“Dnevnik jedne profesorke”

Veliki pozdarav iz New Yorka!

 

Zovem se Ivana Zecevic i nedavno sam objavila knjigu “Dnevnik jedne profesorke” na Amazonu. Knjiga je napisana na srpskom jeziku i dostupna je u Americi, Kanadi, Brazilu, Italiji, Velikoj Britaniji, Nemackoj, Japanu.  Volela bih da mi pomognete da obavestim ljude u dijaspori da je knjiga dostupna. Jer svako će se prepoznati u knjizi. Svako će se vratiti u svoju Srbiji i proživeti ponovo, ne samo dane bombardovanja i ratova, već i prelepih školskih dana. Svako će se vratiti u vreme druženja, prijateljskih dobrodošlica i mladosti. . Knjiga govori o nama, o Srbiji, o pionirima i pionirskim četama, o Titu, Sv. Savi, ljubavi, druženju, NATO i ratovima. O Srbiji kakva je nekad bila i kakva je sad postala. O deci, učenicima kojima treba pregršt ljubavi.

 

O knjizi: https://www.amazon.com/Dnevnik-jedne-profesorke-Ivana-Zecevic/dp/1532995377/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1467134890&sr=8-1&keywords=DNEVNIK+JEDNE+PROFESORKE

 

Posle mnogo godina rada na televiziji mlada voditeljka prihvata posao profesora u jednoj srednjoj skoli u Beogradu. Nespremna na raznorazne smicalice koje joj ucenici priredjuju prolazi kroz vlastiti pakao neprestano

uporedjujuci vreme u kojem je odrasla sa vremenom u kojem odrastaju njeni ucenici. Da li je zaista toliko drugacije?
Knjiga ce vas nasmejati do suza, vratiti u skolske klupe, ali i navesti da preispitate sopstveni zivot pitajuci se ima li deo vas samih u liku ove tuzne profesorke.

t
Rekli su o knjizi:

„Ivana, sjajna si! U toliko sam situacija u knjizi videla sebi da ne možeš da zamisliš! To samo potvrđuje kvalitet knjige. (isti kontekst, drugačije okruženje…)“  Dragana V. Book Reviewer ★★★★★

„Divno napisan roman. Uživali smo čitajući ga.Čestitam Vam na njemu.Vi i Vama slični su dokaz da još uvek postoji umetnost, prava umetnost.“ IZ Književna Omladina Srbije ★★★★★

„Baš me je razgalila. Ko Vitezović, Ćopić, vrlo lagano i jezgrovito. Dosta drugih oblasti, svet književnosti-bravo, politike…Opisi,dijalozi,jezgroviti, u dahu sam čitala. Roman je odličan“. prof. Dragana Jocić Book Reviewer ★★★★★

„Knjiga me podseća na planinski potok koji u početku valja kamenje, a na kraju posipa biser. Briljantna je, kako za početnike u ovoj profesiji tako i za iskustvene jer spoj pedagogije i psihologijie uvek izrasta u uspeh. A još kad se to kruniše večnom ljubavlju, vasionsko je zadovoljstvo. Čitajte i osetite spokojstvo!“
Svetlana Vidojković, professor srpskog jezika iknjiževnosti u penziji

 

O autoru:
Rodjenau Beogradu gde je studirala na Filološkom fakultetu, odsek Srpska književnost ijezik. Autor je književno-kritičarske knjige „Autobiografki tragovi uprozi Laze K. Lazarevića“, Čigoja, 2010  koja se može naći i uState Library München, Germany, Library of Congress , Washington, DC , TheBritish Library, Bayerische Staatsbibliothek München, Narodnoj biblioteci uČeškoj..  Dugi niz godina jeradila kao voditelj na RTS-u i BK televiziji. Nekoliko godina je posvetilapozivu profesora srpskog jezika. Njen odnos sa učenicima je i navelo da napišeovu knjigu zasnovanu na istinitoj prici. Živi sa suprugom i sinom u New York-u.

