Дјелом Лазе М. Костића против крађе српског језика

Дјелом Лазе М. Костића против крађе српског језика

 

У Цркви Свете Тројице у Цириху, у недељу 23. априла 2017. године, после недељне литургије, књижевник позоришни писац и режисер Миаодраг Лукић, одржао је своје друго по реду предавање о лику и делу великог српског писца др Лазе Костића.

Прошло педавање, које је такође изазвало велику пажњу, одржано је 10. фебруара 2017. у Светоуспењском храму у Цириху, о ком интернет-портал „Видовдан“, али и многе друге српске интернет платформе опширно пишу. За разлику од прошлог предавања, у коме је Лукић од преко 100 Костићевих књига издвојио грандиозно дело под називом „Српска Босна“.

На предавању у Светотројичном храму Лукић акценат ставља на поновно актуелизовану тему о којој још давне 1961. године др Лазо Костић писао. Наиме у својој културно-историјској студији (у прилогу) под називом „Крађа српског језика“ овај великан српске мисли и српског историјског наслеђа, аргументовано поткрепљуje сваку своју трврдњу наводима из књига познатих страних и домаћих историчара и језичких стручњака.

Др Лазо Костић у овом свом делу доказује, не само да је већина Хрвата настала покатоличавањем Срба, него да су они украли српски језик и прогласили га својим – хрватским. Ова тема је данас актуелнија него икада. Наиме недавно је у Сарајеву потписана је и проглашена тзв. „Декларација о заједничком језику“ од стране једне групе људи, која са том дакларацијом жели да поново ствара неку заједничку „језичку Југославију“ на том простору, и да се са њом афирмише тзв. „Заједнички полицентрични стандардни језик“.

Иде се на лажно представљање постојећих матерњих језика на овим просторима (и његовог предавања у школама), као главном извору национализма и шовинизма, и на неравноправном положају ученика који припадају мањинама, а којима се намећу туђи језички стандарди. Тражи се поновна правна стандардизација неког заједничког „нашег језика“, као „надјезика“, док ће се остали (српски, хрватски, босански и црногорски) морати повиновати новим језичким стандардима. Ту декларацију је потписало већ преко 8,5 хиљада људи, не само из свих држава насталих од бивше Југославије, него и од стране људи пореклом са те територије, а сада расејаних широм света.

Када српске институције које би о овој декларацији требало да проговоре за сада ћуте, Лукић је међу првима стао у одбрану српског језика и у једном веома оштром тексту под називом „Аутошовинистичка багра, потписници декларације о заједничком језику“ разоткрио нечасне намере које се крију између редова у „Сарајевској декларацији“. Открио је наиме његове главне спонзоре (две немачке невладине организације: Allianz Kulturstiftung – Berlin и Forum ZFD – Beograd), као и појединце и јавне личности који су у све ово од самог почетка укључени.

http://vidovdan.org/2017/04/02/autosovinisticka-bagra-potpisnici-deklaracije-o-zajednickom-jeziku/

 

На питања присутних, како се борити против овог новог напада на српски језик и културу, Лукић је препоручио да треба све своје пријатеље упознати са позадином овог покушаја унижавања српског језика и ћирилице (декларација је написана само на латиници), а „заблуделим овчицама“ који су у Швајцарској потписале из „добре намере“, из незнања или недовољне обавештености ово „кукавичије јаје“ од „језичке декларације“ саветовати да повуку своје потписе.

Само из Швајцарске ову декларацију је потписало већ око 50 људи, и то већином интелектуалци, међу којима има и просветних радника који примају плату од Србије. Ставити свој потпис на декларацију коју је под редним бројем 3322 потписао извесни Анте Павелић, по професији Поглавник НДХ, из институције НДХ , из државе Независне државе Хрватске, не само неозбиљно него и смешно. „Предлажем да им уместо те декларације на читање пошаљемо електронско издање књиге др Лазе Костића „Крађа српског језика“, па ће им то бити довољно да отворе очи и убудуће припазе шта потписују“, рекао је на крају свог предавања Миодраг Лукић.

