PEJOVIĆ, Sekula: IMENA I PEZIMENA U CRNOJ GORI I NJIHOVA ZNAČENJA, Ulcinj 2007. Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

PEJOVIĆ, Sekula: IMENA I PEZIMENA U CRNOJ GORI I NJIHOVA ZNAČENJA, Ulcinj 2007.
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Sâm autor okarakterisao je ovo svoje delo kao „pionirski pokušaj da se da doprinos onomističkim (onomastika) istraživanjima“. On je sasvim svestan da neka njegova tumačenja moguće i nisu tačna, jer je ovo složen i obiman posao, koji iziskuje kako poznavanje jezika, tako i konsultovanje brojne liteature, što znači da je potreban timski rad kompetentne institucije. A pošto se usamljeno zauzeo ovim poslom, on ne pretendira na neko veliko naučno dostignuće. Ipak, mi ovo unapred kažemo, da je ovaj njegov rad, iako pionirski, jedno naučno dostignuće od prve ruke i da se zato slobodno može računati na ono što je on konstatirao. Naravno, kao svaki pionirski rad, ima i svoje nedostatke.
On je u ovom delu obradio sva dostupna imena srpsko-crnogorskog naroda svih konfesija, pa i neka imena nacionalnih manjina i dojaspora. Po njemu najveću frekvenciju – brojnost – imaju: prezime Popović – 989 i imena Milorad (1092) i Nikola – 1030.
Ova knjiga sadrži tri skupine imena:
1. Imena i prezimena koja značenjem osociraju na faunu – životinjsko carstvo.
2. Imena i prezimena koja značenjem osociraju na floru – biljno carstvo.
3. Imena i prezimena koja osociraju na geografske i druge pojmove.
Tretirajući problem imena, autor se oslanja na Pavla Florenskog, koji pretendira da se „imenom izražava tip ličnosti, njena ontološka forma koja dalje određuje njeno duhovno i duševno ustrojstvo“ (str. 29). Mislimo da ovo ne odgovara istini, jer niko ne bira svoje ime. Ponajmanje mu ime određuje duhovno i duševno ustrojstvo nosiocu. Ime određuje duhovno i duševno ustrojstvo osobe koja daje to ime novorođenčetu. Pa i onda, ako je svestan etimologije i semantike imena. Duhovno i duševno ustrojstvo nosioca jednog imena je određeno genetskim nasleđem i ekonomsko-društvenim okolnostima u kojima se rađa, raste, živi i vaspitava se.
Isto tako ne slažemo se i sa pretendiranjem P.Florenskog da „nema ni jevrejskih, ni grčkih, ni latinskih, ni ruskih imena, već da zapravo postoje opšte čovječanska imena koja su zajednička svojina čovječanstva…“ (str. 31). Naprotiv, sva imena (i prezimena !) imaju nacionalni karakter, jer potiču iz jezika ovog i onog naroda. Pa i ona koja su poprimila internacionalan karakter, u suštini su poreklom iz jezika ovog ili onog naroda. Peko svega – i ona koja su teofanog karaktera. Suština, semantika i etimologija imena i prezimena je nacionalna.
Uzmimo za primer ime BOGOLJUB.
Ja poznajem Bogoljuba ateistu, što znači da mu ovo ime nije odredilo ni duhovno, niti duševno ustrojstvo. Sa druge stane, Bogoljub može biti ne samo Sloven (Srbin, Hrvat, Bugarin, Rus) hrišćanske vere, već i onaj muslimanske vere. Samo ateista nikad neće dati svom sinu to ime. Razume se – i oni koji nisu Sloveni. Prema tome Bogoljub nije opšte čovečansko ime, nije zajednička svojina čovečanstva, pa ni opšte-slovensko, jer se sa time ne slažu i slovenski ateisti.
Prema tome, iako g. Pejović ima pravo kad kaže da davanje imena nije beznačajna stvar, ne slažem se sa njegovim pretendiranjem iz str. 18: „…jer se njime (Davanjem imena) daje vjerska i nacionalna identifikacija“. Manifestira se vjerska i nacionalna (Pa i klasna !) identifikacija onoga koji daje to ime, koji nadeva to ime novorođenčetu, a ne imenovani, koji se zato ne pita. Pa i kum, koji obično daje ime, najčešće, kao neobrazovan čovek, manifestira svoju neukost, a ne versku, nacionalnu i klasnu pripadnost. Primeri manifestiranja verske, nacionalne i klasne pripadnosti su vrlo retki. Dan danas ljudi nisu svesni da hrišćanska i muslimanska imena ne postoje, da sva imena imaju samo nacionalni karakter.
