Aleksandar Jablanović je na Vidovdan posle 17 godina otišao na Košare i najavio da će tamo biti podignuto spomen-obeležje palim srpskim borcima. (Video)

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE
Advertisement

Aleksandar Jablanović je na Vidovdan posle 17 godina otišao na Košare i najavio da će tamo biti podignuto spomen-obeležje palim srpskim borcima.

Košare su, kaže on, sramota Evrope koja je bombardovala srpsku vojsku koja se branila od terorista, istih onih koji danas ubijaju po Evropi.

Vest da na srpsko-albanskoj granici na Kosovu i Metohiji na karauli Košare jedan Srbin na Vidovdan polaže venac i pali sveće srpskim borcima palim na ovom mestu 98/99. godine kao grom iz vedra neba pogodila je albanske političare, dok su prištinski mediji požurili da ovaj čin okarakterišu kao “provokaciju”.

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

Aleksandra Jablanovića, koji je položio venac na Košarama, odmah su nazvali “provokatorom”. On kaže da je njegova namera bila da polaganjem venca na karauli Košare na Vidovdan oda počast poginulim borcima koji su 82 dana branili i odbranili karaulu, podsećajući da su srpski vojnici na ovom položaju bili izloženi najžešćim napadima tokom rata na Kosmetu 1998. godine i NATO bombardovanja SRJ 1999. godine.

Advertisement

Jablanović kaže da je tamo otišao samoinicijativno. Na Košarama, gde je za Srbe inače pristup gotovo pa nemoguć, Jablanović je ostao tačno 82 minuta, upravo onoliko koliko dana je i trajala odbrana Košara.

FOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

“Naš sledeći korak biće da tamo sagradimo jedan mauzolej-spomenik za sve borce koji su se borili za Srbiju, a koji su tamo pali. Taj spomenik neka bude svedok jedne herojske borbe i jednog strašnog vremena stradanja najhrabrijih sinova našeg naroda”, istakao je Jablanović.

Do samih Košara se na Vidovdan, kaže, probio kao i svi Srbi pre njega – rešenošću i hrabrošću. Albanci su rekli da na Košare neće više kročiti srpska noga, evo kročila je! Slagali su, kao što lažu da je Kosovo nezavisno – emotivno je svoju posetu Karauli Košare doživeo Jablanović.

Albanci su, inače, nedaleko od karaule Košare već odavno podigli spomen-obeležje pripadnicima OVK koji su učestvovali u ovoj teškoj bici.

(Sputnjik/SrbijaDanas)

Dr. Nadežda Bastara je prije 17 godina došla u Nemačku (Flensburg) bez znanja jezika, uspela je naučiti jezik i postati univerzitetski profesor, i svetski stručnjak za lečenje malignih bolesti

Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Njemačkoj i Evropi je profesorka dr Nadežda Basara, za koju zna ceo svijet i priča o njenim uspjesima u…
izaberizdravo.com:

http://izaberizdravo.com/2017/06/27/srpska-doktorka-izlijecila-hiljade-ljudi-od-raka-kod-mene-se-ne-umire-video/

Срђан Ного: Зашто је Ана Брнабић нови председник владе – Видео

  1. Почетна
  2. Новости
  3. Срђан Ного: Зашто је Ана Брнабић нови председник владе

Срђан Ного: Зашто је Ана Брнабић нови председник владе

https://dveri.rs/clanci/srdjan-nogo-zasto-je-ana-brnabic-novi-predsednik-vlade

  • Двериликс
  • Извор: Информативна служба Двери
  • |
  • Четвртак, 29.06.2017 16:40
  • Srđan Nogo: Zašto je Ana Brnabić novi predsednik vlade

Говор народног посланика Двери Срђана Нога, који је саботиран и грубим кршењем пословника сакривен од јавности, наставак је откривања највећих криминалних афера ове власти под називом Двериликс. Пола времена – 4 минута, микрофон није радио нити је камера иједном приказала посланика Нога.

У стенограму не постоје та 4 минута његовог говора. На ово излагање ни мандатар Ана Брнабић, нити један посланик владајуће већине нису имали нити једну реч одговора. Говор преносимо у целости.

На почетку мога излагања, морам да урадим нешто што нисам до сада урадио за говорницом народне скупштине, и што ће вероватно изненадити све у сали. Морам да честитам Александру Вучићу зато што је предложио Ану Брнабић за мандатара. Када сам схватио разлоге зашто је то учинио, сматрам да је коректно са моје стране да похвалим политичког противника за велику сналажљивост и да могу само да кажем: Вучићу, мајсторе!

А образложићу зашто тако мислим, и који су разлози зашто је Вучић одабрао Вас, госпођице Брнабић.

Прво, напомињем да мислим да ће ова Влада трајати краће од претходне, максимум 6 месеци, и да нас заједно са градским чекају и нови парламентарни избори.

Питам Вас, госпођице Брнабић, да ли сте икада радили за неку страну службу или организацију под контролом стране службе? Да ли смете да тај одговор дате на полиграфу – али не онако као својевремено Чеда Јовановић кад је прошао полиграф да није ишао у Шилерову, јер га то нису ни питали, већ му показивали карте, или као Вучић када му је Небојша Стефановић дао полиграф без контролних питања. Из Ваше достављене биографије види се да сте били, или сте још увек, део бар 2 такве организације – УСАИД и ЕWБ (Еаст Wест Бридге).

Да ли можемо да добијемо безбедносну процену БИА, јер је иста морала бити сачињена, имајући у виду да сте морали бити под обрадом управо због ангажмана у поменуте 2 организације. Подсетићу Вас да је и Александар Вучић када је постао шеф бироа за координацију служби безбедности, прибавио и махао некаквом потврдом коју му је дала БИА да није енглески агент. У време када сте постајали министар, шеф БИА био је адвокат Александар Ђорђевић, иначе кум министра у Вашој будућој Влади Златибора Лончара, који је обезбедио да прођете безбедносну процену. Његова адвокатска канцеларија, где је он формално замрзнуо статус, између осталих заступа Пиреус банку, баш као и ваш пријатељ и пословни партнер адвокат Игор Исаиловић, са којим сте имали заједничку фирму и који је био Ваш адвокат у оставинском поступку. Игор Исаиловић је такође пословни партнер у свим пословима Вашег школског друга Синише Малог. Оба поменута адвоката повезује годишњи паушал од Пиреуса који се мери стотинама хиљада евра.

У експозеу сте поменули мобилно плаћање, односно плаћање банкарских услуга преко телефона, на страни 70. Да ли знате ко је то патентирао? Патент се води на фирму Цертус, власника Дејана Драгојловића. Патент и фирма су отети, а власник незаконито притваран, и на њега је покушано више атентата. Фирму и патент је отела група око Тахира Хасановића, Радета и Саве Терзића, Сеада Спаховића, Гордане Чолић. Питам Вас да ли познајете Тахира Хасановића, и у каквом сте односу? Он је први човек Трилатералне комисије у Србији, шеф масонске ложе где су чланови бар 2 министра ове владе, и шеф Вама и министарки Михајловић у ЕWБ. Ради се о агенту енглеских служби, и једном од најбогатијих и најмоћнијих људи у Србији. Довољно је проћи Кнез Михајловом улицом у Београду и видети нове велелепне објекте које је изградио.

Као министар, осим што сте отели 8 милијарди од локалних самоуправа, нећете бити запамћени по неким резултатима. Али ипак има ствари које су вредне помена.

Најпре, слушајући Вас јуче, закључио сам да не познајете законе, нити рад државних служби, а били сте министар државне управе! Јасно ми је онда зашто сте учинили једно кривично дело. Али да Вас прво питам – колико сте извода из ЈБС (јединственог бирачког списка) својеручно потписали у складу са законом? Ниједан, јер сте као министар на незаконит начин закључили ЈБС, и јер су штампани изводи за бирачка места били скенирани, без Вашег својеручног потписа и отиска печата. То није у складу са законом, и на то смо указивали на седницама РИК-а. То су фалсификати, и при том су штампани изводи за Косово и Метохију били нетачни и непотпуни. Обавештавам Вас да сам против Вас поднео кривичну пријаву.

Највише пажње сте у експозеу поклонили дигитализацији. Занима ме једна ствар око онога шта је за Вас најважније – дирекције за електронско пословање, коју преводите у кабинет председника владе. Да ли је разлог томе последњи тендер УСАИД за правосуђе, вредан 15 милиона евра, где ви желите да утичете ко ће га добити? Помињете то у експозеу, на страни 55.

Подједнако ме занима програм е Инспектор, који сте више пута усмено поменули јуче и данас. Ваше министарство је поништило тендер, на коме је, одлуком од 16.12.2016. (број 404-02-43/2016-01/5) посао добила фирма ПРОИНТЕР, иза које стоје Славиша Кокеза и Слоба Квргић. Кокеза је познат јавности, а мање познати Слоба Квргић је човек који је продао стан Тамари Вучић у Белвилу од 130 квадрата за 0 динара. А Вучић је власник гарсоњере поред. На поновљеној јавној набавци, одлуком од 27.03.2017. (број 404-02-43/2016-01/10) посао добија фирма ЕНЕТЕЛ, која је у власништву Ненада Ковача – Неше Роминга, кума Николе Петровића, која даје 70 милиона динара већу цену од ПРОИНТЕРА.

Да грађани знају, највећа зарада се узима од одржавања ових софтвера, много већа од продаје, а одржавање могу да раде само испоручиоци истих. Друга ствар је постојање увида у програм. Е-инспектор омогућава увид у рад свих инспекција, и даје велику моћ имаоцу информација. Исто као и програм за правосуђе. Кроз ,,Бацкдоор“ финансијери из УСАИД-а имаће неограничен и незаконит приступ подацима из свих судских спорова и увид у рад свих инспекција у Републици Србији.

Ко је Ненад Ковач. Кум Николе Петровића, кума Александра Вучића. Један од најбогатијих људи у Србији. Пуштали смо његове аудио снимке разговора са Ћопићем, из „Балканског ратника“, где се види његова умешаност у прање новца стеченог трговином наркотицима.

Да ли Ви, госпођице Брнабић, познајете Ненада Ковача, и како сте повезани са њим? Он Вас прати у каријери као судбина. Послујете са њим и као министар. Он је купио поменуту фирму „Цертус“ од Тахира Хасановића, 2007. године и припојио је „Ланусу“ (који је власник система Бус-плус). Занимљиво да и он користи услуге адвокатске канцеларије Александра Ђорђевића, баш као и његов кум Никола Петровић.

Али, Ваша кључна веза је нешто друго. И ту долазимо до тога како сте Ви постали министар и сада мандатар. И зато је ово луцидан потез Вучића.

Ненад Ковач је човек који је рекетирао „Континентал винд“, где сте ви били директор. Где је исказ Лидије Удовички и да ли у њему она помиње управо Ненада Ковача, а не његовог кума? Бојан Пајтић није могао да помене Ненада Ковача јер су стари сарадници и познаници, будући да је Ковач био човек покојног Микија Ракића.

Знају све стране фирме из области телекомуникација и енергетике ко је он. Знају његову сарадницу која обилази те фирме, и говори им колико да подигну цену на тендеру и где да уплате разлику. Све службе земаља из којих долазе те компаније имају податке о томе.

Ви нисте слагали да вам Никола није тражио рекет. То је урадио његов кум. То сте прећутали, а то Вас нису ни питали. И зато сте Ви постали министар, а ускоро ћете постати и председник владе.

Вама су уценили Александра Вучића. И то је разлог зашто он поставља Вас. Било је и других кандидата. Неко помену Зорану Михајловић, дуже је у Влади, политички је јача, јер је потпредседник СНС, искуснија, има исто упориште у западним центрима моћи. Али Вучић се са Вашим именовањем извлачи из ове афере. Ви већ сутра више не можете да кажете да су ипак Неша Роминг или кум Никола тражили рекет. Нисте релевантни, и Ваш кредибилитет постаје далеко мањи чак и од једног Веље Илића. Зато ћете бити премијерка једно лето. Вучић је овим потезом надмудрио и Скота и Енглезе. И ја му честитам. Свака част, мајсторе, знаш како да се извучеш из криминала. И сада ми је јасно откуд око Вучића ликови попут Весића, Динкића, и сличних криминалних кадрова из прошлих времена.

На жалост, јасно ми је да је због оваквих ствари и потписан Бриселски споразум, да се одржавају геј параде, зашто се слушају диктати ММФ, уништава економија, потписују споразуми са НАТО. Вучић зна да се снађе за себе, али то је катастрофа за Србију и њене грађане.

Зато су Двери против овакве политике, оваквог криминала и овакве владе.

Народни посланик Срђан Ного

 

Срђан НогоДвериликсСаопштењаДвериликсСрђан НогоАна БрнабићНеша РомингАлександар ВучићСНСНенад КовачТахир ХасановићЦертусЛанусБојан ПајтићЛидија УдовичкиНикола ПетровићПроинтерБелвилСлоба КвргићСлавиша КокезаСеад СпаховићГордана ЧолићДејан ДрагојловићПиреусИгор ИсмаиловићПиреус банка

Подели вест:

Народни посланик Срђан Ного

Piše: Slobodan Antonić – Kada sam saslušao Vučićev govor, bio sam šokiran

Kada sam saslušao Vučićev govor, bio sam šokiran

4

antonic

Piše: Slobodan Antonić

Nisam unapred bio protiv Vučićeve inauguracije 2.0.

Istina, smetalo mi je preterivanje sa 6 000 zvanica, šest tona mesa i 17 rimskih careva (ovde i ovde). Izgledalo mi je to neprilično za jednu siromašnu zemlju, a pogotovo za političara koji je prethodno ispovedao protestantsku štedljivost i smanjivao plate i penzije (o tome na FSK ovde).

Bili su mi odbojni i svi ti znaci paganštine u jednoj, nominalno, hrišćanskoj zemlji – i to usred Petrovskog posta. „Šta nama, uopšte, dođu tih 17 rimskih careva“, mislio sam, „deda-stričevi“? „I čemu kilo mesa po zvanici, ko uopšte toliko može da pojede? A sve sam mrs – sudžuk i peglana kobasica (ovde). Zar to jede srpska elita, zar time da posluže Patrijarha? A ono što ostane, kome će da daju? Ili će da bace u kontejner?“.

No, ono što mi se činilo dobrim bila je želja da se ojača autoritet naše države preko simboličkog snaženja autoriteta najviše političke funkcije. „Ostali smo bez samopouzdanja posle svih izgubljenih ratova“, mislio sam. „Ne cenimo više ni sebe kao narod, ni svoju državu. Dobro je ako bar i simbolički osnažimo samopoštovanje i veru u sopstvene mogućnosti“.

Međutim,  kada sam saslušao Predsednikov govor (integralni tekst ovde), bio sam šokiran. U njemu su se našli gotovo svi negativni stereotipi o Srbima. Dobile su tu svoje mesto i najgore neistine o nama, na kojima  insistira propaganda kolonijalnih metropola. A ponovio ih je, niko drugi do Predsednik Srbije, najmoćniji čovek naše zemlje – naš lider.

Vučić je o nama govorio prvenstveno kao o Balkancima, a njih je predstavio bukvalno kao divljake koji su jedini krivci za svo zlo koje ih je u istoriji snašlo.

Evo rečenica u kojima smo prikazani kao ludaci i nasilnici koji su, zapravo, sami sebe uništili:

