Прича о првих седам година Церског марша

Погледајте филм о првих седам година Церског марша – како је рођена идеја, како смо расли и како је припреман овогодишњи ОСМИ МАРШ, са више од 2000 људи.

Погледајте, нађите се, делите …

Прича о првих седам година Церског марша, највеће родољубиве манифестације у Србији. Уз причу о…
youtube.com
Advertisements

Подршка РАС академије Српској православној цркви-Kosmet niposto pokloniti јер се поклон никад не ће моћи повратити за разлику од отетог!

Српска разојна академија РАС Београд

Број 67/17

Датум 21.9.2017.

Београд

rasakademija.webs.com

Подршка РАС академије Српској православној цркви

Поводом изјаве Њ. С. патријарха СПЦ г. Иринеја, става СПЦ, у вези иницијативе председника Србије г. Александра Вучића да проведе јавни дијалог грађана Србије и њених релевантних институција и друштвених организација са Председником Србије и Владом Србије ради трајног решавања статуса КиМ, Развојна академија Србије, РАС, из Београда даје снажну подршку СПЦ поводом изјаве и става Њ. С. патријрха СПЦ г. Иринеја и осуђујемо непримерен поступак Владе Србије изјавом министарке госпође Зоране Михајловић.

Њ. С. патријарх СПЦ г. Иринеј у име СПЦ апелује изјавом на председника Србије и Владу Србије да не дозволе да Србија изгуби КиМ поклоном, зато што поклон значи безповратни губитак поклона, јер КиМ је Србији само отето а није трајно изгубљено, што значи да отето мора кад тад да се врати отетом, односно Србији.

Основни задатак Развојне академије РАС је да се бори за биолошки опстанак и духовни развој српскога народа, а што се често посебно дешавало у 20. веку и наставља се у 21. веку на свим просторима где је српски народ живео или данас живи разним облицима геноцида, уништавањем српске културне,

духовне и историјске баштине чиме је угрожен биолошки опстанак српскога народа и заустављен или успорен духовни развој српскога народа као што је драстично био а и данас траје на КиМ, насилно, суптилним и перфидним поступцима непријатеља се мења национална свест и идентитет српскога народа. Став СПЦ изражен изјавом Њ. С. патријарха СПЦ г. Иринеја је потпуно идентичан ставу и Развојне акадмије Србије РАС и апсолутне већине српског народа у Србији и дијаспори изузимајући незнатан број за шаку долара проданих душа српског порекла.

Српску државу и СПЦ још у 12. веку су основали Немањићи са родоначелником великим жупаном Стефаном Немањом, Симемеуном Мироточивим и особитим трудом браће Стефана Првовенчаног, првог српског краља, и првог српског архиепископа Саве, који су остварили снажно јединство српскога народа, српске државе и СПЦ. То јединство је постојано до дана данашњег и сачувало је српски народ од потпуног биолошког нестанка због вишеструких историјских геноцида. Династија Немањића од национално аморфног народа је створила народ високе српске националне свести, јасан српски национални идентитет, српски језик, српску цивилизацију, огромну културну, духовну и историјску српску баштину, што до данас чини дубоки темељ српске нације. И све је то створено на простору Рашке и КиМ. Сваки педаљ земље на њему је српским знојем и крвљу натопљен. У свим, па и немогућим околностима СПЦ је увек била уз српски народ и тако га духовно очувала. У томе је несагледива заслуга СПЦ, јер без ње српски народ би нестао, био би нешто друго, али не српски. СПЦ је хиљадугодишњим искуством створила инстикт да препозна угроженост српске нације и способност да предузме прави поступак да српски народ очува, како је и сада поступила да се спаси КиМ.

Влада Србије је овим непримереним и недопустивим поступком подпредседнице госпође Зоране Михајловић грубо увредила не само СПЦ и њеног патријарха, већ и цео српски народ. Својим надређеним ставом службене особе ставља себе изнад народа, а по природи ствари она је само у служби народа. Увредила је јунаке Косовске битке, Цера, Колубаре, Албанске голготе, Кајмакчалана, Кошара, ослободиоце од турске окупације и многе незнане јунаке. Историја српскога народа је историја тешких честих борби са вишеструко бројнијим непријатељем из којих смо увек изашли као победници чак и кад се томе нико није надао.

Витешки српски народ је поносан на себе и своју дугу славну витешку прошлост што никад у својој историји није ратовао као освајач, већ увек као ослободилац своје отаџбине.

Српска развојна академија РАС окупља све вредне и ваљане ствараоце и има запажене резултате. РАС академија је поносна на свој изабрани велики патриотски задатак, борбу за биолошки опстанак српскога народа и његов духовни развој и што је за кратко време остварила контакт са светским сродним академијама и што има чланове искрене српске родољубе и српске пријатеље. Председник РАС-а г. доцент др Алек Рачић је први у Србији истражио обим и последице уранијумског НАТО рата на Србију 1999. године и уочио да нам је овај рат остави тешку последицу пораста малигних обољења у Србији, акадeмик Љубомир Стевовић је истражио историјске истине око крунисања Стефана Првовенчаног, почасни члан РАС Љубиша Гвојић је први урадио детаљну мапу духовне српске баштине на КиМ и означио 1350 црквених локалитета, члан РАС академије професор историје Салих Селимовић је детаљно истражио исламизацију Срба на Пештеру, члан РАС академије др Добросав Никодиновић је написао капиталну и једину књигу ,,Рашка област“ о Рашкој области. Али то није све.

С правом сматрамо ради правилног прихватања и разумевања проблема српског духовног наслеђа на КиМ неопходно да прво добро проучите мапе које је саставио и објавио почасни члан РАС Академије, г. Љубиша Гвоић

У Београду 21.09.2017.

Председник РАС АКАДЕМИЈЕ

Ак.Доц.др А.Рачић,прим.др сци

                                                    

Pismo Ani Brnabic> Analize njenih govorancija! 25.09.2017 Von: Radojka Praštalo

http://www.ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2017_09_22LTG.264112342.pdf

Отворено писмо, Др Марко Јакшић: Председник Владе Србије може да спречи формирање војске Косова захтевом да се до 1000 српских војника и полицајаца врати на КиМ!

09. март 2017. 14:21, infocentar pancevo <infocentarpancevo@gmail.com> је написао/ла:

Др Марко Јакшић: Председник Владе Србије може да спречи формирање војске Косова захтевом да се до 1000 српских војника и полицајаца врати на КиМ!

А, ВОЈСКА КОСОВА?

            Данас ће председник самопроглашене републике Косово упутити скупштини ове парадржавне творевине закон о безбедоносним снагама Косова. У оквиру тог закона предвиђа се да Косово добије праву војску са свим родовима, која наводно треба да штити територијални интегритет и суверенитет ове сепаратистичке области.

            Формирање војске Косова подржала је влада Едија Раме у Тирани, док се Турска са своје стране обавезала да ће тенковима и осталим борбеним средствима донацијом опремити војску Косова. Генерални секретар НАТО пакта такође нема ништа против формирања војске Косова, која не мора да носи такав назив, али ће структура тих безбедоносних снага бити класична армијска. Једини глас против био је амбасадор Русије у Албанији који каже да је формирање војних структура у оквиру самопроглашене републике Косово супротно резолуцији 1244 Савета безбедности.

            За све време трајања кампање о формирању војске Косова, коју је покренула Приштина резолуцијом у скупштини Косова, званична власт у Београду упадљиво ћути. Нема реакције ни министра унутрашњих послова Србије, ни министра одбране а ни свемогућег председника Владе Србије Александра Вучића, без обзира што се на тлу Србије ствара супротстављена и непријатељска војна и армијска формација. Премијер Србије се јуче чуо са председником самопроглашене репубулике Косово са ким је разговарао, како медији преносе, о посети Могеринијеве Балкану, о даљем наставку преговора Београда и Приштине као и о имплементацији Бриселског споразума. Још не тако давно Александар Вучић је усмеравао отровне стреле према некадашњем председнику Србије Борису Тадићу само због тога што се на аеродрому у Дубровнику руковао са Хашимом Тачијем, док данас тог истог Хашима Тачија председник Владе први позива да ћаскају онако пријатељски… Они упућенији кажу да је стварни разлог за позив из Београда Приштини био предстојећа предизборна посета Александра Вучића Косову, у којој се он нада да ће посета бити одобрена и без икаквих препрека. Председник Владе Србије је то заслужио имајући у виду да је управо гласовима његове „Српске“ листе Хашим Тачи изабран за председника ове сепаратистичке творевине.

            О војсци Косова ни реч. Гледајући са ове дистанце пре четири године су Ивица Дачић и Александар Вучић посетили седиште НАТО пакта у Бриселу после потписивања Бриселских споразума у којој су захтевали од ове војне алијансе да будућа војска Косова не долази на север Косова и Метохије. Значи да је највише руководство Републике Србије још тада прећутно аминовало формирање војске Косова, без обзира како се она звала. Сетимо се да их тада није примио генерални секретар НАТО пакта Данац Расмунсен него неко од његових помоћника.

            Поставља се питање да ли Србија има механизме да спречи настајање војске Косова. Сигурно је да има. Али не гласовима тзв. Српске листе с обзиром да ће предложеним законом Хашима Тачија ови гласови бити маргинализовани. Они вреде само када је избор Хашима Тачија за председника самопроглашене републике Косова у питању. Начин на који званични Београд може да спречи формирање ове класичне војне формације је Кумановски споразум у којем је јасно подвучено да Србија после годину дана од доласка КФОР-а на Косово и Метохију има право да у јужну српску покрајину упути до хиљаду војника и полицајаца. То је договор између Србије и западног војног савеза који до данас никада није спроведен у дело. За све време од 1999. године до данас занични Београд скоро никада није тражио да се таква одлука испоштује. Реализацију таквог договора много пута до сада само су захтевали Срби Косова и Метохије. Ако би Београд инистирао на овом захтеву војска Косова не би била формирана. Овај број од хиљаду војника и полицајаца сасвим безбедно може да дође на Косово и Метохију, пре свега на север Косова, а да не дође до никаквог војног ризика. То није никаво заштравање, већ напротив, испуњавање договореног између Србије и НАТО пакта.

Председник Владе Србије мора јасно својим западним пријатљима да каже да ће се у случају формирања војске Косова до хиљаду војника и полицајаца вратити на Косово и Метохију. У оваквој ситуацији Александар Вучић не сме да се понаша као по питању тзв. руског воза или «одбране зида» у Косовској Митровици где је био довољан само један позив из Брисела да он одустане и од „руског воза“ и од одбране зида. Председник Владе Србије воли да се у јавности Србије размеће храброшћу коју нажалост, када је у питању одбрана Косова и Метохије, апсолутно не видимо. Јак на речима, кукавица на делу.

Можда је овакво ћутање Београда према највљеном формирању војске Косова везано и за предстојеће председничке изборе. Председнику Владе Србије је јако потребна подршка Брисела током предстојећих избора, нарочито затварање очију Европске уније  пред изборном крађом која се спрема у Србији. Брисел је 2016. године током парламентарних избора зажмурио пред масовном изборном пљачком која је управо најевидентнија била на Косову и Метохији. Поједностављено речено, знанични режим жели да неометањем стварања војске Косова добије подршку Европске уније за даље владање Србијом па и преко предстојеће изборне крађе.

P.S.

Када сутра председник Владе Србије из свог новосаграђеног хотела на Копаонику буде посматрао кретање војске Косова јужним падинама Панчићевог врха схватиће ваљда размере катастрофалне националне и државне политике коју је водио.

        др Марко Јакшић

члан Председништва Народног покрета Срба

        са Косова и Метохије „Отаџбина“

ОКИЋЕНИ ЦЕР

ОКИЋЕНИ ЦЕР

Поводом Дана чистих планина Шабачки Еколошки Покрет је организовао акцију чишћења планине Цер.Ово је 17 акција чишћења Цера за својих 18 година постојања ШЕП-а. Пре акције активисти покрета су посетили спомен кустурницу церске битке на Текеришу и поклонили се сенима наших јуначких ратника. Еколози су чистили подручје од раскрснице за Крупањ па до панинарског дома „Липове воде“.То представља дужину око 7 километара. Иако је ЈКП“Стари град“ из Шапца поставио контејнере и у најудаљеним селима Шапца, па и код наведене раскрснице,неодговорни „отпадници“ и даље загађују лепу церску шуму која је плућа Шапца. Што се тиче отпада и даље је највише присутан пластични отпад(флаше и кесе),стакло,грађевински материјал,гвоздени предмети и папир. У акцији чишћења су, пре свега учествовали одрасли чланови Покрета,док ученици нису,јер тренутно не постоји воља руководства основних школа да сарађују са еколошким покретом,иако у школама постоји еколошки предмет и еколошке секције,а ова активност би им омогућила да реализују део својих активности,а поготово за децу би имао велики значај одлазак на Цер,с обзиром на надморску висину Шапца. По речима председника извршног одбора Покрета, адвоката Трифуна Дробњака,ипак се нешто креће,јер количина баченог отпада у односу на предходне године је осетно мања,што је последица више фактора,а сигурно је ,један од фактора и дугогодишње деловање Шабачког еколошког покрета.
СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ
IMG_20170924_111948.jpgIMG_20170924_140421 (1).jpg

IMG_20170924_125351.jpg
http://www.mojenovosti.com/index.php?option=btg_novosti&idnovost=141489&OKICENI-CER—Povodom-Dana-cistih-planina-Sabacki-Ekoloski-Pokret-je-organizovao-akciju-ciscenja-planine-Cer.#.WcjTMVT-6g8.gmail

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ, МИНИСТРЕ ТРЕБА КАЖЊАВАТИ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Трега у времену из црног шешира

komnenić

Повод за ово и овакво обраћање српском читаоцима је „атомски удар“ с леђа једног српаког министра на председника Империје зла. Склони смо да се ругамо неким бившим моћницима, склони смо да прецртамо, боље речено попљујемо по свему што је било прије ове власти, али немамо основну политичку вољу и културу да се супроставимо садашњим нашим господарима живота. Ти наши господари живота преносе то господарење и на међународну сцену. Као дугогодишњи дипломата, осјећао сам се јадно када сам видео како министар заскаче страног Председника. Посебно је недопустиво у дипломатији и међународним односима (прекршене су све норме протокола и церемонијала) да се министар насликава са Председником Империје прије сусрета Председника Србије и Председника Империје.

Министсре треба кјажњавати

У једном моменту сам помислио да се све то одиграва у некој чађавој механи на путу од Београда до Житорађе, те да пјевач неком домаћем моћнику пјевуши на увце или некој арлаукачи (са леве стране), како их проглашавају „српским иконама“, „српским мајкама“.

Интересантно, тај манир је био увријежен у доба комунизма. Када би партијски или државни моћник дошао у неко место, раја би наговорила икс-ипсилона, који је имао велике проблеме, да га заскочи слеђа и да му се изјада (углавном се то радило док је моћник кркао за трпезом). Та сцена се завршавала тако што су га безбедњаци хватали за јаку, одводили у притвор (нормално, добио би коју ногу у г…..) до одласка моћника.

Имао је заскакач срећу што Председникова безбедност нема право да уђе у салу где заседа ГС ОУН. Да је то сумануто дело учинио на неком другом месту, министар би добио батине или би неко од безбедњака у њга пуцао.

Министре треба кажњавати.

То што је министар урадио поприма још већу трагикомедију, након што се појавише Срби који тај антикултурни, антидиполоматски, антидржавнички, антиморални, антиантисрпски „гест“, величају: Узвикују: „браво миниостре, то само може паметни министар, да је то ексклузивни сусрет министра са Трампом“ и тд.

Врхунац похвала долази ни мање ни више него од чувене Љ. Смајловић. Та госпа је позната по катастрофалним промашајима: случај Шарли, ширила је у Политици Шарлијеве карикатуре; случај Утиска недеље, потурила је и Политику и УНС у заштиту лика и дела Утискачице антисрпског утиска; начин како је одржавала годишње конференције УНС-а био је диктаторски; давала је анонимне награде за новинарску храброст (по имену и делу Тијанића); свађала се са неком Пак; свађела се са Тадићем и поприличним бројем других ликова; од Политике је направила антисрпски лист; објављивала је антисрпске текстове, посебно извјесног Јакшића; баналне текстове неког Лазанског; текстове Натали Кандић и неких које је Бог у међувремену позвао на исповедање (имена им не спомињем да им се потомство не би застидело).

Та госпа упорно сања и прижељкује да постане амбасадор, зато се препоручује, додворава и овом министру, заскакачу с леђа, ријечима: „Mislim da to nije promašaj, maestaralno je to izveo Dačić, taj potez šefa sprske diplomatije је dobar iprilično simpatičan„. Ова „симпатична“ изјава је трагичнија од онога шта је урадио заскакач са леђа.

Те додворице, протагонисти свега што није примерено српском народу, иако изгледа парадоксално, налазе се и у позицији и у тзв. опозицији. И једни и други, колико год да се свађају, када се десе овакве брљотине, наступају у истој колони.

Уз најбољу вољу и наклоност не могу да докучим рационалне мотиве због којих министри, од петооктобарске пироманске револуције (које се одричу и њени најватренији актери) праве такве недопустиве грешке. У томе су управо предњачили министри иностраних дела: Свилановић, Драшковић, Јеремић, Мркић и сада Дачић (који имају толико грехова да их је давно требало процсуирати, али Више јавно тужилаштво у овој земљи не постоји), војни: Тадић, Шунатовац, Гачић, Родић, Ђорђевић, посебно Вулин. Та скупина придружила се ранијим лошим министрима као што су били разни Ђелићи, Лабуси, Петровићи, Љајићи (он је и ранији и садашњи, вјечни министар), Маловићке, Дулићи, Дулићке, Милосављевићи, Кркобабићи, Ђукић-Дејановићке и да не набрајам. О свима њима написано је стотине и стотине текстова (моја маленкост је посветила десетине текстова министрима иностраних дела и кадровању у дипломатији). Међутим, то ништа није помогло да им се одузму министарске фотеље или да сами поднесу оставке (институција – оставка – као морални чин, у Србији не постоји).

Министре треба кажњавати, а не ћутати. У Србији се ћутање сматра мудрошћу, посебном одговорношћу, многи су поносни ћутолози, зато министри могу да раде што им је ем мило и ем драго.

Уместо закључка:

Налогодавци, кадровици из Империје, Енглеске, Немачке, Бриселска камарила, су понизили свеколики српски народ, историјски народ, народ који има меморију, славну историју, славне личности којима се дивио цели свет. Посебно су кадровали, постављали, министре иностраних дела и војне, те две основне поре живота сваке земље. Да ли неко може упоредити министре иностраних дела и војне од 2000. године до данас са величинама попут (присећам се имена и великих дела само неких министара иностраних послова и одбране) С. Протића, Р. Путника, С. Степановића, Н. Пашића, Д. Давидовића, И. Гарашанина, Ј. Ристића, С. Новаковића, Р. Бојовића и још више од стотину других српских великана, од када је Србија постала Кнежевина до данс. Појава садашњих ликова води Србе и Србију у трагедију, чије је последице тешко предвидети. Они су само нормална последица стања у земљи у којој ученици кажу за Епикурејце да су Епикурци, Конфучије, древни кинески мудрац је за њих Конфузије, да је Толстој написао уместо Ану Карењину, Ану Курњикову, а да је Балзак уместо Чича Горио написао Чича Горила и стотине других сличних „бисера“. Сутра ће те ученице и ученици бити министри.

.

Било би неумесно ако неко помисли, а поготово да то јавно каже, да се у мојој маленкости развила нека мржња према министрима. Напротив, желео бих да оваквих министара, који сада министрују, буде што више, јер би се нихова владавина пре окончала.

legenda

EKSKLUZIVNO ISTORIJSKI SUSRET DAČIĆA I TRAMPA NA PREPAD: Ivica na foru uhvatio Trampa usred Njujorka!

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poznat je po svom neformalnom ponašanju u susretima sa stranim diplomatama, a njegovo pevačko umeće i izvođenje pesme „Miljacka“, radi opuštanja atmosfere, je već ušlo u legendu.

 

foto: Fonet

Dačić se danas nalazi u Njujorku na sastanku o reformi UN, a prema zvaničnom saopštenju Ministarstva inostranih poslova, tamo je rаzgovаrаo s generаlnim sekretаrom UN Antoniom Guterešom, britаnskim ministrom spoljnih poslovа Borisom Džonsonom, i predsednikom SAD Donaldom Trаmpom.

 

foto: Fonet

Za sada nije poznato o čemu je Dačić razgovarao sa predsednikm SAD, ali na fotografijama sastanka u UN se vidi da je Dačić bukvalno zaskočio Trampa i nešto mu govorio na uvo, dok se ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli srdačno smejala.

 

I tako je Ivica uspeo da pretekne predsednika Vučića, i prvi se slika sa Trampom, ali na foru, a sudeći po osmehu Niki Hejli, možda je i zapevao Miljacku, ko zna?

 

 aestralan

Izvor: N1

Autor teksta:

N1 Beograd

Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, ocenila je u Danu uživo da je to što je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić iskoristio priliku da na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku priđe predsedniku SAD Donaldu Trampu i neformalno porazgovara sa njim, nije promašaj.

Tramp je od Dačića tada dobio fasciklu sa fotografijama naslovnih strana novina koje su pozdravile njegov izbor za predsednika.

Smajlović je ocenila da je taj potez šefa sprske diplomatije dobar i „prilično simpatičan“.

„Mislim da to nije promašaj, maestaralno je to izveo Dačić, i ne kažem to samo zato što je Tramp takav kakav jeste i zato sto sigurno ne prezire tabloide i ne bi mu više imponovalo da mu se kaže da su ozbiljni mediji navijali za njega, dakle, ne samo zato što sujetan, što želi da čuje da ga ljudi vole… pogledajte kako su ga Saudijci primili, tačno su znali da će njemu prijati da mu se neverovatne počasti ukazuju, da mu se okači ono zlato oko vrata.. Dobar je potez to za Trampa“, rekla je Smajlović.

Ona je ocenila da ne postoji političar koji ne voli da čuje da ga u nekoj zemlji obožavaju, a Dačić svakako „nije ništa slagao Trampa“.

POVEZANE VESTI

Nikola Jovanović, iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, smatra, međutim, da je Dačić pokušavao da u neformalnom razgovoru „razminira“ teren za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Ima u diplomatiji mesta za vic i humor, ali bojim se da ovo potvrđuje bojazan da je u američkoj administraciji prošlogodišnje gostovanje Vučića protumačeno kao podrška (Hilari) Klinton i Dačić je pokušavao da razminira teren“, rekao je Jovanović.

Smajlović je dodala i da je još kao urednica Politike neuspešno pokušala da sazna od Dačića šta je bila sadržina njegovog ranijeg susreta sa Trampom.

„I nikad nisam videla da je Dačić tako zagonetan, diskretan, ćutljiv. Oni se poznaju, ne verujem da je bilo šta morao da razminira – deo je iskoristio za sebe, deo će koristiti i nama i Vučiću. Ali sasvim je moguće da se Tramp njega seća, mada bi dobro i da je neko ko se nikada nije sa njim ranije sreo rekao: ja sam iz Srbije, pogledajte kako smo navijali za vas“, rekla je Smajlović.

