Besmisleno je o demokratiji govoriti a ratove voditi na osnovi neproverenih i podmetnutih izveštaja (Video)

Es ist sinnlos über Demokratie und Menschenrechte zu sprechen, aber Kriege auf der Grundlage ungeprüfter und unterstellten „Wahrheiten“ zu führen-Video

Posted on März 5, 2016 by dijaspora | Bearbeiten

foto3

Es ist eine unumstößliche Tatsache, dass die Regierungen der U.S.A. wie auch die der B.R.D. REGIERUNGSHOHEIT AUSÜBEN auf der Grundlage von Berichten der Nachrichtendienste, wobei sie nicht in der Lage sind diese zu kontrolieren und die Inhalte auf den Wahrheitsgehalt zu prüfen.

Es ist sinnlos über Demokratie und Menschenrechte zu sprechen, aber Kriege auf der Grundlage ungeprüfter und unterstellten „Wahrheiten“ zu führen. Das ist Zynismus pur! Dies führt zur Zerschlagungen funktionierender souveräner Staaten, deren Lebensstrukturen, unzähligen Tote, Verkrüppelten, Hunger und millionen von den Flüchtlingen denen auf diese Art und Weise die elementare Menschenwürde entzogen wird! :https://www.youtube.com/watch?v=s6QOc535gOM

Auch dies ist unumstößliche Wahrheit: An der Spitze der Geheim- bzw. Nachrichtendienste besteht keine garantierte Immunität gegen Bestechlichkeit und Usurpation der Macht!
Solange Nachrichtendienste in den Händen der Geheimdienste sind, die aus Geheimhaltungsräson auf demokratische Art und Weise nicht zu kontrollieren sind, wird jemand aus dem Schatten regieren an Stelle der demokratisch gewählten Regierungen! Das kann kein Ziel und Sinn der Rechtsstaaten, gegründet auf Demokratien, sein!
Ohne die Möglichkeit eine demokratische Instanz zu haben, die in der Lage wäre die Geheim- und Nachrichtendienste zu kontrollieren und deren Nachrichten auf den Wahrheitsgehalt hin zu prüfen, wird es nicht möglich sein, Demokratie im wahren Sinn dieses Wortes zu haben, es wird weder Frieden noch ein Leben ohne Kriege auf unserem schönen Planen Erde geben!
Das uneingeschränkte Recht auf Geheimhaltung der Nachrichtendienste öffnet Tür und Tor jeglicher Art von Koruptionen und die Möglichkeit, das jeder im eigenen Interesse, nach eigenem Bedarf und der „Dicke des eigenen Portmonee“ sich selbst die eigene „Wahrheit“ bestellt, im Sinne persönlicher unbegrenzter Bereicherung ohne Sinn und Verstand. Ohne die Möglichkeit der Wahrheitsprüfung, ohne die Kontrollen der Nachrichtendiensten sind und bleiben die Parlamentarier und die Regierungen nur Marionetten, Geiseln der Nachrichtendienste, die die Strippen ziehen, nach dem Auftrag der „Moneten“ aus dem Schatten.
Eine demokratische Kontrolle der Geheim- bzw. Nachrichtendienste hätte die Dienste nicht geschwächt in der Vertraulichkeit und Geheimhaltung, denn auch die Kontrolleure unterliegen den Bestimmungen des Staatsgeheimnis. Nur die Wahrheit kann die Welt retten. Leisten auch Sie Ihren Beitrag um der Wahrheit dienlich zu sein; denn ohne die Wahrheit ist auch Ihre Welt bedroht. In diesem Sinne schauen Sie dieses Video an. Ich bin überzeugt, dass Sie es dann auch an Freunde und Bekannte weiter leiten werden. Danke!
https://dijaspora.wordpress.com/2016/02/29/wolfgang-neskovic-der-cia-folter-report-swr1-leute/
Dušan Nonković-Teodorović

Werbeanzeigen

SVESRPSKA ZAJEDNICA FRANCUSKE (SZF) – Pariz, 21. februara 2019. SAOP[TEWE ZA JAVNOST

1
SVESRPSKA ZAJEDNICA FRANCUSKE (SZF)


Pariz, 21. februara 2019.
SAOP[TEWE ZA JAVNOST
Ми, Срби у Фрaнцуској, са ogor~ewem i osudom pamtimo zlo~ina~ko SAD-NATO bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije, uglavnom Srbije, skrnavqewe srpskih duhovnih svetiwa, proterivawa srpskog stanovni{tva sa svojih vekovnih ogwi{ta od strane шiptarskih terorista, i najzad, okupaciju Kosova i Metohije.
Danas, {iptarski teroristi, preru{eni u dravnike, lane dr`ave Kosova, uz podr{ku i sau~e{}e pojedinih politi~ara i multinacionalnih kompanija SAD i Kanade, me|u kojima se nalaze i oni koji su po~inili zlo~in nad srpskim narodom u toku SAD-NATO agresije, nastoje da otmu prirodno i rudno bogatstvo Srbije. Srbija to ne sme da dozvoli.
Potse}amo srpsku i svetsku javnost da Srbi nisu zaboravili:

  • Da je NATO, predvo|en Sjediwenim Ameri~kim Dr‘avama, bombardovao Srbiju 1999. godine, u suprotnosti sa me|unarodnim pravom, po~iniv{i zlo~ine me|unarodnog karaktera nad civilnim stanovni{tvom. Za te zlo~ine jo{ niko nije odgovarao. Ti zlo~ini ne zastarevaju.
  • Da su Sjediwene Ameri~ke Dr‘ave i NATO okupirale Republiku Srbiju. Potse}amo, da se na osnovu ^lana 42 Ha{kih propisa iz 1907. godine, teritorija jedne drave smatra okupirana kada se na|e pod autoritetom neprijateqske vojke, {to je danas slu~aj sa Srbijom. Pored toga, @еневska Конвенција IV, ^лан 2 потврђује да се definicija okupacije односи на "све случајеве делимичнe, или потпуно окупираne територије“. Trajawe okupacije, po tuma~ewu mnogih stru~waka me|unarodnog prava, nema vremensko ograni~ewe i moe da se svede ~ak i na nekoliko sati. To je vaan podatak, imaju}i u vidu niz Sporazuma koje je Vlada Srbije potpisala sa SAD, i posebno sa NATO-om o takozvanom tranzitu wihovih oruanih snaga preko teritorije Srbije.
  • Da se okupacija Republika Srbija, ogleda : 1) Prisustvom SAD-NATO neprijateqske vojne baze Bondstil, 2) Prisustvom KFOR-a, me|unarodnih vojnih snaga Ujediwenih nacija na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, 3) Nezakonitim prenosom suverenosti june srpske pokrajine na {iptarsku teroristi~ku organizaciju i 4) Sporazumima kaje je prethodna vlada Srbije potpisala sa SAD i sa NATO okupatorima. Stoga, Svesrpska zajednica Francuske, pozivaju}i se na svoje slavne predke, na svoje duhovno nasle|e, kao i na ~asne savremenike, koji se bore protiv Veleizdaje Kosova i Metohije, ne prihvataju}i srpsko nacionalno poniewe, sve~ano usvaja slede}u,
    DEKLARACIJU
    O JEDINSTVENOSTI I TERITORIJALNOJ CELOVITOSTI REPUBLIKE SRBIJE
  1. Kosovo i Metohija su neotu|ivi deo suverene teritorije Republike Srbije, u saglasnosti sa Ustavom Srbije i Me|unarodnim pravom, ukqu~uju}i i Rezoluciju 1244 (Aneks 2, ^lan 8) Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Razgovor i mogu}e prihvatawe takozvanog razgrani~ewa,
    2
    zno~ili bi pristanak na povredu teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ne samo da su
    antiustavni, ve} su ravni priznawu lene drave Kosova.
  2. Nezakonit prenos suvereniteta Kosova i Metohije na teroristi~ku organizaciju kosovskih
    Albanaca je ostvaren uz podr{ku i sau~e{}e SAD-NATO okupacionih snaga. Na osnovu
    Me|unarodnog prava, okupacione snage SAD-NATO, nisu imale pravo da mewaju ekonomsku,
    socijalnu, niti pravnu strukturu okupirane teritorije Srbije (^lan 53 IV @enevske
    Konvencije) niti da od te june srpske pokrajine stvore jednu drugu dravu, kao {to je to
    u~iweno sa progla{ewem nezavisnosti Kosova od strane teroristi~ke organizacije OVK.
  3. Oчуваwe суверенитетa и територијалнog интегритетa Republike Srbije, kao pravnog
    naslednika Savezne Republike Jugoslavije, garantovano je Ustavom Republike Srbije, 2006.
    godine i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, 1999. godine i најважнијi je
    државнi и националнi интерес koji se, u ime legitimne kolektivne samoodbrane, a u skladu sa
    ^lanom 51, Poveqe Ujediwenih nacija, brani svim stredstvima, ukqu~uju}i i upotrebom
    oru`ane sile.
  4. Drave i narodi, ~ija je zemqa okupirana od strane sile, zadravaju stalno pravo na svoje
    prirodno bogatstvo. Pored toga, nelegalne su sve mere koje okupator preduzme da bi koristio
    prirodno i qudsko bogatstvo okupirane teritorije. Na osnovu toga, izme|u ostalog:
    Okupator не преузима суверенитет над територијом;
    Забрањена је конфискација приватне својине;
    Културна имовина мора бити поштована;
    Приватно власништво не може бити конфисковано од стране окупатора;
    Okupator не стi~e pravo влаsништвa над neпокретном јавном имовином.
  5. Dunost Narodne skup{tine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije je da proglase okupaciju Srbije, kako bi se Srbija pravno za{titila od pqa~ke {iptarskih terorista i svetskih multinacionalnih kompanija. Poznato je da je Kosovska vlada donela odluku da se sva nepokretna imovina, registrovana na ime Republike Srbije, kao naslednika SFR Jugoslavije, registruje na ime Kosova. Milioni kvadratnih metara zemqi{ta, i imovina najve}ih srpskih javnih preduze}a mali su deo bogatstva koje Vlada Kosovaeli da prisvoji.
  6. Svaka saglasnost i pristanak Vlade Republike Srbije o otu|ivawu dela teritorije Republike
    Srbije, ili pre}utno prihvatawe okupacije, u ime “realne politike” podrazumeva se krivi~nim
    delom protiv Ustavnog ure|ewa i bezbednosti Republike Srbije (^lan 305, ^lan 306 i ^lan
    307).
  7. Da bi se uspostavio mir izme|u gra|ana Republike Srbije i samoproklamovane lane drave
    Kosova, neophodno je da se vratimo takvim odnosima u kojima ne}e vladati interesi drugih
    drava, niti interesi multinacionalnih kompanija. Jedino u takvim uslovima i u okviru jedinstvene drave Srbije, Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, Statuta Su{tinske
    Autonomne pokrjine Kosova i Metohije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih
    nacija, odra}e se mir i pravda. Suivot izme|u Srba i gra|ana albanskog porekla je neminovan
    i mogu} je me|usobnim po{tovawem, za{titom qudskih prava, i jednakosti. Pored toga, gra|ani
    ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije albanskog porekla, po svom naho|ewu, mogu da se
    organizuju, kao nevladina organizacija, s ciqem da dobiju Консултативни статуt u okviru
    Економског и социјалног saveta Уједињених нacija. To је највиши статуt коga Уједињенe
    наcije дaju невладиним организацијама, чиме им се омогућава суделовање у раду
    Уједињених наcija.
    3
  8. Obzirom da su SAD-NATO, podravaju}i terorizam i nelegalni separatizam, po~inili mnogobrijne zlo~ine tokom agresije na Srbiji, Vlada Republike Srbije, da bi za{titila srpske nacionalne interesa i opstanak svog naroda, treba da usmeri svoju spoqnu politiku prema bratskoj Rusiji i prijateqskim zemqama koje подржавају суверенитет и територијални интегритет Srbije i koje nisu priznale samoprogla{enu lanu dravu Kosovo. Me|u tim zemqama, mnoge drave Evropske zajednice taj uslov ne ispuwavaju.
  9. Odbrana nacionalnih i dr‘avnih interesa Srbije, naspram globalnih osvaja~a, pod kojima
    prvenstveno podrazumevamu SAD-NATO, ne mo‘e se braniti bez podr{ke prijateqskih zemaqa, niti se mo‘e braniti poniznom politikom koja ne po{tuje ~ast i dostojanstvo svog naroda.
    Svesrpska zajednica Francuske, na svom Skup{tinskom zasedawu od 21. februara 2019. godine,
    sve~ano poziva Srbe u otaxbinskim zemqama i u rasejawu na svesrpsku sabornost, me|usobno
    povezivawe i zajedni~ko delovawe u odbrani srpskih nacionalnih interesa. Pozivamo srpske
    organizacije u rasejawu i u otaxbinskim zemqama da, imaju}i u vidu svesrpske nacionalne interese,
    uspostave saradwu sa rodoqubivim nevladinim organizacijma u Srbiji, Republici Srpskoj, kao i sa
    izbegli~kim nevladinim organizacijama okupirane Republike Srpske Krajine u okviru jednog
    zajedni~kog rodoqubivog Programa,
    Sima S. Mraovi}, Doktor Neurofiziologije,
    biv{i predsednik, SZF
    Ivan Jankovi}, po~asni predsednik SZF