Sekula Pejović se mehanički mnogo oslonio na rečnik albanskog jezika, pa nam mnoga imena i veže sa tim jezikom, iako ni etimološki niti semantički nemaju nikakve veze. Evo da analiziramo neka od tih imena:

-ANAMALI.- Gospodin Pejović pretendidira: „alb – strana, planina, brdo; alb.- pleme“, što ne odgovara istini. ANAMALI je turska reč, koja znači „blago, bogatstvo“. Turski okupatori Ulcinja su tako nazvali oblast Mrkojevića. Ni strana, ni planina, ni brdo, pa ni pleme sa tim imenom ne postoji ni kod nas, niti kod Albanaca.
-ARNAUT, ARNAUTOVIĆ.- On piše: „ Arnaut – naziv za Albance“. I ne samo za Albance, već i za najamnike, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Za opširnije vidite moje delo KO SU ALBANCI ?, Ženeva 2007, drugo izdanje Jagodina 2013, englesko izdanje Ženeva 2008.
-BALJOŠEVIĆ.– On vezuje ovo prezime sa „alb. bal = „lovački pas, hrt“. Zatim nam za osnovu prezimena navodi i srpske reči balje – biljeg: „sa biljegom na čelu – licu“. Treba znati da je albanski apelativ balë srpske etimologije. Sem toga, prezime Baljošević se prirodnije veže za srpsko ime Batrić>baljo>Balošević.
-BALTIĆ.– Pejović kaže: „ime Balta od Baltazar“. Antroponim Balta ne postoji ni kod nas, niti kod Albanaca. Ali imamo antroponim Balša od BATRIĆ>BALJO>BALJTO>BALTIĆ.
-BARANIN, BARANOVIĆ.– On pretendira: „Bar-mjesto u C.Gori; bara podvodna livada“. Prvi deo pretendianja stoji, ali ne i drugi. BARANOVIĆ nema veze sa BARANIN. Ono se veže sa baran, ovan. Za BARANIN vidi opširnije kod glasa KURT.
-BARILOVIĆ, BARLOVIĆ, BARULOVIC.– Pretendira da imamo posla sa alb.- bar = „trava, zelenilo“. Nijedno od navedenih prezimena nema veze sa alb. bar. Ona se vezuju sa srp. apelativom barila = „sud od drveta za prenos vode“. BARLOVIĆ može se povezati i sa alb. bardhë = „beo“.
-BECIĆ.– Pejović piše da je alb. beci = „jagnje (malo, jaganjce)“. Štaviše, navodi nam i it. Beci = „novac-mletački“. Ovo prezime nema veze ni sa prvim niti sa drugim upoređenjem. Činjenica što ovo ime prezime srećemo samo kod muslimana, dovoljan je dokaz da potiče od „muslimanskog“ imena BEQIR>BECO>BECIĆ.
-BICI-BICIĆ.– On pretendira: „ možda oblik prezimena Becić; alb. – Bic-i prasence“. Bici-Bicaj je selo u Severo-Istočnoj Albaniji, pa su to uzeli za svoje prezime mnogi iseljenici, koji su stigli i u naše predele, gdje su napravili BICIĆ. Poznat je u našoj istoriji barski biskup Marin Bici.
Ovo selo pripada onoj zoni današnje Albanije, za koju nam je i veliki prijatelj albanskog naroda, Englez Noel Malcolm, u njegovoj knjizi KOSOVO, rekao da je do kasno bila nastanjenja sa pravoslavnim srpskim stanovništvom, koje se preverilo i primilo islam, pa se preko islama i srođavanjem sa Albancima – albaniziralo. Lično ja poznajem mnoge „Albance“ te zone, sa kojima sam (u Albaniji !) govorio srpski, koji su oni znavali i govorili bolje, ispravnije od albanskog. Koliko za primer navodim uhapšenog lekara Muhamet Kosovrasti, a Maksim Ostreni mi je bio i islednik.
