КОМЕ ЈЕ НАТО ПОМАГАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!

Danijel Brka Brkovic

1 Min

КОМЕ ЈЕ НАТО ПОМАГАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!

Gefällt mirGefällt mir ·

Bivši i jedan od najcenjenijih kancelara Helmut Šmit upozorava OŠTRO: EU se meša i previše-ponaša se kao ratne stranke 1914

AntoNela Mars de/serb/ Bivši i najcenjeniji kancelar Helmut Šmit nas upozorava OSTRO: „Ukrajinska kriza se intenzivira sve vise i vise. . Ne drzim do toga da pricam o 3. svetskom ratu. Ali, opasnost da se situacija pogoršava – kao u avgustu 1914 , – raste iz dana u dan . Komesari ne razumeju NISTA o svetskoj politici . EU se previše meša/interveniše u poslove drugih država . Najnoviji primer je pokušaj od strane Komisije EU, da anektira Ukrajinu „, rekao je on . „Pogrešno je takodje, Gruziju privuci k sebi. Ovo je megalomanija /NAJVECE LUDILO , mi nemamo tamo sta da trazimo. Evropska unija, je primorala Ukrajinu, da se odluci između Zapada i Istoka. Evropljani se ponašaju kao zaraće strane uoci Prvog svetskog rata.“
AKO SE IKO RAZUME O DIPLOMATIJI – ONDA OVAJ poštovani MUDRI starac!

Altkanzler Helmut Schmidt warnt uns eindringlich: Die Ukraine-Krise verschärft sich immer weiter. Ich halte nichts davon, einen dritten Weltkrieg herbeizureden. “Aber die Gefahr, dass sich die Situation verschärft wie im August 1914, wächst von Tag zu Tag.” Die Kommissare verstehen nichts von Weltpolitik. Die EU mischt sich zu sehr in die Angelegenheiten anderer Staaten ein. “Das jüngste Beispiel ist der Versuch der EU-Kommission, die Ukraine anzugliedern”, sagte er. Falsch sei auch, Georgien an sich zu ziehen. “Das ist Größenwahn, wir haben dort nichts zu suchen.” Die EU hat die Ukraine gezwungen, sich zwischen West und Ost zu entscheiden. Die Europäer verhalten sich wie die Kriegsparteien vor dem Ersten Weltkrieg.

Veröffentlicht am 30. Juli 2014 von eineweltdiplomaten

Helmut Schmidt schließt sich der Kritik Altkanzler Schröders an der westlichen Ukraine-Politik an.(Foto: picture alliance / dpa)

Freitag, 16. Mai 2014

Altkanzler fühlt sich an 1914 erinnertSchmidt wirft EU “Größenwahn” vor

Altkanzler Schmidt wirft der Europäischen Union vor, sich in die “Weltpolitik” einzumischen. In der Ukraine und Georgien habe die EU “nichts zu suchen”. Schmidt sieht die Gefahr, “dass sich die Situation verschärft wie im August 1914″.

Nach Gerhard Schröder hat mit Helmut Schmidt ein weiterer SPD-Altkanzler die Ukraine-Politik des Westens scharf kritisiert. In der “Bild”-Zeitung warf er der EU-Kommission vor, sich in die “Weltpolitik” einzumischen.

“Das jüngste Beispiel ist der Versuch der EU-Kommission, die Ukraine anzugliedern”, sagte er. Falsch sei auch, Georgien an sich zu ziehen. “Das ist Größenwahn, wir haben dort nichts zu suchen.” In den vergangenen Tagen hatten etliche aktive und ehemalige SPD-Politiker kritisiert, die EU habe die Spannungen in der Ukraine-Krise mitverursacht.

Bundeskanzlerin Angela Merkel wies diese Ansicht zurück. Der “Frankfurter Allgemeinen” sagte sie, man solle nicht vergessen, dass es der frühere ukrainische Präsident Viktor Janukowitsch gewesen sei, der das Assoziierungsabkommen mit der EU angestrebt habe. “Erst in letzter Minute ist er von der Unterzeichnung abgerückt, hat sie aber damals für einen späteren Zeitpunkt in Aussicht gestellt.” Für Russland gebe es “keinerlei Rechtfertigung dafür”, gegen die territoriale Integrität der Ukraine vorzugehen.

Altkanzler Schmidt kritisierte auch die Bundesregierung. Die von Außenminister Frank-Walter Steinmeier geplante Genfer Konferenz Mitte April sei sicher dringend geboten gewesen. “Aber zurzeit gibt es leider niemanden, der konstruktive Vorschläge zur Zukunft der Ukraine vorbringt.”

