Es ist eine unumstößliche Tatsache, dass die Regierungen der
U.S.A. wie auch die der B.R.D. REGIERUNGSHOHEIT AUSÜBEN auf der
Grundlage von Berichten der Nachrichtendienste, wobei sie nicht in der
Lage sind diese zu kontrolieren und die Inhalte auf den Wahrheitsgehalt
zu prüfen.
Es ist sinnlos über Demokratie und Menschenrechte zu
sprechen, aber Kriege auf der Grundlage ungeprüfter und unterstellten
„Wahrheiten“ zu führen. Das ist Zynismus pur! Dies führt zur
Zerschlagungen funktionierender souveräner Staaten, deren
Lebensstrukturen, unzähligen Tote, Verkrüppelten, Hunger und millionen
von den Flüchtlingen denen auf diese Art und Weise die elementare
Menschenwürde entzogen wird! :https://www.youtube.com/watch?v=s6QOc535gOM
Auch dies ist unumstößliche Wahrheit: An der Spitze der
Geheim- bzw. Nachrichtendienste besteht keine garantierte Immunität
gegen Bestechlichkeit und Usurpation der Macht!
Solange Nachrichtendienste in den Händen der Geheimdienste sind, die aus
Geheimhaltungsräson auf demokratische Art und Weise nicht zu
kontrollieren sind, wird jemand aus dem Schatten regieren an Stelle der
demokratisch gewählten Regierungen! Das kann kein Ziel und Sinn der
Rechtsstaaten, gegründet auf Demokratien, sein!
Ohne die Möglichkeit eine demokratische Instanz zu haben, die in der
Lage wäre die Geheim- und Nachrichtendienste zu kontrollieren und deren
Nachrichten auf den Wahrheitsgehalt hin zu prüfen, wird es nicht möglich
sein, Demokratie im wahren Sinn dieses Wortes zu haben, es wird weder
Frieden noch ein Leben ohne Kriege auf unserem schönen Planen Erde
geben!
Das uneingeschränkte Recht auf Geheimhaltung der Nachrichtendienste
öffnet Tür und Tor jeglicher Art von Koruptionen und die Möglichkeit,
das jeder im eigenen Interesse, nach eigenem Bedarf und der „Dicke des
eigenen Portmonee“ sich selbst die eigene „Wahrheit“ bestellt, im Sinne
persönlicher unbegrenzter Bereicherung ohne Sinn und Verstand. Ohne die
Möglichkeit der Wahrheitsprüfung, ohne die Kontrollen der
Nachrichtendiensten sind und bleiben die Parlamentarier und die
Regierungen nur Marionetten, Geiseln der Nachrichtendienste, die die
Strippen ziehen, nach dem Auftrag der „Moneten“ aus dem Schatten.
Eine demokratische Kontrolle der Geheim- bzw. Nachrichtendienste hätte
die Dienste nicht geschwächt in der Vertraulichkeit und Geheimhaltung,
denn auch die Kontrolleure unterliegen den Bestimmungen des
Staatsgeheimnis. Nur die Wahrheit kann die Welt retten. Leisten auch Sie
Ihren Beitrag um der Wahrheit dienlich zu sein; denn ohne die Wahrheit
ist auch Ihre Welt bedroht. In diesem Sinne schauen Sie dieses Video an.
Ich bin überzeugt, dass Sie es dann auch an Freunde und Bekannte weiter
leiten werden. Danke! https://dijaspora.wordpress.com/2016/02/29/wolfgang-neskovic-der-cia-folter-report-swr1-leute/
Dušan Nonković-Teodorović
Pariz, 21. februara 2019.
SAOP[TEWE ZA JAVNOST
Ми, Срби у Фрaнцуској, са ogor~ewem i osudom pamtimo zlo~ina~ko SAD-NATO bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije, uglavnom Srbije, skrnavqewe srpskih duhovnih svetiwa, proterivawa srpskog stanovni{tva sa svojih vekovnih ogwi{ta od strane шiptarskih terorista, i najzad, okupaciju Kosova i Metohije.
Danas, {iptarski teroristi, preru{eni u dravnike, lane dr`ave Kosova, uz podr{ku i sau~e{}e pojedinih politi~ara i multinacionalnih kompanija SAD i Kanade, me|u kojima se nalaze i oni koji su po~inili zlo~in nad srpskim narodom u toku SAD-NATO agresije, nastoje da otmu prirodno i rudno bogatstvo Srbije. Srbija to ne sme da dozvoli.
Potse}amo srpsku i svetsku javnost da Srbi nisu zaboravili:
Da je NATO, predvo|en Sjediwenim Ameri~kim Dr‘avama, bombardovao Srbiju 1999. godine, u suprotnosti sa me|unarodnim pravom, po~iniv{i zlo~ine me|unarodnog karaktera nad civilnim stanovni{tvom. Za te zlo~ine jo{ niko nije odgovarao. Ti zlo~ini ne zastarevaju.
Da su Sjediwene Ameri~ke Dr‘ave i NATO okupirale Republiku Srbiju. Potse}amo, da se na osnovu ^lana 42 Ha{kih propisa iz 1907. godine, teritorija jedne drave smatra okupirana kada se na|e pod autoritetom neprijateqske vojke, {to je danas slu~aj sa Srbijom. Pored toga, @еневska Конвенција IV, ^лан 2 потврђује да се definicija okupacije односи на "све случајеве делимичнe, или потпуно окупираne територије“. Trajawe okupacije, po tuma~ewu mnogih stru~waka me|unarodnog prava, nema vremensko ograni~ewe i moe da se svede ~ak i na nekoliko sati. To je vaan podatak, imaju}i u vidu niz Sporazuma koje je Vlada Srbije potpisala sa SAD, i posebno sa NATO-om o takozvanom tranzitu wihovih oruanih snaga preko teritorije Srbije.
Da se okupacija Republika Srbija, ogleda : 1) Prisustvom SAD-NATO neprijateqske vojne baze Bondstil, 2) Prisustvom KFOR-a, me|unarodnih vojnih snaga Ujediwenih nacija na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, 3) Nezakonitim prenosom suverenosti june srpske pokrajine na {iptarsku teroristi~ku organizaciju i 4) Sporazumima kaje je prethodna vlada Srbije potpisala sa SAD i sa NATO okupatorima.
Stoga, Svesrpska zajednica Francuske, pozivaju}i se na svoje slavne predke, na svoje duhovno nasle|e, kao i na ~asne savremenike, koji se bore protiv Veleizdaje Kosova i Metohije, ne prihvataju}i srpsko nacionalno poniewe, sve~ano usvaja slede}u,
DEKLARACIJU
O JEDINSTVENOSTI I TERITORIJALNOJ CELOVITOSTI REPUBLIKE SRBIJE
Kosovo i Metohija su neotu|ivi deo suverene teritorije Republike Srbije, u saglasnosti sa Ustavom Srbije i Me|unarodnim pravom, ukqu~uju}i i Rezoluciju 1244 (Aneks 2, ^lan 8) Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Razgovor i mogu}e prihvatawe takozvanog razgrani~ewa,
2
zno~ili bi pristanak na povredu teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ne samo da su
antiustavni, ve} su ravni priznawu lene drave Kosova.