 

 

Da li biste mogli objaviti ovo na vašem sajtu?  Hvala mnogo na Vašem vremenu!

 

Velik pozdrav,

 

Ivana Zecevic

ivana.zecevic@gmail.com

https://www.facebook.com/dnevnikjedneprofesorke.us/

 

Владимир Димитријевић о Јасеновцу (видео)

2

Владимир Димитријевић
Владимир Димитријевић

Поштовани посетиоци, на Видовдан, када славимо Светог цара Лазара и Новомученике Српске пострадале од усташких паписта, позивамо вас да погледате разговор са нашим сарадником г. Владимиром Димитријевићем о Јасеновцу, објављен на сајту Удружења историчара Рашког округа, а емитован на ТВ Мелос у емисији „Осма врата“. Видео записи следе у наставку: http://jadovno.com/vladimir-dimitrijevic-o-jasenovcu-video/#.V3TX26Lf6po

НАЦИОНАЛНО ВАЖНО: Породица Павловић покренула пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“

Антологија "Не дирај моје огњиште"

НАЦИОНАЛНО ВАЖНО: Породица Павловић покренула пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“

Породица Павловић, Љубиша и Гордана, заједно са академиком Олгом Зорић и издавачком кућом СВЕН, покренули су пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“. У њој су приче и пјесме о нашој прошлости, страдањима, злочинима, прогонима, о родољубљу и патриотизму.

„У данашње време, када се живи ужурбаним и савременим животом, све мање пажње се посвећује традицији и нашој прошлости. Порука је снажна и јасна – да не смемо никоме дозволити да дира наше огњиште, наш идентитет, да не смемо заборавити голготу коју је прошао овај народ и ова земља, да извучемо поуке, како нам се никада више не би догодило ништа слично“, каже за Програм за дијаспору РТС-а књижевница Гордана Павловић, члан УКС-а и редован члан Матице српске.

На конкурс се одазвао велики број писаца, са веома квалитетним радовима, тако да одабир није био лак. Међу бројним, познатим именима наше књижевности у антологији су заступљени и наши писци који живе у дијаспори. Међу њима су: Бранислав М. Вуковић, Милан М. Цимбаљевић, Милојка Јововић, Милојка Р. Јеловац, Миљан Сандић, Слободан М. Чуровић, сви из Црне Горе; Данило Тешановић и Доброслав Петричевић из Републике Српске; Драган Рађеновић, САД-Калифорнија; Лепосава Лепа Симић из Швајцарске; Милан Чорак из Хрватске; Славица Клеин из Аустрије; Владимир Вукелић из Италије.

„Великим бројем писаца из дијаспоре и региона ова књига је добила свој међународни карактер. Тешко је издвојити било коју причу или песму, јер су сви радови набијени емоцијама, патриотизмом, носталгијом, али и вредним историјским чињеницама, које треба да младим нараштајима служе за наук“, каже Гордана Павловић за РТС.

Академик Олга Зорић истиче:

„Ова антологија има за циљ да из угла појединца, кроз књижевна остварења и записе сведока једног времена, прикаже историјске и параисторијске токове који својим вијугавим путањама меандрирају кроз приказане и неприказане токове наше државе и друштва. Историја појединца или једне породице, често може верније осликати историјске и друштвене прилике и токове, него фактрографски набацане чињенице појединих историчара истргнуте из контекста и из чијих записа наша деца уче о својој држави и друштву. Одабрана књижевна остварења сабрана у ову антологију чине драгоцене историогарфске и етнографске делиће српског народа“.

