала је Америчка империја зла за коју мислим да је прешла свој зенит моћи губитком савести.

Дуплим аршинима губи се веродостојност. Са губљењем веродостојности губи се и савест то најмоћније оружје човечанства које га је спасавало од собствене пропасти. Амерички моћници из сенке су својим манипулацијама и дуплим аршинима изгубили сваку меру веродостојности а стим и моћ собствене савести, ту највећу силу међу силама. Веродостојност је основа сваког успеха. Религије морају преиспитати шта је то у њима веродостојно а шта резултат разноразних манипулација па према потреби извршити и своје реформе прилагољавањем науци јер је наука једини истински језик од Бога нам подарен (ил како га неко назива природа) нама дат да би могли разумети себе и Божије законе. Истина је основни услов веродостојности а истина односно веродостојност на крају побеђује. Савест је најмоћније оружје света па тек онда војна техника! Путин је искрена, веродостојна и савесна личност што је већ више пута својим делима и по цени свог живота доказао зато ће на крају и изаћи као победник. Правде без савести нема, зато ће на крају победити онај ко те особине у највећој мери поседује а то је без двоумљења Путин! По мом скромном мишљењу, Путин мора удопунити своју стратегију откривања манипулација псеудо савестћу за организовање такозваних жутих револуција у сврху без савести рушења држава и без икакве одговорности за последице својег мешања у унутрашње ствари суверених држава.

 

Душан Нонковић-Теодоровић

ЛИБИЈА: Могућ повратак породице Гадафи на власт, племена се уједињују око Сеифа Гадафија!

 07/26/2016 14:39 Свет Планета

ТРИПОЛИ- Син убијеног либијског лидера Моамера Гадафија пуштен је из затвора, а либијска племена виде га као јединог легитимног спасиоца земље и спремна су да га подрже као де факто лидера у било каквом политичком процесу.

Сеиф ал-Ислам Гадафи (Фото: Јутјуб)

Сеиф ал Ислам Гадафи, син убијеног либијског лидера Моамера Гадафија, пуштен је из затвора у Зинтану, где је провео скоро 5 година. Након што је његов отац убијен и Сирт заузет од стране побуњеника, Сеиф је покушао да побегне из Либије, међутим у новембру 2011. је ухапшен и задржан у затвору, где су му, између осталог, одсечени прсти.

У августу прошле године, млади Гадафи је у Триполију осуђен на смрт стрељањем, међутим казна није извршена на инсистирање организације „Human Rights Watch“, која је оптужила самопроглашену владу да је политизовала судски процес.

Сеиф није био присутан на саслушањима, јер као затвореник у Зинтану којим је управљала влада у Тобруку, није био у надлежности власти у Триполију. Осим тога, Међународни кривични суд у Хагу подигао је оптужницу против Сеифа, његовог оца и бившег шефа либијске обавештајне службе Абдалаха Санусија. Хашки трибунал је повукао оптужницу против Моамера Гадафија после његове смрти, а одобрио је да се Санусију суди у Либији.

Извор близак Сеифу рекао је 2015. године за Ал Монитор да је једина препрека ослобађању Сеифа „његова безбедност када напусти затвор“. „Биле би потребне велике безбедносне мере да би био сигуран, а уколико би га одвели у иностранство, имао би мало утицаја на догађаје у земљи“, навео је извор.

Ослобађање Сеифа Гадафија ипак је омогућено новим законом о амнестији, који је усвојила међународно призната влада у Тобруку. Његов правни тим навео је да је Сеиф ослобођен још 12. априла, али да то није објављено из безбедносних разлога. Карим Кан који је водио Гадафијев правни тим, изјавио је да ће Хашки трибунал највероватније одбацити оптужбе против Сеифа, јер му је по истим основама суђено и у Либији, где је ослобођен.

Сада када је на слободи, главно питање јесте: „Каква ће бити улога Сеифа Гадафија у будућности Либије?“

Извори блиски младом Гадафију рекли су за Ал Монитор да је Сеиф већ почео да контактира људе који га подржавају и прави план за спасавање земље. Наиме, Сеиф је практично предодређен да игра улогу у племенски структуираном либијском друштву – већина племена која су подржавала његовог оца, виде га као јединог легитимног спасиоца и спремна су да га подрже као де факто лидера у било каквом политичком процесу националног помирења и уједињења земље.

Према сазнањима Ал Монитора, ова племена су већ донела одлуку да ће га прихватити као њиховог јединог представника, што значи да ће Сеиф Гадафи бити задужен за преговоре, прихватање и одбијање услова националног помирења.

Имајући у виду све гору ситуацију у Либији, све више људи окреће се Гадафију као потенцијално позитивном играчу. Према последњим извештајима, присталице Гадафија су сада у апсолутној већини у Либији и представљају глас који се не може игнорисати.

Осим тога, племенске снаге у земљи су већ неко време у потпуности игнорисане од стране УН-ових представника у Либији, који нису успели да постигну никакав напредак у извлачењу земље из грађанског рата.

Племена која се противе такозваној „Револуцији 17. фебруара“ окупила су се у Врховни савет либијских племена и једино што им фали јесте политичка кохерентност и јако вођство, које према њиховом мишљењу, може обезбедити Сеиф Гадафи.