Nezakonit prenos suvereniteta Kosova i Metohije na teroristi~ku organizaciju kosovskih
Albanaca je ostvaren uz podr{ku i sau~e{}e SAD-NATO okupacionih snaga. Na osnovu
Me|unarodnog prava, okupacione snage SAD-NATO, nisu imale pravo da mewaju ekonomsku,
socijalnu, niti pravnu strukturu okupirane teritorije Srbije (^lan 53 IV @enevske
Konvencije) niti da od te june srpske pokrajine stvore jednu drugu dravu, kao {to je to
u~iweno sa progla{ewem nezavisnosti Kosova od strane teroristi~ke organizacije OVK.
Oчуваwe суверенитетa и територијалнog интегритетa Republike Srbije, kao pravnog
naslednika Savezne Republike Jugoslavije, garantovano je Ustavom Republike Srbije, 2006.
godine i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, 1999. godine i најважнијi je
државнi и националнi интерес koji se, u ime legitimne kolektivne samoodbrane, a u skladu sa
^lanom 51, Poveqe Ujediwenih nacija, brani svim stredstvima, ukqu~uju}i i upotrebom
oru`ane sile.
Drave i narodi, ~ija je zemqa okupirana od strane sile, zadravaju stalno pravo na svoje
prirodno bogatstvo. Pored toga, nelegalne su sve mere koje okupator preduzme da bi koristio
prirodno i qudsko bogatstvo okupirane teritorije. Na osnovu toga, izme|u ostalog:
Okupator не преузима суверенитет над територијом;
Забрањена је конфискација приватне својине;
Културна имовина мора бити поштована;
Приватно власништво не може бити конфисковано од стране окупатора;
Okupator не стi~e pravo влаsништвa над neпокретном јавном имовином.
Dunost Narodne skup{tine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije je da proglase
okupaciju Srbije, kako bi se Srbija pravno za{titila od pqa~ke {iptarskih terorista i
svetskih multinacionalnih kompanija. Poznato je da je Kosovska vlada donela odluku da se sva
nepokretna imovina, registrovana na ime Republike Srbije, kao naslednika SFR Jugoslavije,
registruje na ime Kosova. Milioni kvadratnih metara zemqi{ta, i imovina najve}ih srpskih
javnih preduze}a mali su deo bogatstva koje Vlada Kosovaeli da prisvoji.
Svaka saglasnost i pristanak Vlade Republike Srbije o otu|ivawu dela teritorije Republike
Srbije, ili pre}utno prihvatawe okupacije, u ime “realne politike” podrazumeva se krivi~nim
delom protiv Ustavnog ure|ewa i bezbednosti Republike Srbije (^lan 305, ^lan 306 i ^lan
307).
Da bi se uspostavio mir izme|u gra|ana Republike Srbije i samoproklamovane lane drave
Kosova, neophodno je da se vratimo takvim odnosima u kojima ne}e vladati interesi drugih
drava, niti interesi multinacionalnih kompanija. Jedino u takvim uslovima i u okviru
jedinstvene drave Srbije, Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, Statuta Su{tinske
Autonomne pokrjine Kosova i Metohije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija, odra}e se mir i pravda. Suivot izme|u Srba i gra|ana albanskog porekla je neminovan
i mogu} je me|usobnim po{tovawem, za{titom qudskih prava, i jednakosti. Pored toga, gra|ani
ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije albanskog porekla, po svom naho|ewu, mogu da se
organizuju, kao nevladina organizacija, s ciqem da dobiju Консултативни статуt u okviru
Економског и социјалног saveta Уједињених нacija. To је највиши статуt коga Уједињенe
наcije дaju невладиним организацијама, чиме им се омогућава суделовање у раду
Уједињених наcija.
3
Obzirom da su SAD-NATO, podravaju}i terorizam i nelegalni separatizam, po~inili
mnogobrijne zlo~ine tokom agresije na Srbiji, Vlada Republike Srbije, da bi za{titila srpske
nacionalne interesa i opstanak svog naroda, treba da usmeri svoju spoqnu politiku prema
bratskoj Rusiji i prijateqskim zemqama koje подржавају суверенитет и територијални
интегритет Srbije i koje nisu priznale samoprogla{enu lanu dravu Kosovo. Me|u tim
zemqama, mnoge drave Evropske zajednice taj uslov ne ispuwavaju.
Odbrana nacionalnih i dr‘avnih interesa Srbije, naspram globalnih osvaja~a, pod kojima
prvenstveno podrazumevamu SAD-NATO, ne mo‘e se braniti bez podr{ke prijateqskih zemaqa, niti se mo‘e braniti poniznom politikom koja ne po{tuje ~ast i dostojanstvo svog naroda.
Svesrpska zajednica Francuske, na svom Skup{tinskom zasedawu od 21. februara 2019. godine,
sve~ano poziva Srbe u otaxbinskim zemqama i u rasejawu na svesrpsku sabornost, me|usobno
povezivawe i zajedni~ko delovawe u odbrani srpskih nacionalnih interesa. Pozivamo srpske
organizacije u rasejawu i u otaxbinskim zemqama da, imaju}i u vidu svesrpske nacionalne interese,
uspostave saradwu sa rodoqubivim nevladinim organizacijma u Srbiji, Republici Srpskoj, kao i sa
izbegli~kim nevladinim organizacijama okupirane Republike Srpske Krajine u okviru jednog
zajedni~kog rodoqubivog Programa,
Sima S. Mraovi}, Doktor Neurofiziologije,
biv{i predsednik, SZF
Ivan Jankovi}, po~asni predsednik SZF
Из техничких разлога није било могуће објавити овај текст ћирилицом-(Извиње аутора)
Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те да ургираш и пошаљеш ово свим твојим контактима како би потписали и ширили даље. Хвала
Liebe
Change.org-Nutzerinnen und -Nutzer, wir setzen auf Change.org Cookies
ein, um Ihnen möglichst viele interessante Inhalte anzuzeigen. Weitere Informationen.
il Kosovo e Metohija rappresenta il
cuore della civiltà serba. In quella regione si svilupparono gli
insediamenti primordiali del popolo serbo ed ivi sorsero, nei secoli
XIII e XIV, quelle oasi di cultura e di spiritualità religioso-ortodossa
che sono i monasteri, preziosi custodi delle scritture, delle pitture e
della memoria storica del popolo serbo;
la Costituzione della Serbia prevede che a partire dalla tradizione
statale del popolo serbo e dall’eguaglianza di tutti i cittadini e delle
comunità etniche in Serbia, la Provincia del Kosovo e Metohija è parte
integrante del territorio della Serbia, che gode dello stato di
autonomia sostanziale nel quadro dello Stato sovrano della Serbia e che
da tale condizione della Provincia del Kosovo e Metohija seguono gli
obblighi costituzionali di tutti gli organi statali di rispettare e
difendere gli interessi statali della Serbia in Kosovo e Metohija e
tutte le relazioni politiche interne ed esterne;
la Risoluzione 1244 delle Nazioni Unite adottata dal Consiglio di Sicurezza il 10 giugno 1999 riafferma l’impegno di tutti gli Stati membri per la sovranità e l’integrità territoriale della Repubblica Federale Yugoslava e degli altri Stati della regione, una sostanziale autonomia e una significativa auto-amministrazione per il Kosovo,
il diritto per tutti i rifugiati e sfollati al rientro a casa in
sicurezza, in particolare autorizza il Segretario Generale, con
l’assistenza delle competenti organizzazioni internazionali, ad
impiantare in Kosovo una presenza civile internazionale per organizzare
un’amministrazione ad interim per il Kosovo, sotto la quale la
popolazione del Kosovo eserciti una sostanziale autonomia all’interno
della Repubblica Federale di Yugoslavia che sarà decisa dal Consiglio di
Sicurezza delle Nazioni Unite;
malgrado la presenza di un esercito internazionale d’interposizione,
il cosiddetto UCK ha provveduto ad espellere dal Kosovo e Metohija quasi
tutte le minoranze non albanesi (circa il 20% degli attuali abitanti),
cioè 240.000 persone, di nazionalità serba, montenegrina, turca, rom,
ebraica, egiziana, gorana (cioè slava-islamizzata), croata e albanese,
distruggendo centinaia di chiese e siti religiosi ortodossi, un danno
profondo non solo per la cultura serba ma per tutta la cristianità
medioevale. Parte della comunità serba, specie nella Metohija, è
costretta a vivere in enclavi assediate dalla maggioranza albanese;
sotto la spinta della parte “occidentale” della Comunità
internazionale, cioè gran parte dell’Unione Europea più gli Stati Uniti,
il governo albanese di Pristina ha proclamato unilateralmente il 17
febbraio 2008 la sua indipendenza dal resto della Serbia. Questo
processo di secessione trova però enormi difficoltà ad essere
legittimato dalle Nazioni Unite, dove il veto russo-cinese blocca
l’ingresso dell’entità kosovara in tutte le organizzazioni diplomatiche
multilaterali, per cui i riconoscimenti avvengono solo su iniziativa
delle singole nazioni;
il riconoscimento del Kosovo da parte italiana è avvenuto il
20 febbraio 2008 durante un Consiglio dei Ministri dell’allora Governo
Prodi e con una lettera inviata a Pristina dall’ex Ministro degli Esteri
D’Alema, senza alcun preventivo dibattito parlamentare e senza alcun
coinvolgimento delle forze politiche né di maggioranza né di
opposizione;
Spagna, Cipro Slovacchia, Romania e Grecia sono i cinque Paesi
dell’Unione Europea che ancora non riconoscono l’indipendenza del
Kosovo, così come tutti i Paesi del Gruppo dei BRICS rimangono
attualmente contrari.
Considerato che
il “precedente” del riconoscimento del Kosovo da parte di alcuni
Paesi ha generato un “effetto domino” in tutta Europa, provocando
un vulnus al diritto internazionale e contribuendo all’attuale
instabilità globale;
Ai 90 Paesi che non intendono riconoscere l’entità autodenominatasi
Repubblica del Kosovo , si aggiungono la Liberia, Grenada, Dominica,
Suriname, Sao Tome e Principe, Guinea Bissau, Burundi, Papua Nova
Guinea, Lesotho e le Isole Comore.
Alla luce
delle nuove tensioni che interessano i Balcani, non solo in Kosovo ma
anche in Macedonia, Bosnia, Grecia, Albania, Montenegro e Serbia, e
degli interessi geopolitici strategici dell’Italia per la stabilità di
questa regione:
i seguenti sottoscrittori richiedono l’apertura di un
dibattito parlamentare sulla possibilità da parte dell’Italia di
rivedere il riconoscimento del Kosovo quale Stato indipendente e un
maggior attivismo da parte delle Autorità militari politiche e culturali
italiane nella tutela delle minoranze e dei beni culturali in Kosovo e
Metohija. Richiedono in particolare ai vari gruppi parlamentari di
esprimersi formalmente sulla questione del riconoscimento italiano del
Kosovo e all’attuale Governo italiano di coordinarsi con il Governo di
Belgrado per acquisire nuove informazioni in merito all’attuale
situazione della provincia del Kosmet. Richiedono che l’Italia, in
conformità alla Risoluzione 1244 dell’ONU, promuova in tutte le sedi
opportune il rientro a casa in sicurezza dei rifugiati e sfollati dal
Kosovo e Metohija.Starten Sie jetzt Ihre eigene PetitionDiese/r Petitionsstarter/in setzt sich für Dinge ein, die ihr/ihm am Herzen liegen. Machen Sie das auch?Petition starten
Neuigkeiten
Vor 3 Stunden6.000 Unterstützer/innen
Vor 3 MonatenComitato Promotore hat diese Petition gestartet
Хрватски
историчар Горан Шарић подсјећа на оно што у Хрватској прећуткују и о
чему не говоре, држећи се стереотипа о Србима као вјечитим непријатељима
– Срби су два пута спасили хрватску обалу.
Текст хрватског историчара Горана Шарића у којем подсјећа јавност да
су Срби 1918. године и у Другом свјетском рату својим животима два пута
плаћали слободу Далмације, односно хрватске обале, изазвао је различите
коментаре у региону.
Шарић, који је и католички теолог, наводи да је Лондонским уговором
од 25. априла 1915. године Италији обећана готово цијела источна обала
Јадрана, а Србија је требало да добије остатак далматинске обале,
Славонију и БиХ.
Тада је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустроугарску остављена за крај рата.
Међутим, српским војницима тај уговор није много значио, па су 1918. године ослободили цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке.
У Ријеку су тада стигли и Американци, Британци и Французи, али и 700
српских војника. Од пуковника Војина Максимовића тражено је да се повуче
20 километара, али су српски војници само прешли мост, остали у
источном дијелу града и тако га сачували од пада у италијанске руке.
Србија подјелу Хрватске није дозволила, написао је Шарић на „Фејсбуку“.
Потврде ових чињеница, иначе, могу се наћи и у сачуваним хрватским новинама из тог периода.
Године 1945, на самом крају Другог свјетског рата, водила се једна од
најжешћих битака Нијемаца и Италијана са партизанима – битка за Ријеку.
Добро утврђена, на брежуљцима, Ријека је била готово неосвојива.
У крвавом сукобу погинуло је више од 6.000 војника 4. армије, чију су
окосницу чинили српски партизани – 8. кордунашка, 7. банијска и 29.
херцеговачка дивизија.
Четврта армија ослободила је цијелу Истру, све до Трста. Због великих
губитака својих војника, командант 4. армије Петар Драпшин се убио,
наводи Шарић.
Он подсјећа да Хрватска од туризма заради више од 13 милијарди евра
годишње. Туризам чини готово трећину хрватског бруто домаћег производа.
Да српска војска два пута није ослобађала Јадран од Италијана не би било
ни 13 милијарди евра годишње од туризма, па би Хрватска била гладна.
„Данас се тога више нико не сјећа. Данас Србе бацају са риве. Можда
се ни ја не бих сјетио, можда бих и ја био у искушењу да неког Србина
гурнем у море да два дана након дивљачког напада на српске ватерполисте у
Сплиту предсједник европског парламента Антонио Тајани, Италијан, није
изјавио да су Истра и Далмација италијанске.
Цијела Хрватска била је згрожена том изјавом, али нико се није
запитао – зашто Истра и Далмација више нису италијанске?“, написао је
Шарић.
Његов текст хрватски националисти су дочекали игнорисањем или низом
негаторских коментара испод текста који су објавили махом либералнији
хрватски портали.
У Србији је Шарићев текст дочекан као потврда истине коју сви знају, али је у Хрватској негирају или прећуткују деценијама.
Свакодневно писање о негативним појавама у односима Хрвата и Срба,
превасходно у хрватским медијима, али и у другим широм бивше
Југославије, довело је до ситуације да младе генерације не знају ништа о
српском учешћу у спасавању територија које данас чине модерну Хрватску.
Хрватски медији, нарочито бројни десни портали, свакодневно се баве
ревидирањем историје и прањем биографија усташа и Независне Државе
Хрватске.
Истовремено, већ пар година на Хрватској телевизији „у бункеру“ чека
серијал о усташком логору Јасеновац и НДХ, који је наручен и снимљен,
али га хрватска јавност још није видјела.
Banatski Srbin Jovan Ivanović(1845-1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu DUNAVSKI VALOVI.
JOVAN IVANOVIĆ
Ova kompozicija prvi put je štampana 1880.g. u Bukureštu a 1889. nagradjena je prvom nagradom na Svetskoj izložbi u Parizu. Ovu pesmu izvodili su, pored ostaih Frenk Sinatra, Django Rajnhart, Endi Viljams, Tom Džons, Gen Miler…
Podaci o našem zemljaku Ivanoviću ovčuvani su u sećanjima na susret s
njim čuvenog tamburaša Vase Jovanovića (1872-1943) prilikom njegovih
nastupa u Glacu, Rumunija:
U Frankovićevoj kafani „Delfi“, ansambl je svirao desetak dana. Na
repertoaru su imali većinom klasičnu muziku, orkestriranu za njihov
tamburaški sastav i svake večeri slušala ih je najotmenija publika.
Jedan gospodin je bio redovan posetilac lokala, koji je sa naročitom
pažnjom slušao sviranje srpskih tamburaša. Jedne večeri, za vreme pauze,
mnogi ugledni gosti počeše da prilaze tom gospodinu, čestitajući mu na
nečemu.
Po pričanju Jovanovića, on je prolazeći pored tog raspoloženog
društva, čuo da prisutni izgovaraju (prez)ime Ivanovići. Kada je to
preneo svojim drugovima, oni zaključiše da je reč o poznatom muzičaru
Jovanu Ivanoviću, pa odmah zasviraše njegov, već tada svima poznati
valcer, „Dunavski talasi“. Svi se namah utišaše, a Ivanović se odvoji od
velike grupe svojih poštovalaca i sa najvećom pažnjom sasluša sviranje
svojih sunarodnika, kompozicije, koja ga je proslavila. Posle odsviranog
valcera, Ivanović priđe tamburašima i rukujući se sa njima, zahvali im
na divnom muziciranju i reče im da je upravo obavešten o svom
postavljenju za glavnog kapelnika rumunskog dvora.
Pored ostalog, sećao se dobro Vasa, ispričao im je, da je
svojevremeno želeo da svoje muzičko znanje prenese i sa njime bude od
koristi ondašnjoj Srbiji, ali je kod nadležnih naišao na nerazumevanje.
Hteo je, kaže, da u Beogradu otvori višu muzičku školu, ali je kralj
Milan Obrenović to odbio rečima:
„Za muziku nema budžeta, treba vojsku opremati!“
„Eto, ja kao Srbin koji voli svoj narod, odlazim u stranu zemlju,
nemajući da radim tamo, gde mi sveta dužnost to nalaže. I, kako vidite,
ovde postižem uspehe i to se ceni“, izrekao je Ivanović reči, koje je
Vasa dugo pamtio. (Boško Brzić: Vasa Jovanović, tamburaš i kompozitor;
Novi Sad 1993.).
Jovan Ivanović umro je 1902.g. u Bukureštu.
Njegov potomak je čuveni ruski umetnik Andrej Ivanović, rodjen u
Bukureštu 1968.godine, dobitnik mnoštva međunarodnih priznanja i
nagrada, uključujući zlatnu medalju na Svetskom pijanističkom takmičenju
u Sinsinatiju,Ohajo. Svoj trijumfalni debi imao je1996.g. u Njujorku.
Smatran je jednim od naznačajnijih interpretatora ruske klasične muzike.
Profesor je kavirana Državnom Sankteperburškom konzervatorijumu.
