Славица Јовановић: Петиција, Слобода за Србина Генерала Полиције др Братислава Дикића !

 

Слобода за Србина Генерала Полиције др Братислава Дикића !
https://www.petitions24.com/183037

 Слобода за Србина  Генерала Полиције др Братислава Дикића !

 

Генерал  Полиције др Братислав Дикић Србин, Православац и Родољуб говори истину ,коју Црна Гора која је међу првима признала Независно Косово не жели да чује !

Правда за Србина , Православца , Родољуба, Генерала Полиције др Братислава Дикића , који  је борећи се на Косову 1999. године теже рањен у обрачуну са шиптарским терористима . Једином који се усудио да дигне глас против НАТО алијансе  у Нишу , држећи протестне митинге , против оних који су нас  бомбардовали и збок којих је Србија број један у Европи по оболелима  карцинома . И сам Дикић је тешко болестан и кренуо је заиста у манастир Острог , да секао  верник и Православац помоли пред моштима Светог Василија Острошког , где је долазио и раније , чак и онда кад му је било најтеже и кад је  је током противтерористичке акције 04.06.1999.године на КиМ теже и када је био  на опоравку  у болници у Прчњу у ЦГ.Чак је и тада  обишао је и нашу светињу манастир Острог! Што можете видети и на приложеној  фотографији . Значи,  кренуо је у манастир Острог у Православну Светињу да се помоли за здравље , али је очигледно  да Црногорци и Срби не верују у истог Бога , јер су Милогорци одавно продали веру за вечеру , највероватније на молитвеном доручку у Вашингтону . Није кренуо да прави никакав државни удар како га оптужује шиптарски и НАТО лоби . Дикић се једини усудио да дигне глас у име свих Милица Ракић , у име свих жртава НАТО бомбардовања , у име свих мајки које ће вековима у утробама носити осиромашени уранијум и зато је сада жртвено јагње у земљи , која не признаје ништа српско и у којој су Срби Православци у чељустима албанских и Нато плаћеника . Зато ако си Србин Православац , боримо се за правду за неправедно оптуженог брата Србина Братислава Дикића .

На фотографији  Генерал Братислав Дикић је током противтерористичке акције 04.06.1999.године на КиМ тезе рањен и био је на опоравак у болници у Прчњу у ЦГ. Обишао је и нашу светињу манастир Острог!

Правда је спора, али је достижна . Јуче он ,данас ми…  На њега су уперили албанским и НАТО  кажипрстом ! Не дамо Дикића , ни било ког Србина , онима који су протерали Православље, забранили Српску Православну Цркву , хапсе православне свештенике, српске генерале, сезонске раднике из Србије . Протерали су  ћирилицу као окупаторко писмо , за Гаврила Принципа тврде да је терориста , а за Србе да су геноцидни и да морају да признају Геноцид у Сребреници . Исто говоре што и Сташа Зијовић из Никшића , предводница “ жена у црном “, наказница и ругоба  а по изгледу највероватније и трансвестит , која већ деценијама пљује по Србима . Шта рећи за земљу која је прва признала Независно Косово , чија застава сличи ко јаја јајету албанској , где су почасни грађани Улциња Тачи и Рама , а први почасни грађанин  Подгорице Стипе Месић ( сећате се оног Србе на врбе!) . Одрекли се Његоша , одрекли се свог идентитета да би били послушници Ујка Сема и Католика . Незваничне информације говоре да су  милогорску полицију још од 1996 . године , можда чак и раније  снабдевали са америчким кожним  јакнама  и да су они још тада  Православљу окренули леђа .  Борба за Дикића је борба за Православље . Брат Братислав Дикић се борио за Косово , чак и у својој Заклетви српске Жандармерије ,због  које је наилазио на потешкоће ,  уклањао је споменике албанским терористима , а постављао  споменике убијенимсрпским   полицајцима .