А овде је објаснио зашто је потписнике назвао аутошовинистичком багром:

http://www.vidovdan.org/2017/04/24/miodrag-lukic-zasto-sam-potpisnike-deklaracije-o-zajednickom-jeziku-nazvao-autosovinistickom-bagrom/

 

Зденко Нинковић

http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

http://www.ljudigovore.com/2017/01/m-m-d-ko-je-miodrag-lukic/

http://www.tragovi-sledi.com/dijaspora/2435-ko-je-miodrag-luki%C4%87

ЉУБЉЕЊЕМ ИКОНА И УЗИМАЊЕМ КОЉИВА ИСТОМ КАШИКОМ НЕЋЕ МО ЗАРАДИТИ БОЖЈУ МИЛОСТ ВЕЋ ПРИЈЕ СВЕГА НЕКУ БОЛЕСТ; СЕПСУ, ЖВАЛЕ ПА И ТУБЕРКОЛОЗУ

ИКОНЕ СУ ДАР СВЕТОГА ДУХА ЗА ПОЉУБАЦ ДУШЕ А НЕ ГРЕШНИХ УСАНА! – ДН-Т

ЉУБЉЕЊЕМ ИКОНА И УЗИМАЊЕМ КОЉИВА ИСТОМ КАШИКОМ НЕЋЕ МО ЗАРАДИТИ БОЖЈУ МИЛОСТ ВЕЋ ПРИЈЕ СВЕГА НЕКУ БОЛЕСТ; СЕПСУ, ЖВАЛЕ ПА И ТУБЕРКОЛОЗУ – ТИ РИТУАЛИ МОРАЈУ СЕ КАО САТАНСКИ ДЕФИНИСАТИ ИЛИ ПОСТАВИТИ НА НАУЧНЕ ОСНОВЕ. НАУКА СЕ МОРА ДЕФИНИТИВНО ВРАТИТИ ЦРКВИ КАО ИСТИНСКИ, ОД БОГА НАМ ПОДАРЕНИ ЈЕЗИК, КАКО БИ МОГЛИ БОЉЕ РАЗУМЕТИ И СЕБЕ И БОГА, СОБОМ ПОДРЖАТИ, НА ПРАВИ НАЧИН, СВЕ БОЖЈЕ БЛАГОДЕТИ, БОЖЈА ДЕЛА И СПАСИТИ ЦРКВУ ОД ОДУМИРАЊА!

НЕОБИЧАН РАЗГОВОР СА СОБОМ И БОГОМ

Понекипур спонтано поразговарам са собом и Богом па ево и вама тај разговор, можда ће и вама да помогне.

Ако желиш да ти живот буде леп ко бајка а лепа бајка буде твој живот онда мораш следити зов својих чула под окриљем свог разума, од Бога ти дарованим благодетима удахнутим са самим васкрснућем живота. Да би били у стању Божјим благодетима следити, своје потребе задовољити морамо се науком служити јер је она истински Божији језик од Бога дарован да нам помаже разумети себе и самога Бога. Тај свети Божији јези је већ одавно занемарен па се не треба чудити да се налазимо у кризама како као индивидуе тако и друштво у којем живимо. Ако желимо обстато онда се морамо изнова преорјентисати и започети тамо где смо науку као божји језик запоставили, злоупотребили, изманипулисали да би је у светим центрима занемарили остављајући је на милост и немилост држави, јачему, насилницима сваке врсте а да и не знају шта себи и свету у суштини чине. Наука се ставља у службу ауторитета у сврху манипулација углавном за остваривање материјалних потреба уместо да приоритетно служи душевним потребама. Све благодети по Божијој вољи нам нису познате али то не значи и да реално не постоје, напротив, између земље и неба постоји више тога него што скромни наш ум може да појми, разуме и схвати. Зато треба познате, добро проучавати у својим односима да би нам биле докучиве и оне непознате па и најтајанственије.

Оно што је за нас битно је да схватимо и прихватимо као чињенице све Божје благодети; чула вида, слуха, укуса, мириса, додира, разума без којег нам нема душевног живота; радости патње и бола па ни животног смисла.