Außerdem äußerte der Altkanzler Besorgnis darüber, dass sich die Krise in der Ukraine von Tag zu Tag verschärfe. Er halte zwar nichts davon, einen dritten Weltkrieg herbeizureden. “Aber die Gefahr, dass sich die Situation verschärft wie im August 1914, wächst von Tag zu Tag.”

http://www.n-tv.de/politik/Schmidt-wirft-EU-Groessenwahn-vor-article12841601.html

http://www.n-tv.de/politik/Helmut-Schmidt-sagt-nicht-die-Wahrheit-article12844481.html

ОТВОРЕНО ПИСМО ПИСМО У СОБСТВЕНОМ ИНТЕРЕСУ РЕДАКЦИЈАМА ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА (ПАТРИОТСКИХ САЈТОВА И БЛОГОВА)

ОТВОРЕНО ПИСМО ПИСМО У СОБСТВЕНОМ ИНТЕРЕСУ РЕДАКЦИЈАМА ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА (ПАТРИОТСКИХ САЈТОВА И БЛОГОВА)

 

Поштовани пријатељи, поштоване колеге, често ми стижу жалбе доказаних патриота да се баш од патриотских сајтова блате не провереним информацијама. После учињене штете сваки дементи је недовољан да је у подпуности оповргне. Штета је начињена и као таква остаје за навјека у интернету као јавна срамота. Из тог разлога су ме замолиле те часне особе, којима се баш то десило а за које знам да су деценијама радиле у интересу нашег народа, да јавно укажем на ту не само неправду већ и опасност коју нам често подмећу непријатељи српског народа како би осујетили разбијање медијског мрака чинећи нас неверодостојним.

Објављујући нетачне информације па и лично увредљиве, без провере веродостојности извора, без да можемо проверити ко уистину стоји иза обтужујућих дописа, чинимо и свој сајт или блог неверодостојним а кад нам се то деси и сами бивамо као неверодостојни окарактерисани. Ако нам се то деси онда нам се више не верује нити узима ико išta за озбиљно. Тако нећемо моћи разбити медијски мрак ма колико се трудили! То исто важи и за објављивање бомбастичних вести у које и поред своје истине мало ко верује. Да би наше залагање и рад имао смисла и позитивног учинка морамо у првом реду добро пазити на своју веродостојност јер уколико њу изгубимо узалуд нам је био цео труд. Боље је једну информацију мање објавити него једну више нетачну па још и увредљиву која нас уместо уједињења разједињује. Драгi пријатељи то све важи и за мене. Морам признати да ни сам нисам обраћао довољно пажње на ту проблематику. У будуће ћу сигурно боље отворити очи како би колкотолко осуетио неког од уљеза лоших намера пружајући му подијум за роварење и раздор добронамерних уредника и поштеног света са циљем слабљења нашег заједничког циља; разбијање медијског мрака и уједињење народа како би коначно постао свој господар на своме, кључева своје куће и амбара те опрали сатанизацију коју нам је душманин невидјеном пропагандом већ више деценија намећао и ширио до и у последњи угао земаљске кугле.

Шта радити?

У случају личних оптужби и евентуалног злонамерног блаћења ваљало би проверити информацију и то прије објављивања или уколико то није могуће онда испод текста замолити погођену особу да што прије достави демант.

Можда није на одмет да се избегавају и задивљујуће информације, у које се и поред евентуалне али не доказане истине у њој у њу мало ко могао поверовати!

 

НЕ СМЕМО ДОЗВОЛИТИ СЕБИ ДА НАС НЕПРИЈАТЕЉ КОРИСТИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ СВОЈИХ ПРЉАВИХ ЦИЉЕВА НА НАЧИН КОЈИМ САМИ СЕБЕ УНИШТАВАМО, ДЕЦИМИРАМО, ЦЕПАМО, РАЗЈЕДИЊУЈЕМО, СЕЈУЋИ СВОЈЕ ПО НАШУ ВЕРОДОСТОЈНОСТ УБИТАЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОРИСТЕЋИ НАШЕ САЈТОВЕ, БЛОГОВЕ ДА САМИ СЕБЕ УЧИНИМО НЕВЕРОДОСТОЈНИМ И НА ТАЈ НАЧИМ ДА САМИ СЕБЕ УНИШТИМО!

 

Душан Нонковић – Оснивач и уредник Гласа Дијаспоре

RUSIJA: Ukrajinskom vojskom i zločinačkim akcijama rukovodi američki general Rendi Ki

Komentari i kolumne Teme Društvo Fokus Ex-YU pozicije Video Kontakt

Objavljeno: 29/07/2014

Ruski list „Komsomolska pravda“ objavio je, pozivajući se na svoje izvore u Kijevu, da su se u poslednje vreme pojačale aktivnosti visokih američkih funkcionera vezane za sprovođenje takozvane antiterorističke operacije, u kojoj nastavljaju da ginu civili.