Из техничких разлога није било могуће објавити овај текст ћирилицом-(Извиње аутора)

Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те да ургираш и пошаљеш ово свим твојим контактима како би потписали и ширили даље. Хвала http://chng.it/mfS8RnXF

Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те да ургираш и пошаљеш ово свим твојим контактима како би потписали и ширили даље. Хвала

http://chng.it/mfS8RnXF

Пошто нам је стварно битно да петиција око ПОНОВНОГ РАЗМАТРАЊА ПРИЗНАЊА КОСОВА од стране Италије успе, молим те да ургираш и пошаљеш ово свим твојим контактима како би потписали и ширили даље. Хвала http://chng.it/mfS8RnXF

Liebe Change.org-Nutzerinnen und -Nutzer, wir setzen auf Change.org Cookies ein, um Ihnen möglichst viele interessante Inhalte anzuzeigen. Weitere Informationen.


Ridiscussione del Riconoscimento Italiano del Kosovo Indipendente

Comitato Promotore hat diese Petition an Camera dei deputati gestartet.

Premesso che:

il Kosovo e Metohija rappresenta il cuore della civiltà serba. In quella regione si svilupparono gli insediamenti primordiali del popolo serbo ed ivi sorsero, nei secoli XIII e XIV, quelle oasi di cultura e di spiritualità religioso-ortodossa che sono i monasteri, preziosi custodi delle scritture, delle pitture e della memoria storica del popolo serbo;

la Costituzione della Serbia prevede che a partire dalla tradizione statale del popolo serbo e dall’eguaglianza di tutti i cittadini e delle comunità etniche in Serbia, la Provincia del Kosovo e Metohija è parte integrante del territorio della Serbia, che gode dello stato di autonomia sostanziale nel quadro dello Stato sovrano della Serbia e che da tale condizione della Provincia del Kosovo e Metohija seguono gli obblighi costituzionali di tutti gli organi statali di rispettare e difendere gli interessi statali della Serbia in Kosovo e Metohija e tutte le relazioni politiche interne ed esterne;

la Risoluzione 1244 delle Nazioni Unite adottata dal Consiglio di Sicurezza il 10 giugno 1999 riafferma l’impegno di tutti gli Stati membri per la sovranità e l’integrità territoriale della Repubblica Federale Yugoslava e degli altri Stati della regione, una sostanziale autonomia e una significativa auto-amministrazione per il Kosovo, il diritto per tutti i rifugiati e sfollati al rientro a casa in sicurezza, in particolare autorizza il Segretario Generale, con l’assistenza delle competenti organizzazioni internazionali, ad impiantare in Kosovo una presenza civile internazionale per organizzare un’amministrazione ad interim per il Kosovo, sotto la quale la popolazione del Kosovo eserciti una sostanziale autonomia all’interno della Repubblica Federale di Yugoslavia che sarà decisa dal Consiglio di Sicurezza delle Nazioni Unite;

malgrado la presenza di un esercito internazionale d’interposizione, il cosiddetto UCK ha provveduto ad espellere dal Kosovo e Metohija quasi tutte le minoranze non albanesi (circa il 20% degli attuali abitanti), cioè 240.000 persone, di nazionalità serba, montenegrina, turca, rom, ebraica, egiziana, gorana (cioè slava-islamizzata), croata e albanese, distruggendo centinaia di chiese e siti religiosi ortodossi, un danno profondo non solo per la cultura serba ma per tutta la cristianità medioevale. Parte della comunità serba, specie nella Metohija, è costretta a vivere in enclavi assediate dalla maggioranza albanese;

sotto la spinta della parte “occidentale” della Comunità internazionale, cioè gran parte dell’Unione Europea più gli Stati Uniti, il governo albanese di Pristina ha proclamato unilateralmente il 17 febbraio 2008 la sua indipendenza dal resto della Serbia. Questo processo di secessione trova però enormi difficoltà ad essere legittimato dalle Nazioni Unite, dove il veto russo-cinese blocca l’ingresso dell’entità kosovara in tutte le organizzazioni diplomatiche multilaterali, per cui i riconoscimenti avvengono solo su iniziativa delle singole nazioni;

il riconoscimento del Kosovo da parte italiana è avvenuto il 20 febbraio 2008 durante un Consiglio dei Ministri dell’allora Governo Prodi e con una lettera inviata a Pristina dall’ex Ministro degli Esteri D’Alema, senza alcun preventivo dibattito parlamentare e senza alcun coinvolgimento delle forze politiche né di maggioranza né di opposizione;

Spagna, Cipro Slovacchia, Romania e Grecia sono i cinque Paesi dell’Unione Europea che ancora non riconoscono l’indipendenza del Kosovo, così come tutti i Paesi del Gruppo dei BRICS rimangono attualmente contrari.

Considerato che

il “precedente” del riconoscimento del Kosovo da parte di alcuni Paesi ha generato un “effetto domino” in tutta Europa, provocando un vulnus al diritto internazionale e contribuendo all’attuale instabilità globale;

Ai 90 Paesi che non intendono riconoscere l’entità autodenominatasi Repubblica del Kosovo , si aggiungono la Liberia, Grenada, Dominica, Suriname, Sao Tome e Principe, Guinea Bissau, Burundi, Papua Nova Guinea, Lesotho e le Isole Comore.

Alla luce

delle nuove tensioni che interessano i Balcani, non solo in Kosovo ma anche in Macedonia, Bosnia, Grecia, Albania, Montenegro e Serbia, e degli interessi geopolitici strategici dell’Italia per la stabilità di questa regione:

i seguenti sottoscrittori richiedono l’apertura di un dibattito parlamentare sulla possibilità da parte dell’Italia di rivedere il riconoscimento del Kosovo quale Stato indipendente e un maggior attivismo da parte delle Autorità militari politiche e culturali italiane nella tutela delle minoranze e dei beni culturali in Kosovo e Metohija. Richiedono in particolare ai vari gruppi parlamentari di esprimersi formalmente sulla questione del riconoscimento italiano del Kosovo e all’attuale Governo italiano di coordinarsi con il Governo di Belgrado per acquisire nuove informazioni in merito all’attuale situazione della provincia del Kosmet. Richiedono che l’Italia, in conformità alla Risoluzione 1244 dell’ONU, promuova in tutte le sedi opportune il rientro a casa in sicurezza dei rifugiati e sfollati dal Kosovo e Metohija.Starten Sie jetzt Ihre eigene PetitionDiese/r Petitionsstarter/in setzt sich für Dinge ein, die ihr/ihm am Herzen liegen. Machen Sie das auch?Petition starten

Neuigkeiten

  1. Vor 3 Stunden6.000 Unterstützer/innen
  2. Vor 3 MonatenComitato Promotore hat diese Petition gestartet

Darum unterschreiben Menschen:

Salvatore Picillo·Vor 3 MonatenSto firmando perché il Kosovo è Serbia

  • 39

·


Max Fabris·Vor 3 Monatensecondo la risoluzione ONU 1244 il Kosovo non si può dare una struttura giuridica al di fuori della Serbia cui in questo momento ancora appartiene

  • 30

·Alle Gründe ansehen

Да Срби нису гинули за Далмацију, данас бисмо гладовали

14. августа 2018, на Пагу, изнад увале Малин на рту Слана, крај масовне гробнице, поставили смо Часни крст. Служен је парастос. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Да Срби нису гинули за Далмацију, данас бисмо гладовали

Датум објаве: петак, фебруар 15, 2019 Објављено у Други свјетски рат, Остало Величина слова: A-A+Share4

Хрватски историчар Горан Шарић подсјећа на оно што у Хрватској прећуткују и о чему не говоре, држећи се стереотипа о Србима као вјечитим непријатељима – Срби су два пута спасили хрватску обалу.