Чињеница да се његово ослобођење поклопило са ослобађањем шест високих званичника бившег режима, допринела је томе да се Сеиф Гадафи позиционира као све релевантнија политичка фигура у ратом разореној земљи.

Извор: Newsweek.rs

Прочитајте још

ФРАНЦУСКА: Полиција у цркви убила терористу који је узео таоце

Зашто су Руси уништили тајну базу САД у Сирији?

Душан Нонковић-Теодоровић о Путину; Путинова кардинална грешка је било шта веровати лидерима империје зла!!!

Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије (како то запад тврди) онда полази од погрешне полазне тачке односно квази аргумента оних који су на челу Америчке империје!

И ако је Путин својом геополитичком анализом, политичке и реалне ситуације у свету, најближи истини и правди због чега је справом постао нада и лидер спаса целом човечанству, уочљиво је да полази у некима својих анализа од погрешних полазних тачака што не значи да се не може доћи до спасоносног циљаи и ако се пође од погрешне тачке, само мало дуже траје уз више жртава недужног света. Ако се седне у воз на погрешној станици не морају бити и све станице до циља погрешне. Много тога, дали ће се стићи до жељеног циља не зависи само од воза и станица већ и од скретница и скретничара. Ако путин полази од тога да се запад боји да не би Русија обновила совјетски савез и да је то разлог стезања обруча око Русије онда Путин полази од погрешне полазне тачке коју му пдмеће Америка односно квази аргумента оних који су на челу Америчке империје! Истина је томе сасвим обрнута. Узурпатори моћи на челу америчке империје проширују своје границе узимајући утицај на владе бивших република совјетског савеза стварајући од њих своје марионете. Није у питању страх од ширења Русије утицајем на бивше републике совјетског савеза већ је то обратно. Није у питању страх Америке и њених сателита од Руске експанзије већ је у питању интерес неколико најбогатијих фамилија света које су из личне похлепе за профитом и власти узурпирале све скретнице политичког, друштвеног и медијског живота стварајући од својих политичара и вллада а и широм света марионете својих профитних интереса. Ти најбогатији су и најмоћнији људи америчке империје који владају из сенке својим а и многим политичарима других држава. Можда ту утолико грешим да се не ради о вољи тих најбогатији људи света већ о вољи криминалних удружења или група чијим су уценама постали и сами жртвом. Ти владари из сенке најимућнијих људи света имају у виду нафтна и гасна поља Русије као и баснословно богатство руске федерације! Полазна тачка за разматрање сваког разбојништва као и обичног криминала мора бити мотив. А мотив за рушење влада и држава је увек исти, наиме профит подвргавањем туђих ресурси својим фирмама и концернима. Уништавањем државних структура губе недужни људи не само кров над главом већ губе и услове за преживљавање те на тај начин многи постају чак за само тањир супе убице, војници који немају појма ко им из сенке вуче конце под лажним заставама и аргументима. Путин мора имати у виду да империјална сила, са сваком од ње разрушеном државом, вишеструко профитира не само присвајањем ресурси у природним богатствима већ и јефтиној радној снази и надмоћности над гладнима које може да злоупотреби како као јефтине војнике тако и као јефтину радну снагу а и да их покреће као избеглице у сврху дестабилизације још стабилних држава. Ако Путин занемари ове чињенице онда ће се једног дана сусрести на граници Русије са милионском армијом плаћених тањиром супе и добро плаћеним њиховим официрима.

Савест је најмоћније оружје човечанства. Да није тако већ би одавно победило зло и света више не би било. Свака сила без људске савести завршава неморалом и распадом. Римска империја није капитулирала пред нечијим убојитим оружјом или неком непобедљивом армијом већ пред моралном речи Христовом, веродостојном истином која је срушила тада најмоћнију империју света. Манипулишући савешћу у спрези са војном силом и подкупљеним светских медијима настала је Америчка империја зла за коју мислим да је прешла свој зенит моћи губитком савести. Са губљењем веродостојности губи се и савест то најмоћније оружје човечанства које га је спасавало од собствене пропасти. Амерички моћници из сенке су својим манипулацијама изгубили манипулацијама сваку меру веродостојности а стим и моћ собствене савести, ту највећу силу међу силама. Веродостојност је основа сваког успеха. Религије морају преиспитати шта је то у њима веродостојно а шта резултат разноразних манипулација па према потреби извршити и своје реформе прилагољавањем науци јер је наука једини истински језик од Бога нам подарен (ил како га неко назива природа) нам дат да би могли разумети себе и Божије законе. Истина је основни услов веродостојности а истина односно веродостојност на крају побеђује. Савест је најмоћније оружје света па тек онда војна техника! Путин је искрена, веродостојна и савесна личност што је већ више пута својим делима и по цени свог живота доказао зато ће на крају и изаћи као победник. Правде без савести нема, зато ће на крају победити онај ко те особине у највећој мери има а то је без двоумљења Путин! По мом скромном мишљењу, Путин мора удопунити своју стратегију откривања манипулација псеудо савесћу за организовање такозваних жутих револуција у сврху без савести рушења држава и одговорности за последице својег мешања у унутрашње ствари суверених држава.

 

Душан Нонковић-Теодоровић