Pojačavanje saradnje Ukrajine i SAD u vojnoj sferi posledica je očigledne propasti kaznene operacije na jugoistoku zemlje i nepostojanja koordinacije između različitih vojno-bezbednosnih struktura koje u njoj učestvuju.

S tim u vezi, posmatrači ističu da su konsultacije ambasadora SAD u Kijevu Džefrija Pajeta sa šefom Službe bezbednosti Ukrajine Valentinom Nalivajčenkom, ministrom unutrašnjih poslova Arsenom Avakovom, ministrom odbrane Vlaerijem Geletejom i predsednikom Petrom Porošenkom postale maltene svakodnevne.

Pri tom, kako ističe ovaj izvor, „Amerikanci veliku pažnju pridaju promenama raspoloženja Porošenka i trude se da hitno reaguju na sve njegove zahteve, demonstrirajući Kijevu punu podršku i saučestvovanje u kursu koji se sprovodi“.

Formalno, radi uspostavljanja bolje saradnje između rukovodstva Ukrajine i Pentagona, u Kijevu se načazi direktor za politiku, strategiju, partnerstvo i mogućnosti evropske komande Oružanih snaga SAD general Rendi Ki.

On je već počeo sa radom, koordinišući rad 12 radnih grupa, čiji je cilj „usavršavanje bezbednosnog sistema Ukrajine“.

Pod vođstvom Kija, 21. jula su te radne grupe razmatrale pitanja vezana za vojno-pomorske snage Ukrajine, a 26. su razgovarale o jedinicama za specijalne operacije.

Pri tom, kako tvrdi isti izvor, Porošenko ipak nije do kraja zadovoljan funkcionisanjem radnih grupa, jer smatra da rade presporo.

Učešće stranaca u kaznenoj operaciji ne svodi se samo na rad štaba.

Kako je nedavno saopštio ministar odbrane Donjecke Republike Igor Strelkov, prilikom odbijanja napada „kaznene ekspedicije“ na kotu 198,3 među ubijenima su, između ostalih, bila „četiri plaćenika-crnca“.

Leševi ubijenih su na polju bitke, novinarisu mogli da ih snime.

Prema podacima ustanika, od početka borbi u Novorosiji gubici stranih plaćenika iznose oko 330 ljudi.

• 
• 
• 
• 

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Mejl adresa (neće biti objavljena) (obavezno)

Vebsajt

Србски Фејспук Репортер:

http://facebookreporter.org/2014/07/29/%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%BD%D0%B8/

MIRJANA BOBIĆ – MOJSILOVIĆ: Amerika nije kriva ni za jedan rat, propast, muku, pljačke – a toliko je zla učinila

Objavljeno: 28/07/2014

Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović

S obzirom na to da je Bela kuća zaključila i saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin „kriv“ za obaranje malezijskog aviona iznad ratne zone u Ukrajini i ponovila da sa EU i G7 radi na uvođenju novih sankcija Moskvi, lakše se diše.

Jer, svako normalan zna da se po istinu i objašnjenja, kao i po smernice pravilnog razmišljanja, ide u Vašington. Doduše, mnogo pre nego što je Vašington definitivno zaključio da je Putin, mora biti, kriv za obaranje malezijskog aviona, Toni Bler je istog trena kada je ta stravična vest obišla svet, uskliknuo da je Putin kriv. Iako je Bler onomad ubeđivao britanski parlament i javnost da Sadam Husein ima, majke mi, hemijsko i biološko oružje kojim će da uništi svet, čime je i Britaniju uvukao u rat protiv Iraka, kao da mu se to odjednom zaboravilo, pošto je pronalaženje novog svetskog zlikovca broj jedan, neuporedivo važnija stvar. To što je zbog korupcije i laži retko omražen u svojoj zemlji, nije, međutim, sprečilo britanske medije da ga zdušno podrže – kampanja protiv Rusije i naročito Putina u zapadnim medijima dobila je razmere histerije – a Putin je proglašen za manijaka, psihopatu i ubicu beba, u pojedinim novinama proglašen je za novog Hitlera, sve u maniru proizvodnje svetskog zlikovca broj jedan, što je postupak kakav smo mi već gledali, doduše, pre dvadeset godina. U savremenom svetu, očigledno, kriv je onaj kome Amerikanci ne dokažu ništa. Bog istine ima poznatu adresu.

Ali to i dalje ništa ne menja – istina stanuje u Vašingtonu i strogo kontrolisanim medijima. Što bi rekao Johan Hojzinga: „Istorija je u 20. veku postala oruđe laži na nivou državne politike“, a u 21. veku to postaje još očiglednije. Pitajte Libijce, Sirijce, Palestince, Iračane.