U Severnoj Albaniji imamo i toponim JUBICA, koje je sigurno bilo LJUBICA. Kako se zna, mi Ljubicu skraćeno zovemo Bica, pa mislim da je ovo etimologija toponima BICI-BICAJ. Na albanskom jeziku ovaj toponim nema nikakvo značenje. Pretendiranje Pejovića za bic – „prasence“ ne odgovara istini, jer Albanci kažu gic.
Za opširnije vidite moju studiju „Ko je biskup Marin Bici?“, objavljena u listu TABLOID Br.328, Beograd, 09.IV.2015.
-BIHOLJAC.– Ne mogu razumeti kako je g. Pejović povezao ovo prezime sa alb.- Behi = neočekivano doći ! Pa svaki ko govori srpski pre bi to povezao sa svojim BIH, negoli sa tuđim BEHI. Mislim da ovde nemamo ni BEHI niti BIH, već BIHORAC, sa poznatim alterniranjem R : LJ, ako n emamo posla i sa štamparskom greškom.
-BIŠA.– Pejović pretendira: „mjesto Bišina, alb. zvijer“. Ovome dodaje i prezimena BIŠEVAC i BIŠEVIĆ. Kod Albanaca imamo i prezime BIŠA, koje je moguće u vezi sa alb. biša = „zver“, ali Bišina kao toponim ne može se vezati sa alb. zver. Pre bih rekao da imamo posla sa antroponimom BISERKA>BISA>BIŠA>Bišina.
-BUĆKOVIĆ.– On pretendira: „ uža osnova ove skupine prezimena Buć – alb. = guja (zmija): Buć – krš – gomila – hrpa; Osnova ime Buća – od Budimir“. Ako je osnova imena Buća – Budimir, sa čime se mi slažemo, onda se isključuju albanski omonimi buć.
-BUŠARI.– Pejović kaže: „ mjesto, oblast, pleme u Albaniji“. Ja poznajem albanska plemena, ali ne i jedno takvo, sa imenom Bushari. Mislim da se ime mesta može vezati sa imenom ljudi koji se bave bušenjem.
-DAKIĆ, DAKOVIĆ.– On piše: „možda Dakja – Dačani“. Ni sa Dakja niti sa Dačani, već sa DANILO>DAKO>DAKIĆ>DAKOVIĆ.
-DAŠIĆ.- Pejović petendira: „alb. Daš = ovan (uža osnova); osnova imena Daša od David; Daš (čak.) – kiša, oblik glagola dati (osnova); Daš = koji rado daje“. Ovde imamo posla sa srpskim antroponimom DANILO>DAŠO>DAŠIĆ, pa i DANILO>DACO>DACIĆ>alb. DACI.
-DEMIĆ, DEMOVIĆ.- On piše: „demos – demo – narod; alb. dem – bik; demon – zli duh“. Ništa od toga. Ta su prezimena izvedena od tur. ADEM>DEMO>DEMIĆ>DEMOVIĆ.
-GEGA, GEGAJ, GEGOVIĆ. –Pejović kaže: „Gege – naziv za Albance sjeverno od Škumbe. Ime Gega – od Georgije; gege – gaće“. Gege su jedno od tri najveća albanska plemena: Gege, Toske i Ljabi, ali ime GEGA ne dolazi od Georgija, jer su se tako nazvali od samog početka ne samo hrišćanski Albanci, već i muslimanski. Naše prezime GEGOVIĆ se ne vezuje za albansko GEG-A, već za naš antroponim GERASIM>GEGO>GEGOVIĆ.
-GUČI – Guča.- On piše: „mjesto; alb. – ujed konja“. Koliko ja poznajem alb. jezik, ne znam da oni kažu za ujed konja ni guči niti guča. Ni alb. akademici, u njihovom REČNIKU ne navode to. U Srbiji postoji planina Guča, a i za golubove se kaže a guče. Imamo i prezime Gučić.
-GURANOVIĆ, GUREŠIĆ, GURZAKOVIĆ, GURINA, GURUNDŽIĆ.- Pejović pretendira: „tur. burur – sujeta; alb. gur, kamen; gure – vrelo…“ Kao što kod GURUNDIĆ imamo tursko BURUNDIĆ – burun – „nos“, a ne sujeta, tako i kod ostalih navoda nemamo alb. gur – „kamen“, ponajmanje gurrë – „vrelo“, već GJURANOVIĆ, GJUREŠIĆ, GJURO-ZAKOVIĆ, GJURINA, što znači da nemaju veze sa alb. jezikom.