Зато је неоспорно битно да разумом сва чула надзиремо и координирамо како би успоставили равнотежу чула од којих нам овиси душевни мир, срећа, туга и бол па и смисао живота. Све што радимо враћа нам се назад као бумаранг у различитим формама које утичу на наше душевно па и здравствено стање. У Божјем врту безконачних разноликости је све у служби творца, тајанственог налога којег често не схваћамо као што не схваћљамо зашто се рађамо и умиремо. Ништа није бесмислено од свемоћног створено нити је свевишња сила ишта препустила случају а да није у служби тајанственог налога свемоћног Бога. Та сила која је створила бескрајни универзум сигурно није ништа случајности препустила, некој еволуцији већ је еволуцију подредила себи. Све има својег заменика да продужи где он стане на путу бесконачног живота. И ако је тај заменик у служби непојмљивог циља не мора бити у истоликој форми, физичког или душевног стања. Свако од нас ће испунити свој део намењеног задатка подређеног бесконачном Божијем циљу на путу бесконачног живота. Да ли ће мо тај наш задатак, део свог живота, испунити и на своје задовољство, благостање и срећу зависиће од нашег сналажења у светом врту божијих благодети и дела која се заснивају на међусобној доброти. Не заборави да је све створено, на овом свету, дело Божје па се одговарајући тој чињеници треба и понашати у току свог живота како би се живело у хармонији са собом и својим окружењем. Из тог разлога нам је подарен ум да се управљамо по својој вољи и својим потребама у времену које нам је дато на располагање да у њему испуњавамо нама непознати Божји налог лепотом живота а за узврат смо награђени животом да га живимо онако како га и заслужујемо својим поступцима или поступцима свог окружења. Правда и неправда се на крају задовољава умирањем, судом Божјим односно преласком у другу форму живота односно враћамо тамо где смо били и прије свог животног зачећа са срећним или мање срећним погледом у своју прошлост при увиру свог живота. Уколико смо своја чула и потребе успешно успевали подређивати свом разуму утолико ће мо бити сретнији или мање сретнији за време живота, пред погледом на врт свога проживљеног живота, животног времена. Није толико битно умети нешто урадити колико је битно разумети то што радимо. Од разума а не од умећа нешто урадити ће овисити да ли ће мо неког повредити собом о неко друго Божје дело огрешити. А од тога ће зависити да ли ће мо више или мање бити сретни јер се све засновѕано на међусобном доброчинству те враћа као бумаранг назад. Из божјег врта ништа не нестаје већ се само изцељује, преобразује, умире да би васкрсло и остало део бесконачног живота.

Да би оптимално живели у хармонији својих чула а стим и у срећи морамо умом бдити над својим чулима, уравнотежавати их како не би пореметили себе ил неко друго Божје дело, биће!

Чињеница је да нас нико није питао, прије рођења, да ли би хтели да се родимо, у нашој животној форми, из дела, “крвотока” вечитог живота као што нас се неће питати да ли и кад ће мо да се упокојимо, указује на постојање више силе односно Бога по чијем налогу се рађамо у нашој форми живота из вечитог животног “крвотока” и умиремо, враћамо у стање вечитог “крвотока” што наводи и на закључак да нам је живот у служби Божије воље, налога да би нашим животом испунили, на своје задовољство крајњи, нама непознат, смисао као део тог вечитог пута превирања, што је исто тако одређено вољом свевишњега а што нама остаје недокучивом тајном. На том путу звани живот ка испуњењу коначног Божијег циља снабдевени смо Божјим благодетима по којима треба да се равнамо како би нам живот био Божји благослов, задовољство и срећа а у супротном казна коју изричемо сами себи за своје грешке прије свега у безобзирности. Те благодети су нам сва чула и ум који нам омогућује да сва чула сводимо у међусобну хармонију без које нам нема душевног благостања а без душевног благостања нам нема ни правилних одлука и дела, која би нас чинила испуњенијим, задовољнијим, благодетнијим и благотворнијим. Није довољно нешто умети урадити већ је потребно праву ствар по себе и своју околину учинити, урадити јер је све створено Божијом вољом па и ми и наш живот којег Божјом вољом по својој вољи живимо чинећи већ на земљи себи рај или пакао без да нам се у то и сам Бог меша. Како чинили тако ће нам и за живота бити!

Дузшан Нонковић-Теодоровић

НЕОБИЧАН РАЗГОВОР СА СОБОМ И БОГОМ

Понекипур спонтано поразговарам са собом и Богом па ево и вама тај разговор, можда ће и вама да помогне.

Ако желиш да ти живот буде леп ко бајка а лепа бајка буде твој живот онда мораш следити зов својих чула под окриљем свог разума, од Бога ти дарованим благодетима удахнутим са самим васкрснућем живота. Да би били у стању Божјим благодетима следити, своје потребе задовољити морамо се науком служити јер је она истински Божији језик од Бога дарован да нам помаже разумети себе и самога Бога. Тај свети Божији јези је већ одавно занемарен па се не треба чудити да се налазимо у кризама како као индивидуе тако и друштво у којем живимо. Ако желимо обстато онда се морамо изнова преорјентисати и започети тамо где смо науку као божји језик запоставили, злоупотребили, изманипулисали да би је у светим центрима занемарили остављајући је на милост и немилост држави, јачему, насилницима сваке врсте а да и не знају шта себи и свету у суштини чине. Наука се ставља у службу ауторитета у сврху манипулација углавном за остваривање материјалних потреба уместо да приоритетно служи душевним потребама. Све благодети по Божијој вољи нам нису познате али то не значи и да реално не постоје, напротив, између земље и неба постоји више тога него што скромни наш ум може да појми, разуме и схвати. Зато треба познате, добро проучавати у својим односима да би нам биле докучиве и оне непознате па и најтајанственије.