Premeravanje sveta odvija se pred našim očima, ali istina je na naslovnim stranama zapadnih novina i vodećih globalnih TV mreža. A ti mediji, na primer, ovih dana prilično ignorišu brojne proteste građana Amerike protiv izraelskog divljanja u pojasu Gaze. Naravno, jer je istina koja je servirana čovečanstvu, da su Palestinci krivi za sukob, i da je njihovih nekoliko stotina poginulih u odnosu na nekoliko iraelskih žrtava, nevažno. Mediji postaju zona sveopšteg mentalnog i moralnog inženjeringa. Pa čak i kada je i najvećem laiku jasno da tragedija malezijskog aviona ne odgovara jedino Putinu, spinovanje „istine“ se nesmetano nastavlja, jer je svetu potreban onaj koji je kriv. Metoda „drž’te lopova“ ponovo radi.

Zvanična verzija tako postaje pitanje sudbina čitavih naroda, a ključna vašingtonska istina je da za bilo koji rat, propast, muke, nesreće, smrti, pljačke i prevare – Amerika ne može biti kriva. Topuz, i pečat na istinu drži ista ruka, pa u tom smislu nije besmisleno da se podsetimo da je i Srbija pre nekoliko godina potpisala dokument u kome se zaklinje u sve na svetu da nijedan američki vojnik, šta god da uradi na teritoriji Srbije, ne može za to da odgovara. Sasvim logično – zašto bi ikada odgovarao onaj koji nikada i ni za šta ne može biti kriv?

Čak i kada se jasno prepoznaju nedoslednosti vašingtonske istine, ne može im niko ništa, jači su od sudbine. Na primer, američki ambasador u Srbiji, pre nekoliko dana je, na jednom predavanju srpskim omladincima, prilično žestoko opalio po srpskoj vladi, zamerajući joj što nije jasno i glasno ustala u odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. To jest, što nije napala Putina i Rusiju.

Premijer Vučić je bio zapanjen, i poručio je američkom ambasadoru da je Srbija od početka nastupala sa stanovišta nepovredivosti teritorijalnog integriteta svake zemlje, pa i Ukrajine. A onda su se iz američke ambasade izvinili zbog omaške ambasadora.

Ovo je dokaz da se mora pažljivo razgovarati sa onima koji drže istinu u svojim rukama. Da nije tako, neko bi se setio da američkom ambasadoru postavi pitanje – kako se toliko zalažete za teritorijalni integritet Ukraine, vi koji ste svojim bombama, pretnjama i ucenama, srušili teritorijalni integritet Srbije i napravili nezavisnu državu Kosovo? Ali, kad se sa vlasnicima istine razgovara, istina, logika i argumenti se ne pominju. Nedoslednost i dupli standardi teme su za one male narode koji su na svojoj koži osetili vašingtonsku istinoljubivost.

Istinu govoreći, mi ne znamo šta će biti sledeća vašingtonska istina, ali izgleda da ćemo morati da se povinujemo ovoj, za koju će biti žrtvovani mnogi narodi.

I upravo zbog istine i Boga istine, ona čuvena Kenedijeva rečenica, danas, kad pogledamo američkoj istini u oči, dobija gotovo jezivo značenje:

„Ne pitaj šta ova zemlja može da uradi za tebe, nego šta ti možeš da uradiš za nju.“

(Novosti)

4 Komentara/Odgovor

Ostavite Komentar/Odgovor

Ime (obavezno)

Mejl adresa (neće biti objavljena) (obavezno)

Vebsajt

LEK IZ PRIRODE ULMO doo Beograd / Prirodni preparati / ZA VITILIGO IMA LEKA

LEK IZ PRIRODE ULMO doo Beograd   /   Prirodni preparati   /   ZA VITILIGO IMA LEKA

• 
• 
• 
• 
• 

       

ZA VITILIGO IMA LEKA

Cena: 1.100 din

1

Na zalihama

ISPORUKA ZA CEO SVET. U SRBIJI I BiH PLAĆANJE POUZEĆEM U DINARIMA, ODNOSNO U KM

NEVITIL biljna krema uspešno vraća prirodnu boju kože na mestima gde su se pojavile bele mrlje. Ne sadrži kortikosteroide ni druge hemikalije.

Deluje kod odraslih i dece. Mogu je koristiti trudnice i dojilje.

Ne oštećuje kožu koja je normalno pigmentovana i kremu bez straha možete nanosti i na delove koji nisu zahvaćeni depigmentacijom.

Odabrani biljni sastojci ove kreme prodiru kroz pore na koži i stimulišu melanocite na proizvodnju melanina, hormona zaduženog za pigmentaciju.

Na taj način dolazi do vraćanja prirodne boje kože na mestima gde su se usled nedostatka melanina javila bele fleke.