Текст хрватског историчара Горана Шарића у којем подсјећа јавност да су Срби 1918. године и у Другом свјетском рату својим животима два пута плаћали слободу Далмације, односно хрватске обале, изазвао је различите коментаре у региону.

Шарић, који је и католички теолог, наводи да је Лондонским уговором од 25. априла 1915. године Италији обећана готово цијела источна обала Јадрана, а Србија је требало да добије остатак далматинске обале, Славонију и БиХ.

Тада је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустроугарску остављена за крај рата.

Међутим, српским војницима тај уговор није много значио, па су 1918. године ослободили цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке.

У Ријеку су тада стигли и Американци, Британци и Французи, али и 700 српских војника. Од пуковника Војина Максимовића тражено је да се повуче 20 километара, али су српски војници само прешли мост, остали у источном дијелу града и тако га сачували од пада у италијанске руке.

Србија подјелу Хрватске није дозволила, написао је Шарић на „Фејсбуку“.

Потврде ових чињеница, иначе, могу се наћи и у сачуваним хрватским новинама из тог периода.

Године 1945, на самом крају Другог свјетског рата, водила се једна од најжешћих битака Нијемаца и Италијана са партизанима – битка за Ријеку. Добро утврђена, на брежуљцима, Ријека је била готово неосвојива.

У крвавом сукобу погинуло је више од 6.000 војника 4. армије, чију су окосницу чинили српски партизани – 8. кордунашка, 7. банијска и 29. херцеговачка дивизија.

Четврта армија ослободила је цијелу Истру, све до Трста. Због великих губитака својих војника, командант 4. армије Петар Драпшин се убио, наводи Шарић.

Он подсјећа да Хрватска од туризма заради више од 13 милијарди евра годишње. Туризам чини готово трећину хрватског бруто домаћег производа. Да српска војска два пута није ослобађала Јадран од Италијана не би било ни 13 милијарди евра годишње од туризма, па би Хрватска била гладна.

„Данас се тога више нико не сјећа. Данас Србе бацају са риве. Можда се ни ја не бих сјетио, можда бих и ја био у искушењу да неког Србина гурнем у море да два дана након дивљачког напада на српске ватерполисте у Сплиту предсједник европског парламента Антонио Тајани, Италијан, није изјавио да су Истра и Далмација италијанске.

Цијела Хрватска била је згрожена том изјавом, али нико се није запитао – зашто Истра и Далмација више нису италијанске?“, написао је Шарић.

Његов текст хрватски националисти су дочекали игнорисањем или низом негаторских коментара испод текста који су објавили махом либералнији хрватски портали.

У Србији је Шарићев текст дочекан као потврда истине коју сви знају, али је у Хрватској негирају или прећуткују деценијама.

Свакодневно писање о негативним појавама у односима Хрвата и Срба, превасходно у хрватским медијима, али и у другим широм бивше Југославије, довело је до ситуације да младе генерације не знају ништа о српском учешћу у спасавању територија које данас чине модерну Хрватску.

Хрватски медији, нарочито бројни десни портали, свакодневно се баве ревидирањем историје и прањем биографија усташа и Независне Државе Хрватске.

Истовремено, већ пар година на Хрватској телевизији „у бункеру“ чека серијал о усташком логору Јасеновац и НДХ, који је наручен и снимљен, али га хрватска јавност још није видјела.

Извор: СРНА

DA LI ZNATE – NAJPOPULARNIJI VALCER NA SVETU KOMPONOVAO JE SRBIN (VIDEO)


4. новембра 2017. 12317 0Podeli na FejsbukuTvitni na twitteru

Banatski Srbin Jovan Ivanović(1845-1902) komponovao je najpopularniji valcer na svetu DUNAVSKI VALOVI.

Сродна слика

    JOVAN IVANOVIĆ

Ova kompozicija prvi put je štampana 1880.g. u Bukureštu a 1889. nagradjena je prvom nagradom na Svetskoj izložbi u Parizu. Ovu pesmu izvodili su, pored ostaih Frenk Sinatra, Django Rajnhart, Endi Viljams, Tom Džons, Gen Miler…

Podaci o našem zemljaku Ivanoviću ovčuvani su u sećanjima na susret s njim čuvenog tamburaša Vase Jovanovića (1872-1943) prilikom njegovih nastupa u Glacu, Rumunija:

U Frankovićevoj kafani „Delfi“, ansambl je svirao desetak dana. Na repertoaru su imali većinom klasičnu muziku, orkestriranu za njihov tamburaški sastav i svake večeri slušala ih je najotmenija publika. Jedan gospodin je bio redovan posetilac lokala, koji je sa naročitom pažnjom slušao sviranje srpskih tamburaša. Jedne večeri, za vreme pauze, mnogi ugledni gosti počeše da prilaze tom gospodinu, čestitajući mu na nečemu.

