Професор Владимир Димитријевић УЖИВО о образовању, одласаку стручњака и породичној политици

Advertisements

ФРАНЦУСКИ ХУМАНИТАРАЦ АРНО ГУЈОН ДОБИЈА ПРЕТЉЕ СМРЋУ ЗБОГ ПОМОЋИ СРБИМА У ЕНКЛАВАМА НА КОСОВУ

SRAMAN INTERVJU ? : Voditeljka htela da predstavi najvećeg humanitarca u Srbiji KAO FAŠISTU? (VIDEO)

SRAMAN INTERVJU: Voditeljka htela da predstavi najvećeg humanitarca u Srbiji KAO FAŠISTU (VIDEO)

Iako su pitanja bila i više nego neprijatna, Arno je sve vreme odgovarao smireno i dostojanstveno

– Za mene nema podele i nije mi bitno ko je kakvog političkog mišljenja jer je naš cilj da pomognemo ljudima na Kosovu. Mislim da niko, bez obzira na to kakvo mu je političko opredeljenje, ne može da bude protiv onoga što mi radimo – pokušao je da objasni najveći humanitarac u Srbiji, Arno Gujon, gostujući u emisiji „Novi dan“ na N1. Mada, možda je bolje reći da je pokušao da se odbrani, s obzirom na to kakva mu je pitanja postavljala voditeljka Marija Antić. Ona je do kraja emisije pokušavala da Gujona predstavi kao ultradesničara, maltene kao fašistu.

Neprijatna pitanja za Arnoa Gujona u Beogradu: Francuz se skoro pa pravdao zašto pomaže Srbima na Kosovu?!

Na zvaničnom Youtube kanalu televizije N1, kao i na njihovom sajtu, postavljeni su video snimci svih gostiju iz jučerašnje emisije. Jedini snimak kog nigde nema je gostovanje Arnoa Gujona. Naša redakcija došla je u posed ovog snimka.

Prva dva minuta voditeljka Marija Antić govorila je sa Arnoom o njegovom humanitarnom radu na Kosovu, da bi mu posle toga postavila sledeće pitanje:

– Gostujete kao predavač na Fakultetu političkih nauka 5. decembra, kada ćete govoriti o humanosti u 21. veku. Međutim, vi niste do sada u javnosti govorili o vašem političkom opredeljenju. Jeste li i dalje identitarac?

HUMANITARNI RAD TREBA DA OKUPI LJUDE

– Ja se u srpskim i francuskim medijima trudim da pravim razliku između humanitarnog rada, koji je nešto pozitivno i koji treba da okupi ljude. To je ono što radimo od 2004. godine. Zato smo uspeli da skupimo oko sebe 12.000 donatora koji dolaze iz različitih sfera i svako ima svoje mišljenje, ali svi smo okupljeni oko jedne ideje: pomoći Srbima na Kosovu. Tako da politika ne ulazi i našu priču jer nam je cilj da uradimo nešto konkretno za te ljude, bez obzira na to šta ko misli i zašto to radi – odgovorio je Gujon.

Međutim, voditeljka je bila uporna u nameri da istera na čistac da li je Arno Gujon i dalje identitarac, pa se u narednom pitanju potrudila da objasni šta to tačno znači.

– Francuski blok identitaraca, za one koji ne znaju, ne deklariše se ni kao levi, ni kao desni, ali identitarci sa ekstremnom desnicom imaju islamofobične stavove, kao i diskriminišuće stavove prema LGBT populaciji, optuživali su ih i za ksenofobiju. Zar studenti Fakulteta političkih nauka, kojima ćete držati predavanje, nemaju prava da znaju kakvih je političkih stavova čovek koji im priča o humanosti u 21. veku?