Sastav:

– ekstrakt 8 lekovitih biljaka u hladno ceđenom maslinovom ulju

– etarska ulja

– pčelinji vosak

Upotreba: Kremu nanositi dva puta u toku dana i uveče pred spavanje na ugrožena područja.

NEVITIL krema je ispitana u laboratoriji ANAHEM, Beograd.

MOŽETE NARUČITI I TELEFONOM: 0631697579, 0637636702

ZA POZIVE VAN SRBIJE: 00381 63 71697579

ZA PROBLEME SA EKCEMOM,  KERATOZAMA, LIŠAJEVIMA, CRVENILOM LICA, BUBULJICAMA I DRUGIM KOŽNIM PROMENAMA, PREPORUČUJEMO NAŠU KREMU UNIMEL                                                                     

0631697579 (00381) – Poručivanje telefonom
svakog dana (i subotom i nedeljom) od 09-19

Informacije o proizvodu

---

Kategorija: Prirodni preparati

Dodajte komentar:

• Sadržaj:
  Možete uneti 1000 karaktera!

STANI! USTUKNI! Povodom dana sećanja u Jasenovcu Velikomučeničkom

STANI! USTUKNI!

Stani sine Božiji

Korak, dva ustukni

Padni na kolena

Pred čovekom u sebi

Poslušaj na trenutak

Vapaj umorene dece

Beba, majki očeva

Sestara braće, tetki

Strina ujaka i stričeva

Baka, deka i pradeda

Nedužno poubijanih

Za života mučenih

Očiju vadjenih

Pomoli se

Za dušu njihovu

i u sebi svoju

Jer smo svi po krvi

I čokotu ista loza

Božije delo po duši

Ne zaboravi istinu ovu

I na sve strane širi

Da se nikad ne zaboravi

I nikad ne ponovi

Da bolesni umovi

Zavladaju umnim

Autor,

Dušan Nonković

Литургија у Јасеновцу Великомученичком Рођење св. Јована Крститеља (фотографијe)

Рођење св. Јована Крститеља (фотографијe)

 

7. јул/24. јун 2014. Године (Вечерње богослужење, света литургија, литија, освећење славског колача и жита. Свештенство епархије Славонске са верним народом из околине Јасеновца).

 

П.С. Не служи нам на част да се у Јасеновцу на слави окупило само неколико десетина мештана из околних села. Никога из централне Србије и осталих српских земаља. И та слика се уклапа у данашње стање заборава и отуђења, немара и небриге, лажног патриотизма и нецрквености…. На светим местима која су натопљена српском крвљу, црпимо нову духовну снагу и веру и из те крви клија семе вере у Бога и клија надахнуто, искрено и срчано родољубље. Господе, смилуј се на род наш српски, многострадални и многогрешни, молитвама светих Јасеновачких Новомученика! Даруј нам да се освестимо и пробудимо. Помози нам да се истински вратимо Теби и себи, своме роду и славним прецима, својој вери, светом Сави и свим српским светитељима, мученицима и новомученицима! Само тако можемо да се спасемо и васкрснемо. Амин, дај Боже Господе!

 

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић), бивши јужноафрички, сада старешина манастира у Јасеновцу

Über diese Anzeigen

Einige deiner Besucher werden an dieser Stelle von Zeit zu Zeit eine Werbeanzeige sehen.

И ПОСЛЕ ТИТА ТИТО – Пише Комнен Коља Сератлић

И ПОСЛЕ ТИТА ТИТО

 

Пише Комнен Коља Сератлић

 

Као сведок времена, присећам се да смо у време сахране Броза шапутали између себе и питали се ко је тај монструм који је смислио ову, на први поглед, отрцану фразу (флоскулу) наведену у наслову. Нажалост, били смо уверени да је настала у некој српској глави.

 

Без Срба не би било Тита. Лично сам то видео (Кинези кажу: „Боље је једном видети него стотину пута прочитати“) када сам се крајем седамдесетих година прошлога века нашао у његовој непосредној близини. Од свих руководстава, скрпљених од разних јужнословенских народа, поданичко и полтронско је било једино српско руководство. Многи поносни и паметни људи у Србији, и не само у Србији, такво понашање нису могли схватити, пре свега због чињенице да су Срби поднели највеће жртве, доживели два геноцида за стварање и једне и друге Југославије.

Када су Империја, Немачка, Ватикан, Енглеска, разбиле ту заједничку историјску коб, Срби су били једини који то нису хтели да прихвате, већ су ламентирали и „трчкарали около“ да поново скрпе Југославију без Словеније (Милошевић је рекао Словенцима: „Идите!“). Од свих народа и народности, Срби су најтеже поднели разбијање Југославије, да ли због депресивног оптимизма, или зато што тешко подносе рушење илузија, што су носталгични, или су због трагичне прошлости осетили да ће се крвави верски и етнички рат сручити на српска леђа и да ће доживети трећи геноцид, што се нажалост и десило. У току тог и таквог рата поново су скрпљену државу, само са Црном Гором, назвали Југославија (СР), коју су Црногорци напустили, поручивши Србима: „Ето, захвалите нама, чоче, што напокон имате своју државу“.