Po pričanju Jovanovića, on je prolazeći pored tog raspoloženog društva, čuo da prisutni izgovaraju (prez)ime Ivanovići. Kada je to preneo svojim drugovima, oni zaključiše da je reč o poznatom muzičaru Jovanu Ivanoviću, pa odmah zasviraše njegov, već tada svima poznati valcer, „Dunavski talasi“. Svi se namah utišaše, a Ivanović se odvoji od velike grupe svojih poštovalaca i sa najvećom pažnjom sasluša sviranje svojih sunarodnika, kompozicije, koja ga je proslavila. Posle odsviranog valcera, Ivanović priđe tamburašima i rukujući se sa njima, zahvali im na divnom muziciranju i reče im da je upravo obavešten o svom postavljenju za glavnog kapelnika rumunskog dvora.

Pored ostalog, sećao se dobro Vasa, ispričao im je, da je svojevremeno želeo da svoje muzičko znanje prenese i sa njime bude od koristi ondašnjoj Srbiji, ali je kod nadležnih naišao na nerazumevanje. Hteo je, kaže, da u Beogradu otvori višu muzičku školu, ali je kralj Milan Obrenović to odbio rečima:

„Za muziku nema budžeta, treba vojsku opremati!“

„Eto, ja kao Srbin koji voli svoj narod, odlazim u stranu zemlju, nemajući da radim tamo, gde mi sveta dužnost to nalaže. I, kako vidite, ovde postižem uspehe i to se ceni“, izrekao je Ivanović reči, koje je Vasa dugo pamtio. (Boško Brzić: Vasa Jovanović, tamburaš i kompozitor; Novi Sad 1993.).

Jovan Ivanović umro je 1902.g. u Bukureštu.

Njegov potomak je čuveni ruski umetnik Andrej Ivanović, rodjen u Bukureštu 1968.godine, dobitnik mnoštva međunarodnih priznanja i nagrada, uključujući zlatnu medalju na Svetskom pijanističkom takmičenju u Sinsinatiju,Ohajo. Svoj trijumfalni debi imao je1996.g. u Njujorku. Smatran je jednim od naznačajnijih interpretatora ruske klasične muzike. Profesor je kavirana Državnom Sankteperburškom konzervatorijumu.

Autor: Ranko Jakovljević

KОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

ОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у времену из црног шешира

О ФРАНЦУСКОЈ ЛЕВИЦИ

(трећи део)