– „volimo i mrzimo istim intenzitetom, često ne praveći nikakvu razliku i ne znajući šta, u tom trenutku, tačno radimo“ (ako ovo nije opis umobolnika, onda ne znam šta je);
– „mi smo najstariji, najviši, najlepši, najbolji, izabrani, posebni, jedinstveni, a da bukvalno ništa od toga nemamo“ (mada konfuzno i stilski rđavo, sadrži jasnu ocenu da smo umišljene budale).
– „(tvrdimo da) možemo da pomerimo planine, ali se u svakoj ravnici uplašimo i ne mrdamo“ (povrh toga smo hvalisavci i kukavice).
– „svoju nesreću volimo toliko duboko da sreću često ne želimo ni da tražimo“ (uz to smo i mazohisti i depresivci).
„istoriju u mnogo čemu i nemamo, ali nam je te istorije i previše“ (zapravo lažemo o svojoj istoriji – koju uistinu i „nemamo“, a ono što imamo i nije prava istorija već puko nasilje).
– „mitovi su nam stvarnost u tolikoj meri da nam budućnost izgleda kao nešto sasvim nepotrebno“, zbog čega nam je „`sutra` najstrašnija reč, jer bismo zauvek živeli u onom juče“ (živimo u prošlosti jer smo zapravo kukavice i lenjivci).
– „ovde se nove generacije stvaraju iz krvi i iz kostiju (prethodnih generacija)“ (a za to smo sami krivi jer, naravno, niko nikada nije dolazio da nas osvaja, porobljava i satire).
„ima nas, sve zajedno, malo, zato što smo toliko često hteli da budemo veliki“ (a ne zato što su nas upravo ti veliki vekovima tamanili – recimo, Turska, Austrougarska ili Nemačka).
„uvek smo spremni da uzmemo od drugih, ne shvatajući da otkidamo od sebe“ (mi smo žrtve sopstvene grabežljivosti i agresivnosti, a nikako i nikada imperijalizma velikih i „civilizovanih“).
„Balkan je pun provalija koje smo zatrpavali sopstvenim kostima i punili sopstvenom krvlju, utapajući u njoj svaku nadu“ (jer smo ludaci i divljaci).
– „mi smo generacija kojoj nije preostalo ništa drugo nego da prestane da ratuje i kada ne mora, i da počne da uči da radi“ (a ranije generacije baš su volele da ratuju i kada nisu morale – recimo, 1389, 1804, 1914. ili 1999, pošto nikada ništa nismo radili, samo smo maštali s kim bismo mogli da ratujemo).
„mi hoćemo, smemo i umemo da napravimo taj važan korak kojim se iz mitologije prelazi u budućnost, iz nesreće u sreću“ (treba i hoćemo da postanemo drugačiji od predaka, tih agresivnih ludaka).
„Srbija u koju ste danas došli prestala je da se nada smrti i počela je da želi život“ (dok su naši preci bili spremni da poginu za Srbiju – budale!, mi ćemo sad lepo da se smirimo, da slušamo pametnije od sebe i da uživamo – hojla, hojla).
„Srbija ne sanja više o neprijateljima, nego stvara prijateljstva“ (zapravo nismo ni imali neprijatelje već smo ih izmišljali – Turci su nam prijateljski došli 1389, Austrijanci 1914, a Nemci 1941; zato sad dočekujemo zvaničnike NATO-a hlebom i solju (ovde) – bravo za nas!).

Uopšte nije utešno što se navedeni Vučićevi (auto)kolonijalni stereotipi ne odnose samo na Srbe, već i na druge Balkance. Ono što je problem jeste slika o nama kao divljacima i neradnicima, ali i predstava o našim atlantističkim kolonizatorima kao o vrhuncu civilizovanosti. Kada Vučić kaže: „Nalazimo se, našom odlukom, na evropskom putu, jer želimo da pripadamo društvu uređenih zemalja“, on time zapravo osnažuje tipičnu kolonijalnu dihotomiju: „uređeno/divlje“, „civilizovano/urođeničko“, „metropola/kolonija“.

Nije utešno ni to što ovim manihejskim stereotipima Vučić poziva na bratstvo i jedinstvo „nas i svih naših komšija na Zapadnom Balkanu“, tvrdeći da ujedinjeni možemo sve („mi Srbi i vi, Hrvati, Bošnjaci, Crnogorci, Albanci i Makedonci, zajedno možemo planine da pomeramo“). Iako je pompeznost i ambicioznost od petka mnoge podsetila na Tita, Brozova SFRJ, uz sve mane, bar je bila suverena zemlja. Ova pak Zapadna Balkanija pravi se kao tipičan kolonijalni projekat Berlina i Vašingtona (opširnije ovde i ovde).