Од памтивека су постојали, а постојаће и убудуће разни  изми. Многи су доносили сузе и крв, нпр. фашизам, који је непрекидно тињао, да би се поново повампирио у Украјини (где је Империја створила четврти рајх), али не само у Украјини. Многи  изми су релативно брзо нестајали или су искорењивани силом. Постоје народи који се не могу ослободити неког  изма. Велики су изгледи да се у Србији садашње и будуће генерације неће ослободити ни титоизма ни досизма још бар педесет година.

Срби нису дали Тита ни постхумно. Чувају га и посећују на једном од најлепших брежуљака престоног града. Од три предлога где сахранити Тита (Кумровец, Тјентиште, Београд), Срби су одлучили да то буде Београд.

Титоизма су се ослободиле остале бивше југо-републике, сада независне државе. Међутим, да је било памети у тим државама, посебно у Хрватској и Словенији, као захвалност Титу подигли би му споменике у сваком већем месту. Такође, Хрватска и Словенија морале су захтевати да буде сахрањен у једној од тих држава или да му се подигне маузолеј на граници, са два улаза (и са словеначке и са хрватске стране).

Зашто овај и овакав увод?

Недавно су дневни листови објавили изјаву Председника Србије, коју су буквално „сакрили“ на четвртој, петој, шестој страни (када се прелама неки лист, зна се где се поставља ударна вест или текст, а то је требало да буде ударна вест). Тако је „Блиц“ (који је тих дана био у средишту тирада једне чиновнице Председништва Србије) на четвртој страни, у доњем левом углу, на црној подлози (каква симболика) објавио следеће:

„Николић – остајемо по страни око Украјине. Председник Србије Томислав Николић изјавио је да ће Србија наставити да тежи томе да остане по страни у украјинској кризи. Било би веома непријатно ако би смо били приморани да бирамо стране. То би чак поделило Србију. Многи људи у Србији су русофили, док други прихватају западну цивилизацију као бољу основу за свој живот – рекао је Николић за агенцију Блумберг. Николић је такође рекао да његова оријентација ’и исток и запад’ следи политику Тита додајући да је тај концепт једини прави избор у данашњим данима.“ (Ово тачно преносим како је „Блиц“ објавио, садржајно и граматички).

Ни тема мога обраћања, а понајмање ставови у тексту, нису усмерени против грађанина Томислава Николића, држављанина Србије. Критика и примедбе се односе на институцију Председника коју обавља Томислав Николић. У Србији није председнички систем, као на пример у Француској, где председник по Уставу утврђује циљеве и одређује смернице спољне политике. Међутим, председник Француске има око себе велики тим са којим креира спољну политику (осим министра спољних послова, у тиму су представници разних министарства, значајних институција, угледне личности из науке, културе, медија итд.).

Председник Србије није овлашћен да креира или води спољну политику, осим што је Уставом прецизирано да је његово искључиво право да именује амбасадоре и потписује акредитивна писма (то је чисто кадровско овлашћење). Цитираном изјавом (у свега осам редова), Председник је саопштио скоро свеколику спољну политику Србије која није договорена ни у Парламенту ни у Влади. Председник нема квалификован тим експерата за спољне послове који би га подучили. Ако оставимо по страни институцију Председника, грађанин Томислав Николић није квалификован да одређује правце спољне политике, чак ни када би, условно речено, био за то овлашћен. У свом радном веку, он би морао, осим дугогодишњих одговарајућих студија, иза себе имати најмање двадесет година рада на спољнополитичким питањима, морао би се доказати као позната светска личност на том плану.

Србија, иначе, већ годинама има велике кадровске проблеме када је реч о спољној политици и дипломатском саставу, апарату у МСП. Ниједан од пет министара спољних послова од 2000. године (Свилановић, Драшковић, Јеремић, Мркић, Дачић) није имао радне квалификације да обавља ту функцију. Министри нису били свесни услова у којима се водила и води спољна политика Србије. Нису имали способности да од дипломатског апарата, расутог по свету, створе савршенство. Дипломатски апарат су стварали од Сорошових стипендиста, власника и шефова ресторана, људи без знања језика, директно са улице су слали у ДКП-а велик број самопроглашених дипломата, за амбасадоре су именовали људе који се никада нису бавили тим професионалним занимањем, који нису знали ниједан дипломатски језик, стране држављане, људе који су имали по неколико кривичних пријава. Такође, наведени министри су запошљавали у МСП своје партијце, рођаке, пријатеље из кафића, конобаре, шефове ресторана, стране држављане, голуждраве девојчице.