IMAM PRAVO DA SE MENJAM

Ja sam slobodan da govorim o svemu, i o mojim političkim stavovima: današnjim, jučerašnjim, o Srbiji, o Francuskoj. Što se tiče pokreta koji pominjete, on više ne postoji. On je postojao u Francuskoj nekoliko godina, a ja sam bio njegov član 6 meseci, od 2010. do 2011. godine. To je bio moj način da podržim neke ideje koje imam. Naravno, imam pravo da se razvijam i menjam, kao i svako drugi – rekao je Gujon.

– Ono što ste rekli u vezi sa njihovim stavovima nije tačno. Oni su, čini mi se, organizovali neke skupove baš sa LGBT osobama u vezi sa nekim stvarima. Nažalost, mnogi u Francuskoj imaju islamofobične stavove i to su ljudi koji su se zalagali za razaranje Libije, Iraka, Avganistana. Ja sam lično protiv toga i dok sam živeo u Francuskoj, učestvovao sam u demonstacijama protiv rata u Libiji. Ali, i tad su mediji bili za razaranja, kao što su bili za razaranje Jugoslavije. Bili su za rat, a mi protiv rata – dodao je Francuz.

Nakom terorističkog napada u Parizu, Arno je u srpskim medijima govorio o tome.

– Bilo mi je jako teško jer sam poznavao jedno dete koje je tada ubijeno. Ali sam se uvek trudio da razlikujem ekstremni islamizam od ostalih muslimana. Svi znamo da oni koji podržavaju terorističke grupe na Bliskom istoku, oni su najviše protiv islama – objasnio je u svom odgovoru.

„Na teret“ mu je dalje stavljeno što je učestvovao u Vidovdanskom maršu 2009. godine, jer ga je tada, navodno, organizovao SNP 1389.

VIDOVDANSKI MARŠ NEVEROVATNO ISKUSTVO

– Vidovdanski marš je bio neverovatno iskustvo za mene kao mladog Francuza. Tada sam počinjao da učim srpski i na sajtu vidovdanskimars.org, koji nema nikakve veze ni sa jednim pokretom, video sam da mladi Srbi iz Beograda idu peške do Gazimestana i pitao sam da li mogu ja kao Francuz da se priključim. Prihvatili su me i kada sam stigao, dočekala me je jedna grupa mladih ljudi, vernici. A ljudi iz SNP 1389 su bili u drugoj grupi i to nema veze sa Vidovdanskim maršom – rekao je Arno.

Marija Antić ga je potom pitala da li zna da je taj pokret na svoj sajt postavio njegove govore i slike.

– Ne, ne znam, ali mnogi sajtovi objavljuju to. Pa i N1 je objavio moju sliku u vezi sa današnjim gostovanjem. Mnogi me podržavaju, što mi je drago. Za mene nema podele, bitno je da se ljudi okupljaju oko jednog dobrog cilja, a to je da se pomogne ljudima u enklavama na Kosovu i Metohiji – odgovorio je.

Prema rečima Igora Božića, izvršnog producenta TV N1, ako snimak gostovanja Arnoa Gujona još nije na sajtu N1, vrlo brzo će biti.

– Mi nemamo nikakav problem s tim, to je insinuacija, ako snimak nije već na sajtu vrlo brzo će biti objavljen – rekao je Božić i napomenuo da nije video šta je Francuz objavio na Tviteru o gostovanju na televiziji N1

40 KONVOJA HUMANITARNE POMOĆI

Podsećamo, poslednjih 13 godina, zahvaljujući njemu, na Kosovo je stiglo 40 konvoja humanitarne pomoći u vrednosti od preko 5 milion evra. Kroz direktne investicije, uloženo je 1.2 miliona evra u obnovu 24 škole, obnovu bolnica, crkava i manastira.

U ovom trenutku, na Kosovu obnavlja 4 škole, a gradi i veliku farmu kako bi ljudi mogli da žive od svog rada, a ne od humanitarne pomoći.

