Svet bruji o dečjem horu iz Srbije – nas su oduvali

Svet bruji o dečjem horu iz Srbije – nas su oduvali

  • 12.10.2016. 19:57
  • Autor: PP
  • Video  
Srpska dirigentkinja Jovana Obradović nije strana u svetu hevi metala. Ona je s horom Osnovne škole „Ivo Andrić“ obradila pesmu „Heart of steel“ američke hevi metal grupe „Manowar“ i oduševila strance, ali i domaću publiku.
Hor

Jovana Obradović s horom, Foto: screenshot

Hit s albuma „Kings Of Metal“ snimljenog 1988. godine predstavlja himnu hevi metal balada, koja je ovaj pravac, po mišljenju sajta Teamrock, lansirao u svemir. Kako taj sajt navodi, deca su učinila ovu pesmu pomalo Dizni, ali je i dalje prisutan pravi metal zvuk.

Iako je publika glasna, pa se hor ne čuje najbolje, ispod videa koji je pogledalo više od 20.000 ljudi su komentari pohvalni.

„Ja ne mogu da opišem koliko sam oduševljen!“, bio je samo jedan od komentara na ovo izvođenje, a mnogi su naveli kako je ovo pravi način da se bori za kulturu i protiv šunda koji nam se nameće.

Jedan stranac je napisao da se posle ovakvog nastupa ne plaši i da umre, a fan ovog benda je bio oduševljen.

„U njihovim godinama sam prvi put čuo za Manowar. To je bilo vreme turbo folka i ostale katastrofa muzike. Slušao sam kasetu dan i noć, i od tada sam zavoleo metal i rok. Jedna od najlepših metal balada. A Vama svaka čast i hvala sto ste mi probudili uspomene. I naravno, što decu učite pravim vrednostima!“, napisao je on.

ПОКОЛЕЊА НАМ НЕЋЕ МОЋИ НИКАД ОПРОСТИТИ

ПОКОЛЕЊА НАМ НЕЋЕ МОЋИ НИКАД ОПРОСТИТИ ШТО ЋУТАЊЕМ ДОПУСТИСМО ДА БУДУ ЖИГОСАНИМ ПОТОМЦИМА ГЕНОЦИДНОГ НАРОДА

УДРУЖИМО СЕ У ПАТРИОТСКИ БЛОК ДИЈАСПОРЕ ЗБОГ СВОГ ОБРАЗА И БУДУЋНОСТИ СВОЈЕ ДЕЦЕ ДА НЕ БУДУ ЖИГОСАНИ ПОТОМЦИ „ГЕНОЦИДНОГ“ НАРОДА! ТО НАМ НЕЋЕ МОЋИ НИКАД ОПРОСТИТИ

Фабрике су отете народу уз образложење да ће му бити боље без њих. Радничко самоуправљање су му исто отели са образложењем да ће они бoље управљати њима. Са древних огњишта нас олујом протераше, храмове свете К/М рушише крстове на куполама ломише, где не могоше живе, гробља нам масакрираше па и органе људске нам живим отимаше, за ситни бакшиш светом продаваше! Sве to урадише под окриљем увезене белосветске демократије. Са таквима се не седа за сто а камоли да се кафа пије!

И на крају су нас убедили пред целим светом да смо геноцидан народ што смо ћутњом и прихватили а стим и признали и потврдили nešto što nismo.

Бацили су нам неколико сувих коски национализма, патриотизма, реваншизма, сецесионизма и све то зачинили шачицом плаћених убица да се ко пси глођемо и да никада више свој мир не нађемо. Оканимо се паушалних просуђивања јер то само душману служи да нас што више завади и влада. И, шта сад имамо још да очекујемо и чему да се надамо, каквој нашој будућности и наше деце да се радујемо! Памет у главу човече умни и ради тако да све свременом повратимо и сваки камен ставимо на своје место на којем је вековима био!