-KAPLAN.– Po njemu „alb. Kaplan – tigar“. Stvarno kaplan znači tigar, ali ne na albanskom jeziku. Ovo je arabska reč. Imamo je i na jevejskom jeziku, ali tamo ima drugo značenje. Iz arabskog jezika je ušla kod svih muslimana.
U ovoj eri svakojakih urlika i besnila protiv mene, posebno i upinjanja da me prikažu kao Albanca, i to korenitog, autohtonog, nadajmo se da ovu grešku nije učinio namerno ovaj Crnogorac, koji se naziva Pejović (od PETAR), a ne Pejani (od imena grada PEĆ).
-KILIBARDA.– On kaže: „ alb. Kalibard – bijelokonjac“. Ovo je sigurno savremena „narodno“-albanska etimologija, koja treba da pripremi albaniziranje čitave Crne Gore. Kili nema veze sa alb. kal – „konj“, niti barda sa alb. „beo“.
-KRCUN.– Pejović pretendira: „krcat pun – Krca vrsta ptice; krcati – lomiti koštanovo voće; hip. – Krsto“. Ovo posljednje je ispravno, ali ne i ono što mu prethodi.
-KURT.– Po njemu: „oblici imena Kurt; tur. – Kurt – vuk. Kod KURTOVIĆ povezuje ovo i sa alb. – kurt – obor – avlija, dvor“. Istina je da na turskom jeziku apelativ kurt zna
i “vuk”. Turci, a od njih i naši muslimani, upotreblavaju ovaj apelativ i kao antroponim. Iz antroponimije prešao je i u patronimiju, pa tako imamo prezimena KURTOVIĆ, KURTANOVIĆ, KURTIŠEVIĆ, KURTAGIĆ i dr. Ova prezimena ne sre
emo samo kod naših muslimana, ve
i kod hrišćana. Kod ovih može imati i nema
ku etimologiju, posebno kod Albanaca iz oblasti Mata. Kako se zna, u Srednjem veku, jedan zna
ajan deo Nemaca, smestili su se u Matu, gde su asimilirani od Albanaca. Njihove tragove sre
emo ne samo kod patronima KURTI i kod nekih toponima Mata (Mali i Allamanit = Planina Nemca), ve
i u fizionomiji i prirodi nema
koj posebnih lica. U zatvoru Burelja poznavao sam policajca Ali Kurti, koji ne samo po fizionomiji, ve
i po prirodi, beše ve
i Nemac i od samog Hitlera.
U Ulcinju je poznat Adem Kurtagi
, koji se 1877. godine preselio iz sela Tuđemile (Bar), gde je njegov otac Abdulah bio imam. Adem je stigao u Ulcinj porodi
no, sa bra
om Mahmudom i Omerom. Ovde oni menjaju prezime od KURTAGIĆ u BARANIN, koje je
isto slovensko prezime. Kad su došli u Ulcinj oni su i govorili u porodici slovenski (srpsko-hrvatski), pa pomalo i turski.
Prezime BARANIN na
i
ete dan-dana u li
na dokumenta
lanova ove porodice. Duž DSR i naro
ito posle rata, pod pritiskom i šantažom albanskih ekstremnih nacionalista, promenili su prezime u TIVARI, prevode
i ovako na albanski jezik crnogorski oblik prezimena BARANIN.
Pošto su se oženili u Ulcinj ova tri brata, sigurno sa Albankama, uveden je u njihovoj porodici i albanski jezik, pa danas neki od njih pretendiraju da su i po nacionalnosti Albanci. Kao takve ih tretira i “Albanac” Hajro Ul
inaku u svojim napisima i “nau
nim” studijama1, koji ovakvim Albancima ”dokazuje” da su ulcinjski pomorci bili Albanci.
______________
1) ULQINAKU, Hajro: DETI, DETARËT E ULQINIT, Ulcinj 2002.

-LJUMA, LJUMIJA.- Pejović pretendira: „alb. rijeka, sreća, blažena; ljumati tromo hodati“. Luma je oblast u Albaniji, dok lum-i znači „reka“. Ono LJUMIJA (Verovatno LUME-LUMJA, ili LUMTIRI-JA) je žensko lično ime, koje proizilazi od apelativa lumtuni-lumturi – „sreća, blaženost“. LJUMATI ne znači ništa u alb. jeziku.