Jovanović: Skup u UN – diplomatija na steroidima, jedinstvena prilika

Upitan kako izgledaju susreti zvaničnika na marginama skupa kakav je zasedanje Generalne skupštine UN, Jovanović je kazao da je to važnih pet dana koje treba iskoristiti.

„To je diplomatija na sterodiima, jedinstvena prilika da mala zemlja ima veliki broj susreta da predstavi i brani svoje interese“, kazao je on.

Smajlović je ocenila da može da bude važno kakav lični odnos ostave zvaničnici jedni na druge.

„Tu se ljudi upoznaju, odmeravaju jedni druge, lični odnosi i nisu tako nevažni, Vuk Jeremić je u UN bio tako uspešan i zbog lične harizme“, kazala je ona.

Jovanović je dodao da je dovoljno da se postave temelji za buduću posetu i kaže šta je kome najvažnije, odnosno da će Vučić iskoristiti priliku da pokrene pitanje statusa Kosova.

Govoreći o „unutrašnjem“ dijalogu o Kosovu, Jovanović je rekao da se Vuk Jeremić neće odazvati pozivu predsednika Vučića jer nema osnova za normalni dijalog u društvu, osim o izbornim uslovima i normalizaciji političkog života.

„Nećemo se odazvati dijalogu, jer je to pod ovakvim uslovima fingirani poziv, i ne znamo uopšte o čemu će se pričati“, zaključio je Jovanović.

 

Сећање на Милоша Милојевића Представљамо Удружење Милош Милојевић – Црна Бара

 

Сећање на Милоша Милојевића Представљамо Удружење Милош Милојевић – Црна Бара

  18425129_1386848078028102_8499906812874756070_n (1).jpg

Удружење „Милош Милојевић“ Црна Бара основано је 2010. године, са циљем да се лик и дело познатог Црнобарца отргне од заборава. У оквиру програма обележавања 120 година од смрти Милоша Милојевића у мају месецу организовали су промоције књиге о животу и делу овог Мачванина, пред бројним посетиоцима у Шапцу и Богатићу.Милош С. Милојевић, рођен  16. октобра 1840. године у  свештеничкој породици у Црној Бари,  био је српски историчар, полиглота, политичар и писац.  Основну школу је завршио у Глоговцу, затим се школовао у Београду, одакле је правне науке, као „државни питомац“ изучавао на Правном и Филозофском факултету у склопу Московског универзитета. После Српско-турског рата 1876–78, Милојевић је путовао по српским крајевима који су остали под турском влашћу.  Ширио је националну пропаганду и сакупљао народне песме и старе рукописе. Током ове 2017 . године  Удружење  „Милош Милојевић“ Црне  Баре  обележили су јубилеј  120 година од смрти овог историчара, поменом одржаним у Београду на Новом гробљу, где Милош Милојевић почива. али и широким спектром активности подсећајући на овог помало заборављеног историчара .

Ова 2017 . година је у знак Јубилеја и  окупљања  у спомен 120-годишњице смрти Милоша С. Милојевића, српског историчара, правника, политичара, ратника, полиглоте и националног радника – и једног од оснивача Друштва “Свети Сава”.

Тим поводом председник Друштва “Милош Милојевић” из Црне Баре господин Новица Крезић у градовима широм  Србије организује трибине и промоције  књиге “Живот и дело Милоша С. Милојевића” аутора проф. др Радомира Ђорђевића и мр Драгише Костића, о којој су говорили прпоф. др Ђорђевић и историчар проф др Јован Деретић, као и др Милан Младеновић књижевник , Пра Милан од Лужице …

Активности везане за промоцију  Милоша Милојевића се настављају …

Удружење Mилош Милојевић – Црна Бара
Са одушевљењем обавештавамо да је удружење „Милош Милојевић“ дошло у посед једне од многобројних Милиошевих медаља и то медаље којом је Милош Милојевић одликован из рата за ослобођење и независност. Тачније из Српско-турског рата 1877-1878. Медаља ће бити изложена у друштву „Милош Милојевић“ у Црној Бари.