Tito nikada nije govorio o nama („Jugoslovenima“) kao o divljacima i ludacima zato što, naravno, takav narod ne može biti suveren. Ali, ukoliko ste deo projekta pacifikacije i kolonizacije neke teritorije, promovisaćete poruku: „Ne budimo više divljaci, uzmimo se u pamet i slušajmo šta nam se kaže“. Otuda svi ti negativni stereotipi o „Balkancima“. I otuda sva ta šangri-la obećanja „evropske budućnosti“ – samo ako se Srbi konačno „uzmu u pamet“.

Ne sumnjam da su mnoge prisutne zvanice bile oduševljene Vučićevim govorom: Sonja Biserko, Sonja Liht, Jelena Milić, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Vuk Drašković… (ovde i ovde).  No, svako ko stvarno želi dobro Srbiji, samo može biti zabrinut.

Ovakav govor ne sluti na dobro. On je, očigledno, više bio namenjen strancima nego Srbima, više Berlinu i Vašingtonu nego Nišu i Srbobranu. A jedina politika, koja iz ovog govora može da sledi, bojim se, jeste – autokolonijalna.

„U Srbiji je na delu borba za kolonizaciju uma“, nedavno je uočeno na FSK (ovde). Plašim se da je jedan um, nažalost, već kolonizovan.

Njegov.

(fsksrb.ru)

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ

Моја дискусија на:

* https://facebookreporter.org/2017/06/28/vidovdan-2017-profljubomirtgrujicnaprokletstvunijemoguceizgraditisrecu/

По, од власти осрамоћеном, у народу болном и сузном, ВИДОВДАНУ 2017

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ

Хвала редакцији СРБског ФБРепортера на објављивању овог* мог писменог обраћања званичном, официјелном, државном и црквеном вођству Србије.

Хвала и господину Радославу Радовићу на коментару.

Читаоцима се такође захваљујем на пажњи овом допису у коме их упућујем да прочитају следећи текст КЛЕТВЕ с Косова и Метохије објављен овде уочи Видовдана:

https://facebookreporter.org/2017/06/27глас-косова-и-метохије-срећан-нам-видо/

После свега што се десило, а није смело да се деси јуче, и што се није десило а било је обавезујуће за њих, врховне државне и црквене официјелне наше руководиоце, да се деси, остају нам, по мом мишљењу само две јасне Уставне и мирнодопске могућности:

1. Да се потпуно помиримо са свим што власт ради народу и с државом, да свесно прихватамо све последице које из тога проистичу за свакога појединачно, за њену/његову породицу и цео народ и државу, и да уживамо у распеваној срећи власти што смо тако добри, послушни,…

2. Да се не миримо ни са чим што наше власти чине противуставно и антисветосавски и да пређемо на ефикасну примену Устава:

Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

Члан 2 Устава

Облици народне иницијативе су: краткотрајна упозорвајућа (30 минута), па дужа (3 сата) и још дужа (8 сати) општа обустава рада широм Србије (осим у службама чија би обустава реметила безбедност државе и народа или здравствену заштиту људи).

Ако власт (председник Републике, председник Владе и цела Влада, народни посланици, судије Уставног суда) не поднесу оставке онда народ на општем милионском народном скупу око Народне скупштине, председништва Републике и Владе акламацијом врши избор вршилаца дужности: председника Републике, председника Владе заједно са осам осталих чланова Владе, и 250 народних посланика са задатком да организују и спроведу опште, поштене, по Уставу и закону, изборе равноправно за све држављане Републике Србије.

Војска Србије је уставно обавезна да брани Србију од спољњег непријатеља. Полиција и жандармерија и остале службе државне безбедности су уставно и законски обавезне да помогну да се општенародни милионски скуп добро организује и спроведе у миру, достојанствено, по Уставу и закону.

Сваки покушај садашње власти да злоупотреби те државне органе да насилно онемогући или поремети општенародни скуп би било тешко кривично дело против народа и државе.

Ово је моје мишљење и мој одговор (непромењен и трајан још од 9. децембра 1990. год. када сам био независни кандидат за председника Републике Србије, што може да се провери на интернету http://www.ssssseternal.org) свима који ме питају: „Знамо ми све то, али шта да се учини да се ово пропадање заустави?“. Ово је мирнодопско решење за добро целог народа и државе, које треба да спречи и потпуно падање народа у апатију, незаинтересованост за државу, и оружано свргавање власти, њену оружану реакцију, те брато/сестринскоубилачки најкрволочнији и најтрагичнији рат.