Ко жели да се упише у листу подршке нeка ми се јави на: dusan.nonkovic@gmx.de pod шифром: Патриотски блок хуманих или у фб инбокс

Није истина да не можемо сами ништа учинити! На коцки није само лична судбина, судбина будућих генерација свог народа већ и будућност целокупне цивилизације, човечанства! Већ само за то нам вреди покушати, удруженим умом и снагом, нешто на боље променити! Скрштених руку не иде се у бољу будућност већ само у амбис своје пропасти! Нека сад нико не каже да није имао прилике или чак да није знао, ни слутити могао да ћутањем, стајањем по страни, препушта свом душману своју иницијативу за своју будућност и будућност будућих генерација за свој бољи живот а у корист свог непријатеља да нам туђин удељује нашу собствену корицу хлеба! Па људи, валда нисмо дебили да снама морају други управљати, да поред богате житнице остајемо гладни! Као да не живимо у најбогатијој држави Европе рачунајући ресурсе по глави свог становника! Нећемо туђе али ни своје не дајмо у бесцеље-НЕ ЧИНИТЕ ОД СЕБЕ РОБОВЕ ПОРЕД БОГАТЕ ТРПЕЗЕ, КОУ СУ ВАМ ПРЕТЦИ У НАСЛЕЂЕ ОСТАВИЛИ!

Драги пријатељи, сестре и браћо надајмо се да ће нам идућа година бити боља, наравно уколико будемо свесни да за своје добро морамо и сами нешто да учинимо, нешто што би било од заједничког интереса и заједничке користи!

ЛЕП ДОЧЕК И СВЕ НАЈБОЉЕ У НОВОЈ 2015-тој години жели Вам Ваш Душан Нонковић

ЖИВИМО СПОКОЈНО КАО ДА СЕ НИШТА НИЈЕ ДЕСИЛО А БУДИМО СПРЕМНИ ВЕЋ СУТРА СВЕ НА БОЉЕ ДА ПРОМЕНЕМО! ГДЕ ИМА ВОЉЕ ИМА И ПУТА!

УДРУЖИМО СЕ У ПАТРИОТСКИ БЛОК ДИЈАСПОРЕ КАКО БИ ЗАЈЕДНО БИЛИ УСПЕШНИЈИ, КАКО НАС НЕБИ МОГЛИ ВИШЕ ПРЕВИДЕТИ И УСПЕШНО ЗАОБИЛАЗИТИ НА ШТЕТУ НАРОДА ИЗ КОЈЕГ СМО ПОТЕКЛИ! ВЕЛИКИ ПОСАО СТОЈИ ПРЕД НАМА!

Потенцијалне сараднике и симпатизере молим да ми се јаве преко фб инбокса или е-адресе: dusan.nonkovic@gmx.de ради сарадње а и вербалне подршке. Немојте бити равнодушни или само критичари а да не понудите своју алтернативу или шта више бити кукавице које препуштају другима своју судбину или бити чак без савести, само неми посматрачи јер један човек не може ништа значајније постићи. Нико неће уместо Вас самих Вашу кућу очистити. Упитајте се, зашто је овако како је? Па се онда упитајте шта сте то лично допринели или покушали нешто конкретно урадити да не буде овако како јесте! Ако мислиш да и онако не можеш ништа променити онда то тражиш себи само лажно оправдање за своју пасивност јер човек не може спречити ни да не умре једнога дана па зато не престајеш да дишеш. За живот се исто тако мора свакодневно борити, како се бориш такав ће ти и бити, таквог га и живиш. Тек кад покушаш нешто да промениш моћеш знати дали је покушај успео или није. Прикључи се патриотском блоку дијаспоре, можда ће мо заједно нешто моћи и променути на боље! Гледајући по страни скрштених руку како у брод продире вода нећеш моћи ништа променити, сигурно ћеш се сњим утопити. Ако сви заједно покушамо и голим шакама да избацујемо воду можда се и спасемо. Србија је брод који тоне, на нама свима, до сваког појединца је дали ће бити спашен или ће потонути са нама свима.

АКО НАС БУДЕ ДОВОЉНО, МОЋИ ЋЕ МО НА СЛЕДЕЋИМ ИЗБОРИМА СВОЈЕ КАНДИДАТЕ ПРЕДЛАГАТИ КОЈИ ЋЕ МОРАТИ НАМА РАЧУНЕ ПОЛАГАТИ А АКО НАС РАЗОЧАРАЈУ, ОДГОВАРАЈУЋЕ ТОМЕ, ЋЕ БИТИ И КАЖЉАВАНИ.