Љубиша Павловић о Антологији

„Ударили су нам на светињу, дедовину, на језик, школство, образовање. Урушавају све оно што јесмо, отимају и праве нас робовима. Покушавају нам пришити дела која нисмо учинили. Баш због тога је и настала ова књига, да се покаже, али и докаже, да постоје још знаменити људи којима је Отаџбина светиња и који се не мире са насталом ситуацијом. Што нас више притискају-бићемо гласнији и у нама ће се стварати све већи отпор да сачувамо оно што имамо, али и вратимо Косово и Метохију под своје окриље и доживимо да се сви протерани врате на своје огњиште. Нека се забели дим из димњака сваког домаћина и нека плови бескрајним пространством васионе шаљући поруку ово је Србија! Срећан сам ако смо овом књигом бар делимично указали да постоје људи који се не мире са суровом реалношћу, којима је стало до Србије, очувања територије, језика, обичаја и огњишта својих предака! На крају поручио бих свим својим савременицима – Чувајте и негујте своје огњиште! Оно Вам није поклоњено од родитеља. Позајмљено је од ваше деце да га сачувате и вратите њима, а они својој деци и тако са колена на колено. И све што нисмо успели сачувати, имамо дуг да се боримо и вратимо под окриље српске државе и вратимо својој деци, а они да чувају за своју. Само тако ће српско огњиште бити сачувано! Живела Србија!“

Једна пјесма из Антологије

СЕМЕ ЗЛА

Oj, Србијо, зар си ослепела,
са ким си се у коло ухватила,
што не требиш жито од кукоља,
поскоци ти код зденца дремају,
извор старци немоћни чувају.

Ој, Србијо, јеси л’ оглувела,
деца твоја тмином тумарају,
немуштим језиком тебе призивају,
над празним колевкама мајке
млеко измузају, а ти …
Не видиш, не чујеш,
своја чеда не иштеш!

Ој, Србијо, мајко онемела,
језик ти одсекоше,
очне ти јабучице орлушине црне
висовима развлаче,
док жетву чекаш, небо не гледаш,
на угарама твојим
семе зла проникло.

Ој, Србијо, јадом отупела,
крајинама и војводинама твојим
туђа стада напасају,
на црквама звона занемела,
у поганим шакама крвава срца играју,
Косовом пољем обесни солдати
лобању ти котрљају.

Ој, Србијо земљо, од бола утрнула,
на крст разапета,
до пепела згажена,
леденим бичем шиба те
Бранковића накот,
а ти … Васкрсаваш Србијо!

Дејан Крсман Николић

Нису догме већ науке Божји језици истине

Нису догме већ науке Божји језици истине

Није догма већ наука Божјег језика истина

ум и разум, даде нам Бог да учимо науком

да учимо разумом Божансвен језик истине

Веровати без науке није знати већ слутити

слутње су слова да буду науком, речи Бога

без слутњи нема науке без науке нема вере

Наук је језик свети да разумемо боље Бога

Божје тајне да читамо из науке да научимо

спознат Божју вољу колико смемо и умемо

Ако на питања многа наука нема одговора

онда, то може једино боити, Божија воља

не познавање науке Божијег језика истине

Душан Нонковић-Теодоровић

ШАПАТ

ШАПАТ

Тихи одговори, своје душе

на свети шапат Божје воље

јесу често, страшне слутње

лепе жеље, страст и жудње

шапат језе страх па немост

узбуне сузе граје па насиље

па ту уз све то, још и немоћ

само зато, што не желимо

са разумом да прихватимо

Божији језик, шапат свети

у тишини, душом својом

ил´ се чак ни не трудимо

тај Божји језик да учимо

свети шапат, да слушамо

у љубави, здравим умом

и ако се на све даљине

од сваке буке и галаме

тихи шапат даље чује!

Не може се у галами

ништа боље разумети,

од тихе речи даље чути

Наука је Божји језик

што се учи у тишини

да би могли у истини

Бога,

свет и себе разумети

Слутње јесу шапат Божји

а науци прва слова

да би нашли речи праве

од истине и од Бога

Ко научи Божји језик

тај ће моћи разумети

да је живот од вечности

а смрт и све друго

од пролазности

Ништа није ни једног трена

без помака и превирања

нит у себи без живота

нит животу има краја

Душан Нонковић-Теодоровић