АКО СУ СРБИ НЕБЕСКИ НАРОД ОНДА СЕ МОРАЈУ ОПРОСТИТИ ОД КРУНЕ И ОРЛА
АКО СУ СРБИ НЕБЕСКИ НАРОД , СА ЦАРЕМ ЛАЗАРОМ ЈЕ ТО ПОТВРЂЕНО, ОНДА СЕ СРПСКИ НАРОД МОРА ОПРОСТИТИ ОД КРУНЕ И ОРЛА И УМЕСТО КРУНЕ И ОРЛА ПРИХВАТИТИ СУНЦЕ И НЕБО. НЕ САМО ЗАТО ШТО СРБИЈА НИЈЕ КРАЉЕВИНА А КОБАЦ СИМБОЛВЕЋ ПТИЦЕ ГРАБЉИВИЦЕ ВЕЋ И ЗАТО ШТО ЈЕ СУНЦЕ У КОНТИНУИТЕТУ ПРИСУТНО У СРПСКОМ НАРОДУ ОД САМОГ ЗАЧЕЋА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, КАКО ТО ПОКАЗУЈУ ИКОНЕ СА ОКРУГЛОМ ЗЛАТНОМ ПЛОЧОМ ИЗНАД СВОЈЕ ГЛАВЕ.
АКО ЈЕ ГРБ СИМБОЛ КОНТИНУИТЕТА СРПАКОГ НАРОДА А ЈЕСТЕ ОНДА БИ ГРБ МОРАО И ТАЈ КОНТИНУИТЕТ ПРЕДСТАВЉАТИ И ТО ОД САМОГ ПОЧЕТКА СВОГ ДУШЕВНОГ ПОСТОЈАЊА.
СА СУНЦЕМ СЕ НАРОД БУДИО СА СУНЦЕМ ОДЛАЗИО НА СПАВАЊЕ. СУНЦЕ ЈЕ БИЛО НЕШТО ЗА ПРВОБИТНОГ ЧОВЕКА НЕСХВАТЉИВО. ОНО ГА ЈЕ ГРЕЈАЛО, ПУТЕВЕ МУ ОСВЕТЉИВАЛО ЗА КИШУ И ВЕГЕТАЦИЈУ А СТИМ И ЗА ПЛОДНОСТ БИЛО ОДГОВОРНО. ЗАР ТО НИЈЕ БИО ДОВОЉАН РАЗЛОГ ДА СУНЦУ ПРИПИШУ ПОСЕБНУ МОЋ? ИЗ ТОГ РАЗЛОГА СУ ОСОБАМА ОД ПОСЕБНИХ СПОСОБНОСТИ СТАВЉАЛИ ЗЛАТНУ ПЛОЧУ ИЗНАД ГЛАВЕ И ПО СВЕТЛУ НАЗИВАЛИ ИХ СВЕЦИМА ШТО СЕ ВИДИ И НА ИКОНАМА.
ДРУГИ ОД НАЈСТАРИЈИХ СИМБОЛА ЈЕ КРСТ СА 4 МЛАДА МЕСЕЦА ШТО ПРЕДСТАВЉА КАЛЕНДАР, ПОТВРЂЕНО НАЈСТАРИЈИМ КАЛЕНДАРЕМ СВЕТА НАЂЕНОГ НА НАШИМ ПРОСТОРИМА ПРИЈЕ 9 000 ГОДИНА.
КАО ШТО ЈЕ У ЈАПАНУ ГРБ СИМБОЛ ИЗЛАЗЕЋЕГ СУНСА А НЕ КРУНЕ ИАКО ИМА ЦАРА! ТАКО БИ И ГРБ СРБИЈЕ ТРЕБАО ДА БУДЕ СИМБОЛ СУНЦА ЗЛАТНЕ БОЈЕ СА ЗА ТРЕЋИНУ МАЊИМ КРСТОМ СА 4 МЛАДА МЕСЕЦА.