Чему онда слава Србине, чему Православље ? Ако га Јуде продају ко Косово . Дикић је српски херој и управо зато се нашао на удару оних који образа немају , који су први признали Независно Косово , који распарчавају нашу територију у корист Албанаца и Велике Албаније. Срби , не будите наивни , не ћутите , дигните глас за Србина , за брата који је први , иако тешко болестан  подигао глас у име свих НАТО жртава  у име Србије засуте  НАТО  пројектилима . И зато је сада утамничен у милогорском казамату и зато је сада жртвено јагње упало у клопку покатоличених Милогораца  Мила Дуванкесе . Чим је брат Дикић подигао свој глас против злотвора који  иза себе  остављају мртве , посмрчад , пустош и радијацију и неке нове Чернобиле , одмах је постао трн у оку отимачима туђих територија  и душманима Србије . Ставите прст на чело и  размислите , што им је требао баш српски генелал за наводни државни удар у Црној Гори ?!  Па отуд што ова намештаљка Милогораца добија на тежини . Требао им је човек од угледа и ауторитета , не било ко , а да при том има чинове, одликовања, беспрекорну биографију , а да је промотер Православља и родољубља . Једном речју, Србин  који би послужио као тег на кантару Јустиције , да лажна оптужница добије на тежини , јер без Дикића , та оптужница испрепаданог Мила је провидна ко целофан . Требао им је Дикић јер је верник , јер је редовно обилазио српске манастире , био на Хиландару често , ишао у Острог , скупљао од монахиња и монаха и бележио то видео записима , заборављене старе српске песме . Залагао се да се открије истина о убијеним полицајцима на Косову , које су шиптари масакрирали  моторним тестерама , а чак је и потписници ових редова понудио да напише књигу о Косметским жртвама , што сам на велику жељу и предлог нашег брата Србина Братислава Дикића и учинила и књига ће ускоро бити пред читаоцима.

Срби не наседајте , схватите да су Црногорци гује у недрима , професионалне нарикаче и гуслари из камењара који су продали своју веру за вечеру , ово се не односи на часне Србе пореклом из Црне Горе . И како су говориле мудре главе, храни пса да те уједе . Црна Гора је признавањем Независног Косова била та гуја у недрима и то нахрањено псето кога је хранила и које је ујело за Срце- Косово !  И зато Србија треба да се сети и неких ранијих забадања ножа у леђа  од стране  некадашње браће. А што изрека вели: Ако смо и браћа ,  нису нам кесе сестре. Елем, године 1945 . још један  је низак ударац Србима са Косова и Метохије , од стране Црногорца . У  питању је поп Влада Зечевић Црногорац , који је за време Титове владавине обављао функцију министра полиције . И тада је Зечевић потписао  документ у коме се  за 250 000 хиљада хиљада српских породица , трајно забрањује повратак на Косово и Метохију ! На српско Извориште и Корениште ! И тај Црногорац Влада Зечевић у Србији има своје споменике и улице које носе његово име. Зар не било логичније да споменике добију све мале Милице Ракић и остале жртве НАТО бомбардовања , да сви Стевани Синђелићи убијени од шиптарске руке добију своје улице и своје спомен чесме , А порушити издајничка ругла .

Црногорци су давно рекли своје и ком јату припадају . Зато је требало а није касно ни сад , јер су Црногорци одавно  страни држављани , по својој сопственој жељи , укинути им све привилегије у Србији , нек иду у НАТО  камењар и нек  тамо гуслају до миле воље . Прочешљати све службе безбедности  и најурити ове змије из камењара , које не раде за српску службу ,  већ  су кртице својој матичној држави Милогорици , која не признаје ништа српско.  да се у Србији Србин пита, да Србин буде Домаћин , а не послушници НАТО алијансе и Ватиканске слуге.. Извињавам се унапред Православним Србима. И  још једном  слобода за Србина  Генерала полиције др Братислава Дикића .! Сетите се само  како су Албанци из Македоније дочекивали своје саплеменике у мртвачким сандуцима , уз највеће почасти , иако су у питању албански терористи,, како су  Муслимани  дочекивали Орића, са каквим овацијама је дочекан ратни злочинац  у Хрватској Анте Готовина , а  ми смо се унапред предали и ћутимо и кад су наши најзаслужнији и најутицајнији Срби у питању . За сваког Србина  треба да се боримо ко за зеницу свог ока  ма где се налазио , а посебно за хероја какав је  Генерал Полиције др Братислав Дикић . Наш Србин !  Наш Нишлија ! Наш херој ! Да није тако , зар би Шиптари по сазнањима ВОА  више пута покушали  на њега атентат ? Не наседајте Срби на америчку пропаганду Трулог Запада , јер Сунце се увек на истоку рађа , зар не ? Борба за Дикића је борба за Православље. Јер ово је време прелома . Сад или никад ! Ако желиш да сачуваш своју веру , територију , национални идентитет, писмо , ,порекло , корениште , родослов , своју Српску Православну Цркву , сад дигни глас .

Оптужница која се темељи на исказу једног криминалца !!!

Јер све што раде је у циљу покатоличавања  Срба и распарчавања  Српске земље . . Доказ је и случај брата Дикића . Говорио је против НАТО алијансе оно што би рекло и милион  Срба , а ухапшен је у Црној Гори , непосредном пред сам улазак Црне Горе у НАТО .  Све је јасно као дан и да је  у питању је чиста  намештаљка.! Неколико лажних сведока , продатих за шаку долара и то је то . А посебно  какав им је тек сведок сарадник ? Саша Синђелић је оптужен за убиство и друге криминалне радње и ни у једној цивилизованој и озбиљној земљи  да сведочи , а камоли да се опужница базира на сведочењу једног криминалца , али  ни Црну Гору нико  озбиљно , јер  постаје земља без корена, идентитета, католичка прчија…. И зато што хитније све Црногорце у Србији уклонит са  руководећих места , јер у Црној Гори  нема ни једног јединог Србина на функцији . Друго , они су се определили одавно и сада су страни држављани у Србији  .Они су  оне гује у недрима које треба раскринкати и отерати паљењем крпа у њихове камењаре да више у Србији не спроводе акције насилног и ненасилног покрштавања и католичења Срба . Извињавам се часним Србима из Црне Горе , који су и сами окупирани од стране тиранина и страних сила. Србин на челу Србије ! Србин да се пита . А за  брата Србина Братислава Дикића – СЛОБОДА! Јер: – СВИ СМО МИ БРАТИСЛАВ ДИКИЋ !

А шта ће рећи оне недојебане жене из невладиних организација заболе ме уво , јер такве искомплексиране ругобе , позеленеле од буђи  ,и америчких новчаница , ни један нормалан мушкарац не би ни преко поњаве , ни за брдо карамела . Залуд јаучу по улицама пљујући Србе . Не јебу Срби ни живу силу , а камоли  ни акрепе ! Сви за једног , један за све ! Како рече Свети Сава : – Само слога Србина Спасава ! Уједините се Срби против тиранина …. Слобода за Дикића , јер је наше горе лист ,  раскринкати лажне гусларе који имају својих десет црногорских заповести , док Срби имају Десет Божијих Заповести , А једна од њих гласи : – НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА ! Судећи по свему што се одигравало последњих деценија , Црногорци су проверени лажови !  Шака јада продата са шаку долара . Попушена лула Мила дуванкесе и ратна секира Запада. Заборавили Црногорци да ми имамо наше гусларе попут Филипа Вишњица , а да би гуслали и певали о српској слави , прво морају да буду слепи, попут Вишњића или Јустиције , па ако су спремни да изгубе свој вид ,за свој род и престану да буду одрод и изрод ,   нек гуде до миле воље .

Чак и на црногорским сахранама обичаји су за чуђење, поједини унајмљују професионалне нарикаче да им оплакују покојника. Немају сузу ни за најрођенијег. На српским гробовима  се плач и јаук чује  . Они заплачу крокодилским  сузама само кад се увлаче Ујка Сему, додворавајући се за доларе .  У Србији за такве постоји изрека – јебали би се за динар , ма за петопарац . Све ће Милогорци урадиди зарад  својих интереса и  гузица и нагузити се Западу ако треба и распродати србску теритоторију Шиптарима , ако треба …. Нек ти је за наук -.Србијо! После проглашења Независног Косова од стране  Црне Горе , јасно ти је коју си гују у недрима чувала  и ког си пса ранила да те уједе и забоде нож у леђа и срце – Косово ! Не пса, то је преблага реч ,   него џукелу …

Семе им се издајничко затрло ! И семе и племе , камен на камену да не остане кад кидишу на Православне Србе !

СЛОБОДА ЗА ДИКИЋА ! Јер : – СВИ СМО МИ БРАТИСЛАВ ДИКИЋ !

http://www.koreni.rs/svi-smo-mi-bratislav-dikic/

Славица Јовановић новинар и књижевник

Петицију потпишите овде

Слобода за Србина Генерала Полиције др Братислава Дикића !
https://www.petitions24.com/183037

http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&idnovost=141091&Peticija-Sloboda-za-Srbina-Generala-Policije-dr-Bratislava-Dikica-!#.WbUbKlkaOOQ.gmail

Advertisements

Учитељици и управници војне болнице Бугари пресудили у Првом светском рату

Учитељици и управници војне болнице Бугари пресудили у Првом светском рату

Милева Шкрљић, учитељица и управница војне болнице била је омиљена међу ђацима, који су је, када би се селила у други град, испраћали са цвећем и сузама

Име Милеве Шкрљић много значи, али није довољно познато. Она је тек једна од потврда колико се нечија храброст олако заборавља, али и опомена колико је неправедно заборављати такве хероине. Милева је била учитељица и управница болнице у рату. Омиљени педагошки радник и храбра неговатељица.