Србија не може бити неутрална, а поготово када је у питању не криза, како је изјавио Председник, већ сурови фашистички рат који Запад води против Русије и православља. Овакву спољнополитичку оријентацију према фашизму нема право да заступа институција Председника у име свеколиког српског народа; штавише, Председник то није могао да изјави чак ни у своје име. Да ли зна Председник шта ради његов колега председник Украјине кога су назвали Петар Крвави? Да ли зна институција Председника Србије да у Украјину убијају руску децу, хиљаде Руса, којима узимају органе? О каквој неутралности говори Председник када Србија има, како кажу, један једини пут, а то је пут у ЕУ, на коме пре уласка у ЕУ мора постати чланица НАТО?

Подсећам, јер је српско памћење кратко, да су на почетку крвавог рата у Украјини српски парламентарци гласали за избацивање Русије из Савета Европе. Амбасадор Србије у ОУН (Хрват) гласао је против Резолуције Русије и Кине у ГС. Након отцепљења Крима, политички врх Србије је, по наређењу Запада, саопштио да је Србија за очување интегритета Украјине; другим речима, да се Србија определила против Русије која спасава руски живаљ и руске територије од фашизма. Америчком амбасадору Кирбиу, као наредбодавцу и кнтролору свих дешавања у Србији, то није било довољно, отишао је у Нови Пазар одакле је поручио: „ Српски званичници никада нису рекли да подржавају територијални интегритет целе Украјине“. На ту намерну, провокоативну и нимало случајну прљаву дипломатску игру, насели су премијер Вучић и ресорни министар Дачић. На свим ТВ каналима (сутрадан у свим штампаним медијима) уверавали су Кирбиа да су не једном у својим изјавама подржали територијални интегритет Украјине и да су против одвајања Крима. Шта се десило са оном Србијом која је у свим ратовима била на правој страни? .

Председник у изјави дели Србе (као да нам је мало деоба) на русофиле и оне који прихватају западну цивилизацију. Мислећи Срби нису русофили, а о два и по милиона несрећника који немају шта да једу да и не говорим, многи и не знају шта значи „русофил“. Бити „фил“ или „фоб“ је недопустиво, поготово у политици.

Србија не припада западној цивилизацији која је метафизичка, која није решила ни политичке, ни економске, ни културне, ни моралне проблеме, а Председник тврди да је многи Срби прихватају „као бољу основу за свој живот“. Било ко да је председник Србије морао би знати да Србија припада медитеранској цивилизацији.

За крај је оставио поруку свим Србима „да следи политику Тита“, што значи повампирење зле крилатице „и после Тита Тито“. Себе је поистоветио са Титом, јер му је оријентација „и исток и запад“. На основу ове изјаве намеће се неминован закључак да су Тито и титоизам српска судбина. Да је Председник иоле изучавао време Јосипа Броза, односе који су владали у Европи и свету, односе Истока и Запада тога времена, никада не би дао овакву изјаву, поготово што је Србија под окупацијом. Нажалост, и ово доказује да Србија и српски народ немају своју спољну политику од 1945. године нити своје МСП, односно дипломатски апарат.

Осим Председника, и други званичници дају свакодневно разне и различите изјаве о многим спољнополитичким питањима. „Прете“ упаљачем, шибицом и свећом да је Балкан „буре барута“, другим речима, Србија је у „бурету барута“. Не знају да је Европа буре барута. Ниједан рат није иницирао Балкан, већ Европа. Проглашавају несрећне избегле и прогнане кривцима што папа није дошао на прославу „српског празника“ Миланског едикта. „Избеглице су сметња и потенцијална безбедносна опасност доласку папе у Србију“ – то је тада била порука, која је ових дана поновљена. Не ради се о „безбедносној опасности“, већ о томе „што папа није хтео, не само на захтев избеглица већ и великог броја грађана Србије, да посети Јасеновац и осуди геноцид који је почињен над српским народом у Другом светском рату“, као и да осуди Степинца који је аминовао тај геноцид.

Под хитно би се требало позабавити непримереним изјавама садашњег министра спољних послова, који још није схватио како би требало да се понаша и шта ради министар спољних послова. Његов речник је недипломатски: „…нека ми неко изађе на црту“, „…довешћу (нагласак је на реч „довешћу“, прим. ККС) у Београд Обаму и Путина“, „,…нико, бре, не сме да нас дира“, „…ко, бре, сме нама да наређује“ итд. Овакав речник је последица дугогодишње партитократијске борбе, непрекидне предизборне кампање, митинговања, речник својствен свим партијским вођама.