Више о медаљи: Позлаћен месинг 33 мм, Установљена је Законом о одличијима за независност и ослобођење од 15.02.1878. Крунисан монограм књаза Милана Обреновића уоквирен венцим ловора и храста.
Више о медаљи: Позлаћен месинг 33 мм, Установљена је Законом о одличијима за независност и ослобођење од 15.02.1878. Крунисан монограм књаза Милана Обреновића уоквирен венцима ловора и храста
20638017_1475609332485309_2419448392920727572_n (1).jpg

20708390_1475609375818638_5148546181346907039_n (1).jpg

ГОРОСТАСУ  МИЛОШУ МИЛОЈЕВИЋУ
Поводом 120. година од смрти
У рукама Милошевим малтер и мистрија ,

историје славне он је мистерија ,

горостас и славуј , ратник оштрог пера ,

у Црној Бари рођен ,

царским резом на свет донесе га голубица бела ….,

о  Србији трага , о Србији пева.
Тајанствени белег стопала покреће….

Гугутке и грлице пут му показаше .
И  кренуо трагач широм белог света ,

да пронађе српске лозе и изданке ,

задојен млеком мајке Мачванке ,

голорук се супротстави међама

и ко муња севну запара -облаке .
Неукротив заборав , незабораву пркоси ,

али му се не да,

Чувар српског  изворишта , ко   свитац  изнад жита .
Сагет ко над колевком, изнад својих књига,

погледа упртог у небеска сазвежђа ,

где је тајна небеска од неверних скрита,

поклекао није, нит ће поклекнути…

Оштрим пером као соко, запара облаке бранећи нејаке.

Сечивом бритког пера покоси јаке.
У очима Милошевим, росом јутра орошеним,

сто двадесет сазезжђа , скованих од сећања.

На длановима Милошевим, ливадама некошеним,

драгуљима небрушеним и житима пожњевеним,

у божуре одевеним, кошуљама неношеним,

капљом росе орошеним, капљицама крви проливеним,

спектром сунца осенченим…
Овде се прекида завет ћутања, оних у страху занемелих.

У рукама Милошевим, громови су загрмели,

од подлаца и од змија, од урока и злотвора,

чувала га Црнобарка, мила мајка – Софија

и сунце после сто година киша – просија.
И даље Србијом владају прошлости утваре,

потомци и пелцери, поницаће, проклијаће из Црне Баре

и орао са планинског виса слети сред баре, када ожедни,

када жеђ  потраје, да покваси грло и накваси крила…

и царске круне леже у прашини,

само неће српске лозе и изданци,

ко трава ће увек проници кроз камен,

ко зимски цвет испод снега, чекаће  лепше дане,

историјом осунчане, Православљем опеване…
Аутор.( део  песме )
СЛАВИЦА  ЈОВАНОВИЋ НОВИНАР И КЊИЖЕВНИК
Помен 120 . година  24.6.2017. Београд

received_10210711724041693.jpeg

DSCI0004.JPG

DSCI0012.JPG

DSCI0098.JPG

DSCI0105.JPG

Новица Крезић  председник  Удружења ‘’ Милош Милојевић ‘’ – Црна Бара

DSCI0115.JPG

DSCI0113.JPG

DSCI0107.JPG

SAM_1326.JPG
SAM_1236.jpg

DSCI0137.jpg

19732360_10211179153327133_735411652323921540_n (1).jpg
Цртеж без наслова.jpg

Забележила : Славица Јовановић
Фотографије : Славица Јовановић новинар и књижевник
Поштоваоци дела Милоша С. Милојевића
https://www.facebook.com/groups/125419337529305/
http://www.mojenovosti.com/index.php?option=btg_novosti&idnovost=141499&Secanje-na-Milosa-Milojevica-Predstavljamo-Udruzenje-Milos-Milojevic—Crna-Bara—#.WcloqjA-MWY.gmail