Оно што је за нас битно је да схватимо и прихватимо као чињенице све Божје благодети; чула вида, слуха, укуса, мириса, додира, разума без којег нам нема душевног живота; радости патње и бола па ни животног смисла.

Зато је неоспорно битно да разумом сва чула надзиремо и координирамо како би успоставили равнотежу чула од којих нам овиси душевни мир, срећа, туга и бол па и смисао живота. Све што радимо враћа нам се назад као бумаранг у различитим формама које утичу на наше душевно па и здравствено стање. У Божјем врту безконачних разноликости је све у служби творца, тајанственог налога којег често не схваћамо као што не схваћљамо зашто се рађамо и умиремо. Ништа није бесмислено од свемоћног створено нити је свевишња сила ишта препустила случају а да није у служби тајанственог налога свемоћног Бога. Та сила која је створила бескрајни универзум сигурно није ништа случајности препустила, некој еволуцији већ је еволуцију подредила себи. Све има својег заменика да продужи где он стане на путу бесконачног живота. И ако је тај заменик у служби непојмљивог циља не мора бити у истоликој форми, физичког или душевног стања. Свако од нас ће испунити свој део намењеног задатка подређеног бесконачном Божијем циљу на путу бесконачног живота. Да ли ће мо тај наш задатак, део свог живота, испунити и на своје задовољство, благостање и срећу зависиће од нашег сналажења у светом врту божијих благодети и дела која се заснивају на међусобној доброти. Не заборави да је све створено, на овом свету, дело Божје па се одговарајући тој чињеници треба и понашати у току свог живота како би се живело у хармонији са собом и својим окружењем. Из тог разлога нам је подарен ум да се управљамо по својој вољи и својим потребама у времену које нам је дато на располагање да у њему испуњавамо нама непознати Божји налог лепотом живота а за узврат смо награђени животом да га живимо онако како га и заслужујемо својим поступцима или поступцима свог окружења. Правда и неправда се на крају задовољава умирањем, судом Божјим односно преласком у другу форму живота односно враћамо тамо где смо били и прије свог животног зачећа са срећним или мање срећним погледом у своју прошлост при увиру свог живота. Уколико смо своја чула и потребе успешно успевали подређивати свом разуму утолико ће мо бити сретнији или мање сретнији за време живота, пред погледом на врт свога проживљеног живота, животног времена. Није толико битно умети нешто урадити колико је битно разумети то што радимо. Од разума а не од умећа нешто урадити ће овисити да ли ће мо неког повредити собом о неко друго Божје дело огрешити. А од тога ће зависити да ли ће мо више или мање бити сретни јер се све засновѕано на међусобном доброчинству те враћа као бумаранг назад. Из божјег врта ништа не нестаје већ се само изцељује, преобразује, умире да би васкрсло и остало део бесконачног живота.

Да би оптимално живели у хармонији својих чула а стим и у срећи морамо умом бдити над својим чулима, уравнотежавати их како не би пореметили себе ил неко друго Божје дело, биће!

Чињеница је да нас нико није питао, прије рођења, да ли би хтели да се родимо, у нашој животној форми, из дела, “крвотока” вечитог живота као што нас се неће питати да ли и кад ће мо да се упокојимо, указује на постојање више силе односно Бога по чијем налогу се рађамо у нашој форми живота из вечитог животног “крвотока” и умиремо, враћамо у стање вечитог “крвотока” што наводи и на закључак да нам је живот у служби Божије воље, налога да би нашим животом испунили, на своје задовољство крајњи, нама непознат, смисао као део тог вечитог пута превирања, што је исто тако одређено вољом свевишњега а што нама остаје недокучивом тајном. На том путу звани живот ка испуњењу коначног Божијег циља снабдевени смо Божјим благодетима по којима треба да се равнамо како би нам живот био Божји благослов, задовољство и срећа а у супротном казна коју изричемо сами себи за своје грешке прије свега у безобзирности. Те благодети су нам сва чула и ум који нам омогућује да сва чула сводимо у међусобну хармонију без које нам нема душевног благостања а без душевног благостања нам нема ни правилних одлука и дела, која би нас чинила испуњенијим, задовољнијим, благодетнијим и благотворнијим. Није довољно нешто умети урадити већ је потребно праву ствар по себе и своју околину учинити, урадити јер је све створено Божијом вољом па и ми и наш живот којег Божјом вољом по својој вољи живимо чинећи већ на земљи себи рај или пакао без да нам се у то и сам Бог меша. Како чинили тако ће нам и за живота бити!