Evo celog gostovanja Arnoa Gujona:

http://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2916425-sraman-intervju-voditeljka-htela-da-predstavi-najveceg-humanitarca-u-srbiji-kao-fasistu-video

spaceplay / pause

qunload | stop

ffullscreen

shift + slower / faster

volume

mmute

seek

 . seek to previous

126 seek to 10%, 20% … 60%

Daljinac

(J. S. / Telegraf.rs)

ДРАГАШ-ОВЕ ПРОТИВРЕЧНОСТИ-ОТВОРЕНО ПИСМО

ДРАГАШ-ОВЕ ПРОТИВРЕЧНОСТИ-ОТВОРЕНО ПИСМО

У једном од његових видеоприказа каже; требало је да смо поступили паметно попут словенаца и прилагодили се јачем противнику!

Питам ја вас господине Драгаш, дал је паметно било поубијати ненаоружане војнике и цивиле на граничним прелазима Словеније, дал је паметно на злочину, који никад не застарева, засновати своју државност! Наравно да није па господине Драгашу зашто онда говорите такве глупости!?

Напомињете да смо непотребно изгубили милионе недужног света јер нам владе и народ нису прихватили савете вишеструко јачег непријатеља како у првом тако и у другом тако и у овом трећем рату и прилагодили своју политику диктату јачега? Па ја питам вас господине Драгаш-е, куд би то водило другде ако не ка тоталном истреблјенју нашег народа! Куд би то водило кад би сви народи подвили свој реп те прилагодили и подредили своје потребе потребама окупатора. Зар није Хитлер хтео створити своју расу аријеваца плавооких и високих људи. Зар није већ радио на томе одабирањем брачних парова за нову аријевску расу. Зар би се требали прилагођавати све док не завршимо сви у гасним коморама! Зар ви заиста мислите да би нам окупатор дозволио да остварујемо планове и законе у нашем, у свом интересу само зато што их пропагира Драгаш!? Па егзактно ту политику коју пропагирате ви ради већ одавно Вучић! Кажете да није политичкоекономски подкован али шта то вреди вама, то што сте економски подкованији, и ако само вербано доказани, ако се због политике прилагођавања и подвлачења под реп морате прилагодити захтевима окупатора!? Немојте ме разумети да браним Вучића-далеко од тога али чему да народ бира копију која се разликује од оргинала само по програмима које се не могу спровести због политике прилагођавања, јер му то окупатор неће никад дозволити.

Ви говорите сједне стране о прилагођавању и послушности окупатору а са друге стране мислите да би вам он дозволио да радите у интересу народа којег би да уништи или направи себи слугом. Зар мислите заиста да би дозволио тај окупатор да ви доносите привредне мере у интересу нашег народа а не глобализације!? Па зар није, ово све што нас је снашло, последица новог светског поретка којег нисмо ми хтели па ни Милошевоћ већ ти који су злоупотребили НАТО снаге у сврху својих личних интереса, оци новог светског поретка, који ће кад тад морати да одговарају за рушење међународног права.

И на крају да вам кажем да вас доживљавам као човека пуног себе који не пропушта прилику да се похвали и нагласи своје пословно искуство са толико успесних подухвата и банака по свету. Па се питам где су те хуманитарне задужбине које сте подигли да помогнете сиротињи? Кажете да вам је фирма пропала али онда се питам; како би спасили читаву Србију кад нисте били у стању спасити своје банке. Знам, рећићете да су вас преварили али зар у Србији нема превараната? Зашто сте им насели? Ко то гарантује да им поново нећете насести са својом директном демократијом? Ко вам то гарантује да вам непријатељ неће куповати гласове још комотније него што је то до сада радио!?

Знам, на то да нисте основали нити једну хуманитарну организацију рећи као оправдање да сад не стојите финанцијски добро али шта и ко вас је спречио да их оснујете у време кад вам је ишло poslovno добро? Или вам можда никад није ишло добро или ипак јесте али онда сте били себични да би основали неку хуманитарну организацију или неку задужбину свом народу!? Колико знам нисте никад финанцијски подпомогли неку политичку организацију у чије сте име наступали!

Видите, није ми била намера да вам јавно поставим ова питања али кад сам вам их интерно поставио од тада сте прекинули сваки контакт самном и ако сте до тада скоро све од мене објављивали на вашем сајту. То да реагујете тако као што реагују мимозе доказује да нисте за бављење политиком јер се у политици морају имати живци као сајле а и спремност водити дијалоге скоро по свакој цени. Ту нема места за одустајање и дурење.

Питам вас, зашто би вам народ указивао поверење кад до сад није имао, од вас лично, никакве користи до само златоусних, речи, обећања!? Народ је сит тих и таквих који обећавају а кад дођу на власт немају појма како даље и шта па се прилагоде потребама окупатора пуећи ка њиховим стражњицама!

Душан Нонковић Теодоровић

НАЈВЕЋА МИЛОШЕВИЋЕВА ГРЕШКА ИЗ КОЈЕ СУ СВЕ ОСТАЛЕ ГРЕШКЕ ПРОИСТЕКЛЕ БИЛА ЈЕ; ГАЖЕЊЕ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И СВИХ МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И РЕСОЛУЦИЈЕ 1244 ОД СТРАНЕ СЕВЕРНОАТТЛАНСКОГ САВЕЗА (НАТО)! ЗАТО ЈЕ БЕСМИСЛЕНО ГОВОРИТИ О МИЛОШЕВИЋЕВИМ ГРЕШКАМА! ИЗ ОВОГ СМРТОНОСНОГ ЗАХВАТА МРТВОГ МИЛОШЕВИЋА НЕЋЕ СЕ МОЋИ ТА СЕВЕРНОАТЛАНТСКА АЛИЈАНСА НИКАД ОСЛОБОДИТИ ЈЕР ЗЛОЧИН НИКАД НЕ ЗАСТАРЕВА. НАЛОГОДОВАЧИ КАО И ПОЧИНИОЦИ ЗЛОЧИНА, КОЈИ СУ У ЦРНО ЗАВИИЛИ НЕ САМО СРПСКИ НАРОД ВЕЋ И СВОЈ ВЛАСТИТИ, ТУ ЦРНУ МЕЉУ НЕЋЕ МОЋИ ОПРАТИ СВЕ ДОК НЕ ПОХАПСИ ВИНОВНИКЕ И ПРЕКРШИОЦЕ МЕЂИНАРОДНОГ ПРАВА И КАРТЕ УЈЕДИЕРНИХ НАЦИЈА!

Душан Нонковић Теодоровић

УВОЗИМО МЕСО КОЈЕ ЈЕ НА ЗАПАДУ И МАЧКАМА И КЕРОВИМА ЗАБРАЊЕНО-МАЛАГУРСКИ „ВИКИЛИКС“

RIBA SMRDI OD GLAVE A SVET OD ODVRATNE IDEOLOGIJE

Preporučujemo stalno jedno drugima slogu i ujedinjenje kao jedini pravi lek za naš obstanak. Ali kako da se ujedinimo kad nas na svakom koraku blokiraju naši dušmani uz pomoć svojih lakaja. Kako da se organizuješ kad su ti svi mediji manje ili više blokirani i na kraju; oko koga da se skuplja kad su mnogi u koje se verovalo izneverili i u izdajice se preobrazili! Kako znati ko je nepodkupljiv i ko se kasnije neće promenuti i okreniti za 180 stepeni. Dete je palo u bunar i sad ga je teško spasiti! Narod deluje po onoj; može biti i gore, mene možda ne će to zlo zahvatiti pa ćuti u nadi da će ga mimoići. Ali i 8 miliona jevreja je uništeno u koncentracionim logorima hiljadugodišnjeg rajha a da su se organizovali i organizovano pružili otpor mnogi bi preživeli! Ali, šta da se radi, takav je čovek svud i svagda bio i ostao. To znaju i oni koji rukovode nama i našom voljom. U psihijatriji se može slabo organizovati a još manje iz nje pobeći. To će ići tako dok zlo i nezadovoljstvo neprenabrekne te se digne kuka i motika. Ali i za taj slučaj su psiholozi globalizacije sebe naoružali. Znaju, kad se jednom dopadne ludačke košulje onda je nemoguće iz nje pobeći-tad će nam svaki pokušaj sebe organizovati biti prekasan. Apetiti pohlepe i prokletstva su probuđeni, morala i socijalne pravde nema, jača životinja će u toj borbi obstati i kad pojede sve slabije i sama će uginuti od gladi zbog svoje neobuzdane pohlepe! Da li treba čekati i ćutati? Ne treba ali kako, pitanje je svih pitanja kad se svima osladila pohlepa i čovek čoveku vuk postao. Crkva je odbacila nauku i dobila ateizam, ateizam je odbacio crkvu i dobio profitere bez etike i morala. To znači da treba sve početi iznova, iz početka! Riba smrdi od glave a svet od odvratne ideologije u čijem je centru prokletstvo i pohlepa. Koliko smrdi ova ideologija jačega pokazuje činjenica da je svet ćutanjem pristao i na legalizaciju otmica u svrhu trgovine otetim ljudskim organima. Zvanični organi pa i vlade velikih država ćute i nije im ni na kraj pameti da progovore o tim problemima, naprotiv čak i međunarodni tribunal u Hagu navodno gubi dokaze o otetim organima (Za tako nešto bi te sudije trebalo drastično kazniti ali se ništa ne dešava kao da ništa nije bilo). Koliko je duboko svet zapao u moralnu, krizu zahvaljujući globalizmu, pokazuje i ovo prećutkivanje žrtava kojima su organi nasilno oteti da bi bogatiji koji ih može platiti mogao živeti. Može li uopšte biti većega dokaza u kakvu propast svet srlja zbog svog ćutanja i profita jačega. Ćutanjem svojim je svet odhranio ovu vrstu zločina i omogućio da sudbinu čovečanstva kroje nekoliko beskrupoloznih, basnoslovno bogatih familija uzurpacijom vlasti kako bi razvili subkulturu kriminalnog društva i raširili je širom zemaljsje kugle, rušili i podizali vlade i prećutkivali trgovinu naslno otetim ljudskim organima. Moželi biti još većeg zla od trgovine nasilno otetim organima. A narod ćuti, polako se navikava na postojanje ovog  svirepog zla kao da u samoj Nemačkoj ne nestaje oko 11 000 maloletne dece godišnje. U kakvom mi to svetu živimo kad se na ovakve stvari ćuti!? Da možda nećemo ćutati sve dok i sami ne dođemo na red ili i sami postanemo žrtva.

Dušan Nonković Teodorović. – Душан Нонковић Теодоровић

 

ЕMIGRANTI – KOSOVSKA LEKCIJA

Емигранти – Косовска лекција

У руке су ми дошли неки подаци из старих архива који се односе на догађаје који су се одвијали у мање више непрекинутом континуитету од пре шездесет до пре неких тридесет – четрдесет година.

Премда се струка не може сагласити у погледу тога који би временски период требало да прође како би се догађаји осмотрили са историјске дистанце, узима се да је 50 година довољно.
У пракси је случај другачији  – досијеи се отварају онда када се процени да не могу угрозити  успостављени поредак или ако је поступак његовог успостављања толико одмакао да га никаква сазнања не могу више угрозити.
Али шта ако је оно што се налази у ретким архивима и радовима важно за данашњицу и ако може пресудно да утиче и на опстанак државе, има ли смисла оклевати?  Мудро би било не само објавити, већ и убацити и у школске уџбенике, па би ученици схватили да је историја један вртоглави калеидоскоп  који у свом кружном кретању загребе најчешће на различитим, а понекад и на истом месту и да се само околности везане за епоху мењају, док су сами догађаји толико налик један другом испод површине, да се њихов развој и правац лако могу предвидети.
Пред очима ми играју редови:

Siptari.jpg
Албански емигранти

,, Између 1966. и 1972. територију Косова и Метохије и у мањем обиму и СР Македоније и СР Црне Горе  запљуснуо је нови талас  ‘политичких избеглица’ из Албаније.  СФРЈ и СР Србија, чији је Косово и Метохија део, овог пута их дочекују побољшаним условима и великодушним пријемом. То је значило да је за албанске емигранте успостављен жиро рачун Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику (број 684-697-6-21), на коме су се налазила федерална средства за ,,збрињавање и интеграцију избеглица“

Ту ћемо се зауставити.  Паралела са данашњицом је јасна и видљива.  Сада, уместо југословенских,  имамо ЕУ фондове који на рачунима уплаћују средства за збрињавање миграната на територији Србије.

migranti-(1)_620x0.jpg
Свако време носи неке своје мигранте 

Тај рачун формиран је Решењем Савезног савета за здравство и социјалну политику (07/II бр. 646/67.) од 18. октобра 1968. године.

IMG_20171029_091900603

Државни органи  покрајине раде на уништењу властите државе: локалне задруге од новца државе Србије откупљују српска имања и поклањају их албанским емигрантима

Уведен је и измењен режим прихвата избеглица с (што је неуобичајено у дотадашњој пракси) кључном улогом покрајинског МУП (СУП Косова).
За то време на Косову и Метохији ситуација полако почиње да ескалира.
Како је на територији САП Косова расла концентрација и бројност албанских емиграната, тако су почели да се јављају најпре спорадични, а затим и све чешћи и жешћи изгреди, све до отвореног насиља над неалбанским становништвом које је ескалирало већ шездесетих. Први напади на српска гробља регистровани су 1964. године.
У селу Добрешу, које је шездесетих имало 160 српских кућа (1989. године само ПЕТ!), прво скрнављење гробова одиграло се током прове половине 1966. године.
Променама прилика на Косову у корист убрзаног насељавања миграната и албанизације јужне Србије допринео је тзв. Брионски пленум ЦК СКЈ, као и сам  државни врх СФРЈ, СР Србије и нарочито САП Косова, који су покренули акцију уништавања трагова сопствених субверзивних веза са НСР Албанијом, укључујући и део који се односио на Призренски процес, на коме је СДБ утврдила и прикупила доказе о непосредној вези између највиших функционера САП Косова: Џавида Ниманија, Мехмета Хоџе, Исмета Шаћирија, Џевдета Хамзе и других) с обавештајном службом НСР Албаније. Тада су бројни родољуби и поштени обавештајци проглашени за ,,деформације у Служби“ који  ,,раде на подривању братства и јединства“, те су, као такви, уклоњени из ресора и отерани у пензију.
На чело Покрајинског  Секретаријата за унутрашње послове Косова и Метохије постављеен је Џевдет Хамза – албански емигрант. (!!!) Инаугурацију новог секретара и прелаз једне од најважнијих полуга власти у руке албанских емиграната поносно је пратио Јован Веселинов   лично.

azilanti-izbeglice.jpg
Албански мигранти у походу на нове просторе

Истовремено, обимна документација СДБ, СУП Косово је уништена.
Истовремено, све бројнији емигранти из Албаније бесплатно се школују, даје им се приоритет при запошљавању, те тако убрзо заузимају позиције у друштву и праве каријере.
На пример, на Универзитету у Приштини професорску катедру добијају Идриз Ајети и Али Хадри  – људи сумљивих докторскких дисертација и са нерегулисаним држављанством.
Затим на чело Покрајинског завода за образовање долази албански емигрант, Џељадин Тобџију.
Председник Просветног савета Косова постаје  Исмет Дехирија, док у Савет Покрајине Косово улази још један албански емигрант, Тахи Јухија;
приштинском службом Хитне помоћи руководи Др Демај Весељи, који ће руководити и процесом заташкавања тада познатог случаја покушаја силовања Српкиње пацијенткиње у колима хитне помоћи);
Призренску гимназију води емигрант Али Кемал Дида.
Емигрантски лоби добија и једног пуковника тадашње милиције и једног командира Школе милиције.
Савезни СУП покренуће евиденцију кретања и живота емиграната тек од 1975. (!!)
Уследио је трећи велики талас ‘тзв ,,политичких избеглица“, по неким подацима реч је о броју од 40 000 из Албаније.

Косово менјанје структуре становништва.jpg
Црно на бело: откуп земље од Радовић Митра из Истока за емигранта

САП Косово им, уз помоћ покрајинског СУП, обезбеђује тзв. привремени смештај широм Косова и Метохије, углавном у сеоским срединама, као и новчану помоћ из федералних фондова, коју примају од тренутка добијања избегличког статуса до тренутка тзв. интеграције у друштво, односно до ситуације када,  у поклоњеним им кућама и бесплатно добијеним имањима (која нису смела бити мања од 4 ха), са поклоњеним покућством, намештајем, стоком, комплетним техником и оруђем,  добију своју прву плаћену жетву.
Међутим многи су помоћ добијали и после тзв. интеграције у друштво, како је доцније објашњено ,,услед немарности надлежних органа.“ (!)
Албански емигранти су помоћ добијали и приликом рађања деце, уписивања у школу и на разне курсеве и обуке, затим код смртних случајева у породици и сл.
Постало је политичи коректно збрињавати албанске избеглице и та еуфорија проширила се и на бројне Србе, иако су због тога страдала управо српска имања, јер су за тобожње збрињавање – у ствари насељавање – миграната откупљивана искључиво њихова имања .
Услед дискриминаторских закона и привилеговања дошњака, процес исељавања неалбанаца подстакнут је широм покрајине.
Занимљиво је да је, после првих делегатских питања и покушаја да се зауставе ови  процеси, о Федералним фондовима, откупу српских имања у корист албанских емиграната , Покрајински Секретаријат за здравство и соц. политику САП Косова одлучио да ликвидира документацију која је годинама пратила овај процес. На тај начин би обимни материјал, евиденција и спискови албанских емиграната на фондовима помоћи СФРЈ били заувек изгубљени, па би сваки мигрант могао да тврди да је рођен на територији САП Косово те да му приппадају сва права која један државнин и староседелац ужива.
Ипак је део докумената спасен и на основу њих , из досијеа 533/5 за 1968. и 1969. годину, упада у очи да се третман који су уживале избеглице односно емигранти (у документацији су оба израза равноправно у употреби ) значајно разликује од оног који је очекивао ( а очекује и данас) избеглице, односно емигранте из осталих суседних земаља.
Такозвана социјална помоћ, која је тим тзв.. избеглицама исплаћивана до њихове ‘интеграције у друштво’, а чији се износ кретао од 200,00 до преко 700,00 дин. месечно, није се разликовала од југословенског просека месечне зараде.
Покрајински органи су потпуно занемарили околност да број лица који се налази на списковима примљених албанских емиграната није у складу и знатно превазилази онај број који је упорно представљан делегатима Скупштине СР Србије. Тим емигрантима су, до тренутка ‘интеграције’ у српско друштво, пружане и друге значајне повластице.
