MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

MOJ PRIJATELJ I MALAGENIJA

Dragi prijatelji ovog puta vas neću „gnjaviti“ mojom poezijo umesto pesme evo vam jedne moje priče koju je život napisao.

Prije tu negde 60 i nešto godina u četvrtom razredu osnovne škole sreo sam jednog mališana, nešto višljeg od mene sa gitarom okačenom o vrat. Bio je ponavljač simpatičan nalik na nekog malog meksikanca. Od gitare se nije odvajao a škola ga je utoliko manje interesovala pa je iznova ponavljao i ako je bio od jednog direktora sin. Nekoliko godina kasnije sam ga ponovo sreo sa gitarom o vrati. Bio je to lep sunčan dan a naš slučajni susret, posle toliko godina, desio se na subotičkom korzu, beše za obadvoje prijatno iznenadjenje. Pričao mi je da će u mornaricu, naravno zbog gitare. Ponovo ga godinama nisam vidjao do jedne subote na omladinskom plesu. Tu se zagledao u jednu lepu mladu devojku koju sam slučajno znao, jednom prilikom upoznao preko mog jednog školskog druga koji joj je bio komšija sa zajdničkim dvorištem. Kad sam to rekao da je poznajem sav je goreo od želje da je upozna i tako sam ga upoznao ali pod uslovom da zapeva na bini sa orkestrom. Naravno da mi to nije bilo teško, da ga nagovorim. Kad je taj moj prijatelj, školski drug iz detinstva zapevao Malageniju nastala je apsolutna tišina u sali u kojoj je bilo nekoliko stotina mladih. To je bilo u leto pred moj odlazak za ljubljanu na studije. Subotama smo švrljali od plesnih sala do hotela i kafana. Tako se nadjosmo zajedno i u hotelu Beograd na Subotičkom korzu. Ušli smo, na bini je svirao ciganski orkestar. Ja sam ih upitao dali bi mogao da zapeva i moj kolega. Pogledali su se i klimnuli glavom. Kad je moj prijatelj, još iz osnovne škole, ponavljač, zapevao desilo se pravo čudo. Sa korza se toliko nakupilo naroda da su konobari morali sa tacnama stojati tamo gde su se zadesili sve dok nije završio sa pesmom. Posle mog odlasku na studije u Ljublanu, nekoliko godina se nisam video sa mojim prijateljem na kojeg sam bio istinski ponosan do jednoga dana u vozu sa nekom grupom, orkestrom. U medjuvremenu je bio pozvan na prijem da svira i peva meksikanskom predsedniku koji je bio u poseti Titu. Dobio je kompletno meksikansko odelo sa velikim sombrerom. Tada turizam nije bio do te mere razvijen tako da je taj veliki šešir kod nas u Vojvodini predstavljao neku atrakciju. Na tom putovanju za ljubljani i našem ponovnim susretu posle više godina upitao sam ga, otkuda on u tom vozu. Reče mi da je dobio poziv od zagrebačke televizije da nastupi. Pevao je sa njegovom grupom ko u groznici. Nisam mu hteo smetati. Pri sledećem susretu posle opet nekoliko godina sam ga upitao; kako je bilo na Zagrebačkoj televiziji? On mi reče, loše, celu noć je pevao pa kad je trebao nastupiti bio je promukao , malte ne izgubio glaj. U medjuvremenu je oženio tu devojku sa kojom sam ga upoznao- Dobio je i sina sa njom. Od tada je ponovo prošlo tu negde deset do petnajest godina. Tačnije rečeno do moje svadbe u Palmi na Paliću. Bilo je tu negde pedesetak gostiju, roditelji moje supruge i braća i sestre iz Nemačke kad su se odškrinuše vrata susedne sale i ču se muzika i neki meni poznati gla. Nije prošlo mnogo vremena kad se pojavo on moj školski drug iz osnovne. Iznenadjenje je bilo perfektno kako za mene tako i za njega. Naravno da se Moj prijatelj Štulić Boško našao i na grupnoj svatovskoj fotografiji. Dao mi je na rastanku kasetu sa svojim pesmama. Decenije su prolazile a da se nismo čuli. On tamo ja u tudjini. Prije tu negde 4 godine sam sreo mog drugog školskog druga iz tih vremena a jedinog koji je stanovao u istoj ulici u kojoj sam i ja proveo detinjstvo. Tog druga isto nisam vidjao češće od pevača Boška. I njega sam slučajno sreo drugi dan posle mojeg venčanja kad me je telefonom nazvao da mi kaže da se on vemčao par minuta prije mene isto u gradskoj kući. I tu je iznenadjenje bilo perfektno. Zar od tolikoh godina da se ženimo u istoj godini u u istom danu i satu! Rekao mi je da je tek u novinama video da sam ja odmah posle njega bio na redu. Tad se setih komentara starije sestre moje supruge koja je deset godina mladja od mene. Ona, suprugina sestra, je zavirivala da vidi ko se to prije nas venčava pa je rekla ju baš je mator ovaj mladoženja. Nisam tada ni sanjati mogao da je to moj školski drug Mijodrag, moje isto godište. Naravno da smo to zajednički proslavili kod njega-nastojao je da dodjemo kod njega na roštilj. Eto tog mog druga, pajtaša iz detinjstva Miodraga sam upitao dali zna šta je sa Štulićem pevačem meksikanskih pesama? On mi je sonu stranu telefona rekao da koliko je čuo da se naklazi u nekom staračkom domu i da je oboleo od amnezije, da se ne seća skoro ničega. Da moji dragi prijatelji i to je život. Teško je za poverovati jer je u sećanju onakav kako sam ga u mojim svatovima video i kao klinca sa gitarom o vratu. Nije ništa čudno kad se poželi dug život ali verujte da je teško kad se prijatelji ispraćaj na večni put ili na ovakav način.
Eto to probudi ova pesma u meni pa vam stavljam na raspolaganje da i Vi poslušate Malageniju…Moj prijatelj ju je lepše pevao u to sam sto posto siguran:https://www.facebook.com/video.php?v=714349605288614&set=vb.100001407444807&type=2&theater

DN

Арсеније Станковић: Вучићу, одлука Уставног суда је и за тебе обавезна или Чекајући одговор премијера Србије

Арсеније Станковић: Вучићу, одлука Уставног суда је и за тебе обавезна или Чекајући одговор премијера Србије

pol arsenovic 620x0

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије Константин Арсеновић упутио је посланичко питање председнику Владе Републике Србије господину Александру Вучићу, везано за остваривање права војних пензионера за ванредно склађивање месечних принадлежности за 11,06 одсто од 1.1. 2008. године, којим је тражио одговор премијера Републике Србије Александра Вућића да ли Влада Републике Србије има у плану да предузме мере како би се отпочело са решавањем овог питања.

У тексту посланичког питања потпредседник Народне скупштине навео је да

„Војни пензионери Србије више од шест година не могу да остваре законом утврђено право о ванредном усклађивању пензија за 11,06%. То право им је у два наврата признато одлукама Уставног суда Србије и пресудом Управног суда Србије, а потом је то право признао решењем и Врховни касациони суд.
Напомињем да су сви државни и други органи којима су поверена јавна овлашћења дужни у складу са чланом 171. Устава Републике Србије и чланом 104. Закона о Уставном суду, да поштују и извршавају одлуке Уставног суда. Непоступањем по овим одлукама и пресудама наноси се огромна штета и држави и војним пензионерима, јер се основни дуг непрекидно увећава (судски и адвокатски трошкови, камате и вештачење)“.

Када потпредседник Народне скупштине Републике Србије, највише законодавне власти демократске земље, пита премијера хоће ли или неће Влада да поштује законе властите државе, онда се са правом, без немере да се да било каква злонамерна квалификација, поставља оправдано питање да ли су владе које су биле од 1.јануара 2008. године, укључујући и актуелну, свесно отишле с оне стране принципа владавине уставности и законитости као једног од темељних принципа савремене демократије!

Дакле, приморан да постави овакво питање премијеру, потпредседник Скупштине Србије, уважени генерал Константин Арсеновић устао је у одбрану уставности и законитости и обелоданио оно што већина грађана Србије осећа на својој кожи све време транзиционе пљачке – „Пети октобар“ означио је почетак срамног и нехуманог преливања друштвеног и државног капитала у џепове појединаца.

Војни пензионери, поред избеглица са ратом захваћених простора чије је страдање незабележено у новијој истрији Европе, вероватно су највећи губитници- остали су без огњишта, постали су бескућници а насрнуло се и на законима стеченим правима.

Како мучан и горак утисак, у осиромашеној држави, остављају снимци физички и материјално – захваљујући 5. октобру- набилдованих политичара који се поливају леденом водом. Све сами хуманитарци ( уваженог и племенитог спортисту господина Ђоковића изузимам ), који су уместо да решавају државне проблеме решавали једино проблем властитог богаћења!

Посебном жестином против и мржњом према војним пензионерима и Војсци Србије истакли су се поједини министри војни који имају своја имена и презимена. Али, авај, чини се да је штит власти непробојан! Нико не одговара за своја недела!

Традиционално инертан војни механизам и Удружење војних пензионера Србије, коначно су схватили, или је дошло до грла, да се на непримерено понашање власти мора адекватно одговорити. Главни одбор удружења ВПС донео је закључак о организацији јавних протеста против Републичког фонда ПИО и Владе Републике Србије. А када протести почну, тешко да ће све бити по старом. И ред је да неко поврати углед Војске која је увек била уз народ и то је показала у овогодишњим поплавама. Ако премијер оправдано преноси поруку свету да Србија није за поткусуривање интереса великих сила, онда би морао да зна да је гарант такве поруке, који никада није издао интересе свог народа, Војска Србије, а војни пензионери и те како велики потенцијал кога су се политички дилетанти тако лако одрекли!

На потезу је премијер Републике Србије!

Comments

comments

Pjer-Mari Galoa, penz. general vazduhoplovstva o bombardovanju Srbije (Video sa prevodom na srpski)

https://www.youtube.com/watch?v=-wNb4Fw_Kc0

PODIVLJAO Drama u Varaždinu: Napao poreznike, ujedao i gušio policajce Video

PODIVLJAO Drama u Varaždinu: Napao poreznike, ujedao i gušio policajce Video

Nepoznati muškarac koji u Varaždinu prodaje hranu i piće tokom najveće turističke manifestacije “Špancifrest”, u petak uveče, pred više hiljada ljudi, napao je najpre zaposlene iz Poreske uprave, a zatim i policajce. Savladan je tek kada je u pomoć priskočio jedan prolaznik.

Pomahnitalog vlasnika štanda jedva obuzdali

Kako je saopštila Varaždinska policija, do incidenta je došlo u prostoriji policijske

stanice kada su radnici Poreske uprave prijavili da ih je neposredno pre toga, na

štandu za prodaju peciva, vređao i napao nepoznati muškarac.

 

Dvojica policajaca su odmah istrčala na mesto događaja. Tamo su zatekli muškarca koji ih je upitao da li njega traže. Nakon što mu je jedan pripadnik reda i mira zatražio ličnu kartu, on je to odbio, a zatim je počeo da viče, nazivajući ih raznim pogrdnim imenima.

 

Policajci su ga upozorili da krene s njima u policiju. Tada je prestao da viče i zamolio ih je da mu dozvole da stavi kolica za prevoz tereta u svoj kombi. Ali nije dugo bio smiren.

 

Nakon što su prošli nekoliko metara, pokušao je glavom da udari jednog od policajaca, pa je njegov kolega morao da interveniše. Međutim, u gužvi sva trojica su pala na zemlju.

 

Kako je saopštila policija, vlasnik štanda je počeo da guši jednog od policajaca, a

potom ga udario kolenom u međunožje. Sve vreme je pružao otpor, nekontrolisano mahao rukama i grizao, pa je jedan policajac bio primoran da ga isprska po licu sprejom sa nadražujućom supstancom.

 

Kako je agresivni muškarac i dalje pružao otpor, u pomoć je priskočio jedan od

prolaznika i pomogao policajcima da savladaju podivljalog napadača. Kada su ga priveli utvrdili su da je u pitanju 46-godišnjak iz Varaždina. Doktorka Hitne pomoći, koja je pozvana u policijsku stanicu, utvrdila je da je zadobio kontuziju

ramena i glave.

 

S obzirom da se žalio na bolove desnog ramena, prevezen je u Opštu bolnicu Varaždin, gde je dijagnostifikovano da ipak nema nikakvih preloma.

 

VIDEO > Okršaj policije s pomahnitalim vlasnikom štanda:

ПЕШИЋ И СИНОВИ – У МИСИЈИ САМОСВЕСТИ А НЕ САМОЉУБЉА

ПЕШИЋ И СИНОВИ – У МИСИЈИ САМОСВЕСТИ А НЕ САМОЉУБЉА У НАШОЈ МАЛОЈ СРЕДИНИ У КОЈОЈ САМОЗВАНИ ИСТОРИЧАРИ, ЛИНГВИСТИ, ПРОФЕСОРИ, АКАДЕМИЦИ ЧАК, НИЧУ И СУЈЕТНО РАСТУ КАО ЛУДАЈЕ, ПОСТОЈЕ КЊИГЕ КОЈЕ СВОЈИМ НЕОБИЧНО ОРГАНИЗОВАНИМ СВЕЗНАДАРСТВОМ ИСПУЊАВАЈУ СУДБИНУ НАШЕГ КОЛЕКТИВНОГ ПАМЋЕЊА И ОСТВАРУЈУ МИСИЈУ НЕПРЕКИДНОГ ПРЕПОЗНАВАЊА НАШЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ КРОЗ ОЗБИЉНЕ И НАУЧНО УТЕМЕЉЕНЕ РАДОВЕ. ОНЕ НЕМАЈУ САМИЛОСТИ ПРЕМА НЕОСТВАРЕНИМА, ПРЕМА ПОДРЕПАШИМА СВАКЕ ВРСТЕ ОНЕ СУ НАДМОЋНЕ. ГОВОРЕЋИ ИСТИНИТИМ ЈЕЗИКОМ, ОВЕ КЊИГЕ СУ СЕ НАМЕТНУЛЕ ПАЖЊИ НАШЕГ УСНУЛОГ ЧИТАЛАШТВА КАО СКУПОЦЕНИ БРЕВИЈАР, КАО ИЗДВОЈЕНОСТ МЕЂУ НАОКО СЛИЧНИМА. КАО ПОСЕБНОСТ.


ИНТЕРВЈУ: наш познати геополитичар и писац бестселера Дејан Лучић: Србе треба ставити у ковчег који се зове НАТО пакт

Славица Јовановић

ИНТЕРВЈУ: наш познати геополитичар и писац бестселера Дејан Лучић

Србе треба ставити у ковчег који се зове НАТО пакт

Разговор водила Славица Јовановић | Славица Јовановић   | 16.07.2013.
Србе треба ставити у ковчег који се зове НАТО пакт

Нови светски поредак је Четврти Рајх, који као и Трећи, иде на Русију. Србија и Војводина су предигра за Трећи светски рат и Срби као слободарски народ морају бити ухапшени. О могућим будућим значајним догађањима и Србији у тим светски превирањима кроз интервјуу говори Дејан Лучић.
 Када имате прилику да са Дејаном Лучићем направите интервју онда слободно можете констатовати да сте постигли бар два поготка одједном. Водили сте разговор са човеком који много зна али који ће вам од тога по нешто и рећи, без много тактизирања и врло јасним језиком. Други погодак је што сте имали прилику да још мало ближе упознате човека за кога се сви питају како долази до тако важних информација а спреман је да бар део подели са вама. Оно што је у том сусрету најлепше а то је сам разговор, јер тече спонтано и просто не региструјете време које обилато трошите. Ако кратко кажем то је човек са којем би сте сатима, и опет сатима разговарали а да на крају имате утисак да сте тек мало загребали од свега што би од овог џентлмена могли чути.
·   Питамо геополитичара и писца бестселера Дејана Лучића („Владари из сенке”, „Тајне албанске мафије”, „Краљевство Хазара”….) ко су стварни владари САД и западног света односно шта је то таласократије?
– Господари мора тј. таласократија је термин који означава државе које своју силу базирају на морнарици, стварајући колоније у приобаљу и ширећи свој утицај према копну. У историји то су били: Атина, Феничани (Картагињани), Римљани, Венецијанци, Ђеновљани, Шпанци, Португалци, Холанђани и Велика Британија. Пропаст Велике Британије је био само привидан. Она је скиптар моћи само привидно пребацила у Вашингтон, али је кроз систем тајних друштава почела да влада и овом земљом. Данашњи термин таласократија треба дефинисати као атлантократија. Сви ти термини замагљују суштину. Геополитичари су теоретичари једне науке која тражи своје место под сунцем, они не желе да се замере стварним господарима света и због тога ствари не називају правим именом. Нови светски поредак је исто једна флоскула иза које се крије истина, а и глобализам. Рецимо најзад истину. Реч је о империјализму невидљиве империје коју свет види као Америка и Велика Британија, а то је заправо – „Краљевство Хазара”! Циљ те кабалистичке империје је наметање свету новог тоталитаризма који се не би много разликовао од комунизма и национал-социјализма. Постоји само једна разлика, што се овај глобалистички Четврти Рајх спроводи преко медија који су апсолутно под контролом владара из сенке.
 
·   Хоће ли САД напасти Иран или Русију? 

– Мислим да Американци за то немају снаге, они могу да бомбардују Иран и да га униште, али циљ су изворишта гаса за чувени гасовод Набуко који треба да пређе преко Србије. И то у приличној дужини. Циљ овог гасовода је елиминација европске зависности од руског гаса, и наравно руско богаћење њиме. Иран ће можда покушати да дестабилизују на неки други начин, али га неће оставити на миру. Иранци су набавили неколико комплета противваздушних система С-300 од Руса и то повећава цену америчког рата. За окупацију Америци је потребно 500.000 војника. Они их немају и због тога ће убрзано да повећавају војску у НАТО пакту – вазалима је задатак да гину уместо њих.
·   То по вама значи да ће новопримљене чланице у НАТО морати да пошаљу своје војнике у тај рат?
– Да, то је сасвим нормало. Зашто би их иначе укључили у тај савез. То није савез риболоваца, већ војни савез који вам намеће и одређене обавезе, а које ви треба да испуните.
·   Где очекујете сукоб? 

– Мислим да ће доћи до сукоба САД и Русије око Украјине. Вероватно и до поделе државе на три дела а могуће и грађанског рата као у бившој Југославији. Циљ Америке је да сачува унитарну Украјину и уведе је у НАТО и у њој постави своје ракете. Тада би Руси морали да окрену свој ракетни арсенал у правцу Украјине. Хазари са Запада се смеју – јер желе да се Руси и Украјинци потамане међусобно. Тај сукоб је „заказан“ за 2010. и 2012. годину. Према томе, припрема сецесије Војводине је у склопу тог продора на Исток. НАТО мора да контролише Дунав, Војводина је потребна као прехрамбена база и безбедна позадина, јер тај рат у Украјини може да прерасте у Трећи светски рат, а Срби су самим тим опасност за инвазиону војску. Због тога Србима треба одузети и источну Србију, Србе треба ставити у кавез који се зове НАТО окупација. Нови светски поредак је Четврти Рајх, који као и Трећи, иде на Русију. Србија и Војводина су предигра за Трећи светски рат и Срби као слободарски народ морају бити ухапшени.
·   Које су стратешке намере Запада? 

– Војна сила Краљевства Хазара је НАТО пакт који има за циљ да се укључивањем нових вазалних трупа примакне са свих страна Русији. Рат против Срба кроз читав 20. век и геноцид против нашег народа је припрема коначног обрачуна са Русијом. Припрема сецесије Војводине коју спроводе људи, агенти од утицаја Запада, је лагано поткопавање ове српске територије. Заваравају се Срби у Војводини, којих има преко 80%, да је наша бројност гаранција нашег опстанка овде и кад Војводина буде отргнута од матице. Били су Срби бројни и у Хрватској и на Косову и Метохији па су побегли пред бомбама. Сценарио за Војводину тече паралелним током. Један је кроз парламент, други кроз штампу, трећи кроз факултете, четврти преко невладиних организација, пети преко међународне заједнице и шести – најзлокобнији – преко обавештајних служби. Циљ је да се у једном тренутку међунационални односи тако покваре да падне крв. Прво ће то бити убиство неког Србина или србског детета од стране неке националне мањине што би изазвало револт и освету већинског народа према починиоцима злочина. Та реакција би била нови Рачак и повод за интервенцију НАТО снага у чијим јединицама би били пре свега Мађари, Хрвати, Безбедносне снаге Косова, који би требали да очувају мир међу тобоже зараћеним Србима и Мађарима. Нажалост, ми немамо државу која уме адекватно да реагује на овакву велику операцију, која се на Западу зове операција „Хабзбург”. Шта раде обавештајне службе ексклузивно за вас који ово читате, омогућићу вам да видите сами. Укључите ваш рачунар и погледајте сајтове http://војводина.пхпббwеб.com и http://www.аутономија.инфо! Припрема се грађански рат, људи који то воде су свима познати и нико их не хапси. Открићу вам зашто у Великој Британији нема сцесионизма – британска служба праве непријатеље државе убија на време! Мађарска држава је спроводила хунгаризацију као државну политику. Сецесија Војводине није бољитак већ крај Срба у Војводини!
·   Заговара се стварање војвођанске нације?
– Да, то заговарају синови комунистичких терориста, који су под Титом пљачкали Војводину. Они нису старинци, они су дођоши из Лике, Босне… Стварање војвођанске нације се базира на антисрпству. Уосталом знате да су Хрвати заправо 90% Срба који су прешли у католичанство и самим тим постали антисрби. Са Србима мухамеданцима је био исти случај. Да ли треба да вам кажем да су и Црногорци који се одричу Српства кренули у загрљај Хрватима. Ватикан је одавно њих назвао Црвеним Хрватима. Стварање војвођанске нације је лаган процес, али је могуће као и војвођанска црква и војвођански језик. Плаћених интелектуалаца који су претежно из мешовитих бракова има довољно. Према томе Срби пробудите се. Дигните свој глас због своје катастрофалне будућности. Позивам пре свега Србе у Демократској странци, која је на власти, да изврше страшан притисак на Бориса Тадића да не дозволи развијање пакленог плана.
·   Често спомињете Хазаре. У „Хазарском речнику” М. Павић пише о њима као несталом народу?
– Хазари нису нестали, народ који се данас представља Јеврејима заправо су Турци који су примили јеврејску веру у 8. веку. Живели су на територијама између Русије, Црног мора, Каспијског језера и Ирана. Од Јевреја 90% су Ашкенази (Хазари), а 10% су Сефарди (јудаизивани Картагињани). Изворни Јевреји који воде порекло из Плестине данас су занемарљива категорија. Сефарди и Ашкенази говоре различитим језицима од којих ниједан није хебрејски – Сефарди говоре ладино, а Ашкенази (Хазари) јидиш. Ни једни ни други не говоре хебрејским језиком, нека модернизована верзија се учи тек у Израелу, а њиме не владају сви. Рецимо када се водио рат у Гази или у Либану оперативни командни језик је био руски, јер млади војници не знају други.
·   Говорите о Краљевству Хазара. Како се оно спроводи?
– Спроводи се по Лењиновој максими да су кадрови основна полуга револуције. У овом тренутку Хазари су потпредседник САД Јозеф Бајден, а Бараку Обами баба је Јевејка (Хазарка). У Великој Британији председник владе Гордон Браун и министар спољних послова Дејвид Милибанд су Хазари. У Француској председник Републике Никола Саркози и Бернар Кушнер, у Немачкој канцеларка Ангела (Каснер) Меркел, министар дипломатије Штајнмајер и министар војни Јунг су Хазари. Да ли треба да вам кажем да је Берлускони Јеврејин Сефард као и да је Јоргосу Папандреасу мајка Јеврејка.
 ·   Је ли то све?
– Не, није. Хазари су председник Аустрије Гузенбауер и председник владе Фишер; у Мађарској премијер Ћурчан је ожењен Хазарком Кларом Добрев, у влади су Хазари министри Петер Киш (социјална питања), Иштван Хилар (култура), Габор Фодор (екологија), Јанош Кока (економија и саобраћај), Имре Секереш (одбрана), Јанош Вереш (финансије), Лајош Молнар (здравље). Слично владама других земаља, Мађари не владају Мађарском, а они никада нису желели Мађаре и Словене у миру. Хазари су дошли са прецима Мађара у Војводину. Зарили су се у србско словенско ткиво као клин. Нису Срби колонисти већ су преци Мађара дошли. Они који су староседеоци су хунгаризовани Срби и Словаци. Кључари концентрационог логора Војводине су аутономаши.
·   Надам се да је то све?
– Не, госпођа Тимошенко са кикицом у Украјини је Хазарка, Виктор Јушченко је ожењен Хазарком коју му је подметнула ЦИА, а грузијски премијер Сакашвили је такође Хазар. Мало ли је! Да ли можете да схватите да то није нормално. Ту су дошли дуготрајном смишљеном завером.
·   Да ли је то антисемитизам?
– Прво да дефинишемо шта је то семитизам, то је политика која се води у име Семита, а Хазари о којима ја говорим су Турци. Ако дефинишемо семитизам као политичку категорију, онда би то могло да се назове сваком политиком у име семитизма. Семитизам је геноцид према Палестинцима на који свет не сме да гледа, Октобарска револуција коју су извели Лењин, Троцки, Стаљин и братија – сви Хазари. Семитизам су гулази у којима је убијено 20 милиона совјетских грађана, 400.000 припадника Руске православне цркве који су убијани на најсуровији начин: убацивањем живог епископа у буре са кључалим катраном, или исецање стомака свештенику закуцавањем његових црева за дрво. Семитизам је национал-социјализам који су реализовали унук Соломона Мајера Ротшилда Адолф Хитлер, Алфред Розенберг, Мартин Борман, творац ракета Вернер фон Браун и управник конц-логора Адолф Ајхман. Сви они су били по крви Хазари.
Који су још њихови злочини?
– Пројекат Менхетн, стварање атомске бомбе правили су мађарски Хазари. Прве нуклеарне бомбе су бачене на Хирошиму и Нагасаки, јапанске градове у којима су се налазиле две руске православне цркве. Антисемитизам је говорење против семитизма, против идеологије Новог светског поретка, глобализма и умешаности Хазара у стварању глобалног Рајха – Краљевства Хазара.

Повезане теме: НАТО,

ARMIJA NEZAPOSLENIH: DEMARŠ PREMIJERU SRBIJE ALEKSANDRU VUČIĆU

ARMIJA NEZAPOSLENIH: DEMARŠ PREMIJERU SRBIJE ALEKSANDRU VUČIĆU

Obraća ti se Armija nezaposlenih koja se ubrzano regrutuje i uvećava od Miloševića do danas. Kako smo obavešteni od naših analitičara tendencija je da će nam se pridružiti još 200 000 regruta, što po podacima kojim raspolažemo ( Agencia Factor Minus) pokazuje da će naša armija brojati preko 1 500 000 ljudi. U našem sastavu imamo i slabovide, slepe, gluve, ometene u razvoju, invalide, ratne veterane i ratne vojne invalide kao i potpuno radno sposobne, svih veroispovesti i narodnosti. Premijeru Aleksandre Vučiću, ovim putem želimo da te upozorimo da je Armija nezaposlenih odavno na rubu egzistencije i da će sa najavljenim smanjenjem plata, penzija, poskupljenjima struje, prevoza, gasa, osiguranja, hrane, odeće i obuće, i tako dalje, pasti ispod životnog cenzusa. Kako su nam prava na rad u tvojoj državi svedena na ništa a takodje su nam ukinuta prava na radu inostranstvu na poslovima plaćenih ratnika, pod pretnjom apsa, obaveštavam te da smo mi Armija nezaposlenih prinudjena da povučemo radikalne reformske poteze koji će biti bolni za vladu ali za nas svrsishodni. Upozoramo te da Armija nezaposlenih neće više tolerisati manipulisanje našeg imena u političke i markentiške svrhe. Posebno ne od tvog političkog brabonjka Aleksandra Vulina. Mi stojički čekamo da ispuniš obećanje da ćeš 500 000 ljudi zaposliti, eto već dve godine, pardon četiri meseca. Kako naši analitičari vide od te priče nema ništa. Zbog uvećanja naše Armije nezaposlenih napravili smo strategisjki plan za formiranje specijalnih jedinica Ulica nezaposlenih kao i Trgovi nezaposlenih. Aleksandru Vučiću, premijeru i kralju Srbije, mi smo spremni za rad, ako treba i ispred vlade. Od tebe zavisi!

Share

Демонтирање државне безбедности

Демонтирање државне безбедности

slavica.1

Слободан Миливојевић главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије у разговору са Славицом Јовановић

Разговарала:
СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ
Довољно је рећи – Слободан Миливојевић, главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије ….. 
Пред нама је један од необјављених интервјуа, којeg се нико није усудио да објави пре.
– Господине Миливојевићу, судија Марко Кљајевић, није се појавио у Специјалном Суду и тиме је суђење враћено на почетак. Какав обрт очекујете , с обзиром на новонасталу ситуацију?
– Искрено речено, не очекујем никакав посебан обрт, суђење је враћено само формално на почетак , јер је измењено веће, али управо из тих разлога експетивности поступка и одбрана је учинила са своје стране, да ни са једне стране, не би било импутирано, да опструира предмет, па  је суштину и гро својих прилога за непосредним саслушавањем сведока, задржала на три или четири, у односу на број сведока, који су саслушавани. Ја сам у предмету за Ибарску, за убиство покојног премијера Ђинђића, изнео као бранилац, затражио да се дефинитивно изјасни, о томе да ли ћемо дефинитивно само сведока сарадника и то након изјаве коју би дао сведок сарадник Миленковић Дејан.

Дакле само у односу на њих , у односу на остале сведоке, у односу на писмене доказе , такође сам изнео став да смо сагласни са читањем доказа, осим оних писмених доказа , за које смо ми тражили издвајање из списка, наравно што је сасвим и логично, дакле у том правцу, ја налазим да нисмо на почетку, да смо и овом конференцијом, коју смо имали мимо суђења, само у присуству бранилаца, заменика специјалног тужиоца, пуномоћника и наравно већа, да је она учинила своје, дала је своје ефекте, тако да није ни требало очекивати,не знам ко има интересе да одуговлачи тај поступак.
Нама заиста није ни у каквом интересу да одуговлачимо тај поступак. Не очекујем никакве посебне обрте, у односу на тај предмет, осим уколико сведок Миленковић, није добио одређене инструкције, у погледу садржине те изјаве. За сада наравно нећу да се изјашњавам, јер не знам каква ће бити садржина тих изјава.
– Конкретно, има ли то везе са Висбаденом?!
– У односу на став немачких власти, у питању је виша политика и Института из Висбадена, коју вештаци, ту је све урађено противно закону у кривичном поступку, јер такозвана линк веза, не постоји, ми смо изнели тај став и кад су чули да ће одбрана имати такав став, кад смо се изјаснили да не прихватамо линк-конференцијску везу, у поступку саслушања вештака, они су брже боље закључили средином маја, додатни протокол о међународној правној помоћи са Немачком и у том протоколу су практично инаугурисали могућност линк конференцијске везе, што не постоји у закону о кривичном поступку. Но и то само за себе, опет је на погрешан начин примењено, а и допунски протокол каже да је то само у изузетним случајевима, уколико није могуће да вештак дође непосредно у земљу, тамо где се суди.

slavica.2

Слободан Миливојевић: Темпирана опструкција на међудржавном нивоу

А случајеви када му је онемогућено да дође у ту земљу, то је ако је проглашен personom non grata итд…., тачно, такстактивно одређени случајеви.
Моје лично виђење је да ми нисмо испоштовани од стране немачких власти, то је наша кривица , ми смо криви што је Србија у таквој ситуацији, да једноставно чак и када је овај случај у питању, то је убиство премијера моје државе, ми смо дужни да учинимо све да сазнамо праву истину, да на најквалитетнији начин рашчистимо то питање, ко је и зашто убио премијера? Aко то није значајан случај, а он се помиње као један од важнијих разлога, због чега се може донети одлука да немачки вештак присуствује непосредно овом суђењу, значи да то није било довољно. Да ли ова држава није имала пара, да плати те вештаке да дођу?! Или ти вештаци уопште нису хтели, или оно што је крајња консефенкца, то је нешто што се правницима ни мало не свиђа и ми смо изразили своје противљење. Они су нама ограничили време саслушања вештака на шест сати. Нека буду они Немци колико год хоће, ја сам то наравно јавно рекао на самој седници, ја њих могу да поштујем, али ја поштујем себе, ја сам Србин и не дозвољавам да нико ни на који начин, нема право да атакује на моју људску и професионалну личност, а тим пре што је нама ускраћено право на одбрану, јер ја после одговора вештака, нама су опет дали оријентацију да само у оквиру оних питања, која су већ достављена. Па ја после одговора могу да тражим допунско питање, то се обично и догађа, а овде сам ускраћен за то право. Каквог ће квалитета имати то саслушање остаје да се види. Е, сад ово што сам намерно и рекао, однос Србин – Немац итд, не знам ко како гледа, можда ће тамо неки уредници рећи – немојте ово да стављате и баш ме боли уво, ја сам то јавно рекао. Ја хоћу да Србија и Србин буду завршница.
– Шта ће заштићени сведоци у овом случају конкретно Багзи , шта би он могао да понуди, да ли можда неко вруће кестење, које му је неко други пласирао, у случају да је и он само нечија марионета?!
– Знате шта , ја имам лично уверење, пре свега о томе како је он добио статус сведока сарадника, да је досадашњи ток поступка показао, да је оптужница на месту, основана, да постоје докази да је оно што пише у оптужници истина, сигурно ни Дејан Миленковић не би био потребан као сарадник, јер су имали неколико сведока сарадника…., значи очигледно је да је то њихово тесто које су замеsили, није било добро, да би могло да се испече, него треба додати сад и неке адитиве, а сад ти адитиви, то је оно што сам малопре поменуо, прво је то био разлог што ја нисам, ни желео да се изјасним о томе. За моје сведоке ћу затражити непосредно саслушање, јер има моје уверење, имајући у виду од почетка како је рађено, још од времена акције „Сабља“, па надаље и током поступка је то исто настављено јер раде исти људи, дакле очекујем и са њим да је учињена одређена манипулација, односно да је извршено некакво индоктринирање итд. То је нешто од чега ми немамо разлога да бежимо, не моsе се побећи од тога, да ће он дати своју изјаву, само је у питању, каква ће она бити, могуће сасвим да ће се неко други чеsати због његове изјаве , коју буде дао, многи неки други, а не мој брањеник. Али је сасвим могуће да ће и њега на неки начин да увуче, у неке игре. Е, сад од тога зависи, који су редоследи наших потеза убудуће.
– Да ли је боље да заштићени сведоци или да проговоре, уколико ће то засврбети неке актуелне политичаре, или ће уплести још нека имена у своја вртикола?!
– Ако мислите и на све друге, осим Миленковић. Ако буде Миленковић изговорио , неке ствари које нису везане за мог брањеника, или некога на оптуженичкој клупи, или ако буде помињао неке друге личности, неке друге докаже, то је моје лично убеђење, сасвим је сигурно, сасвим је сигурно, да су и остали сведоци сарадници добили одређене инструкције, према томе, ништа ни више, ни мање, ни горе, ни боље, не могу да очекујем, него што је садржина изјаве Дејана Миленковића Багзија
– Како тумачите раздвајање предмета на Ђинђић и Земунски клан, које је први иницирао Вас колега Ненад Вукасовић?
– Предходно макар треба најавити питање, на које сам ја већ писмено и усмено одговарао, а то је питање надлежности тог Специјалног Суда. Он може бити надлежан за убиство премијера, не може бити надлежан за оне догађаје, који су описани у посебној оптужници „Земунски клан„. Зашто? Зато што су ти догађаји temporekriminis, пре него што је тај суд почео да ради. То сад што они инаугуришу и манипулишу процесима, па ретроактивно дају право, посебно одељење Окружног Суда у Београду, може да суди за догађаје из 1999. год., а видите сами паралелно, можда сам отишао на страну, паралелно се води поступак за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића из исте године, када је била Ибарска Магистрала, с тим што се Ибарска Магистрала, суди пред Окружним Судом у Београду. Нека они мени дају шешире њихове, колико год хоће, из њихових закона, које су они доносили у време акције “ Сабља“ итд и пре тога и нека тумаче, како год хоће, али ја и даље остајем код свог става. Да се вратим на оно основно питање, на које сте желели да добијете одговор. Сматрам то добрим потезом! Овамо је код овог предмета условно назван “ земунски клан“, има безброј окривљених и безброј кривичних дела итд…., и да су остали јединствени то би одвело у …. и овај предмет расплинуо би се. Једноставно, било би јако компликованије . Мислим да је то добар потез!
– Било је спекулација да је приликом покушаја хапшења у Мељаку постојао и трећи човек, чак наводно има га и на фотографијама, да би се на крају испоставило да су у питању торбе?
– То питање и тај проблем трећег лица, које се наводно налазило у Мељаку је нешто што је требало одавно да рашчисте органи откривања, имајући у виду да сам ја, већ има готово две године, поднео кривичну пријаву против Н. Н. извршиоца кривичног дела убиства, над покојним Спасојевићем Душаном и Луковић Миланом. Е, сад ја сам у у тој кривичној пријави навео све оне информације и индиције које сам добијао од разних људи, па и од неких који су хтели да се појаве као сведоци, имам информацију о томе, да су они убијени на другом месту,да су били хапшени, па онда иzведени напоље, што је на крају крајева и дневна штампа објавила, није то нешто што сам ја могао сам да измислим итд. За то треће лице актуелизовала је дневна штампа београдска, објављивањем фотографија, на којој се налази још једно лице, које је убијено. Има ту подоста ствари које не одговарају, нису адекватне стању. Онако како је у јавности приказано, да су наводно прво покојници имали обрачун, па су онда у том обрачуну побијени. Има ту и обдукциони записник, који говори да су они присловно усмрћени. И појава тог трећег лица у таквој ситуацији, како је то на фотографијама, а ја опет имам ту информацију да је у питању било и треће лице, које је добило дозволу, или уз сагласност са онима који су били учесници свега тога, да побегне. Наравно, све је то на нивоу информације. Све је то нешто што би требало наравно да резултира као идентификовање и решен проблем, уколико се буде озбиљно радило.
– У Београду је било опсадно стање кад су се Улемек и Јовановић, појавили на попришту, односно месту атентата на премијера Ђинђића. И док су једни говорили, злочинац се увек враћа на место злочина, други су их бодрили тврдећи да се кривци никад не би појавили на лицу места, трагајући за истином и за доказима?!
– Ако мислите на увиђај, мој брањеник Милорад Улемек је захтевао да изађе тамо, зато што је желео да буде присутан, када се узимају параметри, елементи и мере, које треба да послуже и вештацима из Висбадена, а и нама да утврдимо је ли онако како је приказано или није. Пошто смо гледајући оне снимке и фотографије , уочили неке ствари које апсолутно не одговарају , а које сада не могу да изнесем, јер ће то бити предмет вештацима из Висбадена. Понављам, он је желео да изађе да се утврди све оно што свима нама може да послужи, докаже да се тај догађај није није одиграо, на начин како је то приказано јавности и како је по оптужници! Чак и са оног његовог стручног војног аспекта, дакле и то је била суштина разлога, зашто је хтео да изађе. Јер, он је то тражио. Јер је првобитна варијанта била да не излаже, него само адвокати, браниоци, тужиоци и судије .
   -Тврди се да Марко Кљајевић ни по коју цену није желео Багзија за сведока сарадника?!
– То би питање требало поставити Кљајевићу, јер он сигурно има више информација или података, него што имам ја, јер мени то није доступно, мени није доступна изјава Дејана Миленковића Багзија сада, по закону је тако, па сад чекамо да се он изјасни пред нама. Е, сад шта је то што гос. Кљајевић зна , без обзира да ли је у нивоу информације или у нивоу податка, то само од њега треба добити и тражити одговор и инсистирам на томе тражити одговор, зато што верујем да је он макар донекле ослобођен притисака које је имао. Иначе, такве су његове изјаве по штампи, да је имао страшне притиске везане за овај предмет. И ко је то вршио притисак на њега, а ја могу да претпоставим, једно је сигурно да пуковник Луковић и ја нисмо, никакав притисак вршили на њега, чак ни на који начин му се нисмо ни обраћали, да би могао и да наслути да вршимо притисак. Ми смо само тражили да се овај спроведе коректно и до краја, да би се утврдило ко је заиста убио српског премијера? И да би се утврдило да то није пуковник Луковић! Но, ваљда ће показати да ово није Кенеди случај, ваљда ће време показати да они који су у служби тамо тих агенција, које су ионако радиле на том плану под тим подразумевам јавне и друге медије, које су тровале овај народ беспотребном храном отровушом , али нека њихови уредници о томе размишљају, да не размишљају парама, него да размишљају својим породом, можда ће их неко дете сутра питати – чекај, а шта си ти то данас радио? То је њихова ствар.
– Да ли је истина да поједини адвокати раде за извесне државне структуре, да не кажем баш тајну полицију или Државну безбедност?!
– Ја ћу ускратити одговор, једноставно то су моје колеге адвокати. Ја имам своје мишљење о сваком појединачно од њих, оних наравно са којима имам контакт и заиста на ту тему не бих да се изјашњавам. Нека свако носи свој џак на ледима, колико га буде натоварио, толико ће му леђа бити равна, ако га претовари, онда ће морати да се сагне мало.
– Ибарска по трећи пут! Да ли је Вама као бранитељу Милорада Улемека познат податак да је својевремено за командантом српске добровољачке гарде Звонком Осмајлићем расписана награда , односно да је уцењен од Туђманове владе на 270.000 ДЕМ и да незваничне информације иду дотле, да иза Ибарске уопште не стоје Срби , него странци, извесни Хрвати осветници итд?!
-Ето, разноразне информације су допирале до мене, наравно још од почетка тог поступка Ибарске магистрале, поуздано знам да су изјаве ове двојице и то без пардона могу да кажем, мирне душе и да погледам сваког у очи, да су њихове изјаве монтиране и да су оне монтиране како би се Слободан Милошевић задржао у Србији, то што је касније продан, предан зовите то како год хоћете, то је сад друго питање, што су ови момци изневерени, то је опет друго питање.

slavica

Слободан Миливојевић: Бивши заступник оптужнице Милан Драгутиновић није хтео да оптужи Легију и морао је да напусти Тужилаштво!

Надам се да ће на крају правда победити и да ће ова трећа пресуда бити ослобађајућа.
Те информације и не само те о томе да је било више разних структура и личности које су имале такав мотив да то учине , ја имам, али није моје да доказујем, да је то неко други урадио, то држава треба да уради.
Зашто је, покушајте само да поставите питање и нађете одговор, а можда ће вам одговор који је дао тужилац, бивши заступник оптужнице било је и у штампи Милан Драгутиновић. Зашто је морао да оде из предмета? Зашто је морао да оде из Тужилаштва? Зато што му је било наређено да оптужи – Улемека? Није хтео то да уради, јер је видео да нема ништа од тога. Е, пошто наравно није био послушан , он је добио карту за напоље. Има ту и разних сукоба који су постојали од раније између покојног премијера Ђинђића још од раније, не само ово…. Ја знам када је одржана конференција 5.августа 2000. год., конференција Доса, тада СПО уопте није учествовао, него је минирао те изборе, ја сам био у ЦрноЈ Гори и видео сам када је Вук Драшковић на „Монитору “ (Тв станица њихова “ Монитор“), малтене сваку странку дезавуисао и говорио да он неће да иде са пилићарима, чија странка укупним бројем може да стане у један аутобус. Испоставило се нешто друго, али да не ширим причу, тада је и покојни премијер Ђинђић био апсолутно против Вука Драшковића, били су и други је ли, не говорим и не желим тиме ја да правим било какве инсинуације. Има много оних који су једноставно били противници челника СПО, који су владали Београдом, због неких других ствари, има и тај податак. Али, ја заиста не могу да кажем, ја немам податке, имам информације. Информација је паклена ствар, може да буде и црна и бела и сива пропаганда, тиме се не служим и не желим да кажем да је било ко то урадио. Ја само знам да ови моји то нису урадили, а ко је то урадио ваљда ће се некад јавити.
– По некима Легија је симбол 5. октобра, јер је спречио крвопролиће ….. Данас када су нам отргли Косово, исто оно за које су се припадници некадашњег ЈСО борили, за огњишта изгнаних Срба…. А, кажу остали смо и без војске, полиције…
– То ме асоцира на завршну реч, коју сам дао после првог укидања пресуде за Ибарску магистралу. Један део те завршне речи се односио управо на то. Суштина је била страној служби и оних који деле овај свет како хоће, суштина је била да се потпуно демонтира Државна Безбеност и успели су! На суђењу за Ибарску магистралу доведено је ни мање ни више, него најмање 30 припадника тајне службе, служба праћења и осматрања итд, па тој тамо агенцији било које државе није било потребно да се бави шпијунажом, довољно је било да пошаље било коју секретарицу, да им попише имена и да их сними, а онда оптужити челнике ДБ-а, као што је Раде Марковић итд и ту убацити- кога?
Убацити Легију! Зашто Легија треба? Треба да би се растурила јединица.
Јединица је и пре тога била изложена разноразним притисцима итд. То је била једна од најелитнијих јединица у Европи, најспособнија, та јединица је много, много учинила на Косову, да спасе српски народ, та јединица је стала у одбрану 5. октобра, на челу са Легијом у одбрану, спречила крвопролиће братско, грађанско, народно крвопролиће. Када су успели да демонтирају и да разбију ту јединицу, а наравно овде су имали свесрдне послушнике у Србији, предходно су кренули на војску. Успели су да демонтирају и војску. Ни војска ја то знам и из других избора а зна се то и јавно, више нема ону борбену моћ и способност ни способност ни 80% у односу на оно време какво је било предходно. Значи, уништити и демонтирати Државну Безбедност, заједно са најзначајнијом елитном јединицом борбене намене, коју има једна држава, демонтирај војску, а онда ти је лако да контролишеш све. Пре свега – економију. Није њима стало, нека буду на крају крајева победници и они које они и не воле и они ће доћи по своје, победници на неким референдумима итд. Битно је шта су ови пре тога урадили. Распродали Србију, демонтирали војску, демонтирали ДБ, војска је потпуно искомпромитована да нема више онакву снагу какву је имала пре. Нажалост и ја сам грађанин ове земље, али ја то тако гледаm. У том контексту има Вук Драшковић и Даница итекако да одговарају. Јер они перманентно пљују по нама..
С обзиром да се Милорад Улемек успешно опробао и као писац, да ли је наставио и даље да пише, односно ствара?
– Очекујте ускоро наредну књигу!
  – А сад ми реците овако, уколико се појави неко заинтересован да напише роман, односно преточи 416 дана Улемековог скривања у књижевно штиво , јер је тај временски интервал изазов за писца, а деси се да је у питању “ женско перо “ , да ли би Улемек имао нешто против?!
– Ја не могу наравно унапред да се изјашњавам о његовој одлуци, јер то је само искључиво његова лична одлука, али имајући у виду да је он подоста детаља, не сасвим, али подоста детаља изнео, јавно на главном претресу, не мислим да би требало да одбије! С друге стране није он ни мало сурењив у смислу некаквог, шта знам форсирања или преферирања мушких писаца у односу на женске писце! Н А П Р О Т И В ! Има једна изузетно значајна књижевница и новинарка и тако даље, нећу да јој помињем име….. Јер изгледа кога год ми похвалимо, тај не ваља и није добро за њега, али и са њом имамо изузетну сарадњу, а он је имао и раније !!!
– Каква је Ваша сарадња са колегама, има ли зависти ? !
– Моја сарадња са колегама је увек била крајње коректна, тамо где је неопходно да се ради тимски, да се ради и непосредно ближе, ближе садржински…. Иначе, ако је питање усмерено на то каква је уопште сарадња, без да ли смо у истом предмету или не, сигурно да постоји код неких људи сурењивости , јер то је својствено људима, али ја за сада још нисам, на срећу нисам ни на који начин добио неке поуздане податке…. Информације, то одбацујем у старту, зато што сматрам да су погане и могу човека да одвуку тамо где никад не би ни отишао, али ја нисам добио те податке, да ми је неко иза леђа нешто ружно рекао, урадио итд…. А што се новинара тиче, то хоћу да кажем иако није било такво питање, са већином имам изузетно добре, коректне односе и штампаних и јавних електронских медија. Осим са Б 92, са којима никада нећу успоставити било какав контакт, нити ћу им дати било какав интервју, док се не промени уређивачка политика. То није сада први пут да сам то рекао јавно. Али знам да то многи секу и не објављују.
– Осуђујете ли претње и нападе на новинаре, с обзиром да ни Ви адвокати, без њих не можете да пласирате истину јавност?
– Сад треба поћи од оног основног питања, шта је истина? Јер, ја знам једну страшну, стару новинарску логику. Свака ружна прича је добра прича, она продаје новину. Ружна вест је добра вест! Секира ради. Ташта убила зета, зет убио ташту, итд. Због тога асочирам и постављам питање, шта је истина? Међутим, што се тиче основног питања, апсолутно, осуђујем сваки напад на било кога, а посебно на посленике јавне речи. Новине су потребне, новине су преко потребне, да човек зна где живи, како живи, с ким живи. Али, обично страдају и обично су изложени нападима они новинари који су храбри и који поштено износе, своја знања или сазнања. С друге стране некажњено пролазе они који се баве памфетским садржајима у својим текстовима итд. Апсолутно сматрам да новинара треба посебно заштити, али такође од новинара треба тражити да заиста поштују истину, ако ништа друго, оно макар двосмерно питање, ако неко неког напада, мора се чути и од овога који напада шта има да каже, али чути и од онога што је нападнут, па онда објављивати. А не бити једностран и протезирати ово или оно. И при том дакле и у таквим ситуацијама ја се не слажем са новинарима. Обрачунај се законом дозвољеним средствима, па шта ћеш добити питање је правосуђа, такво какво јесте. А некад ће ваљда правда и да победи !

Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

Никола Влаховић:

Изрод и народ

  Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

  На дан 7. јула ове године, у Горком надомак Москве, делегација Србије коју је предводио Александар Вучић (присутни су били још и министар енергетике и рударства Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали), чврсто је обећао председнику владе Руске федерације Димитрију Медведеву да Србија ни на који начин неће угрожавати до сада постигнуте споразуме са Русијом, упркос томе што она стреми уласку у Европску унију. Било је довољно само месец дана, па да Вучић погази сваку реч коју је тамо изговорио. Водећи унизну и велеиздајничку политику, Вучић је решио да се сурово обрачуна са грађанима Србије, стално понављајући да су га они довели на то место. А он је кренуо у отпуштања са посла, сечом струје, исељавања из стана, нападом на труднице, обданишта, школе, градски превоз, а све са циљем потпуног уништења сваког живота у Србији.

Чим је из Немачке стигао захтев да Србија укине увоз прехрамбених производа у Русију, Вучић је то свечано прихватио, истовремено рекавши како „Србија неће уводити санкције Русији“. То је суштина Вучићеве политике: Косово је наше, али је уствари њихово. Нећемо одредити санкције Русији, али ћемо обуставити извоз. Хоћемо да нам Русија модернизује енергетику, да нам да најквалитетнију нафту и гас, али ћемо да вршимо истрагу у вези продаје НИС-а. Србија је, захваљујући тој политици, на дну. Ни то није довољно, па Вучић ове јесени спрема обрачун са грађанима Србије, насиљем, наметима, сечом струје сиротињским домаћинствима, одузимањем социјалних права, укидањем помоћи сиромашним грађанима, трудницама, деци…На сцени је брутална одмазда Запада за оно мало слободног и слободарског духа које је још код Срба преостало, након свих понижења и удараца које је ова земља доживела. Како споља, тако и изнутра.

Последњих дана августа месеца, Немачка је упутила званичан захтев Србији да не користи државне подстицаје пољопривредним произвођачима за извоз прехрамбених производа. Захтев, који је српској јавности представљен као „демарш“, позвао се на став шефова дипломатија ЕУ да земље кандидати за чланство буду солидарне кад је реч о економским санкцијама које су уведене Русији.

Оваква дрскост и невиђено насиље над Србијом, није запамћена још од времена окупационих власти за време Другог светског рата, када је Наредбом Управе за ратну привреду и наоружање врховне команде Вермахта, од 6. априла 1941. године, генерални опуномоћеник за привреду у Југославији, Франц Нојхаузен, наредио пуковнику Браумилеру, шефу Војнопривредног штаба Југославије, да српски сељак производи храну само за окупационе власти.

У овом случају, мада нема никакав чин, улога пуковника Браумилера дата је Александру Вучићу и он је то без поговора прихватио. Јасније речено, он ће кроз одлуке владе и надлежних министарстава спречити било какву могућност да држава врши откуп од сељака. Његова изјава, да ће Србија, упркос вољи Немачке, ипак извозити храну у Русију, обична је лаж, јер су немачки медији објавили да је „постигао договор“ да Србија званично не уведе санкције Русији, али да ће обуставити извоз, за који са Руском федерацијом има широм отворена врата.

Само неколико дана раније (16. августа ове године), руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, изнео је Вучићу могућност да би Русија повећањем цена гаса могла да отера у банкрот Србију, уколико би јој она увела санкције. Чепурин је Вучићу предочио и низ других невоља које би могле настати, упркос томе што Русија не жели да види како Србија себи „пуца у ногу“.

Вест о томе да би Русија бацила Србију у банкрот повећањем цена гаса у случају да јој она одреди некакве „санкције“, објавио је и швајцарски „Ноје Цирихер цајтунг“. Ниједан медиј у Србији о томе није проговорио, нити сме, да се Вођи не би замерио.

Вучићева писмена покајања

Без обзира на све што Вучић обећава Немачкој, и бирократији у Бриселу, српски привредници у Москви ових дана су потпуно затрпани наруџбинама за прехрамбене артикле из Србије. Уместо да амбасада Србије у Москви буде отворена 24 сата због ванредних околности и да пуном паром ради „економска дипломатија“, амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић отишао је на годишњи одмор у пуном трајању (24 радна дана).

Ипак, руски трговински ланац „Тандер Магнит“ који је крајем прошле и почетком ове године увезао само воћа и поврћа у вредности око сто милиона евра (као и популарни московски „Дикси“ који такође увози из Србије воће и поврће), ових дана прави нове велике наруџбине српским компанијама са седиштем у Москви.

Истовремено, Влада Руске федерације (тачније, надлежни министар Николај Фјодоров) саопштила је министарки пољопривреде Србије, Снежани Богосављевић Бошковић, да је Русија већ дала право тројици нових произвођача млека из Србије да испоруче своје производе на руско тржиште. МИнистарка је другим поводом била у Москви, да „исприча Вучићеву причу“, али је Фјодоров сачекао ставом да Русија све што ради, ради у оквиру споразума Србије о слободној трговини склопљеним са Русијом. Док се Немачка свим силама труди да чак и преко сиромашне и презрене Србије (о којој већина водећих политичара у Берлину и посланика Бундестага говори све најгоре!), отежа ситуацију Русији, Александар Вучић се јавно нуди да буде, ни мање ни више, него „посредник“ између Брисела и Москве!

Због потпуно исте идиотске идеје, са власти је „одуван“ Борис Тадић. И од њега се, као сада и од Вучића, очекује само једно: признање независну албанску државу на Косову и да растури све облике државности у Србији.

Вучић је отишао корак даље, па је написао чак и један покајнички текст у листу „Франкфуртер Алгемајне цајтунг“, у коме се, како немачки медији кажу, „осврнуо на грешке из прошлости, научене лекције и навео јасан политички фокус на европску интеграцију актуелне српске владе, са свим нужним реформама и препрекама за њихово остварење“.

Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, оценила је тај текст као најгору патетичну бљувотину. Истовремено се наругала Вучићу, рекавши да Србија треба да се понаша онако као и Бугарска, која је после притиска из Брисела и Вашингтона, привремено обуставила изградњу „Јужног тока“.

Вучићу је Немачка предочила и списак потеза које „никако не сме да уради“. Између осталог, у лажном „демаршу“, који је заправо наредба, пише да, „…Ако Србија жели да буде поуздан партнер Брисела и прихвати заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, мора пажљиво да извага своје билатералне односе с Русијом и да избегава додатне провокације, као што су сусрети са људима са црне листе ЕУ, у најмању руку…“.

Од Милоша до олоша

Данас Немачка утерује Србију, уз помоћ марионетске владе Александра Вучића, у антируски блок. Тако се Србија нашла тамо где никада није била, нити би икада смела да буде: на супротној страни од своје словенске браће и својих историјских националних, културних и економских интереса. Само политички обневидели „аналитичари“, не виде да Немачка спољна политика терорише све оне земље које су биле на страни антихитлеровске коалиције (Србију и већину земаља некадашње Југославије, Грчку и, наравно, Русију). Са друге стране, Немачка подржава сепаратистичку државу Албанаца на Косову и Метохији, а не треба заборавити и да је прва признала отцепљење сваке од бивших југословенских република, да је најбруталнијом антисрпском пропагандом учинила све да Србија буде међународно изолована деведесетих година…

Не треба никако изгубити из вида ни чињеницу да је Јоаким Зауер, „невидљиви муж“ канцеларке Ангеле Меркел, човек кога је чак и штампа у Немачкој назвала „Фантом из опере“, био је прозиван због сумњивих финансијских трансакција са појединцима и компанијама из неких источних земаља, али је на волшебан начин увек избегавао сусрете са медијима као и могућа незгодна питања.

За разлику од свога мужа, Ангела Меркел је свакако била „на видело“ јавности, па тако није крила ни подршку коју је од првог дана пружала Јулији Тимошенко, жени која је опљачкала Украјину, истовремено себе представљајући као „лидера Украјине“. Лондонски „Индепендент“ је објавио да је Тимошенкова имала најмање двеста рачуна у банкама широм света, а да је добар део тог новца у немачким банкама!

Меркелова ово зна, али и данас штити Тимошенкову, која је по свим мерилима велеиздајник своје земље. Бивши председник Јанукович, тражио је својевремено Тимошенковој да врати од онога што је опљачкала „само 7 милијарди евра“. Ипак, само захваљујући Меркеловој, Тимошенкова данас ужива заштиту немачког БНД, коме то није по вољи, због чињенице да се ради о проблематичној и вишеструко компромитованој особи, приватно хировитој и тешкој за обезбеђивање.

Каква судбина чека Александра Вучића, који се све дубље завлачи под скуте Ангеле Меркел? Хоће ли и он, кад више не буде никоме требао, добити заштиту БНД, или ће га чувати његови „инвеститори“, црни Арапи „са јатаганима“?

Њега и Ивицу Дачића, чека потписивање још једног акта који је Немачка већ припремила, а јавност га колоквијално зове „Бриселски споразум број 2“, који, укратко, подразумева да Србија ћутећи призна постојање лажне државе Косово и њен улазак у Уједињене нације. Биће то, по свему судећи, и званичан повратак Србије на „предкумановске границе“. Тиме ће ова генерација српских велеиздајника пљунути на гробове хероја из два балканска и оба светска рата, у којима је Србије, без дилеме, била увек на правој страни: против империјализма и фашизма а за заједништво и слободу јужнословенских народа. На жалост, морални олош који је срозао Србију у последњих двадесет година, добро је дошао и Немачкој и свим њеним сателитима који су тада били поражени.

Ко ће да одговори на државни терор?

На домаћој сцени, Александар Вучић и његов криминални, однарођени апарат, дошли су до границе физичког сукоба са народом коме је обећана „социјална држава“, а добили су дубоко антисоцијални пројекат. Да све не би прошло без симболике, побринуо се и Вучићев „сеиз“, градоначелник Београда, Синиша Мали, који је наредио да се споменик српском социјалисти, Димитрију Туцовићу, ускоро премести испред Народне банке или зграде Министарства финансија. Тако ће се ова власт још једном наругати идејама социјалдемократије и социјалне равноправности у Србији.

Док се ова спрдња дешава, Вучићева влада спремила је низ мера којима ће све „социјално осетљиве категорије“ (циничан назив за пензионере, сиромашна домаћинства, породице са више деце, болесне, труднице, бескућнике и оне који су остали без посла и налазе се на бироима за запошљавање), укинути и оно мало помоћи коју су до сада примали. Припремају се и нова поскупљења грејања, хране, горива, одеће, обуће, школског прибора…

Србија је једина од европских земаља која није смањила ПДВ на најосновније потребе за новорођенчад, иако је прва међу земљама које су жртве такозване „беле куге“. Само у Србији женама-трудницама наплаћују пуну цену свега што им је потребно да би одржале трудноћу.

Ипак, главни обрачун са грађанима очекује се у Београду. Наиме, градска влада је већ донела одлуку да Градско саобраћајно предузеће (ГСБ) на улицама од 1. септембра извезе између десет и двадесет одсто возила мање, а да, истовремено, у та возила свакодневно улази још 250 нових контролора, и то у пратњи са припадницима комуналне полиције. Смањење броја возила правдају „недостатком пара“, а, заправо је у питању планирана одмазда према грађанима, од којих се очекује да без поговора плаћају Бус-плус превару и пљачку, да најскупљи градски превоз у овом делу Европе плаћа најсиромашнији народ на целом континенту! Укратко, Вучићева власт спрема манифестацију насиља. Какав одговор ће грађани имати на ово, није тешко претпоставити. Реч је о темпираној бомби, која ће експлодирати у лице онима који су је направили. Грађани ту немају шта да изгубе, јер су већ све изгубили, пре свега, преостало достојанство.

Електропривреда Србије (ЕПС), такође одлуком Вучићеве владе, спрема се да крене у масовну „сечу“ струје свим домаћинствима која дугују преко 10.000 динара и више. Истовремено, режимским компанијама, које дугују милијарде евра, струју нико не сме да укида. Такође ни Албанцима у прешевској долини. Недавно су радници ЕПС-а, по ко зна који пут, из Великог Трновца били испраћени батинама и гвозденим шипкама.

То су, изгледа, „заштићене категорије“. И док се овај прави помор грађана спрема „на највишем месту“, Вучићеви медији се опет сурово шале са грађанима Србије, цитирајући директора ЕПС-а Александра Обрадовића, који каже да је: „…У плану да се број директора у целом ЕПС-у са 600 сведе на 300, број сектора са 60 на 37, као и да у централи ЕПС-а где је сада 500 запослених, 30 директора буде мање…“. Додаје Обрадовић да „овде није реч о отпуштању запослених, већ о рационализацији посла“!

Невероватно звучи, али су обавештења о сечи струје добила чак и она домаћинства која су у мајским поплавама збрисана са земље. Сећи ће струју и у кућама којих више нема!

Истовремено, само 10 одсто поплављених домаћинстава добило је од државе помоћ у висини до 3.000 евра, дакле, новац са којим нико ни темеље нове куће не може да постави како треба. Такозвани добротворни фонд под именом председникове супруге („Фонд Драгица Николић“) у два-три наврата је показао на какве мизерне гране је Србија пала. Неколико срећних људи који су добили кључеве од монтажних кућа, захваљујући донаторима који су преко „госпођине канцеларије“ помогли бскућнике страдале у поплавама, искориштени су као пропаганда. Да јавност види како цвета хиљаду цветова, и како су сви збринути. Али, горка истина се више не да сакрити…

Упркос чињеници да је државни терор над грађанима достигао свој врхунац, Александар Вучић је бестидно, у више наврата, оптуживао читаву нацију да је неспособна и лења. Између осталог, знао је да каже: „…За све што нам се десило, у највећој мери, криви смо сами. Сањали смо и страдали, време је да се пробудимо!“.

На овакве провокације са позиције председника владе, у Француској би, на пример, дошло до масовних протеста. У Србији су му то оћутали, мада је опште познато да је управо Александар Вучић годинама био један од главних промотера мржње, опструкције, нерада…Човек који је пуне две деценије примао посланичку плату и за то време ширио расну, верску и националну мржњу, данас хоће да „преобрати“ Србе, оптужујући их да су били протагонисти, а не жртве једне криминалне политике. Да су сами криви за све што их је задесило да Запад са тим није имао ништа!

Треба ли после оваквих изјава, бољег повода за општу побуну?

извор: Таблоид

30.08.2014. – 00

Bipolarni svet dve ideologije – Autor Dušan Nonković

Biporalni svet dve ideologije, na jednoj strani ideologije kapitala zasnovane na materijanim idealima i na drugoj strani svet socijalizma zasnovanog na socijalnim idealima društvenog uredjenja.

Taj bipolarni svet dveju po suštini sasvim suprotnih ideologija se završio podpunim krahom socijalističkih zemalja kojih je privredno uredjenje bilo zasnovano na idealima neke vrste socijalne i moralne ravnopravnosti. Taj sistem je silovito napredovao u tim zemljama gde je bilo veliko siromaštvo i veliki nedostatak osnovnih namirnica za život. Većina je bila gladna i po tom pitanju su bili jednaki i isto toliko solidarni. Sve se zasnivalo na unapredjivanju svesti po principu solidarnosti. Tek sa punim stomakom se mogao čovek osećati i dostojnim čovekom. Sistemi i države zasnovane na sili jačega na čijem vrhu je stajao neki suveren ili visočanstvo ili neprekosnoveni feudalac i ko zna ko sve od sile i vlasti nije mogao nahraniti rastući broj stanovništva a još manje udovoljiti osnovnim potrebama stanovništva. Što je siromaštvo raslo raslo je sa njim i ogorčenje i nezadovoljstvo gladnoga sveta. Ta uredjenja zasnovana na sili su počela pod pritiskom masa da pucaju po svim šavovima. U takvoj situaciji se pokazao socijalizam kao idealno rešenje masama te se odgovarajući tome i širio na sve strane sveta. Nastaje Sovjetski savez, Kina postaje crvena pod vodjstvom Mao Ce Tungs, Vjetnan, deo koreje pa i mnoge druge države medju njima i države Balkana pa i Jugoslavija. Nastaju sistemi sa centralnim krojenjem potreba i privrednog razvoja što se pokazalo kao nepravedno a stim i kontraproduktivno. U Moskvi se planirao koliko Jugoslavenski seljak mora dati državi bez obzira na potrebe na licu mesta prouzrokovane sušama. Jugoslavija istupa iz tog sistema sa obrazloženjem da svako ima pravo na svoj put socijalizma-da više puteva vode za rim. I tu počinje da se nazire neodrživosti tog centralističkog sistema koji je bio uspešan po suzbijanje gladi ali kontraproduktivan kad su počele i luksuzne potrebe da se definišu kao osnovne potrebe koje bi trebalo da budu sastavni deo životnih uslova. Dolazi do zloupotrebe političkih položaja da bi se izborilo za izvesne prestižne objekte ili materijanu korist. Savest na kojoj je predhodni sistem bio gradjen stavlja se sve češće u znak pitanja ili opsajd.

Sa druge strane konkurentni sistem ugnjetavačkog kapitalizma je shvatio da mora ustupiti deo svoje moći i uplesti u svoj sistem neke socijalne konponente ukoliko želi obstati. Od surovog kapitalizma zasnovanog na ugnjetavačkim metodama nastaje kapitalizam sa nekim socijalnim komponentama, mislim da je Bizmark(nemački kancelar) kao prvi uveo dečiji dodatak. Obadva sistema su nastavila svoju utrku za obstanak i prestiž stim što su preuzimali jedni od drugih neke komponente humanije prirode ili luksuza. Zapad odnosno kapital je postavljao akcente uvažavajući potrebe za osnovnim životnim namirnicama i uslovima života ali držeći ih na niskoj vatri, razini. Siromaštvo masa se na taj način ublažavalo ali i apetiti za luksuznim potrebama koristio za jačanje industrijske proizvodnje i ličnog uticaja individue. Spoznalo se da je visok životni standard najbolja odbrana svog privrednog sistema. Preuzimanjem socijalnih komponenata od socijalističih privrednih sistema ugradjujući ih u svoje kao sastavni deo svog kapitaističog sistema u kom je kapital zasnovan na ideologiji materijalizma učvrsćavao svoju privrednu ideologiju. Socijalnog toliko koliko je nužno a materijalnog koliko je moguće uz zadovoljavanje i najnezasitijih apetita.

Sistem se sve više gradi na smišljenom izazivaju i razvoju pohlepe u čoveku. Pod pritiskom pohlepe pojedinaca pa i grupa, legazujući je kao legitimnu potrebu postaju legitimnim i mnoge metode asocijalnog, nehumanog pa i nemoralnog tipa legitimne. Ali dolazi i do ostvarivanja visokog životnog standarda što je kod radničke braće u socijalističkim zemljama izazivalo ljubomoru i zavist pa i stvaralo pohlepu. Moral, za izgradnju društva na humanitarnim osnovama gde savest igra jednu od najbitnijih uloga opada pod realnim činjenicama da se živi i teže i sa manje luksuza a i lošijim medicinskim uslugama. Naravno da je tome kriv bio spor razvoj u kompletnoj komunikaciji društva jer se razvila politička elita, koja je po svaku cenu bez obzira na ličnu sposobnost, zauzela mesta na ključnim položajima kako državnog uredjenja tako i na činovničkom nivou. Najsposobnijim se nije u toj meri pružala mogućnost svog razvoja koliko se to pružala u sistemu zasnovanom na ličnim prohtevima i nagradivanju po zasluzi na probudjenoj pohlepi. Političkim funkcionerima je bilo relativno udobno pa se nisu u tolikoj meri ni interesovali za probleme pogotovo ne one luksuzne, ljudi koji nisu bili na položaju. dok je na zapadu bio cilj postati preduzetnik, postizati visoke zarade kroz konkurentsku sposobnos jer mu to nije donosilo samo visok prihod već i priznanje u društvu. Naš socijalistički sistem se pretvorio u sistem prosperiteta onih koji su najglasniji ili bili najsposobniji retoričari sa ciljem da se postane neki od političkih funkcionera, to mu je značilo kako priznanje društva tako i omogućilo veća primanja. Posle odstranjivanja siromaštva kroz realizaciju osnovni potreba nije se smatrala i potreba za luksuznom robom za osnovnu potrebu već za neku nemoralnu devijaciju kapitalizma dok su sve češće visoki funkcioneri sebi nabavljali luksuznu robu iz inostranstva od zemalja zasnovanih na kapitalističkom sistemu. Narod je ubrzo uvidio da tu sa moralnim vrednostima nešto nije u redu da se narodu hvali voda da sami piju vino. U takvoj situaciji niski plata otvorila su se zapadu odnosno kapitalu širom vrata za kupovinu po najnižim cenama kako prirodne sirovine tako i najumnije stručnjake, inovatora koji su istraživali za kapital koji ih je mogao daleko bolje plaćqao nego matica, zemlja u kojoj su stekli svoje znanje. Umesto da stvaraju inovativnu robu za svoju zemlju stvarali su inovativnu robu za svog poslodavca na zapadu. Preostali inovatori u zemlji nisu bili tih sposobnosti da bi bili u stanju proizvoditi robu koja bi bila i kvalitetnija i jeftinija od zapadnih proizvodjača. Na svetskom tržištu je nekonkurentna, neda se prodati i tako su nekad socijalističke zemlje propadale sve više. Do apsolutnog kraha moralo je doći. Umjesto bipolarnih privrednih sistema nastaje jedan unipolarni mkoji se pokazao kao superiorniji po svim linijama. Kako privrednim, po kvalitetu životnog standarda tako i po tehničkim dostignućima u industriji, tako i na polju naoružanja postaje zapadni svet jedina najmoćnija sila sveta.

Dali će to tako ostati je opet druga priča. Svet se ponovo nalazi na prekretnici na putu bipolarnosti.

Zapadni svet je prešao zenit svoga razvoja i postaje, kao što je to socijalistički svet postao žrtva svog sobstvenog sistema. Postaje žrtvom svog sobstvenog sistema neutoljive gladi za materijalnim bogatstvom, vlastću, gubljenjem iz vida moralne mere pa i savesti razvile su se grupe, familije i pojedinci do neslućenih bogatstava i uticaja pa i dočepali vlasti koju koriste bez i trunke savesti i srama za ostvarivanje sobstvenih ličnih ciljeva eliminisanjem slabijega, postali su slepi za socijalnu nepravdu koju čine u senci svoje pohlepe u borbi za prestiž moć i vlast. Masama je čista savest gurnuta u stranu i na njeno mesto je implantirana pohlepa. Iz takve konstalacije ne može izaći ništa drugo do krize svetskih razmera.

Ti najuticajniji krugovi su doveli na vlast tamnoputog predsednika kojem su dali do znanja da bi trebao da se dokaže kao prvi tamnoputi predsednik savremene Amerike kao sposoban predsednik, da nije lošiji od belog-udeljena mu je čak i Nobelova nagrada za mir da bi potom po nalogu bombardovao bespilotnim letilicama i nedužni civilni svet. Ta grupa moćnih iz senke nebi bilo možda ni toliko loše da ne diktira šta podrazumeva pod uspešnim predsednikom a to je da ispunjava njihova naredjenja a to bi moglo dovesti i do trećeg svetskog rata za kojeg bi se okrivio tamnoputi predsednik i okarakterisala cela tamnoputa rasa kao rasa manje vrednosti. Tako ja to vidim tu stvar. Tako su doveli i Nemačkog kancelara Gerhard Šredera kao socijal demokratu tražući od njega da se pokaže i kao socijaldemokrata kao ozbiljan partner na kojeg se može računati i osloniti. Rezultat je bio nelegalno bombardovanje Jugoslavije. Gdegod su se umešali i nametnuli svoju volju nastaja je pustoš počev od Jugoslavije, Iraka, Libije, Sirije i sad Ukrajine. I pored svojih katastrofalnih rezultata svog mešanja u tim zemljama i to svom silom nastavljaju i dalje da se mešaju u unutražnje stvari suverenih država pa sad i Ukrajini sa pokušavanjem da uvuku Rusiju u taj konflikt što bi moglo dovesti ne samo do trećeg svetskog rata već i do svetske apokalipse. Sistem sagradjen na ljudskoj pohlepi ne može ni drugačije završiti. Sa tim sistemom se došlo do nenadmašivih visina što će voditi isto tako u pnor bez dna ukoliko se savesni deo moćnika i savesnih ljudi na odlučujućim položajima ne suprostavi odnosno ne otkaže poslužnost ovim psihopatama neograničene moći i bogatstva.

DN