-LUNJA, LUNJIĆ.– On piše: „lunjavo oborene glave; možda od –Luna (N u NJ); mjesec; lunjav – pjegav; lunja – lutalica“. Lunja je kod nas jedna vrsta ptice, a moguće proizilazi i od lunjav – pegav, pa i od lunja-lutalica.
-LUC, LJUCA, LJUCAJ, LJUCÐONAJ, LJUCEVIĆ, LJUCIĆ, LJUCOVIĆ.- Pejović pretendira: „alb. Ljuce – kalj – mulj; blato; ljus – moliti slaviti; Luca od Ljubislav i dr; moguće ljucak čovječan“. Ovaj antroponim se sreće samo kod katoličkih Albanaca, koji su aktuelno, u njihovom najvećem broju, albanizirani cnogorski katolici. Prema tome, nema veze ni sa kalj, mulj, blato, niti sa lus-molim, ponajmanje sa ljucak-čovečan. Ono je hipokoristična skraćenica od Ljubiša>LJUCO>gen. LJUCA>LJUCAJ>LJUCÐONAJ>LJUCEVIĆ>LJUCIĆ>LJUCOVIĆ.
-MALISORKA – Malisori.- On pretendira: „alb. pleme i oblast“. Ni pleme niti oblast, već „gorštakinja-gorštak“.
-MALONČIĆ.– Pejović piše: „ prezime asocira na staro pleme albanskog porijekla u Cnoj Gori; ital. Malo – zao; opak“. Ni u Albaniji niti u Crnoj Gori nemamo jedno tavo pleme. U Crnoj Gori postoji bratstvo MALONČIĆ, o kojemu je pisao i akademik, pof. dr Idriz Ajeti, pretendirajući i on da je sa albanskom etimologijom, od alb. mal – „planina“ ali ne dokazujući nam to ničime.
U Crnoj Gori, na jugu grada Danilovgrad imamo selo MALENCA, za koje I.Ajeti isto tako pretendira da je sa albanskom etimologijom. Kako smo to u jednoj drugoj studiji naglasili (Vidite moje delo DARDANIJA, str. 137.) u vezi toponima GOLEM (GOLEMADE), Sloveni su nazivali ovako svaku naseobinu, koja je prema njihovim koncepcijama bila golema, velika. Isto tako su postupali i sa malenim naseobinama, nazivaju
i i ove MALEN, ili MALIQ (Kod Prizrena u Srbiji, pa i kod Korče u Albaniji. U Isto
noj Srbiji imamo i planinu Maljenik, pa i prezime Malić). A kad je naseobina bila sasvim mala, nazvali su je MALENCA. Svi su ovi antonimi toponima GOLEM, što nam svedo
i i jezi
ni ose
aj Crnogoraca, koji sa toponimom MALENCA ne podrazumeva ništa drugo do samo jednu naseobinu m a l e n u.
Kod MALONČIĆ, kako naglašava i I.Ajeti [Vidite njegovu studiju: Kontribut për studimin e disa toponimeve të Malit të Zi (= Doprinos za studiranje nekih toponima Crne Gore), časopis STUDIME FILOLOGJIKE Br. 2, Tirana 1984, str. 42], imamo jedan patronim, ili bratstvo (Ne i pleme !), kako kaže Ajeti, pretendiraju
i da je sa albanskom etimologijom. Opet, kao i u slu
aju MALENCA, on nam ne pruža nikakvo obrazloženje. U ovim okolnostima nisam u stanju da činim neku nau
nu analizu, ali naglašavam da kod ovog patronima pada u oči, u poziciji infiksa, italijanski augmentativni sufiks -ON(e), koji – u ovom slu
aju – ne mora biti italijanski, ponajumanje da se i ono mal veze sa mal = „slab, zao“ od neolatinskih jezika, kako to čini Pejović.
Ajeti ga sigurno opet veže sa albanskim apelativom mal = « planina ». Ja ga opet pitam: da nije sa albanskom etimologijom apelativ mal = « planina » ?! Sa druge strane, zašto da vežemo naše reči sa albanskim, kad imamo naše?! Albanski etimolog Akademik Čabej, kad uzima u analizu albanske re
i, kaže da ih treba uporediti sa doma
im, albanskim primerima, a ne sa stranim. Zar to ne važi i za nas ?!
-MEKIĆ, MEKULI.– Pejović piše: „možda po Meki – grad – muslimansko svetilište; mek – nije tvrd – uža osnova“. Meka ne dolazi mu obzir za upoređenje, dok pridev mek je na svom mestu.