Свакдневно читамо текстови о догађајима из временапре Нове ере до днашњих дана. Наравно, не требапрепустити забораву велике догађаје и великостваралштво, од најстаријег писаног дела, „Епа оГилгамешу“ до нових, као што је „Јерусалим“, СајмонаСибага Монтефјореа.Имам осећај да је чувена француска левицазаборављена, да вероватно младе генерације нисуупознате са више од 30 великана те левице.Углавном су били учесници Француског покретаотпора, који је oкупљао све слојеве и идеологије,леве и десне, а након завршетка Другог светскограта одлучено је на изборима какав ће ситемвладати и ко ће владати у Француској (на несрећу иподеле које и данс трају, на просторима бившеЈугославије, КПЈ са Брозом на челу, осим борбепротив фашизма, истовремено је уводилa икомунистички систем, уместо да је био јединственпокрет четника и партизана, до краја Другогсветског рата). Великане француске левице изгледа да сузаборавили и французи. Младе генерације уфрнацуској не читају њихова дела. Већ годинама,Француска је у пламену. Дакако, унутрашњисоцијелни потреси и хаос (који су захватили исвеколики Запад), узроковани су и милионскимстановништвом које се населилко из арапскихземаља. На спољнополитичком плану, Француска није извуклапоуке из времана Де Гола, утркивала се са Империјомзла Великом Британијом и Немачком да хара помногим земљама. Један познавалац прилика уФранцуској и западним земљама, ових дана пише отој четворици јахача апокалипсе:„ Ти јахачи су досада већ протутњали великим делом света.Разрушили су Југославију, потом су се устремили наБлиски исток, где су „својим крвавим чизмамаразгазили мравињак“ (Едуард Лимонов). Похарали суСредњи исток и север Африке. Устремили су се наУкрајину, до темеља разорили Ирак, Либију и Сирију,проливајући реке крви. Тоне бомби изручене на главецивила и хиљаде и хиљаде мртвих, то је њиховстравични биланс. Сада су се, а то је новост, каопретеће и злосутне сенке појавили у Паризу, уБриселу, а можда ће и наставити свој крвави поход“.Такође, један коментатор запажа „да Бернар-Анри Левивећ деценијама не представља глас политичког разума.Он је здушно подржавао побуњенике у Либији, Сирији,Ирану, али сада, суочен с побуном у Француској, „кодкуће“, „из своје палате у Маракешу, Жуте прслукетретира као смеђе и говори о ноћи кратких ножева, абивши француски министар образовања, извесни ЛукФери, отишао је корак даље. Он је прешао преко линијепозивајући полицију да против Жутих прслука, чијипротести месецима паралишу Француску, применитактику „пуцај да убијеш“.„Па шта? Ми имамо четвртунајвећу армију на свету и с њом можемо окончати овосрање“. Дакле, нису ово у западним земљама једине фашистичкеидеје и мисли. Шта је фашизам него неолибералникаптитализам, „диктатура најреакционарнијих,најшовинистичкијих и најимперијалистичкијих елеменатафинансијског капитала“.Но, да се вратимо Рзговорима Илије Бојовбића.ЖОРЖ ДЕЛИОС је студирао књижевност уСолуну.Књижевну каријеру почео је романом„Носталгија“. Написо је безброј есеја и критика, као иновеле „Камерна музика“ и „Ребро Касандре“ и др.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Господине Делиос, у чему је, по вашеммишљењу, тајна и вредност романсијерскогприповедања. Како бисте дефинисали природу романа,тог нјпопуларнијег жанра?ЖОРЖ ДЕЛИОС: Са разних страна више пута јепредлагано да изнесемо нека схватања о роману. Врлоје вероватно да ће нека од њих стећи вашеодобравање, док се са другима нећете сагласити. Каољудска бића морамо истраживати на страницама некекњиге исти и несицрпни феномен живота,трандсформисан на уметнички начин. Велики америчкиписац Хенри Џејмс, рекао је да „роман у свом најширемсмислу није друго до личан и непосредан утицајживота“. Видљиво је да услови живота у нашим данимапостају све несигурнији и сумњеивији и, баш због тога,постављају више захтјева и обавеза истраживању.Посматрано са историјске тачке, роман је књижевнаформа чији корени сежу далеко у прошлост. Срећемо гајош у хеленској антици под различитим називима. Упрошлости ромнан се можда обогатио натурализмом,реализмом, регионализмом и дескриптивномпсихологијом. Вероватно ће музичар или сликар моћисвојим изражајним формама пренети одређену методурада која нас упућује у хармонију звука ихроматаологије. За стварно разборитог читаоца веомаје позната чињеница да одређени писци, разврстани крозвреме, на врху приповедачке уметнсоти, сачињавајупоштовања вредно и неповредиво наслеђе. Поменимонека имена: Достојевског, Толстоја, Хенри Џејмса, ХенриФилдинга, Балзака, Стендала, Флобера, целу туплејаду светског угледа. Роман има своју старост. Уовом часу желим да се позовем на један из далекепрошлости, 11. века у доба када је госпођа Мураски,Јапамнка, написла ремек дело под насловом „Прича окраљевићу Генџи“, који се упоређује са „Дон Кихотом“.И на крају, роман има сопствена правила синтезе,сопствене законе који га конституишу као уметничкодело, а та правила и закони не личе уопште на оношто намеће свакодневни живот.НАПОМЕНА: Разговор са Филипом Девилером, који следи,има једну посебну тежину. Наиме, Девилер је био експертза Југоисточну Азију, посебно за рат у Вијетнаму. Свешто је у тм давним временима писао и говорио о САД(Империји зла свих зала, прим. ККС), може се поновитиу овим временима. Империја зла се служила истимвокабуларом, истим методама, пре свега проглашавајућибило које збивање, на било ком дели земљиног шара, чакда се радило о догађају у некопм селу, или у Босни,Космету, Украјини, Либији, Ираку, Сирији, и тако даље,да „угрожава њену безбедност“. На основу тедрскости после геноцида у Југостичној Азији (Вијетнаму),водила је до данашњих дана више од 100 локалниохратова, бомбардовала 37 земаља, убијала и спаљивала,загадила је те земље уранијумом, покрала националнабогаства тих земаља, реликвије.ФИЛИП ДЕВИЛЕР: Био је угледни коментатор иуводничар „Монда“. Руководи је Центром за националнаистраживања. Био је директор Секцције за ЈугоисточнуАзију. Специјализовао се за изучавање неких важнихпроблема спољне политике: проблем далеког Истока,посебно Вијетнама, немачког проблема и европскеинтеграциј, као и о односима Истока и Запада. Ауторје више књига као „Историја Вијетнама од1940.до1952“, “Крај једног рата, Индокина 1954“. усарадњи са Жаном Лакутиром., затим „Шта је Мао заистарекао“. Написао је велики број, студија, чланака.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Сједињене Државе желе „Корејскорешење“ за Вијетнам, то јест одржавање једног чврстогрежима на Југу, који би делила од Севера потпунозатворена граница. ФИЛИП ДЕВИЛЕР: Сједињене Државе су покушале, упркоссагласности, и формалних, изричитих одредабаженевских споразума да од јужне зоне Вијетнама створезасебну државу. То је као да су Нреци, за време Другогсветског рата хтели да у Француској створе одвојенудржаву од северне зоне која би, у ствари, била обичаннемачки протекторат. Познато је да су то учинили и саУкрајинским Рајхскомесаријатом у Совјетском Савезу.Јапанци су то учинили у Кини 1932., када су створилиМанџуријско царство (да је Девилер жив то би рекао дасе и данс примењује на Космету, прим. ККС). Као иНемци у Европи, Американци су у Вијетнаму нашликолаборационисте. Наиме, Сједињене државе суупотребљавале бројне аргументе да би оправдале својуполитику у Вијетнаму: позивале су се на обавезе којеимају према сајгонским властима, на одредбе Манилскогпакта, на опасност кинеске експанзије, на тобожњуподчињеност Ханоја Пекингу, на кумунистичкусубверзију, на крају на познату теорију домина, „ако уВијетнаму не сломимо комунистичу агресију, она ће сесутра поновити у Тајланду, Малезији, Филипинима, итд“.У питању је чак, рекао је предсеник Џонсон, „безбедностСједињених Америчких Држава“. У бити, данс јасно требавидети где је свету главни сукоб, а то је да Англо-Саксонци хоће да створе свој „Far Weat“ (Дивљи Запад),тржиште за своје производе, своју опрему и сигурнузону за своје инвестиције. САД су колонизирале ЛА, асада желе да колонизирају Југ и Југоисток Азије, Африку.Господине Бојовићу, ако би Сједињене Државезастрашивцњем, страхом, бруталном снагом, корупцијомили лукавством успеле да сломе отпор вијетнамскогнарода, онда бисмо бил сведоци развоја оног истогдуховног стања ставри какво је било оно које је светупознао после 1936. године, после успеха италијанскеагресије у Етиопији, италијанско-немачке интервенције уШпанији, инвазије Јапана у Кини, аншлуса Аустрије итд.Они који Сједињеним Дражавама оркестрирајуекспанзију, сматра ли би да им је све допуштено напаљукао, у осталом, унутар њихове земље. Ако би, напротив,агресија била сломљена онда би све наде осталедозвољене. Зато сам сматрао да ми је дужност даукратко изложим ту дилему пред својим студентима уПаризу 1966. године овим речима. „ Да ли ће Вијетнамбити Мадрид или Стаљинград“. У Мадриду је фашизамуспео да прође. У Стаљинграду, он се разбио и његоваосека започета на Волги, завршила се у Берлину, па чаки даље, у Нинбергу. Вијетнамски народ је показао, и то јеапслоутно важно, да амерички империјализам,најснажнији на свет, није више непобедив. Вијетнам јесвојом борбом учинио услугу народима целог света.ЖАН-МАРИ ДОМЕНАК: Био је публициста, професоруниверзитета дииректор и галави уредник часописа„Еспри“. Прекинио је студије књижевности збогприступања Покрету отпора. Године 1941. и 1942.уређивао је часопис младих антинациста. Организовао јепокрет отпора лионских студената са својим пријатељемЖилбером Дриом, кога су Немци стрељали и о чијем јеживоту написао књигу: “Онај који је вереовао у небо“.Чувени Емануел Муније га, након рата поставља задиректора часописа „Еспри“, а након Муниеве смртипостаје главни и одговорни уредник. Посебно се бавипроблемима масовних информација и комуникација.Оснивач је Института за новинарство. Његова многа делапреведена су на стране језике: „Политичка пропаганда“,„Повратак трагичног“, „Водич кроз савремене идеје“,„Европа и европска идеја“. У делу „РазбијеноХришћанство“ показује промашај католичке цркве даоствари свој двојаки задатак, исповедања вере идруштвеног чиниоца. Као припадник релативно ускогкруга интелектуалаца са левице, који су у Францускојподржали Југославију после сукоба са Стаљином 1948.,када објављује једну књигу о Југославији, бива одгурнутод титоистичког режима због подршке коју је даоЕдварду Коцбеку и осталим осуђеним у првомстаљинистичком процесу у Словенији. Крајемосамдесетих година се поново ангажује на страниЈугославије и њеног очувања, супростављајући сеалбанској пропаганди у француским медијима, али и таданаилази на бедем цинизма, овога пута од странесупростављених југословенских чиниоца, којима суразумевање и глас савести најмање били потребни.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Господине Доменак, интересује насактуелност Мунијеових гледишта данас.ЖАН-МАРИ ДОМЕНАК: Ми настојима да останемо вернипринципима Емануела Мунијеа и његове групе. Рећићувам, у неколико речи, да ми сечини да су типринципи данас поново веома актуелни. Муније је, још ураној маладости, пошао од апсолутног оспоравањабуржоаског друштва. Он није критиковао политички иеконосмки систем у Европи 1930. године, већ је вишекритиковао кризу цивилизације, пропаст, како је онговорио вредности, осиромашење бића које се губило уанонимности друштвеног живота, које се губило умноштву ствари, како је он говорио. Основна идејаЕмануела Мунијеа била је да се индивудуални живот,оно што је он називао лични живот, и колективниживот, који је он радије називао заједнички живот,више обогате. Он се дакле представио у духу ШарлаПегија, против друштва којим влада новац, истрошеног ибескрвног друштва које гуши буржоаски материјализами формализам. И ја сам лично, од пре неколико година,прошао кроз своју сопствену еволуцију, али и крозеволуцију неокапиталистичког друштва, поновозакључио да је тачна критика коју је дао ЕмаснуелМуније. Јонеско и Самјуел Бекет, кога сматрам занајвећег писца у француској, открили су наличје тогадруштва. Ми живимо у свету које брижљиво крије својунесрећу, које сиромашне, старе, болешљиве тера уизгнсанство, што чини срж моје књиге „Повратактрагичног“. Такође, желим да подвучем да су Јонеско иБекет показали апсурдност извесног језика, апсурдностизвесног економског система, упркос његових успеха;показали су да се отворених очију треба суочавати с тимзлом, које је наше зло; не моћи више говорити једандругом, не моћи више волети један другог, не моћивише радити. Као што је говорио Жорж Бернанс, „својунаду сам препустио побуњеницима у руке“, то је духовнапобуна против немогуићности да се живи, противзаглупљивања, против унижавања (невероватно, као даприча о садашњем стању у Србији и не само у Србији,прим. ККС).У следећем, четвртом делу, посветићемо више пажње,односно, нећемо прикзати само једно питање и једаноговор, Јонеску, Лакутиру и Лефевру.
Na seminaru folklora u Milvokiju ekipa Srpske Televizije imala je priliku da upozna bivšu mis Kanade
koja je verovali ili ne profesionalni vozač kamiona i instruktor
folklora. Tanja Munizaba je 2004 godine pobedila u izboru za “Miss
Canada”. Rođena je u Montrealu gde živi i radi a inače je našeg porekla.
photo credit : 2004 Arnold B.Orosa
Titula lepotice Kanade nije je sprečila u odluci da postane
profesionalni vozač kamiona u kanadskoj pošti. pored toga Tanja je
instruktor folklora i u Montrealu ima svoju folklornu grupu koja je
veoma uspešna.
Primer danas i omiljen: Roland Doša u jednom od umetničkih fotografskih viđenja napornog ali uspešnog rada u teretani
* Roland Doša, životna
priča: Prvi put sasvim iskreno, sasvim iz srca i otvoreno, priča za
jedan medij, naš prijatelj iz Subotice, danas uspešan bodibilder. Kroz
kakvo je sve trnje prošao, o alkoholizmu, bez trunke zaobiliaženja
istine, o danima vojske i ratnim iskušenjima koje je prebrodio, o tome
kako mu je žena postala i ostala najveći prijatelj i podrška. O svom
vrednom ali napornom radu stolara, o onom što je kao dečak sanjao, pa u
tridesetim i čettrdesetim dosanjao, postao sportista za uzor. I što je
najvažnije verovatno od svega, drug kojeg mnogi ljudi jednostavno, vole.