Тако емигрант са ‘основним бројем’ 02-1737/68,  Љушај Маље Муслија
настањен у Гњилану, улица Муса Зим бр.16, лице са сталном социјалном помоћи у износу од 303, 00 дин. месечно, добија 22. априла 1969. год. новчану помоћ од 80,00 динара за – новорођено дете.  Сличну помоћ добија 20. новембра 1968. и емигрант са ‘основним бројем’ 02 – 1594, Парлаку Фехопа Дестан, настањен у селу Варош код Урошевца, са сталном новчаном помоћи од 516, 00 дин. месечно, затим емигрант са ‘основним бројем’ 1548, Ћуни М. Небија, настањен у селу Топличану код Суве Реке, добијa једнокрaтну помоћ у износу од 500,00 динaрa зa школовaње при Управно  – административној школи у Приштини“ (отац Ћуни Х. Мон издржава још три члана и ужива сталну соц. помоћ у износу од 410 дин. месечно) итд.. нижу се имена, места на којима су емигранти настањени, новчани износ и намена за коју је додељен…
Сва ова решења, зелено светло за трајно насељавање и доделу сталних новчаних исплата као и периодичних давања албанским емигрантима, потписали су Фајзли Кајтази, дугогодишњи секретар за здравље и соц. политку САП Косова и Неђо Борковић (у једном периоду и потпредседник Скупштине Југославије  https://en.wikipedia.org/wiki/Socialist_Autonomous_Province_of_Kosovo)
Сва решења, без изузетка, садрже значајну чињеницу- да је највећи број избеглица из НСР Албаније којима је додељено редовно месечно новчано давање  југословенског Фонда за стране држављане, илегално је прешао  настроже чувану границу са чак четири, пет па и десетак чланова породице, у неким случајевима  и са бројном стоком и стадима оваца!
Ти трајно збринути емигранти били су размештани по свим већим и мањим местима Косова и Метохије, а највише у Урошевцу, Штимљу ( и поред непознавања српског, одн. тада српскохрватског језика, и поред чињенице да су бројни квалификовани и образовани Срби били незапослени, два емигранта су убрзо добила посао као предавачи у локалној основној школи. Један добија чак и кредит за кућу иако у тренутку подношења захтева није био држављанин, нити је имао земљиште у власнишву на коме би зидао!  ( Боравио је, без права својине, у оној кући и на оном земљишту где је био привремено смештен, но то их није спречавало да незаконито, на откупљеној српскох земљи, без проблема зидају, у време кад је Србима било готово немогуће да добију грађевинску дозволи ни за гаражу, а традиционално послушништво и аминовање локалних бирократа свему је само ишло на руку.   Затим у Истоку, Витини, Призрену, Сувој Реци, Ђаковици, Гњилану и Пећи – у свим овим српским градовима и местима придошли емигранти очекивали су ,,интеграцију“ што је, поред бесплатног здравственог осигурања, крова над главом, школовања, значило: сопствени посед (од најмање 4ха) кућу, покућство,  белу технику, постељину, семе, пољопривредне машине, па чак и бесплатну жетву усева!

Како је све ово сповођено јасно је из примера албанских емиграната Рамадана, Мифтара и Хисенија Пепоши који су насељени на имањима Милоша, Светислава и Радмиле Јовановић из села Дробеша код Витине, која су била принудно откупљена од власника.

 

IMG_20171029_091039072IMG_20171029_091333415IMG_20171029_091357675IMG_20171029_091507612IMG_20171029_091540496IMG_20171029_091603388IMG_20171029_091830354IMG_20171029_091900603IMG_20171029_092054795IMG_20171029_092128169IMG_20171029_092148955IMG_20171029_092151088IMG_20171029_092215775IMG_20171029_092307162

…….Ауторска права

 

 

За извор корисних информација при  писању текста коришћена су, осим приватног архива који је уступљен  за потребе текста и следећа дела:

Емигранти, Предраг Живанчевић, Експортпрес, Београд 1989.

Насиље иза паравана власти, Мирко Чупић, Јединство, Приштина Дневник Нови Сад, 1989.