-MIRDIA, MIRDITOVIĆ, MIRIDITA.– Pretendiranje Pejovića za „oblast i pleme u severnoj Albaniji“ je ispravno. Ali prevod „Mirdita – dobar dan“ ne stoji. To je narodna etimologija Albanaca, koja nema veze sa naučnom istinom. Etimologijom ovog toponima Srednje Albanije bavio se i Gojko Vučković, ali bezuspešno. Sami albanski etimolozi su priznali da MIRDITA, kao toponim i ime plemena, izašlo je od imena ličnosti Miro Dida (Dimitrijević), koji je bio Srbim i poglavar plemena u toj oblasti, pre pristizanja tamo Albanaca. I neosporni prijatelj Albanaca, Englez Noel Malcolm, priznaje da Mirdita, pre dolaska tamo Albanaca, bila je nastanjena isključivo od Srba. Pa i to, da se i danas, značajni deo stanovništva te oblasti, sastoji od albaniziranih Srba.
-NADA.- Pejović piše: „ rus. Nada od Nadežda – označava se jedna od hrišćanskih vrlina; mađ. velika“. Pre svega nada nije samo hrišćanska vrlina, već sveljudska. Gaje nadu i nehrišćani ništa manje od hrišćana. Zatim, mislimo da Nadežda proizilazi od nada, a ne Nada od Nadežda. I ako na mađ. reč nada znači „velika“, ne verujem da im i antroponim Nada znači „velika“, pošto je ovaj antroponim ušao u sve jezike sveta, pa sledstveno i u mađarski.
-PRELJVUKAJ.– Kaže: „dvojno ime; kao kod prezimena te osnove; prele – izv. od preluo – mlad. Prelest – draž, ljupkost. Kod PRELJEVIĆ Prelac – noćni leptir koji prede vlakna. Prelje – božanstva koja predu niti ljudskog života. Prest vunu (L. u LJ.). Ime izvedeno od nekog imena“. Drugi deo VUKAJ jasno je da potiče od srp. apelativa vuk. Dok prvi deo PRELJ nema veze sa pretendiranjima Sekule Pejovića. Istina je da ga srećemo kod Albanaca katoličke vere kao lično ime, ali ne odgovaraju istini upoređenja koja im čini g. Pejović. Etimologijom albanskog antoponima Prela zauzeli su se skoro svi albanski etimolozi, počev od akademika Androkli Kostallari i Idriza Ajeti, pa do Preljoca Margiljaj, koji – iako taj antroponim ima i u svom imenu, pa bi trebao da zna oklen mu je, praveći se kao da ne zna, nastojao je da nam ga prikaže sa albanskom etimologijom. Kod ovog antroponima imamo posla sa hipokoristikom srpskog imena PREDRAG>PRELJO>gen. PRELJA>PRELJEVIĆ. Za opširnije vidite moje delo ETIMOLOŠKE KOSIDERACIJE.
-RUGOVA, RUGOVAJ, RUGOVAC, RUGOVIĆ.– On kaže: „Rugova – mjesto, Rugovska klisura: alb. Ruge – drum – put“. Iako naziv Rugova asocira na alb. apelativ rrugë – „put“, on nema veze sa tim. Kako sam to objasnio u jednoj drugoj studiji, imamo posla sa srp. apelativom rog.
-TEMALI.– Ovo prezime Pejović povezuje sa grčkim, italijanskim, latinskim i ruskim jezikom, a ne sa albanskim – koji je očit u oba dela tog prezimena: TE – „kod“ i MALI – „planina“. U Albaniji postoji i oblast zvana Temal-i, a albanski književnik Paško Vasa objavio je i roman pod naslovom BARDHA E TEMALIT (BELA TEMALJA).
-TOSKA.– Pejović pretendira: „južni Albanci – Toske; rus.- tuga“. A kod TOSKIĆ dodaje : „Toska – ime od Teodosije“. Toska je, posle Gege, najveće alb. pleme, koje se prostire u Jugo-Istočnoj Albaniji. Nema ništa zajedničkog sa rus. „tuga“. Pa ni TOSKIĆ sa Teodosije. Ime alb. plemena Toske potiče od oblasti Toskëria, a ime ove oblasti moguće od italijanskog krstaša sa prezimenom Toska, ili iz italijanske oblasti Toskana.