Свакдневно читамо текстови о догађајима из временапре Нове ере до днашњих дана. Наравно, не требапрепустити забораву велике догађаје и великостваралштво, од најстаријег писаног дела, „Епа оГилгамешу“ до нових, као што је „Јерусалим“, СајмонаСибага Монтефјореа.Имам осећај да је чувена француска левицазаборављена, да вероватно младе генерације нисуупознате са више од 30 великана те левице.Углавном су били учесници Француског покретаотпора, који је oкупљао све слојеве и идеологије,леве и десне, а након завршетка Другог светскограта одлучено је на изборима какав ће ситемвладати и ко ће владати у Француској (на несрећу иподеле које и данс трају, на просторима бившеЈугославије, КПЈ са Брозом на челу, осим борбепротив фашизма, истовремено је уводилa икомунистички систем, уместо да је био јединственпокрет четника и партизана, до краја Другогсветског рата). Великане француске левице изгледа да сузаборавили и французи. Младе генерације уфрнацуској не читају њихова дела. Већ годинама,Француска је у пламену. Дакако, унутрашњисоцијелни потреси и хаос (који су захватили исвеколики Запад), узроковани су и милионскимстановништвом које се населилко из арапскихземаља. На спољнополитичком плану, Француска није извуклапоуке из времана Де Гола, утркивала се са Империјомзла Великом Британијом и Немачком да хара помногим земљама. Један познавалац прилика уФранцуској и западним земљама, ових дана пише отој четворици јахача апокалипсе:„ Ти јахачи су досада већ протутњали великим делом света.Разрушили су Југославију, потом су се устремили наБлиски исток, где су „својим крвавим чизмамаразгазили мравињак“ (Едуард Лимонов). Похарали суСредњи исток и север Африке. Устремили су се наУкрајину, до темеља разорили Ирак, Либију и Сирију,проливајући реке крви. Тоне бомби изручене на главецивила и хиљаде и хиљаде мртвих, то је њиховстравични биланс. Сада су се, а то је новост, каопретеће и злосутне сенке појавили у Паризу, уБриселу, а можда ће и наставити свој крвави поход“.Такође, један коментатор запажа „да Бернар-Анри Левивећ деценијама не представља глас политичког разума.Он је здушно подржавао побуњенике у Либији, Сирији,Ирану, али сада, суочен с побуном у Француској, „кодкуће“, „из своје палате у Маракешу, Жуте прслукетретира као смеђе и говори о ноћи кратких ножева, абивши француски министар образовања, извесни ЛукФери, отишао је корак даље. Он је прешао преко линијепозивајући полицију да против Жутих прслука, чијипротести месецима паралишу Француску, применитактику „пуцај да убијеш“.„Па шта? Ми имамо четвртунајвећу армију на свету и с њом можемо окончати овосрање“. Дакле, нису ово у западним земљама једине фашистичкеидеје и мисли. Шта је фашизам него неолибералникаптитализам, „диктатура најреакционарнијих,најшовинистичкијих и најимперијалистичкијих елеменатафинансијског капитала“.Но, да се вратимо Рзговорима Илије Бојовбића.ЖОРЖ ДЕЛИОС је студирао књижевност уСолуну.Књижевну каријеру почео је романом„Носталгија“. Написо је безброј есеја и критика, као иновеле „Камерна музика“ и „Ребро Касандре“ и др.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Господине Делиос, у чему је, по вашеммишљењу, тајна и вредност романсијерскогприповедања. Како бисте дефинисали природу романа,тог нјпопуларнијег жанра?ЖОРЖ ДЕЛИОС: Са разних страна више пута јепредлагано да изнесемо нека схватања о роману. Врлоје вероватно да ће нека од њих стећи вашеодобравање, док се са другима нећете сагласити. Каољудска бића морамо истраживати на страницама некекњиге исти и несицрпни феномен живота,трандсформисан на уметнички начин. Велики америчкиписац Хенри Џејмс, рекао је да „роман у свом најширемсмислу није друго до личан и непосредан утицајживота“. Видљиво је да услови живота у нашим данимапостају све несигурнији и сумњеивији и, баш због тога,постављају више захтјева и обавеза истраживању.Посматрано са историјске тачке, роман је књижевнаформа чији корени сежу далеко у прошлост. Срећемо гајош у хеленској антици под различитим називима. Упрошлости ромнан се можда обогатио натурализмом,реализмом, регионализмом и дескриптивномпсихологијом. Вероватно ће музичар или сликар моћисвојим изражајним формама пренети одређену методурада која нас упућује у хармонију звука ихроматаологије. За стварно разборитог читаоца веомаје позната чињеница да одређени писци, разврстани крозвреме, на врху приповедачке уметнсоти, сачињавајупоштовања вредно и неповредиво наслеђе. Поменимонека имена: Достојевског, Толстоја, Хенри Џејмса, ХенриФилдинга, Балзака, Стендала, Флобера, целу туплејаду светског угледа. Роман има своју старост. Уовом часу желим да се позовем на један из далекепрошлости, 11. века у доба када је госпођа Мураски,Јапамнка, написла ремек дело под насловом „Прича окраљевићу Генџи“, који се упоређује са „Дон Кихотом“.И на крају, роман има сопствена правила синтезе,сопствене законе који га конституишу као уметничкодело, а та правила и закони не личе уопште на оношто намеће свакодневни живот.НАПОМЕНА: Разговор са Филипом Девилером, који следи,има једну посебну тежину. Наиме, Девилер је био експертза Југоисточну Азију, посебно за рат у Вијетнаму. Свешто је у тм давним временима писао и говорио о САД(Империји зла свих зала, прим. ККС), може се поновитиу овим временима. Империја зла се служила истимвокабуларом, истим методама, пре свега проглашавајућибило које збивање, на било ком дели земљиног шара, чакда се радило о догађају у некопм селу, или у Босни,Космету, Украјини, Либији, Ираку, Сирији, и тако даље,да „угрожава њену безбедност“. На основу тедрскости после геноцида у Југостичној Азији (Вијетнаму),водила је до данашњих дана више од 100 локалниохратова, бомбардовала 37 земаља, убијала и спаљивала,загадила је те земље уранијумом, покрала националнабогаства тих земаља, реликвије.ФИЛИП ДЕВИЛЕР: Био је угледни коментатор иуводничар „Монда“. Руководи је Центром за националнаистраживања. Био је директор Секцције за ЈугоисточнуАзију. Специјализовао се за изучавање неких важнихпроблема спољне политике: проблем далеког Истока,посебно Вијетнама, немачког проблема и европскеинтеграциј, као и о односима Истока и Запада. Ауторје више књига као „Историја Вијетнама од1940.до1952“, “Крај једног рата, Индокина 1954“. усарадњи са Жаном Лакутиром., затим „Шта је Мао заистарекао“. Написао је велики број, студија, чланака.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Сједињене Државе желе „Корејскорешење“ за Вијетнам, то јест одржавање једног чврстогрежима на Југу, који би делила од Севера потпунозатворена граница. ФИЛИП ДЕВИЛЕР: Сједињене Државе су покушале, упркоссагласности, и формалних, изричитих одредабаженевских споразума да од јужне зоне Вијетнама створезасебну државу. То је као да су Нреци, за време Другогсветског рата хтели да у Француској створе одвојенудржаву од северне зоне која би, у ствари, била обичаннемачки протекторат. Познато је да су то учинили и саУкрајинским Рајхскомесаријатом у Совјетском Савезу.Јапанци су то учинили у Кини 1932., када су створилиМанџуријско царство (да је Девилер жив то би рекао дасе и данс примењује на Космету, прим. ККС). Као иНемци у Европи, Американци су у Вијетнаму нашликолаборационисте. Наиме, Сједињене државе суупотребљавале бројне аргументе да би оправдале својуполитику у Вијетнаму: позивале су се на обавезе којеимају према сајгонским властима, на одредбе Манилскогпакта, на опасност кинеске експанзије, на тобожњуподчињеност Ханоја Пекингу, на кумунистичкусубверзију, на крају на познату теорију домина, „ако уВијетнаму не сломимо комунистичу агресију, она ће сесутра поновити у Тајланду, Малезији, Филипинима, итд“.У питању је чак, рекао је предсеник Џонсон, „безбедностСједињених Америчких Држава“. У бити, данс јасно требавидети где је свету главни сукоб, а то је да Англо-Саксонци хоће да створе свој „Far Weat“ (Дивљи Запад),тржиште за своје производе, своју опрему и сигурнузону за своје инвестиције. САД су колонизирале ЛА, асада желе да колонизирају Југ и Југоисток Азије, Африку.Господине Бојовићу, ако би Сједињене Државезастрашивцњем, страхом, бруталном снагом, корупцијомили лукавством успеле да сломе отпор вијетнамскогнарода, онда бисмо бил сведоци развоја оног истогдуховног стања ставри какво је било оно које је светупознао после 1936. године, после успеха италијанскеагресије у Етиопији, италијанско-немачке интервенције уШпанији, инвазије Јапана у Кини, аншлуса Аустрије итд.Они који Сједињеним Дражавама оркестрирајуекспанзију, сматра ли би да им је све допуштено напаљукао, у осталом, унутар њихове земље. Ако би, напротив,агресија била сломљена онда би све наде осталедозвољене. Зато сам сматрао да ми је дужност даукратко изложим ту дилему пред својим студентима уПаризу 1966. године овим речима. „ Да ли ће Вијетнамбити Мадрид или Стаљинград“. У Мадриду је фашизамуспео да прође. У Стаљинграду, он се разбио и његоваосека започета на Волги, завршила се у Берлину, па чаки даље, у Нинбергу. Вијетнамски народ је показао, и то јеапслоутно важно, да амерички империјализам,најснажнији на свет, није више непобедив. Вијетнам јесвојом борбом учинио услугу народима целог света.ЖАН-МАРИ ДОМЕНАК: Био је публициста, професоруниверзитета дииректор и галави уредник часописа„Еспри“. Прекинио је студије књижевности збогприступања Покрету отпора. Године 1941. и 1942.уређивао је часопис младих антинациста. Организовао јепокрет отпора лионских студената са својим пријатељемЖилбером Дриом, кога су Немци стрељали и о чијем јеживоту написао књигу: “Онај који је вереовао у небо“.Чувени Емануел Муније га, након рата поставља задиректора часописа „Еспри“, а након Муниеве смртипостаје главни и одговорни уредник. Посебно се бавипроблемима масовних информација и комуникација.Оснивач је Института за новинарство. Његова многа делапреведена су на стране језике: „Политичка пропаганда“,„Повратак трагичног“, „Водич кроз савремене идеје“,„Европа и европска идеја“. У делу „РазбијеноХришћанство“ показује промашај католичке цркве даоствари свој двојаки задатак, исповедања вере идруштвеног чиниоца. Као припадник релативно ускогкруга интелектуалаца са левице, који су у Францускојподржали Југославију после сукоба са Стаљином 1948.,када објављује једну књигу о Југославији, бива одгурнутод титоистичког режима због подршке коју је даоЕдварду Коцбеку и осталим осуђеним у првомстаљинистичком процесу у Словенији. Крајемосамдесетих година се поново ангажује на страниЈугославије и њеног очувања, супростављајући сеалбанској пропаганди у француским медијима, али и таданаилази на бедем цинизма, овога пута од странесупростављених југословенских чиниоца, којима суразумевање и глас савести најмање били потребни.ИЛИЈА БОЈОВИЋ: Господине Доменак, интересује насактуелност Мунијеових гледишта данас.ЖАН-МАРИ ДОМЕНАК: Ми настојима да останемо вернипринципима Емануела Мунијеа и његове групе. Рећићувам, у неколико речи, да ми сечини да су типринципи данас поново веома актуелни. Муније је, још ураној маладости, пошао од апсолутног оспоравањабуржоаског друштва. Он није критиковао политички иеконосмки систем у Европи 1930. године, већ је вишекритиковао кризу цивилизације, пропаст, како је онговорио вредности, осиромашење бића које се губило уанонимности друштвеног живота, које се губило умноштву ствари, како је он говорио. Основна идејаЕмануела Мунијеа била је да се индивудуални живот,оно што је он називао лични живот, и колективниживот, који је он радије називао заједнички живот,више обогате. Он се дакле представио у духу ШарлаПегија, против друштва којим влада новац, истрошеног ибескрвног друштва које гуши буржоаски материјализами формализам. И ја сам лично, од пре неколико година,прошао кроз своју сопствену еволуцију, али и крозеволуцију неокапиталистичког друштва, поновозакључио да је тачна критика коју је дао ЕмаснуелМуније. Јонеско и Самјуел Бекет, кога сматрам занајвећег писца у француској, открили су наличје тогадруштва. Ми живимо у свету које брижљиво крије својунесрећу, које сиромашне, старе, болешљиве тера уизгнсанство, што чини срж моје књиге „Повратактрагичног“. Такође, желим да подвучем да су Јонеско иБекет показали апсурдност извесног језика, апсурдностизвесног економског система, упркос његових успеха;показали су да се отворених очију треба суочавати с тимзлом, које је наше зло; не моћи више говорити једандругом, не моћи више волети један другог, не моћивише радити. Као што је говорио Жорж Бернанс, „својунаду сам препустио побуњеницима у руке“, то је духовнапобуна против немогуићности да се живи, противзаглупљивања, против унижавања (невероватно, као даприча о садашњем стању у Србији и не само у Србији,прим. ККС).У следећем, четвртом делу, посветићемо више пажње,односно, нећемо прикзати само једно питање и једаноговор, Јонеску, Лакутиру и Лефевру.