Душан Нонковић

СРЕЋАН И БЛАГОСЛОВЕН БОЖИЋ! – SREĆAN I BLAGOSLOVENI BOŽIĆ!

Urednik Glasa Dijaspore, Dusan Nonkovic vernim citaocima GD

Poštovani i dragi čitaoci Glasa Dijaspore, Došlo je vreme da Vam se svima srdačno zahvalim na Vašoj vernosti GD bez koje Gls Dijaspore nebi postigao ovako zadovoljavajuću posećenost koja ohrabruje ali i obavezuje da još predanije radim za ovaj Vas i moj sajt. Glas Dijaspore je, zahvaljujući Vama, našao svoje stabilno i zadovoljavajuće mesto na lestvici internet medija. Polako prerastamo u veliku familiju što me čini posebno srecnim. Na Vama je da proširimo i uvećamo našu familiju prosledjivanjem Glasa Dijaspore, https://dijaspora.wordpress.com a na meni je da uložim još nesto više truda da bi GD bio još efikasniji, bolji, interesantniji i da omogućim kao i do sada da svako ko je zainteresovan da dodje i do reci u Glasu Dijaspore. Poseban razlog mojeg obraćanja Vama je to što u poslednje vrema broj poseta iz dana u dan obara svoje rekorde predhodnog dana.

Još jednom, hvala na saradnji sa nadom da će mo i dalje ostati na okupu!

Vas Dušan Nonković-Osnivač i urednik Glasa Dijaspore

Ратни злочинац Хавијер Солана у посети Борису Тадићу

Ратни злочинац Хавијер Солана у посети Борису Тадићу

Објављено: 13/07/09

Српски народни покрет 1389 позива председника Србије Бориса Тадића да током данашњег разговора са злочинцем Хавијером Соланом постави потање ратних злочина НАТО над грађанима Србије током НАТО агресије из 1999. године. СНП 1389 је јуче упутио писмо председнику Србије у коме се од њега тражи да у разговору са Соланом покрене питање НАТО(Соланиних) злочина у Србији.

Борис Тадић и Хавијер Солана

„Председниче, пре него што се, у разговору са Соланом, дотакнете тема попут сарадње Србије са Хашким трибуналом и уласка наше земље у ЕУ питајте вашег пријатеља ко ће и када одговарати за убиство неколико хиљада наших грађана. Питајте га за убиство Милице Ракић, његове зличине у Алексинцу, Нишу, Мушотишту, за забрањене касетне бомбе и уранијум…

И председниче, одговорите нам да ли би дочекивали са осмехом злочинца Солану да су његове бомбе убиле вашу Машу или Вању?“ – стоји у писму упућеном кабинету председника Србије.

Информативна служба СНП 1389

Јадранка Јовановић својом славом овенчала сопствени народ и никад га није заборавила – preneto iz Vidovdan-a

Јадранка Јовановић својом славом  овенчала сопствени народ и никад га  није заборавила

Водe ме виши циљеви!

_SelectImageX_179816_Jadranka_Jovanovic

Ужасно је колико се зла обрушило на Србију. Осећам  сам сву тежину патње сопственог народа. Човек ваљда рођењем то понесе са собом. Схватила  сам да сам понекад због тога  усамљена. И помислим да сам  у свој тој  љубави- јака као стена. То је виши циљ и срећна сам  што сам космосом и Божјом вољом одабрана да поседујем дар непоколебиве истинољубивости – каже чувена оперска певачица Јадранка Јовановић