Ко треба да организује народ?

Одговор дају преци: народна самоорганизација око неколико људи који заслужују народно поверење, способни су, кадри, одани народу и држави, спремни да храбро и мудро то покрену и да воде поштено, честито, непристрасно општенародни милионски скуп. Њихова прва ангажовања треба да будуде организовање и остваривање тростепене (како је претходно објашњено) упозоравајуће опште обуставе рада у целој Србији.

Др Љубомир Т. Грујић

редовни професор у пензији

————-

Објављено на: http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_06_29LTG.17962416.pdf

Ana Brnabić; vlada ne brani gej paradu već pravo naroda-Zaboravila je samo da kaže; DEMOKRATSKA prava većinskog dela naroda koji većinski nije za paradu „ponosa“ već za druge prioritete!

Ana Brnabić reče, vlada ne brani gej paradu već prava naroda samo je zaboravila da kaže; ustavom zagarantovano DEMOKRATSKO pravo većinskog dela naroda a to znači, da u demokratiji vlada pravo većine a većina nije za kojekakve gej parade mikromanjina i prazne džepove već za druge prioritete. Kad kaže da vlada brani pravo naroda očigledno misli da je narod gej populacija, manjinski deo naroda koji ima pravo da nametne većini svoju volju a da ne kažem da misli da mikromanjina ima pravo da zajaše većinski deo naroda. Kako se to ova osoba ne ženira zauzeti mesto šefa vlade a da nije dobila, demokratskim putem, mandat od naroda, putem izbora pa da je barem kao Beli izašla pred narod ali ništa od toga svega već samo preporukama očigledno Vučića i stranog faktora. Očigledno je da Ana podrazumeva pod demokratijom samo pravo da manjina zajaši većinu. Očigledno je da ima naopaki pristup stvarnosti što nagoveštava da nije u stanju donositi zdravog uma zaključke. Demokratija je u prvom redu vladavina većinskog dela naroda. Sva moć pripada narodu a ne pojedincima, ni njoj ni bilo kojim i kakvim gejovima pa ni Vučiću koji je na nepošten način, da ne kažem kurvanjski, uskratio narodu pravo na objektivno informisanje putem društvenih TV medija, oni pripadaju narodu a ne Vučiću. Ne samo da je sputao narod ne izlaženjem na javne duele već mu je uskratio i mogućnost da se objektivno informiše o opoziciji, njenim namerama i programima. Zašto ako nije zato što su im programi bolji od njegovih. U suprotnom ne bi imao razloga za to! Osnovno demokratsko pravo naroda je da mu se omogući i ispoštuje većinski doneti stav a to je sigurno pravo na objektivno informisanje, pravo da upozna opozicione programe i namere iz prve ruke opozicionih lidera-toga nije bilo ni toga ni uravnotežene podeli medijskog vremena. Drugim rečima, narod je bio prevaren. Koji bi to narod većinski(demokratski) bio za to da mu se uskrati sveobuhvatno predstavljanje opozicije iz prve ruke na glavnim TV stanicama!?  Sprečiti opoziciju i to u celini da se predstavi u istoj meri kao što je to uzeo sebi za pravo Vučić je po mom ne samo nečasni akt već i krivično delo. Na taj način sprečiti da se informiše narod, kako ne bi bio u stanju da donese najbolje odluke po sebe i državu, na osnovi uvida u programe i namere opozicije, je običan oštaplerski akt nalik na ulične šibicare i gori od toga jer je koban po državu i narod a ne samo po nekolicinu ljudi. Tragedija srpskog naroda je u tome što nit Brnabić niti Vučić znaju za sramotu. Ona po prirodi stvari a on što je već predugo u politici pa je izgubio svaki osećaj srama i civilnog poštenja i što je najgore, pregled i smisao za stvarnost.

Dušan Nonković Teodorović

75 godina rezidencije Srbije u Parizu