КЊИГА ЈЕ У ОГРАНИЧЕНОМ БРОЈУ ПРИМЕРАКА-КО ЖЕЛИ НАРУЧИТИ МОЖЕ У ИНБОКСУ ЈАВИТИ ИЛИ ПУТЕМ Е.АДРЕСЕ: dusan.nonkovic@gmx.de
ДУШАН НОНКОВИЋ ТЕОДОРОВИЋ
ДОКАЗ ДА ЈЕ ПРАВОСЛАВНО ХРИСЋАНАСТВО ПОНИКЛО ИЗ ВЕРОВАЊА У СУНЦЕ-СЕЋАЊЕ НА СУНЦЕ ЈЕ ДО ДАНАШЊИХ ДАНА ОСТАЛО ЗАСТУПЉЕНО НА ПРАВОСЛАВНИМ ИКОНАМА КАО ЗНАК СВЕТОСТИ И РАЂАЊА ЖИВОТА
PREDGOVOR – РЕЦЕНЗИЈА
Očekujemo da mnogi budu protiv mnogo čega što se u ovoj knjizi navodi, ali isto tako očekujemo da će se i mnogima svidjeti, pa i ako je budu uzeli sa rezervom, jer – uzeli je kako uzeli – ona zaslužuje vašu pažnju. Sve što nam kaže autor, ima i izvesnih osnova, ne samo istorijskih i geografskih, toponimijskih, već i demografskih. Posebno one teme koje su poznate od vremena, pa su od vremena i tretirane. Što više – i filozofski dualizam.
Treba znati da ovo nije prva knjiga Dašana Novakovića Teodorovića. Samo ovim naslovom, on je već objavio dvije. A prije njih, objavio je i 4-5 drugih, u stihu i u prozi. Tako se istakao i kao pesnik i kao publicista. Iako je kasno počeo sa stihom (Sam priznaje da je počeo da piše «Poeziju…u svojoj mladoj sedamdesetoj godini !»), mislim da je tu i najbolje pokazao sebe, dokazujući nam ono starosrpsko da bez starca nema udarca. Razume se, ništa manje je zasjao (i doprinio !) u publicistici.
U ovoj trećoj knjizi o Srbima (I o nesrbima !) zašao je u mnoge probleme, rekao bih esejistički, ali se mnogih samo dotakao, prošao je pored njih tangentno.
Kao istraživač on se pretežno zauzeo dalekom prošlošću svog naroda – Srba, kao i u predhodnim dvije pomenute knjige. Sada imamo u ruke njegovu treću knjigu, a pod istim naslovom – TRAGOM SRBA.
I ova knjiga, kao i prethodne dve, na prvi pogled mirišu na romantizam, kao da se njihov autor bavi mitovima i mitemama, ali je neosporna istina da se on, bar što se tiše toponima Srednje Evrope i Nemačke, oslanja i na stvarne tragove nekadanjih toponima, koji nisu za potcenjivanje, posebno ne za ignoriranje, ma koliko absurdne nam izgledale neke njegove etimologije, kao ona o Danskoj.
Kako sam izjavljuje « U ovoj međunarodnoj zavrzlami osećam da je važno istaći i dokazati da smo svi u Evropi i šire nastali od istog plemena i da se džaba tučemo na osnovi neke druge pripadnosti“.
Za ovo on nam navodi kao argumenat reč SUNCE, koja kod svih naroda starosedeoca Evrope počinje sa slovom „S“, što znači da se ta reč, po njemu, razvila iz istog glasa svih naroda u Evropi i šire. « Kompletna reč nije odjedanput nastala, kao što i let na mesec nije odjednom nastao, nego se razvijao od kresanja kamena o kamen, preko drvenog pluga do savremene tehnologije ». To S slovo je – za njega – polazna tačka za reč sunce, jer kod svih naroda, Engleza ili Rusa, Srba ili Italijana, svi oni započinju svoje ime za sunce sa solo mio ili sa Sonne ili soll i da ne nabrajam! Plus tome,- kaze,- «dolazi u pomoć i Kljosov sa svojom genetikom, koji je dokazao da su Nemci oko 80% slavenskog gena, mislim srpskog, odnosno sorbskog, jer je reč Slaven stara svega 600 godina, a i prije tog vremena se taj narod Evrope morao nekako zvati – najverovatnije Sorbi ili Srbi !“
Isto tako on pretendira da su Srbi pronašli točak, pa napravili i prvi kalendar na svijetu, Što više da su prvi na svijetu i topili metale. Da je srpsko pismo, kao i jezik, osnova razvoja svih kultura, odnosno nastavak i razvoj svih civilizacija u Evropi, Rusiji i Aziji, za njega je činjenica. Zbog čega se on ni najmanje ne čudi što se u ruskim školama uči da su Rusi došli sa Balkana. Po njemu se činjenično ukazuje da su svi stanovnici Evrope nastali iz jednog ili nekoliko srodnih plemena, koja su se služila istim načinom prvobitnog sporazumevanja, kao što je to najstariji simbol «S», s kojim su svi označavali sunce ».