Много је тешких дана било у Србији због којих сам се осећала страшно. Када то кажем, онда не мислим на непосредно прохујале године, месеце, дане  већ на дуго, дуго време које је иза нас. Знате, тешко сам подносила све те програмске лажи, сервиране неистине о Србији, са сваком новом маркетиншки „добро” одрађеном ситуацијом која је бивала презентирана још од почетка деведесетих просто сам копнила. Сећам се 1992. када сам живела у Америци, сваког секунда сам пожелела да бацим телевизор из стана. То што сам  далеко од своје земље на сваких пет минута гледала и слушала  као извештаје на СНН о својој земљи, народу,  никада не могу да заборавим. Већ од тада у мом животу покренула се агонија. Била  сам се беспомоћна, понекад очајна. Смењивала су се  моја осећања немоћи, туге, беса, агресивности. Све је то, ипак,  било добро, јер се временом искристалозовало врло снажно осећање у мени. Како чето кажу умни људи – човек треба довољно да отпати да би постао снажнији, јачи, да бисте могли да дођете до истине и у томе останете непобедиви- каже за Геополитику госпођа Јадранка Јовановић оперска певачица светског гласа и врхунског уметничког реномеа. Њеној савршеној  раскошној уметничкој црти, препознатљивом, аутентичном,  избрушеном сопрану, али и лепоти, грациозности, темпераменту истинског  ствараоца, универзалној култури,  дивили су се поштоваоци уметности од Миланске Скале, до  концертних дворана Француске, Шпаније, Немачке, Аустрије, Америке. . . Ипак, ова изузетна личност, јака, и у исто време,  врло сензибилна,  никада није заборавила, нити се стидела,   што долази из Србије. Напротив!Пркосно је, на сваком кораку,  представљала свој народ. Србе – тада  већ прилично сатанизоване.

Који је моменат,  у том смислу,  био најпресуднији?

–Свакако бомбардовање. Ужасно је колико се зла обрушило на мој народ. Осетила сам сву тежину патње сопственог народа. Човек ваљда рођењем то понесе са собом. И схватила  сам да сам понекад усамљена. Да имам много неистомишљеника . Баш због тога сам почаствована што сам сама. Понекад помислим да сам  у свој тој  љубави- јака као стена. У мени се пробудило ново, узвишеније осећање, да је много часно, лепо бити у тој  причи у којој сам ја и малобројни, а храбри. То је виши циљ и срећна сам  што сам космосом и Божјом вољом одабрана да поседујем дар истинољубивости. Тај дух вам нико не може убити!Сада када се вратим на време бомбрадовања наше земље, оно је на мене оставило  дубок печат, неизбрисив, имало је  вишеструко дејство. Можда ће вам звучати парадоксално, али  у језивим тренуцима када су нас засипали бомбама, баш тада сам постала  снажнија, више него икада. Ти заговорници, који кажу данас са подсмехом:„па, нема никаве „завере” мене не могу разуверити. Ја сам из дана у дан,  живела заверу. Ми сви смо живели заверу. То што на хиљаде њих понављају, како неки  ксенофобични Срби мисле  да нема завере, ја не прихватам. Јер,  имам доказе. Ево рецимо, Рачак, па, бомбардовање Савезне Републике Југославије, све се то десило. Ја кажем- завере има !

Колико се и да ли се  све то одразило на вашу професију?

– Сада када се свега сетим, у мени  се у то време професионално, али из дубоких порива, светих, појавила потреба да прекинем контакте са целим светом. Шест месеци нисам ни са ким комуницирала. Остала сам  пркосно у Београду. Могла сам  да одем и напустим све. Али, једино што сам знала је  да нигде нећу отићи из мог Београда. Пропустила сам тада бројне позиве, гостовања, уговоре. Била сам рањена. Осећала сам  и извесну врсту гађења. Никада са сином, који је тада имао само шест година, нисам ишла у склониште. Живели смо тада на Звездари, на последњем спрату. У тим, за наш народ, али и за мене тешким данима, добила сам неколико  телефонских позива. И то од оних  сарадника, светских певача, од којих то нисам очекивала. Од оних од којих се то подразумевало, нисам добила ни један једини позив. Без  речи утехе, саучествовања у нашој трагедији. Они који су овде дочекивани са највећом љубављу, обожавањем, који су из Србије одлазили пуног срца, и то често и говорили, нису се огласили. Схватила сам зашто. Из личних интереса. Јер са мрљом  њиховог евентуалног реаговања, револта што бомбардују Србију, не би добили касније тако значајна места и позиције. И ту сам доживела, разочарење, али ми је много  помогло да коначно искристалишем своје ставове и према пријатељствима, колегама. Они који су мене звали, оглашавали су се и у светској јавности. Никога и ничега се нису плашили.