Ova priča imaće nekoliko nastavaka jer tako popularni Roly zaslužuje,
uz niz fotografija koje svedoče o svemu tome što će on da nam za Novi
Radio Sombor ispriča. Naravno, potrudićemo se da uradimo i pravi,
profesionalni buking za Rolanda a i fotografije koje nam već šalje imaju
sasvim dovoljan odraz onoga čemu se svakodnevno posvećuje. Ovu neobično
retko priču prepuštamo vama…
~ . ~
Od kada znam za sebe želeo sam da budem
bodibilder kao mnogi u ono vreme kad je Švarceneger bio No1. Kao deca
pravili smo kod kuće tegove, prvo od gipsa posle od betona. Čitao sam
časopise onda a nije bilo baš nešto ni bilo… jedan je bio, čije sam
sadržaje “gutao”… Drug mi je nabavio, posle dao meni, ja sam isto
posle dao nekome i tako jednu novinu, pregledali smo nas desetorica. Od
svoje 12-te godine sa manjim – većim pauza,a trenirao sam u svojoj kući,
imao sam periode da ponekad prestanem, pa opet iznova; sa 16 godina
počeo sam da prvi put treniram u teretani. Tada sam već radio u
građevini. Imao sam radnu knjižicu sa šesnaest godina, u građevinskoj
firmi Integral. Kasnije su me poslali u Beograd, da radim sa svojih17
godina… tamo smo od 6 ujutro pa do posle podne 6, radili i nisam mogao
nikud da idem, da izlazim. Spavali smo u baraci na gradilištu i svakih
mesec dana – ili 2 nedelje došli bismo kući, na vikend. Bilo je mnogo
puta kad smo radili i pole večere, uveče do 10, sasvim malo sam imao
vremena, čisto da se istuširamo, pa spavanje, ujutro iznova. U to doba
ljudi su radili, voleli su sa rade i tako su već bili vaspitani, u
startu.
Jako mi je bilo teško gledati mišićave
ljude, tako da ja nisam mogao da treniram pa smo na kraju ipak i uprkos
tolikom poslu, čim smo imali pola sata slobodnog vremena, pa sam se tamo
sa jednim prijateljem upoznao, nabavili smo neke šipke, zavarili ih i
dizali… Uvek sam bio suv, nikad nisam imao viška i teško mi je bilo i
jednu kilu dobiti. Posle godinu dana, kad smo opet radili kod kuće, u
Subotici, tu se radilo samo 8 sati dnevno, opet sam počeo posećivati
teretanu, nastojao sam da što viđe vežbam… pročitao sam sve što sam
našao o bodibildingu i kada sam već shvatio, sa 18 godina ono što mnogi
neće u životu, nikada svatiti, dobio sam poziv za odlazak u vojsku.
Počeo je rat već naveliko. Osmog avgusta 1991. sam napunio 18 godina a
15. septembra sam morao da idem u vojsku. Prvo, za Rijeku dobio poziv, a
za par dana, sam dobio drugi poziv – za Skoplje.
Pre sam slušao, pričali su mi stariji
drugovi da u vojsci jedeš na vreme, spavaš kako treba, sve na vreme…
nemaš vremena da razmisljaš, tek tamo dete postaje čovek… čak i fizički
se popraviš. Zato je bilo u ono vreme, da kada su čule devojke da neko
nije bio u vojsci, tu već nesto ne štima. Moj otac ko je baš te godine
umro, sa 40 godina od alkohola. Uvek je reko tako, da ako si već rođen
kao muško, budi muško. Posle 3 meseca sam postao desetar, iako nisam
znao perfekt srpski. Znali su gde idemo, obučavali su nas danju i noću. o
tenku smo znali sve do za poslednjeg šarafa svi i, opet nisam bio u
mogućnosti da vežbam bar kolko-tolko, pošto bodibilding mi nije ni onda
izašao iz glave. Posle Nove godine, 1992. smo izašli iz Makedonije i
onako kompletno ispakovali magacine kasarne, sve. I bio sam jedno vreme u
Uroševcu, na Kosovu, pa iz Uroševca u Prizren i jednog jutra na smotri
je potporučnik rekao da sutra idemo… Neću da pišem o tome gde sam bio
42 dana, pakao. Nas dvadeset jedan smo otišli iz čete a vratili smo se
sedmorica. Kao deca morali smo videti kako ljudi postaju životinje,
ubijaju a ne znaju ni zašto. Tolko o ratu.
Kada smo se vratili… prvo u Beogradu sam
bio, a posle opet – u Uroševac. Posle toga u Gnjilane i pošto smo već
imali iskustva koja smo preživeli, rat, stavili su nas na 2 meseca kao
neku vrstu straže, spavali smo u nekim šatorima.
Sve vreme sam razmišljao kako ću ja lepo
da počnem trenirati i da budem bodibilder. Za godinu dana sam jednom
išao kući. Kad mi je istekao vojni rok trebali smo ostati jos 3 meseca –
u rezervu. Mislim da sam dosta toga naučio tamo i u vojsci i u ratu.
Nikad nisam mrzeo a posle toga još manje… ne mogu da mrzim. Mržnja je
zlo. Mislim da je dar od Boga što opraštam i ne jedem sam sebe. Ljudi
koji mrze nisu inteligentna bića, mada ne znam kolko misle da jesu. Ne
žalim sebe, ne žalim svoj život, samo žalim decu koja su tamo bila pa se
vratila.
Kada sam došao kući bio sam svestan da
mi je ovo još jedna šansa. Međutim, počeo sam da radim i da odmorim
mozak od svega… ali, počeo sam da pijem svakog vikenda. Da li sam ja
onda hteo da zaboravljam i tako na kretenski način uhvatio se za alkohol
ne znam, samo znam da me to vuklo sve više i više. Kasnije sam i posao
ostavio pa sam počeo nešto drugo gde se pare lakše zarađuju od čega su
ljudi gradili i još dan danas grade kuće. Samo što – kako sam zarađivao
ja sam lepo sve podelio, prokockao, ako si mi onda u ono vreme bio
prijatelj verovatno se sećaš. Brzo sam ja to i ostavio, nešto me diralo,
nešto nije bilo u redu… znao sam da neće biti dobro ako nastavim tako a
kasnije sam saznao da su neke moje poznanike i ubili, znači užas.
Trening – opet nije išlo pošto sam
navikao da idem u kafanu, voleo sam da pijem, bilo je 3 dana da nisam
odlazio kući. U međuvremenu upoznao sam jednu devojku, ona mi je žena
sada evo 26 godina. Prestao sam lutati, nisam više išao u kafanu, ako
smo išli negde išli smo zajedno. Brzo smo mi to tip-top počeli zajedno
da živimo i ne znam kako mi to došlo, imao sam još toliko para ušparano
da sam kupio jednu ručno pravljenu kombinovanu stolarsku mašinu, za 300
maraka.
Ostavio sam je u garažu i od tada, 14
godina sam bio privatni stolar. Prvo sam male stvari radio, probao,
ispitivao, zanimalo me sve to. Sa drvetom raditi je umetnost. Ne ovo što
na seriju rade, već zna se šta. Čim sam zaradio, uvek sam kupio nešto
dodatno, neki alat, kasnije neku ručnu mašinu pa još veću mašinu… I uz
nu uvek još drugačije, ponešto.. iii, polako primetio sam da se
postepeno širim. Ne ono – da sam od roditelj, svašta dobio – pa kako
došlo tako otišlo, već sa svojim rukama zaradim za još jednu mašinu, pa
još jednu i tako… Međutim, pio sam i dalje… ako sam bio tužan zato,
ako sam srećan bio, opet zato. Dakle, alkohol je bio uvek prisutan.