Sa poglavlja u poglavlje, pa i sa stranice na stranici, on nastavlja sa njegovim pretendiranjima da su « СВИ НАРОДИ ЕВРОПЕ НАСТАЛИ ИЗ ЈЕДНОГ ИЛИ НЕКОЛИКО СРОДНИХ ПЛЕМЕНА, КОЈА СУ СЕ СЛУЖИЛА ИСТИМ НАЧИНОМ ПРВОБИТНОГ СПОРАЗУМЕВАЊА“.
Sledstveno, po njemu: «ТУ ЧИЊЕНИЦУ ПОТВРЂУЈУ И МНОГИ ТОПОНИМИ ОД РОДОСА ДО СЕВЕРНОГ И ИСТОЧНОГ МОРА КОЈИ САМО НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИМАЈУ РАЗУМНО ИМЕ КОЈИМ СЕ ОБЈАШЊАВА БИТ, СУШТИНА, ДА ЈЕ СМИСАО РЕКЕ ИЛИ ГРАДА. У САДАШЊОЈ ГРЧКОЈ ГРАД РОДОС ОЗНАЧАВА РОДНОС ИЛИ РАЂАЊЕ А НА СЕВЕРНОМ МОРУ НЕМАЧКЕ ГРАД БРЕМЕ, ПОЗНАТ ПО ФУДБАЛСКОМ КЛУБУ БРЕМЕ, ЗНАЧИ НА СРПСКОМ БРЕМЕ ИЛИ ТЕРЕТ, ДОК РЕКА КОЈА ГА ПОВЕЗУЈЕ СА БРЕМЕНЛУКОМ ЗОВЕ СЕ ВЕЗА, ШТО НА СРПСКОМ ЗНАЧИ ВЕЗА А НА НЕМАЧКОМ НЕ ЗНАЧИ НИШТА.»
Kako rekosmo, po Nonkoviću i Danska se nazvala tako po reči DAN, koja sada na njihovom danskom jeziku nema nikakvo značenje, a na srpskom se zna što znači. Doslovno Nonković piše: «РЕЧ ДАНСКA ДОЛАЗИ ПО ДУГОМ ДАНУ ШТО ОБЕЛЕЖАВА ЗЕМЉУ У КОЈОЈ СУНЦЕ РАЂА ДУГ ДАН. ДАН КОЈИ ЗНА ДА ТРАЈЕ И ДО 6 МЕСЕЦИ, НА СЕВЕРУ СКАНДИНАВИЈЕ. ИЗ ТОГА СЕ ДА, УЗГРЕД, ЗАКЉУЧИТИ, ДА СУ И НОРВЕШКА И ШВЕТСКА БИЛЕ ДЕО ДАНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СРБСКИХ ПЛЕМЕНА.»
Čitajući ovo, na prvi pogled, ova knjiga ostavlja krajnje ekstremno nacionalistički utisak. Pri tome treba da imamo u predvid samopriznanje autora da: «Ово не пишем из неких националних или, недај Боже, националистичких побуда, већ ради истине, како би се дошло до мира, без којег нема благостања ».
Mir i blagostanje čovječanstva su osovina ove knjige i autorovih pregnuća i preokupacija, makoliko bila evidentna i njegova nacionalna opsesija.
Miru i blagostanju čovječanstva služi i njegovo zauzimanje sa problemom vere i nauke, njegovo nastojanje da pomiri i ono što je antagonističko i nepomirljivo, pa makar mi zaboravili i lomače i Ðordana Bruno. Njegov intelektualni razvoj je stigao dotle da nam kaže: « НЕРАЗУМЕВАЈУЋИСЕУНАУКУИВРХУНСКАНАУЧНАДОСТИГНУЋА, НЕМОЖЕСЕГОВОРИТИУИМЕБОГААДАСЕНЕБУДЕГРЕШНИКОМ ».
Na kraju krajeva, sam autor priznaje da: «Овакњига, измeђуосталог, објашњава, имеСрбије, заштонемачкипаимађарскинародпоседујевише „славенских“, односносрпскихгенаоднас, народасаБалкана; узрокератовакаоигдесу “нестали” викинзиаиилири? Овакњигааргументованомења, изтемеља, аргументезваничнеисторије, кoјусуписалипобедницианадамседаћесепроменитиисадржајшколскихуџбенике, надкојимабдијебудноокостраногфакторa.»
Nadaj se, nadaj ! Dobar je Bog !- rekao je Puškin.