Дузшан Нонковић-Теодоровић

УБИЦА ДУШЕ – За годишњицу НАТО бомбардовања

УБИЦА ДУШЕ

О Вучићу туго чемеру и бедо

што се китиш убицама редом

злочинцима над невиним светом

Клинтоном, Шредером и Блером

обрука нас, пред Богом и светом

Решио си жртве да нам вређаш

отворене ране мајкама да цепаш

ал куда ћеш од Милице на ноши

кад ти у сан дође и упита, чико…

зашто ми маму убицама вређаш

Куда ћеш тада кад ти клоне душа

из тмине зацвиле поубијана деца,

са дететом у утроби убијена мајка

закука безброј ожалошћених душа

куд ћеш собом и тим злочинцима

Шапутаћеш у страхопоштовању

урадио сам све то само за народ

ал истина ће ти душу раздирати

што си је убијао, својом сујетом

само да би се председником звао

О Вучићу, зашто прода своју душу

образ и народ на таблету Клинтону

зашто љубиш скуте и Тонију Блеру

и том злочинцу Герхарду Шредеру

зашто унесрећи све што душу има

Душан Нонковић-Теодоровић

ШЕШЕЉ ОКРЕНУ ЋУРАК НАОПАКО, ПРИХВАТИО ПОКРАДЕНЕ ИЗБОРЕ РЕГУЛАРНИМ – ПОДРЖАО ВУЧИЋА!

Двери ће бдити над мањинама и чувати их ко зеницу око свога. То Дверима посебно налаже древна етика, вера у Бога и све оно што је од давнина васкрсавало као најплеменитије људскога бића

Двери ће бдити над мањинама и чувати их ко зеницу око свога. То Дверима посебно налаже древна етика, вера у Бога и све оно што је од давнина васкрсавало као најплеменитије људскога бића, Божијег дела, различитост у музици, фолклору, обичајима и гурманским специјалитетима као и уметности сваке врсте.

Многобројност мањина је богатство Божјом вољом дато да нам свима живот буде у разноврсности богатији, налик на цветна поља разноврсног цвећа а не на пустињу где ништа не цвета, коју тек ту и тамо краси по који кактус ил у оази ружа.

Истинске древне вредности, по којима су Двери добиле своје име, су кроз дугу историју свог постојања, биле у злој намери циника, бахатих насилника и злонамерника, нападане па и у много чему извртањем истине тешко оштећиване.

Не само Србија већ се цео свет нашао у кризи, на рубу своје пропасти. Дошло је крајње време да се освестимо и окренемо древним, од Бога нам подареним вредностима и схватимо да је различитост богатство да у једноликости монотоније нема живота а још мање благостања па ни раскоши која нам душу сретном чини а око задивљује.

Пред дверјанима је огроман пут разсветљавања и прочишћавања семена од пљеве. Мора се вратити науци као истинском Божјем језику који нам омогућава да боље разумемо и себе и самога Бога, оно што нам истинским Божјим језиком науке омогућује да схватимо.

Да би се оствариле древне вредности, Богом нам дате, морамо научити у слоги живети да би се у миру могли душевно и физички развијати до неслућених висина.

Необходно је да мањине схвате да их само истински и снажни дверјани могу заштитити и пружити им сву подршку и то само уколико су Двери као држава матица јаки, као матична држава свих мањина која би се као мајка понашала према свима тако како јој то дозвољавају етичке вредности Двери по Божијој правди. Уколико мањине и обратно саплићу своју матичну државу онда та држава неће ни моћи бити у стању да им пружи подршку и заштиту.

Из суштинске бити Двери и дверјана, од давнина па до данас сачуваних древних вредности прочишћених као најбоље, по Божјој вољи дато човеку онда од двери не може никоме претити неправда јер би то било Богохулство, супротност древним врлинама Двери!

Уврставати Двери у неке десничаре па и фашисте је из тих горе наведених разлога излишно и сувишно сваке помисли у том правцу!