-TRCETA, TRCETIĆ.– Pejović piše: „po nadimku Drceta – Trceta, dobili prezimena (porijeklom Todorović iz Cuca; Albanci u Ulcinju); možda od t r (u) c – pakost, inat; trcati – habati; asoc. na jedra“.
Mi smo tretirali ovo prezime u delu LLAGAPËT E ULQINAKËVE (PREZIMENE ULCINJANA, Ulcinj 2003), gde tekstualno kažem: „TRCETA,- od slovenskog jezika trceta = «osoba koja se oblači sa otrcanom odećom ». Nosioci ovog prezimena su pravoslavni i izjavljuju se za Crnogorce. U Ulcinj imamo i prezime TRCETIQ, koji nose muslimani i izjavljuju se za Albance.
ŠAJOVIĆ – ŠAJIN,– Pejović kaže: „ime kao – Šahim – prs. Soko; alb. – šaj – uzdahnuti; pritisnuti“. Veza sa persiskim šahin = „soko“ je očigledna, ali ne i sa alb. šaj (fshaj) = „uzdahnuti“.
-ŠESTANI.– On navodi: „Pripadnik jednog od alb. plemena“. Ne postoji nikakvo alb. pleme sa ovim imenom. Naprotiv, postoji oblast u okolini Bara sa tim imenom, nazvana tako po tome što su u početku tu bila samo 6 stana.
-UJKAN.- Pejović piše: „alb. Ujk – Vuk; dim – ujak“. Kod UJKIĆ kaže samo „alb. – ujk – vuk“. UJKAN ili UJKANI, kao ime ili kao prezime, sreće se samo kod Albanaca i znači „vučjak, pas poreklom od vuka“. Prezime UJKIĆ se sreće samo kod Srbo-Crnogoraca i nema veze sa albanskim UJKANI, niti sa ujk – „vuk“. Kod Srbo-Crnogoraca se veže sa apelativom ujak. Ali ima slučaja da su Srbo-Crnogorci, albanizirajući se, albanizirali svoje prezime UJKIĆ u UJKANI.
-VALBONA.– Pejović pretendira: „moguće dvojno: val – talas, bona – dobra; eng. Valuable-dragocjena; moguće rijeka“. U Severo-Istočnoj Albaniji postoji rečica Valbona, koja je dobila to ime po neolat. val – „dubava“ – bona – „dobra“.
-VLAHO, VLAŠKO.– Pejović piše: „vidi prezimena koja imaju za osnov ova imena; Vlah čovjek pavoslavne vjere (najčešći slučaj: seljak u Dalmaciji.)“. Antroponim Vlaho i prezimena Vlaško, Vlašković, Vlahović i slična proistiću od antroponima Vladimir.

Na str. 13 Pejović piše: „Ime Marko može biti i albansko, i hrvatsko, crnogorsko i srpsko a tako je i sa pezimenima, jer određeno prezime ne znači pripadnost istoj konfesiji“. Ime Marko nije ni albansko, ni hvatsko, crnogorsko i srpsksko, jer je keltsko. U keltskom jeziku znači „konj“. Neka im je sa srećom svima koji ga nose !
U nastavku piše: „Sloveni su došli na Balkanu u VII vijeku nove ere“. A oni koji su 548.godine ušli u Durrhachium (Današnji Durrës, u pupak Albanije) šta li su bili?! Da nisu bili Albanci ?!
Na str. 14 Pejović nam piše: „Iliri su naseljavali zapadni dio Balkana počevši od drugog milenijuma prije nove ere…“ A zašto nisu uzeli u
ešće u Trojanskom ratu, kad su već od početka drugog milenijuma pre nove ere tu ?! Svetski su naučnici dokazali da su Iliri stigli na Balkan posle Trojanskog rata, negde u VIII veku p.n.e.
Ima i puno drugih glasova za diskusiju, kao i problema, ali ostavljamo i drugima da se ovim izdanjem pozabave, pa da i oni kažu koju svoju reč, jer – na kraju krajeva – nisam sva znanja pozobao ja.
I pored ove kritike, delo Sekule Pejovića, zajedno sa delom Vukote i Akima Miljanića PREZIMENA U CRNOJ GORI, pa i moje PREZIMENA ULCINJANA, ostaju vredna kao pionirski pokušaji da se da doprinos onomističkim istraživanjima.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: