Не стварајте државу под теретом „У“ слова

Posted by Dušan Nonković on Thursday, August 9, 2018

Advertisements

Šta vrede amera ekspertize -Komentar čitaoca; ovo je istina!

Šta vrede amera ekspertize

Kad se dželat dokopa vlasti

Sebe onda sudijom proglasi

Duplih aršina zakone oglasi

Pa sve zakone sebi prilagodi

Sam sebe ekspertom oglasi

Sav zločin na druge da svali

Svoj zločin čini kolateralnim

Narode tek tako genocidnim

Svi mi možemo pomalo biti

I cigani i jevreji i srbi il rusi

Al nikako nećemo, hteti biti

Toliko besramni i genocidni

Ko što su to ameri globalisti

Ti zli uzurpatori, bez savesti

Svetske siladžije bez obraza

Šačica monstruma bez Boga

Fetišisti vlasti i srebroljublja

Duševni jad brez duše i dna

Sve je bolje od takvih amera

Što sve pljačkaju širom sveta

Voljom genocidnih globalista

Ima amera tamo već odavno

I belih i crnih i crvenih i žutih

I sa svim smo pravi prijatelji

Do tih, iz pohlepe genocidnih

Što iz pohlepe lažu, pljačkaju

Novcem lažnim države ubijaju

Gde se umešaju pakao ostave

Te ekonomske, država ubice

Za svoj zločin druge optužuju

Indijance autotone opljačkaše

Proglasiše ih za divlje momke

Što kaubojma svoje ne dadoše

Vešaše ih po zakonima jačega

Pa to pravo do danas zadržaše

Slabijemu, gas i naftu otimaše

Tudjim rukama, zmije hvataše

Duplim aršinom pravom jačeg

Na Nagazaki atomske, bacaše

I Hirošimu na civile bez zaštite

Spržiše svu prašumu Vjetnama

Fosforom napalnim bombama

Spališe žive mame sa bebama

I Jugoslaviju u delove rasturiše

Irak pocepaše, Libiju razrušiše

I Siriju bi da preoru bombama

Kak bi bila ravna ko Libiji i Irak

Pored tih svih svojih ekspertiza

Savetuje i diktira ta amera elita

Svojim evroatlanskim vazalima

Šta im valja sa Ukrajinom raditi

Kako bi sa razaranjem sve rešili

Sa izbeglima problem bio manji

Pogotovo kad bi još protiv Rusije

Vatru potpalili; Nemačku, Tursku

Ukrajinu pa Poljsku u rat uvalili

Onda ta mala iz senke amera elita

Ne bi tad nikom račune polagala

Za sva svoja nedela, za sve svoje

Stare i nove laži prevare i zločine

Po onoj izreci staroj

Gde nema tužioca nema ni zločina

Zato im je stalo da nestane Srbija

Dušan Nonković-Teodorović

ЗАВЕШТАЊЕ

ЗАВЕШТАЊЕ

Будите паметни, јунаци срби

учите децу, љубави и правди

битке добите на бојном пољу

губе се често, на лудом столу

Будите ми паметни браћо срби

учите децу да буду умни људи

битку не добија светло оружје

већ битку добија ум од правде

Будите ми паметни, моји срби

најсветлије оружје је реч лепа

знај, правда је мођ најмоћнија

правда је база, трајних победа

Буди ми стрпљив брате србине

стрпљење је, највећи пријатељ

без којег нам нема нике правде

нит правде нит икакве слободе

Ум нека ти буде звезда водиља

душа нек ти буде извор правде

сваком човеку насушна истина

непресушно врело достојанства

тако ће ти лоза остат до навека

Душан Нонковић Теодоровић

СРБИЈА

SRBIJA

Dušan Nonković·Samstag, 6. Februar 2016

792 пута прочитано на фб

SRBIJA

Srbija je ko pozne jeseni bordo ruža

što šibaju ledne kapi kiša sumornih

da vene u toj svojoj predivnoj lepoti

gubeć list po list postaje od večnosti

kruna inja goli šipak od hiljadu zrna

da nam se nasmeši, posle bela snega

mirisima proleća, hiljadu bordo ruža

u prolećnjem povetarcu i sjaju sunca

isto toliko opojnom lepotom zatalasa

te zasenu i zadivi, svakog prolaznika

tako plemenitom lepotom bordo ruža

nebeskih junaka što ih natopiše skrvi

da budu od večnosti bordo ruže srba

što se kupaju rosom majčinskih suza

toplog povetarca naših srpskih duša

i večna zadužbina svetih Nemanjića

dok nas ima, opomena, ponos i tuga

Dušan Nonković-Teodorović

ОД ДАНАС МОЖЕТЕ НАБАВИТИ И ОВУ КЊИГУ Душана Нонковић Теодоровић У БЕОГРАДУ :

КО ЈЕ ЗАИНТЕРЕСОВАН ЗА НАБАВКУ КЊИГЕ МОЖЕ УСПОСТАВИТИ КОНТАКТ ПУТЕМ ФБ ПОРУКА (ИНБИОКС) ИЛИ;  dusan.nonkovic@gmx.de

ЦЕНА КЊИГЕ ЈЕ 1200 динара

НЕОБИЧНА СУДБИНА ЈЕДНЕ СВЕТЕ ВЕОМА СТАРЕ РУСКЕ ИКОНЕ – Ех да зна ПУТИН какви су му конзулати!

НЕОБИЧНА СУДБИНА ЈЕДНЕ СВЕТЕ ВЕОМА СТАРЕ РУСКЕ ИКОНЕ

ОД БОЉШЕВИКА ИЗБАЧЕНА НА ХРПУ УЛИЧНОГ СМЕЋА, У СЕНЦИ СУМРАКА УНЕТА У КУЋУ ЈЕДНОГ ПОБОЖНОГ ЧОВЕКА И ТАКО ОД СПАЉИВАЊА СПАШЕНА ДА БИ ПО ПАДУ БЕРЛИНСКОГ ЗИДА БИЛА ПРОДАТА, НА СРЕЋУ ЧОВЕКУ КОЈИ ЈУ ХТЕДЕ ПОДАРИТИ, У ЗНАК РУСКО/СРПСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА, ДА НАЂЕ СВОЈ МИР У ХРАМУ СВЕТОД САВЕ У БЕОГРАДУ!

И АКО ЈЕ СРЕБРОМ ОКОВАНА И АКО ЈОЈ ЈЕ ПОГЛЕД ЗАГОНЕТНИЈИ И ОД МОНАЛИЗИНОГ ПОГЛЕДА, ПОГЛЕДА ШТО ОДРАЖАВА СВУ ПАТЊУ ХРИШЋАНСТВА И РАЗАПЕТОГ НА КРСТУ ХРИСТА, ОВА ПРЕЛЕПА ИКОНА, ОВА СВЕТИЊА НИЈЕ НАШЛА СВОЈЕ КОНАЧНО УТОЧИШТЕ И АКО СВОЈИМ ИЗРАЗОМ СВЕДОЧИ О МУЧЕНИЧКОМ ПУТУ КОЈЕГ ЈЕ ОСТАВИЛА ИЗА СЕБЕ. РУСКОМ А И СРПСКОМ КОНЗУЛАТУ ОВАЈ ДАР НИЈЕ БИО ВРЕДАН НИ ОДГОВОРА И ТАКО ЈЕ ОСТАЛА НЕПРИХВАЋЕНА. ДАРОВАТЕЉУ ЈЕ 77 ГОДИНА ТЕ ЈЕ ДОШЛО КРАЈЊЕ ВРЕМЕ ДА ЈЕ ЗБРИНЕ НА ДОСТОЈАНСТВЕН НАЧИН НА ДОСТОЈАНСТВЕНО МЕСТО. А КОЈЕ БИ ТО МОГЛО ДОСТОЈАНСТВЕНИЈЕ БИТИ ДО ХРАМА СВЕТОГ САВЕ!

Не, није да није прихваћена већ дародаватељ није чак ни одговор добио, нити од једног конзулата. Пошто купац живи у Немачкој логично је било да је понуди Руском Конзулату у Хамбургу па пошто није добио одговор понудио ју је и Руском Конзулату у Берлину а потом и Српском конзулату у Хамбургу и Руском у Београду. Али резултат је био исти, без одговора.

Зар нам се треба чудити што нам је овако како је. Желите нешто даривати а оно ни на дар се не реагује. Може се замислити како функционишу тек онда пословни договори!

На Руском конзулату се термини добивају само путем договора али како се договорити кад у Руском конзулату не одговарају на телефонске позиве а ни на писма путем интернета не одговарају. Чиновник српског конзулата је дароватељу рекао да има а и да нема смисла и при том се остало већ ту негде пола године.

ПИСМО КОНЗУЛАТИМА НА ЈЕЗИКУ ДОМАЋИНА ОДНОСНО НЕМАЧКОМ

Sehr geehrte Excellenz,

Hiermit biete ich Ihnen zwei Geschenke für das Russische und Serbische Volk im Zeichen der Serbisch/Russischen Freundschaft an.

Es handelt es sich um eine sehr alte Ikone, die von den Bolschewikisch auf den Müll geworfen wurden der für die Mülldeponie bestimmt war. Dort wurde sie bereits in einem erbärmlichen Zustand von jemandem gefunden und mit nach Hause genommen. Über Generationen hinweg wurde die Ikone bis zum Fall der Berliner Mauer dort mehr oder weniger gut verwahrt.

Zu dem Zeitpunkt besaß ich in Lübeck ein kleines Antiquitätengeschäft, in dem mir ein russischer Bürger die leidende Ikone zum Kauf anbot, in der Hoffnung, dass sie für etwas Geld in gute Hände käme. Seitdem hat die Ikone einen besonderen Platz in meinem Haus gefunden. Nun bin ich jetzt 77 Jahre alt und die Zeit gekommen sie an einer weiteren sicheren Stelle aufzubewahren.

Da namhafte Russische Architekten mit der Innenausstattung der Heiligen Sava in Belgrad beauftragt sind, bin ich der Meinung dass die Heilige Ikone dort hingehört um endlich ihre dauerhafte Ruhe von der „Verfolgung“ zu finden, in Ehre und Würde!

Wenn dazu auch ein paar Verse aus meinem beigefügten Gedicht Platz finden könnten, würde mich dies besonders freuen.

Dies ist mein Vorschlag an Sie, aber auch weitere Vorschläge von Ihnen würde ich gerne entgegen nehmen.

Mit der Hoffnung auf ein gute Gelingen

hochachtungsvoll

Dušan Nonković-Teodorović

0451/624715

 

ДОДАТНИ ПОКЛОН

Поштована Екселенцијо, молим Вас да ми потврдите пријем овог поклона Русији и Руском народу-Уредник Гласа Дијаспоре – https://dijaspora.wordpress.com

 

Поштовани Амбасадоре било би веома лепо ако би могли подпомоћи да се ови стихови песме посвећене Русији и Руском народу или барем неки од тих стихова нађу у неком делу Храма Светога Саве у Београду а била би ми посебна част кад би се нашли и на неком месту у Русији…

МАЈЧИЦИ РУСИЈИ

Ти си моје предивно срце

а ја у њему само душа

да му буде лента машна

да заједно са њим куца

Ти си облак белог снега

ја пахуљица што га снева

ти си дуга плавог свода

а ја капљица твојих боја

 

Ти си санак дивних снова

ја у њему, чежња пуста

делић среће срећо моја

санак снова жудњо моја

 

Сред врта си бордо ружа

ја пољубац од лептира

зрачак сунца рујна јутра

лабудова песмо моја

 

Ти си рој слатких ми снова

мирис цвећа дивних поља

слаткој срећи дивна нада

уздрхталој души поветарац

 

Од снова си сва саткана

нит те има нит те нема

нит си сан нити јава

па ипак си жудња тајна

 

Мојој души ти си душа

мом срцу знак живота

без тебе би оно стало

нит би икад закуцало

 

Горкој сузи ти си мелем

мркој тмини сунца сјај

победа си над поразима

вечна лента, мати свима

 

Сви би хтели твоје злато

и све друго силно благо

а србин би само једно

да му будеш мајка вечно

 

Дух цара Душана и Лазара

што србиновим срцем куца

сања братство већ одавно

да му братство буде трајно

 

А ја србин, братства жртва

што због братства увек страда

изнад свега жели једно

да нам братство буде вечно

 

Душан Нонковић-Теодоровић

 

 

Maße der Ikone: 27 x 31 x 4 cm

 

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ ДУШЕ И БОГА! Како је само могло доћи до тога!?

ЗА ДОМ СПРЕМНИ, БЕЗ ДУШЕ И БОГА!

СУНЦЕ И СЕЋАЊЕ

Црвено сунце ко у крви окупано

уморно клизи, трагом хоризонта

ко клупче суза крвљу натопљено

залази суморно, ко рањена душа

да тихо мре тминама перманента

тугујући тако за милионима срба

Nељудско бреме и сунцу је тешко

Постиђено, усташким злочинима

подсећа на крв са усташких кама

дубинама, дубљим од зенице ока

оставља на небу траг крви срама

да се памти док је народа и сунца

Сећа на милионе поморених срба

крик покланих беба, мајки, очева

баки, дека унука, недужног света

у јаме баченog, маљем поубијанog

од, усташа и српских, конвертита

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал може бити бездушног народа

где влада безумље и туга људима

Зар су безумни овладали умнима

хиљаду питања а нигде одговора

а сузе су скрвљу, текле потоцима

под окриљем, усташа и Ватикана

Кад видиш на небу црвено сунце

да понире у тој пурпурној лепоти

дубинама дубљим, од зенице ока

мораш знати да тако црвено тоне

да подсети на крв недужног света

злочин усташа и срба конвертита

И увек ће то наше прелепо сунце

при крају дана, тонути дубинама

подсећајући на прећутане, жртве

на крик милиона побијених срба

на каме усташа“за дом спремних”

и нас убоге што из страха ћутимо

што ћутањем злочин одхранисмо

О Боже Боже дал има већег греха

дал има државе на тим темељима

дал има влада ко хрватских сада

да умањује бројке покланих срба

да се подсмева невиним жртвама

газећи без срама образe предака

И сваки пут очаран чарима сунца

усред радости моје обузме ме туга

сунце постане, јатом црних птица

а смех беба, мукла ледена тишина

безазлена радост камом окончана

у ропцу крви без трунке саосећања

хладном руком монструма без ума

за дом спремних, без душе и Бога!

Душан Нонковић-Теодоровић

Дејан Комненовић Добра вест је потребна као одбрана од злог. Препознавање снага и наде, оптимизма, слободе, доброте, лепоте – каква јесте по души … је важна, јесте живот. Држава данас нема везе са правим вредностима нити везе са Богом. И хрватска и свака друга држава … када ради против Бога … нема темеља. Слично је – убијати ножем или убијати ТВ програмима. Данашња Србија има исувише сличан резултат као и НДХ пре 70 година. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба а од доласка НАТО у Србију 05. октобра 2000-те до данас, Србија је смањена са 7,5 милиона становника на испод 7 милиона становника. Ово данас је опасније и горе у Србији … него стање у НДХ пре седам деценија. Мартин Селигман је описао процес „научене беспомоћности“ којим се народи деградирају и постају народи ниже врсте … парије. Срби се претварају у оно у шта су већ претворили Роме или Индијанце или Црнце … То се постиже, данас и овде у Србији, тако што се држава која треба да штити народ, УЗУРПИРА и користи за уништавање – геноцид, над народом – путем медија. Човек је земља чим изгуби душу. Држава као оруђе – као јама у коју се баца народ … је проблем, данас и овде. Држава као засена Бога – поставка је из времена француске буржоаске револуције, када је вертикала између човека и Бога ПРЕСЕЧЕНА постављањем државе – егалитаристичне и „просветитељске“, која прописује шта је лепота, шта је доброта или шта је истина или правда или срећа или мир итд. УМЕСТО оног што сви знамо по души да јесте лепота, доброта, правда или слобода, разна министарства су задужена да ПРОПИШУ шта јесте лепо или праведно или добро. РЕЗУЛТАТ уметања државе између Бога и човека имало је за последицу огромну ПРОМЕНУ … која настаје од пре 200 година. РЕЗУЛТАТ је културно сукобљавање световног и религиозног које до тада није постојало. До пре 200 година, и „просветитељства“ гордост је била смртни грех а кротост (трпељивост) врлина – КАКО У СВЕТОВНОМ ТАКО И У ЦРКВЕНОМ … Друштво је дакле било ЦЕЛИНА и није било поделе на црквене и световне вредности и појмове врлине и греха. Од пре 200 и неколико година, гордост је изокренута у позитивну ПОБУНУ а трпељивост је постала од врлине – негативна особина – потчињавања. Држава је притом урушила и здрав развој личности СЕКУЋИ вертикалу између човека и Бога. Како би рекао владика Николај „Бог није Бог једнакости но Бог љубави“ … Уместо да учимо децу да воле, ми их учимо некаквој једнакости. Владика Николај је лепо описао да љубав не зна за правду и за једнакост и да се тек из гроба љубави рађа правда а из гроба правде се рађа једнакост. Међутим, тамо где једнакост искључује правду и љубав, нема Бога јер Бог је Бог љубави а не једнакости и Бог није Бог неморала већ морала. Једнакост је ДОЗВОЛА неморала у савременој држави као концепту заснованом пре 200 година. Држава је злоупотребљена и да затрује или савременим речником речено да спинује, појмове и врлине. Постоји данас потреба за ставом да нема државе без религиозности, нема здравог друштва без вере, нити здравог човека без религиозности. Што би рекао мој покојни стриц цитирајући народну изреку „човек је земља, чим изгуби душу“. Или што би рекао један од највећих руских писаца „ко не нађе Бога у себи, неће га наћи нигде“ а што се надовезује на оно „да вера не тражи вођу нити следбенике“ … Јеванђеље је у преводу на српски – ДОБРА ВЕСТ ! Да ми причамо о нашој слободи и нашој љубави и нашој доброти и нашој лепоти … на страни Бога. Разведрите мало Душане. Бог је Бог љубави. Морал се по души зна шта је. Треба причати и мислити у оквирима Божје географије, где нема малог и великог, далеког и блиског, богатог и сиромашног материјалним :) ! Радости наспрам туге и наде наспрам растројства света око нас, нам треба. Живели.

Душан Нонковић

У много чему се слажем са вашим ставом поготово по питањима љибави, скромности и разумевања других. Али то друштво прије 200 и више година је било исто болесно-сетимо се само робова па неограниченог људског рада где се радило по 16 и више сати за залогај хлеба где су и деца била упрегнута за децу и претешке послове а и привилегија у којима су само богати уживали. И сам сам прије шездесет и нешто година осетио шта значи тај живот кад сам као дванајестогодишнњак ишао код ујака на село да за време школског рааспуста зарадим нешто пара и помогнем самохраној мајци. Месецима сам делио чардак са једним из Босне слугом којег је отац номад за време зимског периода силазио из планине у село те сваком приликом по дете оставио као и ово, оставио после зиме и поново кренуо у брда са овцама. Спавали смо на клиповима кукуруза на које би простирли обично танко ћебе. Тај слуга је био ту негде седамнајест година и радио је све послове од копања кукуруза до обрезивања лозе и крпљења мрежа за риболов. Плате није имао већ како кад неку сићу за сладолед. Мој ујак је био богат, имао је неколико кућа. Али од деце имао је само једну ћерку. И ето како је то судбина хтела оженио се том ујаковом ћерком која му је родила два сина. Волио их је деда, мој ујак ко анђеле а и оно њега-Једног дана се није пробудио . Умро је у кревету док су му унуци спавали поред њега. Ћерка му се касније разболила од Мултипле склерозе те је и она после неколико година проведених у колицима у којима ју је гурао муж, некадашњи слуга. Кад су рекли француској краљици да народ нема хлеба она је одговорила; нека онда једе колача! Завршила је под гиљотином и та вертикала веза између Бога и човека је била прекинута прије свега зато што су они који су говорили у име цркве и Бога подбацили поклекли пред луксузом као што то и данас чине многи свештеници надмећући се ко ће да има биља и скупља кола. Они који су били задужени за ту вертикалу су ти који су је и урушили својм понашањем и неделима поготово Ветикана, сетимо се само спаљивање вештица и насилног наметанје католицизма поготово у латинској америци где мачем и крстом ширише њихову Божију реч. Не треба то време идализовати. На крају свако заврши онако како ради. Да је та вертикала била прекинута није народ крив већ они који њим владају. Зато сам скренио пажњу на одговорност влада. Вере и црквени поглававаре који тада су били државотворна сила. Владари су владали под оштрим погледом цркве али и црква је као и својим привилегијама и небригом о народу запостављајући науку као Божји језик истине изгубила свој ауторитет. Народ се за недаће окомио на цркву па потом и на круну и државу. Човек је у стању све и свашта да изманипулише па на крају крајева издрибла и самога себе. За прошла времена не можемо ништа нити смо за њјих одговорни али за време у којем живимо јесмо. Покољ над србима се не може ничим упоредити а наша је дужност већ ако не можемо више урадити подсећати на тај злочин како се не би поновио. То је уједно и била намера и смисао овој песми! Док је сунца не сме се заборавити како се не би поновило зло.

Душан Нонковић Теодоровић