Министар спољних послова, такође, не креира спољну политику. Учествује у креирању тако што пружа информације које је добио из ДКП-а, даје предлоге, координира активности других министарстава која имају удела у међународним и билатералним односима Србије, тумачи, заступа, објашњава и са дипломатским апаратом спроводи договорену спољну политику. Наводим само један пример који је засенио све остале – на „Кроација форуму“ у Дубровнику, Дачић је осудио напад бивше ЈНА и црногорских паравојних снага на тај град, који је, како је рекао, „био мета бомбардовања и уништавања, што Србија, наравно, осуђује“.

Поставља се питање да ли се Дачић у току припрема за учешће на „Кроација форуму“ договорио било с ким и било на ком нивоу шта ће да говори у име Србије? Да ли је уопште обавио припреме? Да ли му је мудро руководство наредило да осуди нешто за шта Србија није била одговорна? Ако није, дужан је да поднесе оставку или треба да буде смењен. Да ли Дачић зна да стари град у Дубровнику није гранатиран, да се радило о чистој пиротехници која се употребљава за снимање филмова? Да ли је хтео да освоји поене за себе, да ли је пецао комплименте (енгл. fishing for compliments)? Зашто се црногорски министар Лукшић није извинио у име тројице лепих, паметних и младих (Мома, Мила и Света), који су послали голобраде младиће и јединце у смрт, који нису ни видели Дубровник, већ су изгинули по околним брдима и Конавлима? „То је свакако за похвалу да се човјек сјетио да то каже, али није ништа од чега се земља затресе“, минимизирала је с гађењем и иронијом ту „закаснелу изјаву“ госпођа Пусић, министрица вањских послова Кроације. Зар се многи „угледни“ Срби, посебно бивши Вођа Тадић, нису наизвињавали у име Србије, свима и за сва времена?

Шта Србија мора хитно предузети како би спречила постојање онолико спољних политика колико има партија, односно партијских вођа, председника, министара, како би спречила да чак и чиновници лапрдају о спољној политици?

Пре двадесет пет година (1989), у току интерног суђења у МСП-у због интервјуа који сам дао једном часопису (то је био први случај да се професионални дипломата јавно огласио), бранећи ставове из интервјуа, упозорио сам на то да је потребан један центар у коме би се креирала спољна политика, центар који би гарантовао доследност акција, континуитет у опредељењима и ауторитативност одлука. Познато је да су сви аспекти живота једне земље прожети међународном димензијом. Зато је и потребан тај центар из кога би се рађала усаглашена спољна политика Србије о свим проблемима, билатералним и мултилатералним. Целокупно друштвено биће Србије подржавало би ту договорену спољну политику која би требало да уједини „непопустљивост“ и „чврстину“ са отвореном спремношћу на споразумевање и сарадњу.

Нажалост, понашање Србије на међународном плану је поданичко, а посебно према Империји, ЕУ и Бриселу. Руководства у Србији се годинама клањају разним чиновницима, лутајућим циркузантима који нас свакодневно походе, који нам буквално наређују шта морамо и како да радимо, како да се понашамо и на спољнополитичком и на унутрашњем плану.

На крају, зашто не рећи једну сурову истину: знао сам да ће се сав мој труд ових дугих година (стотине текстова у листовима и часописима, наступи на ТВ каналима, учешћа на симпозијумима, држање предавања, писање отворених и личних писама вођама, хиљаде осврта на разним порталима) показати као празно брбљање. Предлог за оснивање једног центра у коме се креира спољна политика није само пуки предлог или жеља, то је потреба сваке уређене државе.

Аутор је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а

РАТ ЗА (СРПСКУ) ЦИВИЛИЗАЦИЈУ – Кустурица, Баздуљ, Микић, Љушић и Лазански (Видео)

„Рат за цивилизацију” је емисија Радио телевизије Републике Српске коју води Мирослав Лазански и у којој из Андрић института, у Андрићграду, познати српски публициста, заједно са својим гостима обрађује геополитичке теме везане за српски етнички простор.

У овој емисији тема је била „Млада Босна”, Гаврило Принцип, борба српског народа за ослобођење и уједињењем као и југословенска идеја.

О томе, заједно са домаћином емисије „Рат за цивилизацију”, Мирославом Лазанским, дебатовали су прослављени српски режисер Немања Кустурица, Мухарем Баздуљ (босанскохерцеговачки новинар, преводилац и књижевник), проф.др.Ђорђе Микић, (српски историчар, редовни професор Филозофског факултета у Бања Луци) и београдски универзитетски професор, са катедре Национална историја Новога века, Филозофског факултета, Радош Љушић.

Послушајте шта суо „Младој Босни” и осталим темама рекли Мирослав Лазански и његови уважени гости:

(Србин.инфо – Дејан Петар Златановић, видео: РТРС)