Да се присетимо ваших пријатеља великог срца.

– Примера ради,  господин Ренато Балестра познат и у свету,  афирмисан у својој професији као високи стилиста, он је нама узвратио љубављу,бригом. У време када су бомбе падале по Србији ми уметници   смо свакодневно наступали у Београду. Некада сам знала и три пута седмично да путујем за Ниш, о бомбама, страху,  нисам ни размишљала. Порушени мостови, сирене завијају целом Србијом, а ја у аутомобилу једини путник за Ниш. Сећам се једног телеграма који смо тада добили за 90-ту представу и Балестриног честитања  и жаљења. Написао је : „Саосећам  најдубљe са трагедијом српског народа”. То је било довољно, да у њему препознате великог човека и пријатеља. Када је 2006. године био у Коларцу на мом концерту, поздравила сам га пред свима. Био је поздрављен незапамћеним овацијама. Срби нису заборавили на свог пријатеља. Па рецимо,  Енглез Нејџел Кенеди, који би, да има правде и праведности,  морао од стране наше државе да добије посебну медаљу. Он је наставио да долази и после бомбардовања, а био је у Србији и током најжешћих  санкција. Зна се да му  је његова Влада јавно саветовала да не одлази у Србију, у Београд. Он је рекао тада : „ Ја сам слободан човек. Идем  тамо где желим и хоћу”. Зар није логично јавно одати признање, не његовом дивном гесту солидарности са српским народом, него његовој узвишеној људској  слободи, уметничкој снази, личности, интегритету!Да не говорим о Ханкеу, другим величанственим људима.

И ви сте неретко у приликама које су знале да искрсну, бранећи интерес свог народа, кактад јавно показали да сте слободан човек.

– Сећам се једног разговора са једним дипломатом, у дискусији  у којој је било и много  наших званичника, који су плаћени да за тај посао да кажу, реагују. А они су ћутали. Тај дипломата је рекао да му није јасно како не може нико да убеди Србе да су им Американци пријатељи. Рекла сам му као Јадранка Јовановић, уметник  :„ Врло тешко ће вам то успети. Никад! И то из два разлога. Први је- бомбардовање, а други је име операције. То вам никада неће бити опроштено. Они који нису тада изгубили своје драге временом ће можда потиснути то из сећања, мада сумњам и у то. Али,  они који су изгубили дете, брата, сестру, оца „ вашег милосрдног анђела” вам никада неће опростити. И докле год буде постојао и један Србин, то се не може заборавити”. То је духовно- најстрашнији ударац. Можда је овај коментар за нечији укус снисходљивости, била моја дрскост. Али нису, срећом, сви Срби снисходљиви. Ја сам и  тада истином  бранила свој народ.

Вероватно сте на бројним гостовањима по свету имали непријатности због тога што долазите из „сатанизоване” Србије.

–У почетку српске агоније имала сам жестоких проблема, јер на свом конференцијама за штампу, које су разуме се,  биле практиковане поводом оперских представа, ја сам  трпела најнепријатнија политичка питања за које уопште нисам била припремљена, едукована. При том,  била сам свесна важности сваке моје изговорене речи, јер сам представљала свој народ. Ево, рецимо, једне такве ситуације- премијера у Италији, и на конференцији за штампу новинар ме пита: Како се осећате, док српске трупе бомбардују дечју болницу у Сарајеву?Доживела сам шок, јер сам очекивала као и сви уметници,  питање везано за моју професију. Сви погледи упрти у мене. Тајац. Иако је у мени била покренута лавина бурних, болних, емоција одговорила сам му питањем: „Како се ви осећате, када у овом тренутку, док ви мени постављате такво питање, наше бебе у Србији масовно умиру у породилиштима, болницима, без инкубатора и кисеоника? Сви присутни  и сам  новинар су занемели, погли главе. Као да сам се месецима припремала за то питање.

Многи вам одају поштовање због чињенице да се као  светски уметник годинама  на сваком кораку борите за свој народ?