Злонамерници нису никад мировали па не мирују ни данас. На нама је да се држимо истине и разума од Бога нам дарованог да одлучујемо по собственој вољи, већ на земљи да стварамо рај а не пакао!

Душан Нонковић-Теодоровић

Moja poruka studentima! Ne nasedajte zlotvoru iz potaje, bez obraza i lika kako ne bi došlo do krvoprolića-molim, deli!

Radikalizacija „studentskih“ demonstracija vodiće krvoproliću Kijevskih razmera!

Ovi „studentski“ protesti više liče na žute revolucije pa i onu u Kijevu nego na istinske i dobronamerne studentske proteste. Najavljena radikalizacija ukazuje na podmetanje požara koji se neće moći ugasiti bez krvoprolića što je i cilj stranog faktora kako bi okupatora proglasili jedinim faktorom stabilnosti na Balkanu.

Kao što to obično biva u žutim revolucijama prvo će se režirati i izvršiti krvoproliće u ime vlasti nad takozvanim studentima pa kad se razbeži većina domaćih studenata dešavanja pa i sa krvavim epilogom će preuzeti domaći i strani plaćenici. Politička moć Vučića kao i veći deo njegove popularnosti će se na taj način dovesti do bezznačajnosti, opozicija izključiti a Srbija dovesti u situaciju ravnu gradjanskom ratu-onako kao što je to slučaj u Kijevu.

Da se razumemo, ne stajem u odbranu Vučića jer je on svojim podaništvom doveo zemlju i narod u ovu situaciju.

Hteo bih samo da upozorim studente kako bi na vreme mogli prepoznati razvoj situacije na terenu i moment zloupotrebe, preuzimanje studentskih demosnstracija od strane plaćenika i stranog faktora kojim je cilj totalna destabilizacija Srbije kako bi u mutnom sprovodili plan moćnika iz senke. Iz tog razloga je bitno obratiti pažnju na bliže i dalje saučesnike u demonstracijama te se potruditi da se ustanovi, pored ostalog i kojim jezikom govore. Ti moćnici iz senke bi verovatno doveli Jankovića na vlast kako bi ih njegovom tvrdnjom da je u Srebrenici počinjen genocid, oslobodio ratnog zločina počinjenog bombardovanjem suverene države bez UN mandata, pošto se Janković u predizbornoj kampanji pokazao spreman da prihvati zločin u Srebrenici kao genocid počinjen od srba što bi koristili globalisti kao dokaz za potrebom bombardovanja bez UN mandata odnosno za nezakonitim bombardovanjem suverene države Srbije. Stim bi oštetio srpski narod od prava na oštetu i pored počinjenog najtežeg ratnog zločina od globalista iz senke.

Sve dok se ne obelodani ko sve to stoji iza studenata, ko vuče konce iz pozadine i ne ustanovi ko su medju njima pravi studenti a ko strani plaćenici postojaće mogućnost naduvavanja protesta do kritične mase gde bi se sa nekoliko plaćenih ubica rasterali domaće studente da bi potom organizaciju i dešavanja preuzeli plaćenici! Kijevski scenario bi bio u tom slučaju perfektan u interesu globalista i ujedno tragičan po srpski narod.

Da iza ovih demonstracija stoji strani faktor ukazuje činjenica da su slogane preuzeli, pretežno, od opozicionih stranaka a gotovo u celini od Dveri da bi uzvikivali te parole a ujedno optuživali i opoziciju(od koje su preuzeli te slogane) da su svi isti što jasno govori da se priprema neko treći da preuzme vlast u Srbiji! A ko bi bio taj treći ako ne strani faktor. Zašto strani faktor? Zato što samo strani faktor ima razloga da organizatore štrajka drži u tajnosti.

Ko je čiste savesti nema potrebe bilo šta da skriva!

Moja poruka studentima!

Ne nasedajte zlotvoru iz potaje, bez obraza i lika već se pridružite Dverima ili svojim javnosti poznatim ideolozima pa i liderima, ukoliko su javnosti poznati.

U suprotnom će ovi protestu voditi krvoproliću Kijevskih krvavih razmera-Ovi takozvani studenti, medju kojima je i dobra većina dobronamernih ali naivnih studenata biće zloupotrebljeni radiklizacijom situacije do samog krvoprolića da bi se stvorili protesti Kijevskih razmera a Srbija u celosti destabilizovala i podpuno od okupatora NATO preuzela kao jedinim takozvanim faktorom stabilnosti!

Dušan Nonković-Teodorović