Познато је да је рођена у Крагујевцу и да је завршила учитељску школу, а потом се запослила на обали Ибра. Рашка је било место њеног службовања у којем је стекла велике симпатије ученика и њихових родитеља. Била је обожавана учитељица, особа од знања и поверења. Али, ни овде, као ни у другим школама, није се дуго задржала, јер је била удата за полицијског писара, који је стално мењао службу. Делила је са њим чергарску судбину и вечно рађање живота на новим адресама. Није се бунила против тога, али се никада није навикла на растанке са ђацима и никада није престала да плаче у тим тренуцима. У књизи „Знамените жене Србије“ Жика Марковић је записао да су Милеву када се селила из Рашке испратили сви мештани, па и они са највишег брда. Кола су јој била окићена најлепшим цветовима. После тога је једно време живела и радила у Чачку.

„Заволела је питомину крај Мораве. И људи су јој били питоми као трава уз реку. Када је напуштала град плакала је више од деце и родитеља. Дошли су „Драгачевци“ да је трубама испрате“, наводи Марковић.

И опет је променила средину, школу, ученике. Запослила се као учитељица у Краљеву, а затим је отишла у Власотинце. Најдуже је радила у Књажевцу, али ни та епизода није потрајала. Где год да је, макар и на тренутак, боравила, освајала је и децу и одрасле. Сваку школу је остављала у сузама, а пратили су је са гласним и ретким похвалама. Милева је била и чланица „Кола српских сестара“, па је њено име увек и свуда имало додатну тежину.

Када је 1912. године почео Балкански рат, схватила је да јој је место међу рањеним и болесним. Напустила је Књажевац и кренула пут Пирота, а затим стигла у Куманово. На себе је преузела одговорност да води болницу Моравске дивизије, која је у том моменту могла да рачуна на десет сестара и само једног доктора. Није јој било лако. Једна болест је утихнула, а онда је дошла друга, исто опасна. Пегавац се ширио, али и паника међу медицинским особљем. Милева је једина успевала да остане прибрана, да теши сестре, носи се са крвљу и гнојем, лечи болесне.

После битке на Брегалници, показала је нарочиту храброст у спречавању колере. У Велесу је дочекивала колоне рањеника, па је једне слала даље, у Скопље и Београд, а други део је остављала овде.

„Болница у Велесу је постала прави штит против ширења епидемије колере. Болест је могла до Велеса, али од њега није смела да се пропусти. Имала је свој карантин и из њега се излазило само после сигурне провере здравственог стања. Многи ратници су се бунили против овог, али је Милева била јасна: „Боље је, ако Бог то хоће, да ви или ја страдамо, него да нам се тамо по Србији деца заразе, и то од кога, од очева, несрећо наша“, тако је говорила ова храбра жена, а пренео Марковић.

Када су фронтови затворени и мир накратко завладао, Милева се вратила учитељском раду. Била је пресрећна што је опет међу децом, а нову службу је добила у Врању. Међутим, убрзо је почео Први светски рат и она се поново обрела међу рањеницима. Постала је управник војне болнице у Врању. Дан и ноћ је видала ране војницима, спасавала их од сигурне смрти, храбрила, „терала“ пегавац. Међу њима је било много очева њених ученика. Имала је већ толико искуства да је могла да парира докторима и сви су се дивили њеној прибраности и пожртвованости.

Када су Бугари ушли у Врање и болницу окупирали својим људима, Милева је као управница требало да је преда непријатељу. Али, није успела да се на време повуче са српским трупама. Био је 29. новембар 1915. године, тачно у поноћ, када су на њена врата почели да лупају бугарски војници.

„Двојица су јој наредила да готово полунага, али везана, крене напред. Дотерали су је у центар града. Ту су већ били неки виђени Врањанци, и на тргу су везали „сваког за сваког“. Истерали су их из града. Увели у оближњу шуму. Пронађени су после два дана. Нико од њих није био убијен метком. Сви су клани. Свима су сечени делови тела. Тешко их је било уопште покупити. Био је то хир бугарских кољача и џелата“, записао је Марковић тужну причу о томе како је завршила ова храбра жена. Додао је још само да је, као и остали који су тог дана страдали, тихо и готово кришом сахрањена вољена учитељица.

ЛЕЧИЛА ЛЕПОМ РЕЧЈУ

„Била је права киша, она што утања. Па, суснежица. И, редом, хладно, па киша, суснежица а она са шаторима или у покојој приватној кући, где се могло… Харала је срдобоља. Страшно и престрашно обољење. Горе од свих рана стечених на фронту. Некако с рањеницима је било и овако и онако, али се издржавало. Тамо где се није могло леком и операцијом, Милева је тражила лепу реч: „Лечи и лепа реч, лечи!“, често је говорила немоћним сестрама“, наводи Марковић како је Милева превазилазила тешке ратне дане.

Татјана Лош

Извор: Вечерње новости

СРБИ У ПРИЗРЕНУ