Kasnije sam imao već i radnika. Posle dvojicu. Video sam da bolje ide
kad sam sam u radionici a oni idu da montiraju u međuvremenu ili ako je
trebalo, angažovao sam još nekoga pa smo dvojica u radionici, dvojica na
terenu. Tako su prolazili dani, nedelje, meseci… ponekad sam
trenirao, ali samo u kući. Trening mi je bio isto prisutan u životu kao
da čeka nešto, kao da će se to desiti u pravom trenutku da mi bude
pomoć…
Tako sam dugo radio da bih posle još
vise pio. Majstor je ujutro popio uz kafu dve, pa sa radnicima bih onda
otišao da vidimo neki posao kad tamo i majstor je navikao svaki dan na
kraju da pije. Ok je to bilo u početku, par godina može i 10 i 15 skoro
nisu ni “videli” na meni ništa. Nego, desilo bi se da sam ujutro ustao i
dok nisam popio čašu, kasnije 2-3, tresla bi mi se ruka. Gledam, rekoh,
pa nije valjda da sam na to navik’o… onda, alkoholičar – reč nisam
hteo da čujem a ne da izgovorim. Popijem ja njega ono, smirim se.
Prođe vreme, naravno ne jedem ili
minimalno nešto pojedem… ono nešto mi fali, nešto živci rade, ruka opet
krene, pošaljem nekoga iz radionice po pivo, pijemo ono… smirim se opet…
U međuvremenu naravno posao ide, ali
osećam polako da nisam onaj stari. Brže se umorim, desi se da moram
danju da prilegnem malo, mada to i nije nešto jer sam po čitav dan bio u
radnom odelu, i nedeljom sam često radio. Prolaze godine, ne obraćam
pažnju na piće ali naravno pijem ga dalje i više količinski a i na
kvalitet već nisam gledao. Postajem alergičan na prašinu… manje sam
radio, još više pio i razmišljao istovremeno, da prestanem sa
stolarijom. Prođe još godina, onda sam već samo jednog radnika imao a
koji je isto voleo sa pije. To ga i odnelo u grob, pre nekoliko godina.
Počeo sam da shvatam sa sam ja alkoholičar. Prazne flaše, pikavci, svako
jutro mi se ruka trese i sad već moram popiti žestoko, a pivo je samo
da “opere” to… Ostavio sam – to jest imao sam samo jednog radnika i to
baš onog koji je isto alkos.
Kad sam pio i popio nije mi ni to bilo
problem što sam alkos. Sretnem druga… ej matori alkos sam jbt i smejem
se… nego kad sam se istreznio bio sam često uplašen nešto više od 30
godina, otac mi umro sa 40 isto od toga.
Došla je polako faza kad već nisam mogao
da radim. Nisam ni primetio kako se to desilo… Danas kažem… nisam
hteo da primetim. Alkosi su sebični ljudi. Alkohol, droga, kocka…
gledaju samo sebe, da imaju dnevnu dozu a ostalo ako bude, bude. Ja sam
sada antialkoholičar, to je nešto sasvim drugo, drugi život krenuo…
inače možeš biti lečen alkoholičar ili narkoman jer narkoman može da
bude samo “čist”. Može da bude 5 ili 10 čak 15-20 godina čist ali ostaje
narkoman.
Na kraju ne da nisam mogao raditi, već
ni jesti… nije ništa ostalo u meni. Povratio sam što sam pojeo, bilo
šta… često i što sam popio… desilo se noću da, kad sam se probudio,
nisam znao da popijem za smirenje lek ili pošto nisam imao kod kuće piće
sipao sam vodu u čist alkohol onako, “od oka”. Ne samo ruka već čitavo
telo mi se treslo. To što kažu da vide belog miša, to sam ja prošao… ja
sam već mešao realnost i nisam znao da li spavam ili sam budan. Moram
opet da spiminjem ženu. Svaka joj čast i hvala što je izdržala to sve.
Ne može se to napisati kako joj je bilo. Užas…
Jednog dana sam spakovao stvari u torbu i
ušao sam u bolnicu, na psihijatriju. Dobar dan, ja sam alkoholičar…
Bio sam unutra devet dana, za devet dana dok nisam pio dobio sam boju na
koži bolju… Deveti dan me doktorka zvala da popričamo, kaže mi… ti ćeš
danas otići kući, normalniji si ti od ovih koji ovde rade. Pričali smo
sat i po i rekla je da zna da ću uspeti. Izašao sam na kapiju i gledam
šta se dešava u gradu, napolju. Jedna ograda deli ljude a razlika je
samo to što preko ograde ljudi sto posto su popili svoje lekove a tu gde
sam ja sada, nisu svi. Inače, unutra sam dobio 3 puta 10 mg bensedina i
ništa više. Onda sam video, konačno, da miram ja to lično da uradim i
odlučim ako ne želim dalje da se mučim jer drugo je umreti a ovo su
muke.
Otišao sam kući, nisam pio otprilike dve
nedelje i jednom, kada mi nije dao vrag mira, popio sam četiri piva… to
sam ispovratio, izašao u onom momentu u kupatilo, pogledao sebe u
ogledalo, pa sad neću napisati kako sam sve sebe psovao i na kraju je
bila – reč: Alkoholičaru jedan i pljunuo… zamrzeo sam sebe… zamrzeo sam
takvog sebe. I zamrzeo sam alkohol.
Nije mi bilo toliko teško kao što sam to
pomislio jer onda već nisam pio mesec dana… tako da, mogao sam
jesti… ok, ponekad sam imao krizu ali pošto sam znao već tako trezan,
da ako pijem, nikad neće biti gotovo osim samo kad umrem i onda sam već
imao tako trezan, mesec dana savest me dirala da okolinu ne uništim
skroz.
U julu sam ostavio alkohol, u oktobru
sam počeo da vežbam jer mi je trening bio kec, onaj kec koji sam
spominjao, da čeka nesto… znači, sa 35 godina sam otišao u teretanu sa
namerom da ću se takmičiti jednog dana. Naravno da su me ismejaval,
jeri gde ću ja takav šugav i mator na takmičenje, to je bilo 2008.
godine, a 2012-2013. Sam već bio na 16 takmičenja, od toga 6 puta
pobedio na domaćem terenu, a na Svetskom prvenstvu sam dva puta treći i
jednom četvrti! Ostalo je, sve drugo i treće mesto na mnogim drugim
takmičenjima.
Sad imam 45 punih. Deset godina treniram a pre nedelju dana počeo sam da se spremam na takmičenje i antialkoholičar sam.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(U nastavku: O deset godina aktivnog trenažnog procesa bodibildera Rolanda Doše)
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 