– И свом снагом! Мислим да појединци који  нису на политичким финкцијама, много више раде за своју земљу. Понекад у шали знам да прокоментаришем  неким дипломатама: „ Ред је да вам неко каже праву истину. Боље је онда да вам је ја кажем. Ови „други” вам то неће казати, јер се страшно  боје за своје позиције, фотеље. Сви моји пријатељи, познаници, колеге, српски народ то мисли. Па, кад већ шаљете те  ваше извештаје, потрудите се да презентујете праву истину у српском народу. Наравно, да у свему човек мора да има  високог стила, и без обзора на околности, никада не сме, у том смилсу, да одбија комуникацију. И када негде одем, и  наступам по свету, већ радим за свој народ, чак и да ништа не кажем. Наравно, да због мог става, упорности, прскоса и истинољубивости,  трпим непријатности и у својој професији. Све личности, мени слични,  малобројни, јаки појединци плаћају у Србији такође  високу цену. Али, долази ново време, пристижу  наше младе дивне генерације. И сваком злу, срећом,  дође крај!

Биљана Живковић

SRBI SVET HLEBOM A SVET SRBE KAMENOM!!!

Odgovor istinom na neistinu i sramnu propagandu o srbima, odgovor kulturom na nekulturu, Srpsko dete na vrhu ljestvica svetskog uspeha! Jedno pismo iz Amerike koje nikog ne ostavlja ravnodušnim!

E ovo sam trazio za tebe. Vidi čuda, bre, treća najbolja na svetu 2006te od mladih kamermana pa Srpsko “dete” Pogledaj ovo talentovano čeljade, kakve ima izvode iz stampe!


Lični komentar urednika Glasa Dijaspore: Koako to reče prije godinu dve ; nas ima svugde po svetu u samim vrhovima svetskog uspeha, Svima su potrebni naši vrhunski stručnjaci samo si naša vlada Srbije dozvoljava taj “luksuz” da im ne pruži ništa kako bi ostali u Srbiji na svoje zadovoljstvo i dobrobit svoga naroda. Tako su osudjeni naši umovi da lutaju po svetu, od mila do nedraga dabi u vlastitom znoju i krvi došli bez pomoći svoje rodjene zemlje do neslućenih svetskih visina od čega druge države i drugi narodi imaju korist a ne srbi niti narod koji živi u Srbiji. Umesto da naša vlada spremi projekte kako bi zadržala ovakve kapacitete kako bi bila Evropi konkurencija ona hoće u tu evropu, sve mi se čini po motu one izreke, kud ode krava nek ide i tele!

Zahvaljujem se na ovoj pošiljci koja me neizmerno obradovala pa čisto osetih potrebu da ovo zadovoljstvo podelim sa čitaocima Glasa Dijaspore.

Ma ona je samo simbol da bih rekao ono što je trulo u našoj zemlji. Neradi se tu samo o nagradi koju je sigurno i više nego samo zaslužila.
Tu se radi o tome da su naši ljudi izuzetno sposobni i ona je oličenje tih sposobnosti. Svaki čovek ove naše planete kad okrene prekidač za struju da ne sedi u mraku ili da bi slušao muziku ili pokrenuo proizvodnju u fabrici može to da uradi zahvaljujući jednom srbinu zvanom Nikola Tesla. Ceo svet ima koristi samo srbija umesto barem verbalnog priznana dobija rakete pa i osiromašeni uranijum po svojim glavama na daljinsko uptavljanje što je isto njegov izum a o drugima njegovim izumima da i ne govorimo. Pogledajte Milevu Marić-Ajnstajn, ona mu je prezentirala matematičku formulu za koju je dobio nobelovu nagradu zato je njoj i prepustio novac od te nagrade a po rastanku od nje nije objavio niti jedan značajniji naučni članak. Pa Milankobviuć koji važi za oca moderne ekologije koji je proračunao periode ledenih doba a koje je nauka tek sad potvrdila zahvaljujući modernim metodama. Ma znate i sam koliko ih ima šta da vam pričam. Ova devojka je samo jedna medju prvima koje sam naveo, koja je slučajno kao simbol došla na sam početak takvih uspešnih ličnosti ove rubrike, ostali će doći da na kraju možemo reći; mi ceo svet hlebom a svet nas kamenom. Tu je i glavna greška naše vlade koju čini što ih i sprečava da učine od Srbije suverenu i prosperitetnu državu.
A kako to da bude kad joj se najbolji umovi odlivaju, prave patente za drugoga a srbin u Srbiji treba još da bude i srećan ako ih za tudje interese i tudj profit sme po niskoj zaradi proizvoditi da bi neko drugi skinuo kajmak. Eto zato nam i nedaju da Srbija bude nezavisna država i zato je seckaju da to nebi nikad ni postala a o prirodnim bogatstvima da i ne govorimo! U tom grmu leži zec a ne ko i gde joj je dodelio nagradu i ko ima a ko nema Holivud. Fakt je da srbi nisu takvi kako su ih iskaljali. Takve osobe su činjenice koje govore drugi jezik.

Pomognite da to i fakticki prikazemo i dokazemo, saljite u ovu svrhu Vase izvestaje!!!

Ovo ću uvrstiti pod rubrikom; Odgovorimo kulturom na nekulturu ili faktima na laži o srbima!

MOLIM ČITAOCE GLASA DIJASPORE DA MI ŠALJU  ČLANKE I DOKUMENTACIJU ZA OVU RUBRIKU – SRBI SVET HLEBOM A SVET SRBE KAMENOM!!!

Ličnosti našeg vremena, zaslužne za prosperitet sveta ove planete zvana zemaljska kugla:

http://www.teslasociety.com/vujic.htm

The first female nuclear engineering department chair of a Top 10 school in the nation, Jasmina Vujic is also the vice president of the Tesla Memorial Society of New York.

Prvi put da zenska osoba predvodi jednu katedru prestizne skole (medju 10 najboljih skola u zemlji) Jasmina Vujic je isto i predsednik Tesla instituta.

http://www.mail-archive.com/news@antic.org/msg07644.html

Neki od njenih projekata kao Shef Komisije za Nuklearnu Energiju SAD, sa crtezima uz sistem „neiscrpne energije“, kompaknte nuklearne energije za kucnu upotrebu, smanjenje mogucnosti zagadjenja okoline, i magnesto-nuklearni reaktor:

I još jedan primer, Srbi svet hlebom a svet srbe kamenom: http://rasinternational.org/past_events.html

Novinski clanak sa naslovom: Kalifornijski program nuklearne energije na pogon genija: http://www.redorbit.com/news/science/445003/cals_nuclear_engineering_chief_powered_by_genius/index.html

Njen intervju na televiziji kritika osiromasenog uranijuma:

Pa vidite ovo: Svetski velemajstor u shahu je danas Alisa Maric (srpkinja rodjena u Americi), pa vidite Vi, evo i drugih: http://home.comcast.net/~rsusnjer/Prominent-American-Serbians.html

Age ACHIEVEMENT

(starost) – takmicenje

9 First tournament win (prvi turnir osvojila sa 9 godina) 12 National master     (nacionalni shampion sa 12 godina) 12 Belgrade senior champion (Seniorski sampion Beograda sa 12 godina) 15 International master (medjunarodni velemajstor sa 15 godina) 15 World vice champion U20 (vice sampion sveta sa 15 godina) 16 Yugoslav senior champion (sampion Yugoslavije sa 16 godina) 18 Grandmaster (svetski velemajstor sa 18 g.) 20 One of two winners of Candidate’s tournament (jedan od samo dvoje ljudi pobednika kandidatskog prvenstva) 21 Participant of World ch. Final challenger match  (uspesno ucestvuje u kupu svetskih izazivaca sa 21 g.)

Od svetskih izuzetaka u sportu da navedem za sada samo jednog čiji rekord još niko nije oborio: U samo tri godine igranja Petar Maravich je dao 3,667 poena, a u proseku 44.2 poena po utakmici. Zavrsio je karijeru sa 31.7 poena igrajuci za New Orleans jazz.

I ovo mi je dostavljeno iz Amerike:

Bio savetnik Biljani Plavsic, Karadzicu, Milosevicu, isao u Hag da ih brani (svedok odbrane) autor knjiga koje objasnjavaju poreklo i nasilje u Islamu.
Za moje pare ovaj je najuticajniji Srbin na svetu sada.